KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14379
Universal Oil Products Company, Chicago, U. S. A.
Postupak za izcmerizaciju parafina.
Prijava od 8 maja 1937.	Važi od 1 aprila 1938.
Ovaj se pronalazak odnosi u bližem smislu na tretiranje parafinskih ugljovo-donika normalne ili pravolančane strukture, kojim se oni pretvaraju u bitnom iznosu u parafinske ugljovodonike izomerne ili razgranate lančane strukture.
U još bližem smislu pronalazak se sastoji u postupku, koji obuhvata upotrebu naročitih katalizatora i naročitih radnih uslova za postizanje napred navedenog cilja. Postupak se može primenjivati na makoji od n-parafina veće molekularne težine nego propane, obuhvatajući tu n-bu-tane, koji je obično gasovit pod normah nim uslovima i normalne parafinske ugljovodonike, koji su obično tečni, počevši sa pentanima i progresivno nagore preko heksana, hepiana, oktana i viših. Postupak se izvodi uopšte na taj način, što se završne grupe pomeraju ka sredini ugljeničnog lanca, te se prema tome, može primenjivati na makoji parafinski ugljenik, čija struktura dozvoljava dalja preinačen ja da bi se dobila jedinjenja kondenzovanijeg tipa.
Sa tačke gledišta industrije za rafiniranje petroleuma (nafte) izomerni parafinski ugijovodonici su mnogo veće važnosti nego normalna jedinjenja, pošto oni u-opšte imaju reaktivnost sa drugim ugljo-vodonicima u prisustvu katalizatora, a u slučaju tečnih ugljovodonika sa opsegom tački ključanja ravnim opsegu gazolina (benzina) pokazuju znatno veću antideto-natorsku vrednost. Tako na primer, okta-ni načinjeni od izobutana sukcesivnim stupnjima dehidrogenacije u butene, poli-merizacijom butena u oktene, i hidrogena-cijom oktena u oktane, imaju veću antide-tonatorsku vrednost nego oni oktani, ko-
ji su proizvedeni od normalnog butana sličnim stupnjevima. Šta više, izobutan zajedno sa drugim izomernim i normalnim tečnim parafinskim ugljovodonicima mnogo se lakše alkilira olefinima u prisustvu katalizatora. Ovaj postupak može se tako-de primeniti neposredno i na ugljovodo-niona goriva koja sadrže relativno veliki procenat normalnih parafinskih ugljovodonika, da bi se ta jedinjenja izomerisala i da bi se tako povećala ukupna antideto-natorska vrednost goriva.
U jednom specifičnom izvođenju ovog pronalaska, pronalazak se sastoji u tretiranju normalnih parafinskih ugljovodonika radi njihove izomeracije, i to pomoću katalizatora, koji sadrže metalne halide i vo-donikove halide pod uslovima visoke temperature i pritiska.
