Poštarina plaćena u goi
ovu
Cena Din. 1.—
OKOLvJ M
CLA«/NIR
6LA5ILO 5AVEZA KOKOLA KRALJLVINE. JUG05LAVIJ6
V
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku	Rukopisi	se	ne	vraćaju
Beograd, 6 september 1937 God. Vlil - Broj 26 i 27
ROĐENDAN NJEGOVOG VELIČANSTVA KRALJA PETRA II
PROGLAS SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
bratskim lupama, dftištvima t četama
Današnjim danom Nj.
V. Kralj Petar II ulazi u 15-tu godinu, u vedro * jasno proleće svoga života, dragocenog za ceo naš jugoslovenski narod i našu domovinu Jugoslaviju.
Na današnji radosni dan jugoslovensko Sokolstvo, učlanjeno u ve-liku pcrodicu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, pozdravlja Mladog Kralja i prvog Sokola,
Sina velikog Oca i potomka slavnih dedova Ka-rađorđevića. Naše Sokolstvo, iz cele Kraljevine Jugoslavije, upire danas svoje poglede nadi, ponosu i najvišem simbolu snage jugoslovenskog naroda i jugoslovenske države.
Na današnji 15-ti ro-dendan Kralja Petra II jugoslovensko Sokolstvo pridružuje se radosti uzo-rite majke, Nj. V. Kraljice Marije. Pridružuje se radosti kraljevske brače i cele kraljevske porodice; pridružuje se radosti ce-*°S jugoslovenskog naroda, upučujuči svoje molitve za zdrav i dug život i srečnu vladavinu svoga Kralja.
Jugoslovensko Sokolstvo gleda u ličnosti Kralja Petra II najvtču za-logu za srečnu budučnast jugoslovenskog naroda i države i jemstvo za čuvanje amaneta Blaženopo-Čivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Želeči da na današnji dan gleda samo u svetle ideale srečnije i vedrije budučnosti, jugoslovensko Sokolstvo, uz svoje tople želje za dobro Kralja, svečano izjavljuje i naglašava:
Ljubav, vernost i odanost Kralju kao simbolu jugoslovenske misli, jedinstva naroda i je-dinstva države ostače i dalje osnovno osečanje jugoslovenskog Sokolstva u njegovu radu za dobro naroda i otadžbine.	^
Jugoslovensko Sokolstvo smatra da je, na-roČito u sadašnjem vremenu, i imajuči u vidu °pšte prilike u svetu, stalan, požrtvovan, složan
mm
ш
i
m
m
i nepokolebiv rad na jačanju i snaženju ideje o državnom i narodnom jedinstvu najbolja služba i najčvršča osnovica za obezbedenje opstanka, na-pretka i bolje budučnosti jugoslovenskog naroda i jugoslovenske države, i u celini i u pojedinim njegovim delovima- Svaki rad koji po svome obliku i sadržaju slabi ideju državnog i narodnog jedinstva — bez obzira na koji če način ono unu-trašnje politički biti organizovano — jugoslovensko Sokolstvo smatra kao štetan po dobro naroda
i države. Zbog toga poziva sve jugcsl;venske Sokole da budno stoje na ttomiku našeg narodnog i državnog jed!n:tva, ula-žuči sve svoje sile za podizanje i jačanje ove ideje.
Posmatrajuči mnoge dogadaje u javnom životu, vidimo na svakome koraku da su največi ne-prijatelji države i naroda nedostatci istinitog i dubokog nacionalnog kao i ličnog, moralnog i so-cijalnog osečanja. Zbog toga pozivamo celokupno članstvo da i dalje radi na ličnom usavršavanju prema načetima sokolske ideologije a u duhu pro-klamovane Sokolske Petrove petoletnice.
U tome smislu proglašena je na današnji dan lanjske godine Sokolska Petrova petoletnica kao poziv za ulaganje najve-čih sokolskih napera za lično usavršavanje i za dobro našeg zajedničkog narodnog života. Danas, na 15-ti rodendan Kralja Petra II, poziva se celokupno soko’sko članstvo da pregleda svoj rad izvršen u toku prve gcd.ne Sokolske Petrove petoletnice s tim, da uloži nove napore za dalje izvođe-nje velikog zavetnog dela. Neka na ta j način Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije uloži sve svoje snage i sa svima konstruktivnim činiocima u zemlji udruži sve svoje napore da na dan punoletstva Njegovo Vel čanstvo Kralj Petar II primi u svoje ruke snažnu i napred-nu Jugoslaviju sa ojačanim i konačno učvrščenim jedinstvom jugoslovenskog naroda.
Neka jugoslovensko Sokolstvo svoj rad upu-čuje i dalje na sreču i dobro Kralja, naroda i države!
Živeo Kralj! živela Jugoslavija!
Beograd, 6 septembra 1937 god. Zdravo! SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Naš mladi Kralj
Na petnaesti rođendan Njegovog Veličanstva Kralja Petra II
б septembra 1937
Jugoslovenski narod, a sa njime i celokupno jugoslovensko Sokolstvo, proslavlja danas sa puno iskrene radosti i oduševljenja, vere i samopo-uzdanja petnaesti rodendan Mladoga svoga Vladara, Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.
Vedar j e to i svečan dan, kada svi mi uzdrhtala srca, sa dubokim osečajima ljubavi, vernosti i odanosti obračamo svoje poglede ka Njemu, ko ji je naša nada, naša radost i naše uzda-nje.
Četmaest godina je proteklo od onog presrečnog dana, kada je grm-Ijavina topova sa beogradskih zidi-na objavila svetu, da je največa sreča i porodična radost ožarila Kraljevski Dom Karadordeviča: da se rodio On, Sin Prvenac i Naslednik Prestola!
Od toga dana, ceo jugoslovenski narod, ko ji se u radosti toga doga-daja osečao jed no sa Kraljevskim Domom, sa roditeljskom brižljivošču i neizmernom ljubavi ju bdio je nad Njime, nad Njegovim životom, nad Njegovim razvitkom. Veselio se Nje-govu napretku, telesnom i duševnom, i bio je ponosan što s u se več u nežnim detinjim godinama jasno počele ocrtavati u Njegovo j ličnosti s ja j ne karakterne osobine, nagoveštavajuči budučeg uzornog Vladaoca: plemenitost i dobrota srca, velika naklonost za rad i istrajnost u naporima, vred-noča i marljivost, ozbiljnost i prav-doljubivost, te živo interesovanje za sre pojave života, naročito za Svoj narod i za Svoju zemlju.
Sa puno zadovoljstva i radosti pra-tili smo i slušali vesti o Njemu: i kada je provodio dane na Dedinju, i kada je boravio na Bledu, i kada se od-marao na sunčanim obalama plavoga Jadrana. Uživali smo u Njegovim detinjim radostima i u sreči ko ja je obasjavala Njegove dane, i verovali smo, da če pod močnim okriljem i mudrim utica jem i savetima Velikog Svoga Oca i uzorite Kraljice Majke kroz veselo i bezbrižno detinje doba i vedru mladost u dugom nizu godina postepeno se pripremati za buduče velike zadatke suverena močne i konsolidovane Jugoslavije-
Previdnost je drukčije odredila. Strašna tragedija, ko ja je bila u črno zavila celu našu zemlju, lišila Ga je prerano Uzvišenog Roditelja, u nežnim godinama detinjstva, kada Njegova plemenita i andeoska duša još ni je mogla ni da shvati koliko zlobe i pokvarenosti ima na ovom svetu, te je još kao nejako dete mo-rao da ponese veliki teret vladalačke dužnosti, svetlu kraljevsku krunu, ko ju je po milosti božjo j i volji naroda preuzeo iza Svoga Velikog Oca, Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedi-nitelja.
1 tako npš Mladi Kralj, naš sokolski brat, uzdanica i ponos jugoslo-venskog naroda, po treči put slavi Svoj rodendan kao starešina države, kao vladar Kraljevine Jugoslavije. Svi verni sinovi ove napačene zemlje, svi istinski rodoljubi, svi Sokoli, svi Jugosloveni u čvrstim i stisnutim re-dovima okupljaju se danas oko Nje~ gova prestola, i puni ljubavi i odanosti prema svome Mladom Kralju upučuju Svevišnjemu tople svoje molitve da Mu podari zdravlje, dug život, sreču i napredak.
Vremena su ozbiljna i teška. Velika s u iskušenja i velike opasnosti kroz ko je prolazi današnji svet. Svi narodi čine največe napore i pod noše največe materijalne žrtve, kako bi bili spremni za svaku eventualnost i kako bi pod svaku cenu mogli da obezbede svoj opstanak i da ostvare najpovoljnije uslove za svoj dal j nji razvitak. Pribiraju se i grupišu snage, gomila se oružje, i sa rečima mira na ustima misli se na rat, na novo, veliko, strašno i sudbonosno hrvanje, ti ji ishod niko ne može da sagleda.
U takvom svetu i pod takvim prilikama živi naš narod, organizuje se,
formira i razvija naša država. Velika je zato i teška odgovornost na ple-čima onih ko ji upravi ja ju sudbinom naroda i države. Velika je i teška odgovornost na svima nama ko ji smo primili u amanet veliko delo Oslo-bodenja i Ujedinjenja, ostvareno po tenu tolikih žrtava, da ga neumanje-no i neokrnjeno predamo pokolenjima ko ja če iza nas doči.
Više nego ikada potrebni su sada največi napori svakoga od nas da se leče nevo/je i zla ko ja pošto je, da se uklanjaju i suzbijaju negativnosti i bolesne pojave u našem javnom životu, da se uklanja mržnja i strast i da svuda ovlada trezveno i zdravo rasudivanje o stvarnim potrebama naroda i države, o njihovom dobru. napretku i budučnosti.
Treba da se ukloni iz naših redova sve ono što nas rastavlja i deli, i da svuda zavlada istinska otadžbenička ljubav, bratska sloga i nada sve oduševljena pripravnost na največe žrtve za Kralja, narod i domovinu.
Mi Sokoli shvatili smo i razumeli znak vremena. Svesni istorijske misije Sokolstva u našem nacionalnom životu i u budučnosti svih slovenskih naroda, primili smo dobrovoljno na sebe velike dužnosti i velike obave-ze. Proglasivši prošle godine, na današnji dan, početak Sokolske Petrove petoljetke, otpočeli smo veliko delo u težnji da u vremenu do Kraljeva punoletstva stavimo sav svoj trud i sve svoje napore pod znak ja-čanja sokolske snage, smišljenog i konstruktivnog dela na kulturnom i materijalnom napretku našeg naroda a sa željom da sve Sokole pripre-mimo za službu Mladome Kralju, kako bi se oko Njegova prestola, kada bude preuzeo punu kraljevsku vlast, sabrala svesna, hrabra i nepo-bediva sokolska vojska, sva prožeta verom u sokolske, jugoslovenske i slovenske ideale, ko ji upravi jaju svim našim mislima i celim našim delom, i ko ji če nas udružiti u nesalomljivu silu, ako bude ustrebalo da branimo naše narodne svetinje.
Na te dobrovoljno preuzete oba-veze mi smo položili i svečani zavet i dali reč, da čemo uložiti sve svoje sile da iskupimo učinjeno obečanje i reč svoju pretvorimo u delo. Za svetu sokolsku i nacionalnu stvar založili smo dušu svoju, čvrsto rešeni na največe napore i največe žrtve.
Gledajuči u svome Mladom Kralju simbol naše jugoslovenske nacionalne misli, jedinstva naroda i jedinstva države, mi smo duboko uvereni da je u Njegovo j uzvišenoj ličnosti, kao plemenitom i junačkom izdanku plemenite i junačke loze Karadordeviča, kao potomku neumrlog Kara-dorda, Kralja Petra Oslobodioca i Viteškog Kralja Aleksandra Ujedim-telja, i kao nosiocu i vernom čuvaru amaneta Kralja Mučenika najjače i najpouzdanije jemstvo za očuvanje narodnih ideala i za dalji razvoj na-cionalnog života u pravcu kako ga samo ti ideali diktuju.
Sa dubokom i nepokolebljivom verom u te ideale, i stoječi postoja-no i neotstupno na čvrstom tlu naše sokolske, nacionalne i slovenske ideologije; sa odlučnom rešenošču da se, udruženi sa svima pozitivnim i konstruktivnim snagama nacionalnim najenergičnije odu premo s v emu rušilačkom, svemu što hoče da blati i ruži naše narodne svetinje; sa ne• saloml jivim elanom ko ji ruši i obara sve što mu se na putu ispreči, sa razvijenim zastavama pohrličemo u borbu za svoga Kralja, za svoj ju-poslovenski narod i za svoju jugo-slovensku domovinu.
Na današnji dan, ko ji je za nas Sokole i za sve Jugoslovene praznik radosti, rada i žrtve, obuhvatičemo smelim i otvorenim pogledom prostrano polje naše sokolske delatnosti u proteklo j prvo j godini naše Sokolske petoljetke, pregledačemo plodove toga rada, i okrepljeni postig-nutim uspehom i opasani novom sna-gom koraknučemo hrabro u drugu godinu petoljetke na nove podvige i nova dela
1 sve to neka bude skromni izraz naše duboke zahvalnosti Kralju Mučeniku, Narodu i Otadžbini.
Neka bi u tom našem stvaralačkom radu došle do punog izraža ja naše sokolske i nacionalne snage pri ostvarenju narodne obnove i novo-ga, radosnoga, poštenog radi nog života na temeljima Aleksandrove Jugoslavije i u znaku n jezi ne največe nade, našeg Mladog Kralja!
Jugoslovenski Kralj, Jugoslovenski Narod i Jugoslovenska Otadžbi-na jesu i ostače za uvek naše sa-zvežde, ko je če obasjavati puteve i
pokazivati pravac i cilj jugosloven-s kom Sokolstvu u celokupnom stremljenju njegove silne i nesalomljive energije i snage.
Sokoli, pobeda je naša! Junački r.apred!
Neka živi i neka se razvija naš Mladi Kralj!
Neka živi Kraljevski Dom!
Neka živi jugoslovenski narod!
Neka živi močna i snažna Jugo-s lavi ja!
Neka živi jugoslovensko Sokolstvo!
O prvo j godišnjfci Sokolske Petrove Petoljetke
Danas, kada se navršava godina dana od onog velikog dana kada je jugoslovensko Sokolstvo na svečan način objavilo da če pet godina do punoletstva Nj. V. Kralja Petra II provesti u radu, ispunjenom izuzetnim žrtvama i naporima, kad je obznanilo isto-rijsku Sokolsku Petrovu petoljetku, treba da se još jednom potsetimo na one velike istorijske poticaje, koji su stvorili Sokolsku Petrovu petoljetku i da se još jednom upitamo, šta je to Sokolska Petrova petoljetka?
Kazačemo vam, bračo, i sestre, jedan jednostavan ali ne i lak put da sami nadete najbolji odgovor na to pitanje. Ako imate snage, spoznačete sami lako suštinu, duboki istorijski motiv i Sadaču Sokolske Petrove petoljet-nice. Ostanite sami sa svojom savešču i, pošteno i istinito, kao pred Božjim licem, upitajte se: da li je pokolenje posle rata izvršilo svoju dužnost prema naciji i prema otadžbini, prema svim onim velikim žrtvama za slo-bodu Jugoslavije, kao i prema veli-koj budučnosti jugoslovenskoj. Blago onome od nas koji na tom sud-bonosnom ispitu savesti bude imao snage i hrabrosti da spozna, da je teški krivac i veliki dužnik. Taj je našao početak puta i postao zavetnik Sokolske Petrove petoljetke. Jeste, bračo i sestre, mi smo i sad teški dužnici prema otadžbini. Dužnici smo prema onim velikimm pokolenjima heroja, boraca i stradalnika, koji nam stvoriše slobodu, dužnici smo prema pokolenjima koja dolaze i traže od nas da im predamo sretnu i snažnu otadžbinu, a naročito smo teški dužnici prema onom ognjenom zavetu koji dadosmo u teškom nacionalnom potresu kad je Veliki Kralj Mučenik sa praga smrti, u poslednjem trenutku svesti, uputio čitavom narodu te-šku poruku „Čuvajte Mi Jugoslaviju!”
Znamo mi taj nesretni trenutak, taj tragični čas naše istorije, kad je, kao munja nebeška, marseljska crna tragedija ošinula srca naroda, kad je cela nacija krvavo zajauknula, jer je duboko osetila šta je izgubila. Znamo niji to i oie zaboravlja se to bez smrti.
1 na krvavu poruku mi smo odgovorili najtežim zavetom: čuvačemo Ti Jugoslaviju!
Rekli smo, oplakali smo, zavetova-li smo se, ali nam je srce ostalo nemirno i nesmireno. šta je to što nas je mučilo, tištilo i ispunjavalo nemirom od toga časa? To je bilo naše osečanje, da taj zavet nismo is-kupili, jer se taj zavet i ne iskuplju-je ni rečima ni suzama, nego životo-davnim žrtvama i istinskim delom.
I onda smo odlučili da na zagrobnu poruku „Čuvajte Mi Jugoslaviju” damo pun, pravi, dostojan — sokolski odgovor. Taj odgovor glasio je: Sokolska Petrova petoljetka! Maiselj-ska tragedija je bio onaj udar, koji je našao iskru u kamenu. Odlučili smo da svaki od nas, svaka jedinica, društvo i četa, svaki pojedinac, član, članica i naraštaj pet godina do punoletstva Nj. Vel. Kralja Petra II provede u radu za dobro zemlje i naroda.	Odlučeno	je	da se svako
društvo i četa zavetno obveže, da če kroz 5 godina izvršiti niz izuzetnih radnji i	zadataka	na	podizanju	na-
roda u svom kraju. I tada je otpočeo zavetni	huk kroz	celu zemlju.	Je-
dinice su se zavetovale da če podi-zati spomenike izginulim borcima, za-dužbine za slavu Boga, za pokoj duše Kralja Aleksandra,	za	zdravlje i	sre-
ču Kralja Petra II, za sjaj i veličinu
Jugoslavije. U tim zavetnicama nalaze se divna svedočanstva zavetne volje našega sokolskega članstva. Tu se govori o podizanju česama, sokolskih domova, vežbališta, mostova, cesta, pojilišta, o velikim pothvatima na po-ljoprivrednom podizanju, osnivanju zadruga, podizanju modernih dubrov-nika, staja, uvođenju novih kultura, osnivanju zdravstvenih zadruga, hi-gijenskoj propagandi, prosvečivanju se-oske žene, zasađivanju sadnica, šum-skih i vočnih, podizanju Petrovih gajeva i stotine drugih poslova, koji iziskuju potrebe naroda naročito na selu. Posle ovih zavetnica koje oba-' vezuju društva i čete kao celinu došle su onda i lične zavetnice. Na-metnula se sama od sebe misao o potrebi da svaki pojedinac 'Soko i-skupi svoj teški dug jednom žrtvom jednim naporom na ličnom preporo-daju i usavršavanju i na pomaganju svoje okolice i svoje narodne zajed-nice. Lične zavetnice, koje treba da potpiše svaki član, članica, narašta-jac, naraštajka, osnov su Sokolske Petrove petoljetke i putem njih celokupna sokolska armija ulazi živo i delo-tvorno U veliki zavetni pokret Sokolske Petrove petoljetke.
Na današnju godišnjicu Sokolske Petrove petoljetke potrebno je da se pregleda šta je izvršeno od svih velikih zavetovanih poslova i šla je uopšte preduzeto da se izvrši ova največa oba-veza koju je ikada Sokolstvo nametnulo samo sebi kao izvršenje svoje velike dužnosti prema teškom vremenu i prilikama u kojima živi jugoslovenska nacija i jugoslovenska nacionalna misao. Treba dobro pogledati šta se učinilo, da bi se nadoknadili svi propusti i da bi se sve preduzelo da Sokolstvo izvrši svoju obavezu, o čijem ispunjenju zavisi ugled, svetlo ime i čast celo-kupnog jugoslovenskog Sokolstva. Sve jedinice, koje još nisu izvršile zavetni posao, treba da se najhitnije zavetuju, a svi pojedinci da što pre potpišu lične zavetnice, kako bi i oni dobili ra-dosnu priliku i mogučnost da 6 septembra 1941 godine mirne savesti mogu da kažu i dokažu, da su otkupili teški dug prema velikoj i ognjenoj poruci Kralja Mučenika, da su delom i žrtvom odista čuvali Jugoslaviju.
