Број 27.
Одеса, 21. септехбра 1916. год.
Год. 1.
ШВЕНСК1ЈУГ
ИЗЛАЗИ ДВАПУТ НЕДЕЉНО. НОВАЦ И 1ШС-МА ШАЉУ СЕ HA УПРАВУ сСЛОВЕН. ЈУГА> У ОДЕСУ, РЕМЕСЛЕННАЛ УЛИЦА 4, KB. 23.
ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА У РУСИЈИ.
ТЕЛЕФОН 61—67. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ СЕ HE ВРА£_ ЋАЈУ, НЕПЛАЋЕНА ПИОМА СЕ HE ПРИМАЈУ,
ПРИОПЋЕЊА СЕ HE ПРИМАЈУ. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 P., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ 3 P., A ПОЈЕДИНИ ВРОЈЕВИ 10 K
Наредба Бр. 17.
Команданта Српског Добровољачког Корпуса у Русији 21. септембра 1916. године у Одеси.
Необично сам срећан и задовољан, што сам имао ту част, да ми Његово Величанство Краљ, наш Узвишени Господар, повери коман-ду над Добровољачким Корпусом, кога вастављају синови све три гране нашег српско-хрватско-словееачког народа и наша словенска браћа Чеси и Словаци.
Ту моју радост особито повећава то: што видећи вас овде тако добровољно скупљене, на светом земљишту велике и силне заштитнице свих Словена — Матушке Русије, вкдим да се остварују напш давнашњи и заједнички идеали ослобођење и уједињење читавог југословенског варода и ослобођење браће Чеха и Словака испод јарма аустријског.
Сан, који су наши иретци само векада сањали, данас постаје јава.
Шумадију, Хрватску, Словеначку, Босну, Херцеговину, Далмацију и остале земље словенског југа населио je у давној прошлости један исти словенски иарод.
У низу столећа непријатељ словенства старао се да нас разједини •u п^цоп::, :: да ime 1Ши раздвоје^и' 'Лакше подјарми и искористи за своје циљеве.
Свесни своје заједпичкс прошлости и порекла, a имајући кроз читаве вековс истоветну борбу са непријатељем, ми смо данас у великој борби народа за право и опстанак сви јасно увидели: да je само у јсдинству спас Југословена.
Tom идејом и тим уверењем ja видим да су испуњена ваша младићска и патриотска срца, те овде, као ваш командант констатујем да се ви исто онако храбро и јуначки борите као и ваша браћа из Шумадије, зашто je најбољи доказ херојска борба ваших другова из I-ве дивизије.
Јунаци. имајте уверсља да у нашој заједничкој борби противу мрског нам непријатеља иије вишс питање ослобођења и опстанка Кра-љевине Србије, већ јс питање уједињења свих Срба, Хрвата п Слове-наца у једну једноставну и псразделиву државну целину — Југославију и стварањс Југославијшшх сестзра — слободне Чешке и Словачке.
Србија je храбро и јупачки показала целоме свету, да пеће више да живи без својих сестара: Миле Хрватске и Славоиије, дивие Слове-начке, поносне Боспе и Херцеговиие и кршпе Далмације, славног Срема, китњастог Баната и равне Бачке, a вашим ступањем под заставе и ула-ском у борбу за уједињење целе Југославије и ви сви тиме показујете да се остварује Завет иапшх великих учитеља да je брат мио, na ма које вере био.
Јунаци, у данашњој борби народа, када се решава опстанак појс-дипих нација, na нашем југословенском народу лежи света дужност, да братски помогнемо и борбу своје драге браће Чеха и Словака за њихову слободу, јер се и опи боре са пама раме уз раме за иашу елободу и наше уједињеље.
Јупаци, поздрављајући вас овом приликом, ja кличем:
Да живи велики заштитиик словенства наш Словенски Бели Цар Никола II. силне и моћпе Русије!
Да живи наш у8вишени Господар и Краљ Петар I.!
Да живи Врховии Команцант југословенске војске Престоло-иаследник Југославије Александар!
Ова паредба да се саопшти свима официрима и војницима пред фронтом, којом приликом протумачити војницима вначај и смисао наредбе.
Командант,
Ночасни Ађутант Његовог Величанства Краља Ђенерал Мих. Живковић.
Naredba Вг. 17.
Komandanta Srpskog Dobrovoljačkog Korpusa u Rusiji 21. septembra 1916. godine u Odesi.
Neobično sam srećan i zadovoljan, što sam imao tu čast, da mi Njegovo Veličanstvo Kralj, naš Uzvišeni Gospodar, poveri komandu nad Dobrovoljačkim Korpusom, koga sastavljaju sinovi sve tri grane našeg srpsko-hrvatsko-slovenačkog naroda i naša slovenska braća Česi i Slovaci.
Tu moju radost osobito povećava to: što videći vas ovde tako dobrovoljno skupljene, na svetom zemljištu velike i-silne zaštitnice svih Slovena — Matuške Rusije, vidim da se ostvaruju naši davnašnji i zajednički ideali oslobodjenje i ujedinjenje čitavog jugoslovenskog naroda i oslobodjenje braće Čeha i Slovaka ispod jarma austrijskog.
San, koji su naši pretci samo nekada sanjali, danas postaje java._
Šumadiju, Hrvatsku, Slovenačku, Bosnu, Hercegovinu, Dalmaciju i ostale zemlje slovenskog juga naselio je u davnoj prošlosti jedan isti slovenski narod.
U nizu stoleća neprijatelj slovenstva starao se da nas razjedini počepa, i da nas tako razdvojene lakše podjarmi i iskoristi za svoje ciljeve.
Svesni svoje zajedničke prošlosti i porekla, a imajući kroz čitave vekove istovetnu borbu sa neprijateljem, mi smo danas u velikoj borbi naroda za pravo i opstanak svi jasno uvideli: da je samo u jedinstvu spas Jugoslovena.
Tom idejom i tim uverenjem ja vidim da su ispunjena vaša mla-dićska i patriotska srca, te ovde, kao vaš komandant konstatujem, da se vi isto onako hrabro i junački borite kao i vaša braća iz Šumadije, zašto je najbolji dokaz herojska borba vaših drugova iz I-ve divizije.
Junaci, imajte uverenja da u našoj zajedničkoj borbi protivu mrskog nam neprijatelja nije više pitanje oslobodjenja i opstanka Kraljevine Srbije, već je pitanje ujedinjenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu jednostavnu i nerazdelivu državnu celinu — Jugoslaviju i stvaranje Jugo-slavijinih sestara — slobodne Češke i Slovačke.
