Садржај — Sadržaj
Соколског Гласника од 1—12 броја год. 1920.
Страна — Strana
Три јунака — три еокола: бр. Д. Илић, М. Јовановић
п В. Чубрнловић........................................ 1
Југославенским Соколима, Др. JI. Поповић........................ 2
•Песма соколска једипства C. X. C., А. Шанчшћ ....	3
Надрт закона о обвезатпом тел. образовању у држави
C. X. С., Др. Лаза Поповић................................  4
Нозив Соколству на VII. свееоколски	слет	у Прагу 1920.	7
Raspored VII. svesokolskog sleta	u Pragu	g.	1920 ...	.9
Novo Sokolstvo Dr. Miloš Popovič................................12
Kulturno prosvetni rad Sokolstva................................28
Narodni" univerziteti ili pučka sveučilišna predavanja, Dr. J.
Hadži..............................•...................46
Предслетске идеје, Др. Jlaaa	Поповић...................49
Treća seduica starešinstva Sokolskog Saveza SHS. 4. I. 1920.
g., Dr. R. Fuks............................................52
Расиис мшшстарства просвете o соколству и школи . .	55
Sokolski dokumenti..............................................97
Sokoli jugoslavenski dobrovoljci................................98
Pravila sokolske župe...........................................107
Za naše sestre! Dr. Laza Popovič................................112
Narodu Srba, Hrvata i Slovenaca.................................117
Dve simbolične vežbe „Oslobodjenja i Ujedinjenja. St Žakula
Vesti iz župa...................................................126
Jugoslavenekom sokolstvu........................................145
Naši jugoslavenski sokoli: Dr. Ivan Oražen......................147
Sokoli jugoslsvenski dobrovoljci  .................................150
^r- Franc Derganc: Evgenika. Poglavlje o telovadcih i duho-
vadcih . . ^.......................................... .	159
IV. seja starešinstva Sokol. Saveza SHS.........................164
Tehnički deo: III. seja T. O. Sokolskog Saveza SHS. . . . r	166
Naši javni nastopi, luž Leo Blondek . ■ , .  ..................;	168
n
Izveštaj sa sednice predsedništva Jugoslavenskog Sokolskog
Saveza .................................................. 193
Pismeno obrazloženje Jugoslavenskog Sokolskog Saveza, upu-
ćeno Ceškoj Obec Sokolskoj u Pragu........................195
Vsem bratskim društvom.............................................197
Tehnički deo : Praške vježbe muškog podmlatka za Vil. sve-
sokolski slet u Pragu.................................• 200
Maribor............................................................230
Poziv na pretplatu................................................ 231
Dr. Franc Derganc: Evgenika....................................... 241
Dr. J. B.: Drobno delo.............................................248
M B.; Nekaj misli o ženskih odsekih................................253
Sokolski Savez SHS.................................................259
Jalovi pokušaj cmoga „Orla" da se ugnijezdi u Sisku .... 263
Pred saveznom skupštinom. Dr. Laza Popovič.........................279
Vidovdan 1920	  289
Osnovni pogledi Jugoslavenskog Sokolstva. Dr. Laza Popovič . 290 Kratak načrt jedne osnove za dogovore Jugoslavenskog i Ćeško-slovačkog Sokolstva u Pragu VI. m. 1920. god. Dr.
Laza Popovič..............................................293
Соколска Банатска Жупа у Бечкереку. Душан М. Бо-
гуновић ................................................. 295
Писмо Бачке Соколске Жупе на чланове...............................301
VII. Češki Svesokolski Slet u Pragu 1920. god......................321
Sokolstvu..........................................................332
Jugoslavenskom Sokolstvu...........................................335
Слет Жупе Бачке у Сомбору..........................................337
V. H.: Nj. Kralj. V. Regent Aleksandar u Zagrebu...................340
Соколска Академија у почаст Сетона Ватсона.........................347
Maribor............................................................369
Говор др. Оражена на Слету у Сомбору...............................371
Соколски Слет Банатске Жупе........................................373
Докрајински Слет Бачке Жупе у Сомбору..............................376
Први Слет Жупе Тузланске...........................................380
Zapisnik glavne skupštine Sokolskog Saveza SHS. u Mariboru 385
Pred izbore........................................................417
Jugoslavenska omladina i Sokolstvo . . . .’........................420
Dr. Frane Derganc: Evgenika	425
Apel Sokola iz Bos. Dubice	•,	,	....	f	.	432
Sokolske vježbe: F. Hofman.............................................465
O	tjelovježbi. S. Vrdoljak...........................................470
Наннадно прнјављенн Соколи добровољцж..................................473
Jugoslavenski Sokolski Savez.......................................... 476
O	Sokolstvu. Dr. Laza Popovič........................................497
O	sokolskom sletu. Dr. Laza Popovič..................................504
Tehnički deo......................................................56,	123
Odsek za sokolski naraStaj.............................................516
Raspis ministarstva prosvete o telesnom vežbanju.......................514
Beleške . . 76 127, 170, 204, 264, 305, 352,	398, 434, 478, 506
Из управе . . 89, 137, 187, 233, 282, 313,	363, 410, 490, 521
Редакдија Сок. Глаенина.................................................91
Od uredništva.................................................... 407,	518
Nove knjige..............................................  410,	491,	523
Три јунака .... три сокола
Данило ИлиЋ
Видов-дан 1914.
с^-...
3.	фебруар 1915.
Мишко Јованови^
Вељно Чубриловић
Југославенским Соколима
Доле капе, браћо! Станитс у журби аа сваг-дапга>им крухом! Одредите се гледања на свет да су сви људи зли! Извуцитс се из иородичних соба напоље! Приближује се дан успомене, када три брата ваша дадоше животе своје [за крух всчни, за ле-поту људску и за добро других!
Доле капе' браћо! Изађите на чистину улиде човечанства, што иоси светлост духа из вечности у вечност ! Окуиитс со око гробова, чијим се кр-стачама пише чудна историја народа! Раскинитс све што стежо срца, када треба да полетс у висину, где нема разликс измођу богова и вас! По шести пут се примиче самртни час тројице opate ваше, што из љубави ради вас примише иа себе неустрашиво крст мучеља и убиства!	\
Доле капс, браћо! Загрлите се знаковима снаге и закитите колом уздања и вере! Погледајте дивно иобедникс изабране из рсдова ваших! Задивитс се радосноме сјају и сазнајте и разумите за свагда бдизину и сродство са жртвама, принетим ва вас и за дсцу вашу! Ускликнитс иесму љубави, сло-бодо и величине рода вашега, чему беше почетак. страшно издисаше три млада к снажна брата ваша !
Доле капс! Иоклоните се делима, којима равна нема! И сетите се, да су днс 3. фебруара 1915. три брата ваша, три сокола и трн јунака, Мигако Јо-вановић, Данило Илић и Вељко Чубриловик, по аустријским судовима суђсни на смрт и у Сарајеву обешени!
Слобода и уједињен.е Југославије је ту, али запамтите, браћо, да сс та слобода и то уједињење ослања једино на те госдодскс синово!
Зато, доле капе, браћо!
Загреб, Јануара 1920. г.
Др. Лаза Поповић
Песма Соколска
Јединства Срба, Хрвата и Словенаца
Ми смо Срби, ми смо Хрвати, Словенци !
Трп имена ова три су света врела,
Где пнјемо снагу сви за нова дела,
Сви лепи и сјајии ко краљевски венди !
Ми благосиљамо сретни ове дапе,
Када браћа, браћи у загрљај хрле,
Када се у еунцу свог јединства грле Великога стабла три велике гране !
Са кровова надшх прхну магла слепа,
ГГо њима се звезде просуле na горе —
С’ Душановом круном, к’о јабука зоре,
Сврх нас Томислава трепти круна лепа !
G’ Адрије и .Соче, све до Вардар-воде Грми једна песма џиновскије снага !...
Више нема кметЗ, харача, ни ага,
Свуда шуме златни храстови слободе !
Под љима, уз реке u уз врела дивна,
Где прудови нака беле стазе крију,
Окрећу се кола, н са страна свију Расипа се звека ђердана и гривна.
Све пева. У бљеску, ко краљида горда,
Наша Мисо јездп развијена стега,
И, ено, са сваког тимора и брега Осипљу се руже победније хорда . .,
Благослови, боже! Нек на наша врата Свако јутро с’ песмом анђо братства ступа,
И причести свешћу, из небеских купа,
Свакога Словенца, Срба и Хрвата !
Алекса Шантик
Нацрт закона о обвезатном телесном образовању у држави Срба, Хрвата и Словенаца
I. Нормално изврхпавање живота јесте здравље. Здравље је појединачко, илп заједвичко. Оамо изван друштва п заје-дниде има појединачко здравље. У држави, као заједници и друштву, има само заједппчко, onke, јавно здравље. Заједничко-здравље је збпр иојединачког здравља, у колико је једно и друго међусобло узрок п посљедпца. Заједнлчко је адравље просечна здрава сиага, што је сви појединцп заједно чипе. На заједиичком здрављу почива дела културна и економска снага државе. Одржање, јачање и развијаље заједничког здравља спада у делокруг заједнице. Поједипац нема права да располаже својим здрављем п не сме да га уман.ује, уништава, псто тако да га не развија на све више и боље. Као што нема лоједииачког здравља у држави, друштву и заједниди, тако нема hii делимичног здравља. Здравље је целокупно, те је и духовно н душевно и телесно, ннтелекту-ално, морално и фнзичко. Армонијскн састав ова три основна дела. чшш здравље правим. У делокругу заједнице може се радити једино о одржању, јачању н развијању делокупног здравља. Телесни (фнзички) део здравља је до сад пајвише занемарен. Без љеговог образовања нема здрав;ва. Образо-ваље телесног дела здравља т. ј. телеспо образовање спада у делокруг заједннце. Телесно образоваље, као основни услов здравља, обвезатан је без пзузетка за све чланове заједниде, за све грађане државе. Обвезатно телесно образоваље гра-ђана државе јесте темељнп државни заков.
II. Сваки грађашш државе Срба, Хрвата и Словенаца дужан је, да се телесно образује и просвети. Држава Срба, Хрвата и Словенаца дужна је, да слроведе телесно образо-ван>е свих с.војих грађана.
III. Телесно образовање у држави Срба, Хрвата и Сло-вепаца врваи се и пзводи по соколском систему.
IV. Управу телесног образовања у држави Срба, Хрвата л Словепаца водл министарство здравља, а сваки округ (жу-
пажија, област) има потпуну самоуираву у погледу телесног образовања свога краја.
V. Управа телесног образовања у министарству здравља оастоји се у:
оснивању засебног оделења са тел. образовање, осннвању високе школе за учитеље тел. образовањз, сазиву стручнпх комисија, сакупљању података н вођењу статистике, одржању веза са министарствима просвете и војним, давању оаће иницијативе, пружаљу материјалне помоћи,
VI. Самоуправа округа у погледу телеспог образовања »састоји се у:
вотирању сталног годпшњег кредита за телесно образован>е,
сталном извештачу за телесно образовање у управи округа, (кога бира скупштина округа), сталном етручном окружном учитељу за телесно образовање,
доношењу статута о обвезатном телесном образо-вању у -округу (а по гл. скупштини округа) подизању домова за телесно образовање, т. зв. со-колана,
набавци справа и оруђа за телесно образовање, оснпвању средњих школа за учнтеље за телесно образовање,
спровађаљу система телесног образовања у свакој школи,
организадијом рада на телесном образовању по срезовима.
VII. Обвезатно телесно образовање протеже се на сваког •адјединда од навршене треће до четрдесете године, а врпш
у школама, у војсци и у соколским друштвима, све по Јвдном, соколском иистему. Спстем је делина, а протеже ce иа °ва доба, сталеже и сполове. Израду овог система обавља оделеше миннст. здравља за телесно образовање и Соколски Савез Срба, Хрвата и Оловенаца. 0 сваком појединцу мора да се води матичиа кљига. о телесним својствима и о телесном образовању, са изватком одатле прелази појединац из школе
у друштво, из друштва у војску, а из војске натраг v дру-штво.
Л71П. Војном обавезнику, који покаже да је у телесном образовању напредовао, те у систему вршио телесно образо-вање дет година без прекида, скра&ује се рок службе на  ...............и	убрзава авансирање.
IX. У државни буџет уноси ее сваке годлне редовна ставка за телесио образовање у сумн од десет милијона динара.
X. Соколеки Савез Срба, Хрвата и Словенада остаје и ради према своме уставу и правилима, стоји у непрекиднон сдоју са државном управом телосног образоваваа, а преко својих жупа ради заједно са окружним управама телесног образовања. Друштва неооколска, а за телесно образовање, укидају се.
XI. За време од прве три године, када закон о обаве-затном телесном образовању буде по уставотворној скуп-штиди примљеп, вреде прелазне установе за телесно образо-вање. За учитеље телесног образоваља могу се узимати учи-тељи и вође чешких соколских друштава. Свугде где поетоје соколска друштва наша, имају учнтељи и вође тнх друштава да воде телесно образовање у свпма школама. Исто им а да буде и са војним школама. Потребне кљиге, уџбешше, слике, нацрте, дланове, ii т. д. има да спреми Сокол. Савез Срба Хрватаи Словеиаца, успоразуму са министарствима здравља,. иросвете и војним. Одмах пма да се сазове комис-ија за об-везатно телесдо образоваље у државн Срба, Хрвата и Сло-венада; у ту комисију изашиље Сокол. Савез Срба, Хрвата и Словенада два члана, те министарства здравл.а, просвете и. војно до једпог члана.
Примедба. Доносимо овај нацрт закона о обвезатном тедееном образовању у држави Срба, Хрвата и Словеиада.. Не претендујемо на то да је савршен, обратно, молимо сву браћу која се интересују, да нам саодће евоју критдку, мнење, дредлоге, д т. д. На соколскем сабору 28. VI. 1911). г. стали смо на отановиште заједничког рада државе и соколства,. Данас то хоћемо да учврстимо и изградимо темељно, јасно и реално. Тако је дошло до појма о обвезатном телесдом образоваду у нашој држави. Да обвезатно тедесно образо-
ваае дође до пуне вредноети, мора да уђе међу глалве др-жавне законе. Цела ствар је пршгвгано нова, и мораћемо да се кроћемо вапред лишеии помоки туђнх и старпх иску-етава. Отуда је природно, да то кретаље буде обазриво и да иде запста напред. Износпмо све у иајкраће ! И имамо еамо најглавније пред очзша! А знамо потпуно и огроман обим свега и енлну важност свега. У крилу Соколеног Савеза Срба, Хрвата и Словенаца већ се дуго о свему томе говорп и мисли. Да би коначан резултат био нако вал»а, мора овдв дело наше ооколство и сви пријатељв соколства да озбнл.но суделују.
Др. Лаза Поповић
Poziv Sokolstvu
na VII. svesokolski slet u Pragu
Češka Obec Sokolska poslala je našem Sokolskom Savezu
S.	H. S. u Ljubljani ovaj poziv: Braćo i sestre! Naše Kosovo je osvećeno. Tri stotine godina posle „Belohorske“ bitke sećamo se prilikom Vil. svesokolskog sleta — našeg oslobodjenja. Prijateljske i bratske veze naših naroda, koje se zaledničkim pat-njama i borbama još više zbližile i učvrstile, naredjuju nam, da se u ovom trenutku u prvom redu setimo Vas i da Vas zamo-limo, draga braćo, da nam na našem VII. svesokolskom sletu ukažete čast Vašim prisustvom. Narod Vaš, koji je svojim junaštvom i sjajnim pobedama zadivio ceo svet i čije smo iskreno prijateljstvo uvek visoko cenili i poštovali, mora biti zastupljen na našim sletskim slavnostima. Bez Vašeg prisustva nema za nas radosti.
Stoga Vas iskreno pozivamo, da sudelujete na našem sletu i radujemo se, što če u bratskom junačkom takmačenju Vaši borci moči ponovo meriti svoju snagu sa našim vežbačima, a na uspeh i u kopist zajedničke nam ideje sokolske.
Sletske slavnosti proračunane su na 5 glavnih dana i to:
25.	juna biče utakmica muških i ženskih odeljenja i utakmica za prvenstvo „Češke Obec Sokolske**. — 26. juna javno če istupiti armada čehoslovačka na polju gimnastičkom. 27., 28. i 29. juna
biće javna vežba sveg sokolstva čehoslovačkog, istupanje slovenskih gostiju i sprijateljenih stranaca; utakmice u plivanju, ma-čevanju, streljanju, utakmice u igrama i slično.
Zovemo Vas, draga naša braćo, makar da smo u vrlo teškim i nezgodnim prilikama u pogledu ishrane, stanova i komunikacije, no mi se nadamo, da če nam poči za rukom istrajnim radom, požrtvovanjem i samoodricanjem sve ove poteškoče savladati.
Začelo su i Vama poznate današnje sveopšte gospodarske prilike, pa zato več sada molimo, da nam ne uzmete za zlo, ako u našoj republici ne nadjete u izobilju svega onoga, cime bismo Vas rado ovde dočekali.
Učiničemo zato ipak sve moguče,* da bi se našoj doma-činskoj dužnosti što bolje odazvali. Stoga Vas molimo, da naj-kasnije do 30, aprila 1920. godine javite tačan broj učesnika, kako bi se za njihovo smeštanje i ishranu blagovremeno i čestito mogli pobrinuti.
Dakle do vidjenja, slobodna bračo u našoj slobodnoj republici. Radujemo se na onaj trenutak, kada če se naši sokolski redovi moči pokloniti pred zastavom sokolstva junački ujedi-njenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca.
Do vidjenja! Na zdar!
Dr Josif Šajner
starešina „Ceske Obcc Sokolske".
Bračo i sestre!
Obaveštavamo Vas o tom pozivu naše mile sokolske bračc na slovenskom sjeveru, udruženih u snažnu „Češku Obec So-kolsku“. Uvjereni smo, da če bratski poziv u čitavoj našoj otadž-bini naiči na radostan odziv. U zlatnom slavenskom Pragu na-stupiče prvi put naš Sokolski Savez, kao jedinstvena celina, iz-vana i iznutra slivena i spojena sokolskom mišlju.u neslomivu silu. Pred zastupnicima celoga sveta, hočemo u bratskoj zemlji da prikažemo svoju snagu, plod snage narodne!
Pozivamo sve župe odmah, da otpočnu s pripravama za slet, Pre svega treba u svim društvima razviti najustrajniji akii-vitet rada i organizovati sletske fondove.
Sokolska volja, iskušana u teškim borbama prošlosti, svla-dače sve prepreke, jer smo prožeti uvjerenjem, da se spremamo na put, koji če biti na korist otadžbine a slavenskom svetu pokazati snagu naše sokolske misli.
Prijave braće i sestara imaju župe da pošalju najkasnije do 31. marta t. g. i naročito treba da označe:
1.) broj vežbača,
2.) „ vežbačica,
3.) „	učesnika u svečanim	odorama,
4.) „	„	uopče.
Ko nije član pojedinih sokolskih društava do 1-ogfebruarat.g. nema prava učestvovanja kod sleta. Ostale upute primiče društvo od župa.
Zdravo!
U Ljubljani, 31. januara 1920.
Starešinstvo Sokolskog Saveza S. H. S.:
Starešina:	Tajnik:
D-r Ivan Orazen.	D-r	Riko	Fuks,
Zamenici starešine:
D-r Lazar Car, D-r Miloš Popovič.
RASPORED
VII.	SVESOKOLSKOG SLETA U PRAGU GODINE 1920 /. dan:
6.	juna 1920. — nedelja.
Nastup podmlatka': praških pučkili. gradjanskih i srednjih škola.
2.	dan;
13. juna 1920 — nedelja.
Učenici i učenice sokolskih društava u Pragu i okolini. Dopodne u 9 sati pokus učenika.
Dopodne u 10 sati pokus učenica.
Popodne u 3 sata javna vežba.
1) prosta vežba učenika,
2) prosta vežba učenica,
3) nastupi večih skupina učenika,
4) nastupi večih skupina učenica,
5) igre učenika,
6) igre učenica.
3. dan:
20. juna 1920. — nedelja.
Sokolski podmladak.
Dopodr.e u 9 saii pokus muškog podmlatka.
Dopodne u 10 sati pokus ženskog podmlatka.
Popodne u 3 sata javna vežba.
1) prosta vežba muškog podmlatka,
2) prosta vežba ženskog podmlatka,
3) obvezatan nastup župa: prve V2 muš. podmlatka,
4)	„	„	l/a	žens. podmlatka
5)	„	„	„	druge	V,	muš. podmlatka,
6)	„	„	„	V.	žens’ podmlatka.
4. dan:
21. juna 1920. — ponedeljak.
Dopodne u 7 sati nadmetanje muškog podmlatka u igrama. U 9 sati nadmetanje ženskog podmlatka u igrama.
Popodne u 4 sata sletska scena (I).
U veče: pozorište i razne priredbe podmlatka.
5. dan:
22. juna 1920. — utorak.
Izleti podmlatka. — Razgledavanje Praga.
6. dan:
25. juna 1920. — petak.
Dopodne u 6 sati nadmetanja članica viših i nižih odelenja na spravama.
U 8 sati nadmetanje za prvenstvo Č. O. S.
Popodne u 3 sata javna vežba.
1)	Prosta	vežba	učenika,
2)	„	„	učenica,
3)	„	„	muškog	podmlatka,
4) Nastupanje večih skupina učenika i podmlatka.
7. dan :
26. juna 1920. — subota.
Dopodne u 6 sati nadmetanje članova u višim i nižim ode-lenjima na spravama.
Popodne u 3 sata: javna vežba:
1) nastup vojnika,
2) sletska scena (II).
S.	dan:
27. iuna 1920. — nedelja.
Dopodne u 8 sati pokus članova,
„10 „	„	članica,
(Pristup imaju samo članovi).
1) Prosta vežba članova,
2)	„	„	članica,
3) Tjršov sistem u slikama (praške župe),
4) obvezatan nastup župa (I. 7* žena),
5) sletska scena (III).
Večernji nastup u 9 sati.
9. dan:
28. juna 1920. — ponedeljak.
Dopodne	u	7	sati	nadmetanje	šeslero-bojevima, zatim po-
sebna nadmetanja.
Učestvovanje sokolstva kod svečanog polaganja kamena temeljca za spomenik Jana Žižke.
1) vežba gostij u
2) obvezatan	nastup	župa	(I	7*	rnuških),
3)	„	(H	'7,	žena),
4)	„	(II	7,	muških),
5) sletska scena (IV).
Večernji nastup u 9 sati.
JO dan:
29. juna 1920. — utorak.
Dopodne povorka.
Popodne u 3 sata javna vežba:
1) prosta vežba članica,
2)	„	„	članova.
3) Tyršov sistem u slikama (ženske),
4) obvezatan nastup župa (lil. */, muških),
5) obvezatan nastup župa (III. */, žena),
6) Proglašenje rezultata nadmetanja.
Večernji nastup u 9 sati.
11.	dan:
30.	juna 1920. — sreda.
Izleti.
Dopodne u 9 sati nadmetanja u plivanju, mačevanju, stre-
lanju.
U 8 sati nadmetanje u igrama članova,
članica.
Javna vežba sokolskih jašilačkih odeljenja.
Novo Sokolstvo
i.
Mnoge od naših ustanova su se promenile. Nove prilike i nove potrebe života su to zahtevale. I vrlo je dobro što se može menjati. Promena je u večini slučajeva i napredak i usavršavanje.
I naše Sokolstvo mora u mnogom da se izmeni i da se novim stvarima dopuni. Tako promenjeno, dopunjeno i obnovljeno Novo Sokolstvo imaee da ispuni velike zadatke koji mu se stavljaju u dužnost.
Da vidimo prvo njegove zadatke, a potom kad ono treba i može da ih ispuni.
Današnje društvo bori se sa velikim teškoćama. Svi osećamo i nesavršenost i nepravilnost društvenog uredjenja,
Savremenoj državi i celom društvu zadatak je da te teškoče što viSe otkloni i da izvede preobražaj i da stvori novo društvo na pravilnijim i celishodnijim osnovama kako bi život za široke slojeve naroda bio snošljiviji i bolji. U koliko to država i državno ustrojstvo nije u stanju da izvede trude se druge nedržavne ustanove i udruženja da ubrzaju i omoguće stvaranje napretka. Otuda u savremenoj državi pojava tolikih nedržavnih organizacija sa naj-važnijim svrhama. U koliko se god oseti potreba za jednom usta-novom i u koliko tu potrebu ne može država da zadovolji, javlja se privatna inicijativa da je izvrši. Davno se osetila potreba kod
izvesnih redcva društva, naročilo onih, koji su poglavito ili isklju-čivo umni radnici, da im nedostaje telesnog vaspitanja i razvića. I u mnogim narodima postala su društva za telesno vaspitanje — gimnastička društva. Tako je i Sokolstvo postalo u češkom narodu. I njegovi osnivači'bili su vodjeni mišlju i potrebom da se jednom delu naroda, koji je jednostrano bio vaspitan, a koji je radio umno, stvori prilika da se i telesno razvija.
Drugim rečirna težnja je bila za skladno i potpuno razviće čoveka, umno i telesno. Naša brada Česi izveli su, za tadanje prilike i tadanje izvore, odlično svoj zadatak.
Ali buđući su Česi bili tada neoslobodjeni, pod tudjom vlašču, to je tome Sokolstvu stavljen još jedan zadatak: podizanje narodne svesti, naporedo sa jačanjem telesnim i jačanje moralno. I taj zadatak Česi su sjajno izveli Ugledajući se na Čehe i drugi Sloveni prihvatili su misao Sokolstva i presadili ga u svoje zemlje. I mi, Jugosloveni, medju prvima-
Sokolski način telesnog vaspitanja postao je jedan naročiti slovenski način. Sokolstvo je napredovalo i Česi 'si* uvek bili prvi oni su bili naši učitelji, oni su obradili i izradili ceo način, koji je poznat po njegovom osnivaču Tiršu, kao Tiršov sistem. On je bio različan i od švedske gimnastike i od nemačkog sistema učitelja Jana i mnogih drugih sistema.
U Češkoj je Sokolstvo postala prava svojina celoga naroda. Oskudni u telesnom vaspitanju nalazili su u njemu zadovoljenja svojoj potrebi, a drugi, naročito ljudi koji nisu bili isključivo umni radnici, nalazili su u njemu i moralne potpore i zadovoljenja u vaspitanju u narodnom duhu.
Kod drugih slovenskih naroda nije bio taj slučaj. Ni u našem narodu nije bilo tako. Sokolstvo je imalo suviše uzan obim i su-više je bila jedna gradska ustanova. Današnje Sokolstvo mora da postane mnogo šire, ono mora da zadovolji jednu opštu i veliku narodnu potrebu. Ono mora da bude svojina i grada i sela i naše inteligencije i umnih radnika kao i seljaka i telesnih radnika. Po-menuli smo da država sa svojim ustanovama nije u stanju da zadovolji sve stvarne potrebe naroda i da pored nje moraju još dugo delovati druge nedržavne ustanove. Više nego ikada oseća se danas nedostatak u narodnom vaspitanju i obrazovanju. Ako bi hteli iči do kraja ispitujući uzroke rdjavom stanju i rdjavom uredjenju da-našnjeg društva, našli bi da je krajnji uzrok svemu u neprosveće-
nosti naroda, i da svi radovi na popravci njegovog rdjavog stanja moraju početi najširim narodnim prosvećivanjem.
