штш
JUGOSLAVJANSKE MLADOSTI.
„Zrno do ггпа pogača, Kamen do kamena pilača."
II. zvezek.
-:---s-3^©« ©fe-s--——-——■
Vj 1A&REBU l;8 63>. Natisnila narodna tiskarnica dra. Ljudevila Gaja.
Častnim čitateljeiu!
Ker je namera naše „Torbice" da se vsa mladost ju-goslavjanska bolje upoznava na duševnem polju in tako zložneje deluje, okrepi se in svoje dozdaj še slabe moči ojači, odločili smo po želji mnogih naših predbrojnikov, da primemo v našo „Torbico" (udi nekaj sestavkov pisanih s cirilskimi slovami. da bo uvidi'a srbska mladež kako visoko cenimo njih svetinjo, ktero so njihovi očetje opazno čuvali čez tisuč let. Povabimo vas lednj, mile brale — Srbe — da nam svojih duševnih in materialnih podpor ne odrečele' Delajmo vsi v prijateljski sveži, -da utemeljimo iz jugosla-vjanslva palačo, v kteri bodo živeli naši nasledniki v sreči in v blagostanju.
„Torbico" ni prestašil zvon, s kterim ji je un dan neki dopisnik „memento mori" zvonili počel — ne, ne — še posmehovala seje, misleča: kadar bo ponehal žalostni odmev, pokazala se bo domoljubnemu svetu z drugim zvezkom v jugoslavjanski obleki; da! res, zdaj ga ni orodja neprijateljem, s kterim bi narodni duh naše „Torbice" zadušili, saj živi v domoljubnem meslu; po kterem se ne razlega divje tuljenje „kulturlragerjev", tudi ji ne manjka podpirateljev v vsakem obziru. Ne boji se tedaj „Torbica" več zaliravcov, kteri so ji že bili enkrat prestrigli nit življenja!
Le krepko bratje naprej, da z delom pokazujemo tistim, kteri nas grdo in nepravično sodijo, da nismo tako slabi; delajmo z vsimi silami za našo narodno stvar, za razvitek duševnega življenja.
M. Ravnikar,
pravnik in vrednik.
Dr. Janezu Bleiwclsu.
(Sonet.)
Mfebo slovenske zemlje pokrivale Od severja megle so pripodeue, Mloči od zvezde malo razsvetlene Odejo mrzlo revi so dajale;
Ittoči so skrite pa v nji dremale , MlesreČna od vsili sinov zapuščena, I tužna stala je livada njena, Slovenske gore drugim služevale !
Meglo prepodil Ti si silovito, Odeje Ti razrušil si snežene, Rojake Ti si spet domu privabil!
I zdaj livade naše so zelene, \ ti vrtnar si njili! — Ime čestito Rod Slave nikdar ti ne bo pozabil!
Franjo Ser. Leveč.
Itlazeinu prijatelju.
llčeniku hvalo peva Hoja struna v spomin dneva .... Kvo, naj doni vodniku v slavo, K.i pokazal zvezdo mi je pravo, U poezijo nebeško zdravo !
Kak srce se veselilo, Kolko rajskih čutov vžilo Ko sva segla prvič si v roke ! Duša na Te me vezala, Žalost v hipu je prestala , Obmolknilo ginjeno srce.
Navdajdla me je želja, Da Te kakor prijatelja
Bi pretisnil mirno na srce; Ker za blagor domovine Zelje Tvoje so edine, Kar i moje vedne so želje.
Pa dočakal sem veselja , Spolnjena je bila želja, Pripeljala naju je ljubezen skup. Ti podal si meni roko, Ti povzdignil si visoko V prsib mojih zaneteDi zgodnji up!
Vse besede zlate Tvoje Bile so zdravilo moje, Pokazale mi so trdno pot; Kjer se luč je zasvetila, Ki me vedno bo vodila, Varvala mladostnih prvih zmot.
Srce v prsih je sklenilo, Da Te vedno bo ljubilo, Da spominja Tebe ве zvesto, I da hladna le mogila Zvezo blago bo ločila, Ko trobnelo v zemlji bo te\6.
Franjo Ser. Leveč.
Pozdrav „Torbici" od Savinje.
Nenadoma si hčerka prihitela Iz mesta bratovskega sem med nas, Pozdravlja te Savinja prevesela , Pozdravlja te Savinje vsaka vas; Od Švica Štajerskega not do Celja , Od Mrzlice do Pohorja se glas Jug6slovanske mladeži zdaj čuje, Ki brate svoje 'z mlaČnosti zbujuje.
Le vsbajaj toraj dolgo zvezda mlada , Razevitljaj mračno pot Slovenščini!
Obeta naj po tebi se nam nad« Preblage milene prihodnosti, Pokončaj Slavščini strnpen'ga gada . Sinove vodi k Slavi materi! Zasadi zopet lipo nam zeleno, Drevo bogovom Slave posvečeno.
Pa hvala tudi Vam oj bratje mili, ETrvatje vi preblazega srca, Pri kterih našla je v prehudi sili Domovje spet pregnana Torbica. Pri Vas nevarni časi so minili, Pri Vas je sestra Vaša slobodna ; Zatoraj hvala Vam, presrečnim bratom, Na veke slava vrlim Vam Hrvatom!
81. J. Podgorjantki.
Savi.
Teci, teci urno bistra Sava, Slavna hčerka sivega Triglava! Teci, teci, ter z vezj6 edino Grli nas in našo domovino! Združi nas Slovence in Hrvate Srbe in Bolgare, — hrabre brate ! Teci in prijazno vse pozdravi, Slehrnega želje jim objavi:
Reci, da tud' mi zdaj domovini Boderno le vedno zvesti sini, Reci da nam želja je največa Slavne naše domovine sreča ! Reci, da glavč smo pomolili Jarem sužnji davno že zlomili, Ki nas tri je marsikako leto Teptajoči pravo naše sveto.
Reci, da nam zora zasvetila, Da pravica nam se je vrnila, Reci, da Slovenci tudi slavni H6te misliti na dom svoj starodavni;
Da Slovencem m več sram nas biti, Da se srečne cenimo, ker kiti Slave ime slavno naše čelo, — Ter da hrabro primarno za delo!
Spomni jih, da ena nas rodila Mati, ena uas je le dojila! Spomni jih, da vsi smo stari brati, Ki poprej ne smemo počivati, Dokler zopet vsi se ne sklenimo, Obče želje vsi si izpoluimo, Da vsi narod eden bomo mili, Kakor smo že v starih časih bili.
Da se od Balkana do Triglava Tam od Jadre pa do tje, kjer Sava Lije vodo v Donovo mogočno Ktero veže, Črno morje močno, Odmevala bode ena pesem mila, Ena čut slavjanska vsim bo bila, Za premili blagor domovine: Naj rojeva hrabre, zveste sine!
Fr. Cerkljanski.
Vse drobno!
V potocih prelivaj se kri! Le zemlja ki prejšnje si dni Kri krabrih očetov popila, Se s trupli njih6vi gnojila Sovražnikov trupla pokrij, Sovražnikov krvco popij! Jenko — „Dan Slavjem s
Bratje Slavjani, nad vrage , Ki že dolgo nas ter6, Za rešitev Slave drage, Za domovje nam ljubo!