Srbija je hrabro i junački pokazala celome svetu, da neće više da živi bez svojih sestara: Mile Hrvatske i Slavonije, divne Slovenačke, ponosne Bosne i Hercegovine i kršne Dalmacije, slavnog Srema, kitnjastog Banata i ravne Bačke, a vašim stupanjem pod zastave i ulaskom u borbu za ujedinjenje cele Jugoslavije i vi svi time pokazujete da se ostvaruje Zavet naših velikih učitelja da je brat mio, pa ma koje vere bio.
Junaci, u današnjoj borbi naroda, kada se rešava opstanak pojedinih nacija, na našem jugoslovenskom narodu leži sveta dužnost, da bratski pomognemo i borbu svoje drage braće Čeha i Slovaka za njihovu clobodu, jer se i oni bore sa nama rame uz rame za našu slobodu i naše ujedinenje.
Junaci, pozdravljajući vas ovom prilikom, ja kličem:
Da živi veliki zaštitnik slovenstva naš slovenski Beli Car Nikola II. silne i moćne Rusije!
Da živi naš uzvišeni Gospodar i Kralj Petar I.!
Da živi Vrhovni Komandant jugoslovenske vojske Prestolonaslednik Jugoslavije Aleksandar 1
Ova naredba da se saopšti svima oficirima i vojnicima pred frontom, kojom prilikom protumačiti vojnicima značaj i smisao naredbe.
Komandant,
Počasni Adjutant Njegovog Veličanstva Kralja General Mih. Živković.
2
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
Бр. 27.
Kot so pod svetlim solncem —
tužni dnovi.
Še nikdar niso bile te besede tako značilne, ko danes.
In ona proroška kitica: Slovenski svet, ti si krasan! Zares nebo te je ljubilo, Da te tako je obdarilo, Kako bi te ne ljubil jaz? V bodočnosti že vidim d nove, O Bog, to dobro skoraj,
skoraj daj! cTrnjevo je naše življenje* vzdihoval si, zapostavljen na vseh koncih in oglih doma in pričakoval rešitve izpod nemškega jarma. Sedaj pa, ko se tebi, vojnemu vjetniku, ne godi tako, kot v domači hiši v mirnih dneh, si želiš nazaj stare, zate in tvoj narod pogubonosne nevredne, razmere? O Avstriji niti ne misli več, k večjem se je spominjaj z ogorčenjem, kadar zapoješ znano slovensko — narodno:
Tam je trhla kambra, Notri stara baba, Oh, da bi umrla — Kruha nam ne žrla! Romunija se je dvignila, da osvobodi svojce. Pa še drugi pridejo in se bodo borili za pravice malih narodov.
Zato: proč s smešnim, neutemeljenim spoštovanjem «našega presvitlega cesarja*, proč z malodušjem. Na i.dan, prava, slovenska, fantovska korajža! Naprej zastava Slave, Na boj junaška kri, Za blagor očetnjave, Naj puška govori.
R—ov.
Чим ce почело говорити o opra-низацији, осјетила ce потреба нашега листа. ЗахваљујуЋи патрнотизму не-ких натих људи, који ce налазе у повољним материјалним околностима, лист ce могао одмах покренути. Већ je у нашем листу било истакнуто име Руса, г. М. Р. Муронцева, који je својим прилогом осигурао излазак листа за дуље вреиена. Но пошто ce ca свих страна тражило, да лист почне излазити два пута цедјељно, a ca иступом Румуњске почело ce примицати крају ријешење нашега југословенског питања, одлучено je, да ce «Слов. Југ»'издаје сриједом и недјељом. Материјални трошкови тиме су подвостручени; но нашао ce ро-дољуб Србин, ваљан Југословен, који je омогућио, да ce и obi потреба оствари. Секретар кр. српског мини-старства спољних послова, господин Др. Милан Шајповић, који ce од по-четка рата налази у Русији као по-вјереник српске државе за набаву хране за српску војску, приложио je 1.000 рубаља «Словенском Југу», чим je чуо, да ће лист излазити два пута иедјељно, a још пема осигура-них материјалних средстава.
Уредништво «Слов. Југа» захва-љује г. Дру Шајновићу у име свију читалаца, који су ce врло обрадо-вали, што ће моћи чешће имати у рукама своје новине, које су исто тако и српске и хрватске и слове-начке, једном ријечи: праве југосло-венске новике. И кад ce вратимо у своју лијепу домовииу, нећемо забо-рав1. ти имена оних југословепских добротвора, који су добротом свога срца и спагом свога родољубног осјећања много доприпијели, да ce могао провести организациони рад, који ће имати Ј.рупних посљедица, кад ce буде коиачно ријешавало наше питање пред форумом Европе.
He само наш лист, него и осии-ваље Добровољачког Одреда има да захвали доста и г-ну Др. Шајновићу, јер je својим иозванством и везама иомогао, да ce одмах с иочетка могло све спремити, што je било цајпотреб-иије за смјештање наших храбрих добровољаца, који су већ јавно до-казали, да су заслужили све оно, што je за њих учињено.
Starec na habsburškem prestolu.
Govoril sem s slovenskim delavcem. Povpraševal sem to in eno. V splošnem dobra slovenska duša. Le nekaj ni mogel razumeti; besede «Slovenskega Juga», «povzročitelj vsega gorja je starec na habsburškem prestolu* so ga še vedno pekle v srce.
Oj, ti mehkočutna, ti pozabljiva slovenska duša! Avstrija te ni mogla preživeti, moral si s trebuhom za kruhom v Nemčijo, v Ameriko in še dalje. Pri vojakih so te zapirali in suvali, ker ti ni šlo takoj v glavo neumljivo nemško poveljevanje. Agenti Franja Josipa I. so te po shodih in časopisih nazivali «slovenski pes*, naš jezik so Imenovali «jezik hlapcev in dekel*. Z denarjem slovenskega kmeta in obrtnika je podpirala cesarska vlada nemške šole, nemška bojna društva, nemške banke, nemško industrijo, vse zato, da bi germanizirali in podjarmili slovenski živelj. Brez znanja nemškega jezika nisi dobil državne službe telo na lastnih slovenskih tleh. Ali se zavedaš vsega tega, dragi rojak ?
Pa si pel in navduševal sebe in druge, doma in pod vaško lipo, na društvenih veselicah in na velikih ljudskih taborih. Ali še veš, kako si pel?