Halidi metala, koje se mogu upotre-biti, obuhvataju, po definiciji kloride, bromide i jodide, a vodonikovi halidi obuhvataju hlorovodonik, bromovodonik i jodo-vodonik. Nađeno je da je od bitne važnosti po uspeh predloženog izomerišućeg postupka da bude prisutan izvesan određeni mada relativno mali procenat vodonikovih halida. Za praktičnu primenu upotreba metalnih klorida i hlorovodonika mora se pretpostaviti drugima, i među metalima, čiji se halidi mogu upotrebljavati, mogu se pomenuti aluminjum, cink, gvožđe, cir-kon, kalaj, beril, kolumbijum, tantal i bor. Jedinjenja tih metala variraće u svojoj efikasnosti pri izomerisanju nekog datog parafina ili neke mešavine parafina, te se njihovo dejstvo ne može upoređavati na istovremenoj osnovi. Katalitična kompozicija, koja najopštije može primenjivati je-
Din. 15.—
ste ona, u kojoj se halid metala sastoji od anhidričnog aluminijum hlorida. Odgovarajući anhidrični hlorid cirkona može se upotrebljavati na temperaturama nešto malo . višim od onih, koje daju najbolje rezultate sa aluminijum kloridom, a kloridi koLumbijuma i berila mogu se upotrebljavati na još višim temperaturama. Predlog, da se ta razna jedinjenja upotrebljavaju alternativno daje se s obzirom na činjenicu da katalizatori razne izomerišuće snage mogu biti potrebni u slučaju parafina raznih tački ključanja, molekularne težine i slrukture. Iz istih razloga takode i relativne količine halida metala i halida halogena, koje se imaju upotrebljavati pod optimalnim izomerišučim uslovima, mogu se menjati i varirati, te je utvrđivanje najboljeg odnosa donekle stvar eksperimenata i proba. Potrebna količina vodonikovih halida normalno ne prelazi oko 5°/o po težini parafina, koji se izomeriše, a u mnogim slučajevima iznos od 0,1—2% davače sasvim zadovoljavajuće rezultate. Potrebne količine vodonikovih halida mogu se, ako se to želi, stvarati na licu mesta dodavanjem malih količina vode ili vodene pare u reakcionu zonu.
Upotreba raznih alternativnih katalizatora može se činiti imajući na urru njihove fizičke osobine a takode i njihovo katalitično dejstvo u nekoj određenoj izo-merišućoj reakciji. Tako ara primer, fluo-rid broma, koji je normalno gasovi!, može se ubrizgavati u ugljcvodonične pare radi njihove izomerizacije, ili se, u nekim slučajevima, može propuštati u tečne ugljo-vodonike ili ugljcvodonične mešavine, samo ako se dovoljno izomerizacije obavi na običnoj ili nešto povišenim temperaturama. Ili se, pri jednom naročitom načinu u-potrebe fluorida broma, može upotrebiti i katalitična kompozicija koji sadrži pro-porcioniranu mešavinu bromovog fluorida, fluorvodonika vode i nikla. U drugim izvođenjima ovog postupka, aluminijum hlorid dovoljno se lako sublimira te da
se može destilisati pravo u pare ili tečnosti. Najprostiji način za primenu kataliza-toia jeste da se oni održavaju u suspenziji u vrlo sitnom zrnastom stanju u tečnim ugljovođonicima, i da se oni održavaju u suspenziji mehaničkim mešanjem ili pro-ključavanjem jeđnjenja, sve dck se ne postigne potreban stepen izomerizacije.
Katalizatori se mogu takode upotrebiti i kao sastojci zrnastih masa, koje se sastoje od relatvno neaktivnog katalitič-kog materijala, koji služi kao osnovni nosač, kao što su fuller-ova zemlja, belutak (silicijum oksid), šamotska cigla, aktivisa-ni ugljenik itd., u kome se slučaju njihovo trajanje može povećati održavanjem u rasutom stanju u mesto što bi se dozvolilo da se slepljuju ili zgrudvaju usled skupljanja središnih muljevitih proizvoda po njihovim površinama. Upotreba ovog no-sećeg materijala naročito je efektivna u suičaju aluminijum hiorida, koji je pret-stavnik grupe aktivnijih katalizatora. Unošenjem aluminijum hiorida u pere aktiv i-sanog ugijeničnog praha, dobija se zrnasti materijal koji je naročito prigodan za tretiranje u parovitoj fazi.
