KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
BR. 15992
Vereinigte Gluhlampen und Elektrizitats Aktiengesellschaft, Ujpest, Mađarska.
Postupak za automatsko regulisanje frekvence visokofrekventnih oscilacija. Prijava od 7 maja 1938.	1	Važi od 1 novembra 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 15 maja 1937 (Nemačka).
Važan je i često se javlja zadatak viso-kofrekventne tehnike, da se frekvenca oscilacija održi konstantnom, odnosno da se eliminišu njene slučajne promene. Tako se ovaj zadatak javlja pri projektovanju su-perheterodinskih prijemnika i otpremnih stanica. Tehnika je več predlagala rešenja ovog zadatka.
Prodalazak se odnosi na uređaj, kod kojeg su izbegnute izvesne nezgode dosadašnjih rešenja ovog zadatka. Uređaj se zasniva na onoj pojavi, koja se zapaža kod tako zvanih mešajučih cevi (Mischrdhren), kao Pentagrid-cevi, heksoda i oktoda ikoja je poznata kao zavisnost anodne struje od frekvence. Ova se pojava sastoji u sledečem:
Ako se upotrebi kakva mešajuča cev, n. pr. kakva oktoda O, u poznatom prijemnom vezivanju (sl. 1), t. j. ako se obe prve rešetkaste elektrode upotrebe kao rešetka 1 i anoda 2 kakvog oscilacionog proizvođača, i pomoću vezivanja u povratnom regu između 5 17 uvede kakva oscilacija, ako se četvrta rešetka 3 upotrebi kao u-pravljajuća rešetka, a treća i peta rešetka kao zaštitne rešetke 4 snabde konstantnim pozitivnim naponom, to se zapaža izvesna promena anodne struje h, ako se menjaju brojevi sopstvenog oscilisanja oba kola rešetke — kolo na prvoj rešetci 5 i kolo na četvrtoj rešetci 6. Ako se radi jedinstvenosti sopstvena frekvenca f0 oscilatorskog kola održava konstantnom, a sopstvena frekvenca kola na četvrtoj rešetci menja, to se dobija frekventna zavisnost anodne
struje id, koja je na si. 2 predstavljena grafički. Treba naročito imati u vidu strmo penjanje krivulje u blizini tačke, u kojoj se podudaraju sopstvene frekvence oba kola. U teorijsko izlaganje ove pojave se ovde neće ulaziti, samo neka je toliko rečeno, da se ona javlja usled sekundarnog prostornog punjenja, koje nastaje u prostoru između treće i četvrte rešetke. U ovom prostoru naime elektroni koji su ubrzani trećom rešetkom pretrpljuju usporenje u-sled odbijajućeg dejstva upravljajuće elektrode sa negativnim prednaponom (četvrta rešetka), što daje povoda za postajanje sekundarnog prostornog punjenja.
Neka je primećeno, da struja treće rešetke i«, — zaštitne rešetke —, pretrp-Ijuje sličnu promenu kao anodna struja (si. 3). Vezivanja, koja upotrebljuju frekventnu zavisnost anodne struje, mogla bi dakle u-potrebiti i frekventnu karakteristiku treće rešetke.
Po pronalasku se postupa tako (si. 4), da se jednoj rešetci mešajuće cevi, n. pr. prvoj rešetci 8, kakve pentode P dodeli o-naj naizmenični napon H. F., čija frekventna konstantnost treba da se reguliše, da se trećoj rešetci 9 dodeli oscilaciono kolo 10, čija se sopstvena frekvenca tačno podudara sa frekvencom napona koji treba da se reguliše. Ako se menja frekvenca na prvoj rešetci 8, to se takođe menja anodna struja u odnosno struja is2 zaštitne rešetke. Ove promene struje odnosno odatle dobivene promene napona — eventualno pojačane — po pronalasku stavljaju u dej-
Din 15.—
stvo izvesne električne odnosno elektromehaničke uređaje, koji se stvaraju za naknadno regulisanje frekvence. Za potpomaganje uticaja prostornih punjenja, koja proizvode željeno menjanje anodne struje, preporučuje se, da se naročito kod nižih frekvenci, sprezanja oba kola ostvari pomoću kapaciteta 11 (sl. 5) ili pomoću o-ba kola 10 i 12 (sl. 6).
Pronalazak je objašnjen na nekolikim primerima izvođenja.
Ako se želi da frekvenca oscilatora kakvog superheterodinskog prijemnika održi konstantnom, to se postupa na sledeći način: Pojačana međufrekvenca I. F. se dodeljuje prvoj rešetci 13 (slika 7) kakve heksode H. Treća rešetka 14 se vezuje sa oscilacionim kolom 15, koje je tačno podešeno na međufrekvencu. Ako se anodna struja ia provodi kroz kakav kalem 16 sa velikim brojem zavojaka i ako se upotrebi za magnetisanje jednosmislenom strujom magnetnog jezgra 17 oscilatorskog kalema 18, to usled promene frekvence nastupaju-ća promena anodne struje utiče na induk-tivitet kalema u tom pravcu, da se promena frekvence izjednačuje promenom podataka kola.
Drugi se primer odnosi na stabilizova-nje frekvence otpremnih stanica. Sl. 8 predstavlja vezivanje šematički. Otpremna cev S je predstavljena u nadražujućem vezivanju 19 i 20. Nastajuće oscilacije, čija se frekventna konstantnost zahteva, mogu na primer imati frekvencu od 10.000 kHz. Ove se pomoću malog kapaciteta 21 upućuju na prvu rešetku 22 kombinovane triode i heksode (TH). Triodni se deo stavlja u dejstvo kao pomoću kvarcnog kristala 23 upravljan oscilator frekvence od 10.100
kHz. Nastaje frekvenca razlike od 100 kHz, koja se daje prvoj rešetci 24 druge heksode H. Treća rešetka 25 iste hesode je opet izvedena kao kristalno kolo 26, koje je tačno podešeno na frekvencu 100 kHz. Anodna struja ia heksode H teče kroz kalem sa velikim brojem namotaja 27, koji pokreće magnetno jezgro 28. Mehanički prenos čini, da visokofrekventno magnetno jezgro 29 tako menja induktivitet 20 oscilacionog kola otpremne cevi S, da se frekventne promene izjednačuju.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za automatsko regulisanje frekvence oscilacija, naznačen time, što se napon koji treba da se reguliše po frekvenci stavlja na prvu rešetku kakve meša-juće cevi (cevi sa tri ili više rešetaka), a kakva druga, prema prvoj rešetci zaklonjena rešetka je vezana sa kakvim oscilacionim kolom, koje je podešeno na frekvencu prvo pomenutog napona, i usled nastalih promena u frekvenci napona koji treba da se reguliše prouzrokovane nestalnosti anodne struje pomoću podesnih uključnih elemenata stavljaju u dejstvo uređaje, koji proizvode takvu promenu u podatcima kola generatora frekvence, da nastaje naknadno regulisanje frekvence.
2.	Izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačeno time, što su oba na različite rešetke stavljena kola međusobno kapacitivno ili induktivno spregnuta.
3.	Izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačeno time, što promena anodne struje utiče na induktivitet oscilatorskog kalema promenom prethodnog magnetisanja njegovog magnetnog jezgra.
Ad pat. bi • \d992