I ranije kao i danas prilike su bile takve da su stvarale ne-potpune ljude Nemci su govorili o nadčoveku. o višem čoveku a mi nemarno još ni celog potpunog čoveka. Novom Sokolstvu bi bila prva i najglavnija dužnost da stvori i vaspita cele ljude.
Čovek se razvija u glavnom u tri pravca; telesno (fizički). umno (intelektualno), i duševno (moralno). Gotovo svaki od nas je danas u jednom ili drugom ili svima pravcima zakržljao, ne-potpun.
Ranije Sokolstvo je imalo zadatak da vaspita telesno i u nekoliko moralno. Danas ono ima da se stara da narod vaspita sve-sirano i da svakome ko oskudeva i čije je vaspilanje nepotpuno, da mu pruži prilike da svoje nedostatke popuni, drugim rečima da stvori prave cele ljude.
Naš seljak i radnik oskudeva u prosvećenosti, on više pati što ne ume nego što nema. Njemu treba umnog razvitka. Radnik koji je postao sastavni deo mašine i ako radi telesno, on radi samo pojedinim delovima svoga tela, radi posao pri čemu mu či-tavi organi zakržljaju, njemu treba i telesnog i umnog razvitka. Ljudi u gradu koji se bave knjigom u kancelariji i u trgovini imaju opet jednostran posao, i n ima oskudeva telesno kretanje i telesno razviće. Najzad, i jednima i drugima nedostaje u mnogome duševnog — moralnog razviea, jer je u tome pravcu najmanje radjeno. I pošto je od telesnog razviea zavisno i umno pa i moralno zdravlje to se kod većine pojavljuje neskladnost u celokup-nom razviću. Nedostatak prosvećenosti — neznanje i nepoznavanje osnovnih pravila za život još više upropašćuje narod i telesno i umno. Isto tako i neuredjene i nepravične ekonomske prilike spre-čavaju i prosvećivanje i razviće. Kao što se vidi stvar je vrlo slo-žena i ne da se rešiti lako ni brzo. Ranije je Sokolstvo zapazilo samo jednu stvar i tražilo je da kod varošana nadoknadi gimnas-tikom nedostatak telesnog razvida. Danas Sokolstvo dalje vidi i stavlja sebi šire i opsežnije zadatke, zato je njegov posao mnogo teži ali u toliko i korisniji. Sokolstvo mora da radi na popravci rase. Istina, to bi trebalo da bude na prvom mestu zadatak države, ali današnja a još mnogo više jučerašnja država nije shva-tila ni pojmila taj zadatak. Ona se starala da leči bolesnike mesto da predupredi bolest, ona se starala da h vata i sudi zločince mesto
da predupredi zločine, ona se starala da odgaji dobre pasmine vo -lova, konja, svinja i ovnova, a nije se starala da odgaji i popravi narodnu usu.
I sve te mnogobrojne poslove i zadatke države moraju pre-duzimati i prednjačiti državi društva, kod kojih je znatno više razvijena svest o potrebama narodnim, nego kod onih koji državu predstavljaju. Prvi je zadatak družtava da popularišu ideje, da stva-raju javno mišljenje da bi ideja najzad ušla u svest narodnih predstavnika i državnih upravljača. U kratko Sokolstvu je danas zadatak da vaspostavi kod najširih slojeva narodnih ravnotežu i da postigne sklad u vaspitanju telesnom, duhovnom i moralnom, sve dotle, dok se država u najširem obimu toga posla ne prihvati i ne uzme ga potpuno u svoje ruke.
Sokolstvu je prva dužnost, da u tome pogledu prosvećuje narod da ga obavesti i da ga zadobije za svoje ideje. Za to Sokolstvu treba mnogo saradnika, saradnika iz sviju slojeva društva, za to ona mora postati opšta narodna ustanova koja če biti više i izvan stranaka, i sviju razlika imovine, vere i obrazovanja. Sokolstvo ima dva glavna zadatka: da mane i nedostatke društvenog života leči i da ih predupredjuje. Vaspitanjem narodnog naraštaja ono če ih	preduprediti,	a prosvečivanjem	i širenjem sokolskih ideja
ono če ih	lečiti
„Da bi dobili celoga čoveka, da bi ga obradili i vaspitali, moramo početi pre nego što je postao čovek, moramo početi posao sa detetom." (T. Rosvelt).
Kao što je staro Sokolstvo imalo svojih zasluga, tako je imalo i svojih nedostataka i praznina pa i nedoslednosti. Novo Sokolstvo mora da se oslobodi mnogih zabluda i da bude potpu-nije i doslednije. I u vaspitanju našega podmlatka ima puno nedostataka i zabluda. Ako Sokolstvo hoče da izvrši potpuno svoj zadatak i da unese savremene ideje u vaspitanje omladine, da ga popravi i dopuni, ono če morati da obrati na njega naročitu pažnju i da pre svega dopuni ono što škola ne daje omladini, i da traži da se popravi ono što u školi nije dobro. Drugim rečima: Novo Sokolstvo	sa svoje Strane	mora	tražiti korenite reforme
škola, u	koliko	god	dosadanji	način	školovanja ne odgovara
stvarnim potrebama života, i koliko je i ono zastarelo i na po-grešnom putu. Da bi pokazali na koji način treba da se izvede vaspitanje u sokolskom naraštaju kao i u opšte narodnog naraš-
taja, treba da vidimo u koliko je sadanje opšte vaspitanje školsko nepotpuno, neskladno i štetno.
Zadatak škole treba da bude: sprema za život. Stara istina da ne učimo za školu več za život, još nije ostvarena i u školama se još uvek uči sumo za školu i za ispite. Škola treba da sve-strano obradi i odgoji dete, ako hočemo docnije da od njega imamo celog čoveka a ne polutana kao što ih danas škola daje.
Škola ne vodi računa o deci kao o celini, ona ne vodi računa o svima potrebama i skladu u vaspitanju. Ona pre svega ne vodi nikakvog računa o telesnom vaspitanju. Medjutim telesno vaspitanje je osnova, bez njega se ne da zamisliti nikakvo uspešno vaspitanje. U toliko pre što ni roditeljski dom nije u večini sluča-jeva spreman ni sposoban da toj potrebi odgovori kao što je ne-potpun i u pogledu moralnog vaspitanja, koje se u školi takodje prenebregava.
Današnja škola je potpuno nespremna da izvede telesno vaspitanje, čak kad bi to i hf.ela, jer zato nema spremnih nastav-nika. Do sad se o toj	potrebi nije vodilo gotovo	nikakvog računa
i dogod državne škole	ne uvide tu	potrebu i	za	nastavnike i za
izvodjenje obuke mora Sokolska Organizacija da primi na sebe taj važan zadatak. Ipak država i škola može bar jedno da uradi: da Sokolstvu u tome ne smeta i da mu olakša posao.
Rekli smo, da i za moralno vaspitanje škola ne čini mnogo, pa i ono što čini, ne čini kao što treba. Ona na protiv kao i u drugim stvarima čini nešto što daje sasvim negativne rezultate, što utiče rdjavo na moral i čemu je krivica u rdjavom sistemu i metodu večine naših	škola. Time	prelazimo	od	onoga što se u
školi ne radi, na kritiku onoga što	se u školi	uradi i što se rdjavo
radi. U školi se mnogo što šta uči, što za život nije potrebno, i na način koji je potpuno nesavremen i koji ne može da da dobre rezultate.
U narodnom školovanju mora da ima nekog opšteg raspo-reda i plana. Država treba da zna tačno u kom pravcu i za koje stvarne potrebe treba da školuje — spremi za život svoju omla-dinu. Današnje školovanje je bez ikakvog reda. Mi se hvalimo kako je naša škola demokratska i kako je školovanje pristupačno sva-kome. To je samo prividno. Mi se nismo postarali da se to može i ostvariti. Po rečima jednog našeg prosvetnog radnika (N. Divca) mi smo otvorili širom naše škole, ah te škole ipak mogu da po-
sečuju samo oni koji imaju šta jesti, a ne i oni koji nemaju ni-kakvih sredstava. Zatim se ne vodi nikakva računa koliko i kakvih školovanih ljudi nama treba. Nije sve jedno da li će svi otići u činovnike, popove ili učitelje, sudije ili profesore. I hoče li potreba za poljoprivrednicima i zanatlijama biti zadovoljena. Vrlo je rdjav sistem da se ostavi slučaju da on odluči opredeljivanje i izbor zanimanja, o čemu niko ne vodi računa, kao što se ne vodi računa ni o sposobnosti onih koji pojedina zanimanja biraju. Mi nemarno nikakve prosvetne politike. I zbog toga se bez potrebe otvaraju gimnazije koje su, izgleda, za sad gotovo jedine škole, tako da mi imamo u glavnom Ministarstvo Gimnazija u mesto da imamo Mi-nistarstvo Narodnog Prosvečivanja. Stručnih škola za koje je tako velika potreba, tako je malo, da ove današnje ni stoti deo narodnih potreba ne mogu da zadovclje Najviše se mora zameriti srednjim školama koje su rdjave i po ustrojstvu i po metodama koje se upotrebljuju. U njima se uči suviše dugo i uče se nepotrebne stvari, U školi nema života ni stvarnog rada. One su samo ma-šine koje fabrikuju na brzu ruku kandidate za ispite. U srednjim školama vlada isključivo verbalizam, suviše učenje izvesnog naučnog gradiva; jezici, t. j. gramatika živih i mrtvih jezika, i ako niko nije pomoču gramatike naučio jezik niti naučio pravilno svoj maternji jezik. Matematika, koja če se za nekoliko meseci potpuno zabora-viti, prirodne nauke iz knjige, bez primene i bez opita, istorija Kraljeva i Careva, mesto kulturne istorije. Mesto razviča čula, umnih sposobnosti, postiže se da čula zakržljaju, jer se ne vež-baju, da se umne sposobnosti uzalud istroše suvoparnim učenjem, mesto da se razviju. Srednja škola mesto da razvije samo umori učenike. Kako je srednja škola bez metoda, najbolji je dokaz da učenik koji provede 4—5 časova u školi mora još isto toliko da provede radeči sam kod kuče da bi što naučio. Nastavnik na času nije uspeo da ga nauči i slabijeg djaka mora stariji drug da sprema i da vrši posao 5—6 nastavnika koji to nisu uspeli da urade.
U školi nema života. U školi se nerazvijaju najvažnije umne osobine: moč opažanja, sudjenja, izvodjenja zaključaka, uvodjenje u naučno ispitivanje i proveravanje. Škola ne razvija moralne osobine učenika, ona na protiv upučuje u pogrešnom pravcu. U školi nastavnici — školske vlasti na jcdnoj strani, a učenici na drugoj strani, stoje kao dva neprijateljska tabora. Nastavnici pritiskuju,
Соколски Гласник	2
učenici iznalaze sve moguče načine da se brane, da izigraj a, da „zabuše“, jednom reči taj rdjav sistem stvara korupciju. U školi su odnosi izmedju nastavnika i učenika neprirodni, n školi kao što nema života, stvarnog rada, nema ono što je najvažnije — nema ljuba vi.	Retki su nastavnici	koji s	puno ljubavi	ulaze u
posao, koji su	u stanju da zadobiju	ljubav	svojih učenika. Tome
ni oni nisu toliko krivi koliko je kriv metod u srednjim školama, koji ne ide na to da na stvarnom radu zbliži nastavnike i učenike, več ih šilom okolnosti razdvaja i mrazi. I sve če to tako morati biti dokle god školske učionice ne postanu školske radionice, dok se u školskim radionicama ne bude radilo, vežbalo, stvaralo. I dok to ne bude, Sokoislvu je dužnost da u svojim sokolanama ostvari ta; budučl tip školske radionice i da na primeru pokaže njegovu vrednost.
Na žalost još je gotovo nepoznata vrednost ručnog rada za vaspitanje,	malo dete kad još u	prvim	mesečima, pa	i doc-
nije kad počne	da saznaje i da poznaje svoju okoliuu, po	nagonu
sve predmete oko sebe hvata rukama, meče ih u usta Zašto to dete radi? Zato što mu za saznanje predmeta i okoline nisu do-voljne samo oči, ono mora svima čulima da sazna, da opipa, da okusi, da pomiriše da bi dobilo pravu predstavu. Neiskusni vaspi-tači zabranjuju deci da ne diraju, da ne pipaju stvari. To je skroz pogrešno. Pa se to i kroz celu školu greši, jer se saznanje ne do-bija samo jeanim čulom, vidom ili sluhom, več svima čulima. Pa baš kad bi hteli da samo možak razvijemo, i njega ne možemo razviti samo gledanjem i slušanjem, več se on poglavito razvija radom ruku. Najvažniji centri u mozgu su centri ruku. Ruka je kod čoveka najsavršeniji organ, ona je tvorac svega čime se čovek razlikuje od običnih životinja. Kad ruka zakržlja možak ne može da napreduje. Mi čak tražimo da se obe ruke podjednako razvijaju i tom se prilikom možak još više razvija, upravo razviju se obe njegove polovine, jer za svaku ruku je sedište u odgovarajučoj polovini mozga u levoj polovini za desnu, a desnoj za levu (ukrš-tena središta).
Zbog te ogromne važnosti ne sme se prenebregnuti ručni rad, koji je i sa čisto vaspitne tačke važan kao što je važan i za život sa praktične Strane. On dopunjuje, on pomaže da se stvore celi ljudi, ono čemu mi danas težimo.
Isto tako so ne polaže nikakva pažnja na dečje igre, ma da je igra sastavni deo dečje prirode. Igre su od ogromnog vaspitnog značaja. Deca kr oz igre ulaze u život i u rad Igra je najzgodnije sredstvo da se deca svemu nauče, da zavole rad, da izvežbaju sva svoja čula Sprečavati decu u igrama bio bi zločin protivu dečje prirode. Vaspitačeva dužnost bi bila da samo rukovodi igrama, i da igre upućuje onim pravcem kojim on želi Škola mesto da usvoji i primi igru, ona je od prvog dana zabranjuje i tako lišava decu onoga što je za njih najprirodnije a u isto vreme lišava sebe jed-nog najboljeg sredstva za nastavu.
Počevći od osnovne škole pa do kraja školovanja igre imaju svoj pun značaj. Mala devojčica igrajući se sa svojom lutkom, zar se ona ne sprema za buduću mater, dečaci igrajući se vojnikai sudija, hajduka, žandara itd., zar se i oni ne spremaju za buduće gradjane i zar se u tim igrama ne pojavljuju sve buduee osobine njihove. I kad bi se još u tim često divljim dečačkim igrama dao dobar pravac i zadovoljila njihova živa i bujna priroda, zar nije moguče i docnije u životu da kao gradjani imaju koristi i dobrog uputa. U opšte ono što je najvažnije u igrama; formiranje njiho-vog karaktera, mi ostavljamo decu same sebi, pukom slučaju ili rdjavoj okolini, koja je najmanje pozvana da vaspitava. A svu pažnju obračamo na učenje na pamet raznih gramatika datuma i careva i kraljeva,
Da vidimo sad kako sokolska društva mogu da izvedu telesno vaspitanje i telesno odgajivanje. Ranije se radilo u vrlo uzanom obimu Celo telesno vaspitanje se svodilo na gimnastiku, na izvesne vežbe, proste vežbe, i vežbe na spravama, najviše u zatvorenom .prostoru, često potpuno nehigijenskim, neprovetrenim, prašljivim, teskobnim, bez svetlosti i vazduha a često se te vežbe vršile i pred veče i noću, posle dnevnog rada kad je organizmu bio potre ban samo odmor.
Telesno vaspitanje obuhvata sve što pomaže dobrom telesnom odgajivanju. Tu dolazi na prvom mestu poučavanje o higijenskom načinu života. Ni najsavršenija gimnastika neće pomoči ako nebu-demo naučili kako čemo higijenski živeti. Ako ceo dan i noć prevedemo u zagušljivim, nečistim prostorijama, ili ako se ne budemo hranili kao što treba, bilo da se unosi nedovoljno količine hrane, ili nepodesna hrana, ili da se padne u drugu krajnost i da se unosi i suviše hrane ili da se čine greške u tome što se u telo
2*
undse i uživaju štetne materije i otrovi kao što su alkoholna pida, duvan i drugi nepotrebni začini. Telesno vaspitanje' se dalje sa-stoji u održavanju potrebne telesne čistode, da je Sreća pored svake škole potrebno je da bude kupatito, jer bi preče bilo da se deca nedeljno okupaiu, nego da nauče na pamet sva gramatička pravila grčkog, latinskog ili nemačkog jezika. Organizmu, naročito mladom, potreban je dovoljan odmor i potreban rad, i telesni i. duhovni. Ako telo ne radi ili se ne odmara, ono de zakržljati, jer se samo radom i vežbom razvija i jača, ako, pak, suviše radi ili se malo odmara bide premoreno i opet sprečeno u razvidu. Tetesno vaspitanje ne sme se smatrati kao odmor od duhovnog rada Posle svakog rada bilo telesnog ili duhovnog treba odmora. Ranije se gimnastika radila posle velikog umnoga rada, ali to je bilo pogre-šno, ona nije nikad postizala svoj cilj, ona je još više umarala. Mi ne smemo tražiti nova opterecenja i dovesti umornu decu u sokolane. Mi moramo tražiti da se telesnom odgajivanju rezer-više isto toliko vremena kao i drugim predmetima. Školski programi s'J sye obilniji. Svaki nastavnik gleda da optereti svojom strukom školu, svaki misli da je njegov predmet najvažniji i da se bez njega ne može opstati. U školama se, kao što smo ved rekli, ne vodi računa o celini. Jedan nastavnik ne obzire se na drugog, svaki predaje kao da postoji samo njegov predmet. Otud toliki silni domadi zadaci, otud toliko opteredenje i potreba rada kod kude pored rada u školi. I onda de biti strahovito teško izvodili i telesno vaspitanje, oduzevši deci i ono malo slobodnog vremena, preko potrebnog za stvarni odmor
I sam rad u sokolanama mora se preobraziti Rad u sokola- -nama ne sme biti radi vežbe i samo radi lepog izgleda, u koliko de publika u njemu uživati. Za telesno razvide potreban je rad, a rad se postiže vežbom. Rad, pak, mora biti zanimljiv i koristan. Nije samo glavno umoriti mišice u sokolani, isto onako kao što se umori možak u školi. Rad u sokolani mora da bude stvarni rad? istinski, živ rad. Zbog toga i Sokalana mora biti radionica.
Pod sokolanom ne razumemo više kakvu veliku dvoranu kaio sastavni deo kakve krčme, niti naročitu kudu od ciglje i kamena, koja se zove sokolana, i gdje stoje razne sprave na kojima se izvode vratolomne radnje da zadive gledaoce. To je shvatanje iz starih predratnih vremena gde se posle vežbe odmah išlo u krčmu
1 žedj gasila pivom i vinom, To su greši mladosti sokolstva koji se ne smeju više ponoviti.
Sokolana je Sokolski Dom gde svi sokoli rade u svojoj zajed-ničkoj kući, u svom vrtu, u svoioj radionici i čitaonici. u svojoj staji i na svojoj njivi. Za razliku od drugih radionica i drugih domova ona je higijenska radionica, ona je i higijenska škola. Ona je Dom, gde ee svaki imati ono što mu oskudeva, i gde će se zavest, isto tako telesni rad, kao što će se omiliti umni rad i gde će svi, jačajući svoje mišice i svoj možak, ojačati svoju dušu i svoje srce, gde će se vežbom jačati moral kao i ruke.
U načinu vaspitanja sokolskog naraštaja primljen je poznati skautski četnički način vaspilanja podešen opštem sokolskom načinu i prilagodjen našim prilikama i potrebama. Njegov osnivač djeneral Baden Paul nazvao je taj način: vaspitanje za dobre gra-djane Zaista mi boljeg i potpunijeg cilja u životu nemarno tražiti, nego što se sprema omladina za dobre grad ane. Naš cilj prema tome biće, da radimo na tome, da takav jedan način vaspitanja sa potrebnim reformama škole bude primljen u državnim školama, i da se o njegovom punom izvodjenju postara sama škola, bar u koliko se to tiče školske dece.
Sve što je ranije izneseno govoreči o školama i nedostatcima njenim, kao i tome u kome pravcu treba da se škola reformiše, sve to obuhvata skautska sistema.
Ona to postizava igrom, utakmicom, vežbom. Ona, u svojim malim četicama i kolima, vežba u zajedničkom, udruženom radu, što če za budući život, kao i za državni biti od najveće važnostii Ona uči bratskoj majamnosti i razvija na taj način najbolje soci-jalno osečanje i shvatanje dužnosti i ljubavi prema bližnjem . prema celini, što su uslovi za svaku organizaciju bilo privatnu a još više državnu Ona podesnim igrama vežba mišice, čula, razvija moc posmatranja, izvodjenja zaključaka, sudjenja i razmišljanja. Ona vežba ruke ručnim radovima, uči štednji, ne samo novca već i vremena i zdravlja, i na taj način uči razumnoj ekonomiji ličnoj i opštoj. Ona traži prirodu i uči se i na njoj i u njoj. Samo u slobodnoj prirodi u čistom i velikom zraku vaspitava se velika i čista duša. Sa širokim vidikom prirode stvara se i širok pogled pojedinaca i spasava ga od uzanoga, sebičnoga i sitnoga, od čega da-nas patimo, kao što smo i juče padli.
Uvodjenjem ove novine u sokolski naraštaj kao i mnogih drugih reformi, Sokolstvo ima da se preobrazi, podmladi, osveži, da dobije novog poleta, da zahvali sve slojeve našeg naroda i da mu bude doista velika učiteljica i vaspitačica, kakva mu ja o davno potrebna.
Pred tim novim vidikom i s izgledom na najveći uspeh mi pozdravljamo novo sokolstvo u našoj novoj, velikoj i lepoj otadž-bini, kojoj sada, više nego ikada, treba snage, ljubavi, razumevanja i dobre volje, pa da budemo najsrećniji i najnapredniji narod, jer za sve to imamo mnogo više uslova, nego mnogi i mnogi narodi
i	države u svetu.
Naši slavni borci dali su na bojnom polju sebe za nas, dajmo
i	mi na kulturnom i prosvetnom polju sebe i svoj rad za našu decu, za naša nova pokoljenja, kojima želimc da bude život lakši, bolji i srećniji, nego što je bio naših očeva i naš.
II.
Ratovi nisu osakatili milione ljudi telesno več i moralno. Pored telesnih invalida imamo još više moralnih. Više nego ikađ moramo nastati da ukažemo i njima pomoč i njih da reeduciramo (ponova vaspitamo) — kao što se invalidi reduciraju i njihovi udovi uzeti čine opet upotrebljivim.
Gubitak radne snage stvorio je križu u ekonomskom pogledu.
Gubitak morala izazvao je još veču i težu moralnu križu koja je kudikamo opasnija nego što je kriza u radnoj snazi.
U danima kad je shvatanje socijalnih dužnosti od največe važnosti mi nailazimo sasvim protivne pojave.
Jedan narod koji ne bude imao svojih ideala i svoga vi-sokog morala unapred je osudjen na propast.
Zar bi naš narod mogao ikad izdržati borbu do kraja ? J onda kad su svi mislili da je potpuno uništen, on vaskrsava bla-godareči svojoj moralnoj snazi, svojim idealima, koje ni naj-grublja neprijateljska sila nije mogla da uništi.
Od kuda dolazi da posle tolikih silnih podviga i neizmerne snage koja ga je održala u najtežim trenutcima, da se sad, kad može da uživa punu slobodu i kad su uslovi za napredak i rad nesravnjeno bolji, da se javlja takva moralna kriza?
A nesumnjivo je da takva kriza postoji i neće biti bez interesa da potražimo uzroke toj pojavi, koja ne samo kod nasT več je gotovo opšta kod sviju naroda koji su bili u ratu.
Pojavu ekonomske krize brzo čemo i lako objasniti. Izginuli su ljudi u najboljoj snazi, drugi su osakačeni i u radnoj je snazi manjak. Uništen je 'sirov materijal kao i sredstva za preradu. Na isti način možemo da objasnimo i moralnu križu. Njoj ima više uzroka.
Današnji ljudi su umorni. Ceo narod je u izvesnoj rekon-valescenciji kao posle jedne teške bolesti. I, zaista, ceo narod je preboleo opasnu bolest u kojoj je imao strahovitih kriza. Zbog toga je potpuno pojmljiva izvesna apatija — nemar prema mnogim poslovima. U silnim borbama i naporima utrošena je sva rezervna moralna snaga i kao što umornom čoveku i umornom i iscrp-ljenom narodu treba vremena i odmora da se povrati sebi Narod ne pati samo od telesne malokrvnosti, on pati još i od moralne anemije — moralne malokrvnosti.
Rat je rdjavo vaspitno uticao na ljude. On je poremetio pojmove o pravu i o svojini. On je propovedao otimačinu, ve-ličao svirepost. nagradjivao prevaru, ubijstva- uništenje.
Rat je odvukao ljude od redovnog i produktivnog posla. On je poremetio u opšte odnose društvene. Slobodni i nezavisni ljudi postali su poslušne mašine. jučeranji podoficiri postali su neograničeni gospodari tolikih života.
S druge strane u pozadini dala se laka prilika za zaradu. Podmitljivost je uzela največe razmere. Za novac se mnogo što šta moglo postiči. Povečanja cena prouzrokovale su lake i velike zarade. Posle tegoba ratnih, ljudi su postali žedni dobrog i ugodnog života i uživanja. Ljudi su se odvikli od redovnog posla
i	navikli na vojnički i ako težak, ipak materijalno bezbrižan život. Ljudi su se odvikli porodičnog života i postali mu tudji. Raširen je alkoholizam i prostitucija u ratu. Mnogi od naših sugradjana su bili vaspitani u anti-državnom duhu i danas u svojoj državi ne mogu da se toga otresu i drže da se i danas treba opirati svakoj vlasti, pa ma ona i od narodne države dolazila.
Porodični život je stradao. Odsustvo ljudi pokolebalo je moral žena ili usled siromaštva ili usled lakomislenosti.
Omladina je takodje moralno stradala. Uticaj okoline, koja živi od prevare, podvale, kradje, — aprovizacije, reoni, kuponi,
sve je to neobično rdjavo uticalo na detinju dušu. Odsustvo roditelja i nemanje redovnog školovanja iz osnove je poremetilo vaspitanje.
Svemu torne rezultat je opšta moralna kriza u celom svetu, moralni invaliditet naših dana.
• Nije dovoljno	samo	utvrditi ovo rdjavo stanje. Mi	moramo
da	ga lečimo, isto	onako	kao što lečimo i pomažemo	naše te-
lelesne bogalje — invalide.
Mi našem malokrvnom moralu treba da damo sredstva za jačanje, treba da tom oslabljenom moralu damo dobre duševne hrane.
Sredstva za pomoč su raznolika i mnogobrojna. Treba ih sva upotrebiti. Mi čemo nabrojati najglavnija: Naša omladina se brže oporavlja kao i svaki mlad organizam. Ona nije više apatična — nemarna, ona na protiv pokazuje puno života. Njoj treba samo dobrog uputa, treba je umeti izvesti na pravi put i njenoj živosti dati zgodan predmet. Omladini treba dati na prvom mestu sredstva za moralno i duhovno jačanje, jer se stariji organizmi ne oporavljaju i	ne odmaraju tako lako.