Normalni butani, koji se mogu izonie-risati ovim postupkom, proizvode se u znatnim količinama u industriji za rafiniranje kamenog ulja. Oni se nalaze u bitnim količinama i u prirodnim gasovima (u kojima obično normalna jedinjenja pre-dominiraju) u gasovima iz rafinerija, koji se proizvode iz skladišnih rezervoara za sirovu naftu, a takode i pri primarnoj destilaciji sirovina; oni se takode nalaze u znatnim procentima u gasovima, koji se stvaraju uzgredno pri krakiranju teških petro-leumskih frakcija radi stvaranja benzina (gazolina). U slučaju gasnih mešavina od krakiranja, relativne proporcije izo- i normalnih butana variraju, ali je odnos izo-prema normalnom jedinjenju po pravilu znatno veći nego u prirodnom gasu. Sledeča tablica pokazuje opšte osobine normalnih i izo-butana:
Osobine
Naziv	Sastav:
Normalni butan,	CH3CH-2CH2CH3
izo-butan	CHs > ™-CH,
Butani se mogu smaarati kao manje više granična jedinjenja u pogledu njihove poželjnosti u običnom benzinu, a to će reći, izvesan procenat njih bitan je po do-
butana.
Tačka	Kritična	Kritični
ključanja temperatura	pritisak
C°	atmosfera
+ 0,5	151	36
-10,5	134,5	37
voljan pritisak pare da se osigura lako paljenje motora, dok suvišak teži da onemogući paljenje. Zbog tih razloga ukupan procenat ugljovodonika sa četiri ug-
Ijenikova atoma obično se podešava u vezi ša opsegom tački ključanja i pritiska pare drugih sastojaka benzina da bi se dobio benzin poželjnih osobina lakog paljenja motora prema sezonskim potrebama.
U današnje vreme butani imaju još i drugu vrlo veliku važnost u rafiniranju u-Ija, a to je,1 što se višak njihove proizvodnje upotrebljava kao izvor za benzin bilo putem normalnog termičnog krakiranja, bilo putem naročite katalitične dehidroge-nacije, iza koje sleduje polimerizacija pri kojoj se mogu, ali ne moraju, upotrebljavati katalizatori. Ispitivanja su pokazala da se izo-butan mnogo lakše navodi na kra-kiranje i dehidrogenaciju, sa ili bez katalizatora, nego što je to slučaj sa normalnim jedinjenjem. Fosmatrajući odgovarajuće mono-olefine, normalni butani se mnogo teže polimerišu, bilo termički ili katalitič-no, nego što je to slučaj sa izo-butenima, i bilo je takođe utvrđeno da okteni, koji pretstavljaju difnere izobutena, imaju veću antidetonatorsku vrednost nego oni, koji su proizvedeni od normalnih butena, a to isto važi i za oktane, koji se dobijaju hid-rogenacijom oktena. Prema tome, danas je od velike važnosti mogućnost što je mo-
Jedinjenje	Formula
Normalni pentan CH.^CHžjsCHs CH.
Izo-pentan	> CHCH2CH3
Normalni pentan C(CH3)4
Pentani su normalni sastojci nisko-ključajućih frakcija u svima gazolinama (benzinima), a naročito se javljaju u slučaju prvotočnih gazolina, proizvedenih iz sirovina velikog parafinsikog sadržaja, kao što su sirovine iz Pennsvlvanije i Mičiga-na. Iz tačaka ključanja može se videti da su normalni i izo-pentami prisutni u prvim frakcijama, koje destilišu iz običnog benzina. Normalni pentan ima oktanski broj, po motornoj metodi, od 63—64, dok izo-pentan, koji se proizvodi prema ovom postupku, ima oktanski broj od 86—90. Vrednosti pri mešanju biće nešto više nego tu navedene cifre, ali će se odnos približno 0-državati. Proporcije pentana u krakiranim benzinima i benzinima proizvedenim od petroileuma mešovite osnove ili naftenskog karaktera, biće razumljivo nešto niže frego kod benzina od parafinskih petroleuma; amileni i nisko-ključajući nafteni prirode ciklo-metilensikih jedimjenja, sa manje od šest ugljenikovih atoma u krugu, jesu ti, koji omogućavaju zamenu.
Ovaj se pronalazak može isporistiti za izomerisanje normalnog pentana, ili u-
guće većeg pretvaranja proizvedene količine normalnog butana u izo-butan, i ovaj se pronalazak naročito bavi postupkom za postizanje toga cilja.