Jedna godina velikog perioda Sokolske Petrove petoljetke je za nama. To je bio period priprema, doba oranja i sejanja. Pred nama su još četiri godine. Na kraju njih je dan punoletstva našeg mladog Kralja, ali i dan sudbo-nosnog i teškog ispita naše sokolske svesti, našeg pregalaštva i naše sprem-nosti za žrtvu, dan kad če se još jednom u našoj istoriji videti, ko je vera a ko je nevera. Ispunjen zavet, izvršeno delo i žrtva biče merilo za veliku ocenu. Stoga, bračo i sestre, na današnju godišnjicu Sokolske Petrove petoljetke, i na današnji rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II treba da se za jedan čas svim srcem, svom svojom unutraš-nošču prenesemo u one dane teške mar-seljske tragedije, da se dobro setimo, kakvu smo tešku obavezu dali, da se zatim srcem, punitn nežne radosti, obra-timo prestolu našeg Mladog Kralja, simbolu našeg nacionalnog i državnog jedinstva, večnosti i nerazorivosti naše otadžbine, i da nam to dade nove snage da, u Sokolskoj Petrovoj petoljetci, svaka jedinica i svaki pojedinac izvrši svoju dužnost do kraja i da na kraju zavetnog doba sokolskog uiožetno svi da radosno uskliknemo:
Bježi, teška kletvo, s roda
Zavjet Sokoli ispuniše!
Putevi i ciljevi Sofiotsfie Petrove petoljetke
Sokolstvo pred novim vremenima i zadafcima
Pravi sokolski puf
„Sam zapinjem strelu... Moji su drugari snaga moje krvi i sjaj vere lepe...*
(Aleksa Šantić — „Pobednik")
U mirna i staložena vremena, koja nisu mutna kao ova danas, Sokolstvo ima da ispunjava mnogo lakšu ulogu 1 da vrši mnogo lakši posao. Ono se tada, gotovo u celosti, iscrkljuje u kul-tivisanju viših i oplemenjenih oblika ljudskog života; iscrpljuje se u jednom radu, koji je do kraja idealistički u svim životnim aktivnostima i koji je duboko moralan i viteški po svojoj u-nutarnjoj sadržini. Polazeči sa ovih o-snova, iz ovih temeljnih principa, taj rad, u mirna jutra i večeri, teče odme-reno kao široka reka: fizički, u snaže-nju tela i mišica, i duhovni, u izgradnji postojanih vrednosti i karak-tera.
Kad zatutnje veliki dogadaji..
Ali, u onim drukčijim prilikama, ka-da zatutnje veliki događaji i na svim istorijskim prekretnicama, uloga Sokolstva postaje mnogo teža i odgovor-nija. Nju ističe, nju formira tada, prvenstveno, jedan drugi i opšti cilj: sjaj, veličina i dobro cele nacije. I nju po-kreče tada sa neiscrpnim idealizmom jedna druga i visoka dužnost: da Sokolstvo svojim primerom i radom, vazda smelo i jasno, trasira put naših nacionalnih stremljenja, izdižuči pri tom interes naroda i otadžbine iznad svega ostalog.
Po ovom svom radu, široko nacio-nalnom i čovečanskom, Sokolstvo je stvorilo svoju veliku tradiciju. Iz okvira 'i u duhu ove velike tradicije Sokolstvo treba da gleda i na prilike u današ-njici:	na sva zbivanja u njoj,
što nas do kraja ne mogu ostaviti spokojnim; na perspektive i o-pasne zahuktalosti, sto se pokazuju i kod nas i u svetu; na mnoge večne pu-^ve, i na mnoge svetle ideale, Sve ove pojave sa jednom plamenom jasnočom dokazuju, da uloga Sokolstva postaje opet teška i istorijska; da ona ni danas neće biti laka da ne če i ne može biti ni-kakvog ostajanja u rezervi, nego, na-protiv, da če trebati raditi i zalagati se bez rezerve i u tom radu iči, apostolski iči, u prve redove napred.
Ocenjujuči ovako i sa punom o-zbiljnošču našu sokolsku misiju danas, mi treba da znamo i da ocenimo i našu sokolsku snagu danas. Mi treba da vidimo: sa koliko spreine i gotovosti možemo odgovoriti svojoj sokol-skoj ulozl. 1 dalje, da u jednoj hladnoj analizi vidimo, šta smeta Sokolstvu da poleti svom snagom.
Sokolstvo pred novim zadatcima
Ako to učinimo 'i ako se na ovom pitanju zaustavimo, mi čemo odmah videti, da Sokolstvo nije potpuno spremno za svoje velike zadatke u današnjici. Ima več blizu dve decenije kako se Sokolstvo vrti u jednom začaranom kru-gu. Razlozi za to nisu nam nepoznati. Sa osvitanjem slobode, tog najdražeg našeg sna, Sokolstvo je ostvarilo i velik deo svojih puteva i ciljeva. Za nov nacionalni život valjalo je stoga krčiti nove puteve i postavljati nove ciljeve.
A u torne, eto, Sokolstvo se je izgubilo. Pred njim su odjednom i naglo bili otvoreni toliki široki vidlci za rad u slobodi, da ih ono u svemu nije uspelo da obuhvatft I pred njim su, u isti mah, javljale se i toliko široke moguč-nosti za snažan razvitak nacije, da ono svuda nije moglo stiči da dade svoju inicijativu. Život nacije, krut i neu-lepšan, počeo je usled toga da sve više izmiče ispod oka sokolskog: da se sam po sebi razvija i da stvara teška stanja > goruče zaplete. A kako je na to Sokolstvo reagiralo? Umesto da bude u-vek zatočnik punog progresa, umesto da sve obasjava i zrači svojom idejom-vodiljom, Sokolstvo je u sticaju raznih okolnosti počelo i samo da gubi svoj jasan i decidiran stav u mnogim život-nim problemiina i da se sve više po-
vlači u sebie, a svoj rad, u nekoj čudnoj nedoumici, da sve više ograničava na jedan niz mehaničkih i šabloniziranih akcija. U njegovom ukručenom hodu nije više bilo dovoljno poleta za snažne akcije i dela, koja bi davala svoj pečat životu novih generacija. To je razlog, da’ se je u Sokolstvo počela uvlačiti neka teška sumnja, labavost i malodušje. Ta.sumnja nagrizla je najpre naše sokolske duše, da odmah zatim prošara i naše redove, čim se je ukazala potreba istinske žrtve; da nam u-manji živu sokolsku snagu, kada nam je bila najpotrebnija, da nam je umanji u času, kada je trebalo razvedravati mnoge mutne horizonte i zračiti samo velikim istinama i principijelnošču.
Marseljska tragedija
U tim prilikama i u tom stanju, dok je	Sokolstvo još tražilo svoj novi
put i	u njegovom	traženju	pošlo	za
praiskonskim snagama našeg sela, u tom stanju po Sokolstvo došao je kob-ni marseljsiđ događaj. On nije pre-kinuo samo nit jednog velikog života, nego je sudbonosno prekinuo i isto-rijski hod cele naše aacije. Nešto veliko i krupno izmaklo se je iz naše sredine, našem nacionalnom životu, sevale munje i gromovi mnogih pa-klenih strasti. Tu je valjalo stati i do-čekati; valjalo je dočekati sve besove i vihore,	opasavši se	dubokom	verom	u
naciju.	I Sokolstvo	je prvo	stalo,	sa
punom verom i rešenošču, stalo je pod zastavom svoje Sokolske Petrove peto-
. Sokolska Petrova petoljetka, ta dugo tražena reč, misao, zamah, došla je spontano, kao orkan, iz celog biča jedne miade i zdrave nacije. Ona je planula u jednom kraju, gde je danas srce nove „jugoslovenske Šumadije”, u kraju, gde je krik nacionalne duše oduvek bio naj-jaci1 i gde je spremnost na žrtvu, na odricanje bila tako rekuči u temeljima svakidašnjeg života. Tu se je rodila grandiozna misao naše petoljetke, da da ovaj život nacije ispuni ispuni opet velikom, istinski velikom i svetlom sadržinom. Tu se je ona rodila da bude naš odgovor, naš junački sokolski odgovor na onaj plameni, iza-grobni poklič: da čuvamo Jugoslaviju!
Da Sokolstvo izade iz „kule od slonove kosti0
Sa koje god strane zagledali u tu veliku misao petoljetke, mi čemo se osve-dočiti, da nam ona pruža beskrajni zamah za sve naše aktivnosti. Ona snažno trga, trese našu dosadašnju obamrlost i Sokolstvo izvodi, da pesnički kažem, iz njegove „kule od slonove kosti VNje-zin je najpreči cilj, da Sokolstvo opet vrati na realne temelje života, da Sokolstvo opet postane živo i životo-davno. Ona če uneti mnogo svežine, pokreta i boja, mnogo dinamike i mnogo novih zanosa u sve učmalosti naše jugoslovenske sredine. Tako, svuda, u duhovnom preobraža-vanju, ona sa naših pogleda treba da razagna svaku omaglicu i san, pa da nas ponovo obasja velikim životnim istinama. U moralno-etičkom pogledu, ona iz naše volje i svesti treba da iza-gna svaki javašluk i sve taloge mutnih poriva i strasti, kako bi se u nama razbuktale rasne vrline i odlike sa og-njišta duha i života narodnog. Fizički, ona treba da spremi naše sokolske mišice, kako bi na svojoj snazi ponele i održale velebnu zgradu naše nacije: našu istinski voljenu i krvavo stečenu Jugoslaviju! I tako redom, u svim prav-cima i u svim domenama naše sokolske aktivnosti: od telesnog vaspitanja do kulturno-prosvetne akcije; od socijal-nog zbrinjavanja do ekonomskog snaže-nja i jakosti; preko sokolskih četa u pravcu sanacije sela; preko matičnih društava u cilju to|erancije, ozdravljenja i naprednijeg življenja naših varoši.
Sokolstvo je stvoreno u znaku borbe za nacionalne slobode i za pravp i slo-bodu ličnost^, i ono je išlo uvek za tim visokim idealima.
Sklad između te dve blistave svetlosti, slobode narodne i slobode ličnosti bolje no iko drugi izrazio je naš omiljeni kralj, narodni kralj, Petar I Veliki Oslobodilac. Još kao kneževič, Petar A. Karađorđević pripadao je vrlo značajnom kolu Ujedinjene srpske omla-dine i bio ideolog toga nacionalnog i slobodnog pokreta, koji je pokazao nove puteve i snažna stremljenja srp-skoj omladinskoj generaciji šezdesetih godina prošloga veka. Preveo je i pri-redio za štampu delo poznatog liberal-nog mislioca Stjuarta Mila „O slobodi” ali je u svom predgovoru još konciznije i još ubedljivije no i sam Stjuart Mil oslikao značaj slobode i ukazao da se ne mogu razdružiti sloboda naroda i sloboda čoveka.
Tu on ovako kaže:
— Svakome je čoveku od prirode uro-deno da bude slobodan, te da može odgovoriti svome pozivu, ovde na zemlji. Samo slobodan čovek vlastan je nad samim sobomi i može razviti svoja svojstva, usavršiti vrline kojima je ob-daren, doči do svesti kojorn če pojmiti, poznati i vršiti svoj zadatak, svoja prava, svoje dužnosti. Samo slobodan čovek može osnažiti svoju volju i založiti svu snagu da unapredi svoju ličnost i da svojom ličnošču pripomogne una-predenju naroda kome je po krvi, jeziku, otadžbini, sreči i nesreči srodan. Iz slobode članova jednoga naroda niče ukupna sloboda toga naroda.
Kao što je sloboda unapredila i usa-vršila pojedinu ličnost, tako isto razvija, unapreduje; i usavršava sloboda skup tih ličnosti — ceo narod. U' slobodnog naroda bujnije, skladnije, brže i snaž-nije razvijaju se svojstva njegove oso-bine. Sloboda otvara narodu oči, da upozna svoje mane i da ih leči; sloboda mu daje prilike da pozna svoje vrline, te da ih razvijaj i i^alaže u radnju kojom čeliči svoju snagu, unapreduje svoje umno i fizičko blagostanje, da sobom i u saradnji sa ostalim narodima, pri-miče celo čovečanstvo celji koja mu je Bogom namenjena.
Ovo potvrduje povesnica razvitka i napretka čovečanstva.
Sve ono čime se diči i ponosi današnja obrazovanost, a posebice da rečemo sve ono što je utvrdilo veru, o-blagorodilo običaje, rasprostrlo ljubav i pobratimstvo medu ljudima; što je unapredilo i usavršilo današnje nauke; što je uzvisilo i oblagorodilo umet-
nosti; ustostručilo i usavršilo veštine i zanate; razgranalo trgovinu i svetski obrt; jednom reči: sve ono što je po-diglo čovekovo dostojanstvo, okrepilo snagu narodu — sve je to plod čove-kove slobode...
Na Zapadu je nekako ušlo u običaj da se i naš narod,, i drugi neki narodi koji su s nama zajedno jedhe i hude sudbine, smatra kao narod koji još toliko nije napredovao u obrazovanosti, da je sazreo da se može koristiti bla-godetima slobode. Stranci koji su imali priliku, i potrudili se da savesno pro-uče našu prošlost, glavne i značajne črte našeg narodnog karaktera, uverili su se, sasma, o protivnom. I doista, valja samo bespristrasno proučiti knjigu prošlosti našega naroda, valja pažljivo ispitati kretanje duha narodnog u vremenima njegove samostalnosti, kada je imao prilike razviti i pokazati snagu svoju za napredak jednoga naroda, u saradnji sa ostalim narodima... Svest što se razvila iz harmonije vrlina našega naroda jemac nam je da je on zreo da u kolu ostalih naroda može napredovati svrsi čovečanstva.
A šta mu je od preke potrebe po taj napredak? — Sloboda! —
U vreme kada su pisane te misli u Srba još ne beše Sokolstva, i ono je tada tek počelo hvatati korena kod Slo-venaca. Ali je ideološki pokret ujedinjene omladine bio zidan na istim temeljima na kojima je i Sokolstvo izgradivano, a i sam Tirš je održavao veze sa vodama ovoga pokreta. 1 Sokolstvo se uvek borilo za slobodu svakog slovenskog naroda, a vaspitavanjem izgradivalo čoveka slobode,j i od slobodnih ljudi imalo da izgraduje slobodne narodne države, da u slovenskom skladu posluže kulturi i napretku celoga čovečanstva.
U godini kada se proslavlja dva-desetpetogodišnjica velikoga dela Kralja Petra Oslobodioca, oslobodenje Južne Srbije, na dan rodenja njegovog unuka i našeg sokolskog uzvišenog i milog Starešine, zapojenog čistim sokolskim duhom, okupljeni oko Njega u iskrenoj odanosti, za dobro naroda i za sreču narodne dinastije, — nemojmo zabora-viti učenje velikog kralja Petra I Oslobodioca: da če samo slobodni grada-ni umeti suzbiti svaku anarhiju i svaku spoljašnju i unutrašnju opasnost za veliku tekovinu naše nacionalne slobode, za njeno otelovljenje, za Jugoslaviju. Nemojmo zaboraviti: da če slobodni gradani najbo'je umeti očuvati slobodnu Jugoslaviju i ispuniti zavet Kralja Uje-dinitelja.
Dr. Milivoj Pavlovič, Skoplje.
A iznad svakog separatizma, komunizma, fašizma i slično za naš stvara-lački sokolski idealizam!
To su, eto, putevi Sokolske Petrove petoljetke. Ako na sav taj rad pogledamo iz jedne više perspektive, mi čemo videti, da je sav taj rad u organskoj vezi i da se svi ti putevi stiču u jednom konačnom cilju. Taj cilj je: da se što više jača jedinstvo državno i narodno; da se što prisnije slivaju svi narodni delovi u jedinstvenu narodnu celinu; i, napokon, da se formira jedan nov jugoslovenski čovek, fizički zdrav i duhovno jak, koji če iči usprav-no, u vis, na ponos Kralja i jugoslovenske otadžbine.
Taj cilj treba podiči do stepena ideala. Prema njemu treba da teže sve naše sokolske aktivnosti, da on na taj način bude i najviši ideal Sokolske petoljetke. Jer, više od hleba nasušnog, nama je potreban danas taj ideal; nama je on potreban u ovo doba mnogih na-stranih stremljenja i mnogih nejasnih vizija o našoj narodnoj i sokolskoj bu-dučnosti. Zar treba daleko iči, pa da za ovo nademo uverljive dokaze? Zar jedinstvo narodno, zapečačeno krvlju i zakonima rase, ne potrzava se opet u diskusiju? 1 kada bi naš pogled u ovoj polaznoj tački svega nacionalnog razviča zaustavljao se samo na današnjici, on bi morao da se spusti i da padne bez ideala. Zar, zatim, i proces slivanja naših narodnih delova ne ide sve više u raskorak, sve više obrnutim putem? Brat je izgubio brata, počeo da ga opada i traži da se ograduje od njega. A ko neče brata za brata hoče tudina za gospodara! Ali od svega toga najgore je, što je i naš jugoslo-
venski čovek u ovim prilikama vrlo mnogo izdao i pokleknuo. Nestalo je kod njega herojstva nazora, nestalo je one zanosne ljubavi kroz koju smo ne-kada stvarali sudbinu i istoriju svoju. On više voli danas lake i ugodne niz-brdice, nego tvrda i teška uspinjanja; on često pretpostavlja jednu ličnu, se-bičnu notu, jedan svoj uži interes, o-noj pravoj borbi i istinskom radu. On, naš jugoslovenski čovek, sišao je tako sa svog istorijskog puta.
Zavet — osnova Sokolske Petrove petoljetke
Sve ovo u punoj meri opravdava po-trebu Sokolske petoljetke, potrebu da se ide sa jednim pozitivnim idealom kroz sve teškoče današnjice. Taj ideal, jasan i pozitivan, mi smo uneli u svoju petoljetku u cilju da pomognemo op-štu regeneraciju i u našoj naciji i u našoj nesredenoj jugoslovenskoj sredini. Mi očekujemo da nam taj ideal do-nese i pun duhovni preobražaj: da nas opet ispuni jednim vedrim optimizmom, da zapali naša srca i da dinamikom svojom pokrene naše redove.
A sada, posle ovih opštih, ideoloških izlaganja da zademo malo i u samu nutrinju, u mehanizam i u struk-turu Sokolske Petrove petoljetke. Da vidimo njezin plan, njenu trasu. Osnova njena postavljena je na teškom zavetu, što ga daju sve sokolske jedinice; na zavetu ličnom i društvenom. Snaga o-vih zaveta pojačana je do najviše mere jednom plamenom simbolikom: da se zavet čini u slavu Boga, za dobro Kralja i države, za pokoj duše Kralja-Mu-čenika. Ovim se apelira na najinthn-nije naše osečaje, da se u nama raz-bude sve zapretane naše snage i da se
opet nađe „iskra u kamenu”. Iz o-vog treba da se razvije jedan dubok moralno-nacionalni zanos, za koji ni-kakva žrtva neće biti teška; da se razvije i da zagrmi duh petoljetke, koji če jednom eksplozivnom snagom da zatrese svim uspavanim savestima širom cele Jugoslavije.
Simbolika sokolskog zaveta
Taj značaj i tu svrhu ima ova simbolika, koja nije samo neki dekor, niti je ispisana da posluži kao neki dekor petoljetke. Ona treba da obasja sve naše radnje jednim višini oreolom; da za nas sve znači ono isto, što je značila Golgota za hriščansku religiju ili što su značila carska predanja i duh Kosova po našu ideju oslobodenja. Ona treba da proklamuje kult žrtve i apostol-stva. U njoj su dotaknute naše najoset-ljivije pobude, koje idu ravno do srca. A baš tu, pored srca, stvarana je sva naša veličina i sve dosadašnje epopeje. Tu treba, prvenstveno, zapreti i danas, pa nači onu živu, dinamičku silu petoljetke, koja če zatalasati u nama one praiskonske snage naše, snage što čuda čine.
A ta je dinamika nadena sa onim, što Sokolska petoljetka simbolizuje. U toj njenoj simbolici nije kazana mala reč; kazana je najteža i najkrvavija istina. Jer, bračo i sestre, ne treba se varati: da smo mi bili bolji, devetog oktobra ne bi bilo! On je došao kao zadnja opomena, da budemo bolji i da čuvamo Jugoslaviju. Više opomena nema! Može još samo da nas zadesi zla kob, ako se ne popravimo; da izgubimo sve, kao što smo izgubili i ve-likog genija naše rase ...