Slovenec sem, tako je mati djala, ko me je dete pestovala.-Zatorej dobro vem Slovenec sem. Kako velikociljno je odmevalo Od Urala do Triglava, Krkonošev do Balkana, narod čuvaj majka Slava 1 Simon Gregorčič, pesnik slovenskega srca, toži o položaju naše domovine vsemu svetu.:
O, vdova tožna, zapuščena, Ti mati toliko sirot, S krvjo, solzami napojena, Ki bol poznaš le, nič dobrot...
Naš največji pesnik Franjo Prešern je v svoji najboljši, klasični pesnitvi: «Krst pri Savici* napisal o bodočnosti slovenskega naroda:
Tja bomo našli pot, kjer nje sinovi Si prosto volijo vero in postave, Ak' pak naklonijo nam smrt bogovi, Manj strašna noč je v črne zemlje
temnem krili,
Подлистак.
ЛОВЋЕНСКИ ГЕНИЈЕ.*)
Ca koćom у руци смрт je стајала над изнемоглим песииком.
— Доврши последњу пссму1 — власно му заповеди.
По препуклим гуслима пређе гудало:
Друже мили мојих младих дана, Златннх снова и паклепих мука, Горо драга внсоки Ловћене, Горка суза ирепуклога срца Нек на твоје старо теме падне! Посред муња, облака и грома Ha твом челу под небом сам бива C акђелима и горским вплама Славио сам Нревишњега Бога.
*) Ово je лишчев ппевод с руског. Ова je ствар била написана за срцско вече у градском одеском позоришту и у два маха je с упехом рецитована на no-ворницн. Написана под тешшш утисцима из децембра и јануара 1916., писац je је-зиком Његуша хтео да упозна руску публику са српским мукама. Нри лрвво-Ј)ен,у на српски, природно je, превод je добио облнк повдражавања «Гор. Вијенду*.
Уредништво.
A ca твојих прса џиновскија Гледао сам муке рода мога, Био своје измучене груди, Проклињао небо, земљу, људе Одмето ce од Вишњега Бога, — Што милости за Србина нема! Беше сунце једном окитило Златном жицом твоје теме седо, Ja na њему стојах и преклињах Црве дане и црну судбииу Закопаног на Косову Царства. Богу ce je драгом ражалило И посла ми са неба знамење: Ko авети из Сињега Мора Дигоше ce крвави облаци И сву земљу српску поклопише. Кроз њих бију муње и громови O српска ce брда разбијају, A ja челом бијем o камење Пружам руке небу иод облаке Цара, пеба молим да ме узме Да не гледам јаде Србииове. Ал' ce муње у жице слегоше И крст дивап из њих направишо Поврх Срба no небу црноме. Дуну ветар, однесе облаке, Граиу сунце, изведри ce небо, Чу ce песма Обнли^ Милоша, Виђах круну Цара Мученика
Како блиста над Шаром Плапином, Сјајом златне круне Душанове. Горо света, чувај ову тајиу, C њоме моја последња надања...
Из руке испаде гудало. Прскоше јаворове гусле. Црногорци побацаше мрке струке и бистре џефегдане и понесоше мртво тело видовитог вла-дике уз лођћенске лнтице. Простац«, — мислилн су да ce могу с мртвом телесином у којој je живела искра божапства нопети на небо, где живе чисти духови! To није дао Ловћен; шегова пећина прогутала je ковчег великога српског духа.
Није то баш тако давио било; ту пре две или три године. Један стољетни старац, пратећи своје мр-шаво стадо коза, доверао ce до гроба владичина. Старац замало што није помаиитао од страха и чуда: жив владика Раде ceo на свомв гробу и у чрамењу светлрсти иааткане од дугшшх боја тужи:
Крв je српска из земље проврела, Суза српска поља затоиила, Срвска писка небо заглушила И миломе Богу додијала. Лаии гледах из царства духова
Venizelos glava narodne vlade.
Dvolična i besramna uloga igrana od kralja Konstantina i njegove germa-nofilske klike na koncu prisilila je Ve-nizelosa da javno istupi i da primi aktivno učešće u važnim dogadjajima, koji se sada u Grčkoj odigravaju. Saveznici ne mogu više trpiti komediju insceniranu po germanskom najmlje-niku Konstantinu, koji je sa nekoliko akata načinio tolike štete savezničkim vojskama na Balkanu, da bi već jednom trebalo energički s njime riješiti pitanje. Predaja važnih strateških ta-čaka sa svim topovima i posadama, razne zavjere vodjene od odgovornih političkih faktora, daju dostatno razloga saveznicima, da kazne vjerolomnog Konstantina.
Istina je, da je pitanje istupa Grčke samo sporedne naravi, jer više ne može da donese koristi ni državama sporazuma ni onima centralnog bloka. Preko njezine teritorije se vojuje, njene se vojske zarobljavaju zajedno s oružjem ; ni jedna ni druga strana ne traži ni formalnog ovlaštenja za djela koja tangiraju suverenitet Grčke. Veliki dio grčke vojske osobito u Makedoniji na svoju ruku suprotstavlja otpor vjekovnom neprijatelju Elenizma, Bugarinu. Uopće službeni krugovi, na čelu sa kraljem izgubiše svaki auktoritet i oslon u zemlji.
U tim prilikama pojmljivo je, da je Venizelos ćutio patriotsku dužnost, da preuzme na sebe sastav narodne vlade. Istina je, Venizelos do sada nije još prekinuo sa kraljem Konstantinom, nego kuša, da preko narodne vlade, prestav-nice većine grčkoga naroda, postavi na kralja kategorički zahtjev, prisajedinje-nja Grčke državama sporazuma. Da 'uzmogne bolje postići namjeravanu svrhu otputovao je Venizelos iz Atine u pratnji bivših svojih ministara Kon-duriotisa i Danglisa i mnogo drugih viših oficira i istaknutih političara liberalne stranke. Namjera Venizelosa, da pomoću naseljenja živućeg na otocima a osobito sa onim na Kreti započne akciju za oslobodjenje Grčke od germanskog utjecaja, naišla je na živo shva-tanje na svim otocima, a osobito na Kreti. Na Kreti formirala se je vojska od kakovih 25 hiljada dobrovoljaca,
Како Србин љуте бмтке бије Од Црпога до Мора Белога. Прште луна пред српскжм топузом И заблиста Милошева пржвда Поврх Срба no небу ведроме. Ал' ce ђаво око Српства сави, — Крв његову хо%е да испије . .. Роде српоки, благородна жртво, Крв je твоја најчистије пиће Звмљи грешној н чистоме иебу, Демонима и љутим звержиа!... Децо моја, Обилићи млади, Спремајте ce за олтар крвави; Крв ће ваша земљу очистити, Пред небом Ike земљу ускупити . ..