Mi smo utvrdili da se upotrebom naznačene klase katalizatora, a naročito jed-novremenom primenom znatnih nadatmos-ferskih pritiska, normalni butan može pretvoriti u izobutan sa dobitkom od 60 do 65°/o.Očevidno, upotreba nadatmosferskih pritiska u visini od 10 do 15 atmosfera na temperaturama od 150!)C., i višim, pored suzbijanja isiparavanja zrnastog katalizatora, takođe teži da suzbije mnogobrojne nepoželjne bočne reakcije, koje bi imale za rezultat stvaranje vodonika i ugljovo-donika niske molekularne težine, tako da se reakcija obavlja manje više samo u jednom smem sve dok se ne uspostavi ravnoteža.
Postupak prema ovom pronalasku takođe se može usvojiti i primeniti na pretvaranje normalnog pentana u njegove iz-omere sa ipet ugljenikova atoma, u kojima su dve metil-grupe spojene sa jednim krajnjim ugljenikovim atomom. Radi prikaza daju se formule i glavne osobine tri pentana prema sledećoj tabeli:
Guština
0,6475 na 0" C.
0,6394 na 0° C.
9,5	0,6251 na 14,4°G'.
gijovodoničnih frakcija, koje sadrže to je-dinjenje, u njegove izomere i to u znatnim količinama; izomerisanje se vrši poglavito prema drugom jedinjenju sa gornje tabele, pošto treći izomer, koji sadrži jedan krstasti ugljenikov atom, vrlo je ret-ko jedinjenje, koje se veoma retko javlja bilo u prirodnim bilo u veštačkim ugljo-vodoničnim mešavinama, a uz to se vrlo malo ili uopšte nikako ne proizvodi u radnjama prema ovom postupku. Očevidno, postižu se pireimućstva pri izomerisanju normalnog patenta s obzirom na povećanu antidetonatorsku vrednost niskoključa-jućeg motornog goriva, odnosno, njegovih nižih frakcija, ali se pored toga postižu i druga preimućstva, i to usled činjenice da pri alkiliranju parafinskih ugljo-vodonika pomoću olefima ili članova drugih serija, da se proizvedu jedinjenja višeg opsega ključanja, izoparafini mnogo lakše reagiraju nego normalna jedinjenja. Pri katalitičnoj dehidrogenaciji, proizvođenje amilena mnogo se lakše obavija sa izo-pentanom nego što je slučaj sa normalnim ipentanom, i amileni proizvodenj
Tačka ključanja 36,3°C
28
na taj način uopšte su mnogo razgranatije strukture i sposobni su da dadu frakcije sa mnogo većom antidetonatorskom vrednosti kao posledica bilo neposredne poli-merizacije ili drugih alkilirajućih ili kon-denzacionih reakcija.
Mi smo utvrdili da se upotrebom procenata anhidričnih halida metala, kao što je na primer aluminijum hlordd, u količinama od približno 5 do 10 od sto po težini, a u prisustvu hlorovodonika ili drugih Vodenikovih halida u iznosu jednakom ili približno 0,1 do 1 od sto po težini normalnog pentana, može postići ravnotežna koncentracija izopentana u proizvodu tretiranja normalnog pentana u iznosu od 60 od sto, zav.iseći od međusobno spregnutih faktora trajanja dodira i temperature. U svima slučajevima, proizvodi primarni izomerizaci-je pod makojim datim radnim uslovima, mogu se frakcionirati da bi se izdvojili izo-merni proizvodi, a nepretvoreni materijal može se vraćati natrag radi daljeg dodira sa svežim katalizatorima, tako da se ukupno pretvaranje, kao rezultat tog povratnog tretiranja, može izvesti u iznosu od 90 bez ikakvih naročitih teškoća. U slučaju pentana, temperature u visini od obične do 200°C., mogu se primenjivati, a trajanje dodira pri tome je obrnuto proporcionalno temperaturi i može iznositi od 4 do 5 dana na atmosferskoj temperaturi do 30 minuta na temperaturama do približno 200°C.