Narod — dom si oprostimo, Vraga složni zapodimo , Zapodimo ga čvrsto : Vse drobno 1
Dolgo dolgo smo želeli Prostih, srečnih, milih dni, Dolgo reve smo trpeli Pod železom služnosti,
Zdaj pa tu so Slave dnovi, Ko zjedineni sinovi, Se maščujejo čvrsto: Vse drobno !
Kedar trombe glas zapoje, Bliža se slavjanski dan, Mati kliče sine svoje, Ko povzdigne se Slavjan:
Takrat, bratje složni, čvrsti, So sovražniki na vrsti, Takrat spolnimo zvesto: Vse drobno!
Bratje, kdor nam je nasproti, Pokonča ga naša moč, Kdor slobodi je na poti, Vbije blesk ga švigajoč ! Kar nasprot je naši slavi, Naj nam nič se ne ustavi Hpolnijočim prezvesto : Vse drobno !
„Vse drobno!" Naše naj vodilo bo, Kedar mati Slava reče: Kedar ona nam veli: „DuŠrnaninov kri naj teče, Žejno zemljo naj poji!" — ... Bratje Slavjani iztočni, Bratje Slavjani zatočni, Takrat spolnimo čvrsto : Vse drobno!
Franjo Ser. Leveč.
Slovenska zarja.
Po nebu jasnem sonce plava milo, Oblaki pa se črni pripodijo , Iq sonca svitli žarki obledijo,
Očem se našim sonce je zakrilo;
Al dajej žene urno veter s silo Oblake, urno pa naprej hitijo, Na zemljo sonca žarki posvetijo,
Prijetno zopet sije sonce milo:
Tak tebi Slava tud" se je godilo,
Oblaki črni so te, kakor sonce, krili In vetri hudi so ti lice brili;
Pa zopet nada ti je zasvetila
Prostosti blage sonce svitlo, milo, — Da zopet le bi se ti ne zakrilo! -—
Fr. Cerkljanski.
Ponočni odhod.
Krasna draga domačija! Noe te že povila je, Vendar luna te obsija, Da saj nekaj vidim te.
Zdaj na zadnjem robu meje Se oziram še nazaj, Tuja sapa tu že veje, Tuj obdaja me že kraj.
Zdaj ko mirno vse se vede, Vse počiva rahloma, Oj poslušaj še besede Sina tebi zvestega:
„Slavi materi ostani, Zvesta, verna vekomaj,
Nje se drži, ž njo se brani, Tujcu nikdar se ne vdaj.
In pri luni, zvezdah sviti i h , Ki migljajo z visočin, Ti prisežem- tu na hribih, Da bom zmir tvoj verni sin!"
SI. J. Podgorjanski.
Zvezdicam.
Zvezdice sjajne
V	daljni višini, K vam se oziram
V	solzni dolini.
Ljubice moje Zmiraj ste bile,
V	sreči, v nezgodah Vedno svetile.
V	letih otročjih Mi ste sijale,
V	sanjah presladkih Me zazibdle!
Tugo in žalost
Zvezdice zale, Mi ste že večkrat S srca pregnale.
Toraj vas prosim Zvezdice mile, Da mi poveste Od Bogomile:
„Ali bo dolgo
Še mi n e m i I a ? Al se je znabit' Že omečila?"
Njenega srca
Moč ni dobiti! Zvezdice drage Vas čem ljubiti!
Vas bom pozdravljal
S solzne doline , Dokler se vzdignem V vaše višine!
Ivan T.
Želja.
Ko grem mimo lipe krepke, Mimo slavskega drevesa , Srce dviga mi se v prsih, Želja mi zbudi se žarna:
„O da narod kdaj slavjanski Bil bi krepek, bil bi močen, Kakor deblo tvoje, lipa! Da bi narod kdaj raztegnil Roke krepke, roke čvrste, Kakor ti raztezaš vrbe, Veje svoje, lipa slavna!	«
1 da v močni svoji taci Planil bi nad vrage zlobne, Roda muzek srkajoče, Kakor plane lev razkačen, Ropa željen nad zverino!
Da z močjo i slogo lastno Bi oprostil se osvetil, Prost napredoval i rasel Širil moč bi se razcvetel, Kakor prosto raseš v gaji, Širiš veje , se razcvetaš, Lipa močna, drevo slavsko!" I s to željo mnogekrati Mimo lipe grem visoke, Mimo slavskega drevesa.
Ona pa, kakor bi suaia Za to željo preiskreno, Pomajfe z glavico svojo, Kakor mi bi hotla reči:
„Časa tek use donese — Zloga vse doseči more /"....
	Fr. Ser. Leveč.
Nekdaj -	- zdaj.
Po travniku h<5dil,	Gaj , ptice, cvetice
Že deček vesel,	Le ljubil nekdaj —-
Cvetice sem trgal	Slovenije blagor
Pa pesmice pel.	Src6 želi zdaj :
Po gajih sem ptice ,	Slovenije mile
Metulje lovil,	Povzdigniti čast;
V nedolžnem veselji	Svobode nje svete
Presrečen sem bil.	Pospešil bi rast.
Al časa pretimo	Nekdajne spolnjene
Vrti se kolo,	B'le so mi želje,
Ker mesci in leta	Zdaj najti ne more,
Preurno tek6.	Kar iSče srce.
Popred zadovoljen Vesel sem bil zmir, Zdaj 'z srca mi zbežal Preljubi je mir.
Fr. Cerkljanski.
Spomini velikonočnih praznikov.
Zares , ako so ugodni velikonočni dnevi, kakor so bili lelos, ni v celem letu lepšega časa. Človek, ako bi že samo naravno premišljeval v tem lepem času, našel bi dosti veselja, kaj pa še, ako zapusti svoje prebivališče nekaj dni, ter se poda v svoje — do-movje, kakor sem jaz storil. Mislil sem namreč že celih 6 mescov,
štel dni in ure, kdaj bodem odrinil v belo Ljubljano in prijetne njene okolice; srce rni ni poprej mirovalo, dokler se ne vsedetn v vozo-vlak, kteri je nalogo imel, da mene in vse moje druge tovarše v kaj kratkem času po svetu potegne.
Lepo bilo je gledati skoz oknice vozovlakovo, kako urno puščali srno cele vasi in trge za sabo , in kako so se pokazovale vsaki hip nove okolice — prijetne, da malo lacih. No, pa kaj bi popisoval fantazije; na potu po železnici se sploh malo viditi zainore; ognjena tista moč zanese človeka v par urah cele dni dalječ. — Ne smem opustiti, da ne povem, kako skrbno čuva se pri železnicah in sploh pri postajah blažena nemška kultura, čuti moraš vsaki čas lepo slovensko ime, popačeno da se Bogu vsmili iz ust spremljevavčevih, ali kondukterjevih, izmed kterih so večidel vsi tako resnega in ena-cega obraza, da po vsi pravici zaslužijo, da so „beim eisenbahn-amte". Zadovoljen moraš biti, če te tak gospod le pogleda in zapisati si moraš v svoje nepozabljive črtice, če te sreča doleti, da ti da kak lakoničen odgovor. Mislim, je li vendar ne bi bilo enkrat mogoče, da bi kak Slovenec to službo opravljal, ali — kar ni bilo mi skor moguče tega misliti. Naše lepe slovenske imena jih taki ljudje v trenutku tako pogermanizirajo, da še celo marsikteri kmet z glavo kima, ko kondukter z navadnim glasom zavpije : Sabreschitz namesto „Zaprešič", Fitem namesto „Videm", Ssalloch namesto „Zalilog" itd.