Na komandnom mestu naše nacije, ostalo je jedno n e v i n o Kraljevo dete. Mi zaparloženi u svojim niškim strastima, oduzeli smo Mu velikog Oca, a na nejaku snagu Njegovu natovarili teret Kraljevske vla-sti. Dao Bog, da nas bar nevinost tog Kralja-deteta opet izmiri i ttjedini, jer je u dobroj tradiciji našeg naroda, da u nevinošti gleda najvišu etičku vrlinu. Sokolstvo, u eri petoljetke, želi u tom pravcu da prednjači; da vodeno vizijom bolje i lepše narodne budučnosti sve žrtvuje, sve podnese, da naposletku i uvrede muški podnosi, ako dolaze od brata, a ne samo da ih krvavo sudi. A sve to u jednom jedinom cilju: da smelo i nepoštedno podmetne svoju snagu i poturi svoja pleča pod strašni Kraljevski teret u još nesredenoj i' ne-dogradenoj Jugoslaviji.
Spajajuči simbolički u svom zavetu ova dva najpresudnija momenta iz našeg nacionalnog života, Sokolstvo po-lazi od jednog utvrdenog fakta: da je naš narod uvek u doba velikih katastrofa bivao odista velik1. I da je tada davao čuda od svoje snage. Potpisati stoga zavetnicu pod moralno-nacional-nim diktatom jednog ovako teškog simbola, znači isto, što i golim rukama prihvatiti za usijano gvožde; znači da se sve podnese, ali zavet ispuni; znači da se pre sagori nego izda; znači da se ne pokoleba, nego prevazide samog sebe.
Ko će nam saditi?
Kada su nas, prilikom skupštine žu-pe u Sarajevu, zapitali: šta če biti, ako se ne ispuni zavet? Kakve če onda do-či sankcije? Naš referent brat Grdič od-govorio je sasvim tačno: Ništa, bračo! Nema nikakvih sankcija u tom slučaju od strane župe! I, zaista, mi obični, smrtni ljudi nismo u stanju da u tom slučaju sudimo i presudimo; mi nismo u stanju da sudimo za teške, a neispu-njene zavete prema jednom Kralju-Mu-čeniku i prema jednom nevinom Kra-lju-detetu. Tu treba da sudi neko drugi, strašniji i veči; neko, koji če nas u stopu moči da prati i pred kojim čemo kao u ogledalu videti sebe. Neko, koga ničim nečemo moči zavarati, niti obmanuti. A ta j neko biče naša savest, sva ustreptala pod težinom i pod sve-tošču preuzetog zaveta. Biče to ona ista savest, što nas je pre rata silila na ispu-njenje nacionalnih dužmosti, pa makar se zato išlo i pod vešala. Ta ista savest sudiče nam i sada za sav naš (radi u eri petoljetke. Mi u nju verujemo više od svih sankcija, verujemo, jer je ta savest bila ono, što je čuvalo i sa-čuvalo sve „nejake naše Uroše” i jer
je učinila mnogo puta dosada, da se pre odlučujemo za „carstvo nebeško”.
Da završim. Nas Sokole u našu pe-toljetku krenula je jedna draga i plemenita vizija: da svim žarom i bez predaha poslužimo misli nacionalnoj, misli jugoslovenskoj. Da joj u isti mah budemo i čuvari i pametni neimari. Tu misao mi Sokoli nosičemo i dalje kroz petoljetku na ramenima svojim, na zastavama svojim. Mi tu misao za večita vremena želimo da ukopamo u ovu tvr-du jugoslovensku zemlju, preoranu gvoždem i olovom neprijateljskim, a natopljenu kišom mlade i sveže krvi
IX SL O VE N S KO G SOKOLSTVA_________________________
60-GODIŠNJICA BR. D-RA AVGUŠTINA PEHLATA
Zamenik načelnika ČOS brat dr. Avguštin Pehlat navršio je 26 avgusta o. g. 60-godišnjicu života.
Brat dr. Pehlat nije samo jedan od najistaknutijih češkoslovaških sokolskih tehničara, nego i jedan od prvih pio-nira na polju sokolske prosvete, koji tako može da posluži kao uzoran primer prednjaka — prosvetara. Jubilarac važi i kao najbolji poznavalac Tirše-vog znanstvenog rada. U svojoj 50 go-dini postigao je doktorat filozofije, i to iz umetnosti historije i estetike. Bio je i urednik „Sokolskog vjestnika” COS.
Odličnom sokolskom radniku, bratu d-ru Pehlatu, prigodom ovog njegovog jubileja i jugoslovensko Sokolstvo pridružuje svoje iskrene bratske čestitke s najlepšim željama.
OGROMAN PORAST BROJA NARAŠTAJA COS
Statistika ČOS pokazuje radosnu či-njenicu, da se je broj muškog naraštaja u zadnjih pet godina popeo od 58.924 na 91.809, a broj ženskog naraštaja od 28.116 na 45.203. Ukupni broj naraštaja kroz to razdoblje povečao se je na 50.000, to jest za 58<>/o.
TAKMIČENJE U PETOBOJU ZA PRVENSTVO SSS.
Takmičenje u petoboju za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva održače se ove godine 5 oktobra na stadionu sokolskog društva Brno I. Svaki sokolski savez poslače na ovo takmičenje po jednu vrstu od 8 članova i po jednu vrstu od 6 članica. Pri klasifikaciji vrste odbiju se rezultati od 2 člana, odnosno od 2 članice, koji postignu naj-slabiji rezultat. Članovi takmiče u skoku u dalj, trčanju na 200 i 1500 m, ba-canju kopija i bacanju diska, a članice u skoku u vis i skoku u dalj, bacanju kopija (težina 600 gr.), bacanju kugle (težina 4 kg) i trčanju na 100 metara.
Vodstvo takmičenja povereno je ČOS, a svaki savez šalje svoje suče. Klasificira se po medunarodnim pravilima.
Svoje učestvovanje na ovom takmi-čenju več su prijavili jugoslovenski i češkoslovaški Sokoli te bugarski Junači. Češkoslovaški Sokoli održali su 29 avgusta u Pragu, na vojničkom vežbalištu na Strahovu, izbirno takmičenje, na ko-jem je sudelovalo 36 najboljih sokolskih lakoatletičara i 21 lakoatletičarka iz cele republike.
Postignuti rezultati na ovom izbirnoin takmičenju su sledeči:
rezultati članova: 1) Hasonj (Mor. Ostrava), 2.716 bodova; 2) Fidler (Ml. Boleslava) 2.673; 3) Buček (Brno I.) 2.583; 4) Spaček (Hodkovički) 2.409;
5)	dr. Ris (Olomuc) 2.399; 6) Fridl (Kralovo pole) 2.388; 7) Pojdinger (Znojno) 2.367; 8) Krupička (Praški Sokol) 2.345;
rezultati članica:	1) Santariusova
(Berlin) 227 bodova; 2) Halupova (Hu-sovice) 193; 3) Djekanova (Žižkov) 187;
4)	Kinclova (Nusle) 153; 5) Nesvadbi-kova (Loštice) 152; 6) Neprašova (Br-žeclava I) 150.
Jugoslovenski Sokoli su održali izbirno takmičenje 22 avgusta o. g. u Zagrebu, na Stadionu Kralja Aleksandra. Prijavljenih je bilo samo 15 naših najboljih lakoatletičara. Rezultati, koji su na ovom izbirnom takmičenju postignuti, pokazuju nam da je naša vrsta po jačini približno jednaka vrsti COS
našd. I radi toga ona če ostati za sve Sokole vrhunac naših stremljenja: naš največi zakon, najviša istina i največe dobro otadžbine. Njoj su bile posvečene zadnje "kapi jednog velikog života, pa samo preko nje i mi Sokoli moči čemo odužiti svoj visoki nacionalni dug: u slavu Boga, za pokoj duše Kralja Aleksandra, za srečan život i vladavinu Kralja Petra II i za sjaj i veličinu Jugoslavije! — Zdravo!
(Govor održan na konferenciji delegata pred saveznu skupštinu 16-VIII- o. g. u Beogradu).
Munib Osmanagič — Čajniče
i prema torne možemo očekivati u Brnu vrlo oštro i interesantno takmičenje.
Postignuti rezultati na ovom izbirnom takmičenju u Zagrebu sledeči su: 1) Pleteršek (Celje) sa 2.695 bodova; 2) Urbančič (Celje) 2.690 ; 3) Kosec (Ljubljana I Tabor) 2.592; 4) Pukel (Ljubljana II) 2.498; 5) Čurda (Ljubljana I Tabor) 2.460; 6) Stavbe (Celje) 2.421;
7)	Pavišič (Zagreb II) 2.369 i 8) Sta-čič (Beograd V) 2.334.
Izbirno takmičenje za članice održano je 29 avgusta, takoder u Zagrebu, ali rezultati još nisu objavljeni.
PRAŠKI SOKOLI U ECU.
I ove godine priredio je Praški Sokol izlet u Ec u Tirolu, na mesto gde je poginuo osnivač Sokolstva dr. Miroslav Tirš. Oko 60 učesnika ove ekspedicije stiglo je 15. avgusta o. g. na sam dan godišnjice Tiršove smrti u selo Halbihen. Do reke Ahe, na mesto nesreče, vodio je Sokole sin pokojnog Baumana, koji je pomagao pri vađenju mrtvog Tirša iz reke. Ovo mesto je tako nepristupačno, da je samo 20 bra-če uspelo da se tamo popnu. Starešina Praškog Sokola, br. dr. Urban, tom prilikom održao je krači komemorativ-ni govbr i zatim bacio u valove reke lovorov venac, nakon čega su svi pri-sutni otpevali češkoslovačku himnu. Češkoslovaški Sokoli su se na povratku zaustavili u Briksenu, gde su posetili kuču u kojoj je bio interniran Karel Havliček Borovski.
NOVA KNJIGA ZA SOKOLSKU PROSVETU
ČOS je izdala za učesnike redovitih prosvetnih škola, koje se održavaju u Tirševom domu, drugo, prošireno iz-danje knjige „Redovita prosvetna škola COS”. Knjiga na 108 stranica sadržava mnogo poučnog materijala.
JUGOSLOVENSKI ŠTUDENTI U TIRŠEVOM DOMU
Prigodom svoje ekskurzije u češkoslovačku jugoslovenski študenti posetili su 19 pr. m. također Tiršov dom u Pragu. Goste je pozdravio u ime COS tajnik br. dr. Vodička. U svom govoru osobito je naglasio veliku potrebu me-dunarodnog upoznavanja i s;aradnje. U ime Jugoslovena zahvalio se na srdač-nom dočeku prof. Ivo Halik. Ekskur-
Sokolska četa Kakanj-Doboj u nizu radova iz svoje zavetnice u Sokolskoj Petrovoj petogodišnjici počela je u mesecu junu sa izgradnjom jedne lepe spomen-česme. Sada je četa u prego-vorima sa firmom „Ferum” za nabav-ku automatske pumpe. Na vrh bunara biče postavljena velika brončana figura sokola u letu (težine 134 kg). Za iz-radu ove figure kao i za sve arhitektonske radove raspisana je licitacija. Priloge su sakupili meštani. Sa strane je največi prilog poslao Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle i ban Drinske banovine g. Lukič, po 500.— dinara. Priloži dolaze i dalje. Četa je otpočela i izgradnju ceste od 2 km, na kojoj svaki dan radi 20—30 radnika. Banovina je za ovu svrhu dala 33.000.— dinara.
članovi Soklolske čete Koševo, izvršu-juči zavet Sokolske Petrove petoljetke, izgradili su jednu dionicu puta koja je od naročite važnosti za njihovo mesto. Pri izvršavanju ovih radova učestvo-valo je 25 članova čete i petero kola za prevoz materijala. Ko zna kako su loše saobračajne prilike u našim selima
zisti su položili na Tiršov spomenik kitu cveča sa trakom na kojoj je bio napis: „Osnivaču Sokolstva — beograd-ski študenti. Posle toga su razgledali Tiršov dom, sokolski muzej, Karasko-vu galeriju a zatim su prisustvovali ve-žbama prednjačke škole ČOS za članice.
MEĐUGRADSKO TAKMIČENJE
ČEŠKOSLOVAČK1H SOKOLICA
Sokolice iz Praga, Brna i Bratislave održavaju svake godine medugradsko takmičenje u lakoj atletici. Svaki od ovih gradova učestvuje sa jednom izabranom vrstom. Takmičenje se održava svake godine u drugom gradu. Ove godine je na redu Bratislava, gde če se ovo takmičenje održati 3 oktobra. Dosada su najviše uspeha imale Sokolice iz Brna, koje drže prelaznu nagradu, jedan umet-nički izradeni barjačič u češkoslovaškim narodnim bojama.
Na isti način mogla bi se i kod nas da uvedu sokolska medugradska takmičenja Beograd—Zagreb—Ljubljana, pa i izmedu drugih mesta.
X svesofiolsfii slet u Pragu 1938
Učesnici iz Amerike. Iz Amerike se vratio zastupnik ČOS br. VI. Strupi, koji je bio u sletu američkog Sokolstva u Čikagu, gde je ujedno održao više predavanja o pripremama za X slet u Pragu, Očekuje se, da če broj učesnika iz Amerike biti na sletu veoma veliki. Spremaju se tri jake ekspedicije sa posebnim brodovima. Prva stiže u Prag več u aprilu naredne godine. Za-jedničke ekspedicije su prijavljene takoder i iz Francuske, Danske, Holandije, Norveške i Švedske.
Sletske značne — iz crvenog stakla —
izraduju se po nacrtima profesora sta-klarske škole br. Brihte. Značke če biti u veličini jednog dinara i ne kao do sada iz metala, nego iz crvenog stakla.
Sletska informativna služba počinje svojim radom za publiku prigodom praškog jesenjeg velesajma. U srednjem delu industrijske palate velesajma biče u ovu svrhu ureaen jedan paviljon u kojem če se posetiocima velesajma deliti propagandni materijal: plakati, slike, letci brošurice i dr. U drugom paviljonu pred industrijskem palatom biče smeštena ogromna karta Češkoslovaške Republike u veličini od 15X6 m, na kojoj če biti barjačičima označena se-dišta svih sokolskih jedinica i župa. Tako če posetioci velesajma biti do-voljno upozoreni na slet.
Savez poljskog Sokolstva delegirao je u počasno pretsedništvo X svesokol-skog sleta starešinu br. Fr. Arciševskog i br. Ant. Boguslavskog.
Narodna litvanska organizacija „Mlada Litva”, kao što i pretsednik litvanske republike veliki su prijatelji Sokolstva. Litvanski gimnastičari primili su sa velikim oduševljenjem poziv na praški slet.
i kakvim se neprohodnim putevimaslu-že naša sela, taj če moči da oceni važnost ovoga rada Sokolske čete Koševo.
Sokolsko društvo Ustiprača nakon dulje pauze i posvemašnog mirovanja održalo je vanrednu skupštinu i po-novo je oživelo. Zanos koji je medu Sokolima okolnih sela probudila Sokolska Petrova petoljetka delovao je i na bivše članstvo ovoga društva, pa su sami sazvali skupštinu i obnovili društvo. Uprava koja je izabrana na van-rednoj skupštini ovoga društva kao i oduševljenje članstva daju garancije, da če ovo društvo oživeti i biti jedno od boljih naših društava naročito obzirom na teren na kome ima dobrih objektivnih uslova za rad i razvijanje.
Sokolsko društvo Goražde u svom programu Sokolske Petrove petoljetke stavilo je sebi u dužnost oživljavanje rada u svojoj četi Odžak. Rad u četi je stvarno sada i oživeo. Četa ima sada oko 40 vežbača, koji redovito dolaze na vežbu. Vežbaju u prostorijama u Sopotnici, gde je bila prva štamparija u ovim krajevima. Ove prostorije dala
Sprovođenje Sokolske Petrove petoljetke
u Sokolskoj župi Sarajevo
Nakon toga održana je javna vežba, na kojoj su nastupile u velikoni broju sve kategorije vežbača, njih oko 800, kojih bi bilo i više, da je prostor gde se vežba održala bio veći.
Kao završetak ovog odlično uspelog okružnog sleta bila je upriličena pučka
veselica uz vatromet. Posle 21 sata svi parobrodi sa izletnicima otisnuli su se od obale, dok su meštani srdačno is-prativši svoje goste nastavili veselje uz koncerat mesne društvene glazbe i pe-vačkog sokolskog zbora iz Kaštel Su-čurca.
je Sokolima Crkvena opština da bi ih pomogla u radu.
Sokolska četa Reljevo, izvršujuči zavet Sokolske Petrove petoljetke, odr-2ala je dne 15 pr. m. sastanak celo-kupnog članstva, na kome je donešen zaključak, da se pristupi gradnji mlina Sokolske čete. Sastanak je otvorio starešina čete br. Vojo Prodanovič a ispred Sokolske župe prisutne je pozdravio brat Božidar Savič.
Četa je kupila zemljište na dobrom i odgovarajučem mestu na reci Bosni te je pripravila materijal za gradnju mlina, koja če ovih dana otpočeti. Mlin če biti moderno ureden i od velike koristi za ceo kraj.
Sokolsko društvo Breza ovih dana je dovršilo svoju planinarsku kuču, koju je u zavetnici predvidelo da če napraviti u Sokolskoj Petrovoj petoljetci.
Planinarska kuća Sokolskog društva Breza—Budoželj 1060 m
Proslava 25~godišnjice Sokolskog društva Milna
Proslava 60~godišnjice života brata Đure Paunkoviča
kojom je prilikom jubilarac odlikovan visokim priznanjem jugoslovenskom krunom I stepena
60-godišnjica života, koju je brat Dura Paunkovič, zamenik starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, navršio 21 pr. m., proslavljena je toga dana u intimnom sokolskom krugu u prosto-rijama Saveza u Beogradu.
U istorijskoj dvorani ,u kojoj je bilo proglašene) naše ujedinjenje, održana je naveče toga dana intimna sokolska svečanost, kojoj su prisustvovali pretstav-nici uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Sokolske župe Beograd, beogradskih sokolskih društava i rus-kog Sokolstva, svi učesnici petog pro-.svetnog tečaja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sa svojim nastavnicima kao i veliki broj ostale brače i sestara, bli-žih saradnikai i poštovalaca svečarevih.
U ime Maršalata Dvora Nj. Vel. Kralja svečanosti je prisustvovao sekretar g. Jovanovič, a u ime češkoslovačkog poslanika g. dra Vaclava Girse inžinir g. Jan Novak.
Kada je svečar stupio u dvoranu sa sekretarom Maršalata Dvora g. Jovanovičem, zbor prosvetnog tečaja otpevao je sokolski pozdrav.
Tada je svečanost otvorio brat Milivoje Smiljanič, zamenik saveznog starešine, koji je nakon uvodnih reči predao odmah reč sekretaru Maršalata Dvora g. Jovanoviču, koji se obratio bratu Paunkoviču, čestitajuči mu jubilej i pre-davši mu visoko odlikovanje, Jugoslo-vensku krunih I stepena, kojim ga je u ime Nj. Vel. Kralja blagoizvoleo odlikovati Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle. Ujedno je g. Jovanovič predao bratu Paunkoviču pismo ministra Dvora g.,Antiča,, a koje glasi: _ . - ...
„Gospodine Paunkoviču”,
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Namesnik blagovoleo je povodom današnje proslave 60-godišnjice Vašeg života: i korisnog rada odlikovati Vas u ime Njegovog Veličanstva Kralja orde-nom Jugoslovenske krune I reda.
Dostavljajuči Vam znake tog odlikovanja kao izraz priznanja Vašoj dugoj i plodnoj delatnosti na nacionalnem, kulturnom' i ekonomskom polju Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik naložio mi je da Vam izjavim, na dan Vaše proslave, Njegova srdačna čestitanjai i najlepše želje da još dugo godina poslužite svojim predanim radom dobru i napretku svoje otadžbine.”
Primivši ovo visoko odlikovanje, brat Paunkovič zahvalio se za isto biranim rečima Nj. Vel. Kralju Petru II i Nj. Kr. Vis. Knezu-Namesniku Pavlu, našto je zbor učesnika prosvetnog tečaja otpevao državnu himnu.
Zatim je bratu Paunkoviču izrazio tople čestitke u ime češkoslovačkog poslanika g. dra Grse i u ime svoje pretstavnik češkoslovačkog poslanstva inžinir g. Novak, kome se brat Paunkovič također toplo zahvalio istakavši u-jedno čvrste! i najsrdačnije bratske veze, koje vežu jugoslovensko i bratsko češ-koslovačko Sokolstvo, kao i jugoeloven-gki i bratski češkoslovački narod.