Ovaj se pronalazak ne ograničava na primenu makojeg određenog pritiska. Pri atmosferskim temperaturama i relativno dugim trajanjem dodira sa katalizatorom, obično se nađu veće ravnotežne koncentracije izo-jedinjenja, dok se pri višim temperaturama, kada se radnje obavljaju bilo u mešovitom, bilo u parovitom stanju, pretvaranje pri jednom propuštanju može obaviti u iznos od 25 od sto, samo što se ovaj dobitak može povećati frakcioniranjeni proizvoda i ponovnim tretiranjem ne-pretvorenog materijala. Docnije dati primeri pokazaće uticaj koji ti faktori imaju.
Najradije upotrebljavani katalizatori mogu se primenjivati radi povećanja anti-detonatorske vrednosti ugljovodoničnih frakcija sa opsegom ključanja benzina, koje sadrže velike procente pravolančanih parafinskih ugljovodo-nika, pri čemu su temperatura, pritisak i trajanje tretiranja zavisni od odabranih katalizatora i od procenta pravo-lamčanih parafina u materijalu i od stepena željene izomerizacije.
Sledeči primeri dati su radi prikaza opšte prirode rezultata koji se mogu postići primenom ovog postupka, ali se oni
nemcgu tumačiti da su dati radi makak-vog ograničenja opširnog opsega i zamisli ovog pronalaska:
Prvi primer:
100 delova po težini normalnog butana, 20 delova po težini aluminijum hloriđa i 2 dela po težini hlorovodonika bili su uvedeni pod pritiskom od približno pet atmosfera u naročiti sud pod pritiskom, koji je zatim bio obrtan i zagrevan za vreme od dvanajest časova na prosečnoj temperaturi od 150° C, pri čemu je maksimalno razvijeni pritisak iznosio ako 30 atmosfera. Pošto je bomba ohlađena, ugljovodo-nici su bili ispušteni i frakcionirani, te je nađeno da se sastoje od 66,5% izobutana i 31,9% normalnog butana. To pokazuje da je ravnoteža pod tim okolnostima znatno u prilog izobutanu.
Drugi primer:
Pare normalnog pentana izmešane su oko 1 od sto po zapremini hlorovodonika, bile su propuštene kroz masu zrnastog katalizatora, koji je sadržavao podjednake delove zrnastog (10 do 20 rupa na sm. sita) aktivisanog ugljena, kao nosača, i anhid-ričnog aluminijum hlorida. Upotrebljena temperatura iznosila je 200°C., i pritisak od 30 atmosfera bio je održavan radi suzbijanja isparivanja aluminijum hlorida. Pare u iznosu od 25 delova po težini normalnog pentana bile su propuštane preko 30 delova po težini složen« g katalizatora u roku od jednog sata. Frakcioniranjem proizvoda nađeno je da jedno propuštanje materijala daje oko 27% po zapremini izopentana, računajući na zapreminu upušte-nog normalnog pentana. Pored toga, bilo je proizvedeno 3,5% po zaprem, izobutana i 3,5% po zapremini normalnog butana. Radeći neprekidno i vraćajući natrag nepretvoreni normalni pentan, krajnji ukupan dobitak izopentana iznosio je približno 80%.
Treći primer:
U ovom slučaju, gazolinska frakcija, koja je ključala u opsegu od 50-90°C., i koja je bila dobijena iz jako parafinskog mičiganskog benzina, bila je podvrgnuta tretiranju. Frakcija je imala oktanski broj od 54 i uglavnom je odgovarala mešavini od Heksana, pošto normalni heksan ključa na oko 70°C. Ta je frakcija bila podvrgnuta izomerisanju, radi poboljšanja njene anti-detonatorske vrednosti, u prisustvu aluminijum hlorida i hlorovodonika na dvema temperaturama da bi se utvrdilo dejstvo na svakoj od njih. Gazolinska frakcija bila je stavljena u sud pod pritiskom, alumini-
juni hlorid je bio dodan i grejanje je vršeno za vreme od šest časova; posle toga je sud rashlađen i gasoviti i tečni proizvodi
Temperatura .........................