Prcdalječ sem. Namenil sem hitro v Ljubljano in ne obotavljati se dolgo po postajah. Toraj vozimo se v Ljubljano. No, Ljubljana je pred nami. Misli, dragi čitatelj, da slišiš, kako voditelj zavpije: rLajpoh", premišljuj mene, kako vstanem iz svojega sedeža, ter skočim v vežo ljubljanskega kolodvora. Stal sem mirno in le glavo sem obračal, vidsi toliko preljubeznivih cilindrov okoli sebe. Zdravo, zdravo, ljubčeki, presrčni prijatli moji, mislim si, kako dolgo vas že nisem vidil. Oh, le škoda, da vas v Zagrebu pri nas ni. Hrvati so dobri ljudje, menim, ti bi vam kmalo druge klobuke preskrbeli, in še lepše, drage in bolj „fein", ne pa za 2 gold. „cilinder", kteri je le iz debelega popira! Kakor sem previdil, morajo nekteri posebno veselje imeti do cilindrov, ker pri moj dunaj, marsikteri ti je s strganim rokavom tako moško v cilindru semtrtje stopal, ko da bi bil posestnik cele Ljubljane. Pa kaj bi se čudili tacirn ljudem? Tej so večidel le gosti ljubljanski. Velikrat se je že pripetilo , da je ta ali uni s prašnimi čevlji, s strganima rokavama in s cilindrom v Ljubljano priromal, ko mu je drugej krulu manjkalo, ter tu m o ž postal. Kako, pošteno ali nepošteno, pravično ali
nepravično, tega ravno ne vem; le toliko bi rekel, da treba je le cilinder, če prav malo potlačen, že je dober. Pisati mora malo znati, „hohtajč" razumiti, in pri priložnosti malo zvijati, — pravo, — če gre v kak nemški „redaktions-bureau", bo kmalo z zlato uro in s kabanuzom po Ljubljani mahal. Vem, dragi bravec, da ti se malo čudno zdi — morebiti se celo smejaš , pa pomisli: Ljubljana, dobro, milosrčno, vsiniljeno, mirno mesto iina vsmiljenje z revčiki. kterim nevsmiljeni vrata zapirajo. Saj Bog mnogo kruha rasti pusti in česar eden imeva preveč, naj drugi vživa. Presneto dalječ bre-dem. Pustimo cilindre in kolodvor in pojdimo v Ljubljano, pa veš kod? — po zvezdi CSternallee). Ali o joj, kako sem se zmotil, rekši pustimo cilindre in kolodvor, tu v zvezdi so še le kakor naš Zamik pravi „ргасМехетрЈап", tu še le spoznaš, kako ptujci po Ljubljani moško stopajo , tu dobi pisatelj gradiva , posebno, če pred kazino stoji in gleda, kako dobro nekterim črna kava diši. Nektere smel bi po pravici bezposlenim Turkom prienačili, ker kava pred njim, smodka v ustih, „Presse" v rokah , križem noge — kaj češ več ? Le toliko je razločka , da pred Turkom rudeči fes in preti kazinarjem strašno visoki cilinder stoji.
V Ljubljano prišel sem toraj ravno veliki četrtek popoldan, ko so vse cerkve sveti in žalostni čas praznovale. Vse je bilo tiho po mestu, le ropot kake regetaljke se je včasih začul.
Najdši svojega starega prijatla Mlinarjevega Janeza, odrineva jo koj drugi dan, veliko soboto, v Tržič, da tam jaz pri svojih rojacih , 011 pa pri svojih starših veliko noč praznuje. V treh poštenih urah bili smo že v prijetnem Kranju, kjer sva se dobro opočila, cerkev i božji grob ogledala, ter čez dobro uro naprej proti Lojbelnu šla. Zelo nas je mikalo tudi novo čitavnico kranjsko viditi, ali kako se zavzameva, ko nobena živa duša o nji nič ne ve. Kteregakolj poprašava, kje je čila v ni ca? vsaki naj le pogleda, ter smejaje odgovori, da nič še o tem ni slišal. Še le potem, ko sva bila odrinila iz Kranja, zvedla sva, da je čitavnica v ravno tisti hiši, v kteri sva se okrepčala z dobro pivo in pred ktero se je naš konj s senom gostil. Morala sva se s tem zadovoljiti, da sva vsaj zve-dila, kje imajo Kranjci svojo čitavnico.
Po poti od Kranja do Tržiča ni bilo nič znamenitega viditi, ker črna noč je že svoj plajšč pogrnila po naravi; odbila je že enajsta ura, ko nas trojico pripelje vspehani konjiček v slavni tržiški kraj. No, mislim si, zdaj stojim na blaženi zemlji, na zemlji, ktera slov,-in ktera bo slovela, dokler bo le kteri tržiških prebivavcov božji zrak vlival. Da, pa res — Tržič — to je slavno mesto, — slavno, da malo
enacih. Tu živi Palmerston, lii živi še druga drhal preimenitnih mciž, vnetih za nemško kulturo. Tu lej, premišljujem, tu je bil nepozabljivi nemški „Sangerfest" atino 1862, pri ktercm se je toliko in toliko dobre pive izpilo! Čez tiste hribe tam, priromali so preljubeznjivi „vaterlandssangerji", tu doli stale so mize, tii sioli, tam gledavci, tu zastava, tam se je točilo vino, tu so jedli kopune in druge reči, tu se je rezalo, jelo, prepevalo, tam vriskalo, Iti na tla padalo, tam zemljo rosilo, tu napivalo, tam roke kviško vzdigovalo itd. itd. O j premili čas?, časi! Oj srebrna doba črne preteklosti! Oj vi blažen, Tržičani! Cul sem celo, da daljna gospoda pride ta kraj občudovat; zato pa tudi Tržičariom — radodarnim ljudem — ne manjka nikdar gostov. Treba je le, da znaš s kacim hripavim glasom zakrožiti „wo ist des deutschen vaterland" in krajcara ti ni treba imeti u žepu, le upaj Tržičanom -- lačen ne boš! Da se pa Tržič debelo razločuje od vsih druzih slovenskih krajev, imajo li tudi čudne čudne običaje, kakoršnih mende nikjer ne. Posebno čudno pust obhajajo. Na pepelnico zjutraj najde namreč marsikleri hišni posestnik ali najemnik ves zid s slikami počaran, pravijo, da to pust, kteri ravno takrat odhaja, narejeva, da neklere spominja preteklih časov, posebno take, kteri se bi ženili, pa jim spodleteva. Da pa oče pust ne pozabi tacih ljudi, najel si je Krofa, kteri vsako tako novico skrbno za-bilježi med svoje opazke, in kteri, kakor pripovedujejo, sam lo oblast ima, da nariše na hišo kak spominek. Da Krof starega svojega prijatla pusta pristojno sprejme, pripravlja več dni poprej stare, obrabljene suknje, kape, klobuke, obnošene vojaške hlače, strgane inavhe, burklje, rogovile, kovtre, stare kolesa, vozove, palice, čevlje, cokle, vedi zlodej — kaj vse? Imenovani dan stopa pa on navadno po trgu, spremljan od sto in sto gledavcov, v v o I o v s k i podobi. Pa Krof, ne le da je poznal naroden humorist, ampak 011 je tudi za vsako delo pripravljen. Če imaš kaj prodati, le Krofu izroči, če bi rado kaj kupil, le Krofu povej, če bi hotel v Ljubljano, ali v Celovec, v Kranj, ali v Radolco, bodi si kamorkoli, kterega poslali, le h Krofu pojdi, on gotovo gre. Če le vse zapusti, Krof ti je gotovo še prijatel, on ti svetuje in odsvetuje, ljudi karakterizira itd., zalo ga pa Tržičani tudi tako ljubijo, da si je v Tržiču, kakor sam pravi, za zrniraj svoje gnjezdo vstanovil. — Če še o lepem cerkvenem nemškem petju, dobrih poviticah in o sladkem vincu kaj omenim, pa je vse, kar sem v Tržiču vidil, čul in vživel, ker mudil sem se v tem slavnem kraju le dva dni.