Ali pre svega treba	početi borbu protiv korupcije,	koja sve
više vuče u moralnu bedu. Tome je prvo lek u čvrstoj i dobroj državnoj organizaciji, u podizanju duševnog autoriteta, u prisustvu vlasti, koja je danas gotovo potpuno odsutna. Da bi se to uspešno postiglo, potrebna nam je objektivna i oštra javna kritika, potrebna je jedna poštena, svesna i slobodna štampa.
U koliko država i javnost mogu da povoljno utiču na le-čenje današnjih moralnih bolesti, toliko isto mogu da utiču bla-gotvorno i sve druge privatne organizacije.
Jedna od najjačih i najpodesnijih udruženja koja mogu da izvrše moralni preporodjaj i moralno da osveže čitav jedan narod jeste i naše Sokolstvo. Ono to može lako, brzo i uspešno da izvede. Sokolstvo traži ispunjavanje dužnosti, čega danas tako malo ima; Sokolstvo propoveda bratstvo — bratsku solidarnost, koja je danas svedena na nulu, jer je niaterijalizam i lihvarenje obuzelo ceo narod. Sokolstvo hoče reda poretka, a to nam najviše nedostaje, bez toga nema u opšte nikakvog zdravog državnog života. To je prvi uslov za stvaranje i opstanak jedne organske celine — naše nove države.
' t
Sve to može da postigne Sokolstvo, jer ono gaji vežbe, — ono vežba i jača telo, a vežbajuči njega ono utice i na moral, i njega vežba i jača.
Sokolstvo postiže još i više. Ono omladinu vaspitava za rad i odvaja je kao i odrasle od besposlice, ono podiže i krepi slabe, ono če biti u stanju da skupi opet velike rezervne snage, telesne i moralne, koje če pomoči da se osposobe za one velike predstoječe kulturne borbe i utakmice naroda, koje se več vode izmedju nas i naših suseda.
111. Načrt pravilnika*)
Odseka za sokolski naraštaj
Sasfav. Naročiti odsek u starešinstvu Sokolskog Saveza SHS bavi se ustrojstvom i izvodjenjem obuke sokolskog na-raštaja. Odsek je sastavljen iz 6 članova od kojih najmanje dva člana moraju biti predvodnici.
Podela. Sokolski naraštaj sastavljaju muška i ženska deca, i sokolski podmladak muških do 18, ženskih do 16 godina.
Način obuke i vaspitanje. Za vaspitanje sokolskog nara-štaja usvojeno je, pored dosadašnje čisto sokolske obuke, i ustrojstvo Pbojskauta“ prilagodjeno opštem sokolskom ustrojstvu, narodnom duhu i sadašnjim potrebama.
(Istrojstvo. Odsek za sokolski naraštaj u starešinstvu kao glavni stan moči če po potrebi da se proširi sa potrebnim brojem stručnih članova sokola. On če stajati u pogledu izvodjenja na-stave i ustrojstva u vezi sa sličnim odsecima za naraštaj u župnim od-borima (starešinstvima), a preko ovih i sa društvenim i — mesnim, ustanovama.
Shodno odluci sabora, u društvima, gde postoji pobratimski apstinentski odsek, njemu če biti povereno da izvodi obuku sokolskog naraštaja.
Naraštaj se deli na:
Poletarce (muška i ženska deca od 7—12 god.).
Sokolice (sokolske četnike: muška deca od 12—18). Pole-tarci obrazuju jata, sokoliči čete, planinke kola.
*) Podnešen na sednici So k Saveza SHS dne 4./I. 1919. u Beogradu-
Svaka četa, kolo i jato broji 21 poletarca odnosno soko-liča (četnike) ili planinke, a deli se na tri voda.
Svaka četa, jato i kolo ima 1 vcdju i 3 vodnika, najstarijf vodnik je pomočnik vodje.
. Više četa i jata obrazuju u jednom mestu steg, kome če biti na čelu najstariji vodja.
Vodja mora biti član sokola i polagače ispit za vodju.
Odelo- Sokolski naraštaj ima vežbačko i svečano odelo, Vežbačko se sastoji iz košulje sa zasukanim rukavima, širokom položenem jakem, širokim pojasom, širokim čakširama do kolena i čarapama. Svečano je istoga kroja, košulja ervena (ili sive boje sa ervenim okovratnikom, (maramom), čakšire sive boje, čarape iste boie ili crne. Zimi šajkača, leti šešir oblika bojskaut Jeleče ili šinjel kroja vojničkog, krači,
Za planinke: vežbačko odelo slično muškom (suknja do kolena, nabrana), Svečano, plave suknje, mornarske košuljice boje plave ili bele.
Pomorski, jezerski i porečki sokoliči (četnici) imače mornarsko odelo kroja mornarskih vojnika i mesto šešira mornarsku kapu i na prsima kotvu.
Koplje (palica) visoko 1.60—1.80 za izlete i vežbe.
Zastava četna sa znakom čete (trougla) sa državnim bojama (na drugoj strani).
Steg ima veliku četvrtastu zastavu s narodnim bojama i sokolskim znakom.
Značka. Svaki sokolič nosi značku na desnom rukavu, kad je u svečanom i službenom odelu, a u običnom na prsima. Za časnike odlikovanje i veština biče naročiti znaci.
Vežbe se sastoje iz sastanaka za nastavu (teoriju) primenu (praktične radove). Vežbe se izvode u sckclani, u četničkim sta-novima, u polju na izletima, putovanju u stanovanju u polju (logoru) i radionicama.
U sokolani se izvode sokolske vežbe.
U četničkim stanovima nastava.
U radionicama vežbe u ručnom radu.
U polju i poljskom stanju vežbe u polju i domačim rado-vima i igre.
Javna služba. Sokolići i planinke vrše i vežbaju se u javnoj službi, pomažuči svojoj opštini i državnim vlastima i drugima društvima ili privatnim dobrotvornim i kulturnim ustanovama.
Zavet. Svaki član sokoiskog naraštaja daje časnu reč da 1 če biti: veran, otadžbini i državnom poglavaru, četničkim zako-nima i da če svakome koji je u nevolji pomoči.
LozinKa: budi spreman. ČETNIČKI ZAKONI:
1) govori uvjek istinu, (budi veran),
2) budi pravičan,
3) budi koristan,
4) budi prijatelj ljudi i postupaj lepo sa životinjama,
5) budi štedljiv,
6) budi učtiv,
7) budi poslušan i uredan,
8) budi veseo,
9) budi trezven, (uzdržavaj se od alkohola i duhana).
10) budi čist u misli, reči i delu.
LIST ZA SOKOLSKI NARAŠTAJ.
Odsek prima na sebe da uredjuje naročit list za sokolski naraštaj pod imenom „sokoIič“. List bi izlazio mesečno i štam-pao bi se zasebno u potrebnem broju primeraka a sem toga davao bi se uz sokolski glasnik kao dodatak.
List če biti sa slikama a zadatak mu je da kod omladine širi sokolske ideje na prvome mestu, a za tim da radi na higi-jenskom, moralnom i estetičkom obrazovanju narodnog pod-mlatka.
Materijalno list je obezbedjen za sad jednim fondom od 10.000 dinara.
Dr. Miloš Popovič.
Kulturno-prosvetni rad Sokolstva
tlvod
Gimnastika je prosveta tela — a prosveta je gimnastika mozga i srca — to nam je osnovno načelo Uzeto idejno to je kraj nji vrhunac, do koga smo se popeli da nam vidici postanu bezgranični.
U razmatranjn razvoja obrazovnog ideala čovečanstva imamo pred očima radosne slike Jelade sa besmrtnim bogovima i robljem, žalosno nam se zaustavlja pogled na mračnoj pozornici srednjega veka, i jasno vidimo novo i moderno doba sa obnovljenom tež-njom i naprezanjem da se idealima pridje bliže.
U or o m zamahu kulturnih energija mi danas svesno sudelu-jemo kao sastavni i integrirajući deo, i u ime našeg oslobodjenog i velikog naroda preuzima ujedinjcno jugoslavensko sokolstvo tu dužnost na sebe, panapoklič: vežbajte i jačajte telo, odgovara gromovito, složno i jako: vežbajte i jačajte duh, i dušu!
Za utakmicu u čovečanstvu potrebni su celokupni i potpuni pojedinci, da se održimo, da nadvladamo, da se svima sposob-nostima naše rase stvori mogućnost riajboljeg razmaha i razvoja, da najvećim radom postignemo najveću vrednost života — a vrednost života našega jeste izvršenje svih nacijonalnih, slavenskih i čovečanskih zadaća, što nam ih je sudbina i naša volja zadala.
Celokupnog čoveka obrazuju i moraju da obrazuju sokolska društva naša, da mogu da stvore novoga čoveka našeg, čoveka snage i zdravlja, u silnoj i potpuno ispunjenoj harmoniji duha, duše i tela. Nova sokolana mora pokraj sprava za telesnu vežbu da ima govornicu školu, radionicu i knjižnicu!
Sudelujuči po najboljim pogledima svojim u ogromnom rušenju svih prepreka i smetnji, i verskih, i plemenskih, i staleških, i dobnih, i spolnih, obuhvatajući sav narod kao jednu celinu, ja-čajući i obrazujući pojedinca celokupnog, koji je nedeljiv po duši i telu kao što je i narodna celina nedeljiva po stranoj sili, ujedi-njeno jugoslavensko sokolstvo spaja, provadja, shvata i oživotvo-ruje ujedinjenje i jedinstvo, kako sobom, tako narodom, tako svakim članom svojim, i u tome jedinstvu i ujedinjenju, osnova-nom i utvrdjenom na ta tri glavna oslonca, traži i nalazi jedini i najbitniji princip svoga životnog kretanja!
Danas, kada se iza odmora, iza sakupljanja, iza svih žrtavs, beda, patnji i muka, podiže, obnavlja i preporadja naš narod, pa vreme u kome živimo čini jedinstvenim i neizmerno divnim, uje-dinjeno jugoslavensko sokolstvo naglašuje u celom radu svom kulturno prosvetni rad kao veliki, svetao, važan i drag, i hoče da u taj rad dade svu raspoloživu snagu svoju.
Jer buducnost i države i naroda našega počiva u prvo ni redu i jedino na kakvoći i količini materijala ljudskoga. I taj ima da postane boljim, lepšim, zdravijim, mnogobrojnijim, bogatijim i jačim, kako telesno, tako duševno.
Pa kada sve u has teži napretku i prom eni u što savršenije i što bolje, kada ta težnja mora da se ostvari, onda ujedinjeno jugoslavensko sokolstvo svojim kulturno-prosvetnim radom uzima idealni deo obrazovanja i reforme ljudskoga tela, duše i srca.
Poslovnik
prosvetno kulturnoga odeljenja: sokolskoga društva u  .................
§ I-
Ime je odeljenju: Prosvetno kulturno odeljenje sokolskoga društva u _________________________
§ 2.
Zadatak je odeljenju briga oko celokupnoga vaspitanja čo-veka tako, da obuhvati obrazovanje duše i tela, u smeru: intelek-tualnom, moralnom, estetičkom i higijenskom, a sve to. u smislu sokolskih načela.
§ 3.
Svrha se postiže: I predavanjima, kojih ima tri vrste: a) razgovori, koji se imaju držati svake sedmice jednom za izvršne članove, b) predavanja koja se obdržavaju za sve članove, v) javna predavanja sa ciljem, da se sokolska ideja i prosveta što više razvije i proširi u široke redove naroda (a i b, u obliku sokolskih večeri, v u obliku sokolskih zborova); II. Izletima: u prirodu, na istorijska, geografijska mesta, industrijske podhvate, uz saradnju stručnjfika, sudelovanjem kod javnih vežbi, kulturnih i narodnih slava; III. štampom: a) rasturivanjem sokolskih i narodnih listova i knjiga medju članove i narod; IV. osnivanjem sokolskih čitao-
nica, knjiPnica i priredjivanjem zimskih večernjih škola; V. skuplja-njem sokolskih stvari za Savezni Muzej; VI. skupljanjem podataka za Istoriju Sokolstva; VI[. saradnjom sa ostalim prosvetno-kultur-nim ustanovama: VIII. staranjem o potrebama cilokupnoga pro-svetno-kulturnoga rada u okolici društava; IX Podržavanjem veze izmedju sela i grada i sela, pozivanjem u odborske sednice vidjenijih ljudi iz sela i mesta, gdje još nema ni sokolskoga ni pobratimskoga društva; čestim odašiljanjem u široke narodne mase; X. širenjem pobratimske misli u svom kraju; XI. priredjivanjem pozorišnih, pevačkih večeri i sličnoga; XII. saradjivanjem u župskom listu i ostalim sokolskim listovima; ХШ. nastojanjem, da nestaje mana kako u Sokola tako i u naroda; XIV. izvršavanjem zaklj učaka župskog i saveznog odeljenja; XV. akcijom za dizanje „Sokolskih Domova*.
§ 4.
Članovi su odeljenja:
a) predsednik i zamenik predsednika;
b) sekretar;
v) knjižničar;
/	g) novinar;
d)	pet odbornika (od njih treba da bude bar jedan lečnlk i jedan nastavnik).
§ 5.
Dužnost pojedinih članova odeljenja :
a) predsednika: da vodi celokupan rad odeljenja, da zastupa odeljenje, da potpisuje isprave odeljenja da održava veze sa ode-ljenjem župe iste vrste, da pazi da se zaključci odeljenja vrše. U odsutnosti predsednika zamenjuje ga u svemu njegov zamenik;
b) sekretara: da piše knjigu sedničkih zapisnika i vrši.pre-pisku, sastavi kcnačni izveštaj o radu odeljenja, da drži društvenu arhivu u redu;
v) knjižničara:	da drži	i vodi u redu popis društvenih knjiga,
da	ih pozajmljuje članovima,	da referiše o novim knjigama, koje su
u vezi sa sokolstvom i prosvetnokulturnim radoin;
g) lečnika: da	nastoji	da se u društvu i okolici najmanje
mesečno	jedanput	održej	predavanja biranih glava nauke o
zdravlju;
g) novinara: da prima knjige i listove za pojedine članove, da skuplja pretplatu i pazi da svaki član društva dobija uredno
župske i ostale sokolske listove, da drži čitaonicu u redu. On je dopisnik i poverenik župskoga lista. O svim važnijim dogadjajima društva šalje izveštaje u dnevne političke novine. On reteriše ode- • ljenju o švima novinskim vestima, koje su sa radom odeljenja u vezi.
Ostali članovi odeljenja vrše dužnosti, koje im odeljenje odredi, kao na pr. nastavniku — večernja škola, ostali da vode pozorišnim komadom, pevačkim i tamburaškim zborom, da zamene načelnika odeljenja i t. d.
§ 6.
Članove odeljenja bira glavna skupština društva.
§ 7.
Načelnik odeljenja je član upravnoga odbora društva.
Funkcije članova odeljenja odredjuju sami članovi odeljenja.
§ 9.
Sednice odeljenja drže se jednom u mesecu u dan napred odredjen (na pr. svake četvrte subote).
§ io.
Pečat je odeljenju:
Prosvetnokulturno odeljenje sokolskog društva
u ...............
(latinicom i ćirilicom).
Poslovnik
prosvetno-kultarnoga odeljenja: sokolske župe u' -.......................
§ I-
Ime je odeljenju: Prosvetno-kulturno odeljenje sokolske župe u .........
§ 2.
Zadatak je odeljenju, da vodi, pojačava i nadzire celokupni rad na narodnom prosvećivanju u odeljenjima drušlava, spojenih u župi, te da stoji u vezi sa prosvetno-kulturnim odeljenjem Sokol-skoga Saveza S. H. S.
§ з.
Svrha se postiže: I. sakupljanjom čim više sokolskih i pro-svetno-kulturnih radnika u sedištu župe; II. održanjem veze sa svim prosvetno-kulturnim odeljenjima društava; III, priredjivanjem javnih prosvetnih župskih zborova, na kojima de se držati predavanja iz svih oblasti, kao n pr, sokolstva, pobratimstva, higijene, prirodnih i društvenih nauka, antialkoholizma, analfabetizma i t. d.; IV. izda-vanjem pojedinih predavanja i spisa ; V. rasturivanjem dobrih knjiga i listova medju sokole i narod; VI. osnivanjem naročitih škola za rad na narodnom prosvedivanju u vezi sa sokolskom i pobratim-skom misli; VII. osnivanjem stalnih i pokretnih knjižnica; VIII. priredjivanjem stalnih i pokretnih izložaba; IX. osnivanjem župskoga muzeja; X. saradjivanjem u župskom listu i izdavanjem svoga lista; XI. izveštavanjem (periodičnim) u javnoj štampi o razvitku i stanju kulturno-prosvetnoga rada u sokolstvu i pobratimstvu. XIi. šaljuči predavače u pojedina društva; XIII. šahiranjem podataka za Istoriju Sokolstva; XIV. kooperacijom sa ostalim prosvetno-kulturnim ustanovama, koje idu za istim ciljem za kojim i sokolstvo; XV. izvršavanjem zaključaka saveznog odeljenja.
§ 4.
Članovi su odeljenja:
a) predsednik i zamenik predsednika,
b) sekretar,
v) knjižničar,
g) novinar,
d) nadzornik,
e) četiri odbornika (od njih treba da bude bar jedan lečnik i jedan nastavnik,
dj) svi načelnici prosvetno-kulturnih odeljenja spojenih u župi.
§ 5.
Dužnost pojedinih članova odeljenja:
a) predsednika : da vodi celokupni rad odeljenja, da zastupa odeljenje, da podpisuje isprave odeljenja, da održava vezu sa ode-ljenjem Saveza iste vrste, da pazi da se zaključci odeljenja izvrše. U odsutnosti predsednika zamenjuje ga u svemu njegov zamenik.
b) sekretara; da piše knjigu sedničkih zapisnika i vrši pre-pisku; sastavi konačni izveštaj o radu odeljenja; drži društvenu arhivu u redu;
v) knjižničara: da drži i vodi u redu popis župske knjižnice, da ih prema potrebi pozajmljuje odeljenjima društva, da referiše
0 novim knjigama, koje su u vezi sa sokolstvom, pobratimstvom
1 prosvetno-kulturnim radom;
g) novinara: da drži u redu župsku čitaonicu, da prima i šalje knjige i listove odeljenjima društva, da izveštava u javnoj štampi razvitak i stanje prcsvetno-kulturnoga rada u Sokolstvu i pobratimstvu. On je dopisnik saveznoga lista. Prati izlaženje listova u vezi sa sokolstvom i pobratimstvom i referiše odelenju;
d) nadzornika: da prema punomoći župskcga odeljenja, vrš pregled rada pojedinih odeljenja društava.
Ostali članovi odeljenja vrše dužnost koje iui odelenje odredi, kao n. pr. da skupljaju stvari za muzej, istoriju, da zamenjuju načelnika ili kojega drugoga člana u odsutnosti itd
§ 6.
Članove odeljenja bira glavna skupština župe.
§ 7-
Načelnik odeljenja je član upravnoga odbora župe.
§ 8.
Funkcije članova odeljenja odredjuju sami članovi odeljenja.
§ 9.
Sednice članova odeljenja pod a) b) v) g) d) e) drže se jed-nom u mesecu, a članova pod dj) za vreme sednice upr. odbora župe.
§ 10.
Ako odeljenje izdaje list, poverava uredjivanje lista jednomu svome članu.
§ u.
Pečat je odeljenju:
Prosvetno-kulturno odeljenje sokolske župe u ...........
(latinicom i ćirilicom.)
Соколскн Глаопик
8
Poslovnik
prosvetnokulturnoga odeljenja Sokolskoga Saveza S. H. S.
u.....................................
§ 1.
Ime je odeljenju: Prosvetnokulturno odeljenje Sokolskoga Saveza S. H. S., u ...........................
§ 2.
Zadatak je odeljenju: da upravlja celokupnim prosvetnokul-turnim radom u Sokolstvu, le da po mogućnosti ujedini celo'cupan rad privatne inicijative na kulturno-prosvetnom polju u narodu S. H. S.
§ 3.
Svrha se postiže: I. odredjenjem krupnih i opštih zadataka prosvetnoga rada u narodu; II. okupljanjem i razmeštanjem prosvetno-kulturnih radnika u narodu; III. šaljuči savezne predavače i savezne nadzornike u Sokole i narod; IV. izdavanjem središnjega saveznoga lista; V. osnivanjem štamparije za izdavanje lista, knjiga i edicija (odeljenja); VI sakupljanjem prosvetnog darka; VII. sazivanjem sa-veznih zborova; VIII. sastavljanjem stručnih anketa; IX.osnivanjem Saveznoga Muzeja, knjižnice i priredjivanjem izlćžaba; X. brijfom za ugrožene krajeve; XI. pisanjem Istorije Sokolstva; XII. podi-zanjem narodnih univerziteta; XIII. sazivanjem svih kulturnih radnika u narodu na periodičke kongrese; XIV. provadjanjem zaključaka Sokolskih Sabora.
§ 4.
Članovi su odeljenja:
1. predsednik i zamenik predsednika;	'
2. sekretar;
3. knjižničar;
4. novinar;
5. nadzornik;
6. četiri odbornika (od njih treba da bude bar jedan lečnik » jedan nastavnik amo spada i glavni urednik „Sokolskog Glasnika-);
7. svi načelnici prosvetnokulturnih odeljenja župa spojenih u Savezu.
Dužnosti pojedinih članova odeljenja:
#
35
a) predsednika: da vodi celokupni rad odeljenja, da zastupa odeljenje, da potpisuje isprave odeljenja, da održava vezu sa prosvetno kulturnim ustanovama iste vrste, da pazi da se zaključci odeljenja izvrše. U odsutnosti predsednika zamenjuje ga u svemu njegov zamenik ;
b) sekretara: da piše knjigu sedničkih zapisnika, da vrši pre-pisku, sastavi konačni izveštaj o radu odeljenja, da drži društvenu arhivu u redu;
v) knjižničara: da drži i vodi u redu saveznu knjižnicu, da knjige preina potrebi pozajmljuje odeljenjima društva, da referiše o novim knjigama, koje su u vezi sa Sokolstvom, Pobratimstvom i prosvetnim radom;
g) novinara: da prima i šalje listove i knjige župskim odeljenjima, da izveštava u javnoj štampi razvitak i stanje prosvetno-kulturnoga rada u Sokolstvu i Pobratimstva. On je dopisnik sa-veznoga lista. Prati izlaženje listova u vezi sa Sokolstvom i Pobratimstvom i referiše odeljenju;
d) nadzornika: da prema punomoći saveznoga odeljenja vrši ■pregled rada župskih i društvenih odeljenja.
Ostali članovi odeljenja vrše dužnosti koje im odeljenje odredi, kao na pr. pisanje istorije Sokolstva, organiziranje prosvetnoga -darka, skupljanje stvari za Savezni Muzej i t. d.
. § 6.
Članove ddeljenja bira skupština Sokolskoga Saveza S. H. S.
§ 7.
Načelnik odeljenja je član Glavnog Odbora Sokolskog Saveza H. s.
§ 8.
Funkcije članova odeljenja odredjuju sami članovi odeljenja.
§9.
Sednice odeljenja drže se jedanput bar mesečno i uvek kad je skupština Saveza S. H. S. Na potonje moraju doći i načelnici župskih odeljenja, a na prve lokalni članovi.
§ 10.
Ako odeljenje izdaje svoj list, poverava uredjivanje lista jed-aome svome članu.
/
Pečat je odeljenju:
Prosvetno-kulturno odeljenje Sokolskoga Saveza u ..........................
(latinicom i čirililom)..
Obrazloženje za članove prosvetno-Kultumih
odeljenja.
Rad sokolskih društava u narodu našem je mnogostran. Članovi upravnoga odbora ne mogu ceo rad sami da svrše, zato se celokupan rad upravnoga odbora podeljuje na naročita dva odeljenja i to: tehničko odeljenje društva, koje se bavi tehničkom stra-nom društvena rada, t. j. vaspitanjem tela; prosvetno-kulturno odeljenje društva, čija je svrha širenje sokolske i druge prosvete medju Sokole, Pobratime i narod, t. j. vaspitanje duše. Prosvetno-kulturno odeljenje deli se na manje pododbore kao n. pr. pevački, tamburaški, pozorišni i t. d. Za svaki ovaj pododbor treba da se izabere po jedan pročelnik, koji je član prosvetno-kultumog ode-lenja. Posebnih odeljenja osim ovoga ne može da bude. Obadva ova odeljenja jesu pomagači sokolskoga rada uopšte. Rad u odeljenjima mora da bude takav, da svrha njegova potpomaže cilj sokolskoga društva. Gde odeljenje tako ne shvati dužnost svoju, tada su takva odeljenja opasni protivnici cilju i radu Sokolstva. Svako odeljenje zastupano je u upravnom odboru društva po svojim delegatima: vodjom i predsednikom, da u sednicama iznašaju rad odeljenja, da se na taj način drži veza u radu izmedju društva i odeljenja.
Članom odeljenja može biti samo onaj član društva, koji kao takav ispunjava sve dužnosti kao član uopšte. Članovi, koji bi u pojedina odeljenja stupili samo zato, da pevaju u pevačkom zboru ili odigravaju u pozorišnom komadu, a da inače ne ispunjava ju sokolsku dužnost u društvu i narodu, ne mogu da budu primljeni kao članovi pojedinih odeljenja društva.
Sve što se čini u javnosti, čini se u ime sokolskoga društva.