Старац je пре годииу даиа дожи-вео да видм очима оно што je слу-шао од владике. Десило ce нешто,... непгго страшније од пајстрашнијега, нешто горе од најгорега, нешто . . . нешто налик на пакао, нешто пакле-није од пакла . ..
А-ах, јесте српска ce земља бегае претвормла у ад црни, у ад црњи од црнога пакла.
Од Дупава до Мора Сињега тресла су ce српска срца. Изгледало je, окупили су ce зли богови na хоће да униште земљу и људе. Отровии дим обавио
№
Добротвор „Словенског ЈугаЧ
Раштркани синови Југославије, no крајевима простране и велике Русије, нашли су овдје уточиште, какво само дијете може наћи под окриљем ро-ђене мајке своје. Па зар су могли Хрвати, Словевци и Срби остатн na-сивни и препасти ce судбине, која им je нанијела толико тешких удараца, .као ниједноме народу у овоме свјет-ском рату ? He, они тако не учивише, него ce организоваше и окупнше у једном колу сви Словенци, Срби и Хрвати, који ce налазе у Русији.
Бр 27.
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
s
koji su zarobili svu upravu, kralju vjernu posadu te preužeše ' vodjenje javnih posala u svoje ruke. Dogodjaji, koji se desiše na Kreti nijesu osamljeni nego se opetuju u svim gradovima stare i nove Grčke.
Čitave garnizone prelaze na stranu narodne vlade tako, da će kroz kratko vrijeme uspijeti Venizelosu sastaviti odgovornu vladu podržanu od većine Grka. Ista će vlada započeti izravne pregovore sa državama pokroviteljicama, bez obzira na kralja Konstantina, kojega će postaviti pred gotovu činjenicu, da potvrdi korake poduzete od Venizelosa ili da dade ostavku.
Poslije Soluna raširio se je revolucionarni pokret po otocima Mitilena, Hios i Kreti, idući za objavljenjem rata Bugarima i za oslobodjenjem ugrožene Makedonije. Vlada je sasma nemoćna, da bi što poduzela proti revolucionarima, jer je većina garnizona prešla na stranu Venizelosa; osobito proti revolucijonarima na otocima vlada nije u stanju da ništa načini, jer je grčka eskadra blokirana i zatvorena od savezničkih mornarica.
U samoj Ateni vlada anarhija. Bande oružanih ljudi pljačkaju i ubijaju po ulicama, tako da je Grčka postala plijenom bezvladja u pravom smislu riječi.
Venizelos sastavio je privremenu vladu, u koju udjoše bivši ministri Venizelcsovog kabineta. Presjedništvo preuzeo je Venizelos, listnicu ministarstva mornanice primio je admiral Konduriotis, onu vojnog ministarstva general Danglis. Privremena vlada započela je svoje djelovanje javnim pozivom na grčki narod na obranu časti i dostojanstva te započela čišćenjem zemlje od raznih germanofila i drugih Špijona.
Kroz nekoliko će dana države sporazuma dati energični ultimatum Grčkoj, koji će biti primljen od privremene nacijonalne vlade bez obzira na kralja Konstantina, koji je i onako sam sebi potpisao smrtnu osudu.
Србију, — ништа ce не види. Бор-бена тутњава заглушила прасак ва-треног оружја, ввекет ножева, јеку рањеника. писку дечице, нарицања матера, врнску коња ... Сва Србија до морских обала ври у пакленим мукама. И тице, јато за јатом, беже к обалама Српскога Мора. Гушио их je тевтонско-бугарски задах. Грабљи-вице су посиле у оштрим канџама комаде српскога тела. По који стари opao носио je осечену јувачку десницу нли главу каквога витеза. Било их je који су носили као јагњад смрз-нуту српску децу. Јастребови су до-носили ишчупана срца и ископане очи. Врани су вукли утробе наших матера1. ..
У Зеленом Језеру, где ce огледа Скадар na Бојани, српске су виле прале своја свилна плава крила и своје златне витнце. Чистиле су ce од погане тевтонске н турапско-бу-гарске крви. Сетне — певеселе гле-дале су ua једнога сувуњавога старца, који je на обали нарицао, тукао своја стара ирса и чупао своје беле власи:
Хеј, да иадох, мртав на Косову,
впјели свој живот тамо, гдје ce одлу-чује o посљедицама бурае борбе двају људских мора — на бојишту.
Био je први између вас, који je из-дахнуо своју младу душу на добручкии пувтишама.
Вио je један од оних, који су ва прелому времена, на прелому вјекова, када ce чини да у прошлост пропадају цијеле епохе и рађају ce вове, — пошли, да капљу свога живота кану у разбур-кано море народа.
Био je један између ових, који су знали довести до послиједњих конзек-венција све оно, зашто су некада жив-јели. што су иислили и пропаглрали прије садање кризе, — јер je био до-сљедан до саме смрти.
Сјећаи ce дана, кад je путовао у Одесу. Напољу je било црво прољеће — степа ce помало будила — a његове тежње биле су сагласне са прољећем: Тако самосвјесно ишао je и тако само-свјесно ставио je сву своју будућност на једну коцку.
Положај je тада био тежак. Аустро-германоке чете стојале су на Двини и у Волињи, стојале су ва обалама Вардара и чинило ce, да ће саћи у равнице Ита-лије — a паше очи гледале су укочено свакога јутра међу ступцима новина наслов „Берден".
Тада, у онај тешки час, кад су већ мнохли изгубили сваку наду, — тада je ишао у дубоком увјерењу, да ће ce при-лике промијенити, и ако тада још није знао, да ће бити наскоро разбијене аустријске зииске утврде у Волињи и Галидији, a с њииа заједно да ће бити потучене цијеле аустријске армије, и ако вије знао да ce дотада побједоносви аемачки пукови разбијају под Верденом, да ce креће вапријед ва фронту тали-јанскои и солунском и да на свјетску позораицу иступа вови фактор — Румуњска.
Све то није он још онда знао, али je ипак пошао, да би доказао, да je оно што je осјећао, дубоко осјећао.
И пао je. Смрт му je била славна.
Пошао je као човјек слободан, као добровољац, и умро je борећи ce за сло-боду народа, a смрт га je прибројила к онима, чија ce за слободу проливена крв на барикадаиа и у ослободилачким ратовима протеже као црвена нит у хисторији човјечанства.
Смрт његова уврстила га je међу најбоље у људском роду.
Пао je. Издахнуо je своју младу душу под туђим небом уз рику топова цијеле Европе — и, може ce казати, ције-лога свијета. — Величанственаи силна по-гребна пјесма, уз коју ce пупшло из свјеже проливене крви хиљадама.