Kakor ima Tržič dosti za nemški jezik vnetih prebivavcov, tako ima tudi nekaj vnetih Slovencov, kteri se prav dobro počutijo. Cul
sem tudi, da zna časoma v Tržiču slovenska čitavnica postati, d« se celo že sliodni koraci k temu početju delajo. Verjeti je, ker Tržič ima obilo materiala, ter prav lahko čitavnico spravi na noge. Združena moč nekterih Slovencov, posebno zloga, premaga vse. V Tržiču, kakor sem rekel, tudi je nekaj Slovencov, kteri pa dosti morajo pretrpeti od nemškutarskih napadov, pa vendar zmagujejo Slovenci, ker ena slovenska beseda ima deset nemških v sebi. Dokaz, da se Tržič ne samo z vrlimi Slovenci ponaša ampak tudi z Slovenkami, vrla je domoljubka , — pevkinja , mila Anica A., ktera je glede svojih sosedov in sosedinj zares „roža med trnjem." Anica ne zmeni se veliko za svoje ondotne rojake, kteri so večidel nasprotni njenim mislim; ona le pri svoji mizici raje doma sedi, ter se veseli s slovenskimi pesmicami. Tudi, kakor sem slišal, leži že mnogo od nje narejenih cvetičic v njenem predalčeku, ktere ves Tržič prekosijo s prijaznim domačim duhom ! Ve se, da vsacemu njeno vedenje ni ljubo, ali ona držeča se čvrsto poslovice „vsim ni vstreči," marsi-ktcremu prenapetežu jezik zaveže. Pravili so mi tudi, da je morala nadepolna Anica mnogo neprijetnega preslišati, ko so lanjske „Novice" samo eno cvetičico iz njene pesničke kitice slovenskemu svetu priobčile, ali naša Anica ostala je le Anica, vedno le Slovenka, vneta za svojo domovino. Bog daj, da bi slovenski svet kaj več tako vnetih Anic premogel!
(Konec sledi.)
Je li so stari ljudje sami krivi, da dobro slovenski ne govore ?
Ozirajoč se na ustrojenje učilnic nekdanjih, lahko je odgovoriti na to vprašanje.
Stopivši naši stari očetje v prvi razred normalni, reveži so slušati morali prvo besedo dotičnega učitelja nemško, — mende „gebet acht!" Te besedice bile so jim tako razumljive, kakor nam kaki arabski izraz. In kaj še to, slovenski učenci prinesli so knjige z nepopisljivim veseljem v šolo, ter po strogi zapovedi učitelja „aufschlHgen" komej vganili, da morajo prvo stran knjige pogledati. Učitelj začel je s sladkim nemškim jezikom nagovarjati dozdaj se ve čisto nevedne fantine. Ali vse je tiho, vsaki pazi, kdaj bode častiti gospod ktero slovensko povedal? Na vprašanja njegove učenci vsi so mirni in tihi, kakor da bi v zvezde zijali. Spoznavši nekteri učitelj, da po tem načinu ni mogoče napredka pričakovati,
o
vsmiliti moral se je tedaj in jim razjasnil vsaj glavne nepoznate besede v domačem jeziku. To je bilo tedaj le po milosti učiteljevi. Obično pogovarjati smelo se je le v ptujem nemškem jeziku, kakor „Amtssprache". Učitelji mileči, da bi razgovor slovenski dostojanstvo učilnice oskruneval, zabranili so strogo mladim revežem pogovarjati se slovenski. Ako ni kteri tega zakona držal, doletela ga je kazen. Črna deska , na kteri je bilo napisano: „trage du mich, Schande fiir dich!" bila je ziniruj pripravljena za tacega hudodelca. Deska i omenjenim naslovom bila je na veliko sramoto tistim, kte-rim je bil razgovor domači mileji, kakor ptuji — nemški. Se ve, da iz početka nositi morali so skoro vsi to sramežljivo desko na hrbtu, da so jo tako eden drugemu kazovali. Že v naravi mladega človeka je , ako vidi, da je bližnji v kterih svojstvih izvrstneji, da mu zavidi in nemiruje popred, da mu, bodi po kteriin načinu, vkrati to prednost. Tako je bilo tedaj nekaj prav marljivih učečih se noč in dan ptuje kulture, da bi se le oprostili teh sramotnih desk. In tako bilo je vedno manj tacih grešnikov. Stari ljudje pripovedujejo nam raznovrstne kazni, ktere so morali ali sami ali njihovi součenci pretrpeti, le zavoljo edine nemške kulture, ktero so si šiloma v glave vbijali, zraven pa krasoto maternega jezika niso vpoznavati smeli.
Kdo bi našteval vse te kazni; srce nas zaboli že pri spominu preteklih časov, v kterih so se skoro popolnoma zanemarile naše slavenske učelnice. Tako se je narodni duh v mladih srcih zadušil. Ni se čudili, da je znanost slovenskega jezika tako strašno manj-kljiva pri sedanjih starih ljudih in tudi se ne sme lemu čuditi da je v naših slovenskih društvih tako malo starih mož vpisanih. Spodbijajoči se prejšnega odgojevanja ne morejo zdaj celo razumiti, da je naša stvar pravična in poštena. Tolažiti moremo se samo s tem, da bo sadanja domoljubna mladost prihodnjemu veku k ve-čemu izgledu, kar se napredka narodnega življenja tiče, da tako ne bodo mogli njih nasledniki izgaovarjati se: „Naši očetje so nam krivi ker sami nič ne znajo".
Vi pa dragi slovenski učitelji, kterim je izročena mladost, sijajte skrbno v mlade srca seme narodnosti, odstranile, kar je mogoče vsa sredstva, ktera bi vaši učenci, ali po slučaju ali po sili druzib upotrebiti zamogli, da bi si sladko čut ljubezni do do-mevine zatrli. Trudite se da jih v narodnem duhu izurite v vsili znanostih potrebnih za javno življenje.
A'. H.
Šniešiiici.