Prosvetno-kulturna odelenja društva, župe i Saveza stoje u. podredjenom položaju prema upravnom odboru društva, župe i
Saveza. Prema tome nije odeljenje neko posebno telo, nego deo tela, a načelo podele rada, koje je u Sokolstvu veoma potrebno stvorilo je ova odelienja. Celokupna sokolska načela, dužnosti i pravila moraju da budu cilj ovlh sokolskih odeljenja raznoga smera. Samo onda, kad u Sokolstvu kao jednoj košnici, bude od nas svaki znao svoje mesto gde da radi i stvara — a svima nam bude svrha ubrzati i stvoriti duševni i telesni preporod naroda našega, onda če takovo Sokolstvo, ispuniti sokolsku dužnost prema društvu i narodu. U prosvetno-kulturnom odeljenju imade sokolskih radnika (članova) čije se dužnosti treba tačno da označe, a da rad teče i buja. Glavni radnik u odelenju jeste: predsednik, odgovoran glavnoj skup-štini za čitav rad odeljenja. Za predsednika odeljenja neka se bira onaj član odeljenja, koji najviše radi u prosvetnom i sokolskom životu. Ljubav i rad prema Sokolstvu neka bude merilo u sokolskim redovima ko če da dodje na prva mesta, a ne ime i bogastvo iz-van sokolskoga rada. Samo ljubav i vera prema sokolskoj stvari brzo će nas dovesti cilju sokolskoga preporoda a ne bogastvo i ime spoljašnjega života. Osim šlo pozna rad narodnoga prosvedivanja, neophodno je potrebno da zna duh i organizaciju Sokolstva. Neka prati rad i život narodnoga prosvedivanja i Sokolstva uopšte, neka prati i gleda potrebe duševne i telesne naroda svoga u krugu gde je društvo i neka prema tome udešava rad u društvu. Sokolstvo nije ustanova, koja zavihi od nekih stalnih zakona, pravila i načela; duh i život naroda su temelji, na kojima se Sokolstvo razvija i živi. Predsednik pazljivo prati čitav život odeljenja, i pazi da članovi odeljenja vrše i izvrše svoju dužnost. Život odelenja zavisi od prova-djanja, a ne od sedničkih zaključaka. Protiv onoga koji ne ispu-njava dužnosti, neka se postupa prema*pravilima samoga društva. U javnom životu zastupa on odeljenje, a tom prilikom neka ne za-boravlja nikad, da je čuvar svete ideje Sokolstva i Prosvete i da je dužan širiti ideju u svim krugovima javnoga života. Njegova je dužnost, da vodi i sazivlje sednice odeljenja. U tačnom i urednom vo-djenju sednica postizava se uspeh odeljenja. Mir, dosljednost i ne-pristranost predsednika je temelj rada u sednici. Podeljuje reč, kako su se članovi javljali. Za vreme debate zabeleži glavne stvari i momente, koji su i zašli iz debate. Brani govornika od prekidanja, diži red, kad treba da se govori. Predsednik pazi da se debatuje stvarno i važno, jer sednica nije za besposlen razgovor — nego za rad. On pažljivo prati razvoj debate, stvara plan o čemu se radi
i predlaže tačno i kratko zaključak na primanje. Predsednik ode-* ljenja, ako nije vežbač, neka često puta otide u sokolanu da upozna život u sokolani i zbliži se sa članovima raznih kategorija. Cesta poseta članova odeljenja sa vežbačima spaja rad i ličnosti uzajamno sve više i više, i u medjusobnom upoznavanju leži i uspeh sokolske stvari uopšte. Pa i osim rada u sokolani i odeljenjima treba da drži vezu sa članovima izvan sokolane; da upueuje na pra-vilan i moralan život. Predsednik treba pa postane apostol duha i prosvete u društvu. O celokupnom radu odeljenja vodi kratke zabeleške i referiše upravnom odboru,
Sekretar.
Sekretar je temelj odeljenja. Ne radi li, zaustavi se čitav rad odeljenja. On je desna ruka predsednika s kime mora da se često-sastaje i rešava zaključke sednica. Zato ovu dužnost neka primi brat, koji ima vremena, a kraj toga volju za rad. Tajnik provadja sve zakjučke odeljenja, ako zato nije ko drugi odredjen. Delokrug njegova rada je mnogostran, za to se od njega traži da pozna duh i organizaciju Sokolstva u vezi sa prosvetnim radom. On vodi sed-ničke zapisnike i prepisku sa životom izvan društva. Na njega obi-čno dolazi korespodencija odeljenja. Kod primanja korespoden cije neka pazi:
I. Pogleda adresu, da se osvedoči je li pismo zaista za ode-Ijenje ili je n. pr. za predsednika, starešinu društva, tehničkom ode-ljenju i t. d.
II. Omote na dopisima neka polako razreže, da ne pokvari sa-držinu dopisa trganjem kuverte.
III. Omote neka ne baca, jer na njima često stoji naslov, ko-je poslao, kao i datum, koji mu često pub služi za dokaz. Tek posle neka omote odbaci, a po mogućnosti neka ih ostavlja zajedno-s dopisima
IV. Preporučena pisma neka ne potpisuje nikatl, a da ne-metne datum potpisa.
V. Neka pročita dopis pažljivo, reč za rečju; jer u brzom či-tanju dobije se diugačija sadržina. Kad pročita dopis, stvori zaključak, da li dopis može sam ili sa predsjednikom da svrši, ili je po trebno sve pred odeljenje izneti. Neka odgovara za dopise čim pre. Neka promisli što hoče da napiše, neka se zamisli do položaja pita-telja, što hode od odeljenja da zna, i napiše tačan i stručan odgovor. Odgovor neka je braći bratski, tudjima taktičan, javnim ure-
dima uljuđan bez ponižavanja. Neka še vazda piše prijateljski, ne nabacuje sa rečima, frazama i znanjem, nego piše čim razgovet-nije, čim pri j ate! jskij e, da se iz toga pisanja vidi ljubav i rad.
Poslane dopise potrebno je u celosti prepisati i ostaviti u društvenu arhivu, a gde to nije moguće neka se napiše kratka sa-držina i odgovor. Traži li se odgovor, neka se prilepi marka, to je praktično, jer to ljude prisiljuje na odgovor. O dopisima koje ša-lješ i primaš vodi protokol ovaki:
Protokol pros.-kult. odeljenja
Broj									
dopisa						t-	C3		o
<u ČL	'c CT3	E 3 Is	Pošiljač	Sadržina	s g C aJ ■a M	> o	'ZZ C3	Beleške	c a> >N O
сл O.	TD O	O				O	O CL		D
									
O	dopisima koje šalješ pojedinim društvima, župama ili lično-stima vodi se :
Dostavna knjiga
1 Redni broj	Datum	Kome se šalje	Kratka sadržina	Datnm sa potpisom primaoca	Be leške
A					
Dopise treba razdeliti prema pojedinim odeljenima kome ti dopisi pripadaju kao n pr. za pevačko, tamburaško, pozorišno odeljenje, istoriju, muzej i t. d. U tu svrhu treba načiniti omote od jakoga papira u koje če spremiti te dopise tako, da kad je sednica, da rad teče glatko i da dopis za istoriju ne mešaš sa dopisom za pev. odeljenje i t. d. Sve dopise nakon provadjanja u život i na kraju rada odeljenja treba predati arhivaru. Na svaki dopis koji dodje ili se šalje od društva, meči redni broj prema protokolu, a na dopis kad dodje stavi ovo:
Broj ............ex	19......
Primljeno dana ................
Kad šal ješ stavi ovo:
Broj ............ex	19........
Otpremljeuo dana .................. 19______
Dužnost sekretara je voditi izveštaj o predavanjima, raspra-vama, proslavama, izletima, gde je davano, ko je predavao i vodio, koliko ih je bilo prisutnih i kakvo je delovanje učinilo na članove, Sve to ima da se kasnije referiše u odeljenju,da ostaje trajno u zapisniku odeljenja.
Dužnost je sekretara da vodi sednički zapisnik.
Zapisnik sadrži ovo:
Datum kao i -ime onoga, ko vodi sednicu.
Imena prisutnih u sednici (kao i zapis, koji su članovi došli kasnije).
Dnevni red sednice:
Na levoj strani se zapisnika piše o čemu se raspravlja, a na desnoj zaključak sednice.
Na kraju zapisnika napiše se: Zaključeno i potpisano — datum i godina. Zapisnik podpisuje predsednik, sekretar i jedan član odbora. Kad se piše zaključak neka bude više stručan nego mnogo-stručan. Stručnost ne sme biti na štetu tačnosti. Neka se pazi na to, da zapisnik nije za lično kritikovanje, niti je mesto za sekretarova načela i osečaje, a naročito ne za fraze. Zapisnik se može da piše odmah za vreme trajanja sednice. Ako se u zapisniku dogodi kakva pogreška, nema se u zapisniku ispravljati pogreška, nego se u budučem zapisniku stavi primedba, koja ostaje u zapisnik. Pojedine važne zaključke, koji se tiču celoga društva dobro je napisati i staviti na vidno mesto u dvorani. Zaključci odeljenja postaju na taj način svojina članova i ovi se upozuavaju
s unutrašnjim radom odeljenja. Sekretar je dužan posle prve sed-nice glavne skupštine, kad se u odeljenju razdele funkcije rada, javiti to upravnom odboru, a upravni odbor dužan je objaviti čita-vom članstvu, koja braća imadu zajedničke dužnosti i na koga se u poj edinim potrebama imadu da obrate. Na dopise pojedinih društava, župa i ličnosti, odgovara ovako: na pr. Na dopis
(Vaš) bratski od ........................................  broj	  u
rešeno je u sednici od _____________________________ ovo: (Ovde napiše
zaključak sednice). Svaki dopis od odeljenja podpisuje sekretar i predsednik.O čitavom radu odeljenja sastavlja se izveštaj, koji se čita na glavnoj skupštini društva. Od rada i savesnosti sekretara zavisi unutrašnji rad odeljenja.
Novinar. Težak i zaslužan rad koji traži mnogo marljivosti i izdržljivosti. Zadatak je novinara širiti medju članove štampu kako periodična sokolska izdanja i listove tako i dobru književnost uopšte. On mora da pozna celokupnu sokolsku književnost. On se ne za-država samo na broju pretplatnika, nego neumorno rasturuje sokol • ske i narodne listove. Za knjige, koje se manje traže, prima na-rudžbe On pazi na pojedine razgovore izmedju članova i upueuje ih, da o onoj ili ovoj stvari pročitaju knjigujednog sokolskoga prvaka, koji o tome raspravlja. Pazi dali kojemu članu fali koja knjiga iz sokolskoga rada i života. On prima pretplatu kako za listove, tako i za knjige, vodi o tom izveštaj i predaje ga blagajniku. (Vidi izveštaj'. On pazi, da svaki brat. sestra uredno dobija naručene listove.
Izveštaj pretplatnika:
List (ili knjiga)....
(Črtica u donjim kolonama znači piimanje lista, a ispod nje u donjol poli dolazi datum primanja i svota za list.)
Broj lista	1	2	3	4	5	6	BeleSke
ime i prezime							
1.	i	l		i		i	
							
2.							
							
3.						\	
							
4.							
							
Izveštaj za knjige:
'Ig	Ime i prezime	Naslov i ime pis a	Vredna	Beležke
			K | f.	
				
Novinar kad dobije knjigu, pregleda dobivenu narudžbu, sravni je sa izveštajem, na svakoj knjiži i listu napiše ime i pre-zime kome spada list, predavajuci list ili knjiga članu potvrdi ga crticom u izveštaju. Novinar ne naručuje sam knjige nego društvo. Sva je nagrada novinaru, da od više knjiga koje društvo dobiva, iedna bude za njegovu privatnu biblioteku. Ta je nagrada zaslužna a ni malo ponižavajuća. Novinar stoji u vezi sa knjižničarom, jer dužnosti ovih sokolskih radnika često puta se nadopunjuju i potrebna je veza. Njegova je dužnost sokolsku štampu čitati tako, da mu ni jedna stvar sokolski važna, ne mimoidje. Dužnost je to i svih članova a naroeito novinara. O svim tim stvarima referiše odboru kratko i jasno. To je velika korist, jer članovi odbora jesu o svemu tačno informisani, a s tim se najviše deluje da se stvaraju pravi sokolski radnici. On je dopisnik sokolskih listova. Društveni novinar šalje izveštaje o radu društva župskom odeljenju, ovdi se to sre-djiva kao celina i štampa u župskom listu. Župski novinar šalje saveznom odeljenju i ovde se to sredjiva i putem dnevnih listova piše o stanju i razvitku sokolskoga života i rada. Novinar dopisuje glavne i važnije dogadjaje o životu društva u dnevne listove. Njegova je dužnost svaku vest izašlu u novinama o radu društva izrezati i staviti u knjigu, koja ima naslov : „Novinarske vesti o radu društva”.
Knjižničar. Vodi brigu o društvenoj knjižnici i čitaonici. On se stara, da knjige budu u čvrstom vezu, da budu smestene u or-maru, da se na taj način sačuvaju od prašine. Knjige da označi društvenim pečatom kako na prvim tako i na drugim stranama unutra, da se na taj način sačuva od nesavesnih ljudi. Na koricama stoji
naslov i ime autora i redni broj. Slaganje knjiga treba da se ude-šava prema formatu (obliku). Manje knjižice slaže prema azbučnom redu, a veće knjižice deli prema sadržini n. pr.: A = slručne; B = zabavne; G = poučne; D = pozorišne; E = note i t. d. Obeležavanje brojevima počinje od 1 pa dalje, samo što se kod svakoga broja označi slovo, da se zna iz kojega je odjela. Takvo označenje imenuje se signatura Signatura se označuje na beloj cedulji, koja se prilepi na hrptu knjige, isto tako i na prvoj strani. Dobro je zalepiti na unutrašnjoj strani knjige kratku sadržinu i hi-gijensku pouku.
Za administraciju knjižnice potrebno je ovo:
Glavni inventar knjiga.
Izveštaj čitaoca.
Pouzdana i pregledna manipulacija knjiga.
Izveštaj iz knjige, vodi se dvojako: jedan po abecedi a drugi po tome kako je uredjena knjižnica. Idealan je onaj izveštaj, koji ne ide do ruka čitalaca, koji često nemaju smisla za red. Na papiru napišemo knjige tako, da na jednoj strani može da se napiše do 500 svezaka. Ovaj izveštaj uokvirimo i na taj način izveštaj je pristupačan većem broju članova. Knjige, koje primarno kas-nije, dopisujemo na kraju, a kad nanovo pravimo izveštaj, onda ih postavimo prema abecedi. Kod pravljenja izveštaja za knjige neka se pripazi na sadržaj knjiga za mladež. U mnogim mestima zaveden je pokraj knjiga znak, da to nije za mladež, što veoma nepovoljno deluje na mladež.
Za posudjivanje knjiga sastavljamo izveštaj čitaoca i to: redni broj, ime i prezime, stalež, odeljenje knjige, stan, rodjenje i vlastoručni potpis Na kraju stoji: Potpisani tvrdi, da red i pravila knjižnice zna i njima se pokorava. Ovo se zove „Knjiga čitalaca*.
Za samo posudjivanje imamo:
List knjige, koja na pročelju ima naslov knjige, ime pisca 1 signatura temeljnoga inventara. Potrebni stupci su ovi: broj objave čitaoca, dan posudjivanja i dan vračanja knjige Preporučuje se Jošte četvrti stupac, potvrda čitaoca, da je knjigu primio.
List knjige sprema se u knjiga, kojoj spada. Kad se posu-djuje, izvadi se i ostavlja u knjižnici. List knjige kada se posu-djuje ostavljamo u škatulji, delimo na toliko odjela, koliko puta knjige posudjujemo u mesecu.
Objava list posudjivanja. U naslovu ima ovo: redni broj, ime i prezime, stalež, stan, rodjenje i vlastoručni potpis, kao i podpis da zna za red knjižnice. Stupci su ovi: broj posudjene knjige, dan posudjivanja, dan vračanja, beležka.
Knjige se daju prema nekome redu. Citao3 predloži svoju objavu, a javi ili broj knjige iz izveštaja ili naslov. Potraži nato knjižničar knjigu, zapiše u objavi signatura knjige, datum posudjivanja, a ako je zavedeno i potvrdu čitaoca, a vrati je čitaocu. Po svršetku posudjivanja listove knjige odnese do statistike i ostavi je do sledečeg tjedna u istoj škatulji
Vračali se knjiga, pogledamo dan posudjivana, po tome na-djemo list knjige, ispunimo u njemu i objavi datum vračanja knjige. List knjige uložimo u knjigu, koju ostavimo na njezino staro mesto. Za vračanje knjiga je udešena opomena. Kad vreme za vračanje prodje, dužnost je opomenuti čitaoca.
Plačanje za knjigu nije svagde uvedeno, ali se preporučuje za one, koji uredno .knjigu ne vračaju.
Preporučuje se u svrhu dalnjega proširenja knjižnice sazvati i jednom godišnje odbor kao i onu braču i sestre koji dosta čitaju da preporuče knjige za nadopunjavanje.
Ako se u kome mestu uredjuje javna knjižnica, a društvo svoje knjige njoj predaje ostavivši tehničke knjige i knjige koje su uspomena, neka uvek učini klauzulu, da odbor ima pravo upliva kako na posudjivanje tako i dopunjavanje knjižnice, da bi na taj način članstvo društva imalo ono što i u društvenoj knjižnici.
Knjižnica, koja je snabdevena stručnim i vrednim edicijama sokolskim i ako se u redu vodi i posudjuje, postat če snažnim pomagačem sokolske misli i rada.
Knjižnica neka nastoji, da svaki član-ica uredi sebi malu knjižnicu, koja če mu služiti u kuči kao ukras shvačanja sokolskoga života i rada.
Ostalim članovima odeljenja poveravaju se radovi naznačeni u sredstvimaodeljenja. Kod podeljivanja rada neka se pazi da svaki član dobije ono što odgovara njegovoj duševnoj snazi i raspoloži-vom vremenu. Za svaki rad pre nego što se počne da obavlja, treba da načini kratki načrt rada, koji neka predloži odeljenju; tek kad odeljenje načrt primi predaje se članu, na izvršavanje o organizo-vanju novoga odelenja javlja se upravnom odboru.
Neka se neprimi dužnosti onaj, koji zna unapred da je neće moći izvršiti, jer Sokolstvo ne postoji na slatkim rečima obeda nja nego na radu. Svaki neka u radu za Sokolstvo pridonese samo malo, i velika zgrada Sokolske Ideje sazidaće se u korist naroda i države.
Ako se u jednom odeljenju osnuje pevačko, tamburaško, pozorišno, pobratimsko odeljenje, onda se mora iz članova odeljenja izabrali vodja toga odeljenja, koji vodi brigu za popis članova i o radu
i	potrebama podnaša izvježtaj sednici odeljenja. U slučaju da rad odeljenja zahteva više radnika, sme odeljenje posle zaključka upravnoga odbora kooptirati potreban broj radnika. Načelo neka je podela rada i neka se pazi, da svaki član odeljenja radi, a ne da se jedan pretovariva, dok je drugi miran posmatrač.
Celokupni rad članova odeljenja mora da odiše bratskom Iju-bavlju, kome temelj mora da bude vera, da je Sokolstvo stvoreno zato da na sadašnjosti gradi budućnost naroda, koja zavisi od naroda koji de biti prosvećen. Sokolskom i narodnom prosvetom konačnom oslobodjenju i napretku naroda našega.
Oputa Osnova rada za pros. kult. odeljenja bila je rad pro-svetno-kulturnoga odbora Vidov-danskoga Sabora. Prema rešenju Sabora svako društvo mora da ima odeljenje prosvetno-kulturno. Prilikom izbora upravnoga odbora bira se i predsednik za ovo odeljenje, isto tako kao i vodja društva. Predsednik proučivši prilike u ko-jima Sokolstvo radi, prouči ove poslovnike i kooptira potreban broj radnika za prosvetno-kulturno odeljenje — Na prvoj sednici izaberu izmedju sebe potrebne i predvidjene radnike kao ri. pr. no-vinara, sekretara, knjižničara i t. d. Odeljenje društva mora da prouči poslovnike župskoga i saveznoga odeljenja, radi toga da zna odnošaj druš. odeljenja prema žup. i saveznom odeljenju i obratno. Odeljenje mora da zna svoje dužnosti prema odeljenju župe i Sa-veza kao i svoja prava. Svaku veću akciju druš. odeljenja, kao n. pr. predavanje, mora da se pošalje župskom odeljenju, koje predava nje prouči i daje u štampu da se rasturi medju ostala, sokol, društva. Odeljenje neka proučava mane u kraju gde živi i neka pazi, kakav bi predavaČ u kom kraju bio podesan. Ni jedna nar. slava i pokret ne sme da prodje mimo Sokolstva. U mestima gde postoje narodne i kulturne ustanove, Sokolstvo mora da stoji u štoužoj vezi s njima.
Kao što Sokolstvo mora da stoji na strani svake narodne stvari, isto tako mora da se stavi u borbu sa svakim pokretom il dogadjajem, koji šteti narodu kao celini, Napominjem br. društvima, da su izabrani naročiti sokolski i prosvetni radnici, koji detaljno izradjuju svaku tačku rada spomenutu u poslovniku, te če nakon dovršetka ovih radova i slabo upučen u Sokolstvo pročitavši tu knjigu biti upučen, u jedno od najsavremenijih pitanja, a to je organizacija narodnoga prosvečivanja.
Sokolskem prosvetom — jakoj duši Sokolskom tehnikom — jakom telu Jakom dušom — jakim telom Konačnom oslobodjenju naroda našeg!
Zdravo!
Dušan M. Bogunovič.
Prilog za prosvetno-kulturni rad Sokol. Saveza.
Narodni uni\?erziteti ili pučka sveučilišna predavanja.
Medju ustanovama zaširenje prosvete zauzim^ odlično mesto narodni universitet ili ustanova pučkih sveučilišnih predavanja, sa zadatkom davanja kvalifikacije. Kao što je medju državnim prosvetnim ustanovama univerzitet ili sveučilište na najvišem — naučnom — stepenu, tako je narodni univerzitet medju vanškol-skim prosvetnim ustanovama na najvišem stepenu. Zadatak je narodnoga univerziteta, da svakom odraslom (od 15 godina dalje) čoveku i ženi, koji su znanja željni, — a to je svaki normalan čovek, — bez obzira na formalno školovanje (kvalifikaciju), poda na način svakom razumljiv, savremeno obrazovanje iz svih na-učnih oblasti, čistih i primenjenih nauka. Ovaj se visoki zadatak ne može postiči niti pojedinačnim predavanjima niti putem štampe ili publikacijama,'nego jedino sustavnim nizovima predavanja uz tumačenja i pokazivanja s pomoću večeg pomočnoga aparata. Ovaj zadatak prevazilazi snagu pojedinog ma kako učenog i
*) Ovo obrazloženje, radjeno je po knjiži br. Vinecnca Štepa-neka (Pfiručka pro činovnikj jednot sokolskych) te je primenjeno na naše prilike.
agilnog čoveka a i manjeg	udruženja	ili odbora.	Zato ne	može
biti zadatak sokolskih kult.	prosvetnih odelenja,	da ona	pristu-
paju u svom delokrugu osnivanju narodnih univeziteta Narodni se univerzitet može osnivati samo onde, gde ima velik broj na-učnika sviju struka, a koji su voljni i sposobni, da pored njinog zvaničnog posla posluže prosveti njinog naroda. To su mahom mesta, u kojima ima univerzitet ili visokih škola
Organizacija i uprava	narodnih	univerziteta	stvar je	naro-
čitih odbora univerzitetskih	profesora	i docenata,	a stvar	je so-
kolskih kult. prosvetnih odelenja, da se pobrinu oko toga, kako bi ta narodna visoka škola što bolje postigla svoju svrhu. U me-stima našeg prostranog kraljevstva, u kojima su prilike povoljne za osnivanje narodnih pniverziteta ima sokolsko kulturno-pro-svetno odelenje da inicira osnivanje davajuči pobude pozvanima. U mestima, gde nebi bilo moguče osnivati potpuni narodni univerzitet treba gledati, da se osnuje manje ili više pot-puna podružnica ili filijala najbližeg potpunog nar. univerziteta. Ovaj bi uzajmljivanjem cvojih sila nadomeštavao one što fale.
Drugi deo zadatka kult. prosvetnih odelenja sokolskih oko •narodnih univerziteta bio bi u torne, da služi narodnim univer-zitetima i da se s njima posluži. Soko treba da podržava uske i stalne veze s narodnim uuirerzitetom a po mogučnosti treba u saveznom ili župnom odelenju, da bude član, koji je i član odbora nar. univerziteta. Soko ima na svaki moguči način da po-dupire rad nar. univerziteta u selu delovanja, pre svega time, što agituje medju članovima za poset predavanja (plakati i obznane nar. univerz, odbora ima da vise na vidljivom mestu u sokolani), da rasturuje publikacije i pozive toga odbora, da daje pobudu za kurzeve, koji stoje ma u kakvoj vezi sa sokolskim životom.
I	u tehničkom pogledu ima Soko da služi narodnim univerzi-tetima, da olakša rad i da ga učini jeftinijim n. pr. davanjem ako treba lokala za predavaonicu, osvetljenja, nadzorom i kontrolom ulaznica, pomoču kod statistike, pomoču ili asistovanjem preda-yaču kod demonstracije, projekcije, pokazivanja, prenošenja vrednih i osetljivih predmeta i t. d.
Još intenziveija ima da bude saradnja Sokola i univerziteta izvan centra. Narodni univerziteti več imaju u svojim pravilima ustanovu, da če predavanja (tečajeve) održavati i izvan centrale •ali redovno samo na poziv privatnika ili korporacija (prosvjetnih
odbora). Eto ovde se nadaje sokolskim kult. prosvetnim odele-njima divna prilika da učine mnogo za širenje prave prosvete. Sokolski odbori imali bi biti direktno vanjski organi narodne univerzitetne organizacije. Naši bi odbori bili u stabilnoj vezi s cen-tralom. Centrala bi se imala brinuti samo za to, da se odrede predavači i program. Sve ostalo je briga mesnoga odbora sokol-skoga. Ovaj ima da se brine za predavaonice, svetlo, doček i konak predavačima, oglašivanje i agitaciju, ulaznice, kontrolu. U takvom bi slučaju lakše nego do sada išlo upriličiti čitav sistem' predavanja i rasturivanje štampanih predavanja. (Jkratko sokolsko odelenje ima da bude organ narodnog univerziteta, potpora njegova i treba da po mogućnosti besplatnom službom financiranje oiakša, troškovi da budu što manji a efekti što veči. Raspolaže li odbor sa sredstvima treba nastajati da predavanja budu ili sa-svim besplatna ilt bar da bude naplata ulaznica što manja.
Kult. prosvetno odelenje svakog sokolskog društva ima da nastoji oko toga, da se u mestu osigura dvorana za predavanja, produkcije i svečanosti a po mogučnosti da ne bude — iz higi-jenskih razloga — ujedno i vežbaonica. Predavaonicu da se snabde nužnim uredjajem i priborom (osvetlenje, skioptikon, podij, sto za predavača, tabla za črtanje s kredama i sundjerom, platno za projekciju, klupe za slušatelje). Gde nema gotove prilike treba nastajati, da dodje do gradnje prosvetnog doma — u torne če nam iči jamačno i država na ruku.
Savezno odelenje neka ishodi, da vešti majstorl arhitekti izrade zgodne osnove. Svakako bi trebalo predvideti, da se u toj dvornici mogu i kinematografska prikazivanja upriličiti.
Savezno kult. prosvetno odelenje sokolsko ima da nastoji, da dodje do saveza svih narodnih univerziteta u kraljevstvu SHS u svrhu podele rada, tako da po mogučnosti ni jedan kraj naše domovine ne ostane bez blagodati više prosvete. Ujedno treba savezno odelenje da se pobrine za što zgodniju vezu s upravnim odborima narodnih univerziteta. Zdravo!
Dr. Joca Hadži.
Предслетске идеје
Можда су нове, можда су само јаснија формулацкја основне идеје југославенског соколства, можда већ има и браке, што о аима мисле. Износпмо нх, да целокупно сокол-ство нађе на њима занимљпвости и посвети им извесну пажњу. Јер ако вреде, ако су потребне у свој прецнзији и чистоћи, ваља да не буде нпједнога брата нашег, нити у Прагу па слету, нити дома, који не би био потпуно и до краја opn-јент.иран о свему.
На ствар: југославенско соколство кступа у Прагу као једна, нераздељива и југославенска јединица; изван нас л изнад нас нема југославенског соколства; ;нема нити срп-ског, нпти хрватског, нити словеначког соколства и репрезен-тацију и вођство југославенског соколства вршн одбор, одре-ђен по Соколском Савезу Срба, Хрвата и Словенаца.
Принципијелан план суделоваља нашег на слету има Да одреди и утврди Соколски Савез Срба, Хрвата и Слове-наца. Тај план је органнзаторни, технички и финанцпјални. А практпчно се дели на четнри дела: сггрема за слет, пут на слет, боравак на слету, те пут са слета дона.