Tada je brata Paunkoviča srdačnim bratskim rečima pozdravio u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zamenik saveznog starešine brat Milivoje Smiljanič, istakavši vanredno velike zasluge brata Paunkoviča za celokupno naše Sokolstvo*, i tom prilikom predao mu darove od strane Saveza slovenskog Sokolstva, Češkoslovaške obce sokolske, Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, prvog zamenika saveznog starešine brata Gangla i bližih saradnika i poštovalaca svečarevih.
Svoj govor brat Smiljanič završio je rečima:
— U visokom odlikovanju koje Ti je podeljeno s najvišeg mesta, mi Sokoli ujedno gledamfoi i odlikovanje Sokolstva kao nacionalne organizacije i kao nosioca ideje državnog, i narodnog jedinstva. —
Save/, slovenskog Sokolstva, ceneči velike sokolske zasluge brata Paunko-
viča, poslao je avionskom poštom slavljen iku naročiti poklon — jednu krasnu spomenicu, vezanu u koži i sa srebrnim monogramom Saveza slovenskog Sokolstva, a unutra s umetniški ispi-sanom posvetom na pergamentu, koja glasi:
„Savez slovenskog Sokolstva šalje Ti svoje iskrene pozdrave povodom Tvoje 60-godišnjice. Ovom prilikom sečamo se Tvog iskrenog truda za jedinstvo slovenskog Sokolstva u cilju da saču-vamo naše narode u snazij i moralnoj i duševnoj plemenitosti, da bi na taj način zauzeli dostojno mesto u svetu.
Na to si uvek nfislio i torne si težio. Trudio si se da utičeš ne samo na pripadnike svoga naroda, več i na druge slovenske grane, koje su se spajale u te-snoj saradnji sa jugoslovenskim narodom. Slovenstvo je bilo Tebi višim ciljemi i Tvoja nastojanja težila su nje-govom jačanju.
Za dalje godine želimo Ti mnogo snage i edravlja, da se još dugo možeš radovati uspesima svog životnog dela.”
Takode*r i Češkoslovaška obec sokolska poslala je avionskom poštom kao svoj dar bratu Paunkoviču jednu krasnu umetnički izradenu kristalnu vazu uz sledeču čestitku:
„U Tebi poznajemo iskrenog brata, koji je toliko puta posvedočio svoju naklonost prema čehoslovačkom narodu. U Tebi smo upoznali muški karakter, kome je uspeh otadžbine jedini i največi zakon. Tvoj rad za vreme svetskog rata dokaz je Tvoje velike ljubavi prema narodu i hepokolebive vere u konačnu po-bedu dobre stvari.
Iskrena srca želimo Ti mnogo uspeha u Tvom daljem radu za napredak sokolskd i slovenske stvari.”
U ime Saveza ruskog Sokolstva bratu Paunkoviču čestitao je najsrdačnije savezni starešina brat Drajling, zahva-ljujuči mu najiskrenije na ljubavi i paž-nji, koju je uvek iskazivao ruskom Sokolstvu. U ime Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva slavljenika je pozdravio savezni starešina brat Artamanov, pre-davši mu u ime ruskog Sokolstva jednu lepu spomenicu. U ime ruske štampe jubilarcu je čestitao brat Vasilije Pronjin.
Posebno je zatim u lepom govoru ju-bilarca pozdravio u ime uprave Sokoh župe Beograd, čiji je brat Paunkovič bio dugogodišnji starešina, brat dr. Branka čipčič, zamenik župskog starešine, istakavši naročito velike zasluge brata Paunkoviča za Sokolsku župu Beograd kao i njegov predani rad uopšte na korist našega Sokolstva, za koje se je on zalagao s največom ljubavlju i služio mu' s oduševljenjem kroz nekoliko de-cenija.
U ime beogradskih sokolskih društa-štava slavljenika je pozdravio veoma srdačno' i čestitao mu pukovnik brat An-■dra Petrovič, zamenik starešine Sokolskog društva Beograd-Matica, kome je takoder brat Paunkovič bio dugo godina na čelu kao starešina.
Na koncu, brata Paunkoviča pozdra-yiq je i čestitao mu u ime svih učesnika petog saveznog prosvetnog tečaja brat Selimbegovič.
Dirnut ovom iskrenom pažnjom Г bratskom ljubavlju brat Paunkovič zahvalio se na koncu svima zajedno srdačnim bratskim rečima.
— Žao mi je — rekao je medu ostalim bral Paunkovič — ako posle 60 godine ne budem mogao raditi za Sokolstvo onoliko koliko bih želeo. Ali obečavam, da ču raditi koliko mi snaga i zdravlje dozvole, posvečujuči sve svoje snage Sokolstvu.
Sokoli svuda moraju stajati na braniku ideje državnog i narodnog je-
Nastup sokolske dece na okružnom sletu u Milni
Dne 22 avgusta o. g! Milna je imala veliko sokolsko slavlje. Toga dana na-ime proslavljena je 25-godišnjica tamo-šnjeg Sokolskog društva, te je tim povodom održan vanredno uspeli slet sokolskog bračkog okružja, kome su uče-stvovali mnogobrojni Sokoli primorskih sokolskih društava splitske župe.
Toga dana posle podne, po dolasku parobroda „Bled”, „Bosna”, „Knin” „Crikvenica” i „Pašman” te mnogo-brojnih trabakula i motora iz bliže i dalje okolice s mnoštvom Sokola i ostalih gostiju, formirala se je na bbali ioipozantna povorka od preko 3.000 Sokola: i sa sedam sokolskih glazba, koja Je na čelu sa 18 sokolskih zastava, pro-šla kroz Milnu, oduševljeno pozdravljena od meštana. Po obilasku mesta, povorka se svrstala na trgu pred osnovnem školom, gde je otsviran sokolski pozdrav i odana počast zastavi.
Tada je u lepom i zanosnom govoru starešina društva brat dr. Mandinič u-putio pozdrave Nj. Vel. Kralju Petru II, a zatim u kračim potezima ocrtao zna-čenje ove proslave. Osvrnuvši se na velike borbe u prošlosti, brat dr. Mandinič je prikazao ideje vodilje tadanjeg hrvatskog Sokolstva za oslobodenje i ujedinjenje svega jugoslovenskog naroda. Pri koncu svoga govora spomenuo je veliki rad koji ima da izvrši jugoslovensko Sokolstvo u razdoblju Sokolske Petrove petoljetke, te je pozvao svu braču i sestre da torne radu prionu svim silama, a to na korist Kralja i Jugoslavije.
Iza toga uzeo je reč zamenik starešine Sokolske župe Split, brat Vinko Pera, koji je u snažnom i sažetom govoru podvukao osnovne ideje Sokolstva, istakavši njegovu ulogu naročito na jačanju duhovnog jedinstva jugoslovenskog naroda, kao također i na ši-renju i snaženju bratstva i saradnje
Brat Vinko Pera, zamenik župskog starešine, pozdravlja učesnike sleta
medu svima slovenskim narodima. Medu ostalim dalje je brat Pera rekao: „U onom oduševljenju, kojim je bilo osnovano društvo Hrvatski Sokol u Milni, ustrajali su Sokoli ovoga mesta kroz dva i po decenija rada sve do danas, ne zaboravljajuči nikada one visoke za-datke, koje su im namenili osnivači Sokolstva. I kada mi Sokoli slavimo slavlje kao što je ovo naše današnje, tada puni ponosa evociramo uspomene na ono teško doba narodnog života kad smo osnivali naše sokolske jedinice i pod hrvatskim, tada sokolskim barja-kom, pod kojim se okupljalo sve ono što je iskreno osečalo sa idejom jugo-slovenskom i sveslovenskom”.
Svoj govor brat Pera završio je po-klikom Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu, što je sve prisutno mnoštvo najoduševljenije prihvatilo.
dinstva. Sve svoje snage posvetiću čistim sokolskim idealima. Zdravo! — Na koncu su pročitane mnoge brzojavne i pismene čestitke koje je jubila-rac primio, medu kojima čestitka brata dra Stanislava Bukovskog, starešine Če-škoslovačke obce sokolske i Saveza slo-venskog Sokolstva, prvog zamenika starešine Saveza SKJ. brata Gangla, brata Josipa Truhlarža, zamenika starešine češkoslovačke obce sokolske, dra Josipa Rogiča, ministra za fizičko vaspitanje,
svih sokolskih župfl i velikog broja sokolskih jedinica, medu kojima i ruskih lične čestitke velikog broja sokolske brače; i sestara iz svih krajeva zemlje.
Medu brojnim čestitkama odličnih pretstavnika našeg nacionalnog i kul-turnog života, bratu Paunkoviču brzojavno su čestitali Kraljevski namesnici g.g. dr. R. Stankovič i dr. 1. Perovič.
Ova intimna sokolska svečanost u čast brata Paunkoviča završena je peva-njem sokolske himne „Hej Sloveni”.
Logorovanje Sokolske lupe Zagreb
Ove godine nije održan župski slet, več se pokušalo okupiti članstvo za je-dan dan u logorovanju. Logorovanje je održano na prostranom Sokolskom stadionu Kralja Aleksandra kod Maksimira. Mislimo, da bi ovakvo logorovanje bolje uspelo kada bi se priredilo u drugo doba godine, u proleče ili na jesen, kada nije velika letna sparina. Ipak je i ovo logorovanje uspelo, a verujemo da če za drugo interes biti mnogo veči, jer su bez sum nje sva brača i sestre odneli s ovog logorovanja vrlo lepe dojmove.
U subotu 7 avgusta po naredenju župskog načelništva več u 19 sati pri-stizala su na stadion brača i sestre iz skoro svih društava i četa. Stigla je i glazba Sokolskog društva Zagreb 2 koja je sviranjem sokolskih koračnica razveseljavala prisutne. Brača i sestre bili su raspodeljeni po šatorima na ve-likoj livadi sa južne strane stadiona. Nosila se slama i nameštalo ležište. Sve je vrelo kao u mravinjaku. Kuhinja je dimila i širio se ugodan miriš. Pošto smo se prebrojili, išli smo na večeru. Vladalo je veselo raspoloženje, bratsko susretanje. Naš vredni pročel-nik kuhinje, brat Potušek, svih je za-dovoljio. Posle večere nastalo je veselje. U sred logora zapaljena je vatra, a uz svirku glazbe uhvatilo se kolo i orila vesela pesma. Zatim se na glas trube brata načelnika sve stišalo i svak je bio na svom mestu pod šatonom. Straže su naizmenično patrolirale nao-kolo. Ali več u 4 sata na glas trublje opet je bilo sve na nogama i svi su se žurili da se operu, jer na 4 i pol svi smo morali da budemo u stroju. Uz zvukove glazbe stupali smo na prostrano vežbalište, gde je svečano istak-nuta državna zastava. Zatim je po ode-ljenjima sledila jutarnja vežba. Logoro-valo je 252 člana i 34 članice. Nije to baš veliki broj, aii kad se uzme u
obzir da je mnogo brače i sestara na ferijama, a mnogima je to bilo malo čudno ležanje pod šatorima, ipak i o-vaj broj zadovoljava.
OdJ 5 do; 6 sati bio je doručak i odmor, od 6 idb, 7 vežbale su se strojevne vežbe, a od 7 do 8 igrala su se narodna kola. Nakon kračeg odmora do 11 sati vršio se pregled i uvežbavanje prostih vežbi. Sve je to savladano bez velikoga napora. U 11 sati održana je konstituirajuča sednica i izbor uprave novo osnovane Zadružne sokolske šte-dionice, a zatim prosvetni čas, na ko-jemu je govorio brat Džamonja o sokolskim zadacima u Petrovoj petoletci i o sprovadanju tih zadataka. U 12 i po sati sledio je ručak, a zatim odmor do 15 sati. Pre podne održane su tako-der streljačke utakmice na strelištu. Takmičila su 23 strelca. Kao najbolji strelac pokazao se brat Aluga Janko iz čete Jabukovac. On če dobiti diplomu. Od 15 do 16 sati vršile su se pripreme za smotru. Tačno u 16 sati celokupno članstvo, predvođeno muzikom, nastu-pilo je na vežbalište u mimohodu i o-dalo počast zastavi. Zatim su sledile proste vežbe članova, takmičenje u od-bojci i košarci, proste vežbe članova sokolskih četa, takmičenje u prostim granama, pa zbor sveukupnog članstva i pozdrav zastavi uz pevanje Sokolske himne. U rano jutro, kad se zastava isti-cala, kao i kada se skidala, održao je starešina župe brat dr. Gavrančič svoj brači topao sokolski pozdrav.
Pored brata starešine d-ra Gavrančiča i njegova zamenika d-ra Mahulje logo-rovalo je 92 starije brače. Po broju članstva najbolje se odazvalo društvo Sisak i Zagreb 3; a od četa: Kinjačka, Jabukovac i Blinjski Kut.
Tačno u 18 sati sledilo je skidanje šatora, pozdravljanje brače i sestara. te odlazak domovima. — B.
Fizičfio vaspitanje u svetu
57 slef Unije francuskih gimnastičara
Sjajan uspeh češfeoslovačfeih Sokola
Unija francuskih gimnastičara održa-la je svoj 57 slet ove godine u Parizu prigodom svetske izložbe. Svečanosti su počele u 'petak 13 pr. m. sa takmičenjem za prvenstvo, u kojem je učestvovalo 27 najboljih francuskih gimnastičara. Kao obavezne vežbe na spravama vežbale su se one, koje su određene za iduče medunarodno gimnastičko takmičenje u Pragu 1938. šampionat na o-vom takmičenju osvojio je zasluženo odlični vežbač L. Mase iz Liona sa 130.15 bodova; iza njega po redu bodova sa malom razlikom dolaze A. Valter iz Belfortena i G. Mire iz Lila. Osim brojne publike takmičenje pratili su sa
velikim interesom češkoslovački Sokoli i članovi drugih inostranih gimnastičkih organizacija.
‘ U subottt i nedelju pre podne održana su sva ostala takmičenja na spravama i u lakoj atletici. Premda je prostrano vežbalište u Park de prens bilo prepuno mnogobrojnih vrsta gimnastičara iz cele Francuske i premda je i program takmičenja bio vrlo opsežan, ipak se takmičenje odvijalo brzo i u najlepšem redu, a što je u veliko meri zasluga odiičnog pretsednika tehničkog odbora Unije g. Pajoa, koji je talcn^če-nje vodio.
Vrhunac svečanosti je bio u nedelju
popodne na javnoj vežbi u stadionu Park de prens. Stadion, koji ima mesta za 50.000 gledalaca, bio je pun. U počasnoj loži su bili pored zastupnika francuskih vlasti, takoder pretsednik Međunarodne gimnastičke federacije br. Adam Zamojski, pretsednik Unije francuskih gimnastičara g. Vahmar, zastup-nici gimnastičkih organizacija drugih država i članovi kongresa Medunarodne gimnastičke federacije, medu kojima je bio i zastopnik ČOS br. VI. Miler.
Posle prostih vežbi koje su izveli francuski gimnastičari, nastupili su gosti iz inostranstva. Nakon nastupa Belgija-naca, Talijana i Švicara, koji su izva-dali proste vežb(2 i simultane vežbe na spravama, stupili su na vežbalište češkoslovački Sokoli, koji su oduševili francusku publiku i strane stručnjake divnom kompozicijom br. Pehačka "Odbrana” (na glazbu talentovanog mladog br. Zehaka), koju je izvelo najpreciz-nije sedam devetki. Najbolji češkoslovački vežbači prikazali 'su i svoju veliku umetnost na ručama i krugovima. Odlično je bilo takoder vežbanje Bukove škole iz Danske i vežbanje Nemaca na vratilu. Kritike pariških novina jedno-dušno su priznale češkoslovačkim Soko-lima primat na ovoj priredbi i pišu o Sokolstvu uopšte sa velikim odušev-ljenjem. češkoslovački Sokoli, koji su učestvovali na ovome sletu sa velikom ekspedicijom pod vodstvom zamenika načelnika ČOS br. Nimshausa, nesum-njivo su učinili odličnu propagandu za svesokolski slet u Pragu. Pre njihovog odlaska poklonio je pretsednik Unije u ime francuskih gimnastičara zastupni-cima ČOS skupocenu sevresku vazu kao uspomenu na ovaj slet i tom prigodom obečao je da če na X svesokolski slet u Prag doči 1600 gimnastičara iz cele Francuske.
ŠVICARSKI GIMNASTIČARI NA ME-ĐUNARODNIM TAKMIČENJIMA U PRAGU 1938.
Premda odbor Saveza švicarskih gimnastičara u načelu još nije odobrio u-češče Švicarske' na medunarodnim gim-nastičkim takmičenjima koja če se odr-žati 1938 god. prigodom X svesokolskog sleta u Pragu, tehnička komisija ovog saveza več je pozvala sve takmičare, koji žele uzeti učešča na ovim takmičenjima. Ovom pozivu odazvalo se 33 takmičara. Od vežbača koji su bili u švicarskoj vrsti na olimpijadi u Berlinu, nisu se sada prijavili: Bah, Mic, Valter, Eberle i Hafen. Medu prijavljenima za ova takmičenja ne nalaze se ni: Brilman, Find, Huber, Langerlot, Štajnaher, Tribold i Vagner, koji su zadnjih godina postigli na takmičenjima najviše uspeha. Razlog torne je taj, što spomenuti vežbači, koji su specijalisti na spravama, nisu sposobni da savla-duju teškoče vežbi koje su u programu ovili medunarodnih takmičenja u Pragu. Na takmičenjima Medunarodne gimnastične federacije (sa razlikom od gimnastičkih takmičenja na olimpijadama), takmiči se naime ne samo na spravama, nego takode^r i u lakoj atletici. Premda su prijavljeni vežbači novajlije u medu-narodnoj areni, ipak je tehnička komisija uverena, da če biti nroguče sastaviti odličnu vrstu. Najstariji medu prijavljenima su Vešle i Bahman (31 god.), a najmladi su Rojš i ,Bergmajer (23 god.). Sa prijavljenim vežbačima prirediče se uskoro prvi zajednički tečaj.
ZNAČKA TELESNE SPOSOBNOSTI.
Švedska je bila prva država koja je uvela posebne značke telesne sposobnosti. Ovu značku dobivaju oni državljani, koji postignu prepisane rezultate u plivanju, trčanju, bacanju, Skokovima i u vežbama ustrajnosti. Po istom principu ali u različitim kombinacijama i sa različitim zahtevima uvele su ova sportska odlikovanja Nemačka 1912 g., Norveška za vreme svetskog rata, Holandija g. 1928, Poljska i Madžarska 1931 g. i Austrija g. 1933. Belgija i češkoslovačka nemaju sportske značke u ovom smislu. U Finskoj imaju več 20 godina sportsku značku za mladež a od pre 25 godina za žene. Takvu značku nosi u Finskoj 250.000 žena.
Sada su i u Francuskoj odlučili da uvedu taj običaj. I u Švicarskoj, gde nemaju još značke za telesnu sposobnost, počelo se takoder razmišljati o uvedbi takve značke, „švajceriše Turn-cajtung” otvorila je o ovom pitanju an-
keto i zauzima se za pozitivno rešenjfi', osobito, što je uvedba ove značke U državama, gde je bila primljena, imala znatan uticaj na širenje interesa za fr-zičko vaspitanje.
SOKOLSKI UPLIV U MEĐUNARODNOJ GIMNASTIC1
Radi znatnih razlika u provadanju ženske gimnastike u državama koje 9« članice Medunarodne gimnastičke federacije, postojale su i velike 4gškoče pri sastavljanju programa za zajednička takmičenja. Sokolska ženska gimnastika i principi po kojima se ova provodi, pri-maju se u ovoj Federaciji sa simpatijama. Za takmičenje na olimpijadi u Berlinu bio je primljen sa malim izmenam* načrt, koji je izradilo načelništvo članica ČOS. Najviše je pri rešavanju o-vog pitanja prigovarala Nemačka, gde ijoš i tianas vode žensku gimnastiku mu-ški i gde se ova provodi kap puka imitacija muške gimnastike. Nemci do tada uopče nisu poznavali gredu kao gim-nastičku spravu, a danas sa oduševlje-njem pišu o njoj kao „idealnoj spravi nemačke ženske gimnastike.”
ODBRANBENO VASPITANJE MLADEŽI
Švicarska sprema zakon o odbran-benom vaspitanju mladeži od 14 do 18 godina. Tečajevi, koji če se priredivati, biče obavezni za svu mladež pre nastupa vojničke službe. Izračunata je, da če izdaci za provadanje ovog zakona iznositi godišnje preko 2,500.000 švicarskih franaka.
U Nemačkoj ovu zadaču vrši organizacija „Hitlerjugend”, koja nije državna, ali stoji pod uticajem nacionalno-so-cijalističkog pokreta.