Na j no veje misli o slovenskem napredku, Ni davno, kar je bil nekdašnji ud čitavnice Ljubljanske v našem mestu. Zagledavši ga na ulici šetajočega, pridružim mu se, ter ga prijazno pozdravim. Pivi najni govor bil je o slovenščini; poprašujem ga o stanju slovenščine, čitavnice, naših časopisov itd, odgovori mi v kratko — da s tem se malo peča, da v njegovi glavi za slovenščino vsa druga politika rogovili. Ker ima omenjeni gospod nt kaj veljave v Ljubljani in se precej visoko učenega domiš-ljuje, se nam zdi precej važno, da to politiko razložimo. Prvo načelo njegove politike: da je za sedanje Slovence neobhodno potreben samo nemški časopis zs stopajoč narodni razvitek, ter da vsi naši slovenski časopisi so smešni, da jim se vsak pameten človek menda kakor je on — posmehovati mora. Potem, da naj ostanemo pri starih navadnih, pa ne od leta 1850 do 1863 skovanih vsakemu nerazumljivih besedah; trdil je nadalje, da je sicer izobražen Slo-vcnec, ali da tih novih izrazov nebo nikdar upotrebljeval. Najbolje po njegovih mislih so stare običajne, čeravno malo germanizirane besede, da se le razumimo, po tem je pristavil, da. ako se bodo Slovenci še delj časa s sirovim „slišle" pomenkovali, bo čitavnica kmalo čisto prazna.^) Zdelo mi se je posebno čudno, da se predrzne novi Slovenec še celo gospodične z „slište" mesto „slišjaK nagovoriti.
Take so bila načela politične izobraženega Slovenca, mislečega, da mu ga ni para, in da vsi drugi so fantasti.
N. R,
— Nekdaj je k zbiranju vojakov moral priti tudi neki precej zarobljeni fantin male postave. Zagledavši ga eden izmed častnikov, mu reče: „Kmetavs, imaš samo štiri čevlje"?! Preplašen mu ta odgovori: r„One, gospod! samo ene imam in še te so raztrgane.""
Jože Črnomeljski.
*) Res se je zgodilo lanskega leta, da je neka imenitna rodovina zapustila društvo ljubljanske čitavnice razžaljena po nagovoru s pravilnim „Vi« mesto „Oni" ali temu slučaju moral se je vsak posmehovati, kteri je le kaj izobražen v drugih jezicih. Ne bi stavil, da je omenjeni gospod ravno iz teg» vzroka čitavnično društvo zapustil, ker so ga skoro gotovo njegovi tovarši le z „Vi" nazivali. Od kar je on in pa tista „imenitna" rodbina izostala od Slovencev, nismo še slišali kaj enac.ega.	P's
Harodno blago.
Mesrerna ienltev.
^ttencika.)
Oč' in mater' sem obljubu, Da bom novo mašo pefi; Moji ljubi sem obljubu, Da jo bom za ženo vzeli.
Oč' in mater lahko zlažem, Moji ljubi pa ne smem . Ker če ji le enkrat zlažem, Pa več k nji u vas ne smem.
Jest pojdem v vas k moji ljubi, K moji ljubi cartani; Se na vrata bom potrka Z enim zlatim prstenom.
Ljuba kamru oriprljala In po nemški šrojela; — O kej mi po nemški šroješ, Ker slovenski dobro znaš.
V božec jest sem se oženiš, Hudo ženo sfem vJnbift, Hudo ženo sem jest vdobu, Sam hudič m' jo je vloviii.
Zeljezen kurnjek m' je vkupila. Tam pod klopjo mi stoji, Onde noter me bo diela, Tam bom „tniserere" peu.
Zapisal T. Lipoljub.
(.Pirne šege belih Kranjcev.) Bili Kranjci se razlikujejo po obredu , noši in jeziku od druzih Kranjcev. Njih pirna šega je dosti neobična , in tebi dragi bralec, ako nisi še po zadnjem kraju naše mile krajnske žemljice potoval, gotovo neznana. Beli Krajnec neče biti brez visocega škrilaka (klobuka) in brez torbice (torbačke) na boku, v kteri navadno mošnjo z duhanom in veliko lulo nosi. če se kteri ženi, pridejo tri tedne pred poroko prosci v hišo. Ako so jim prosci po vseči, jih pogoste in dobro nadarijo. Po dokončanem trikratnem ozvanju , pridejo navadno tisto jutro pred poroko, še pred sončnim svitom vsi svatje z mladoženjem na nevestni dom streljaje in prepevaje različne pesme: „hajde brate, da ga zapjevamo," — „diko zbudi kraljeviču Marku*)!" i. t. d. Pred hišo imajo tudi šaljivega fantina, kteri se neprestano pred njimi vrli, s starašino šale vganja, tega in unega možko poprašuje, in tako modro odgovarja, da mu se vse smeja. Med tem se v hiši pa ruček pripravlja. Šaljivec stopi pred duri s puško na rami, ter jih vpraša: Sto hranite v ovi kuči? Jednoga mladega janjca, odgovori starašina. Potem najprvo starašina stopi v izbo , vsede se za mizo, držeči zastavo v roci. Vsi drugi svatje se vsedejo k škrbasti peči, klera je navadno v tistih krajih tako velika, da tretjino prostora zauziina. V drugi sobi, ako jo imajo , stoji okinčana skleda , polna lešnikov , in toliko sveč koliko je svatov. Na drugi mizi leže trn k i in druge nevestine Iepotije Med tem časom ko se svatje razgovarjajo , pripeljejo oče in mati vso plaho, okinčano z Iraki, na črlu s parto, na prsih z iglo, na glavi z bel m vencem napleteno „mlado". Tu jo že ženin čaka, ter jo navadno s sadom obdaruje in ji desnico poda; starašina se jima pa prav možko posmehuje govoreči: „Da Bog da in majka božja, da bi vaju v lein novem stanu , kadar izujela nedične detinske postole in vstopita v kolo mož, sreča došla." No to oliesi starašina zastavo na steno, svatje se posedejo okoli mize na klope i. t. d., in sicer tako, da kdor prvo mesto vzame, gotovo je od vsih najbolje čislan, častno mesto vzameta tudi ženin in nevesta, potem starašina in svedočnik (šaljivec). Žene sede na desni strani neveste, tako da nevesta oboji spol meji. Med jedjo si napivajo v slovenskem in hrvaškem narečju: „pij brate! ovo božjo kapljico, pomozi ti bože i majka božja" i. t. d. Med ručkoin (zajutrekom) se pleše. Po plesu stopijo od druge mize godci, ki dirindajo in dudljajo, kaj pa, da prav po hrvaškem običaju. Pozneje daruje mlada vsacemu svatu tako imenovan svatski robec, in odide k staršem v drugo sobo. Možje
Ne bi li nam hoteli te narodne pesme popisati? Prosimo!
Vred.