Погреб, достојан добровољца. * *
*
Пао je као један од радника, над чијим ce гробовнма и могилама уздижу гигантске грађевине људскога дјеловања
Ko што паде славан Цар —
Лазаре! ... Хеј, да падох са обадка сина И са мојом војском свеколиком, — Данас би ми душа мирна била . . . Старачки глас Краља Петра од-бијао ce од таласе, a одјек ce пео уз ловћенско стен»е :
Одједпом, усред беснога боја, Ловћен задрхта. Негде неко дотакао ce био светшшшта српскога духа ир-љавои руком Браиковића Вука. Уз-буни ce Сриско Mope и поче ce раз-бијати o прса Лов^ена. Трескоше ловћенске литице и избацшпе прах српскога генија. Доле, na језеру, чу ce силан као гром глас српскога генија:
He илач', нови српски Цар —
Лазаре, Муке дижу људе на небеса! Муке српске, муке рода мога Потресле су духовне светове И cauora Бога мсђу њима. Из мука ће засијати правда И огрејат' земљу свуколику.
М. П. Цамовић.
Govor Dr. A. Trumbiča,
držan u dalmatinskom saboru 1903. godine o pogibelji pangermanstva i o nuždi ujedinjenja svih ugroženih naroda.
U 1903. godini Hrvatska bijaše zahvaćena jakim nacijonalnim pokretom, upravljenim proti tiraniji Madjara i njihovog predstavnika grofa Kuena-Hedervarija. Nemiri koji su se razvijali u Hrvatskoj, mnogobrojna hapšenja i stotine smrtnih osuda izdanih ratnim sudovima imali su jakih posljedica i živi odziv u ostalim slovenskim zemljama, Dalmaciji i Istri. Ideja jugoslovenske solidarnosti i srpsko-hrvat-skog i slovenskog jedinstva pokazala se je u tom času u pravom svijetlu. Prezir Franje Josipa, koji se nije udostojio primiti u audijenciju poslanike dalmatinskog sabora, koji su tražili ukinuće ratnog suda u Hrvatskoj, imalo je za posljedicu, da se je i onako velika mržnja protiv svega što je austrijsko bilo, još više pooštrila i da je našla još jači otpor proti uve-denju njemačkog jezika, kojega su namjeravali uvesti u dalmatinske urede.
Vodje ovoga pokreta se nalaze u austrijskim tamnicama ili su izbjegli progonstvu Beča, te nastavljaju u tudjini izvan granica Austrije rad za oslobodjenje i ujedinjenje. Poslanik Trumbić, koji je sada predsjednik Jugo-slovenskog komiteta, držao je govor 7. novembra 1903. god. u dalmatinskom saboru, o dogadjajima u Hrvatskoj i o postupku austrijske vlade naperenom izolaciji Dalmacije od ostalih srpsko-hrvatskih zemalja.
Kritizirajući mjere poduzete od Austrije za uvedenje njemačkog jezika u Dalmaciji, Trumbić kazao je slijedeće: .Mi nećemo tudjinskog jezika. Pravo, osjećaji, aspiracije našega naroda se protive tome i traže uvedenje narodnog jezika u sve urede i u državne administracije. Nacijonalno čuvstvo ne podnosi tudjinske najezde".
Neophodno je, da mi Hrvati moramo tražiti moralni oslonac kod stranih naroda, pošto smo a ovoj monarhiji izolirani i potlačeni te od nje beznadno očekivamo pomoć.
Moralni oslonac na strane narode može nam više koristiti nego topovi. Pomoć drugih naroda, uvjerenje Evrope, da je naša borba pravedna, da su naši zahtjevi sveti i humani, jer se osnivaju na pravu za životnu eksisten-ciju, mogu promijeniti sudbinu našega naroda, koji u ovoj monarhiji, od davnih vremena nije vidio ništa drugo, nego nepravdu i patnje. Ova monarhija, koja bi morala biti utjecište malih naroda u srce Evrope, iznevjerila je svoju misiju. Mjesto da je kuća slobode naroda i pomoć njegova razvijanja i napretka, nije ništa drugo nego tržište robova. Ona stvara svadje izmedju naroda, izmišlja lažne administrativne mjere, koje su uperene proti sreći naroda sa namjerom, da produlje takovo stanje. Ova je država neizliječiva. Austrija sama tlači svoje narode, koliko joj je nužno za njezine potrebe, stvorila je dualizam i prepustila divljim kapricama Madjara, narode, koji stanuju u drugoj poli monarhije, dok ona sama nastavlja svoj zločinački rad u svojoj polovini.
Sadanji dogadjaji, koji se odigravaju u hrvatskoj zemlji, kadri su da izliječe i posli-jednjeg čovjeka od nade da će monarhija konačno staviti svoje interese u sklad sa interesima hrvatskoga naroda. Žalibože svi ti lijepi snovi . su bili samo snovi, jer Austrija neće da bude pravedna. Očajanja prolaze, a narod živi i ako smo prisiljeni ka zati: U ovoj monarhiji nema pravde za hrvatski narod, nadovezujemo u isto vrijeme: hrvatski narod je postajao prije monarhije, pa će postojati i poslije nje. (Jedan glas: u monarhiji i izvan nje.)
Nasilje će stvoriti svoje vrijeme, a dotle dok je živa naroda na svome ognjištu neće ga nestati i imaće nade u uspjeh. Mladi naraštaj budi nade u srcu narodnom i traži u narodu snage i potpore, a u inostranstvu moralne pomoći, nastaviće svoj rad emancipiranja i mi ćemo doći do svojega cilja, a taj je, da stvorimo od hrvatskoga naroda onakav narod, kakav treba da bude. Završiću svoj govor sa riječima vodje ustaša u Krivošijama, Milana Samardžića, upućenih u znak poštivanja austrijskome generalu Rodiću: „Bože daj Austriji sve ono, što ona želi nama Hrvatima."
Ovo je kazao u dalmatinskom saboru gosp. Trumbić, pred trinajst godina.
РУСНЕ НОВИНЕ 0 НАШИМ ДОБРОВОЉЦИМА.
сОдессгпл Новости* доносе допис од свога дописника из Кшшшева, na га нашим читаоцима преносиио у пре-воду:
У Кишинев су начели стизати са добручког фронта српски војници, ра-њени за вријеме првих сукоба са Буга-рима.
Приповиједање српских рањеника пуно je занимљивости, из њега избија чврста вјера у коначно славље правед-ности, у побједу ?ад вјероломним непри-јатељем.