Talijanska „Babila” i madžarska „Le-vente” imaju potpuno vojnički karakter.
U večim državama opaža se nastajanje da se mladež oduzme gimnasiičkim i sportskim organizacijama te da država sama preuzme u svoje ruke telesno i odbranbeno vaspitanje mladeži. Razumljivo je, da ove organizacije s time nisu saglasne, jer na taj način više ili manje gube svoj rezon d' etr. Ovo če pitanje biti najidealnije rešeno U Češko-slovačkoj, gde državne vlasti rade u punom sporazumu sa Sokolstvom.
SVETSKI REKORDI
Japanski dak Tečno Hamura postavio je na medunarodnoj plivačkoj utakmici, koja se održala nedavno u Tokiju, novi svetski rekord na 200 m u vremenu od 2 min. 40.4 sek.
Čuveni irski lakoatletičar dr. O’ Ko-legen potukao je konačno najstariji svetski rekord, koji je postigao pre 24 godine Amerikanac Rajen u bacanju če-kiča sa 57.77tn. Na utakmici u Korku bacio je sada O' Kolegen 5ekič 60.57 m: i sa ovim nerevovatnim rezultatom poboljšao stari rekord za skoro 3 m.
Na studentskim medunarodnim lako-atletskim utakmicama, koje su održane ove godine prigodom svetske izložbe u Parizu, uspelo je crncu Džonsonu, študentu iz Amerike, da pretrči stažu od 100 m. u senzacionalnom vremenu od 10.2 sekunde. Ovaj rekord verovatno neče biti oficijelno priznat zbog toga, što je za vreme trčanja duvao vetar trkačima u leda.
I drugom amerikanskom crncu Vol-keru uspelo je da postavi jedan novi svetski rekord. Na medunarodnom mitingu, koji je održan prošlog meseca u Štokholmu, on je skočio u vis 209 cm. Ovim rezultatom on je tukao svoj vla-stiti rekord od 208 cm, koji je postavio jednu sedmicu pre toga.
U vezi sa ovim svetskim rekordom beležimo takoder krasne rezultate, koje je postigao prošlog meseca češkoslovački Soko Fidler na sokolskim lako-atletskim utakmicama u Mladoj Bole-slavi: skok u vis 181 cm, skok u dalj 616 cm, bacanje kugle 13.60 m, a ba-canje diska 41.74 m.
Ove rezultate beležimo kao dokaz, da nije istina ono što se češče čuje, da su Sokoli slabi lakoatletičari, jer da se u sokolskim društvima laka atletika tobože zanemaruje. I naša jugoslovenska državna lakoatletska reprezentacija imala je u svojim redovima uvek mnoge Sokole (Zupančič, Gregorka, Kovačič i drugi).
'	f
V tečaj prosvetne škole Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Peti četrnaestodnevni opšti prosvetni "tečaj u saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu završen je 22 avgusta o. g. O otvaranju ovoga tečaja i početku nje-govog rada „Sokolski glasnik” je u sVcirn broju 25 od 21 avgusta 1937 god. v^č doneo ižveštaj.
1 'Ovaj tečaj je Prosvetni odbor Save-гз- SKJ priredio kafo i one ranijih go-<№&••• u cilju da se što veči broj sokol-sk'ffi radnika osposobi za prosvetni rad tf'našim župama, društvima i četama. Uvidelo se je, sasvim opravdano, da natn je potreban što veči broj radnika, kdji su potpuno sposobni da prime na šebe prosvetni rad u našem Sokolstvu. Program našeg provetnog rada je tako obilan i raznovrstan, da zahteva stničnu spremu onih, koji ga vrše i spfovode. Prosvetni radnici iz pojedinih naših župa na ovom tečaju imali su da se još više upoznaju sa strukturam prosvetnog rada, tako da kasnije budu potpuno upiičerii i u praktičnu stranu njegovu.
Na ovom tečaju učesnicima je bila
Nastavnici i učesnici petog saveznog prosvetnog tečaja
dana prilika da vide, kako u praksi funkcioniše jedna prosvetna škola sa teorijskim' i praktičnim programom.
Kao što je več javljeno, tečaj je održan u prostorijama Studentskog doma u Beogradu, od 9 do 22 avgusta i na njemu su uzela učešča 42 tečajca iz 17 župa, i to sledeča brača i sestre: Barulek Toma, Brun Julije i šaš Ivan — župa Varaždin; Bjegovič Đorđe i Stupar Petar — župa Banja Luka; Brelih Miloš — župa Ljubljana; Bulat Zlata — župa Split; čorkovič Sava, Fuksa Sofija i Kovačevič Slobodan — župa Bjelovar; čolič Dura, Jakšič Radovan, Petrovič Badka i iVidmarič Dragan — župa Karlovac; Filip Ivan i Urbajs Alojzija — župa Celje; Hadžič Bogoljub. Ilič Milivoje, Janičič Lazar, Kovačevič Miomir, Lebedev Igor, Nedelj-kovič Milica i Veljkovič Đorđe — iu-pa Beograd; Hajdin Branko i Milič Stanislav — župa Zagreb; Host Darinka, Stanič Vlaj^Oi i Usmijani Juraj — župa Sušak — Rijeka; Kurjakov Svetozar, Momirov Momčilo, Šandorov Milan i
Tečajci na času jutarnje telovežbe ..
... i na časovima predavanja ...
a u slobodno vreme čitanje i diskusija
Na izletu
A ekonom Bata, brineći se za telesnu hranu, obilazio je sve beogradske pijače .. .
da sestra, domaćica toga dana, može radosno da posluži.
. . . odličan ručak! . .
Vujanov Stojanka — župa Petrovgrad; Mareetič Niko i Veselinovič Dušan — župa Kragujevac; Mijovič Ljubomir i Miloševič Hristifor — župa Cetinje; Miličevič Tripo — župa Mostar; Miloj-kovič Živojin — župa Skoplje; Seli-movič Mehmed — župa Tuzla; Sevnik Srdan i (Zimič Zlatka — župa Maribor i Svirčevič Miloš — župa Novi Sad.
Ostale župe nisu poslale ni jednog svog pripadnika na tečaj što je sva-kako za žaljenje, jer ni u njima stanje nije takvo da im ne treba dobrih prosvetnih radnika.
Organizacija tečaja bila je potpuno na višini. Na sve tečajce je vanredno prijatno delovalo, kad su 8. o. m. došli u Študentski dom i tamo našli savršen red. Naime za svakog tečajca je več bilo određeno mesto u učionici, kod stola u trpezariji i u sobi za stanovanje. Svaki tečajac je na svome mestu u u-Čionici našao olovku i svesku za be-leške,) a u jednom omotu sva potrebna pismena uputstva, tako da je tačno znao kad ima kakvu dužnost. Ukratko, sve je bilo unapred predvideno, tako da je rad u tečaju mogao da teče normalnim tokom.
Svako jutro se je ustajalo u 6 časova. Rad je počinjao sa telesnim vežbanjem od 6.30 do 7.15 časova, a nakon doruč-ika u 8 časova počinjala su predavanja, koja su trajala do 11.30 časova i od 16 do 17.40 časova; od 17.50 do 18.35 časova iznošene su od strane učesnika primetbe u pogledu predavanja koja su održana dotičnog dana; od 18.35 do 19 časova održavan je čas večernjeg te-lesnog vežbanja pod vodstvom brata Radomira Gačiča. Posle večere je vodena Rritfka održanih govora pred vrstom, koje su držali sami tečajci po unapred utvrdenom rasporedu.
Upravitelj savezne prosvetne škole bio je brat Miloš Stanojevič, profesor — pretsednik saveznog prosvetnog odbora, prefekt brat Radomir Gačič, a ekonom brat Dragoljub Atanackovič-Bata; oni su za sve vreme tečaja stanovali i hranili se zajedno sa učesni-cima tečaja u Studentskom domu. Ova tra brata su sa puno pažnje i napora obavljali svoju dužnost. Na svakom koraku smo videli da imaju ljubavi za sokolski rad koji im je poveren a pored toga još i to,i da ga oni odlično po znaju. Na ovome mestu ističem' i predani rad sestre Zorke Vojnovič, koja je ne samo održavala svoja predavanja, nego je i za čitavo vreme tečaja bila prisutna' i pomagala gdegod je trebalo.
Predavanja su održavana tačno po rasporedu časova i obuhvatala su ceo propisani program izložen u „Sokol-skom glasniku” br. 25 od 21 o. g. Sva predavanja su bila na potrebnoj višini, pa su neobično povoljno uticala na slušaoce. Bilo je mnogo lepih predavanja, tako da se je videlo, da su naši nastavnici uložili vrlo mnogo truda samo da bi nam pružili što više mo-gučnosti za usavršavanje u prosvetnom radu. Brat dr. Niko Mrvoš održao je 21: o. m. vrlo uspelo predavanje o o-lirppiskim igrama. Ovo predavanje nije bilo predvideno u nastavnem planu, ali je od tečajaca bilo primljeno sa oduševljenjem, jer je zaista bilo zanim-ljvo i lepo.
Uprava tečaja je izradila program praktičnog vežbanja tečajaca u prosvetnom radu. Svaki učesnik je imao da o-Idrži u odredeno vreme posle završenog časa telesnog vežbanja govor pred vrstom namenjen članstvu, naraštaju ili deci. Tema govora je unapred bila od-ređena, tako da je svakome govorniku omogučeno da se unapred spremi. Govor je po pravilu trebao da traje najviše 3 minuta, ali večina tečajaca nije bila naviknuta na kratkoču, pa je tako njihov govor trajao riešto duže od 3 minuta. Održani govor pred vrstom kri-tikovan je zatim od dva slušaoca, a u kritici su uzimali učešča i ostali slu-šaoci. Ovim je pružena mogučnost da se cuju sva mišljenja o dotičnom predmetu. Isto tako je bio izraden i de-taljan program debatnih večeri. I tu je u rasporedu bio odreden izvestilac, tema i po dva koreferenta. Ovde valja istači, da je bilo vrlo lepih tema, a i to, da su izvesne teme pojedini govornici vrlo dobro razradili i izlagali. Pojedine debatne večeri su zaista bile vrlo zaniinljive po mislima koje su i/nošene, tako da su te večeri često trajale po dva i tri sata.
9. avgusta tečaj je posetio brat dr.
Stanislav Bukovski, starešina bratske če-škoslovačke obce sokolske i Saveza slo-venskog Sokolstva.
U tečaju vladao je uzoran red, jer su svi tečajci shvatili potpuno svoju dužnost. Rad je bio često puta napo-
poran, jer se radilo preko celog dana, ali učesnici nisu malaksavali. Njihov cilj je bio da rade, i to su postigli. Svi napori snosili su se lako, jer se radilo u punoj sloud i bratskoj harmoniji.
12 avgusta učesnici tečaja prisustvo-
vali su operetnoj pretstavi „Bal u Sa* voji”, a 17 avgusta bioskopskoj pretstavi češkoslovačkog tonfilmskog komada „Mariša”.
13 avgusta o. g. popodne tečajci su s upravom prosvetne škole napravili izlet u Pančevo, a 19 avgusta u Topolu i na Oplenac, gde su se poklonili se-nima i položili venac na grob Viteškog Kralja Ujedinitelja.
21. avgusta uveče učesnici tečaja u-čestvovali su na proslavi 60-godišnjice života brata Dure Paunkoviča, saveznog podstarešine. Ova proslava obav-ljena je u prostorijama savezne uprave« skromno u sokolskom krugu, u potpuno bratskoj sokolskoj atmosferi. Svi tečajci su zahvalni bratu Paunkoviču na: pažnji koju im je ukazao prilikom o-ve proslave kao i uvek kad je dolazk> sa njima u dodir, često posečujuči njihov tečaj.
Ovaj peti opšti prosvetni tečaj savezne prosvetne škole potpuno je u-speo, jer j% program nastavnog plana sproveden dobro, a zatim i u-česnici tečaja su marljivo pratili i beležili sve ono što je bilo bitno u po-jedinim predavanjima. Za celo vreme tečaja osečao se živ interes slušalaca za sve ono što im je iznošeno. Iz diskusija tečajaca jasno se video po-stepeni napredak u razumevanju prosvetnog rada. Naravno, sve ovo još ni iz daleka nije dovoljno za uspešart rad, nego je potrebno da svaki učesnik i dalje dopunjuje i produbljuje svoje znanje, u prvom redu marljivim čita-njem sokolske literature. Kao što sokolska misao ne poznaje zastoja, nego-samo živ rad, koji svakim danom treba da prodire napred, tako i slušaoci ovog tečaja, pa i svi članovi naše sokolske porodice, treba da rade bez pre-stanka na svom ličnom sokolskom va-spitanju, tako da se potpuno osposobe za rad koji obavljaju u našoj organizaciji. Na tečaju je svima nama dat pu-tokaz za dalji naš prosvetni rad u Sokolstvu. Svi smo se uverili na delu, da bi mnoge i mnoge stvari u našem prosvetnom delovanju bile potpuno dru-gojače, da svi prosvetni radnici obavljaju svoju dužnost sa ljubavlju i po-trebnom pažnjom. Samo žrtve stvaraj« dela. Na tečaju se opazilo još i to, da naši prosvetni radnici ne prate našu so-kolsku štampu u dovoljnoj meri, pa t u ovom pravcu treba pojačati interes najpre kod svih prosvetnih funkcionerar a zatim! i kod ostalih pripadnika naše organizacije. Samo čitanjemj i pazljivim pračenjem sokolske štampe možemo pratiti u korak sokolski život i obave-štavati se o najboljeml i najuspešnijem načinu rada.
Tečaj je završen 22. avgusta opro-štajnom večerom u Studentskom domu, na kojoj su učestvovali zame-nik saveznog starešine brat Dura Pa-unkovič i skoro svi predavači zajedno sa tečajcima. Cela večera je pro-tekla u prijatnom sokolskom bratskom raspoloženju, uz pesmu, šalu i pozdravne govore.
23 avgusta večina učesnika tečaja vratila se je svojini kučama. Oprošta| tečajaca medusobno, a i sa njihovim nastavnicima, bio je u punom smislu bratski, jer su se na tečaju zasnovala mnoga iskrena prijateljstva, koja če se uvek održati i negovati. Verujemo da če se tečajci uvek rado sečati časova tako prijatno provedenih u radu u sa-veznoj prosvetnoj školi, kao što takoder verujemo, da če učesnici ovog tečaja svojim radom dokazati, da su zaista shvatili sve ono što im je na tečaju rečeno i pokazano.
Miloš T. Svirčevič.
DJELNICKA TJELOCVIČNA JEDNOTA
Dne 22 avgusta o. g. proslavila je Djelnicka ijelocvima jednota (DTJ) svoju četerdesetgodišnjicu. Pre 40 godina rascepilo se dotada jedinstveno češko-slovačko telesno vaspitanje sa osniva-njem DTJ. Razlozi za ovaj rascep bili su sve pre nego gimnastički, a najviše politički. U izvesnoj meri bila su tome u/.rok i neka sokolska društva, koja nisu htela da priinaju u svoje redove članove socijalističkih organizacija. Za ovili 40 godina mnogo se izmenilo. Za-griženi pristaše tih organizacija postali su iskreni borci za samostalnost Ceško-slovačke i bore se verno i pošteno pro-tiv svih neprijatelja češkoslovačkog naroda.
Zaključci radnog zborovanja župskih načelnika I načelnica, održanog u Kašlel~Sučurcu
Radni zbor župskih načelnika i na-celnica, koji je održan u Kaštel Sučur-cu od 23—31 jula o. g., doneo je sledeče zaključke:
1) Načelništvo Saveza sastaviče novi stručni odbor Saveza na osnovu organizacije SSKJ.
2) Svi raniji zaključci radnih zbo-fova župskih načelnika i načelnica — ukoliko nisu več izvršeni — ostaju na snazi te se imadu privesti u delo.
3) Načelništvo Saveza neka u zajed-nici sa prosvetnim odborom Saveza živo poradi na torne, da se svi prosvetari u svim sokolskim jedinicama privedu u redove vežbača, kako bi neposredno mogli da vrše svoj vaspitni zadatak.
4)	U cilju jedinstvenog sokolskog vaspitanja imaju se sokolski vaspitači (prednjači — prosvetari) spremati u skupnim tečajevima — stoga treba da su svi osnovni (opseg društvenog pred-njačkog ispita) tečajevi skupni.
5) Izabran je Žiri, koji če tokom meseca avgusta i prvom polovinom meseca septembra o. g. pregledati vežbe članstva za naš nastup u Pragu 1938. Žiri sačinjavaju ova brača i sestre: dr. A. R. Pihler, Beograd; Komac Slavko, Maribor; Skalar Elza, Zagreb; Slapničar Majda, Ljubljana.
6) Načelništvo Saveza ima da se po-brine, da se knjiga brata d-ra M. Klin-gera „O brannosti” prevede i štampa na našem jeziku.
7) Načelništvo Saveza če uvesti voj-ničku komandu za strojevne vežbe kao obaveznu za sve jedinice Saveza SKJ.
8) U Savezu imadu se održati sledeči tečajevi:
škola za obuku vojnika (vodnički tečaj za vodnike sok. četa);
tečajevi za župske putujuče pred-njake;
tečajevi za vrhunske vežbače; jedna muška i jedna ženska nara-štajska škola (prednjački naraštajski tečaj) u trajanju od po 1 mesec dana, koje če iz svake župe pohadati po 2 naraštajca, odnosno naraštajke;
°pšti savezni prednjački tečaj za muške (za tečajce sa župskim prednjač-kim ispitom) u trajanju od 3 nedelje;
6)	opšti savezni prednjački tečaj za ženske u trajanju od 3 nedelje; tečaj za vodnike naraštaja; tečaj za vodnice naraštaja; tečaj za proste grane, igre i narodna kola (muški);
tečaj za proste grane, igre i narodna kola (ženski).
9) Tečajevi za načelnike društava i četa neče se u Savezu održavati, nego če se po župama održavati trodnevna radna zborovanja (u obliku tečajeva) društvenih i četnih načelnika.
10) Opšti prednjački (vodnički) tečajevi, i to osnovni imaju se u što večem broju održavati po četama, društvima, okružjima i župama:
11) Po predlogu načelnika Saveza uvodi se nova naraštajska odora.
12) Naraštajci koji če učestvovati sle-ti| u Pragu moraju svi imati novu svečanu odoru i novo vežbovno odelo.
13) Odreduje se prelazno doba za nošenje stare i nove naraštajske odore do uključivo 31-XI1-1939 godine, posle kojeg roka se može nastupiti samo u novoj odori.
14) Uvodi se novo naraštajsko vežbovno odelo: crvene kratke gačice (na gumiju) — sokolska majica sa vežbač-kim znakom na prsima.
15) Na takmičenjima prigodom X sve-sokolskog sleta ČOS u Pragu učestvo-vače naš Savez u:
a) opštim takmičenjima višeg i srednjeg razdela,
b) u deseteroboju,
c) u plivanju,
d) u slovenskoj štafeti 4X100 m muškoj i ženskoj,
e) u odbojci SSS a eventualno i u košarci,
f) u smučanju SSS (za Hanžekov pehar) u februaru 1938 god.
u Tatrama (Strbske Plešo).
16) Za 1938 godinu važi za sve jedinice Saveza SKJ takmičarsko gradivo naŠeg takmičarskog reda izdano kao prilog „Sokola" 1937 god.
17) Prema zaključku sednice načel-ništva Saveza SSS, održane u Kaštel-Sučurcu, ima se za takmičenja u kla-
sičnom petoboju SSS dne 5 septembra 1937 god. u Brnu poslati muška sa-vezna vrsta od 6	takmičara	i	2	zame-
nika, jednog do	dva suca	i	jednog
vodu, te žensku	saveznu vrstu	od 4
takmičarke i 2 zamenice, 1 do 2 sud-kinje i 1 vodnicu.
18) Ona brača koja če se takmičiti u Pragu u opštim takmičenjima ili u deseteroboju neče morati da se u 1938 godini takmiče po našem takmičarskom redu.
19) Novi takmičarski red sa svim svojim odredbama važi od 1-1-1939 g.
20) Da se poradi na štampanju novih takmičarskih	povelja.