vstanejo od ručka in propevaje teko k vodi. Tukaj je pa že zastava v zemljo zapiknjena, in kteri izpred svatov prvi zastavo v vodo omoči, ta posebno darilo od mlade dobi. Od vode gredo zopet v luičo. Prišedši zopet sim se šalijo, da je kaj. Med tem časom kinči se mlada s svilnimi traki, ki od glave do pasa (tkaiiice) visijo , in dene parto na čelo, ter ko je že vsa pripravljena za poroko , stopi med svate. V tem hipu se svatje vzdignejo , in jo spremljajo v cerkev, streljaje in pevaje celo pot. Tudi godci s kacimi gosli har-mijo in dudljajo. Ako si preskrbi ženin več tacih pevcev , bolj ga štujejo. Po potu deli nevesta ljudem ki jo srečajo „vrtajn" (kolač, pogačo v podobi kolesa). Drugači se ji nobeden ne zahvali, kakor z vošilom : da bi se ji v novem stanu dobro godilo. Tako pridejo v cerkev. Tu jih mašnik ravno tako poroči, kakor v vsili kerščanskih katoličkih cerkvah. Z cerkve gredo naravnost na ženinov dom. Tii zadnjo pot starši mlado blagoslovijo, in od nje slovo vzamejo. Zdaj začnejo gosti, ktere navadno po dva dni trajajo. Med jedjo ima mlada na kolenih tako imenovannga nakolenčka (olroka) prav zato oblečenega. Srečen tisti otrok, pravijo , kterega drži nevesta med jedjo na svojih kolenih. Po dokončani pojedbini vzamejo svatje po-redoma sveče iz okinčane sklede in molijo vsi glasno s prižganimi svečami v roci. Ko se vsi poljubijo z besedami: „Bože z vami Izvzame ženin že za to pripravljeno kitico, oblije jo z vinom , ter pokropi vse svate. Tako svatbo beli Kranjci končajo.
Zapisal K. R.
Prijateljske pisma.
Zagreb. Gosp. Nikola S to kan nam radostno novico naznanja, da bode „niz.u bisera jugoslavjanskoga" sliki Lisinskovo in Pal-motičevo postavil na čelo vrlega svojega dela, brez da bi naznanjena cena kaj poskočila. Med izvrstnimi spisi jugoslavjanskih narečij, nahajali se bodejo tudi od naših vrlih pisateljev gg. Davorina Trstenjaka, Greg. Kreka, dr. Razlaga, Ko če vara Ud. V trdi nadi, da bode to delo, ktero bo 20. tiskanih pol obsezalo, zares zaslužilo ime „niz bisera", priporočamo ga živo tudi vsim vnetim dijakom in sploh vsi domorodni mladini. Naročnino (2 gold. 50 kr.) prejema izdajatelj, kteri v Zagrebu v Ilici stanuje.
— Druga zvezdica, ktera je ravno zdaj zasvetila svoji domovini, je „Rodoljub", literarni izdelki hrvatske mladosti pod vrt-dovanjem gosp. Armina Vebera, pravnika tukajšne akademije.
Če pomislimo, kako vneta je tudi hrvatska mladost do pisanja in kako mali prostorček mogla ji je do zdaj naša „Torbica14 odmerivuti, pač je potrebno mladega „Rodoljuba", v kterega mislijo hrvatski mladenči sami pisati, ter ga na svoje lastne stroške izdajati. Prvi zvezek „Rodoljuba" je donesel mnogo dobrega gradiva na treh malih polah. Cena mu je „Torbičina". Naj bi tudi vneti slovenski dijaci rado segali po tem delcu, ktero bo znanstveno zmožnost njih sosedov v pisanju kazovalo.
— V prihodnjem zvezku bodemo po želji mnogih podpiravcov naznanili, koliko prijatlov dobila je naša „Torbica" v kratkem tem času v slovenskih in hrvatskih mestih. Tudi moramo reči, da nekteri domoljubni dijaci vrlo rado nabirajo naročnike po svojih šolah, ter cele svoje moči darujejo, da bi nam le delo olajšali. O tem bodemo drugopot tudi kaj več povedali.
Ljubljana. Predraga „Torbica"! Vem, da Ti bodejo od vsih strani in od vsih krajev klicali slava in dobro došla. Tudi mi ti ljubljanski dijaci iz srca zakličemo. Če si povsod z veseljem sprejeta, če Te povsod bratovsko ljubijo in če si vsacemu dobro došla — gotovo nekterim tukajšnim „schulmanner-om" ne. Če ima dijak le rumeni papir, misli se že, da je „Torbica", in o jnj, če bi kdo naših učiteljev zvedil, kdo od nas tako britko tožuje in rane kazuje. *) Ali mi, držeči se strogo tiste poslovice „kod gre solza, kod na oko?" ne brinimo se veliko za nepravične ljudi. Saj se vendar trdi, da pravična in poštena reč vedno obstoji. Naše želje se bojo gotovo tudi enkrat zadovoljile. — Na naši gimnaziji vse bolje napreduje, kakor slovenščina. Le ta mora zmiraj v kacem kotu tičati in čakati vsmiljenja. Letos je zopet tako razcepljena, da se Bogu vsmili. V osmem in sedmem razredu predava čast. gosp. Jožef Mam slovenski jezik, čez kterega se zares ne more noben dijak pritoževali. Čuditi se le moramo, zakaj tako učenega gospoda ne potrde za učitelja slovenskega jezika, posebno zdaj, ko ima že skor vsaki predmet potrjenega učitelja. Saj je vendar že v prvih časih naša gimnazija imela profesora za slovenski jezik, in zdaj ga nima. V šestem, p^tem (a) razredu predava gosp. Valentin Konšek (Konschegg), kteri je bil v starodavnih časih vrednik nekacih „celjskih novin", ktere bi bile za sestavo ka-cega novega kranjsko - slov. besednjaka izvrstna podlaga. V petem razredu (b) predava slovensčino gosp. namestni učitelj Blaž Hro-
Kaj Vam pa more ?
Vred.
vat in se je tudi sam uči. *) Sicer je čuditi, da tak učitelj ne začne predavati v prvem razredu, ali v petem predava mende za to, ker so že dijaci v slov. jeziku bolje izurjeni.**) V četrti in prvi razred (b) prihaja k slovenski uri gosp. učitelj Drago tin Melcer. Pri tem učitelju so dijaci največi reveži v slovenskem jeziku, kar je mende že povsod znano. Pravijo, da je gosp. Melcer nekdaj bil vnet Slovenec, ko je bil namreč podpisan za vrednika „ljubljanskemu časniku", ali nekteri ljudje imajo že svoje vzroke, zakaj so nekaj časi Slovenci, zakaj pa potem ne ? V tretji šoli uči dijake slovenski jezik štovani gosp. Janez Vavru, po rodu Čeh, t dušo in s telesom vnet za naš jezik. Ta gospod je pač izgled, kako kmalo zamore se dobro naš jezik naučiti. Toraj pa tudi ni slišati nobenega dijaka, kteri bi ga ne hvalil in kot svojega domoljubnega dobrotnika ne štoval. V drugem razredu predava slov. jezik gosp. Lavoslav vitez pl. Gariboldi, mlad učitelj, kteremu šmarno upati.
Ljubljana- Da ima še sovražnikov naša nedolžna „Torbica" se je zopet nedavno očitno pri nečem našem učitelju pokazalo. Pisali so namreč v nečem razredu tukajšne gimnazije matematično nalogo. Neki dijak, nalogo dovršivši, vzame svoje knjige pod pazduho, med fcterimi je bila tudi „Torbica" in hoče, da odide. Srdito ga učitelj popraša , kako knjigo ima pod pazduho z „rumenim zavitkom". Dijak mu pokaže brez pomislika — „Torbico" I Strašno ga učitelj pogleda, ter „Torbico" v kateder zapre I — Vprašati menda pač smem, je li ima pravico učitelj „Torbico" zaperati ? Ako bi jo bil dijak med ukom prebiral, bi se temu početju ne bilo čudili; da jo je pa vzel, ko jo je samo pod pazduho vidil, to se mi zdi vendar krivica I')
Zakaj neki ne vzame druzih knjig, ki jih imajo dijaci zraven šolskih ? Zakaj ne vzame nemških „lektirov", ktere ima večkrat priložnost; da jih vidi? To je pač gotovo lepo znamenje ravnoprav-nosti, ako se čelo učiteljevo že grbanči, če le slovensko knjigo za-
*) Sam se J° "čiti, — druge jo učiti — to mora biti pa res grozno težko.