Београђанив, шТудент циришког уни-верзитета, овако je приповиједао допи-снику: «Из Рени-а смо кренули 18. ав-густа, прешавши ријеку Дунав, упу-тили смо ce ратним маршем у град Ме-џидију. 23-ог доспјели смо у село Наср-Едив, које лежи недалеко града До-брича и насељево je искључиво Тур-цима и Бугарима. Већ 25-ог у јутру био je први сукоб ваше војске са бугар-ском, која je почела артиљеријом опстрје-љавати наше колоне. Ми смо ce брзо развили у бојни ред и почели смо на-предовати. Ударили смо на Бугаре са ба-јонетама. Вугари нијесу могли издр-жати наше вавале са бајонетима и ис-празнили су прве редове својих ровова. У том сукобу рањен je командант српскв бригаде, пуковник, али je остао у строју. Бугари су одједном одступили на-12 врста. Заробили смо само рањенв By-rape. Огорчевост Бугара тако je била велика, да многк премда су били ра-њени нијесу престали пуцати ва Србе, који су ce к њима примицали.
—	Са Русима нијесмо хтјели рато-вати изјављују заробљеви Вугари — и никад нијесмо могли допустити, да ће ce наћи и такав фронт, гдје ћемо ce морати сукобити са Русима, но чим ce то догодило, нама не преостаје друго вего ратовати и са Русима.
Колико ce може судити no припо-виједањју бугарских заробљеника, међу Бугарима не влада једнодушноет обзи-ром на рат. Код њих ce опажају три струје: једаа — непријатвљска једино обзиром на Србе, друга — непријатељ-ска обзиром ва Србе и Русе заједво, a трећа — управљена уопће против рата и против владе Фердинандове (Ово су приче за малу дјецу, која не познају Бугара. — Пр. уред. Слов. Југа).
Одмах послије свога првога иступа на новои фронту, борећн ce раме o раме са Русима и Румуњима, прославили су ce Срби као пеустрашиви јуиацн.
—	Нијесам очекивао такве храб-рости са страие Срба — изјавио je главии комавдант над армијама добруч-кога фронта, генерал Зајончковски, — нијесам видио ни чуо, да ce икада која војска тако јуначки борила као српска војска.
31.-ог августа издана je заповијед за поновно наваљивање. Навала je за Србе нрава слава. Вијест o навали иза-звала je међу Србима такву радост, као да je била вијест o миру. Заповијед «Напријед, ва јурпш!» дјелује на Србо као електрична струја и изазива међу њима неописиви ентузијазам. Жеља су-кобити ce што прије са непријатељем тако je јака, да они врло често не обра-ћају пажње на команду својих офидира «Ј1ези» и настављајући прогањање не-пријатеља пуцају стојећи, настојећи да га достигну са бајонетом. У српској војсци нема пропалих без вијести. Гу-бици су само у рањенима и убијенима.
Пошго je била установљена непрн-јатељска премоћ у људима, издао je главни командант 25-ог августа запо-вијед за одступање. Значајно je, да су у исто вријеме такођер u Бугари оста-вили своје нове позицнје и одступили. Затишјз je трајало до 1-ог септембра, кад су Бугари ударили на наша крила, која су запосјели Руси и Румуњи. Да би ce парализовао удар, Срби су извели јак притисак ва непријатеља у средиаи и одбацнли га вазад за 13 врста. 0 ја-чини тога ударда може ce судитн no томе, што су ce нека српска одјељења у току од неколико сати no шест пута сукобљавала са вепријатељвм на бајонет. У томе сукобу отели су Срби Бугарима 12 топова и 7 митраљеза.
као вјечви споменици дјеловааа ових, који су погинули ва своме раду, да би преко њих мртвих други извели посао до свршетка.
Он je једав између н>их, хероја рада, хероја идеје.
ПОТПОРУЧНИК ВАЦЛАВ PC
Био je први.
Први из нашег ческог одјељења, први између ових неколико стотива Чеха, који су као српски војници при-
4
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
Бр. 27.
f Kapetanu Dragotu M.
Javna telovadba Ljubljanskega Sokola. Naraščaj izvaja svoje vaje pod vodstvom malega, širokoplečega vaditelja, čegar vsaka kretnja kaže starega, izvežbanega telovadca.
Vojaško vežbališče v Zagrebu. Četa vojakov zbrana okoli svojega komandanta, malega nadporočnika, verno posluša njegove besede o bratstvu vseh Slovanov.
Železniška postaja v Galiciji. V gruči ujetnikov mal častnik bratski deli s svojim tovarišem, kar je kupil za svoje poslednje novčiče.
Vojaško vežbališče v Odesi. Mimo komandanta koraka paradnim maršem polk, drugi bataljon vodi mal kapetan, ponos in sreča mu sijeta iz oči.
Te štiri slike se mi vedno pojavijo pred očmi, kadar čujem Tvoje ime, dragi Drago!
Vse ure svojega življenja posvetil si delu za svoj narod. Ker si videl v Sokolu ono pot, ki vodi k rešitvi Tvojega naroda — k zbližanju in združenju vsega Slovanstva, posvetil si vse svoje moči, ves svoj trud, vse svoje zmožnosti razvoju in procvitu Sokola, katerega si ljubil iz vse svoje duše, kateremu si bil pripravljen darovati tudi svoje življenje.
Vso to svojo ljubezen, vso to svojo požrtvovalnost si s svojim vstopom prenesel na Srbski prostovoljski odred, v katerem si videl istotako veliko družino, kjer najbode najvišji brat najnižjemu, kjer so si bratje vsi, bratje, ki se bore za isto idejo, za isti cilj — za osvoboditev svoje nesrečne domovine. S svojim dobrim srcem, s svojim mirnim in blagim značajem osvojil si si srca vseh — tako svojih predpostavljenih, kakor svojih podrejenih. Vsa Tvoja neizmerna energija, vse Tvoje neumorne sile posvečene so bile Odredu in bil si srečen, ko si videl prostovoljsko divizijo pripravljeno na boj na življenje in smrt, prožeto z istim duhom in z isto navdušenostjo, katere je bilo prepolno Tvoje blago srce. Spolnil si v polni meri dolg, katerega si imel kot sin slovenskega naroda do svojega naroda, ki mera s ponosom gledati na takega svojega sina.
Ni se Ti spolnila Tvoja najsrčnejša želja, da vidiš svoj narod prost sužnjih okovov, a nanesel si prvi udar k njihovemu razdrobljenju.
Tvoje ime se ne blišči na razkošnem nagrobnem spomeniku, a začrtano je z neizbrisnimi črkami v srcu vseh Tvojih soboriteljev — boriteljev za svobodo svojega naroda.