Punjenje „gazolinom” lit., po težini
AlCta, lit., po težini...............
HCI, lit., po težini (približno) .	.	.
Maksimalni pritisak, atmosfera .	.
uhvaćeni i ispitani. Sledeča tablica daje glavne dobijene proizvode na tim dvema temperaturama:
Propust br. 1 Propust br. 2 150°C.	20()°C.
100	100
10	10
2,5	2,5
16	45
Proizvodi reakcije u procentima p
Propan .................................
Butan (najmanje 85% izo-) ..............
Gornji sloj.............................
Ugljovodonik u donjem s'oju .	.	.	,
Gubitak ................................
Oktanski broj gornjeg sloja.............
Naipred navedeno tretiranje pokazuje znatno povećanje u antidetonatorskoj vrednosti uz vrlo mali gubitak. Ograničenim i nimalo komplikovanim tretiranjem još dalje količine ugljovodonika mogu se izdvojiti hidrolizom nižeg muljevitog sloja sa sadržajem aluminijum hlorida, i one se mogu isokristiti u gornjem gazo-linskom sloju, tako da je ukupni dobitak mnogo veći nego što je gore pokazano. Butan se dalje može upotrebljavati putem sukcesivnih stupnjeva dehidrogenacije i polimerizacije da se još više poveća dobitak frakcija upotrebljiv kao motorno gorivo.
Priroda ovog pronalaska i njegovi izgledi na praktičnu primenu mogu se videti iz prednjeg opisa i primera, mada se ni opis ni primeri ne mogu tumačiti tako, da se stavlja neopravdano ograničenje na pravi opseg i bitnost ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izomerisanje normalnih pravo-lančamih parafina radi proizvođenja bitnih količina izo- ili razgranatih lančanih parafina, naznačen time, što se pomenuti normalni parafini podvrgavaju izomerišućem dejstvu katahtičke kompozicije, koja se sastoji od halida metala i vodonikovih halida.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, šio se pravolančani parafini podvrgavaju izomerišućem dejstvu katali-tične kompozicije, koja se sastoji od halida metala, odabranih iz grupe koja obuhvata halide aluminijuma, cinka, gvožda, cirkona, kalaja, berila, kolumbijuma, tantala, i bora, i vodonikovih halida odabranih iz grupe, koja obuhvata hlorovodo-nik, bromovodonik, jodovodonik, i fluor-vodonik.
težini prvobitnog gazolina:	
3.3%	8,6%
76,0	12,2
8,5	63,5
8,7	11,8
63,5	3,9
5	72
3. Postupak prema	zahtevu 1 ,nazna-
čen time, što se pravolančani parafini podvrgavaju dejstvu složenog katalizatora, koji se sastoji od halida metala, odabranih iz grupe, koja obuhvata halide aluminijuma, cinka, gvožda, cirkona, kalaja, berila, kolumbijuma i tantala, i hlorovodonika.
4.	Postupak prema makojem od prednjih zahteva, naznačen time, što se normalno gasoviti pravo-fančani parafini sa više od 3 ugljenikova atoma, podvrgavaju izomerišućem dejstvu složenog katalizatora, koji sadrži halide metala i halide vodo-nika.
5.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 3, naznačen time, što se ugljo-vodonična goriva, koja sadrže velike procente pravolančanih parafina ili ugijovo-donične frakcije koje ključaju u opsegu benzina i sadrže velike procente pravo-lančanih parafina, podvrgavaju izomerišućem dejstvu složenog katalizatora, čime se povećava antidetonatorska vrednost pome-nutog goriva ili tih frakcija.