Vred.
**) Gosp. BI. Hrovat nam je pravil, da ne opazuje posebne marljivosti pri nekterih dijacih v slovenskem jeziku. Dijaci! [storite toraj svojo dolžnost!
Vred.
') Pri tacih Ijudčh je krivično ravnanje s slovenskimi stvarmi kaj ittvadnega.	Yred,
gleda! 'J Res žalosten je stan naše gimnazije!3) Bog daj krnalo kaj boljšega ! 3)	MšJcrnc.
Ljubljana. Ni mi mogoče, da bi Ti mila „Torbica" svoje veselje popisal, zaslišavši, da si zopet od mrtvih vstala in vidši, da se prerokovanje ljubljanskega preroka ni spolnih), kteri Ti je že lani prerokoval, da bodeš v Sibirijo pobegniti morala s svojim vrednikom, a to pot se je revček kaj zmotil! Srčna in pogumna se knžeš svojim škodoželjnim protivnikom, ki Ti prežijo, kot ovcam volčje kardelo. Strašna severna burja Te je sicer iz domačije v plujo deželo pregnala misle, da je zdaj vsemu konec, ali zdaj si še le v domoljubni naši sosedinji, ter svoje zrnica na dobro njivo trosiš. Zato pa ne bodi žalostna, in vedi, da tacim ljudem gotovo kazen od zgorcj odšla ne bode. Hvala tudi Tvojemu voditelju, da Te v velicih nevarnostih ni zapustil, ter Te vsih napadov srečno otel! Bog mu daj srečo in ohrani naj mu Večni — domoljubnost4)! Mi pa, dragi tovarši podpirajmo jo iz vsih moči, vadimo se rado z dopisovanjem, — saj se le k svoji koristi trudimo.
In Vi hrvatski bratje, kinčajte jo tudi od svoje strani, da bode vedno bolj lepša in žaljša. Bodimo zložni, vedno le zložni , ker „zloga jači, a nezloga tlači.' Z Bogom !	P. Notranjski.
Reka. Otožno smo morali gledati lanjskega leta milo našo Slovenijo. Če smo šole premišljevali, zalivala nam je srce grenka žalost, ker vedno so donašali časopisi žalostne novice, kako se premili nam slovenščini slabo godi, med tem ko se nemila ptuja kultura tako ošabno širi po našej domovini. — Komu nebi premišljevanje te nemile osode obudilo britke žalosti? Ali, potolažimo se, nasprotnike naših pravičnih misli bo gotovo kazen zadela, če ne na tem, pa na unem svetu. Bog nikomur dolžen ne ostane. — Še bolj
'J Jli pa vprašamo se pri tej prilici, zakaj v gimnazialni liukvarniei (ne v licealni) norčujejo iz dijakov, kteri slovenskih bukev poprosijo , kar jih je že, bodi Rogu potoženo , dosti doživelo! Saj menda veste, kdo knjige deli.	Vred.
2) Tudi mi rečemo: res žalosten stan take gimnazije. v kteri že tako dolgo slovenskim učencoin tako bridka poje!	Vred.
') Dokler bodejo v Ljubljani talii učitelji, kteri so polni frankobrodskega duha, težko bo kmalo kaj !	Vred.
■•) Voditelj „Torbičin" bil bi sam slab, da mu njegovi bratje rok ne podajajo, ter ga spremljajo po težkih potih. Hvala toraj vsim častitim podpornikom, brefc kterih težko je kaj vspešnega pričakovati.	Vred,
bilo je pa žalostno slišati, Itako malo »e zavedajo slovenski učenci svoje narodnosti in kako malo jim je pri srcu njih iriaterni jezik. Vrli ljubljanski dijaci bili so prvi, kteri so nas s svojo lanjsko „Torbico" potolažili in nas prepričali, da domorodni duh vendar še živi med njimi. Sledili so potem lepemu temu primeru tudi nekteri goritfei učenci, (er izdajali so tudi oni med seboj svoje vaje "Lipa". Malo časa je preteklo, ko so že protivnici nekteri pisano gledali nedolžni napredek ljubljanskih dijakov; hudobna, bezumna misel in zavidliivost jih je tako dolgo pekla, da so pregnali nedolžno „Torbico". Ali k našej največej radosti ni jim obveljalo, da bi bila „Torbica" vmrla; hladni sever zanesel je jo na jug in našla je zavetje pri bratih Hrvatih, kjer bo, česar se gotovo nadjamo, svo-bodneje in več časa dihati mogla. Dobro došla! zavpijemo ti zopet radostno. Le korakaj možko naprej k razvitku naše omike in slavjanske vzajemnosti na jugu! Da misliš to geslo dobro spolnovati vidili smo že v tvojem prvem broju, kteri nam je prinesel dosti lepih slovenskih in hrvaških spisov. Zares prekrasna prilika Slovencem in Hrvatom, ker eni in drugi bodo lahko malo razliko svojih dveh narečij spoznavali. Tegadelj naj bi le pa vsak jugoslavjanski dijak malerijalno in duševno podpiral. To je moja najiskreneja želja. Bog daj, da bi se spolnila!	V. Podlašlii.
Reka. Zelo nam je srce zaigralo, zagledavši Tebe, mila „Torbica", v lepi tvoji oblici, napolnjeno s prav mičnimi in zanim-ljivimi spisi. Vsak rodoljub se veseli Tvojega vstajenja, in Ti ob-ljubuje zvest podpornik biti, dokler boš izhajala. Tudi meni ni srce dalo miru, — moral sem nevtegoina vzeli pero v roko, da Ti zopet kaj napišem. Po več dopisih, ki si jih prinesla sem z žalostnim srcem opazil, kako še zdaj po Slovenskem na nemških gimnazijah lepi innožitsi slovenskih djakov nemila osoda poje , med tem , ko se nam na hrvatskih gimnazijah vsi predmeti v milem hrvatskem jeziku predavajo, in vrh tega so nam še čitališta dovoljena. Mislim, da se našim bratom po Slovenskem zares milo zdeti mora , ko se morajo z velikim trudom učili v plujem jeziku. Ali nadam se , da bo tudi slovenskim gimnazijam časoma boljši prihodnjost prisijala. Bog daj v kratkem!
Prihodnjo zabavo v naši mladi čitavnici bomo imeli še ta mesec, ki Ti jo bom, draga „Torbica," popisa* kolikor bom mogel *).-
*) Prosimo!
Vred.
H koncu nemori m znmolčati žalostne smrtne uri. kije nečemu učencu pretečeni mesec odbila. Bil je ranjki naš brat J. Santulin iz otoka Čresa doma , ter obiskoval tukajšne gimnazije peto šolo. Prav dober in marljiv djak je bil, k temu pa še iskren domoljub, k«r je časi s kacim spisom v našem „Primorcu" pokazal. Žemljica mu lahka!	J. Benigar.
Spisi v hrvatskem narečju.
.J u t r o.
Na noge se hrabri sine ! Jurve sviče dan,
Neima više nočne tmine, Ode pusti san.