21) Takmičenja medunarodnih takmičara SSS u slobodnim sastavima o-držače se prema zaključku sednice na-čelništva SSS, održane u Kaštel-Sučur-cu, u Novom Sadu dne 19-ХП-1937. Takmičenja se sastoje iz slobodnih sa-stava na vratilu, razboju, krugovitna, konju u širinu, konju u dužinu i u prostim vežbama. Vrste če se sastojati iz 6 takmičara. Suci če biti prvenstveno oni koji su bili na tečaju SSS u Kaštel Sučurcu. Komisiju za sračuna-vanje dače SSKJ. Kontrolnu komisiju sačinjavače iz svakog Saveza po 1 muški i 1 ženska. SSKJ dače 9 sudija. Iz svakog Saveza biče oko 14 muških i 14 ženskih lica. Rezultati če se računati za pojedince i za Saveze ako u-čestvuju barem 2 kompletne vrste ina-če samo za pojedince.
22) Izbirne savezne utakmice za slovenska takmičenja u odbojci održače se dne 26-1Х-1937 u Beogradu. Pobed-nička vrsta (m. i ž.) zastupače naš Savez na slovenskim igrama u Sofiji dne 10 oktobra 1937 god. i u Pragu prigodom X svesokolskog sleta ČOS početkom meseca jula 1938 god. Prijave za izbirna savezna takmičenja do-staviče župe saveznoin načelništvu do 20-1Х-1937 godine.
23) Mesto i datum za savezna smučarska takmičenja odrediče načelništvo Saveza. Ova takmičenja treba zbog o-bimnosti razdeliti barem na dva dela.
24) Naraštaj SSKJ učestvovače na sletu u Pragu u takmičenjima, na jav-noj vežbi sa prostim vežbama i u slo-venskom naraštajskom taborenju.
25) Za saveznu prednjačku školu treba na moru i u planini obezbediti mesto i nabaviti svu potrebnu spremu.
26) U saveznoj naraštajskoj školi treba da predaju najbolji nastavnici u Savezu. Program če izraditi načelništvo Saveza i poslati načelništvima župa na dopunu.
27) Načelništvo Saveza raspisače kon-kurs za vežbe sviju kategorija za 1939 godinu. Vežbe se imaju demonstrirati sa muzikom.
28) Savezna uprava neka raspiše kon-kurs za idejni načrt sleta 1941 godine — a načelništvo Saveza odmah nakon toga neka raspiše konkurs za vežbe i nastupe.
29) Zaključuje se poslati svim jedinicama upitni arak u pogledu obavez-nog telesnog vaspitanja i uputiti e-laborat Ministarstvu fizičkog vaspitanja da dozvoli sposobnim jedinicama spro-vođenje zakona o obaveznom telesnom vaspitanju. Uz upitni arak razaslače se i sva uputstva.
30) Referat brata Branka Poliča, koji (se u celosti usvaja, umnožiče se i poslati svim župskim načelništvima.
31) Referat s. Milene Oruborove „So-kolica današnjice" ima se predložiti re-dakcijskom odboru „Sokolskog glasnika” za štampanje u listu.
23) Brat Milan Teodorovič, načelnik Sokolske župe Novi Sad i član savezne uprave, sastaviče novi pravilnik za postavljanje župskih putujučih prednja-ka, koji če savezno načelništvo raza-slati svim župama da stave svoje pri-medbe.
33)	Zaključuje se da govori prigodom javnih nastupa (na sletovima, na vežbalištu i nakon povorke pred celokupnim članstvom) zbog mogučnosti održanja discipline ne smeju biti op-sežniji od i/2 mašinom sa proredom pisane stranice artije kancelarijskog formata. Svaki takav govor treba da se u-napred napiše i odobri na sednici pri-redivačkog odbora.
34) Pravilnik putne blagajne sokolske župe Niš prima se u načelu s tim da ga svaka jedinica prema svojim potrebama i prilikama proširi odnosno na-dopuni.
35) Načelništvo Saveza neka se po-brine za povlastice za naše pripadnike u smučarskim domovima.
36) Naredni zbor župskih načelnika i načelnica održače se uoči takmičenja SSS u slobodnim sastavima za međuna-rodno takmičenje dne 18-ХН-1937 god. u Novom Sadu.
37) Načelništvo Saveza spremiče za zbor 18-ХП-1937 načrte članskog odela za vežbe odbranbenosti.
38) Radno zborovanje župskih načelnika i načelnica 1938 godine održače se sredinom avgusta u trajanju od 5—10 dana. Mesto odrediče savezno načelništvo.
39) Za radni zbor 1938 god. izradiče referat brača S. Komac (Naši nastupi) i Z. Pavič (Taborenja).
40) Ode nisu stvoreni otseci za vas-pitanje žen. naraštaja treba da se ustanove.
41) Da se po mogučnosti uvede naraštajska samouprava po društvima pod nadzorom vodnice nar. otseka.
42) Da se po društvima održavaju prednjački časovi sa naraštajkama.
43) Da se svake godine održi savezna prednjačka radna škola za ženski naraštaj u obliku taborovanja.
44) Da se god. 1937/38 održi u Savezu samo jedan opšti prednjački tečaj, i to za članice, koje su članice pred-njačkog zbora i imaju prednj. društveni ispit. Prednost imaju članice prednj. zbora sa župskim prednj. ispitom.
45) Da se — ako u jednoj župi nema dovoljan broj prijava za održava-nje žup. prednj. tečaja za članice, — po-zovu susedne župe da prijave svoje članice i tako održe medužupski prednjački tečajevi za članice.
48)	Za specijalne savezne prednj. te-čajeve koji če se održati za vodnice pojedinih otseka biče primljene samo
Lep primer sokolske svesii i bratske Ijubavi naše braće američkih iseljenika
Brat Adam Maslek
Brat Adam Maslek, član Sokolskog društva Sjeničak, odavno se nalazi kao iseljenik u Kanadi, ali je svojim mislima i srcem uvek u svom rodnom kraju i Sokolskom društvu.
Da bi kao osvedočeni jugoslovenski rodoljub' i Soko pomogao nacionalna i sokolska nastojanja u svojoj domovini i svom rodnom kraju, on s ostalom bra-čom iseljenicima iz daleke Kanade šalje znatne novčane priloge. Tako je nedavno brat Maslek poslao Sokolskom društvu prilog od 125 dolara. To je več drugi put što brat Adam Maslek s ostalom bračom iseljenicima^ i to u najteže doba savremene materijalne i moralne krize, istupa s tako plemenitim činom prema našem Sokolstvu, a u čemu se ogleda veličina istinske sokolske sve-sti i vrele Ijubavi prema svom zavičaju.
Neka je ovo na čast bratu Adamu iMasleku i ostaloj našoj brači iseljenicima, a na ponos njihovom Sokolskom društvu u rodnom kraju. — Prosv.
sestre članice prednj. zbora, koje imaju potrebnu spremu za ove tečajeve.
49) Da stručni odbor Saveza sastavlja tajne takmičarske vežbe za članice i žen. naraštaj ne samo za obavezne op-šte društvene utakmice, nego i za župske utakmice.
50) Da stručni odbor Saveza izdaje i nadalje za takmičenja ideološka pitanja, samo opširnije.
51) Dodatak knjiži „Vežbe na -spravama” izači če kao prilog „Sokola”.
52) Usvaja se novo odelo žen. naraštaja, i to: bluza starog kroja, uvu-čena u suknju sa sok. znakom (emblemom) na prsima. Gačice, suknjiča i traka u glavi u narodno plavoj boji. Za slučaj hrdavog vremena, dolazi tam-no plava palerina i kapa (bere) iste boje sa sokolskom kokardom. Kroj i tačan opis izdače stručni odbor Saveza u što skorijem vremenu.
U Pragu na sletu god. 1938 nastu-piče žen. naraštaj u gačicama, a župama se prepušta, da li če nastupati na svojim sletovima sa suknjom ili bez nje.
53) Usvaja se svečana odora članica, i to: materijal za kostim neproinenjen; kroj engleski; bluza ervena sa dugim rukavima, šeširič sportskog oblika od filca u boji kostima. U načelu se prima pelerina za slučaj lošeg vremena.
54) Vežbačko odelo članica: stara bluza, uvučena u tanino plave gačice; cr-veni pojas, kad se nastupa samo u gačicama; ako se nastupa u sudnji, tada se nosi bluza preko suknje.
55) Naraštajske vežbe, koje su se pokazivale na radnom zboru, treba is-praviti prema primedbama stavljenim na zboru. Konačnu odluku neka o torne doneče stručni odbor.
56) U pogledu rada na selu, treba da se na selu održavaju tečajevi, koje bi organizovali prosvetni odbori u zajed-nici sa stručnim odborima, odnosno da bi Savez poslao svoje prednjačice na te-jren u svrhu podizanja socijalnog nivoa žena na selu.
Velik narodnoobrambni in sokolski praznik v Kočevja
ob glavni skupščini Ciril Metodove družbe
Kočevski Slovenci so v nedelju 12 augusta praznovali svoj veliki dan. Družba sv. Cirila in Metoda je tokrat priredila letno glavno skupščino v Kočevju, istočasno pa je Sokolsko društvo priredilo popoldne svoj javni nastop. Mesto Kočevje je pokazalo svoje jugoslovansko lice in se odelo v državne zastave. Iz Ljubljane je prišel poseben vlak z delegati CMD, Sokolstva, drugih nacijonalnih i kulturnih organizacij 'in1 z velikim številom gostov. Na kolodvoru so bili pozdravljeni od kočevskih Slovencev, nakar se je formiral krasen sprevod na čelu s sokolsko konjenico, vojaško godbo, sedmimi sokolskimi prapori, delegati CMD, veliko število Sokolov v kroju, narodne noše in številni pripadniki drugih narodnih organizacij. Sprevod je bil v mestu od občinstva navdušeno pozdravljen in obsipan s cvetjem.
Dopoldan so se vršile skušnje za popoldanski javni nastop. V Dijaškem domu se je pa vršilo zborovanje Ciril-Me-todove družbe pod predsedstvom prvo-mestnika g. ing. Mačkovška iz Ljubljane.
Popoldan se je vršil nastop na telovadišču pred državno šolo, ki ga je napolnilo številno občinstvo iz vse Kočevske. Javni telovadbi so prisostvovali zastopniki banske uprave, sreskega načelstva, vojaških oblasti, vsa delegacija CMD, številni javni delavci in predstavniki drugih organizacij. Sokolski savez je zastopal br. Kajzelj iz Ljubljane.
Ob 15. uri so prikorakali vsi oddelki pod vostvom društvenega načelnika brata Smoleja na telovadišče. Po pozdravu državni zastavi in odigraju državne himne, je pozdravil prisotne društveni starosta brat Lovšin. Množica je nato zapela „Pesem sokolskih legij", nakar je pozdravil zbor v imenu Saveza SKJ brat Kajzelj. Pri prostih vajah je nastopilo 18 moške i 18 ženske dece, 19 moškega in 24 ženskega naraščaja ter 48 članov in 24 članic. Izvedba je bila v splošn em prav zadovoljiva. Pri orodni telovadbi je nastopil naraščaj in članstvo. Deca je pa izvedla igre. Posebno pozornost je
vzbudila vzorna vrsta Ljubljanskega Sokola z vajami na drogu in na bradli in pa nastop 6 naraščajnikov iz Kočevja z odlično izvedeno teško skladbo „Preporod”.
Ponovno zbrani vsi telovadni oddelki so zapeli z občinstvom vred „Hej Slovani” in s tem je bil zaključen lepo uspeli nastop kočevskega Sokolskega
društva, nakar se je vršila lepa sokolska zabava v Dijaškem domu.
Sokolom in Sokolicam v Kočevju veljaj vsa zahvala z željo, da pogumno in krepko delajo tako skupno naprej, da prihodnje leto proslavimo veliki sokolski praznik že na lastnem prostoru v sokolskem domu, katerega temelji so že postavljeni v teh dneh.____________________
L sokolski gozdni tečaj Sokolske župe Celje
Prosvetni odbor sokolskega okrožja Trbovlje je v dneh od 1.—15. avgusta organiziral prvi sokolski gozdni tečaj za naraščaj v vidu taborenja v idilični in romantični soteski bistre Savinje med Zidanim mostom in Rimskimi Toplicami.
V taj tečaj, ki je taboril pod osmimi šatori, je bilo sprejetih okoli 30 naj-, boljših in izbranih naraščajnikov in na-raščajnic, od katerih se pričakuje, da bodo nekoč dobri in idejno trdni vodniki sokolskih vrst.
Namen tega tečaja je bil dati tečajnikom široko in trdno podlago o sokolski misli, dati jim smernice o prosvetnem in tehničnem delu v svojih društvih in jim dati ob skupnem sožitju žive predstave o načelih sokolskega bratstva in demokracije.
Svoj namen je skušal tečaj doseči s svojim bogatim dnevnim sporedom, ki je vseboval poleg določenega reda in programa tudi vse polno iz srca porojenih bratskih nasvetov, živih primerov in toplih besed, ki so morale ob iskrenem skupnem sokolskem življenju v prosti naravi pasti samo na rodovitna tla.
Dnevni red je bil sledeči: vstajanje ob 6. uri, nato umivanje, zbor, dviganje in pozdrav državne zastave, ob 6.45 jutranja telovadba z vzornim vodstvom vrste, ob 8. uri zajtrk, od 8.30—12. ure predavanja z enim vmesnim odmorom, ob 12. kosilo, nato odmor. Ob 12.30 kopanje, plavanje, veslanje, solnčenje, ob 17. malica, ob 17.10 praktične vaje: naraščajnik kot vodnik oddelka in kot prosvetar; ob 18. odbojka, lahkaatletika, sprehodi in izleti, ob 19.15 zapovest, spuščanje in pozdrav zastave in ob 19.30 večerja. Ob 20. uri zbor pri tabornem ognju, kritika praktičnega nastopa, govora, debata in zabava, Ob 21. uri počitek.
Predavanja so bila prosvetna in teh-nička. Dnevno se je vršilo po eno prosvetno in po eno tehnično predavanje.
— Prosvetna predavanja so bila: „Sokolska misel”, „Zgodovina Sokolstva”, „Sokolstvo v borbi za osvobojenje”, „Kaj pričakuje Sokolstvo od mladine”, „Slovani in njih sedanji politični položaj”, „Naša narodna vojska in Sokolstvo”. „Organizacija in sokolski tisk”, „Bodoče naloge našega naraščaja”, ter „Glasba in petje v Sokolstvu”.
„Tehnična predavanja pa so bilai „Tiršev telovadni sestav (trikrat), „Lahka atletika”, „Vodni športi”, ^Telovadba in zdravlje”, „Prva pomoč”, „Smotrena telovadba”, „Narodna kola”
ter „Delo mladinskih vaditeljskih zbo-
rov .
Predavatelji so prihajali vsak dan iz različnih krajev Slovenije v tabor in tu predavali.
Bilo je 10. praktičnih nastopov naraščajnikov in naraščajnic samih pred vrsto moške in ženske dece ter moškim in ženskim naraščajem z govori pred vrsto: „Naš mladi kralj”, „Sokolski znak”. „V prostovoljni disciplini je moč Sokolstva”, „Pravega Sokola spoznaš vse-povsodi, tudi brez značke”, „Sestrin-stvo med Sokolicami”, „Brat dr. Ljudevit Pivko”, „Kako vplivam kot naraščajnik na vzgojo sokolske doce”, „Brat Dr. Frane Uccellini — sokolski škof”, „Le tisto kaj velja, ki se do konca iz-pelja”, „Kakšno naj bo moje vedenje ob javnih nastopnih in kakšna naj bo moja obleka in moj telovadni kroj”.
Ob večernem ognju so se vršile sledeče debate, ki so jih pripravili naraščajniki sami v obliki referata, katerega so sami skušali pobijati in braniti „Sokolstvo in vera”, „Sokolstvo in politika”, „Manje reči, više čina”, „Kako in v koliki meri lahko pripomorem kot naraščajnik k procvitu in razvoju svojega sokolskega društva”, ter „Vzdržnost in treznost”.
Poleg tega pa je pokazal eden iz vodstva ob vsaki jutranji telovadbi vzorno telovadno uro z govorom pred vrsto.
Vse taborenje je potekalo po določenem programu točno, v vzornem redu in v iskrenem bratstvu. Obiskali so tabor številni sokolski prijatelji, ki so se vsi pohvalno izražali o taboru, posebno pa so dali izraza svojemu zadovoljstvu bratje in sestre iz bližnje okolice, ki so takor skoraj vsak večer obiskali in skupaj s taborniki prepevali naše sokolske pesmi.
H koncu tabora so vsi naraščajniki in naraščajnice napravili izlet k rodni hiši našega pesnika Antona Aškerca, borca za svobodo in jugoslovensko misel, ter mu poklonili skromen venec z zaobljubo, da bodo vselej sledili svojim vzornikom.
Ob zaključku tečaja so vsi tečajniki napravili slovesno zaobljubo, da bodo vse pridobljeno znanje uporrabili v prid Sokolstva, da ga bodo razsejali z ljubeznijo, da bodo vselej služili sveti sokolski misli pod vzvišenim vodstvom Nj. Vel. Kralja Petra II.
Uspeh tečaja je bil ob zaključku viden, kako pa bodo ti mladi sejalci sokolske misli sejali svoje pridobljeno znanje bode pokazala bodočnost, ki je
vsa njihova. — Zdravo!______________________
Sabor Sokolske Petrove petoljetke
u Nevesinja
Da bi se ostvarila naša zavetna mi-sao, da bi se ostvarilo naše veliko sokolsko delo, da bi se taj rad krunisao punim uspehom, uprave četa, društava i župa održavaju sabore sokolske Pe-hUjve petoljetke sa ciljem, da svojim fefllccionerima i članstvu dadu tačno objašnjenje o ciljevima i značaju sokolske Petrove petoljetke, da se dade pregled zavetovanih jedinica i svih za-vetovanih radova; da se javno mani-festuje veliki zavetni zadatak i da se izvrše nova zavetovanja.
U tom cilju i Sokolsko društvo u Nevesinju održalo je pr. m. sa svojim četama sabor sokolske Petrove petoljetke.
Dok je sokolska muzika defilovala kroz glavnu ulicu Nevesinja, u lepo is-kičenoj sali pevačkog društva „Zastava” dolazio je u grupama veči broj brače i sestara kako iz Nevesinja tako i iz okoline Od 18 sokolskih četa, koliko ih Sokolsko društvo u Nevesinju ima, zastupljeno je bilo 12 četa sa oko 150 članova.
, Župu Mostar zastupali su brača: Bruno Marčič, zam. starešine župe, i Boris Vodeski, pravni referent. —
U 11 sati bili su več tu i pretstavuici civilnih i vojnih vlasti, prosvetno-hu-manih ustanova i četnih uprava, koji su zauzeli svoja mesta. Starešina d.uštva, brat Sava Orovič, peš. p. pukovnik, pročifavši uobičajenu molitvu: „Biačo
i sestre, u slavu Boga, za pokoj duše Kralja Mučenika, za sreču i dug život Kralja Petra II, za sjaji i veličinu Jugoslavije”, objavljuje da je prvi četni sabor sokolske Petrove petoljetke otvoren.
Odavši poštu jednim minutom ču-tanja blaženopočivšem Kralju Aleksandru I Ujedinitelju,pozdravio je sve pri-sutne pretstavnike i zatim u podužem govoru izneo značaj Petrove petoljetke. Prilikom spominjanja imena Nj. Vel. Kralja Petra II nastalo je oduše-vljeno klicanje, nakon čega je sokolska muzika intonirala državnu himnu.
Brat Drago Stijovič, zam. starešine i referent za lična zavetovanja za društva i čete, pročitao je tada izveštaj o ličnim zavetnicama članstva sokolskih četa i društava i o radu istih na izvo-đenju plana sokolske Petrove petoljetke od 6 septembra 1936 god. do danas. Od 18 sokolskih četa lična zavetovanja članstva sprovedena su u 12
četa sa 789 primljenih zadataka iz svih 6 grupa. Zadatci su u toku izvršavanja. Prosečno je zavetovano 48o/0 od celo-kupnog članstva četa. Naročito su se istakle sa velikim procentom zavetovanih članova i primljenih zadataka čete: Zalom, Rast Odža,k i Kifino Selo. Društvo u Nevesinju do danas zavetovalo je 62,15 o/o od celokupnog članstva sa 549 primljenih zadataka. Zavetovanja se vrše i dalje.
Referent za seoske čete brat Mila Rakič podneo je izveštaj o kolektivnim zavetnicama četa i društava. Iz pro-čitanog izveštaja vidi se, šta če koja četa da učini, n. pr.: osnovati zadruge podiči vočnjake, rasadnike i gajeve i istima dati ime: „Gaj (ili vočnjak, ra-sadnik) Kralja Petra II”, izgraditi igra-lišta, ulice, crkvena dvorišta, iskopati bunare, urediti moderne praonice za vunu, urediti đubrišta, okrečiti domove, napraviti pljuvaonice, i t. d.