У спреми за слет истакао бих потребу, да напга чла-нови уче или нешто француски, или енглески, зато да у Прагу пред нашпм великим пријатељима не стојимо стално као глувонеми. У боравку на слету етавио бих на срце Сокол-ском Савезу Срба, Хрвата и Словенаца, да у погледу стана, хране и провода, не делп соколство на господу и на сељаке \ дакле одмах у погледу стана: или цело соколство у логор, или у станове по граду, без разлике и без изнимке; у по-гледу комерса, ручкова, вечера, престава и т. д., ако се суделовати мора, онда нека 'суделују само обични изврштш ■чланова, редом, по групама. праведно; једино свечане го-ворнике нека одређује Савез, а такав је н по један доста аа сваку згоду.
Ако смо код боравка на слету, онда ваља да пмамо, оспм званичних и прописаних, неке своје л самосталне цн-љеве. Прво Видовдан! 28./VI- 1920. г. је равно година дана Да је остварено уједињено југославенско соколство! Зато ee Ta] Дан ни^гп на слету у Прагу не сме пропустити без вид~
Соколски Гласник	4
нога знака нашег сећања на први наш соколски сабор! Затим' друго: у Чешкој су гробовп првих југославенских јунака, Принцппа н другова. Бпти у Чешкој а заборавпти то, значило би не бити достојан свпх великих жртава, на којима је Југославија поникла. На који ke начин југосла-венско соколство тражити и успоставити везу између оних дивних заточника и данашљих красних насљедника — то је свеједно, — али се тражитп н успоставити мора!
Боравак на слету доводи још до двоје, што изгледа врло важним. Једно је ускрснуће свеславенског соколства! Велнка и света дужност југославенског соколства јесте, да се у изградљи тоталне конструкције свога гледања на живот, не даје никада, нипошто и ни у коме случају, омести. На путу у човечанство југославенско соколство сматра потреб-ном етично-културну етапу славенства. Можда неће у Прагу бити нити Пољака, нити Руса! Од четирп славенска народа, који овде имају да отвореио и новим речима проговоре, остаје их овде двоје: Чехословаци ii Југославени! Ово двоје сами истина нису, нити могу бити свеслов. сокол. савез, али могу да учпне споразум за рад и припреме око свеславен-ског соколског савеза!
Друго је ово: чехословачко, а донекле и југославенско соколство, обновљено је и ту је; било, или не било, у до-гледно време, свесловенског сокол. савеза,' питање је, да ли да ова два соколетва ступе у неку ужу везу, те у својој акцији створе паралелан ред грађења, или не, — једном речи, како да изгледа дневни ред договора чехословачког л југославенског соколства у Прагу, јер тога договора мора да буде! У тај дневни ред није се тако тешко задубнти, је л’ те, прво: осиивање одбора чехословачког и југославен-ског соколства за обиову свеславенског соколског савеза, те утврђење начела рада на томе, друго: објава заједничке де-кларадије, оба соколства, о темељним принципима даљвг со-колског рада, упућепа човечанству ii лпги народа, треће: па-ралелан ред грађеља оба соколства и њихова ужа веза, једнак закон о облпгатном тел. образовању по соколском спстему у обе државе, отворење две високе школе, у рангу факул-тета, за учење тел. образоваља по соколском систему, једна у Чешкој, једпа код нас, те расподела достојећих снага пра-
»
ведно n једнако у обе државе, бар за те две високе шкопе, и најпосле: промишљање о скраћељу и пропшрењу т. з. ко-ридора између Чехословака и Југославена.
Не можемо у овом летимичном надрту мимоићи оно, што се зову међуславенски спорови. За нас су овде пајди-ферентнији Бугари. Ако их Чехословаци не зову на слет, онда тема одпада. Свакако ми нећемо, неможемо и несмемо тражнти од Чехоеловака, да Бугаре не зову! Јер то је у првом реду ствар такта сампх Чехословака, а друго зидови између сличних, или скоро једнаких племена, или народа, никада нису били корисни. Дођу ли Бугари, лепо, југосла-венеко соколство са Бугарима нема и несме да има за сада нити прпватне, мнти офицпјалне везе, нитиконфликта, свађе и туче. Цело објашњењо пзмеђу југославенског соколства и Бугара може да се састоји у томе, да се пред „лицем делог светаа јаспо внди, колико једно, а колико друго вреди. Ра-чунајуки на снагу и врлина југославенског соколства, мо-рало би се желети, да Бугарп дођу на слет. Барем би обра-чун био свршен!
Пољско-чешки и пољско-руски споровн морајунаша срда испуњавати жалошћу. И колико буде до нас југославенских сокола стајало, мп ћемо учинити и подузети све, да помог-немо победи праведних и демократских начела.
Код боравка на слету морам да се сетим једног лепог обичаја, који је у прошлости соколства играо неку улогу. .Дакле био је обичај, да „гости“ доносе „домаћнну" да-рове. Што сада да се учини! Можда би ово могло да даде неку днрективу: парола „вера за веру“, између Чехословака и нас, постала је крилатидом опћом, дајмо јој реалну под-логу једном адресом, коју југославенско соколство доноси и даје чехословачком соколству, подписану од i свнх чланова југославенског соколства, — и онда верност за верност добија озбиљнији, реалнији и тежи смисао, јер иза фразв стајаке тридесет тисућа потписа.
Стојећи пред слетом морамо да се послужимо и искус-твима прошлости. Организаторна, техннчка и финанцијска спрема и спровађање нашег суделовања на слету, захтева огромне напоре, бригу и рад. Свегадоброга ие прошлости у по« гледу такових подузећаваљада се споменемо.и да искористимо-
Ту у главном има Соколскн Савез Срба, Хрвата и Слове-нада одлучну реч и гесту. Верујући у готовост и способ-ност Савеза да буде н сада на своме месту, било бп пзлбшио-нстрчавати му са напоменама, саветима п предлознма.
Једно не треба заборавити, и ко то не заборави, тај зна све. Суделоваље југославенског соколства иа слету у' Прагу није гошћеље и шетња, него окршај и мегдан, где југославенско соколство пма да победп или да се осрамоти. То је главно, — а све друго је прилично споредно.
Др. ЈТаза Поповић
Ш. seja starešinstva Sokolskega Saveza SHS v Beogradu 4. januarja 1920.
Navzoči: Dr. Oražen, Dr. Lazar Car, Fran Šušnič, Dragomir Ilič, Ante Malović, Dr. Fux, Dr Laza Popovič, Dr Budisavljevič, Janjanin Tošo, Vilko Mahorič. Franta Hofman, Dr Metikoš, Bo-gunovič, Gjura Paunkovič, Dr. Miloš Popovič.
Starosta Dr. Oražen otvori seje ob 8 uri zjutraj Zapisnik zadnje seje se odobri Tajnik dr. Fux poda nato tajniško poročilo, iz katerega povzamemo sledeče: Največ pozornosti se je še posvečalo likvidaciji in ujedinjenju društev, da se konečno izvede trdna organizacija. Likvidacija napreduje povoljno brez vsako-jakih riasprotstev Od zadnje seje so javila fuzijo sledeča društva.-.
1 Tvrdkova župa: Bos. Kodaš in Mostar
2.	Župa Zrinjski	javlja, da	je likvidacija v	smislu	sklepov ■
sabora izvedena v celi župi
3 Župa Preradovič: Sokol v Daruvaru, Gjurgjevac.
4 Župa Strosmajerejeva Osjek.
5 Župa Ibrišimovičeva, Požega, Nova Gradiška
6 Župa Ljutovida Posavskega: Petrinja, Kostajnica,
7. Župa Fruškogorska: Zemun
8. Župa Bosansko-Hercegovačka: Bos. Novi, Mostar, Bije-lina, Nevesinje, Tešanj, Trebinje, Bos. Brod, Tuzla, Prnjavor, Sarajevo, Maglaj, Srebrnica, Teslič. Derventa, Drvar, Travnik
Ustanovila se je	nova župa	v Novem Sadu	za	Bačko,	pripravlja se ustanovitev	nove župe	v Varaždinu.
Ostala društva, ki še niso izvedla sklepov sabora, se je ponovno pozvalo, da jih izvedejo čimpreje. Natančnega pregleda o stanju likvidacije še ni mogoče podati, ker še ni vseh podatkov. Ko bo izvedena statistika celega Saveza, bode mogoče podati natančen pregled.
Storilo se je vse potrebno, da se čimpreje uvedejo enotni znaki za vse Sokolstvo v smislu sklepov sabora
Ustanovil se je v območju Saveza poseben gospodarski odsek katerega naloga je skrbeti za orodje in obleko. Brat Palčic v Zagrebu se je pooblastil, da čimpreje preskrbi dovolj telovadne obleke.
Razuntega so bili izvršeni vsi skleni zadnje seje. Poročilo se odobri.
Da se likvidacija društev pospeši, sklene se pozvati ponovno še vsa ostala društva, da to takoj izvrše*
Brat dr. Bučar kot urednik Jugoslovanskega Sokolskega Koledarja poroča, da je koledar dotiskan in da izide v prihodnjih dneh. Vsled nepredvidenih ogromnih tiskarskih stroškov in vsled podraženja tiskovnega materijala, predlaga, da se cena koledarju poviša na K 8— kar se sprejme.
Z ozirom na dopis „Pobratimstva1' v Sarajevu se sklene, da se prepusti izvedba protialkoholnega gibanja v Sokolstvu „Pobratimstvu" v Sarajevu, ki naj postopa sporazumno s starešinstvom, ter naj tudi izdaja tozadeven list.
Glede ujedinjenja skautske organizacije v Srbiji s Sokolstvom se sprejme predlog br. Bajželja ter se sklene ustanoviti odsek za naraščaj, katerega načrt se naj predloži na prihodnji seji V Beogradu se začne izdajati list za naraščaj pod imenom „Sokolič“, katerega urednik bode brat Maksimovič.
Poročilo brata blagajnika se vzame na znanje ravnotako brata načelnika.
Glede izleta v Pragi se sklene izdati takoj poziv na Jugo slovansko Sokolstvo, da se ga v čim največjem številu udeleži. Ugodnosti, katere bode imelo Sokolstvo, bode imel samo do-tični, ki je bil že 1. februarja član sokolske organizacije, na pozneje pristopivše člane se ne bode moglo ozirati. Sklenile so se še nekatere podrobnosti glede potovanja i t. d. Kar se pa še ne more definitivno urediti.
Odobre se nato župna pravila ter se sklene pospešiti reorganizacijo žup v smislu sklepov sabora. Kot središča novih žup se določijo:
1. Za Banat — Bečkerek
2. „ Bačko — Novi Sad.
3. „ Baranjo — Osjek.
4. „ Medjimurje — Varaždin.
5. „ Hercegovino — Mostar.
6	„ Istro, del Hrvatske z Liko, Gorski kotar do Ogulina
—	Sušak—Reka.
7. Za Dalmacijo: a) Split '
b Zadar.
8. Zagrebačka županija: — Zagreb
9. Belovar.
10 Za Bosno: a Sarajevo	*
b. Banjaluka
c. Tuzla.
Sklene se pozvati vsa društva in župe, da se v tem načrtu izjavijo, nakar se zadeva definitivno uredi
Na predlog brata Miloša Popoviča, se sklene da pristopi Sokolski Savez zadrugi prosvetnih društev, ki se osnue v Beogradu
Z ozirom na ogromne tiskovne otroške se zviša naročnina Sokolskega Glasnika na 36 K letno, posamezna številka K 4 —
Na predlog br Korunoviča se sklene izdati sokolska čitanka ter se ta poveri da izdela tozadevni načrt. Prosvetni odsek se poveri z nalogo, da ta predlog izvrši.
Prihodnja seja se vrši ob koncu prednjačkega tečaja v Ljubljani
Pretplata za Sokolski Glasnik za 1919.
Bratska Sokolska društva i ostali pretplatnici, koji još nisu pretplatu za prošlu godinu pod-mirili mole se, da to odmah učine. Isto tako bi trebalo i pretplatu za tekuču godinu od pretplat-nika ubirati i postepeno slati.
Zdravo!	T.	Janjanin
Распис министарства просвете о соколству и школи
министарство пгосвете
краљ. C. X. С.
O.	Н. бр. 374.
19. јапуара 1920.
Београд.
Директору..............................
У...................
Да би тепесно васпитање имало што бољи и што здра-вији осиов за телесни развој школске омладине, и у будућ-ности за цео варод, а у потпуној сагласвости и једнакости са телесном наставом соколских друштава, и да би идеје и рад Соколског Савеза C. X. С. које су од дубоког п великог значаја за телесни развој делог народа, биле олакшане, наре. ђујем :
1) да се телесна настава по свима школама врши у глав-номе по соколском систему, методици, естетици, реду и дис-циплшш, и да се наставници телеспог вежбања савесно н пажљиво држе овога правца рада; у ово спада п лака атле-тика, која је иначе саставни део соколског система те има да се негује у виишм разредима средњих школа;
‘2) да се настави телесног вежбања по свима школама, а нарочито пак у учитељскнм мушким и женским школама, обрати што већа пажља, тако да ове школе буду најбољн расаднпк за телесно васпитаље омладине по основним шко-лама a с тиме п у целоме народу;
свршенп пак учитељи и учитељице да буду што боље стручно спремни за тај соколски правац рада и васпитања по основним и грађанским школама и по сеоским соколскпм друштвима;
3)	да се наставници телесног вежбања према приликама и потреби ослободе свакпх других споредних дужности у школи: пословођских, дужности разредних старешина, над-зорника у ђачким трпезама, и т. д. — и да се упуте чисто на еб°ју дужност, коју су обавезнп вршити предано и са успехом;
4) да су наставдпци телесног вежбаља обавезни, да својим стручнпм образоваљем помажу рад у сонолским друштвима п да дају упуте ii обавештења за рад н учитељима-ицама основних школа у месту и околшш;
5) да се свим наставиидима и ученицима школа са-општи ir препоручл, да што активније и што многобројннје узпмају учешћа у раду на шнрењу соколскв идеје : радом у друштву, ломагањем друштава у моралном и материјалном погледу, обнављаљем необновљених друштава и т. д..
6) да се школске дворане, дворпшта n школске справе ставе на расположоње и соколским друштвима, нарочито док ове не стекну своје вежбаоницо и справе;
7) да се ученицима стварају могућности да одговорв што боље својпм соколским дужностима: да што пстрајније л уредније походе часове у соколу, да помажу предњацима у вођењу соколског нараштаја (подмлатка и деце) ; да уче-ствују у соколским излетима п слетовима;
8) пошто' је према договору и решељу Соколског Са-веза Срба, Хрвата и Словенаца четннштво спојено са сокол-ством ц правац четника ностао сада састашш део соколског система, не иогу се од сада осннватп засебна оделлива чет-иика, nnTii по шЕолама, ннтп у грађанству;
надзор и управљање соколским нараштајем (то је нов назпв спојене школскв деце п подмлатка оа четиицима) спада у делокруг соколских друштава, жупа и Савеза. Блпжа оба-вештеља ц упуте добнће наставиицп телесног вежбања на-кнадио од Соколског Савеза C. X. С.
9) директор школе и наставнпци телесног вежбања нека прпме ово све знању, ради даљег управљања и одговорности.
Министар Просвете.
Tehnički deo
Iz lehniškega odbora Sokolskog Saveza S. H. S. V smislu novosadskih saborskih zaključkov glede sestave tehniškega odbora, sem pozval, v sporazumu z obema zamjenikoma, br. Hofmanom in Mahoričem, v odbor še sledeče brate: Ahčin Fran, Bajželj Ivan, Drenik Bojan, Kovačič Janko, Dr. Metikoš Milan, Miklavec
■Žane, Pavlin Ivan, Šulce Dragan in Svetlič Nande. Konstituiranje tehniškega odbora se je zavleklo bolj, kot nam je bilo drago, ker nisem mogel dobiti zapisnikov novosadskega sabora, na katerega zaključke sem bil vezan. Kakor hitro sem prejel omenjene zapisnike, sem takoj naprosil omenjene brate za sodelovanje in sklical prvo plenarno sejo odbora na 21. septembra v Ljubljano. Izvlečke iz sejnih zapisnikov prinašamo za enkrat do vštete seje, dne 15 novem bra v Zagrebu.	Stane	Vidmar, načelnik saveza.
I.	plenarna seja Tehniškega Odbora Saveza dne 21. septembra v Ljubljani. Prisotni: br načelnik Vidmar, zamjeniknačelnika br. Hofman, br Ahčin, Bajželj, Drenik, Miklavec. Svetlič Odsotni: br. Kovačič, Mahorič, Metikoš, Pavlin, Šulce Kot gost prisostvuje seji br. podpukovnik Kovačevič. Br. načelnik pozdravlja vse brate in gosta, poroča o pripravljanih delih in načrtih, katere je izdelal in katere predli >ži v raspravijanje in rešenje. V nato vršečih se volitvah, se je odbor konstituiral kot sledi: tajnik brat Miklavec Žane, načelnik odseka za naraštaj in knjižničar br. Bajželj, blagajnik odbora br. Drenik, zastopnik v Ženskem odseku br. načelnik Vidmar. Z ozirom na predložene načrte za poslovnike pred-njačkih zborov društva, župe in saveza, ter poslovnikov za tehniške odbore žup in saveza, se je živahno raspravljalo o načela glede razmerja med moškimi zbori in ženskim prednjačkim zborom. Sprejeto je bilo načelo zastopano v načrtih Drata načelnika. — V raspravi
o	prednjačkem tečaju saveza je vladalo popolno soglasje glede potrebe in ravno tako tudi v tem, da se ima vršiti prvi tečaj v Ljubljani, pričetek med 15. januarjem in 1. februarjem i9-0. Maksimalno število udeležnikov se določi na 50, za slučaj preštevilnih prijav sklepa T. O., ponovno v plenarni seji. Glede razdelitve tvarine se sprejme kot osnova načrt brata načelnika.
Nadaljevanje seje dne 22. septembra istotam. Navzoči isti, razven brata Ahčina. — Sklene se razpisati natečaj za vaje, s katerimi bo nastopil naš savez v Pragi 1920. — Radi izenačenja povelj za redovne vežbe se naroči br načelniku, da zbere predloge in gradivo. Po br. načelniku predloženi načrti za poslovnike se sprejmejo kot osnova. Nekatere spremembe in dodatke se naroči br. načelniku, da unese v načrte in potem predloži ponovno odboru, odnosno prednjačkemu zboru saveza v odobrenje. Sklene se izdelati vadbene načrte za vse odelke, za trojno opremo telovad-
nic. — Na predlog br. načelnika se sklene poslali tri — do četiri
—	članske komisije T. O. v Prago, da preštudira priprave za slet in prinese točnih navodil.
II.	plenarna seja T. O. dne 13. in 16. novembra v Zagrebu. Navzoči: načelnik Vidmar, br. Ahčin, Bajželj, Hofman, Kovačič, Mahorič, Metikoš, Pavlin. Šulce in Svetlič. Opravičeni: br. Drenik in Miklavec. Ker več bratov pri prvi seji ni bilo prisotnih, pojasni brat načelnik nekatere točke iz zapisnika zadnje seje. — Načrti poslovnikov za prednjačke zbore društva, župe in saveza, ter za tehniški odbor župe in saveza se predelajo točko za točko Dopolnilni predlog brata Ahčina glede razmerja ženskih zborov na-pram moškim, ter br. Bajželja predlog glede vodstva naraščajeve telovadbe se sklenejo unesti v načrt. Na predlog brata dr. Meti-koša se sklene, da se morajo vsi dosedanji vaditelji brez ispitov podvreči prednjačkemu izpitu pred župnimi izpraševalnimi komisijami, ali pa pred izpraševalno komisijo saveza — Načrti poslovnikov se nato v celoti odobre, — K poslovniku za prednjački zbor saveza se priključi še posebna točka, ki pooblašča tehniški odbor za vršenje vseh pravic prednjačkega zbora za doba, dokler trajajo izredne razmere in prometne težkoče, vsled katerih je sklicanje prednjačkega zbora skoro nemogoče. Za izvolitev v tehniški savjet se sklene predlagati prednjačkemu zboru brate: Ambrožič, Bajželj, Hofman, Mahorič, dr. Pivko, Šulce in Vidmar. — Za enotno poveljevanje je prejel T. O. samo en predlog t. j. predlog brata Kovačeviča. Brat načelnik poroča o načrtu in ugotavlja, da je načrt tesno vezan na vojaška egzercirna pravila, in da se povelja skoro popolnoma ista kot v tem pravilniku. Povdarja potrebo zbližanja in izenačenja redovnih vežb med Sokolstvom in vojsko, toda takega načina ne more priporočati. Ne pojdimo od boljšega in popolnejšega k nepopolnemu. Predlaga, da se sprejmejo kot osnova Murnik-Vaničkove: Redovne vaje, v katere se unese vežbanje četveroredov po načinu vojske, ker je ta način dober in lep. Povelja naj sestavi posebna komisija in naj potem popolno delo predloži tudi vojnemu ministarstvu, da ga sprejme in uvede v vojsko. Prepričan je, da vojaštvo ne bo slepo vstrajalo pri svojem dosedanjem pravilniku če izdelamo res nekaj dobrega in popolnega, in bo tudi ono pristalo na naš predlog. Brat načelnik predloži in pojasni n .črt za prednjački tečaj, poroča radi predavateljev, z obžalovanjem konsta-
tira, da od bratov Hrvatov in Srbov ni nihče med predavatelji.
Načrt se sprejme v celoti.
Natečaju za vežbe na zletu v Pragi ni bilo številnega odziva. T. O', v Ljubljani sta bila predložena samo dva predloga, in to predlog brata Fincingerja za člane in članice, ter predlog brata Vidmarja za člane in članice. V kolikor je zvedel tu ima tudi brat Hofman dovršen svoj predlog, proste vaje za člane — Z ozirom na pozno uro se seja prekine in se sklene nadaljevati jo drugi dan.
Nadaljevanje seje dne 16 novembra 1919. Vaje za dečke se vrneju odseku za naraštaj, da jih še predela in potem predloži T. O. Za naraštaj se sprejmejo vaje brata Gostiča, in se poveri brata Šul-ceja da jih eventuelno predela v skupinske vaje. — Presojanje in odločitev glede vaj za posebni nastop saveza v Pragi se sklene prenesti na sejo prednjačkega zbora, katera prične tokaj po seji T. O
I.	seja prednjačkega zbora Sokolskega Saveza SHS v Zagrebu dne 16. nov. 1919. ob 9 uri 15 minut dopodne.
Prisotni: Načelnik Vidmar, zamjenik načelnika Hofman, in Mahorič, člani tehniškega odbora; Ahčin, Bajželj, Kovačič, dr. Metikoš, Pavlin, Sulce in Svetlic; za župo Ljubljansko zamj. nač. Burgstaler, župo Ljubljana I. Derganc, župo Mariborsko nač. Ilich in Dr. Pivko, župo-Ibrišimovič Rudolf Gik, župo Zrinjski nač. Tadič, župo Preradovič nač. Gerbl,župo Fonova D. Sulce župo Viševič nač. Ćolić, župo Vojvode Hrvoje nač. Jagodic, župo Fruškogorsko Gavrilovič, župo Kra-jiško zamj. nač. Rajič, skupno 2 L bratov z glasovalno pravico. Raz-men teh zastupnikov žup so prisustvovali seji s posvetovalno pravico še bratje: Ante Vlahovič, Senj, Ognjeslav Fincinger, Litija, Dušan Bogunovič, Zagreb, Mihajlo V. Kovačevič, Zagreb, Bosiljka Munjas, Zagreb, Josef Žluva, Karlovac, Janko Jankovič, Belovar, Djordje Ćelap, Zagreb, Ferdo Krizmanič, Zagreb, Stevo Krajinović, Belovar, Dr. Franjo Bučar, Zagreb, ter sestre Anuška Cigojeva, Julči Der-ganceva, Danica Miloševičeva, in kot gosti še bratje Dr. Berce. Bo-gumil Kajželj, Dr. Laza Popovič in Djuro Paunkovič, vsi štirje člani starješinstva Saveza.
Otvarjajoč sejo, konstatira brat načelnik z obžalovanjem, da se je seja pričela poldrugo ure kasneje, kot je bila sklicana, vsled netočnosti večine bratov. Pozdravlja zastopnike posameznih žup, vse druge brate prednjake in goste. Poroča o sestavi tehniškega odbora
Г
Saveza v smislu saborskih sklepov in o delu tehniškega odbora do slej.
Prva točka dnevnega reda: „Poslovniki11. Predno prične razgovor o poslovnikih samih, predlaga brat Metikoš, da se določijo .nazivi posameznim funkcionarjem, ki naj se uporabljajo v poslovnikih in ki naj se jih uvede obvezno v vsa društva in župe. Sprejmejo se nazivi: prednjački zbor (vaditeljski zbor), prednjak (vaditelj, predvodnik), načelnik (vodja), zamjenik načelnika (podna-čelnik), zamjenik prednjaka (pomagatelj, pomočnik), pripravnik, bi-lježnik (zapisnikar, tajnik prednjačkega zbora), orudjar (orodjar, čuvar sprava), blagajnik, knjižničar, arhivar, dalje prednjački tečaj, izpit (ispit).
Nato se sprejmejo poslovniki za prednjački zbor društva, župe in Saveza,-ter za tehniški odbor župa in Saveza kakor so bili predloženi po tehniškemu odboru Volitve v tehniški savjet se izvrše v smislu predloga T. O. in se izvolijo bratje: Ambrožič, Bajželj, Hofman, Mahorič, Dr. Pivko, Šulce in Vidmar. Redovne vežbe. Sklene se na predlog T. O. sprejeti način vežbanja četveroredov in dvoredov, kakor ga ima vojska. V ostalom pa ostanejo merodajne redovne vežbe, kakor so objavljene v „Murnik-Vaničkovih: Redovnih vajah*. Sprememba se javi tehniškemu odboru Zveze Slovanskega Sokolstva. Po daljši debati glede poveljevanja se sprejme predlog brata načelnika, da se poveri sestavo jednotnih povelj za najpotrebnejše tvorbe tehniškemu savjetu, ki predtoži svoj predlog najkasneje do 1. decembra T. O. v presojanje in odločitev. l\laert brata načelnika za prednjački tečaj se sprejme v celoti, brez iz-prememb. (Nadaljevanje seje ob 4. uri popoldne). Proški zlet. Glede tekem se sklene prepustiti tehniškemu odboru odločitev, da li se udeleži Savez tekem ali ne, kakor hitro bodo znani predpisi in opseg tekem. Proste vaje za nastop Saveza v Pragi Predlogi bratov Hofmana, Fincingerja in Vidmarja se raztolmačijo in pokažejo. Sledi dolga, deloma precej burna debata radi vaj brata Hofmana in Vidmarja. Načelnik Vidmar odda začasno vodstvo seje bratu Mahoriču in se oddalji, ker so na razgovoru njegove vaje. Brat Mahorič zaključi debato in zahteva najprvo odločitve, da li se nastopi v Pragi z eno ali dvema točkama Sklep da se nastopi z dvema točkama t. j. z Hofmanovimi vajami za člane in z vajami .brata Vidmarja za člane in članice skupno. —Brat načelnik prevzame zopet vodstvo seje. Sprejme se predlog brala načelnika, da morajo
vsi člani nastopati z obema sestavama. Kdor ne zna obehvaj, se ne • pripusti k nastopu. — Predlog brata načelnika, da se pošlje 3—Ф članska komisija tehniškega odbora v Prago, da si ogleda vse priprave za zlet, se sprejme. Ob 19. uri zaključi brat načelnik sejo.