Lahka Ti bodi zemljica v krogu Tvojih, bratov-junakov, dragi Drago !
Salberger.
P a t и ш t e.
Ha јужиом делу руског фронта воде ce Kpnaže борбе за преузеће иницидија-тиве, која би морала коначно дати јаки импулс развитку будућнх великих дога-ђаја. Особито ce оиажа јако настојање Нијемаца да би одбацилл Русе из рајона ријеке Нарајувке, која преставља теме-љнту опасност за сам Халич.-Сви доса-дашњи пападаји Аустро-Нијемаца и Ту-рака остадоше неуспјешни a имали су једино за последицу јаке и големе гу-битке у људском материјалу за њих. У рајону' Ковеља и Владимир-Волињскога преузето je поиовно евергичпо пасту-пање са стране Руса са намјером да не допусте Аустро-Нијемцима слободпо раз-вијање својих реаерва концентрираиих
са западног фронта у халичкн рајон. Данашње операције на источном руском и трансилванском фронту у којим су Нијемди показали своје последње напре-зан>е јасно потврђују мвнјење неутралне штампе да je Хинденбург побједио са својим становиштем и да je предобио Вилхелма за свој план, који стоји у у очитој опреци са стојалиштем трију принцева, којима je повјерено командо-вање армија, оперирајућих на фран-цуско-еглеском фронту.
Успркос томе плану, који у осталом имаде чпсто обрамбени карактер одржања apoena окупираног од Аустро-Нијемаца у првом времену европејске војне, није успјело Хинденбургу задржати насту-пање Руса и Румуња, него je присиљен сваким даном одступати на запад и губити територије крвљу и жртвама стечене.
У исто то вријеме, кад ce ca запад-ног француско-енглеског фровта шаљу послиједње резерве у Галицију и Тран-силванију, Фравцузи и Евглези безпре-станка задавају Нмјемцима такове ударе, који им сваким даном јасвије показују, да je Нијемдима одзвонило и да морају забацити за увијек мисао o преузећу офензивне акдије на било којем дијелу фронта.
Сада су Нијемци усредоточили све своје силе и напрегли поелиједнје евоје снаге за обрану стеченога земљишта. Но ваступа&е Француза и Енглеза нз-међу Соме и Анкре, које je започело 18. јуна, показало je Нијемдима, да нијесу више у стању одољевати заједвичким савезничким вападајима на свим !фрон-товима, него да су постављени под крутом алтервативом, на којем te фронту да одступе и које ће територије да ева-куишу и вапусте.
Изгледа, да je ва послиједњом са-станку у главној квартири у Мајнцу превладало мнијење Хинденбурга, да ce одступи из сјеверне Француске и западне половиве Белгије, a да ce пошто пото уздржи Лавов и Београд, који преставља за Аустро-Нијемце слободни пролаз преко Балкана на Царнград и Малу Азију.
Од 18. јула пак до данашњег дана, наиме од момента кад су Французи и Енглези сложно почели наступање на Соми послали су против^њих, Нијемди около 67 дивизија што преставља около милијона људи. Сва напрезања принда Рупрехта, да пошто пото издржи своје позиције у сјеверној Француској оста-доше безуспјешним те je кроз 88 дана жестоких бојева био присиљен узмак-нути далеко na исток очистивши зва-менита мјеста Тиепвал и Комбл. Осим губитакау територпји Нијемди изгубише на самој Соми около 460.000 људи од којих je заробљепо преко 61.000, 273 топа и внше од 1026 митраљеза. Пора-жење припца Рупрехта на Соми задо-бнло je рекорд што ce тиче губитака јер je падмашило губитке поднешене од кронпривца под Верденом. Ha запад-иом фроиту операдије ce воде у јакпм li великим размјерима те према томо и успјеси дотпчно неуспјеси имаду јаке и осјетљиве посљедице. Шестмјесечне операције Нијемаца. са губитком од пол милијова жртава под Верденом бнле су ликвндираве да нијесу Нијемцима донесле никакова плода. Наступав.е пре-дузето између Анкра и Соме довијело je Фравцузима и Енглезима осим по-бједе у материјалном смислу, лаиме у територији, заробљешш, ратном матери-јалу још јаче моралво увјерење o си-гурној иобједи над Нијемством и o уништењу истога помоћу техпике којој су Нијемци морали да захвале за своје досадашње успјехе на ратиим пољаиама.
Ha румуњском фровту у овој сед-мици започвло je сугласво опћенито паступање коли ва травсилвавском толи ва добручком дијвлу фронта те ce je већ у првим сукобима показала надмоћ румуњске војске вад удружевим Аустро-Нијемцима-Бугарима и Турцима. Сва-како, Макензевов план je доживио пот-пуви крах јер вије усиио у својој на-мјери да сврати позорвост Румуња на ДоОруџу, вити je успио да заузме До-бРУЏУ) него je присиљен, да узмиче према старој румуњско-бугарској гра-вици. Поражењем Бугаро-Нијемаца у рајону Чрне-Воде коначно ликвидирана
je Макензевова авентура; највише су томе допринијели руски лавови, који су ce бацили ва јуриш на вјероломне By-rape, који не дочекаше борбе ва нож.
Генерал Авереско у савезу са рурко-српским војскама не ће стати на пол пута вего ће израбити плодове побједе ва Бугаро-Нијемцима те их даље разби-јеве говити прама Софији.
Под Солувом напредовак.е савез-ничких војска ce успјешно шири у ду-бину Македоније те сваким даном ce све више ослобађа земљиште окрвав-љене и мученичке Србије.
Вијести из домовине.
Slovensko šolstvo v Trstu v času vojne.
Za presojo narodnostnih razmer v Trstu, je poleg mnogih drugih podatkov tudi šolstvo zelo važno merilo. Na žalost moremo govoriti samo o ljudskih šolah in o trgovski šoli, ker drugih slovenskih šol v Trstu nimamo Še te vzdržuje narod sam brez pomoči poklicanih faktorjev.