Brat Boško šilegovič, član društvene uprave, toplim i vatrehim rečima izneo je značaj proslave 6 septembra s kojim danom je skopčana godišnjica sokolske Petrove petoljetke.
O sokolskoj Petrovoj petoljetriici go-vorio je i (brat Jonuz Đuleta, tajnik društva. Zatim je starešina društva otvorio diskusiju za pojačanje propagande sokolske petrove petoljetke. Nakon diskusije doneta je odluka da se obrazuje odbor za kontrolisanje izvršivanja zadataka sokolske Petrove petoljetke.
Najzad uzeo je reč župski delegat brat Bruno Marčič, zam. starešine župe, kojijepozvao sve prisutne da budu verni amenetu Kralja Mučenika, t. j. da čuvamo Jugoslaviju.
Nakon što je zatim otpevana sokolska himna „Hej Sloveni”, brat starešina zaključio je sabor. —
Razvitje četnega sokolske« ga prapora v Novih selih pri Kočevju
Marljiva Sokolska četa v Novih selih pri Kočevju je proslavila 5-letnico svojega obstoja 22 augusta t. 1. z lepo uspelim javnim nastopom pri katerem bil razvit tudi četni prapor.
Iz okolice, zlasti od matičnega društva iz Kočevja, je prispelo mnogo gostov. V sprevodu z gasilsko godbo iz Kočevja je korakalo nad 180 Sokolov, ki jih je domače občinstvo veselo pozdravljalo. Stik je bil na okusno urejenem in okrašenem dvorišču brata Kaj-feža, kjer se je izvršilo razvitje prapora in nato javni nastop. Telovadni nastop s sodelovanjem matičnega društva Kočevje je pokazal lepe uspehe te male sokolske postojanke.
SPOMENICA SOKOLSKOG DRUŠ-ŠTVA ZAGREB I
Početkom januara o. g. bila je ra-zaslana dozvolom bratske uprave Saveza SKJ svim bratskim župama u dva, a društvima u jednom primerku Spomenica Sok. društva Zagreb I. Lep broj društava i župa otkupilo nam je Spo-menicu, čija je cena upravo neznatna, t. j. Din. 10.—, ali je dosta velik deo dosada ostao nepodmiren. Buduči da se za pojedinu jedinicu radi doista o vrlo neznatnem iznosu, molimo sve bratske župe i društva, koja su zaboravila da plate Spomenicu, da nam izvole do-značiti novac još tokom meseca septembra o. g. na naš račun br. 34.482 kod Poštanske štedionice fil. u Zagrebu. U oktobru moračenvo da podmi-rirno dug za štampanje i klišeje, dok mi sami od Spomenice nemarno ni pare koristi. Apelujemo na sokolsku svest i nadamo se da če odnosne jedinice ovo urediti u najkrače vreme. — Zdravo!
Uprava Sokolskog društva Zagreb I. „VEGVAJZER” I MEĐUNARODNA GIMNAST1CKA FEDERACIJA
Brnske „Lidove novine” pišu: „Veg-vajzer”, bilten za štainpu, koji izlazi u Berlinu, i donosi izveštaje o raznim gim-nastičkim organizacijama, hteo je biti oficijelni časopis Medunarodne gimna-stičke federacije, ali je zadnja sednica ovog vrhovnog gininastičkog saveza pomrsila njegove aspiracije sa konstatacijama, da je taj bilten pre svega or ;an nacionalne propagande (što mu n može niko zameriti), ali njegov rad medunarodnog gledišta zaslužuje vr-
lo često kritiku zbog pogrešnih informacija, koje bi mogao lako preveriti, pre nego što ih štampa. Međunarodni savez priznaje potrebu časopisa za me-dunarodni gimnastički pokret, ali pome-nuti berlinski list ovo nije i neče biti.’r
Takmičenje u odbojci za prvenstvo Sokolske župe Osijek
U nedelju dne 22 avgusta o. g. odr-žano je na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Osijek-Matica takmičenje u odbojci za prvenstvo Sokolske župe Osijek.
U takmičenju su učestvovali prvaci pojedinih okružja, i to 3 vrste članova, 4 vrste muškog naraštaja i po jedna vrsta članica, i ženskog naraštaja; ukupno 9 vrsta sa 54 takmičara i tak-mičarke.
Takmičenje je počelo tačno u 8.30 sati te je bilo završeno u 11.30 u pot-punom redu, bez ikakvog priziva i na potpuno zadovoljstvo takmičara, suda-ca, priredivača i gledaoca. Najlepša i izjednačena borba bila je izmedu članova prvaka vukovarskogt i osječkog o-kružja, u kojoj je nakon lepe; i tehnički. bolje igre pobedila vrsta vukovarskog o-
Župski prvaci po rezultatu ovog tak-mičenja za ovu godinu su:
kod članova: Sokolsko društvo Borovo, okružje Vukovar;
kod rnuš. nar.: Sokolsko društvo Val-povo, okružje Donji Miholjac;
kod članica: Sokolsko društvo Borovo, okružje Vukovar i
kod žen. nar.: Sokolsko društvo Vukovar, okružje Vukovar.
Drugo mesto postigli su: kod članova: Sokolska četa Belo Brdo, okružje osječko, a kod muškog naraštaja Sokolsko društvo Vukovar, okružje vukovarsko.
Prvaci župe primili su odmah nakon takiničenja na čuvanje prelazne darove do idučeg takmičenja.
Takmičenje je pokazalo veliki napre-ciak kod vanjskfh jedinica, od kojih treba naročito istači Sokolsku četu Belo Brdo. Za požaliti je i izhenadilo je što na tom takmičenju nije bilo zastupano niti jedno od tri osječka društva, baš niti jednom vrstom, iako poseduju lepo igrališteG palazlE se u sedištu župe.
Jeste li poslali pcetplatu sa sofiolsfie listove?
Sokolski praznik v Šaleški dolini Zlet Šošfanjskega sokolskega okrožja
Zlet šoštanjskega sokolskega okrožja,, ki je bil održan 8. avgusta t. 1., je privab'jl v prijazni trg Velenje, ki se je ves okitil z državnimi zastavami, članstvo vseh kategorij društev: Braslovče, Polzela, Šmartno od Paki, Šoštanj, in čete iz Orlevasi. Po prihodu opoldanskega vlaka je krenila povorka, s članskim in dečjim praporom in Rudarsko godbo na čelu, skozi trg na idilično letno telovadišče domačega društva. Po pozdravu državni zastavi je izrekel gostom iskreno dobrodošlico starešina br. Kurnik Tone, povdarjajoč pomen prvega okrožnega zleta v rudarskem revirju. Sledil je bogat in pester telovadni spored, obsegajoč 14 točk. Pri štafeti je odneslo zmago ponovno Velenje. Telovadni nastop je bil, tako po številu sodelujočih oddelkov, kakor po kvaliteti, na lepi višini in je znova utrdil sloves smotrene sokolske vzgoje. Poleg obveznih prostih vaj šo zlasti ugajale posebne točke domačega društva, katere po z veliko požrtvovalnostjo navežbali: načelnik br. Prelovec Rado, načelnica s. Miler Cilka, br. Kramar France in s,^ Kovačeva. Člani so brezhibn-o izvajali telovadno kompozicijo „Slovenec, Srb, Hrvat”, članice in ženski naraščaj „Grabljice in snoparice” ter krasno uspele vaje na visoki gredi, moška deca se je pa strumno odrezala z „Mladimi vojaki”-V lahki atletiki je bilo opaziti vidne u-spehe sokolskega dela tudi v tej panogi, ravnotako je žela pohvalo številnega občinstva iz vseh slojev orodna*
telovadba kombinirane članske vrste. Spremljavo je oskrbela v splošno zadovoljstvo Rudarska godba iz Velenja, 1(1 Je po nastopu razveseljavala s koncertnimi in plesnimi komadi mlado in staro. Animirano razigranost je vzbudil prihod pevskega društva „Lipe” iz Slov. Bistrice, ki nam je pod vodstvom Priljubljenega predsednika, nadučitelja Miloša Tajnika zapelo venec lepih
Sokolsko društvo Sv. Petar v Sav. kol. je dne 1. avgusta praznovalo svojo 10-letnico z najsvečanejšo otvoritvijo svojega doma, posvečenega Viteškemu kralju Aleksandru I. Zedinitelju. Svečanost se je vršila pod najvišim pokroviteljstvom Nj. Vel. kralja Petra II. У zvezi dvojnega društvenega slavlja se je vršil tudi javni nastop žalskega sokolskega okrožja.
Smelo lahko trdimo, da naš kraj še nikdar ni in tudi kmalu ne bo doživeli tako veličastnega slavja.
Vkljub kvarnemu in deževnemu vremenu so prihajala številna zastopstva bližnjih in daljnih br. edinic. Popodne je postal položaj ugodnejši. Prenehalo je deževati in sonce je tuintam pokukajo izza oblakov ter nam s tem vlivalo Poguma. Z opoldanskim vlakom ter na številnih okrašenih vozovih so prihajale nove močne skupine bratov in sester v krojih in civilu ter ostalega Sokolstvu naklonjenega občinstva. Telovadišče in veselični prostor sta se začela polniti, s čimer nam je bil zagotovljen najlepši uspeh.
Ob 13.30 je bil zbor Sokolstva pred vhodom novega doma. Vse je nestrpno pričakovalo prihoda kraljevega zastopnika in s tem slovesne otvoritve ponosnega doma. Med tem so znova prihajale številne skupine Sokolov in gostov. Našemu vabilu so se poleg številnih cenjenih gostov odzvali tudi: ^dlični sokolski borec župni stare-*lna> br. Smertnik, sreski načelnik g. dr. Zobec, narodni poslanec g. Ivan 1 rekoršek, častno zastopana je bila tudi nasa narodna vojska z gg. častniki in Podčastniki, svoje zastopstvo je poslala tudi upravna občina.
Ob 14. uri se je pred slavolokom z napisom „Zdravo” ustavil avto, iz katerega je izstopil zastopnik Nj. Vel. kralja Petra II. g. Iso Nečak, komandant 39. pešpolka v Celju. Ob izstopu ga je pozdravil starešina šentpeterskega Sokola br. Oset Stanko in sreski načelnik g. dr. Zobec, nakar se je 'kraljevi zastopnik napotil pred dom, da izvrši svečano otvoritev doma. Postrojeno Sokolstvo in navzoče občinstvo ga je pozdravilo z gromkim sokolskim Zdravo! Pred otvoritvijo je s prigodno deklama-cijo pozdravila visokega zastopnika sestrica Matko Heda in mu v imenu društva poklonila šopek rdečih nageljnov, za kar se ji je g. zastopnik zahvalil s Poljubom na čelo. Naraščajnik br. Boc Milan je pravtako z globoko zamišljeno deklamacijo nudil kralj, zastupniku ključ doma, opremljenega s pentljo državno-trobojnega traku, ležečega na belosvileni in s sokolskim monogramom uvezeni blazini. Obe sokolsko-idejno globoko zamišljeni deklamaciji je spesnil br. Roš Franjo iz Celja. Po prevzemu ključa je kralj, zastopnik v kratkem, jedrnatem govoru čestital društvu k sijajnemu uspehu, bodreč članstvo, naj se v novem domu vzgaja v resničnem sokolskem in jugoslovensko-nacionalnemu duhu v srečo kralja, domovine in naroda ter pri teni vedno spominjajoč se zadnjih besed Viteškega kralja Aleksandra I. Ze-dinitelja, ki mu je novi dom posvečen. Njegovemu govoru so sledili gromki
5)Slava”-klici nesmrtnemu Kralju-Muče-niku ter krepki in navdušeni „Zdravo” Pokrovitelju doma, Nj. Vel. kralju Petru II. Za kralj, zastopnikom je povzel besedo župni starešina br. Smertnik ki je v imenu celjske župe in Saveza čestital društveni upravi in celokupnemu članstvu k velikemu uspehu, ki ga je društvo doseglo z neumornim in vztrajnim delom že v prvem letu sokolske Petrove petoletke in v najtežjih gospodarskih časih. Br. Smrtnik je zaklju-
narodnih pesmi. Moralnemu odgovarja tudi gmotni uspeh prireditve v zadoščenje vsem, ki so pri isti sodelovali, tako pri tehničnem delu kakor tudi v veseličnih šotorih s skromno prisrčnostjo in vidnim veseljem, da je sokolski fclet v našem rudarskem revirju v vsakem oziru tako lepo uspel. „Vremena se Sokolu bodo spet zjasnila”, v tej trdni veri krepak „Zdravo!”
čil svoj govor s pozivom, da celokupno navzoče članstvo in občinstvo vzklikne mlademu kralju in domovini Jugoslaviji trikratni „Zdravo!” Gromko je zopet zadonel sokolski pozdrav iz vseh navdušenih sokolskih src svojemu ljubljenemu starešini. Godba je nato zaigrala državno himno, nakar je kralj, zastopnik slovesno odprl vrata novega doma ter si v spremstvu ostalih odločnih gostov in občinstva ogledal lično okrašene prostore.
Zopet je zadonela sokolska truba v znak, da se prične povorka. V strumnih in številnih vrstah se je vila dolga vrsta Sokolov v vas Sv. Peter, zaokrenila okrog spominske lipe kralja Petra II., nazaj mimo doma v Dobertešo vas. Veličastno povorko, kakršne Sv. Peter še ni in je bržkone ne bo tako kmalu videl, je otvorila 9 članska sokolska konjenica, ki ji je sledilo 7 praporov, 130 članov in 4 članice v slavnostnem sokolskem kroju, 36 članic v telovadni obleki, 48 naraščajnic, 104 naraščajniki, 84 moške in 64 ženske dece ter 40 članov v telovadni obleki. Tem je sledila dolga vrsta članstva v civilni oblekli z znaki. Vso pot je marljivo svirala krepke koračnice priznana sokolska godba iz Trbovelj, vmes pa je v povorki korakajoče članstvo navdušeno prepevalo sokolske in nacionalne popevke ter vzklikalo kralju in domovini. Skoro raz vse hiše so plapolale drž. trobojnice, ob cesti stoječe občinstvo je krepko odgovarjalo strumno korakajočim Sokolom in jih obsipalo s cvetjem. Na povratku je ogromna povorka izvedla pred domom stoječemu kralj, zastopniku pozdrav in ga obsipala s cvetjem, ter vkorakala na telovadišče, kjer se je najprej izvršil pozdrav državni zastavi, nato pa je starešina domačega društva br. Oset Stanko v krasno zasnovanem govoru orisal kratek historijat doma ter pozval navzoče sokolske pripadnike, naj neustrašeno delajo v prid in čast kralju, domovini, narodu in Sokolstvu. Zadoneli so zopet gromki Zdravo — klici kralju Petru II. in domovini, nakar so postrojeni Sokoli in občinstvo zapeli s spremljevanjem godbe „Hej Slovani”.
Sledila je strumna telovadba vseh oddelkov, ki so izvajali župne proste vaje. Domača ženska deca je prav lepo izvajala vajo z loki, šentpavelske članice pa „Mornarje”. Odlične so bile vaje na orodju, še prav posebno toplega priznanja pa so bile deležne šentpeterske članice z vajo „Žanjice in grabljice”, ki jo je naštudirala s. Boža Srebotnja-kova. Občinstvo, ki ga je bilo gotovo okrog 1200, je nagrajalo izvajajoče z zasluženim priznanjem. Po končanem telovadnem nastopu se je vršila animirana sokolska in narodna veselica s plesom, pri kateri je neumorno in odlično sodelovala že zgoraj omenjena priznana sokolska godba iz Trbovelj.
Slovesnost je v moralnem kakor v gmotnem pogledu desegla najlepši u-speh. Društvena uprava izreka prav vsem, ki so na kakršenkoli način podprli našo izredno prireditev, svoju najtoplejšo zahvalo. Sokolstvo je s šent-petersko slovesnostjo znova pokazalo svojo nezlomljivo moč, ki ji niso kos tudi najljutejši viharji sokolskih nasprotnikov. Naše geslo bodi kot doslej tudi v bodoče: Sokoli, naprej za sokolskim praporom! Zdravo!
Svečano otvorenje Sokolsko# doma u Ošfrelju
U nedelju 8 pr. m. svečano je o-svečen1 i otvoren veliki Sokolski dom u Oštrelju u prisustvu bana g. B. Ku-jundžiča, pretstavnika „Šipada” i uz
ogromno učešče Sokola, građana i Seljaka iz svih krajeva Vrbaske, Drin-ske i Primorske banovine.
Još rano u nedelju u jutro primetilo se, kako dolaze u grupama seljaci iz najbliže okolice, a specijalnim vozovima do-šli su svi učesnici od pravca; Prijedora, Jajca i Knina. Vozovi su bili prepuni oduševljenih Sokola i prijatelja Sokolstva, koji su pohrlili sa svih strana da i na ovome mestu pokažu na ko-likoj je višini kod njih sokolska ideja i misao.
Svečanost je počela u 11 časova pre podne otvorenjem Sokolskog doma, koji je sagradilo Sokolsko društvo O-štrelj uz veliku pomoč Šumsko-indu-strijskog preduzeča „Šipad”.
Starešina Sokolskog društva, brat Jovan Meseldžič, direktor „Šipada”, po-zdravio je g. Bana i sve prisutne jed-nim lepim govorom. Narod je odušev-ljeeno klicao Nj. V. Kralju, iza čega je intonirana državna himna. Posle za-vršenog govora starešina brat Meseldžič otvorio je dom i predao ključ domačinu. Zatim se je unišlo u veliku dvoranu, gde je prota g. Dušan Novakovič izvršio osvečenje doma. Iza o-svečenja uzeo je reč ban g. B. Kujundžič koji je u svom govoru naročito podvu-kao značaj sokolske misli, rad i plemenita nastojanja Sokolstva.
Govor g. Bana bio je na koncu o-duševljeno pozdravljen.
Posle podne je drvarsko sokolsko okružje priredilo javnu vežbu u kojoj su uzele učešča sve kategorije okruž-ja i kojoj je prisustvovao i gosp. Ban.
Navečer je Sokolsko društvo Oštrelj priredilo akademiju, posle koje se razvila igranka.
Iako je Oštrelj vrlo malen da primi toliki broj gostiju i nenavičan na o-vako zamašne svečanosti, ipak je bio svaki učesnik zadovoljan i celokupna priredba je vanredno uspela moralno i materijalno.
Za gradnju ovog krasnog Sokolskog doma največa zasluga pripada starešini društva bratu Jovanu Meseldžiču, direktoru, „Šipada”.
Dom je izgrađen u alpinskom stilu, s najmodernijim uredajem. Plan za o-vaj dom izradio je arhitekta ing. Gli-gič, a svi radovi su izvedeni pod ne-prekidnim nadzorom ing. Klemenčiča. Pod istim krovom nalazi se i vatrogas-no spremište* a i sva ostala društva u Oštrelju.
Osvečenje zastave Sokolske čete u Zavodu
Sokolska četa u Zavodu spada medu najagilnije čete na području matičnog društva Bileča. Četa je osnovana pre tri godine, te je skoro dobila i svoju zastavu, koju je poklonio bilečki tr-govac brat Lazar Gnjato.
Osvečenje ove zastave izvršeno je na Ilin-dan, 20 pr. m., na vrlo svečan način, u prisustvu Sokolskog društva
Iz naših župa
Sokolsko društvo Rab. Dne 22 avgusta o. g. održane su veslačke utak-mice za prvenstvo Sokolske župe Su-šak-Rijeka. Od svih jedinica ovim u-takmicarna učestvovala su samo društva: Rab, Kostrena, Kraljeviča i Sušak.
Iako je bilo vreme kišovito sa dosta
Bileča i svih sokolskih četa iz sreza, koje su došle sa zastavama, te mnogo-brojnog naroda	iz Bileče i	sreza Bi-
lečkog, kojeg je bilo preko 3000 duša.
Osvečenje je izvršeno u 11 sati kod crkve na Mistihalju u Zavodu, posle službe Božje. Činodejstvovali su ka-luderi iz manastira Dobričeva g.g. Mi-trofan i Sefastijan, a kumovao je brat Pavle Glogovac* banski večnik i trgo-iz Bileče. Osvečenu zastavu kum je predao starešini čete, bratu Jovu Mileniču, uz krači govor, čestitajuči na zastavi i poželevši puno uspeha u sokolskom ra-du. Nato se starešina čete zahvalio ku-mu i svima, koji su došli da uveličaju ovo osvečenje	i primanje	največeg
sokolskog znamenja. Zastavnik brat Marko Komnenič primajuči zastavu položio je	zastavničku	zakletvu.