Dopis načelnika prednjacima od br. St. Vidmara
Bratom načelnikom in prednjakom!
Telmijški odbor sokolskog saveza je rasposlal na vsa društva nova, enotna povelja za redovne vežbe, Ta povelja so, v smislu-sklepa prednjačkega zbora saveza, obvezna za cel savez SHS, uvedejo se torej v vseh društvih takoj in se od sedaj, naprej ne smejo rabiti druga povelja kot ta, niti pri javnih nastopih, niti pri vež-banju v telovadnicah.
Nova povelja so označena kot provizorna, začasna. Zakaj? — Cas s katerim je raspolagal tehniški odbor je bil vrlo kratek, mnogo prekratek, da bi se moglo izdelati res kaj popolnega in definitivnega. Tudi ta povelja so plod trdega dela in premišljevanja. Tehniški odbor je imel v presoji lepo izdelane celotne predloge bratov Kovačeviča, Dončevića in Dr. Pivka. Veliko truda, veliko volje in mnogo dobrih misli je v teh predlogih. Vse smo temeljito preštudirali in na podlagi teh del je stvorjen zaključek in saizdana nova povelja. Rasposlali smo jih na vsa društva, da jih takoj uvedejo v življenje. Povelja stopajo v življenje, stopajo pred najširši forum kritike. — Tu bratje, začenja Vaša naloga. S trdno voljo in z vsem svojim vplivom vpeljite nova povelja brezpogojno v- telovadnice. Prva naloga je to, da sklep prednjačkega zbora saveza izvedete in uveljavite. — Druga nič manj važna naloga pa, je Vaše sodelovanje pri določitvi končnih, definitivnih povelj. — Slabih Sokolov, ki bi samo tam daleč v svojem družtvu godrnjali in zabavljali na ta povelja, naj ne bo med Vami. — Karkoli uvidite za nepraktično, nelepo ali neprikladno, zapišite si, pripišite svoje mišljenje o tem, even-tuelno svoj predlog, pa pošljite tehniškemu odboru v Ljubljano. Cim već bo sodelavcev pri tem, toliko boljše, toliko popolnejše bo delo.
Samo bezplodno godrnjanje in kritikovanje je le stvari v kvar in ne koristi nikomu nič. Le če boste sodelovali vsi,- vstvarimo • nekaj popolnega, dovršeneg .
Bratje načelniki in prednjači! Na ramah naših prednjačkih zborov leži velika, teška naloga. Zavedajte se, da so prednjački zbori oni stebri, ki nosijo vso zgradbo našega saveza, zavedajte se velikanske odgovornosti, katero nosite Odvrzite vsa nezaupanja in pomisleke, složno in odločno na delo, kajti leče bodo pri našem delu vsa srca, vse misli in vse roke, bo stvar uspevala in prinašala zlatih plodov. — Poživljam Vas bratje vse na sodelovanje Podpirajte vodstvo v vsakem oziru. Delo je ogromno, ljudi malo. Ne pustite, da omaga vodstvo po Vaši krivdi. Vi vsi ste soodgovorni za vse uspehe in neuspehe našega dela. Zdravo!
Slane Vidmar, načelnik sadeža.
Zasebna tačka Sokolskog Sa\)eza S. H. S. u Pragu 1920. god.
B. Proste vežbe za člane i članice zajedno Sastavio Stane Vidmar.
Uvod. Nujno potrebno se mi zdi, da uvedem te vežbe z nekaterimi pojasnili. Predvsem moram opozoriti, da se te vežbe razlikujejo v načinu sestave od vseh dosedanjih naših prostih vežbi Že od nekdaj sem smatral za nenaravno, da se sestavijo vežbe naj-preje in potem šele iščemo komponista, da nam stvori godbo za te vežbe. Posledica tega je bila vedno, da so vse te kompozicije v istini le konstruirane, napravljene, brez vsake umetniške vrednosti. Poleg tega pa še prav pogosto niti ne odgovarjajo vežbam. Vkljub dobri volji in trudu, komponis, ki ni telovadec, ne zadene točno ritma vežbe in telovadcu je v takem slučaju godba le v breme in ne v olajšavo. Že leta 1911. sem poskušal sestavo vaj na godbo. Leta 1912 sem nastopil s tako vajo pri akademije Sokola I. v Ljubljani. Vežbo sem sestavil na neko rusko skladbo. Pri izvajanju sem občutil sam, da je izvedba, na ta način sestavljenih vaj mnogo lašja in vpliva mnogo ugolnejše na gledalca, ki čuti harmonijo in skladnost godbe z vežbo. — V smislu teh izkušanj sem postopal pri sestavi vežb za posebno točko saveza na zletu v Pragi
Naprosil sem za sodelovanje enega najboljših, modernih slovenskih skladateljev, brata Janka Ravnika, profesorja na ljubljanskem konzervatoriju. Sestavil sem kratko ideologijo cele kompozicije, prepuščajoč popolnoma njegovi svobodni volji izvedbo brez obzira na vežbe. Brat Ravnik se je lotil dela z veseljem in resnostjo.
Po parmesečnem trudu mi je oddal krasno simfonično hasen. Ni to skladba v žanru različnih Pospišilovih kompozicij, marveč velika koncertna, simfonična skladba. V štirih glavnih delih slika skladatelj izbruh vojne, kateremu sledi pobitost ni obup našega naroda, prebujanje, osvobojenje in ujedinjenje. Daljše in točno pojasnilo sestavljam s sodelovanjem skladatelja. Potrebno pa se mi zdi, da že sedaj prav kratko pojasnim nekatere važnejše stvari.
Prvi del skladbe slika izbruh vojne. Skladatelj uporabi kot bojni signal znani motiv „Hej trubaču z bojne Drine, ded zatrubi zbor!“ S tem motivom začenja. Dejanje se razvija potem popolnoma samostojno, razburjenost, odločnost, sila in hrup se stopnuje neprestano dokler ne doseže viška v ponovitvi bojnega klica „Hej trubaču!“ katerega ponavlja dvakrat z vso silo injmvdarkom. Bojni hrup se nato oddalji, čujemo še odmev in že prehajamo v drugi del Ta del slika politost in obup našega naroda po izbruhu vojne. Vse nade in upi ginejo, nastopa pobitost, potrtost, tuga in boli katere nam javlja tožni, v srce segajoči Jenkov motiv „Sto čutiš, čutiš, Srbine tužni?“. Skladatelj plete ta motiv skozi celi drugi del. S početka v basih, se dvigne v gornje glasove, postaja silnejši in zopet izgine. Pa zopet se vplete in zopet naraste bol in obup. Proti koncu drugega dela nastopi ta motiv po daljši pripravi, z vso silo, obup doseže svojo najvišjo točko na to pa pada precej hitro v popolno potrtost, mir, topost, ki izzveni v skrajnem pijanissimu, čemu sledi daljše prekinjenje. — Tretji del začenja z oddaljenim gromom, ki narašča vsak trenutek in utilme hipoma, ko doseže višek. Štirikrat se to ponovi, vsakokrat jačje in odločnejše. — Narod se prebuja, drami. — Pri četrtem ponavljanju grom ne utihne kot poprej. marveč prehaja z vso odločnost in jasnostjo v motiv „Preni se jednom rode naš mili!“. Skladatelj vodi ta motiv, ki stalno narašča in pridobiva na moči in odločnosti, kakih osem taktov. Tu pa stopa ta motiv v spremljavo zgoraj pa nastopi motiv „Slovenec sem". Odločnost in trdost izgine za hip, ko se razlije motiv „tako je mati djala, ko me je dete pestovala". Ali še ni čas za sentimentalnosti, treba je dovršiti započeto delo Z trdovratnostjo in povdarkom ponavljamo „Slovenec sem“. V spremljavi pa bodri in drami „Preni se jednom rode naš mili". Bliža se vrhunec-Z največjo odločnostjo in povdarkom ispovemo še enkrat „Slovenec semu, na to pa zadoni, prerojen in vse mogočnejši in silnejši glavni motiv drugega dela „Sto čutiš?". Osvobojen onih
tožnih, obup in bol izbujajočih harmonij, doni slavnostno in veličastno, kot motiv svobode. Tretji del se ponavlja in drugič-prehaja iz moliva „Što čutiš?" naravnost, neposredno v IV. del.
—	Ujedinjenje. Trompetni sunki oznanjajo pomembnost trenutka, važnost d obe in dogodkov. Naenkrat nas zmoti v tem slavnostnem raspoloženju nekaj ostudnega, sovražnega Pozabili smo v svojem navdušenju, da delo osyobojenja še ni skončano. Še straši oni osovraženi nestvor avstrijske monarhije. Močno karikirano avstrijsko himno je zamešal skladatelj v slavnostno raspoloženje. Alt takoj se vzbuni vse, cel orkester plane z divjo silo po njej in jo pobije. Pa zopet po nekoliko taktih poskuša kaliti naše razpoloženje in zopet jo pobije orkester in zabriše njeno sled. Znova par taktov in znova pričakujemo to strašilo. Namesto tega pa nas skladatelj veselo iznenadi. V basih se oglasi samo mimo grede, „Bože prayde“. Cel orkester oživi, vse se predrami, vse hiti in kipi. Življenje in veselje se stopnuje od takta do takta. Kmalu se zopet pojavi, sredi vrvečega in kipečega veselja in navdušenja .Bože pravde4. Tokrat že jasnejše in čistejše Moment ujedinjenja in osvo-bojenja nastopa. Slavnostno razpoloženje se stopnuje, himna je izginila zopet, napetost raste in raste in končno se odpre srce, čustva privro na dan, v skrajnem navdušenju se zlijo vsi občutki v eno samo mogočno, slavnostno himno. Vse telovadeče članstvo in članice poje z orkestrom vred „Bože pravde".
Kaj pa vežbe? Sam ne vem kaj bo Ali bodo vežbe le spremljava te veličastne kompozicije ali bo godba spremljala vežbajoče. Ce bo stvar taka, kot si jo predstavljam, če se bo vse izvajalo z pravim razumevanjem in prav občuteno, potem ne bo ne eno, ne drugo spremljevanje. marveč oboje bo tvorilo eno samo neraz-družljivo celoto in bo tudi kot tako oplivalo. Vežbe so namenjene za veliko množico in vsled tega sem pri sestavi mislil vedno le na to, kako bo vplivalo to ali ono v masi izvedeno. Vse različne faze cele kompozi« ije. kot odločnost, razburjenost, jednclnost, bol, tugo, potrtost, probujenje, upor, osvobojenje ujedinjenje, moč, silo, srečo svobode i t d. nisem skušal izraziti z posameznimi gibi, ki sicer pri posamezniku dobro pokažejo ta razpoloženja, v masi pa dobe pogosto čisto diugo lice. Gibanje cele mase najpredoči to raspoloženje, gibi sami največkrat ne izražajo pri posamezniku ničesar. S tega vidika presojajte vežbe. Glejte, da doseže sestava v vsakem delu to kar iziaža godba. Če se Vam zdi ena
ali druga stvar premalo živa, premalo efektna, preslaba, ne so dite prehitro. Slaboten gib, malenkostna kretnja pri posamezniku je lahko silno efektna izpremenjba v pogledu na veliko maso. Mnogokrat pa je ravno v teni mrtvilu, slabotnosti in neučinkovitosti skrit namen.
Članstvo prihaja na telovadišče odene, članice od drage strani. Po daljšem nastopu se razvije iz cele mase več šesterorednih kolon. Vsaka taka kolona sestoji iz dveh redov (zastopov) članic v sredi in na vsaki strani teh, po dva reda (zastopa) članov. Šestorice so v tesnem sestopu, brez čelne razdalje medseboj. Med pohodom že izvedejo bočni raztop t. j. razstop v globino, ki znaša od šestorice do šestorice 180 cm. V tej tvorbi, v teh šesterorednih kolonah obstanejo in v tej tvorbi izvajajo cel prvi del. — Pri izvedbi pazite strogo na predpisane mere za dolgost korakov, izpadov i t. d
—	Vežbajte ločeno članstvo od članic, šele ko gre res dobro, vež-bajte skupaj. Na vsak način pa vežbajte z jednimi, kot z drugimi vedno v skupinah, ne posamezno. Najboljše je vežbanje v čelni vrsti, v tesnem sestopu. Pri tem ne škoduje, če je ta vrsta še tako dolga. Telovadci se pri tem privadijo uravnati svoje gibe po sote-lovadcih, kar je velike važnosti. — Ko znate prvi del dobro, vadite v poostrenem tempu, kajti tempo prvega dela je koračni tempo.
Rimske številke označujejo takte (vežbe, ne godbe), arabske številke pa posamezne dobe takta. Temeljna postava je spetna stoja, priročiti, dlani odprte. Ge ni drugače omenjeno so roke vedno napete, dlani odprte. Pogled, kjer ni drugače predpisano, ravno naprej.
Člani.
I.	1. Predročiti gor h. p. — dlani vzravnane naopično, naprej obrnjene,
II.	1. Priročiti, dlani povesiti ravno dol,
2. drža,
3. s ‘/s obratom v 1. do zanožne stoje z d. — predročiti gor
ven, dlani Vzravnane naopično, naprej obrnjene,
Stane Vidmar.
I.	Del.
Сонолски Гласник
5
4.
Ш. 1. 2. 3.
4.
IV. 1.
2.
3.
4.
drža.
Priročiti, dlani povesiti ravno dol, drža,
s V* obratom v d. spetna stoja (obrat na 1. peti in d. prstih) — priročno upogniti spredaj, pesti zaklonjene proti ramenom, dlani zgoraj, drža.
Suniti v predročenje gor, h. p. dlani odprte, vzravnane naopično, naprej obrnjene,
drža.
V.
VI.
II.	in III. v nasprotno stran. V zadnjem taktu 3. doba namesto: upogniti priročno spredaj, je: predročiti gor, dlani vzravnane naopično, naprej obrnjene.
VII. 1. Poklek z d. nazaj (d. koleno ob 1. peti) — predročiti dol h. p. (dlani v eni premi z lehtmi),
2.
3 drža 4.
VIII. 1.
2.
3.
4.
IX. 1.
2.
3.
4.
X. 1.
2.
3.
4.
XI. 1.
2.
Vzravnava na 1. s prisunkom d. spetna stoja — vzro-čiti p. p, drža,
1/l ohrat v. 1. s prisunkom d. spetna stoja — roke drža, drža.
Poklek z. 1. nazaj (1. koleno ob. d. peti) — predročiti dol h. p.,
drža.
=■=» VIII. 1. v nasprotno stran, drža.
= VIII 3. in takoj po obratu skrčiti priročno spredaj, pesti zaklonjene proti ramenom, dlani zgoraj, drža.
Suniti v vzročenje dlani odprte h. p. (dlani naprej),
XII.	1. 7s obrata v 1. do zanožne stoje z d. — odročiti (po obratu) h. p..
2.
3.
4
, drža.
XIII. 1. 7* obrata v. d. (na peti 1. in prstih d. noge) v spetno
stojo — vzročiti h. p.,
2. j
3. i drža.
M
XIV. 1. 7S obrata v. d. do zanožne stoje z I. — odročiti (po
obratu) h. p.,
2. drža.
3. 7i obrata v 1. (na petih in prstih 1. noge) v spetno stojo
—	vzročiti h. p. (dlani naprej).
4. drža.
XV.	1. Izstopoma z 1. poklek na d. — (korak 60 cm. dolg, d. ko leno ob 1. peti) — predročiti dol h p.,
2. j
3. i drža.
4. j
XVI.	1. Vzravnava na 1. do zanožne stoje z d. — skrčiti priročno-spredaj, pesti zaklonjene proti ramenom, dlani zgoraj,
2. drža,
3. izstopna stoja z d. — suniti v vzročenje, dlani odprte h. p.
(dlani naprej),
4. drža.
!XVII. 1. Predročiti dol h. p. (drža v zanožni stoji z 1.),
2.
3. drža.
4.
:xvm. 1. Skrčiti priročno spredaj, pesti zaklonjene proti ramenom, dlani zgoraj,
2. drža,
3. izstopna stoja z 1. — suniti v vzročenje, dlani odprte
h. p. (dlani naprej),
4. drža.
S*
XIX i I P°la"oma •' Vi obrat v d. (na 1. peti in d. prstih) do pred-' ( nožne stoje z d. — z lokom soroč. dol, predročiti. dl. p. j (cel gib se izvaja počasi tako, da pridemo v predročenje-3* I točno na: „tri".),
4.	drža.
Polagoma: 1/1 obrat v 1. (na I. peti in d. prstih) do zanožne stoje z d. —z lokom soroč. dol, po predročenju vzro-čiti h. p. (dlani naprej), (v vzroeenje pridemo na: „tri*),
XX 1.
2.
3.
4. drža.
XXI. = XIX.
XXII. = XX.
XXIII. 1. S prenašanjem teže telesa na d. nogo prednožna stoja
z 1. — predročno gor van skrčiti na not, desna v pest, (mazinec zgoraj) leva objame d. v zapestju, (hrbet 1. roke sredi čela),
2. drža,	*
3.	izstopna stoja z 1.	nazaj (do	prednožne	stoje z d.) —	su-
niti v predročenje	gor, dlani	vzravnane	naopično, naprej
obrnjene,
4. drža.
XXIV. 1. Izstopna stoja z d. nazaj do prednožne stoje z L, drugo
glej takt XXIII 1 2. 3. 4.
XXV. 1.	Poklek z d. nazaj	(d. koleno	ob 1. peti)	— predročiti	dol
h. p (dlani veni	premi z lehtmi),
2.
3. drža.
4.
XXVI, drža
Signal: „Hej trubaču!4*
I.	1. Vzravnava na 1. v zanožno stojo z d. — predročiti gor ven-z 1., dlan vzravnana naopično, naprej obrnjena, zaročiti ven z d. (dlan veni premi z lehtjo) h. p. (dlan nazaj),
3. ! drža
4. j
II.	1. Izstopoma z d. (60 cm.) poklek na 1. (1. koleno ob d peti)
—	vzročiti z d. (po predročenju) pest,dlan naprej, levo^
lahno upognjeno predročiti dol, not, dlan 1. roke počiva na d. kolenu, pogled naravnost naprej,
2'1
3. j. drža.
4. J
П1. 1. Vzravnava na d. v zanožno stojo z 1. — predročno gor ven, skrčiti navzgor, (pesti se stikajo na tilniku, hrbti zadaj),
2. v stoji drža, — suniti v vzročenje, pesti h. p,,
3. zasuk trupa za 90° v d., zmeren zaklon, — levo pred-
ročno not skrčiti na not, desno skrčiti priročno spredaj, pest zaklonjena proti ramenu, dlan zgoraj; leva pest leži notarnjo strajno (z dlanje) na dlani d. roke,
4.	drža.
IV.	1. Vzklon odsuk trupa za 90° vi. — izstopna stoja z 1. naprej — suniti v vzročenje, pesti h. p.,
2 )
3.	; drža
4
:i
Ponavljanje stgnala: „Hej trubačul*
V.	1. 7i obrat v d. na prstih obeh nog s prenašanjem teže telesa na d. nogo, v zanožno stojo z 1. — z lokom so-roč. dol, predročiti gor ven z d., dlan vzravnana nao-pično, naprej obrnjena, — zaročiti ven z 1. dlan odprta veni premi z lehtjo, h. p. (dlan nazaj),
2.
3.
4.
drža.
VI.	= II. taktu signala v nasprotno stran (1. izstopi, da so prsti 1. noge na znaku),
VII. 1. z= III 1. nasprotno stran.
2.	= HI. 2.	„
3.	1/l obrat v d. na prstih obeh	nog	s prenašanjt>m	teže te*
lesa na 1. nogo v prednožno	stojo	z d. —	z	lokom soroč.
dol, po predročenju vzroeiti,	pesti	h. p,
4.	drža.
VTTT. 1. S prisunkom d. spetna stoja ki. — priročiti po predro-čenju, dlani odprte, ravno dol (temeljna postava),
2.
3.
4.
drža.
Članice.
I.	— XIV. Jednako kot člani.
XV. 1. Izstopna stoja z 1. naprej (do zanožne stole z. d., dol-
žina koraka 60 cm.) — predročiti dol h. p.,
2'
3. drža.
4.
XVI. 1. = člani XVIII- 1.,
2. drža,
3. = XVIII. 3. v nasprotno stran (izstopna stoja z d.),
. 4. drža.
XVII. 1. Poklek na 1. (koleno 1. noge ob d. peti) — predročiti
dol h. p.,
2> I
3. j drža.
4. '
XVIII. — Člani XVI. v nasprotno stran.
XIX. 1. — 4. S prenašanjem teže telesa nazaj na desno, pred-
nožna stoja z 1. — polagoma zmeren predklon — po predročenju priročiti, polagoma (dlani se med gibom izravnajo, v priročenju povesijo v eno premo z lehtmij; predklon se izvede v istem tempu kot gib rok).
XX.	1.	— 4. Izstopna stoja z 1. nazaj, — izklon —	po pred-
ročenju vzročiti h. p. dlani	naprej (cel gib	se izvaja
počasi, enakomerno tekoč; dlani se med gibom rok povesijo, v vzročenju pa zopet vzravnajo v eno premo z lehtmi; izklon polagoma v istem tempu kot gib rok; tudi izstopna stoja s 1. nazaj se izvede o teku celega takta in ne na prvo dobo).
XXI.	1.	— 4. Izstopna stoja z d. nazaj	(do prednožne stoje z I.) —
polagoma zmeren predklon	— in dalje kako	takt XIX.
XXII. = XX. (leva stopi na znak).
XXIII. 1. S prisunkom desne spetna stoja — glavo skloniti na-
prej — predročno dol, skrčiti navzgor, dlani zakrijejo ušesa, prsti se zadaj stikajo.
2.	drža,
3 vzkloniti glavo — suniti v predročenje gor; dlani izravnane naopično, naprej obrnjene.
4.	drža.
XXIV. = XXIII.
XXV. = XXV. Člani.
XXVI. drža.
Komande sa razjašnjenjem
Redovne vežbe
V	seji prednjačkega zbora Sokolskega Saveza S. H. S. v Zagrebu dne 16. novembra je bilo zaključeno, da se četverored ne vežba več na dosedanji način, marveč na način kot ga vežba naša vojska. Sklep je bil iz praktičnih razlogov nujno potreben in stopa takoj v veljavo. Vsa sokolska^društva naj vežbajo v bodoče četverorede le na ta način in na povelja, ki so se tudi že rasposlala na vsa društva in župe. Kako se vežbajo četveroredi pojasnujejo točke 128., 129. 130. pešadijskih egzercirnih pravil, katere navajamo s potrebnimi izpremembami.
129. Da se iz osnovnog il obratnog razvoja postroji četverored na desno zapovjedit čemo: „U četverored na des-no!“ na ovu zapovjed svi se vežbači okrenu na označenu stranu, (sa pol okreta) i odmah za tim svi levi iskorače korak desnom nogom u desno i napred pored desnog iz iste vrste tako, da budu s ovima poravnati; krilni na čelu iskorače korak napred a krilni na začelju, ako ima zaseban red, iskorače korak u nazad, a ako nema zasebnog reda, ostaju na mestu gde su (okrenu se samo desno).
129.	Da se iz osnovnog (ili obratnog) razvoja postroji četverored na levo, zapovjedit čemo: „U četverored na Ie-vo!“ na ovu zapovjed svi se vežbači okrenu na označenu stranu i odmah zatim svi desni iskorače desnom nogom u desno i napred i stanu desno pored levih iz iste vrste tako, da su s ovima po-
ravnati; krilni na čelu iskorače korak u desno i napred toliko, da dodju pred desnima; no ako u vodu ima zaseban red, tada krilni osim toga iskorače još jedan korak pravo napred; krilni na začelju iskorače korak u desno, da dodju iza desnih.
130.	Da se iz četveroreda „na desno" ili „na levo" postroji osnovni ili obratni razvoj, zapovjedit čemo: „U razvoj na levo (desno)"! na ovu zapovjed svi se vežbači okrenu na označenu stranu, i odmah zatim: ako se postrojava osnovni razvoj, levi iskorače levom nogom korak u levo i napred i staju izmedju desnih tako, da budu s njima poravnati; a ako se postrojava obratni razvoj, to čine desni. Krilni, koji su odmaknuti, primiču se korak u levo ili u desno svom krilu.
Točnejša pojasnila in pojasnila glede izprečitev iz teh novih četveroredov priobčimo čim preje.
Stane Vidmar načelnik.
Jednotna povelja za redocne vežbe x> členu in vodu
1	Po zor!
2.	Od mor!
3 Voljno!
4. Na desno se rav-naj!
5, Po-zor!
6 Krij!
7 Napred stu-paj!
8 Kratkim korakom stu-paj!
9.	Puni ko-rak!
10. Kratki ko-rak!
11. Brzim korakom stu-paj!
11.	Smiri ko-rak!
13 Brzi ko-rak!
14.	Menjaj ko-rak!
(Dosedanje srpsko povelje .
Mirno!
Na mestu voljno!
Voljno!
Na desno ravnajs!
Mirnol
Potiljak!
Napred marš!
Kratkim korakom (vod — četa) napred marš!
(Dugi korak, normalni korak 75 cm).
Kratkim korakom (med pohodom).
(Dolgost koraka jednaka, število korakov 160 na minuto).
(Prehod iz brzega koraka v normalnega) „Korakom!"
(Prehod iz normalnega koraka v brzega).
Menjaj korak!
15	Vojni ko-rak!
16.	Ko-rak!
17 Nazad stu-paj!
18. Stoj! (Pri pojedincu).
19. Vrsta, vod, četa stoj!
20. Begom v beg!
.21. Kora-kom!
(Dosedanje hrvatsko povelje). Pozor!
Odmor!
Razlaz!
Desno se ravnaj!
Naprijed gledj!
Pokrij!
Stupati stupaj!
Kratkim korakom stupaj I
Puni krok!
Kratki krok!
Brzim krokom stupaj!
Mirni krok!
Brzi krok!
Mijenjaj krok!
Povoljan krok!
Jednaki krok!
Natrag stupati stupaj!
Stajati stoj!
Stajati stoj!
Trkom hajd!
Stupati stupaj!
Voljni korak! bez koraka! Korak!
Stoj!
Vod, četa, stoj!
Trčečim korakom napred marš! Korakom!
(Dosedanje slovensko povelje . Pozor!
Odmor!
Razhod!
V	desno se ravnaj!
Premo glej!
Krij!
Hodoma pohod!
S skračenim korakom pohod!
Dolgi korak!
Škrati korak!
S	hitrim korakom pohod!
Zmerni korak!
Hitri korak!
Menjaj korak!
Zmeti korak!
Enak korak:
Vzad pohod!
Postati stoj:
Postati stoj!
Tekoma tek!
Hodoma pohod!
Člen (vrsta ali red). Vrsta = srpski: vrsta, hrv.: vrsta, slav.: red, Red == srpski: red, hrv.: red, slov.: zastop!