6.	Postupak prema makojem od prednjih zahteva, naznačen time, što se pravolančani parafini podvrgavaju, pod bitno nadatmosferskim pritiskom, najradije više od 10 atmosfera, i na visokim temperaturama u iznosu od 150 do 200°C., izomerišućem dejstvu složenog katalizatora, koji sadrži halide metala i halide vodonika.
7.	Postupak prema makojem od prednjih zahteva, naznačen time, što se pravolančani parafini podvrgavaju izomerišućem dejstvu složenih katalizatora, koji se sastoje od proporcioniranih mešavina aluminijum hlorida i hlorovodonika.
8.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 6, naznačen time, što se pravolančani parafini podvrgavaju izomerišućem dejstvu složenih katalizatora, koji se sastoje od proporcioniranih mešavina cirko-
novog hlorida i hlorovodonika.
9.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 6, naznačen time, što se pravo-lančani parafini podvrgavaju izomerišu-eem dejstvu složenih katalizatora, koji sadrže proporcionirane mešavine fluorida bora i fluorvodonika.
10.	Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što se pravo-lančani parafini podvrgavaju izomerišućem dejstvu složenih katalizatora, koji sadrže proporcionirane mešavine fluorida bora, fluorvodonika, vode i nikla.
11.	Postupak prema mako jem od prednjih zahteva, naznačen time, što se pravo-lančani parafini podvrgavaju izomerišu-ćem dejstvu složenih katalizatora, koji se sastoje od halida metala u iznosu od 5 do 20 procenata po težini i vodonikovih halida u iznosu od oko 0,1 do 5 procenata po težini parafina, koji trpe izomerišuće tretiranje.
12.	Postupak prema makojem od prednjih zahteva, naznačen time, što se pravo-lančani parafinski ugljovodonici podvrgavaju izomerišućem dejstvu složenog katalizatora, koji se sastoji od halida metala nanesenih na relativno inertan osnovni noseći materijal, kao što je fulerova zemlja, silicijumoksid, šamotska cigla, aktivni ugalj i tome slično, najradije u zrnastom obliku.
13.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se pravo-Lančani parafini podvrgavaju, u parovitom stanju i na visokoj temperaturi i pod nadatmosferskim pritiskom, izomerišućem dejstvu složenih katalizatora.
14.	Postupak prema zahtevima 12 i
13, naznačen time, što se pare relativno nisko ključajućih pravo-lančanih parafina, naročito normalnog butana, propuštaju u neprekidnoj struji pod bitno nadatmosferskim pritiskom, kao što je 10 ili više atmosfera, i na visokoj temperaturi, kroz masu zrnastih katalizatorskih delića, koji se sastoje od nekog čvrstog silicijumskog apsorbenta ili aktivnog ugljenika, koji nosi bitnu količinu nekog anhidričnog halida metala, najradije aluminijum hlorida, sve to u prisustvu malih količina hlorovodonika, pa se dobijeni razgranato-lančani parafini i neprerađeni pravo-lančani parafini razdvajaju, najradije putem frakcioni-ranja, posle čega se taj neprerađeni materijal od pravolančanih parafina pomova propušta kroz tretiranje radi povećanja dobitka u razgranato-lančanim parafinima.
15.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 12, naznačen time, što se pravo-lančani parafini ili ugljovodonične mešavine, koje sadrže velike procente tih parafina, podvrgavaju u tečnom stanju pocl nadatmosferskim pritiskom i na temperaturi od 150 do 200°C., izomerišućem dejstvu zrnastim katalitičnim delićima, koji se sastoje od čvrstog silicijumskog apsorbenta ili aktivnog ugljena, i koji nosi bitne količine nekog anhidričnog halida metala, najradije aluminijum hlorida, sve to u prisustvu malih količina hlorovodonika, pri čemu se neprerađeni pravolančani parafini naknadno razdvajaju od proizvedenih razgranato-lančanih parafina i najradije se ponova podvrgavaju istom tretiranja radi povećanja ukupnog iznosa dobitka tih razgranato-lančanih parafina.