Iz letnega poročila „Družbe sv. Cirila in Metoda v Ljubljani" navajamo: Družba je vzdrževala v Trstu vi. 1914/15. in 1915/16. jedno osemrazredno in dve sedemrazredni ljudski šoli s skupno 38 razredi v 1. 1914/15. in s 37 razredi v 1. 1915/16. L. 1914/15. je bilo v teh šolah vpisano 2104 otrok ali po 55.36 v jednem razredu. Od teh je bilo 2095 Slovencev, ostali Hrvati in Čehi. Do konca šolskega leta 1914/15. po začetku vojne z Italijo je ostalo v šolah od 2105 samo še 1516 otrok, ker se jih je 518 izselilo iz Trsta. L. 1915/16. je Družba razširila obe sedemrazrednici v osem-razrednici in sklenila, da deli dosedanjo osemrazredno deško ljudsko šolo v petrazredno ljudsko šolo in trirazredno meščansko šolo, kar se je doseglo s tem, da se je vpeljalo v poslednje tri razrede učni program za meščanske šole. Na ta način smo dobili Slovenci v Trstu meščansko šolo. Naše šolstvo v letošnjem letu ni padlo, marveč je narastlo za eno novo slovensko šolo, ki predstavlja najvišji razvoj ljudske šole.
Učencev je bilo vpisanih v letu 1915/16. 2083 v 37 razredih, ali 56.37 na razred. Koncem leta je ostalo še 1929 učencev, ker jih je 148 tekom leta izstopilo. Od teh je bilo pravih Tržačanov 1079, iz Primorskega 538, iz drugih krajev 312.
Ako prištejemo k številu učencev na Družbinih šolah še one на državnih nemških — 1000 otrok, dobimo sledeče podatke: 2083 -(- 1000, t. j. nad tri tisoč slovenske šolske dece v Trstu. V slovenskih šolah pride na e i razred povprečno 56 učencev, na nem-šk u državnih 39. Ne varamo se, ako trdimo, da so bile 1. 1915/16. v Trstu edino slovenske šole prenapolnjene.
Prijaznost avstrijske države napram Slovencem se ne kaže samo v tem, da smo prisiljeni sami vzdrževati ljudske šole, njena ljubeznjivost gre še dalje: niti jedno dete ne more direktno vstopiti s slovenskih ljudskih šol v državne srednje šole. («Edinost» 30. VII.)
Glasovi iz naših krajeva.
(»Hrvatska Riječ» 17./VII1.). «Kako se čuje, premestiće se hrvatska gimnazija iz Pazina u Volosko. Prema istim glasovima, premestila bi se upravna komisija u Pazin.> *
(<Obzor> 18./VIII.). «Kako «Wiener Zeitung* objavljuje, slovensko društvo za uzajamno pomaganje u Beču raspušteno je.> *
(„Edinost" 15./VIII. javlja da je Hrvat, dr. Ivan Banjavčić - ostavio posle svoje smrti hrvatskom školskom društvu «Sv. Ćiril i Metod za Istru* sumu od 70.000 kruna."
Србин И8ГРДИО Maljape. („Szegedi Napio" 17. VIII.) 4. јула у Дески у Банату, прошао je Србин, раденик, Аркадија Кнежевић поред механе, и видећи унутра Мађаре, викнуо je: — «Смрдљиви Ма-ђари, вама треба мађарска држава ! Moj син je у рату, a вп ту седите!» И упо-требио je против Мађара још некедруге изразе, који ce ве могу пововити. Прво-степеви суд га je осудио на 10 месеца тамнице због изазива*>а, али апелација га je ослободила.
Мађари и Аустријанци. „Az Ujsag" (18. VIII.): — „C уважањем ратногадруга волимо своју браћу Аустријанце, упркос томе што им гледамо штампу из дана у дан, дебелу, пупаву, где ce чешка no под-вољку, с уводним чланком, с фељтоном, с богатим ступцима.надевеву огласима, док нама Цевтрала Папира једва издаје днев-вих осам страна. Мршави, гладни, повла-чимо ce ми, просјаци, у овај бедви кутак, и кад нас ко белим простирачем ода-лами преко носа, ми не можемо да уда-римо натраг, јер je, истина, правда ваша, али папир je туђ. Бог поживео нашу аустријску браћу у овој мршавој години вашег оскудевања папиром. C нама гла-дује и мађарски народ који чита. Ви имате право кад гостољубиво велите, да ћете радо дати и Мађарима од ваших дебелих вовина и мудрости, наравно: на вемачком. Али ми захваљујемо врло лепо, јер имамо и ми сами индустрију папира и с иоуздањем ce надамо, да ћемо добити од мађарске ивдустрије пре папира, но што ће сваки Mat)ap ваучити вемачки чнтати и аустријски мислити".
Malo šale.
U kasarni u Zagrebu uči feldvebel vojnike Hrvate, da treba da krenu protiv drevnog i opasnog dušmanina u rat, te će zapitati:
Imbrek povej protiv koga ideš v rat ?
Imbrek: Protiv Magjara.
Feldvebel: Kaj ti bukveš ne znaš, da smo mi s Magjarima već više od 800 let v savezu ! Protiv koga ideš ?
Imbrek : E onda protiv Švabe 1
Feldvebel: Mulec prokleti, kaj ne znaš, da je naš cesar najboljši prijatelj s njemačkim cesarom i da je Švaba naš saveznik ? Ja ti bum pomogel. Mi se moramo boriti protiv našeg stoletnega dušmanina, koji nam radi o glavi i on je (misleći na Srbiju 1) naš din-dušmanin.
Imbrek: E sad znam, protiv Turčina.
ОД УРЕДНИШТВА.
Приближује ce пола године како «Словевски Југ» вриш своју узви-шену задаћу no пространој Русији. Пошто ће у то вријеме већини ианшх претплатиика истећи и претплата, то пајуљудинје молимо да са шиљањем претплате пожуре. Трошкови су усли-јед свеопће скупоће велики, на зато треба да и пријатељи наше ствари чим више жртвују, да ce листу обез-бједи опстанак.
Војпим заробљеницима шаљемо лист бесплатно, na je зато дужноот имућнијих наших људи, да лист што издашпије подупру.
Ивдаватељ и одговорни уредник: Милован К. Митричевић.
Разне вијести.
Српски бакарни иајдани у немачким рукаиа. (»Pesti Hirlap" 22. VIII.). „Lokalan-zeiger" јавља да je немачка влада узела у своје руке експлоатадију богатих срп-ских бакарвих мајдава. Ирема обавеш-тоњу тога листа, вемачка влада одре-дила je комисију из ипжињера> чииов-ника творвице мувиције и оружја Манс-фелд, чија дужиост ne бити утврђење начнпа најнужније екснлоатације. Мај-дани Србије су од најбогатнјих европ-ских рудника и пре рата су предузећа монархије одржавала живу везу са тим установама, чији извоз je сваке годино бивао свб јачи.
Дозволено војнои цензурои. Одеса, 21. септ. 1916. г.
Тип. Акцјен. КЈжно-Руескаго 0-ва Печ. fltna Одеоса.
Недељни преглед.