(BivSe srpsko povelje)
1 U vrstu zbor!	Zbor!
2 U red zbor! .	U potiljak	zbor!
3. U red na des-no!
4. U vrstu na le-vo!
5. Nazad če-Iom!
6. Napred če-lom!
7. Polu des-no! Polu le-vo!
8. U vrstu pra-vo! U red pra-vo!
9. Str j vrstu na des-no!
10. Na desno zavoj, stu-paj!
11. Ravni smer! ali pa: Vrsta stoj!
12 Na desno za-vij! (Med pohodom !)
13. Na desno protuhodom stu-paj!
14. Na desno protu-hod! (Med pohodom!)
15. Stroj vrstu na le-vo! Polu le-vo! — Stu-paj!
16	Stroj vrstu na levo! Polu le-vo!
17.	Čelni stoj!
(Bivše hrvatsko povelje)
U vrstu nastup!
U red nastup!
U red desno kren!
U vrstu lijevo čelom!
Natrag čelom!
Naprijed čelom!
Pr.lu desno (levo) kren!
U vrstu po vrat! (U red povrat) U vrstu desno se vrstaj!
Desno zaviti stupaj!
Ravni smjer! ali: Stajati stoj!
Desno zaviti zavij!
Desno protuhodom stupaj!
Na desno!
Na levo!
Na levo krug!
Na levo krug!
Polu desno! Polu levo!
Polu levo! Polu desno!
Stroj front na desno!
Levo krilo napred. Vrsta marš! Pravo! ali Vrsta stoj!
Levo krilo napred!
Stroj se u levo! Polu le-vo! Marš!
Stroj se u levo! Polu le-vo! Čelo stoj!
(Bivše slovenačko povelje)
Nastop v red!
Nastop v zastop!
Zastop! v desno v bok!
Red! v levo s čelom!
S čelom vzad!
S čelom spred!
Prečno na desno v prek! Premo sčetom! Premo v bok! Red! v desno s čelom — stik t.
V desno zavoj — pohod!
V premo mer! ali: Postati stoj!
Zavoj! v desno zavij!
V desno protihod pohod!
Desno protuhod!
Bočki u vrstu polu levo-kren! Stupaj!
Čelno u vrstu polu le-vo!
Čelo stoj!
V	desno protihod!
Bočno v red, na levo v ргекГ Pohod!
Čelno v red na levo v prek! Prednik postati — stoj!
Vod — srpski: vod, hrv.: četa, slov.: četa Razvoj, dvored i četverored = srpski: dve vrste (razvijeni front) i dvojnr redovi, hrv.: razvoj, dvored i četverored, slov.: dvored, dvostop in četverostop-
l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8. 9.
10.
11.
U
U
u
u
u
u
u
U razvoj desno, drugi na-trag!
U vrstu drugi na-pred! razvoj zbor! dvored zbor! četverored zbor! dvored na des-no! razvoj na le-vo! četverored na des-no! razvoj na le-vo!
Stroj razvoj na le-vo!
Stroj razvoj na levo, le-vo! Stupaj! Napred paj: Puni ko-rak!
12. U dvored na-pred!
13. U red na-trag!
14. U četverored na-pred!
15. U dvored na-trag!
(Bivše hrvatsko povelje).
U razvoj desno, drugi na-trag!
U vrstu drugi naprijed!
U razvoj nastup!
U dvored nastup!
U četverored nastup!
polu
stu-
(Bivše srpsko povelje)
(U dve vrste strojs!)
U vrstu strojs!
Zbor! U dve vrste zbor!
U kolonu prostih redova zbori U.kolonu dvojnih redova zbori Na desno!
Na levo!
U dvojne redove na desno!
Na levo u front!
Stroj front na levo!
Stroj se u levo polu levo! Na-, pred marš!
«
U redove strojs!
Po jedan strojs!
U dvojne redove strojs!
U redove strojs!
(Bivše slovensko povelje).
Dvored na desno drugi vzad!
Red drugi naprej!
Nastop v dvored!
Nastop v dvostop!
Nastop v četverostop!
U dvored desno kren!
U razvoj lijevo če-lom!
U četverored desno kren!
U razvoj lijevo če-lom!
U razvoj lijevo se vrstaj!
Bočki (ali čelno) u razvoj polu-lijevo kren! Stupaj!
U dvored naprijed!
U red na-trag!
U četverored naprijed!
U dvored natrag!
Dvostop! v desno v bok! Dvored! v levo s čelom! Četverostop! v desno v bok! Dvored! v levo s čelom! Dvored! v levo s čelom stik! Bočno (ali čelno) v dvored, na levo vprek! Pohod!
Dvostop naprej!
Zastop! Vzad!
Četverostop! Naprej!
Dvostop! Vzad!
Белешке.
Poziv* Sokola u Pakracu za zidanje doma. Brado i sestre! Davni snovi svih čestitih sinova našega troimenoga naroda, Srba, Hrvata i Slcvenaca o oslobodjenju i ujedinjenjii postali su javom!
Iz mora krvi, patnja i stradanja, iza golgote muka. nikad nečuvenih, diglo se sunce slobode, davno iščekivane, diglo se da toplim svojim zrakama obasja mladu, veliku, slobodnu i ujedi-dinjenu našu otadžbinu od Soče do Vardara!
Na nama je svima da ono, što nam namriješs heroji naši, cdista i očuvamo onako sveto i neokaljano kako smo to od njih primili.
Sokolstvo, več od postanka svoga zvano, da vrši svetu ovu zadaču, pollitalo je prvo. da se lati ovoga rada. Sokolstvo je počelo da okuplja pod svoju zastavu sve uno. što osječa slavenski, sve što osječa demokratski, rušeči pri tome preživjele ograde, što ih je poizdizala historija, brišuči staleške oprijeke. te propo-vijedajuči iskreno bratstvo. Sokolstvo j prtuzelo na se brigu o tome da ojača i tjelesna i duševna snaga našega naroda, u tvrdoj vjeri, da su zdravlje i prosvjeta — uz gospodarska snagu naredi — najjače pokretne sili naše budučnosti.
Sokolstvo j dakl; danas gledom na ovu svoju veliku zadaču najjači drž votvorni elemenat
Pakrac može zaista da bude ponosan na to, što je bio medju prvima sokolskim udruženjima u cijeloj našoj otadžbini,
koja su — obuhvativši u svoj širini značenje sokolske ideje — bez krzmanja provela ujedinjenje bivših plemenskih „Sokolova* te se latila intenzivnog sokolskog rada.
U uvjerenju, da se če u skoroj budučnosti sav nacionalni, kul-turno-prosvjetni i socijalni rad koncentrisati oko sokolstva u uv e-renju, da če se taj rad moči da širi i organizuje tek onda, kad mu budu dani svi potrebni uslovi, a napos • u uvjerenju, da je z a us jtšno razvijanje toga rada potrebno i n ko trajno ognjište, pozvala je glavna skupština sokolskog udruženja u pakracn pot-pisani upravni odbor, da pristupi k predradnj ma za osnutak i gradnju „Sokolskog doma* u Pakra u.
Prema intencijama r. č nog zaključka .Sokolski dom* u Pa-kracu imao bi da bude ne samo ognjište i svetište o lokupnoga otadžbeničkoga rada na svim njegovim poljima, več i vidan, trej n i dostojan spomenik velikog i historijskog časa našeg uj dinjenja
i	oslobodjenja!
U provedbi toga zaključka glavne skupštine ovog prvog koraka, što ga potpisani odbor pokušava da učini u toj velikoj stvari,
u čvrstoj vjeri. da si je svijest o današnj-m velikom zna-čenju sokolske ideje prokrčila več široke puteve i staže u sve narodne redove, u čvrstoj v eri, da se di'jem široke naše otatžbin : zna, koliko je baš m li i dični naš Pakrac učinio u borbi sa črnim dvoglavim orlom za naše ujedinj nje i oslobodjenje, obračamo se ovim na sve iskrene i prave rodoljube, kojima j na srcu sretna budučnost) otadžbine naše, da nas u našem radu i nastojanju oko podizanja „Sokolskog doma' u Pakrac u što izdašnije pomognu novčanim prinosima.
Apelujemo na otadžbeničku svfjest, ljubav naprama sokolskoj ideji, i d' bro srce svih onih, koji su v Ijni i spremni da sva ta svoja odlična svojstva dokažu i činom, Apelujemo na darežlji-vost ne samo pojedinca rodoljuba več i na darežijivost rodolju-bivih korporacija i društava.
Ne zaboravljajmo, da sve ono, što bude učinjeno jdnome od malih sokolskih ognjišta. bit če učinjeno sreči otadžbine I Sve če to budučnost pozlatiti!
Uz bratskj zdravo 1
U Pakracu, mjeseca januara 1920
Za upravni odbor Sokola u Pakracu:
Starješina:	Podstarješina:
Dr. Aleksander Ugrenović, v. r. Stevo Zukanovič v. r:
*	Tajnik:
Matija Grabric v. r.
Novčane priloge prima Kosta Pištelić. blagajnik Sokola u Pa-kracu. Poštanske novčane pošiljki umoljavamo na „Soko* Pakrac: Imena prinosnika bit če objelodanjena.
СОКО у Тузли приредпо je 6. дедембра o. г. уз судје-ловање војне музике нз Сарајева веома успелу забаву. Со-коли су извели вежбе палицом, вежбе на разбоју п мраморне групе, а соколице прашке слободие вежбе. Особито су усиеле вежбе на разбоју и мраморне групе. Војна музика је имала
6	кондертних тачака. Дворана „Хотел Бристолаи, где се за-бава одржавала, била je препуиа грађанства нз свнх слојева. Опште је увјереље, да оваке успеле забавс у сваком правцу није одавна у Тузлп бнло.
Овим успехом је Соко д опет доказао своју животну снагу н допрннео, да се љегов добар глас учврсти. Одлпчиој посети одговара и материјални успех забаве, који ke олак-шати Соколу да пзвршп многе задатке што га чекају.
Соколско Друштво У Мостару. Дана 23. новембра 1919. год. одржала су наша друштва Српски и Хрватски Соко заједничку главну скупштину, где су се једиодушно стоппла у јединствено данашље соколско друштво. Том прпликом је на лредлог једног брата Хрвата једногласно и одушевљено закључено, да се Његовом Височанству Престолонасљедпику и Регенту Александру пошаље брзојавни поздрав, пгто је одмах п учињено, те је иослана брзојавка овог садржаја:
„ЕБеговом Височанству Наследнпку Престола и Регенту Алексаидру, Београд. — Заједничка главна скупштипа Хр-ватског n Српског Сокола закључила је и данас провела ује-дпњење у једно соколско друштво, те шаље првп смернп си-новскп п поданички поклон своме узвишеном Краљу, 1Бе-говом Величанству Петру Првом, а братски соколскп поздрав најодлнчнијем п првом Соколу свога ослобођеног и уједн-љеног народа, кличући одушевљено: Зови, само зови, сви ће соколови за Те живот дати. — Мостарски Соко.
На ову брзојавку добдло је наше друшт4о osaj одговор: „Председнику Соколског Друштва, Мостар. — Уједињеном соколском друштву благодарим на поздра^у и желнм успешан рад на корист драге нам домовине — Александери.
Тајников извештај на главној скупштини Сокола У Пакрацу, одржаној 11. јануара 1920.
Братска скупштино !
Будући да је наш добри и агилни тајник брат Перо Хорват морао на војну дужност; поверио ми је управни одбор, да известим братску скунштину о досадаљем раду нашег Сокола.
3. августа прошле године проведено је уједињење ли-квидираног хрв. и срп. Сокола у Пакрацу и оеновано ново друштво под пменом: Соко у Пакрацу, потпуно у духу за-кључака новосадског Впдовданског сабора. Не могу прећи једноставно преко те чиљенице и желим, да је нагласпм и истакнем са поносом и радошћу, да смо ми били међу пр-вима, ако не можда и први, који смо провели уједиљеље. Још се више радујем што могу реки, да је то уједпњење проведено без буке п потешкоћа, у потпуној тишнни и складу, да се лепше у оиће не може замислнтн. Та није било ни једпог гласа против ! Па како да то не истакнем, кад видим, да се сложшпе брака, која су жпвела до сада у два уметнпм начииом створена табора, потребна неком трећем, који је из те лоцепаности црпао сву корист а и свој опстанак. Тог трекег на нашу срећу н радост впше пема, а Соксли одмах увидевиш, да би даљна поцепаност могла довести опет ка-квог тутора н упропастити све стечене тековине, уништити нашу слободну, пространу п лепу домовину, ударише смело новим и једино правим путем, путем јединства.
Ко је упукен у пакрачке прилнке и велику племенску разрожноот п несносљивост, нарочито за рата, тај није могао веровати, да су Пакрачанн провели првп уједиљеље и питао се, је ли то могуке и ако је могуће, како то ? откуд то?
Нећу сад испитпватн узроке томе, већ се радујем, да ја фактично тако и да су се преварили у рачупу они, који су веровали, да до уједињења неке доки или ако дође, да ke исто такн брзо доки и до расула. Они то додуше зшсу рекли јавно п на оном месту, на ком су једино требали реки и устати против уједињеља, него су после говорили иза бу-сије. Тако су неки рекли. да неке плакати за, Хрвате, док су други говорили, да су Хрвати продали свој Соко Србима, и т. д. Све којекакве глупости! Некп показаше то своје неза-
довољство и иступом пз друштва, али то нас не може ни: мало збунптп, јер да су то људп од уплива, они бп своје мнијење отворено и јавно рекли, а не иза бусије. У осталом, да не би когод лоиислпо, да је било много такпх случајева навешћу вам број чланова. Након уједињења имали смо 184 члана, а данас имамо 165, дакле за 19 ман>е, али зато данас имамо мушки н женски подмладак 7'2 на броју, а то је наша нада и наша будућност.
Народно јединство je за нас аксиом, на ком ее оснива сав наш досадањи п будући рад и нпшта пас неће смести, да управо разним роваторима моментано и успије отешчати нам рад, јер верујемо, да смо ударили правим путем, можда и трновитим, али једино спасоносним. Пошли смо н>им, идемо даље, а ко не може због разних предрасуда или неће, нека само остане н жбви у својој старој идеологији, па ће наскоро увидети, да пре спада у каков музеј, него у савремено дру-штво. Ко пак мислн и активно радити протпв тпх идеја, које Соко заступа, прп^ваћамо радо и борбу и нека зна, да ће га — речима оца нашег новог Соколства — прегазити ко-тачи светског наиретка. То сам нмао да нагласим и рекнем
о	самом уједиљењу, а сад прелазим на сам рад друштвени.
Одмах након разласка главне скупштине се конституисао одбор, који је ва првој својој седнпци одлучио, да се има чим пре приредити јавна вежба, да се једним снажним нсту-пом потакну сви на сурадњу у Соколу, да тако покажемо, да смо достојни оне велике идеје, коју Соколство проповеда. И збиља! 24. августа прошле године приређена је уз велике предрадње, а на особито пожртвовно заузимање старешине брата Угреновића, једпа величанствена јавна вежба, какове Пакрац још није видео. Да бп успех бпо што већи, позвали смо оба братска друштва пз Загреба, која су се радо ода-звала н припомогла нам, да смо и морално и материјално постигли управо сјајан успех, а задали први снажан ударац свима онима, који су веровалн у пеуспех уједињеног Сокола и прорицали му скори крах.
После ове јавне вежбе суделовали су паши чланови као гости на јавној вем»бп у Вироввтици, којп је приредила братска жупа Прерадовићева 6. и 8. септембра, а одмах 8. септем-бра наступили су на јавној вежби у Лнпнку, коју је приредио
наш Соко у агитацпоне сврхе наиме зато, да се у Липику побуди интерес за надионалан рад оснутком Сокола. Та je ствар потпуно успела и данас имамо у Лшшку младо со-колско друштво, које је врло агилно и радн са великом ам-бицијом. Ко је бло синоћ у Лшшку на I. јавној вежбл п.и-ховој, могао се уверцти, да су за кратко време од 4 месеца постигли завидан успех!
Осим тога ишли <гу наши Соколи у један даљи крај наше домовине ж то угрожени крај лепе нам Словеније — у Цеље. Цељски Соко прнредио је врло успелу јавну вежбу у већем опсегу, јер су на њој суделовали п Србн п Хрвати и Словенци. Коликн је успех постнгао Цељски Соко, нека Вам олужи као мерило сцлно одушевљехве нашнх чланова, којим су се^вра-тили пз Цеља. А какво је онда било одушевљење оних Сло-венаца, који су v од туђина угроженом крају, можете сами замислити.
После ових паступа почнње Соко опет са својим тихим радом у Соколани. У то време долази у нашу средину један Словенац, Соко-добровољац, брат Алојз Погачник, који преу-зима као учитељ теловежбе сав техннчкн рад у своје руке. Узорним својим радом постигао је толико, да је 8. новембра приређено једно успело друштвепо село, а 6. децембра друго још много успелије, које је са својим разноврсним п лепим вежбама очарало присутне.
То су ето били наши јавни наступи за ово кратко време рада (5 меседи) и у томе погледу можемо бити задовољни. Осим у чисто соколским приредбама суделовао је наш Соко, што се само по себи разуме, на свим културнин и народиим славама.
Но задаћа Соколства ннје само јачаљо и вежбаље телесно? јер поред јачања телестшх сила, треба развијати и душевне еиле и зато је основана на предлог тајника брата Пере Хорвата кул-турно-просветна секција, која је имала за задаћу, да оживи наш народни морал, врлине и честитост ширењем просвете у народу и држањем предавања. Ова секција није могла развити свој рад на широко. јер нас је затекла зима, па се нијо могло ићи у места у која се вамеравало, аги је ипак показала стано-виту делатност. Да би ова секцнја могла свој просветни рад успешно проводити, морала је ударити на главну запреку
Соколскп Гласппк	6
шцрења просвете, — на ан алфабетизам, и зато је основала аналфабетскп течај и то за сада само у Пакрацу, па ако успе, да онда прошири свој рад и на околину. Кад смо век код аналфабета, пнтересантно је споменути љнхов број. Према попнсу има у Пакраду 72 аналфабета и то мушка 24, а жен-ских 48. Од тога се пријавило у течај мушких 10, а женских
20.	0 самом успеху течаја мокп ке се свано уверити, јер ће бпти приређен испит, који ke бпти јаван.
Даљи рад ове секције састојао се у приређиваљу пре-давања. Тако је на прво друштвено село био позван познати соколски агитатор и организатор брат Душан Богуновик, који је одржао тај дан тако реки три предаваља. Прво је одржао учитељским приправницима предавање опдеализму рада, затим је врло успело протумачио симболичне вежбз нашег ослобо-ђења, а па друштвеном селу предавао је тему: Обнова Сокол-ства. На другом солу предавао је брат др. Милан Цувај о културно-националном раду и Соколству.
За рад у овој секцији тражн се нарочито иителиген-ција, али је за сада био одзив пнтелигенције алаб, а оно пар људн не може баш да изнесе све на својим леђима, јер ако се на кога метне превелик терет, мора посрнутп и клонути. Зато би нам свима било драго, да наша ннтелигенција посве-tii овоме бар пар сати времена у годвнп дана, па да сваки ин-телигентан човек приреди једно кратко предавање било из којегод гране. За појединца би то бдо незнатан терет, а за друштво бп била велика добпт, јер бп с обзиром на број интелигенције чули током једне године леп број предавања, а из најразлнчнпјих грана, док појединац, уколико се и труди, не може говоритн баш о свему, јер се за сваку грану тражи становпта стручна спрема. У нади да ke се и то поправитп и да ke и ова секција моки говорити о потпуном свом успеху, свршавам о њеном раду.
Друга секцпја основана у крплу Сокола је организа-торна секција, која је имала за задаку, да приређује јавне вежбе у споразуму са техничким одбором, затим забаве и села. Тај њен рад познат је нз оног, што сам напред спо-менуо. Даљи љен задатак j'e бло, да оснује певачки и там-. бурашки збор, али у том раду није могла за сада успети, док се не уклоне запреке или боље реки, док сви фактори,
који ту одлучују, не схвате праву задаку Соколства, n док се не одрекну својих застарелих назора, неће секција у том погледу успети, али ако није успела, не значи, да уопће неће успети. Шта впше ја верујен, да ће наскоро пред енажном организадијом соколском уступити све слз бије ор-ганиззције, а поготово племенске, јер ће на конгу конца бпти немогуће исповедати и начела јединства и начела се-паратизма.
У делокруг ове секције спада и соколска фанфара. Под особном управом брата Угреновнка напредује фанфара врло лепо, те је век у почетку свога рада постигла толико, да је могла и она деломично суделовати па свим нашим јавним настушша, а од тога времена је још много напредовала, па ће имати прилпке н овпх дана, да покаже, што зна, на до-бровољачкој забави. До лета ће већ моћи суделовати само-стално на свим нашим самосталним вежбама, забавама, изле-тима и т. д.
То је ето рад оргаиизаторне секдије.
Осим ове две секцнје има наш Соко технички одбор, о ком ће известити брат вођа, а ја ћу овде споменути само брата Погачнпка, који је дошао у нашу средпну као учи-тељ теловежбе п коме пмамо да захвалимо врло много за успех, који смо постигли. За љегов ненаплативи труд даро-вао му је одбор 3000 К, док су му чланови за успомену дали једну сребрну дозу, а учитељске лриправнице, које су — као и нриправнпцп — такође вежбале у крилу Со-кола, један лепи цигаршпиц u сребрну посуду за пепео.
Што се тиче друштвеие нмовине, то ће потање извес-титп брат благајник, а j'a ћу pehu само огЉенито. Од справа нисмо ништа iiobo набавили, јер дмамо од свега по двоје, па смо могли посудпти п братском друштву у Лшшку. За -фанфару није од пнструмената такође лишта набављено, него је остало исто стање, како је бпло након уједињења.
Што се тиче соколских ствари, то смо већину добили локлоном и то: од бцвшег хрв. певачког друштва „Домо-љуби 1 великн ормар за кљиге, 1 велики сто, 3 клупе, 1 подиум п 1 велику плочу за писање са стаклом; заслугом старешине брата Угреновића добили смо 7 столова за буде, ■4 велике дрвене соколске Фигуре бојадисане уљеном бојом
n 2 мале, затим 2 мала п 2 велика ступда бело бојадисана,
2	столне даске за благајну, 3 сталка за ноте и 4 м* прнре-ђене п срезане грађе; а купилн смо 2 плоче са натппсом „Здравои, 2 дрвена елпптичва блока у народнпм бојама и и 5 земљанпх светљака, надаље једну количину тисканица п плаката.
Укупна благајнпчка имовина након сједвњења била је 3021‘61 K, а данас након 5 месеца рада 6547’13 К, дакле за 352б-б2 К вшпе.
Напослетку је моја дужност да споменем све оне, којд су нам помогли, да што боље успемо у раду и да им са, овог места изразим најлепшу хвалу. То су оба братска дру-штва из Загреба, све пакрачке госпође п госпођице, архн-тект Сондмајер, Шумско равпатељство, равнатељство пнланег уирава интерната cpir. учитељске школе и г. Марко Маутнер. Управни одбор им је такођер у своје време захвалио на љи-ховом суделовању око припрема, одиосно на поклону и по-судбн нужног материјала за јавну вежбу.
Са велпком вером у будућност п сјајан напредак Со-колства, као ступа паше уједињене домовпне, завршујем свој пзвештај и молпм братску скувштнну, да га прими на знање.
V. Vuksan, zamenik tajnika.
,COKO“ у Бос. Шамцу. Соколство, које јо у предратно' доба у осталпм крајевнма наше отаџбине постигло на кул-турном и националном пољу као и на фпзнчком образовању нашег народа видних успјеха, нпје могло у овом крају за-право пи да се подпгне, јер Српскп Соко који је у предратно врпјеме бно конституисан није постпгао ни одобреље својих правила са стране власти.
Према томе о каквом дубљем п темељитијем дјеловању Сокола у Бос. Шамцу у предратно доба не може бити ни говора.
Систематски рад u припреме око подпзања Соколства
ii	пшреља Соколске ндеје најновијег су датума, па ћемо у-току данашљег пзвјештаја забил>ежити неколлко важнијих момената.
Накои пропастп завојевачке Аустрије и Угарске те након побједе надпоналне мисли и народног ослобођења Са
колству je омогућен слободан и несметан рад у будућности. Тим моментом даје се ii iioboi' полета слободном соколсном раду у Боо. Шамцу, тако да је под утиском закључака Но-восадског Сокзлског Сабора, прздратни Српски Соко, као скуп једноимених племенских једигшца престао да дјелује, стапај}гћи се у једно тлјело п под једннм заједничкпм именом „Соко“, те обухватив тим сва троимена племена наше уједи-н>ене n ново	ослобођене	отаџбине. Али ујодиљени	Соко у
Бое. Шамцу	није остао	нити је могао остати	само	на том
путу, да само са гпмиастичке стране удовољава јединственом раду, већ је радио и на том, да се сва постојећа племенска друштва, као пјевачка, тамбурашка и чпталачка споје са Со-колом уједно	— и да те	поједпначне установе	ступе	у сек-
Дпју Сокола,	па да тпм начином Соко, према	вани	пступи
као једна јединствепа дјелпиа п једна јединствепа репрезен-тативна корпорадија, са разним секццјама културно просвјетне нарави. Да се тај дпљ постигне бно је нзабран одбор, који јо имао да стурн у преговоре са постојећпм српским, хр-ватским u муслиманским друштвима у Бос. Шамцу.
Резултат одборског рада око унифнкације односно фу-зпје постојећнх друшгава био је, да су се сва муслиманска и п српска друштва воћ на нрвом одређеном састанку изјавила за сједиљење, дочим се је у свЈзху споразума са преставни-цима хрватских друштава одредио новн састанак.
Изаспаници Сокола постдгли су на том иовом састанку након подуље дебате са представниднма хрватскпх удружења слиједећп споразум, п то тако, да he пнституција заједничког Сокола бити са хрватске стране најиздашиије подупираиа п да приетају на ликвидацпју постојеће хрватске читаонице као носебне установе у сврху да ова буде уједиљена у сек-цију Соколске читаонице по примјеру осталих чптаонида овог мјеста. Док је овај прпстанак био постигпут са стране управнпка хрватске чнтаонице, дотле су представниди хрв. тамб. друштва зажелили да п даље остану нао самостално тијоло препуштајућп евентуалну фузију каснијем времену.
Одбор је након овог иривременог рада приступио одмах осннвању „Соколске Читаоницеи као посебне секдије Сокола у диљу да овом установом одговорп културно просвјетној
задаћи свога рада, Соколска читаонида била је отворена 17» децембра 1919.
Задаћа је ове куптурне установе, да диже унутрашњв душевне и моралне стране појединаца, да нашу средину од-враћа од немара према ономе што је свима нама опште и заједничко, да нас упозна са приликама нашег друштва и отаџбине, јер друштво које неможе да остварн свог душев-. ног јединства, ни у свом крају не може да дође ни до јединства племенског а најмање пак јединства државног и народног.
Овом установом створио је Соко најбитнији услов за стварање и подизаље друштвености у овом мјесту а оспм тога дата је и могућност лакшег изглађивања међусобнпх не-споразума. Соколска читаонпца има да послужи израђивању нове народне свјести и новог народног схватаља, па ће и за будућност бити и остати главним пропагатором естетско обра-зованих и културно просвјетљених јединпца овог друштва.