Zatim je govorio brat Vidosav Dedijer, kao delegat Sokolske župe Mostar o Sokolstvu i Petrovoj petoljetci.
Posle toga bio je zajednički ručak, za vreme koga je održano više lepih nazdavica, koje su bile popračene odu-ševljenim ovacijama Nj. Vel. Kralju Petru II, Kraljevskom Domu,	Jugosla-
viji i Sokolstvu.
Posle ručka održan je javni čas, na kome su izvodene proste vežbe i vežbe na spravama, koje su izvodili članovi i naraštaj čete i društva. Javni čas je potpuno uspeo te je oduševio sve gle-daoce. Posle je toga nastalo narodno veselje.
Ovoj sokolskoj svečanosti prisustvovao je i narodni poslanik brat Vojislav Gačinovič, koji je dao i lep prilog za podizanje doma, te je tom pri-likom od svih gostiju skupljeno do-brovoljnih pri/loga blizu 3000 dinara.
t Brat Slavko Eisenhut
Uz učestvovanje mnogobrojnog članstva na čelu sa starešinom župe bratom d-rom Gavrančičem i zamenikom d-rom Mahuljom, dne 7 avgusta predali smo materi zemlji telo jednoga od ponajbolje naše brače, brata Slavka Ei-senhuta, člana Sokolskog društva Zagreb 3.
Pokojni brat Eisenhut bio je jedan od predratnih Sokola, koji je radio na sokolskoj njivi od rane svoje mladosti pa do svoje smrti za preko 40 godina. Isticao se pre rata u hrvatskom, a posle rata u jugoslovenskom Sokolstvu medu prvima. I za vreme svoje duge bolesti pratio je rad ne samo svoga društva več i celoga Sokolstva. Na samrtnom času izrazio je želju da ga brača ponesu na poslednji počinak do groba na Mirogoju. Toj njegovoj želji brača su se odazvala, okitila mu grob vencima i cvečem, ispratila ga pod za-stavom jugoslovenskom, koja mu je u-vek bila ideal i san mladosti njegove, a na grobu se s pokojnikom o-prostio u ime društva i zagrebačkog Sokolstva brat Ivanko Bendiš.
Neka je večna slava bratu Eisenhutu!
vetra i nepovoljnog uzburkanog mora, jedinice su isto startale za borbu. Od sokolskih čamaca bili su zastupani čam-ci: „Istra” Sokolskog društva Rab i „Slaven” Sokolskog društva Kraljeviča. Dužina pruge natecanja bila je veča od jedne milje.
Iza dosta jake borbe pobedili su So-koli-veslači Sokolskog društva Rab u vremenu 11.27 minuta, što znači upra-
Pobedničkl čamac Sokolskog društva Rab „Istra“
Sokolsko društvo Sv, Peter v Sav, dol,
je proslavilo svojo 10-lefnico in slavnostno otvorilo svoj novi dom, ki je posvečen Viteškemu Kralju Aleksandru I Zedinitelju
11	,	i
Str. 12
SOKOLSKI GLASNIK
God. VIII - broj 26 i 27
vo rekordan uspeh. Drugi na cilj do-šli su Sokoli-veslači Sokolskog društva Kraljeviča, treći Kostrena, a zadnji veslači Sokolskog društva Sušak.
Pobedniku je župa darovala kao pre-lazni dar lepu pramčanu zastavu, koju je u ime župe pred sakupljenim Soko-lima u Sokolskom domu u Kraljeviči predao brat Šikič, starešina Sokolskog društva Sušak, u ruke kormilara brata Marokina Josipa iz Raba.
Suci za veslanje bili su brača: Bo-ras Marijan, načelnik župe, Vranič, Franko i Bačič Ante. — E. B.
Sokolsko društvo Sjetlina priredilo je prošlih dana svoj ovogodišnji javni čas, na kome su uzele učešča sve kategorije vežbačkog članstva. Čas je uspeo vrlo dobro, i u moralnom i u materijal-nom pogledu. Poseta je bila dobra. Zapažen je veliki broj učesnika iz o-kolnih sela.
Sokolska četa Ilidža priredila je ta-koder uz ostale jedinice ove župe uspeli javni čas, na kome su uzele učešča i čete: Kasindo, Rakovica, Alipašin Most i Stup.
Takmičenje u odbojci za prvenstvo II okružja održano je u nedelju 15 pr. m. na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Prača. Nastupile su vrste članova Sokolskih društava:	Prača, Rogatica,
Sjetlina i Pale. Igra se odvijala u pu-noin redu i disciplini te je završena sa pobedom vrste Sokolskog društva Prača. Nakon svršenog takmičenja u odbojci streljački otsek Sokol, društva Prača održao je vežbe u gadanju. Intereso-vanje kako za odbojku tako i za ga-danje bilo je veliko, a što je pokazala i neobično dobra posjeta.
Načelništvo Sok. župe Sarajevo zaključilo je da se do konca avgusta održe sa-stanci načelnika društava i četa po o-kružjima, na kojima če se podneti iz-veštaji o stanju pojedinih jedinica te o njihovim potrebama i doneti zaključke
0 daljnjein radu u jedinicama.
Takoder je zakazano polaganje žup-
skili prednjačkih ispita za 19 septem-bar o. g.
Sokolska četa Stup priredila je nedavno svoj VI javni čas na kome je četi predat srebrni lovor-venac, prelazni dar blaženopočivšeg Kralja Aleksandra 1 ЧЈ-jedinitelja kao pobednici na župskim utakmicama. Venac je u ime župe predao četi izaslanik župe general brat Miroslav Tomič, pomočnik Komandanta Armije, član župske uprave.
Prilikom predaje venca, izaslanik župe general brat Tomič održao je odu-ševljeni govor, u kome je istakao značaj Sokolstva i sokolske ideje oko koje treba da se što čvršče zbiju svi Sokoli, da tako okupljeni izvrše zavet dat u Sokolskoj Petrovoj petoljetci. Iz-vršujuči taj zavet Sokoli če se odužiti Viteškom Kralju Ujedinitelju, koji je Sokolima ukazao put kojim treba da idu. Zatim je pozvao prisutne da ču-tanjem od jedne minute odadu dužnu poštu blaženopočivšem Kralju Ujedinitelju. Pri predavanju venca starešini po bratu izaslaniku nastalo je urnebe sno klicanje Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i vojsci, čime je o vaj deo svečanosti bio završen.
Dočeku izaslanstva župe, brače: generala Tomiča, Remzije Deliča, Hu-seiča Mehmeda, članova uprave župe, te br. Saviča Kožidara, tajnika župe,
1 br. Siliča Ivice, zatri e ima župskog načelnika, prisustvovalo je osim Sokola čete Stup i ostalih obližnjih četa još i veliki broj seljana iz okolnih sela, koji su izaslanike pozdravi.i burnim klicanjem Kralju, Jugoslaviji i vojsci. Pri tulazu u četne prostorije predala je izaslaniku br. Tomiču sestra Anica Cuk lep buket cveča i pozdravila ga sa nekoliko toplih reči.
Sam javni čas uspeo je izvan svakog očekivanja. Naročito lep utisak ostavio je na prisutne nastup dece.
Lakoatletsko takmičenje naraštaja Sokolskog društva Subolica-Matica i Sokolskog društva Novi Sad. U nedelju 22 pr. m. održano je u Novom Sadu lakoatletsko takmičenje izmedu naraštaja Sokolskog društva Subotica-Matica i Sokolskog društva Novi Sad. Nara-štajci su se takiničili u 10 lakoatletskih disciplina. Sa svake strane su takmičili
u pojedinim disciplinama po 3 nara-štajca. Ocenjivali se sa 5, 3, 2 i 1 bodom. Rezultati su sledeči:
100 metara: Jovič (S.) 12; Mojse-jev (S.) 12, 2; Markovič, (N. S.).
400 metara: Rem II (S.) 59, 5; Juri-njak (S.); Bombola (S.).
1500 metara: Tomič (S.) 4, 52; Brkič (N. S.); “Nikolič (S.).
Bacanje kugle: Mojsejev (S.) 12, 37; Pajič (N. S.) Morigerovski (S.).
Bacanje diska: Krajačevič (N. S.) 32, 68; Kun (S.); Morigerovski (S.).
Bacanje kopija: Maruševič (S.) 34, 83; Obradovič (N. S.) Lobov (S.). Du-vao je jak protuvetar tako da su rezultati dosta slabi.
Skok1 u vis: Bešlin (S.) 160; Jovič (S.) 160; Živkovič (S.).
Skok u dalj: Jovič (S.) 603; Živkovič (S.) 583; Doroslovački (S.) 573.
Skoki s motkom: Ajhinger (N. S.) 2, 75; Vesič (S.) 260; Barašič (S.).
4 X 100 metara: Novi Sad 52, 2. Subotica je kod trečeg predavanja sa 20 metara prednosti ispustila štafetu tako, da nije dobila ni jedan bod.
Ako se uzme u obzir da su svi tak-mičari mladi naraštajci između 16 i 17 godina, onda su rezultati vrlo dobri, naročito skokovi i trčanja. Rezultati bi bili još bolji da je staža bila ispravna.
- J. M.
Medudruštvene utakmice u odbojci u Središču ob Dravi. — Na inicijativu Sok. društva Središče ob Dravi odigrane su 8 pr. m. na veoma lepom letnjem vežbalištu ovog društva utakmice u odbojci susednih društava mariborske i varaždinske župe. Takmičile su vrste društava Ormož, Ljutomer, Središče ob Drajvi i (Varaždin, dok su od pozvanih otkazala društva Ptuj i Čakovec. Teh-nički su rezultati: Varaždin—Ljutomer 2:0; Ormož—Središče 2:1; Ljutomer
— Središče 2:1; Ljutomer—Ormož 2:0; Varaždin—Ormož 2:0; Varaždin—Središče 2 :0.
Prvo mesto zauzela je vrsta društva Varaždin bez i jednog poraza, drugo Ljutomer, treče Ormož i četvrto Središče. Utakmice su bile na dosta vi-sokom nivou, jer je predvedena veoma lepat i bratska igra, te su u moralnom pogledu uspele i pridonele jačanju sr-dačnih bratskih odnosa između susednih društava mariborske i varaždinske župe.
A. K.
Javna vežba Sok. čete Pribislavec.
8 augusta o. g. održala je četa Pribislavec svoju godišnju javnu vežbu. Tom zgodom prosla je selom povorka članstva, naraščaja i dece od preko 200 učesnika, klicajuči Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Po završetku povorke po-zdravio je prisutne delegat župe brat Mežnarič.
Potom je održana javna vežba, na kojoj je nastupilo u prostim vežbama 18 članova, 44 naraštajca i 18 muške i ženske dece, te u vežbama na spravama 12vežbača. Pevački zbor Sok. čete Vra-tišinec otpevao je više pesa na. Na jav-nom nastupu uzele su učešča jedinice: Čakovec, Varaždin, Šenkovec, Vratiši-nec, Peklenica i Sivica.
Ovaj je javni nastup pokazao, da je rad Sok. čete Pribislavec bio aktivan, iako sama vežba nije bila tehnički na kako visokom stupnju.
Priredbi je prisustvovalo preko 1000 seljaka iz okolišnih sela te gradana iz Čakovca. Posle vežbe razvila se ugodna zabava, pa materijalni uspeh takoder nije izostao. — M. R.
Načelnik Sokolskog dfruštva Bileča, brat Savo Drobnjakovič, od pre mesec dana stalno se bavi po 'selima, obila-zeči sokolske čete, kojih ima 12 u ovom srezu. Za ovaj cilj on je dobio svoj go-dišnji odmor, koji po zavetu upotreb-ljava za pregled i fobuku četa. U četama je održao veliki broj predavanja o Sokolskoj Petrovoj petoljetci, upučivao vode četa i vežbače u vežbanju, te je mnoge pripremio za društveno takmi-činje. Obilazeči čete, proveo je u se-lima punili 30 dana i zato vreme peške prešao preko 400 km teškog i napor-nog puta. Blagodareči ovakvom nje-govom radu, uspeo je da zavetuje sve članove četa koji su dobrovoljno na to pristali, i rad svili četa krenuo je uvelike napred, što se moglo lako uo-čiti na godišnjem društvenom takmiče-
nju za prvenstvo, održanom 19. avgusta o. g. Uspeo je nadalje da se osnuje i nova četa u Baljcima, koja je več počela da intenzivno radi. Brat 'Drobnjakovič je i ranije posvečivao svoju punu paž-nju četama i njihovom radu, cesto ih obilazeči. On je načelnik društva od pre tri godine, a od 1932 godine je stalno član uprave društva.
Svojim intenzivnim sokolskim radom uspeo je da u društvu obrazuje sve kategorije vežbača. Svega je aktivnog članstva u društvu oko dvesta (svih kategorija). Više puta je u nedostatku stručnih sila u društvu sam vežbao sa svim kategorijama, provodeči u soko-lani sve svoje slobodno vreme i pored napornog rada u vojsci kao četni narednik škole rez. pešadiskih oficira u Bi-leči. Zaista lep primer za ugled. — M. R. R.
Sokolsko društvo Bileča dobilo svoju zastavu. Narodni poslanik za srez Bileč-ki, brat Vojislav Čačinovič, poklanjajuči punu pažnju Sokolstvu, ovili dana da-rovao je skupocenu zastavu mesnom Sokolskom društvu, koju če osvetiti na vrlo svečan način 1 decembra ove godine. — M. R. R.
Četna natecanja i javni sokolski čas u Bileči. Jedan od najuspelijih do sada četnih natecanja i javnih časova odr-žan je u Bileči na Preobraženije 19 pr. m. U ovom natecanju učestvovalo je svih 12 sokolskih četa, koliko ih ima na području Sokolskog društva u Bileči.
Utakmice su počele u jutru u 6 časova, a završene su u podne. Utak-micama je rukovodio društveni načelnik brat Savo Drobnjakovič. Natecalo se u svim granama lake atletike, kako za prvenstvo četa, tako i za prvenstvo pojedinaca, članova i naraštaja.
Posle podne, u prisustvu mnoštva naroda, pred Sokolskim domom, čete su održale javni čas, na kojem su nastupile sve četne kategorije u prostim vežbama i na spravam;a. I ovaj javni čas je potpuno uspeo.
Po završenom javnom času saopšten je sledeči rezultat natecanja: po članstvu, na prvo mesto došla je četa Meka Gruda, na drugom Ljubomir, a na tre-čem Zavode; po naraštaju, najbolje se pokazao naraštaj čete Ljubomir, pa Zavoda, a treče mesto postigao je nara-štaj čete Vrbno.
Od pojedinaca članova prvo mesto o-svojio je br. Bogdan Svorcan, drugo br. Trifko Svorcan, četa Meka Gruda, a treče br. Petar Andelič, četa Ljubomir. Od naraštaja prvo mesto osvo-jio je br. Milan Dučič, drugo br. Mom-čilo Durič, a treče br. Bogdan Zu-bac, svi iz čete Ljubomir.
Na takmičenju i javnom času vla-dao je savršen red.
Po saopštenju rezultata uspeha za društveno prvenstvo, sve čete su sa zastavama prošle kroz varoš u svečanoj povorci, koju je celokupno gradanstvo burno pozdravilo. — M. R. R.
Javna vežba Sokolske čete u Gcrnjem Miholjcu. 15 avgusta o. g. održala je Sokolska četa Gornji Miholjac svoju javnu vežbu u/. učešče brače i sestara iz Podravske Slatine, Vraneševaca, Sop-ja i Durdenovca.
Oko 3 sata, baš u vreme kada su se posetioci spremali da dodu na vežbu počela je silna oluja iza koje je sledio jak pljusak tako, da smo več izgubili svaku nadu da če se vežba u opšte moči da održi. Ali ubrzo se je vreme popravilo nakon čega je vežba odmah ot-počela. Pre početka vežbe održao je lep pozdravni govor načelnik brat Ste-van Marinovič. Zatim su uz pratnju glazbe sledile vrlo lepo i skladno izvedene vežbe. U svemu je izvedeno 10 tačaka, od kojih treba naročito istači skupinu „Vežbe i kola”, koju je neo-bično lepo izveo ženski naraštaj iz Gor. Miholjca, i skupinu „Neka živi Jugoslavija”, koju su izvela muška deca iz Sopja.
Poset je bio odličan, pogotovo kad se uzme u obzir da je padala kiša i da svi gosti koji su nameravali da dodu nisu mogli od kiše da stignu. Isto tako bio je više nego Odličan i moralni uspeh, te se je pokazalo, da se i u našemu selu makar i sa mnogo muke,
truda i samoodricanja mogu postići neki pozitivni rezultati, samo ako po-stoji čvrsta i jaka volja. Samo marljivim i istrajnim radom moči čemo pestiči vidan uspeh i očeličiti naše duhove za borbu protiv svih neprijatelja Sokolstva. — S. M.
Sokolsko društvo Ugljevik kod Bi*
jeljine, izvršujuči zavet, koji je položilo-kao osnovu svog rada u okviru Sokolske Petrove petoletnice, svečano če proslaviti prvu godišnjicu te petoletnice osvečenjem temelja svoga Sokolskog doma, koji če posvetiti našem mladom Kralju. Neumornim radom uprave i članova društva postignuto je da se-mogu več ove prve godine osvetiti temelji doma, koji se društvo zaveto-valo, da če sagraditi za vreme petoletnice.
U vezi sa osvečenjem temelja doma,. Sokoli u Ugljeviku svečano če proslaviti rodendan Nj. Vel. Kralja .po sledečem programu: dne 5 septembra u 17 časova koncert Rudarske glazbe iz Vrdnika; u 19.30 časova bakljada sa vatrometom; dne 6 septembra: u 5 i 9.30 časova doček gostiju, u 10 časova blagodarenje sa osvečenjem temelja Sok. doma, u 11 časova povorka, u 12 časova narodni ručak, u 15 časova javan čas, u 17 časova zabava.
Na proslavi učestvovače mesno i o-kolna sokolska društva i čete, Pevač-ko društvo „Srbadija” iz Bijeljine, odred vojske i Rudarska glazba iz Vrdnika.
Društvo poziva svu braču, naročito-iz župe Tuzla, da u što večem broju uzmu učešča na ovoj svečanosti.
Sokolska radio~predavanja radio~stanica Beograd«Zagreb»Ljublfana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 16 septembra predaje brat Dor-de Mano Zisi o temi: „Srednjevekovni umetnički spomenici Južne Srbije” (ve-černje);
dne 19 septembra predaje brat Milan čemerikič i Janko Vukičevič o temi-„Privreda Južne Srbije” (popodnev.no),' dne 30 septembra predaje brat dr.. Milivoje Pavlovič o temi: „Naš književni jezik i rečničko blago Južne Srbije” (večernje);
dne! 3 oktobra predaje brat dr. Mi-raš Kičovič o temi: „Kralj Heroj i Mučenik” (popodnevno);
dne 14 oktobra predaje brat Steva Šijački o temi: „Muzika Južne Srbije’r (večernje);
dne 17 oktobra predaje brat dr. Milivoje Rankov o temi: „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji” (popodnevno);
dne 28 oktobra predaje brat prof. Josip Nikšič o temi: „češkoslovački narodni praznik” (večernje);
dne 7 novembra predaje brat Albert Lovasič o temi: „Vaspitanje dece u Sokolstvu” (popodnevno);
dne 11 novembra predaje brat Janka Kavčič o temi: „Važnost tekem za telesni razvoj” (večernje);
dne 21 novembra predaje brat ing. Nikola Kadesnikov o temi: „Osobine organizacije ruskog Sokolstva” (popodnevno) ;
dne 25 novembra predaje brat Ferdo- Majnik o temi: „Smučarstvo u Sokolstvu” (večernje);
dno 5 decembra predaje brat Radomir Gačič o temi: „Pozno detinjstvo i telesno obrazovanje” (popodnevno);
dne 9 decembra predaje sestra Elza Skalar o.temi: „Glavna načela ženske telovadbe (iz Zagreba, večernje);
Ispravak
U broju 25 našeg lista od 21 avgusta o. g. u izveštaju o sletu hvarsko-viškog okružja u Visu bilo je objavljeno da su učestvovali i naraštajci Sokolskog društva Zagreb I, dok su u stvari to bili naraštajci Sokolskog društva Zagreb II-
Sokolsko društvo Dalj — župa Osijek — prodaje 11 malo rabljenih sokolskih odora uz vrlo povoljnu cenu. Reflek-tanti neka se obrate izravno upravi Sok. društva Dalj.
Izdaje zaSavez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakciom odbor štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjića Bana 75. — Beograd