Соко одговара својој културној просвјетној задаћи и у другом правду и то предавањима која се обдржавају npir— годом седмичних сијела у Соколани. До данас су одржаиа слиједећа важнија предаваља: 1) Мплан Марковић; о развоју Соколске мисли. 2) Бранко Чубриловић: 0 развоју Југосла-венског Ооколства по на особ Соколства у Б. и X. 3) 0 је-динству Срба, Хрвата u Словенаца. 4) 0 венеричним бо-лестнма.
Благодарећи преданости и заузимљивостп одбора као н одзпву публпке Соко је кренуо успјешном раду, па се је у кратком времену подигао као главно н уједињавајуће сре-диште нашег друштва. Соко се у Бос. Шамцу дијели на четири секције и то:	вјежбачку, вјевачку, тамбурашку,
те на секцију Соколске читаонице. У читаоници осмлиа ce у скоро и Соколска кљижница. Стан>е вјежбачке секдије јест сљедеће :	мушких	26, женских 17 члаиова; нодмлатка
мл'шт{ог 36, женског 40 чланова, дочим чланова помагача бројп Соко на 125 са 9 утемељача са 500 К уднјела сваки. Стаае благајне изнашало је 31 децембра 1918 године 8543 К . 93 п. Рад у вјежбачком одијелу врши се у строго дисци-плинском реду енергично и са љубављу, тако да је оправ-дана нада да ћемо уз овакав устрајан рад добити сигуран и добар кадар Соколова и Соколица који ће уз доказану
енергију и јако развнјену свијест и идеализам бити на понос не само овог краја већ и на понос читавог Соколства у отаџбини.
Soko u Tešnju. Na 21 o. mj. obdržana je redovna glavna skupština našega „Sokola11 na kojoj su primljena pravila izdata po Sokolskom Savezu SIIS (Objavljena u 11. i 12 broju Sok. Glasnika) i konstituisan je slijedeei odbor: Starješina: Rifatbeg Ferizbe-gović. Zamjenik: Milan R. Popovič. Vodja: Munever Smajlbegović Tajnik; Fuad Dervić. Blagajnik: Dedaga Pobrić. Gospodar: Edhem Golijašević. Revizori: Bećir Djovlagić i Sabit Smajlbegović. Odbornici: Osman Abdozaimović i Anto Jurišič. Zamjenici: Šacir Golija-šević (zamjenik vodje) i Teulik Golijašević.
Uz bratski zdravo!
Соко Маглај Јављамо да смо одржали соколску скуп-штину 15. XII. 1919., на којој је формално ликвидирао Срд-ски Соко и изабран управни одбор за соколско друштво с именом Соко у Маглају.
У нови управни одбор ушли су: Старешина: Спасоје Гојковић. Заменик старешине: Перо Поповић. Тајник: Ву-косава Илићева. Вођа: Алекса Јовановић. Ревпзори: Нада Пејовићева и Осман Обралић. Одборници: Јосиф Симић и Халил Османагнћ.
Чланова вежбача за сада је 26, а невежбача 10.
Здраво!
Соко у Бос. Крупи. Дие 20. децембра 1919. одржала се пзванрсдна скупштина овдашњег „Сокола".
Скупштпни су присуствовали сви чланови и чланице и иза кратке дебате једногласно је усвојен предлог брата старешине, да се примн заједничко име „Соко“.
Иза тога је изабран одбор, у који су ушли најагилнији чланови нашег „Сокола“, чнји нам досадаљи рад даје до-вољну јамчевину за рад у будућности.
Скупштина је устајањем и великим одушевљењем сје-тила се оних члаиова. који своје кости оставише у Араду ж оних, који се борише на Солунској фронти.
Наш „Соко“ и ако бијаше врло мали, ипак је својгм радом доказао, да спада међу велике.
Организовао je до 1914. годлне 560 чланова „Побратим-ства“, приређивао је ло селлма јавна предаваља, народне пгре л бпо је у врло уском контакту са околнпм селлма.
Резултат тога рада је 1260 добровољаца, којп су се бо-рпли на свим српским фроптама за ослобођење нашег на-рода, нарочпто пстпчемо чланове брата Васу Бошковића (одлптгован медаљом Мплоша Обпллћа, рускнм п румунским одллковаљем), брата потпор. Лазу Котура, брата каплара Рлсту Ковачевлћа, брата Крешимира Богдаповпћа, који се и данас у Русдјп налазл, браћу Богдана Јовановлћа, Растка Јовановпћа, Ђуру Јовпчлћа л палог Ратка Богдаповлћа, којп са двојицом, тројлцом члапова провађаху по околнлн селпма органлзацпју.
Поред овнх вреднлх чланова дао је наш „Соко" четлрп члана међу ллтернпрде, од којлх двојида брат Јово Иредо-јевпћ л брат Јово Зељковпћ остадоше у арадском гробљу.
Наш „Соко“ лрлредло је своју лрву забаву у очл лове годлне (по старом) у корлст путллчке благајне за свеславенски соколскп елет 1920. год. у Прагу са следећим програмом:
1.	Њ. Вел. Краљу Петру I. брат Мллаи Јовпчић. 2. Бесмрт-пој Србпјп брат Млхајло Мпљешлћ. 3. „Еј Словенл11, комад у 1 чпну од Одавића. 4. Чешке вјежбе одређене за 1920. г. (мушка чета). 5. Чешке вјежбе одређепе за 1920. г. (женска чета). 6. Српске вјежбе одређене за 1920. г. (мушка чета). 7. О значају српскпх вјежбл говорл брат Бошко Зељковлћ.
На копцу забаве одржао је предаваље о раду налшг „Сокола“ у будукностп старјешлна Лазар Котур.
Жупа Франкопанска Сушак—Ријека обзлаљује у сва друштва, која спадају у ову жупу, да ради окупације Рл-јеке—Сушака по Таллјанлма, лремештено је прлвремено сје-дплчге Жупе у Краљевлцу,
Стога умољавају се сва братска друштва, да еввнтуалнв доплсе п уппте шаљу у Краљевлцу па „Сокол—Краљевлца“ за ..Жулу Фрапкопанскуи.
За одбор Жупе Фрапкопанске вођа: Марлјал Борас.
Из управе
На седниди Соколског Савеза C. X. С. дне 16. XL 1919. стајала је калкулацпја за штампање Соколског Гласника тако, да би се исти могао издавати no К 30 на годшгу, док св већ почетком децембра лр. год. цијена за штампу и папир знатно промјешша. Према калкулацији, која је почетком де-дембра настала, морала се претплата за лнет повисити на К 36, што је у Гласнику број 11/.12. страна 542./3. — свима претплатнпдима јављено, ну под ову цијену само у оном елучају, ако се лпст штампа у најмање 4000 прпмерака.
Како су досад слаби одзиви за претплату и нема из-гледа, да ke се тај број претплатника постићи, а пзгледа, да ће штампа п папир опет знатно поскулити, о чем се код насталог штрајка ради, то ke се претплата нажалост морати опет повисити шт пзлажење лпста обуставнти.
Некоjа друштва су се ванредно лијепим бројем на лист претплатпла, а за многа друштва као да и невриједи закљу-чак Сок. Сабора, према којем треба настојати, да свакп члан буде претплатником, док жупа, друштва, друштвена библио-тека, предљачки збор и сваки члан управног одбора мора бнти претплатннком лпста.
Имена друштава, који су добро претплаћена на Сокол. Гласнпк бпће донешена у једном од наредних бројева.
Браћо Соколп! Ооколскн Гласнпк је за нас од велике важностп, а поготово пред наш слет у Прагу, иа ваља оз-биљно порадити, да се што впше претплатника а и добро-вољних прилога за лпст сакупи.
Здраво!	Т.	Јањанин.
Добровољни прилози за „Соколски Гласник". Бр.
А. Премужпк Оточац К 2; Бора Шола Мостар, С. Томко-вик,_Тузла, Ђ. Родић, 0. Пушкар, Ш. Рулчић, А. Шгајиер, Ф. Мусапн, М. Дунђеровнк п В. Дуфек, Сарајево no К 6; Зорка Топуђа, Јованка Станпвуковић, Јока Трпфковнћ, Ст. Адум u К. Крајшпновић Сарајево no К 10; Б. Јовановпћ Више-град К 6; Т. Поповик Добој К 16; Ехшда ВидошК2;Д. Ilpmik, Ф. Лесковар, Ј. Стојик, Ј. Вркљан п Ђ.Меапџпја, Глнна no К 10; П. Мацакаља, Jb. Мплетик, Ж. Радојчевик, П. Ћ.орковик, Л.
Јурјевић п Ст. ПГушњар Глпна no К 6; М. Зеленоки и М.. Фундук Глпна no К б; Д. Подунавац Е 4; Н. Вргоћ. Вр-гинмост К 5, II. Лопчаревић, Брњеушка, В. Меанџцја ж Р. Лепица. М. Пољанп no К' 10; Јован Меанџпја К 5; К. Сулајко К 4; Ј. Шубарић п И. Бркић, Глина no К2; Бр. Соко Мо-стар К 20; Ст. Јурпшпћ и Др. Б. Вурдеља, Двор и С. Сто-јановпћ, Прпједор no К 6; М. Ц. Валендерац, Б. Новп К56; М. Васлаћ, М. ЈБубибратић, Бр. Милошевић, М. Бабић, М. Јоветић п Др. Суботић Бањалука, no К 6 ; Св. Пувтић. Ба-њалука Е 15; Д. Личина, Бжхаћ Е 6; Илцја Љубибратдћ, Бањалука K 2G; Ј. Укропина, Загреб К 6; А. Беранек, За-греб К 176 и Бр. Др. Станковпћ, Вараждин К 16.
Хвала ц здраво!	Т. Јањанин.
Jugoslavenski	Sokolski Koledar za	godinu1920. Mnoga
br.	sokolska diuštva	nisu još	do danas Koledar naručila prem su
putem novina već nekoliko puta obaviještena, da je Koledar iza-šao. Osim toga je početkom decembra pr. god. svako društvo posebnim dopisom na izdavanje Koledara upozoreno, pa se pored svega toga do danas samo 30 društava prijavilo i Koledar naručilo.
Braćo! Oko 30C0 koledara leži još nerasprodano, pa se bratska	društva mole, da	naručbe	svoje što prije	i što obilnije pošalju.
Cijena K 8 po komadu,	a naručuje se	preko Administracije
Sokolskog Glasnika Zagreb, Šenoina ul. 17/11.
Zdravo!	T	Janjanin.
(1 Sokolskom Glasniku broj 11./12., strana 473., javljeno je svim društvima, da će slika za vježbe našeg „Oslobodjenja" biti skoro gotova, te da je potrebno, da sva br. društva te slike oduiah naruče, kako bi se mogla ustanoviti naklada i cijena
Pošto je do danas i to od boljih društava samo 20 komada tih slika naručeno, to nije moguće nakladu a prema tome ni ci-jenu ustanoviti. Kod ovako slabe naklade a velike skupoće dolazi jedna slika na K 400.
Cim bude štrajk gotov, a kako danas izgloda, mogao bi se još ovoga tjedna svišiti, to će slike 4—5 dana posije toga bili gotove, pa se br. društva ponovno mole, da naručbe preko Sokolskog Glasnika odmah pošalju. Cijena po komadu (prema nakladi) 6—8 kruna.
Zdravo!	Administracija	Sok.	Glasnika
Редакција Соколског Гласника
I. у броју 24. „Zagreb, Novina“ од 15/11. о. г. читам ово:
„ Соколска Редути. Може се мпрне душе рећи, да овога
тједна, када су се наше красотице сусреле, нису се по оби-чају поздравиле, него само са „Будеш ишла на Соколску Редуту“ илп чујеш Geht Dn in den SokoP, — или чујеш: „Allez vous dans le Sokol“? A тому je понајглавлпјл узрок тај, што ће моћл овој редути првсуствовати само онај, који је позван, те чланови Сокола“. —
II. Од тајништва нашег Савеза добпли смо писмо од 10/11. о. г. где нам се вели :
*	„Fuzija društev še precej dobro napreduje. Dosedaj se brani fuzionirati Soko v Novi Gradiški in Banjaluki“ — Влдовдавски соколски сабор бно je у Новом Саду дне 28./VI. 1919. г. Од онда до сада пмамо осам месеци! Што су и колики су раз-лози да након 8 месеци, од преко 300 друштава ова два друштва не могу да проведу закључке сабора?!
III. Brežiški Sokol од 7./II. о. г. пише ово:
„Podpisano društvo se v polni meri zaveda svojih dolžno,
sti, ki jih. ima do sokolskega tiska, konstatira pa z obžalovanjem, da Glasnik v preteklem letu ni od daleč ni ispolnjtvaj naloeje ki je ima kot sokolski časopis. Mesto dobrih programatičnih člankov in dopisov telovadne vsebine so se na dolgo in široko popisovale razne brezpredmetne debate, ki velike večine članstva sploh ne zanima Iz toga vzroka društvo tudi ne more siliti članstva k naročevanju lista, ki s svojim popisovanjem nasprotij na-sraznih sestankih več škoduje kot koristi procvilu sokolske stvari, osobito med meajšimi člani. Čim bo list tak, kot so sokolski listi bili, bo brežiški sokol med onimi, ki ga bodo najbolj razširjali. Ne samo kritike v listu, novih potij, novih ciljev, hoče sokolstvo. Zdravo! Tajništvo: Žlajpah“.
IV. Хрватски Сскол — Грубишнопсље 19 /XII. 1919 Ha братскп доппс частимо се извјестити, да наше чланство буде узимало Соколски Коледар за 1920. г. само ако буде тисак у хрватском ппсму (латиници)! У случају пако да буде тлсак ћирнлицом то га неће преузимати, јер су ћирилвцн невјешти. Ако буду тнскани латинпцом, пошаљите 50 ко-мада. Здраво! (Потпис лечитљив)
V. У загребачкпм дневницима изашле су 2 белешке, за соколе јако занимљиве. Прва прије 14 дана: „уписивање ор-лоиа и орликха почиње тада и тада, похрлите сви прнјатељи орлова овамо...11 Друга прије 2 дана: „уписивање орлова и орллћа одложено је на неизвесно време.ц Дакле ту су дрно птице! На опрез Загребе! Уписивање је паводно одложено — али ће опет отпочети. Јер главнп црии орао је постао лод-председшшом лпше крал.евске владе!
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zagrebu dne 17./И. 1919. dobio sam dozvolu ža otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom „Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca".
Pr^dbježno ču imati na skladištu samo vježbače potrebštine t j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice'
i	sve ostale potrebštine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine.	,
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič, iSSiSS sakvezatrsebHinsa Zagreb.
Gundulićeva ulica broj 23
НАРОЧИТАТРГОВИНA МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБАЧНИ s МАГАЗИН 1
ЗАГРЕБ, ЈЕЛАЧИЋ ТРГ.
Сестрана „Сонолицама" и браћи „Соколина" препору-чујемо се за модерннзпраље, бојади nn.e и чвшћеље евих врсти женских и мушкнх шешира.
Лепа и брза пзј ада.
Кошшћ и МијатовиЋ,
tvornica šešira „ldealu Загреб, Илица број 63.
^arođna Havana
Zagreb, Jelačičev trg.
Preporučujc se cijenjenom općiHstrn i Sokolima. Бпетпо koucerat prvorazredne ===== glazbe.
Cij ene unijerene. Podrorba solidna.
HOBA ИЗДАЊА
КЊИЖАРЕ
3. и b. mm
ЗАГРЕБ.
Др. Свет. Пешвћ: Судска медецина . . . К 40.—
Dr. Laza Popovič:
(Jputa za snimanje slika rentgenom. (Knjižnica za rentgen sv. I.)........  .	K	9.—
Иво Војновпћ:
Смрт мајке Југовића . К 12.—
Carnegie А.:
Carstvo posiova .... K 12.—
НАРУЏБЕ ТРЕВА СЛАТИ НЕПОСРЕДНО КЊИЖАРИ 3. и В. ВЛСИЋА, ЗАГРЕБ.
ST. KUGLI
KNJIŽrtRrt KR. SVEUČILIŠTrt I JUGOSLAVENSKE AKADEMIJE
ZAGREB.
Utemeljena god. 1795. po Franji Županu i god. 1852. po Dru. LJ. Gaju.
Preporučuje svoje bogato SKLADISTE KNJIGA svakoga jezika, MUZIKALIJE za sva glazbala i pjevanje, sve ČASOPISE stručne, znanstvene, zabavne, literarne i pomodne u svim jezicima, nadalje sva UČILA za školsku zornu obuku, GEOGRAFSKE KARTE i karte za TURISTIČKE IZLETE u mjerilu 1:75.000.
~ Nakladna knjižara, tiskara i knjlgouežnica. -
Skladište papira na veliko L. Miller
(ST. KGGLI).
Izradjuje u vlastitoj tvornici papirnate VREČICE sviju veličina, vodi na skladištu sve potrepštine za UREDE, KANCELARIJE, ŠKOLE i t d Velika zaliha TRGOVAČKIH KNJIGA, papira za CIGARETE i svu u tu struku spadaj uču robu.
I
Preporučujemo najnovije odabrane knjige:
Динг,ра
C. Смајлс (Smiles): O дужностима 5.— Г. Ле Вон: Мпшљења и веро-
вања...........................6.—
Е. д. Пресенсе: Дечији свет . 3.— Пол Лабе: Историја једиог мла-
до^ Србпна.....................1.20
Иво Ђнппко: Утпсцп пз рата 1.5J Ј. Цвијнћ: Географоки и кул-
турни положај Србије . . . 1.— Фридрпх Нпче: Сумрак идола 3.— Огпст Боп : За српском владом
од Нпша до Крфа................4.—
Павле Поповпћ: Из књпжев-
ности II. део..................5. —
Фергс Пизани: Српока драма . 4.— Г. Ле Бон: Психолошки закопи
развпћа народа...................3.50
Мечциков: Студпје оптпмпзма 9 — Милош Трпвуиац: О Немцика 3.75 Петронијенић: Члаидп п сту-
дпје.............................4.50
Ћура Јакшић: Свеукупна дела
1. кн>. до IV..................21.—
ЛазаЛазаревпћ: Свеукупнадела 7.50 Г. Мопасан: Прпповетке . . . 5.25 , Један жпвот ... 6. -Вељко Петровнћ: На прагу . . 5.— Бприа-ГТровен : Књига за тебе 4,— Малн српскп џепнн календар . —.50
Вајлд: De profundis..................3.—
Доде: Сафо (парискп роман) . 5.—
Дима: Наполеон.......................5,—
Достојевскп: Злочин п казна . 6.— Иго: Двадесет трека (две свес.) 7.50 Серао: Збогом љубапи (роиан) 5.— Судерман: Под грехом .... 5.— Франс: Комжчпа псторија . . . 4.—
Хамсун: Пан.......................3.—
Фарер: Вој код Цушпме, ро-
маи са слнкама.................4.—
Kruna
Kosta Strajnić: Študije.............15,—
,	Srpske zadužbine . 27,—
„ Jap.
korice...........................33.—
.Kosta Strajnić: Monografija Me-
štrović........................
Dav. Trstenjak : Darvinizam u uz-
^ goju.....................
Dav. Trstenjak: Skender I Marija
Fabković.......................
Dr. Jovan Skerlič: Eseji o srp. hrv.
pitanju........................
Mir. Krleža: Hrvatska rapsodija .
80.-
5.-
8.-6. -
Knut Hamsun: Pod jesenjim zvezdama ........................ .	.	.	.
Miloš Parenta: Italija i jugoslav.
primorje...........................
Adela Miičinović: Sjene...............
„ Gospodja doktorica Marija Liza . . . . Dr. Drag. Prohaska: Pregled hrv,-
srp književnosti...................
Dr. Savičević: Venerične bolesti . Vlad. Nazor: Istarske priče . . .
. Pabirci pjesme . . . Marin Bego: U očekivanju . . . . Janko Leskovar: Pripovjesti . . . Josip Kozarac: Izabranene pripovjesti ...............................
Josip Kozarac: Izabrane pripovetke Toma Kumičić: Erna Kristen, roman Rik. Nikolič: Lomnom stazom . . Pavle Popovič: Jugoslavenska književnost (izdanje Cambriedge) Tomas Charley: Francuska revolucija (I. dio La Bastille) . . . Ivo Vojnovič: Stari grijesi . . . .
„ Oeranium.....................
„	Smrt majke Jugoviča
„	Imperatrix misterija
ostrva zaboravi . . „	Lazarovo voskrese-
nije..................
Miloš Gjurič: Smrt majke Jugoviča Malterlinck: Mudrost i sudbina . Aleksa Šantič: Pesme sa predgovorom Dr. Vlad. Ćorovića . . . Milica Jankovič: Pre Sreče .... J.S Machar: Rim, preveo I. Saputnik Vlaho Bukovac: Moj život .... Mcrežkovsky: Julian Apostata . .
„	Uskrsli bogovi . .
Petar Konjovič: Ličnosti o pozo-
rištu i muzici.....................
Scipio Siquele: Moderna Eva . . „	„ Proti parlamentarizmu
„	. Javno mišljenje, umet-
nost i gomila . . . Arcibašev: Revolucionarci .... Strindberg: Sin služavke .... Merežkovsky: Florentinske novele . Anatol France: Bogovi žedjaju . . Dostojevski: Idiot L, II., III. i IV. dio „ Poniženi i uvredjeni » Zapisci iz mrtvog doma A. Dumas: Gospodja s kamelijama Jugoslavenski sokolski kalendar .
Kruna
4 —
1.50
3,—
3.-
9,-
12.—
7.50 12.-
6 -
7.50 8.-
20 —
7.50
7.50
18,-
10,-5,— 5.-7.—
16.—
5.-10. -10,—
Iz-
li-
lo.—
15.—
16.— 3U.-
15.-
12,-
3.—
6.1
6,— 10.-
5,-
10,—
30,—
25.—
18,—
18,—
Izdavačka Knjižara Celap i Popovac, Zagreb.
Нов0 двор£™аз. чешљање госпођа
Телефон 22-29. - Загреб. - Телефон 22-29.
Јављам п. н. госпођама, да сам отворио и модерио уредио, дво-рану за чешљање, те нсту снабдио са овнм модерним справама за праље п сушење главе као п за масажу лпца н руку-
Са великим трудом и трошком успјело ми је ангажовати прве умјетнпке у модервои те костимском хпсторичком чешл>ап>у као п у оојадпсаљу косе у свим бојима уз потппсш) јамотво.
Јамство се састоји у гом, јер су г. Bj'najuh. п госпођа му бплн памјештепи у Бечу код свјетске пвзиате твртке ЕГесл као матадор жеиског чешљава те пригодом разпих пнтериацпоиалнпх натјецања у чешљаау одиелп прие награде у Бечу п Берлину.
Hj.ei3HMau у пзраду свб врсти косе (Budeau, Trenspormation те разно Chignome).
Ha складишту пмадем све врсти фрапцуских и бечких мприса те разних топлетппх сапуна од чувених светскпх твртиа. Осим тога посједујем све потребне ствари за н>егу лица и руку.
Са штовањем,
ДУШАН ЖЕСТИЋ, власуљар,
Боговићсва ул. бр. 7.
Preporučujem sljedeće odabrane knjige:
Круна
Job. П. Јовановић, Наполеон п Југоолавеви, ћпр. . . , . 6.50 Др. ЈованСкерлпћ,Есејп охрв -
срп. нпт,.н>у, лпт..................6,—
Дав. Тротењак, Дарвинизам у
узгоју, лат......................4.—
Квут Хамсун, Под јесељим знездама, лат. ....... 3.—
Бебел, Жена и социјмл.тГам, лат. б.— Thomas Charlyte, Фртцусча ре-волуцпја (I. dio Ua Bastile) . . 8. — Војнсшић. Лазарево васкрсење 4.80 „ Геранум, лат. . . . 5.— C. IIандуровпћ, Оковани гло-
1'ови, лат.......................б—
Mackterlinek, Smrt..................б.—
Mažuranić, Smrt Smailage Čengića 2. -Јовановић, Српско - бугарски
рат..............................9.—
Skitaljec, Stara Rusija................I.—
Dostojevski, Veliki inkvizitor . . 1,— Д. Бојиовпћ, Књпасевии ча-
cobii, лат.......................6. —
Ферп Пнони, Српска драма од октобра 1915. до марта 1916.,
ћир..............................9,—
Милош Ђурпћ, Смрт мајке Ју-
говпћа, лат......................6.—
Smiles, Pomozl sebi.................2.—
Kru na
O. S. Mardcn, Samopouzdanje vodi
k pobedi.......................6.50
O. S. Marden, Volja i uspjeh	.	.	5.50
N. Machiaveli, Knez................5.—
T. Rooseveldt, Što je demokratizem? 6. — Tolstoj, Hadži Murat, uvez. . . . 4.—
Stankovič, Nečista krv.............4.—
J. J Roussenau, Društveni	ugovor	5.—
Strindberg, Sin služavke...........6.—
Fjodorov, Kamenje..................4.—
Delage, Teorija o razvoju	....	7,—
Dora Dunckerova, Marquiza Pom-
podour  ..........................12.—
Vojnovič 1, Akordi.................5.—
Vojnovič I., Književni časovi . . . 6.— Merežkovski, Car Aleksander . . 9,— „	Julian Apostata . . 6.—
Oskar Wilde, Mladi Kralj, uvez. . 10,— Saltikov Ščedrin, Gospoda Go-
lovljovi........................8.—
Verne J., Črna Indija..............3,—
Чеде Мијатовпћ, Светп Јован
Крствтељ........................8,—
А. Доде, Нума Руместан . . . 7,—
Prevost М., Poludjevice............4.—
Šeringer, Riječnik tudjih riječi . . б,— Vojnovič, Pad Dubrovnika 1. i ll. dio 12,— Dostojevski, Brača Karamazovl . 14.— Idiot, I., II., III. j IV. dio 12,—
КЊИЖАРА J. ПЕТРОВИЋА, T /3JI A..
Amerikanski namje-štaj tvoriya
„J6RRY“
amerikanski stoloTi, ormari i kartoteke, »tolci, fotelji.
Diktafoni
Strojevi za umna-žanje
kao i sve potrebštine za pisaće Strojeve.
Dvorana amerikanskih uredsklh nam <.
Notter i drug
Iliča 25. (uad катапот „CORSO‘0
Preporučuje plsače Strojeve raznih sustava sa latinicam i cirilicam i to: Smith Premier, Kontinental, Aaler, Unilerwood, Remlngton, Royai i druge, kao 1 sav pribor.
Vlastita mehanička radi-ona za popravke.
glcgojne
raznih tvorina: Arnheim, Wertheim, Langhammer, Wiese itd. — Tiskala za kopiranje, rućne kasete sigurne protl,.vatrl i kradji.
Rabljene
blagajne
u svim veličinama, kao i rabljeni pisaći strojev! uz Trlo jeftine cijene.
FRflHJO PflflH
VARAŽDIN.
Brzojav: Paar, Varaždin - Tel. inter. br. 13.
Ргта lirratska veletrgovina svih pće-larskih sprava i košnica Wittinanovog sustava.
Prenzimam potpnno nredjenje pčelarstva, od najmanjih i uajjeduo-stavnijih, do n»j većih i najluksurioznijih.