Evo jurve zora rudi Kano plamen vrel',
Sunce hoče da probudi Ovaj eviet naš ciel.
Opet danak sad nastaje, Tamnoj noci bliz,
Do počiniš — tebi daje — Dobrih djelah niz.
Prem se dugo vrieme čini, Ima brzi let —
Misliš starost u daljiui —-Uvehne ti cviet!
Ab vi danci vi željeni Kud odnese vas
Brz vaš tečaj, od kog meni Teke osta glas ?
Nastoj dakle, hrabri sine, Kadit dan na dan ,
Doc če skoro mrkle tmine, — Doč če tihi sati!
—h—
Jagodice I.
Pričaju nam izkusni mornari,
0	dalekoj divnoj njekoj stvari; Da se u sried sjevernoga mora, Strahovita liegdje vidi gora , Koja šilom brod pram sebi vuče
1	na stienah svojih ga raztuee. Isto ovo i meni se godi,
Jer me uviek nješto k Tebi vodi; Srcu svome odoljet' nemogu, Ved upravljam , kuda hoče, nogu ; Njemu samo liepost Tvoja prija, Al hlad no ca Tvoja ga ubija.
II.
Što je Ijepše, nego zora, Kad u jutro, rujna, puca ? Sto milije, nego glasba, S koje blagost srcem kuca ? Sto je dražje, nego mužu Bojne trublje strašni glasi? Što krasnije, neg' junaku Od pobjede prvi časi ?
Pobjednoga čast imena, Rumen zora novog danka , Sve prolazi kao sjena, Kad se osmjehne moja Anka! Sve, što godjer mile sanke, Bujna mašta, što izsnuje, Ah! sve ovo nadvisuje Jedan posmiek moje Anke!
N. Stokan.
Lav I Ja.
U pustari plamene Sahare Vije strašno lovcem lav ranjeni, Strašno bjesni, ždrielo mu so pjeni, Silnom snagom sama sebe tare.
Za njim — da mu slobodu satare — Beduinac leti usopljeni, Al se lave naglo sad okreni, I gle! gdje se ljuto vec krvare!
Doklie Tebe neupozuah, djevo , Krvju branjah slobodicu milu, A sad mene u okovih evo!
Od kako sam očiuh Tvojih silu SpoznS, sve sam više ocutjevo: „Samo u Tvom slobodan sam krilu."
J. K.
Putoplsne crtice.
COpisao K. O.)
(Nastavak.)
Pošto smo se več 1Y2 sata duž Balatona vozili, opazismo po-visok nasip kroz vodu istoga jezera. Odmah zapitam, kakvi je ono nasip? Rekoše mi, da onuda željezniea prolazi. Izbilja za čas skrenu parostroj na onaj nasip, kojim smo se zatim još poduže vozili, premda su nas po malo zdeni prolazili, kad bi van pogledali, te lievo i desno ništa nego samu vodu opazili. Odaljiv se od jezera, dodjosmo u Šiofok, gdje nam se tri inadjarska svetjenika pridružiše, medju njima jedan prečastnik iz velike Kumanije. S po-četka se nehtjedoše s nami u nikakov razgovor upuštjati; nu kad jedan od njih kod prve postojke izidje, započeše ona dva preostavša s nami razgovor, koji odmah na sdruženje Hrvatah s L'gri skre-nuše, tvrdeči medju ostalim, da Ugri Hrvatom dosti slobode daju, dočim jim dopuštaju, da se kod kuče svojim jezikom služe.
I nadalje nam rekoše: „Što če Hrvatom trojedna kraljevina, U oni su samo ugarske" „partes adnexae", dakle nemogu jedne
posebne kraljevine sačinjavati; nu ini jim naostadosmo dužni, več jim odgovarasmo, kako je trebalo, te jim pokazasmo, da nisu ni Hrvati šuplje glave, kao što su oni to možebiti mislili. Još bi se i dulje razgovarali bili, da nismo došli u Bjelu stolicu, gdje oni oprosliv se s nami uljudno izidoše.
Bjela stolica, u koju oko 7 satih prispjesmo, jest varoš još u sriednjem vieku poznata, krunisanjem hrvatsko-ugarskih kraljevali. Sad stoluje u njoj biskup iste biskupije, koi imadjaše pravo kruni-sati kraljieu ugarsku, metjuči joj krunu ne na glavu, več na rame. Znamenit je u njoj Mauzoly t. j. grobnica magjarskih kraljevali, koje vidjeti meni, radi kratkoče vremena nebijaše rnoguee.
Odmaknuv pete od bjele stolice domakasrno k mjestu M o o r. koje je za nas s toga znamenito , što je ondje naš junački ban Je-lačič buntovnike suzbjo, te odatle proti Beču krenuo. Nedaleko odatle je mjesto, koga Peten krste, sa prekrasnim i velikim, nu sad, žalibože, zapušteniin vrtom palatinskim. Ovomu nablizu jest mjesto Hamzabeg, gdje je njekadanja turška džamija, sad kato-lička crkva. Napokon stražnja postajka pred Budimom jest Pro-montorij, koga prosti puk Premaduzi zove.
Pošto smo se još malo vozili, potamni na jednoč sve oko nas te smotrismo, da smo u prokopu ili Tunelu, izpod Svabenberga. Medjutim iziile vlak iz prokopa i u čas stadosmo zvekotn Va8 ure u kolodvoru. — Od Čakovca dakle do Budima vozili sino se samo 9 satih. Duljina iznosi 35'/a miljah.
Sad nastade velik nietež, buduč da ondje mnogi ulazi i izlazi. Nu mi ništa na to nepazeč sjedosmo u najmljena kola (kojili pri dolazlm vlaka uviek dovoljno u kolodvoru ima) te se kroz pred-varoš sv. Krstoslave, a zalim kroz prokok izpod Budirnske tvrdje u Peštu odvezosmo. Prešav preko veličanstvenoga lančenika od-sjedosmo u gostioui „k nadvojvodi Stjepanu", koja nije daleko od mosta licem k Dunavu okrenuta.
čim pred spomenutom gostionom odsjedosmo, sakupi se oko nas ciela četa podvornikah priporučujučih svaki sebe poslugu. Iza-brav si jednoga dadosmo mu stvari, da jih u za nas več priredjenu sobu odnese, i zapitamo štogod večere. Donesoše nam tabak papira, na kojein nješto inagjarski napisano bijaše. Mi reknemo, da neu-mijemo inagjarski, brže bolje priskoči jedan od poslužileljah i papir okrene. Sad istom opazismo, da je to, tako zvani „Speise-zettel" (jestvenik). — Svaki si od nas izabere po nješto. Donesoše svakomu svoje, a meni srnetine. Spočetka mi se učini, kao da je to prava srnetina; nu kašnje se osvjedočih, da to ništa drugo
nije, več tako pripravljena govedina. Tim se dakle osvjedooih, ds po večih gradovih govedinu mjesto srnetine tako vješto pripraviti znadu, da i najbolji sladokus jedva razluči. Kad smo se navečerali, odosmo, prodivaniv se još malo, spavati, da u jutro tim rariije ur -niti uzmognemo i Budim sa Peštom razvidimo i pregledjemo. Rano (1. rujna) u jutro probudi nas štropot kolah, zato odmah ustadosmo. Prvo što nam u oči pade, bijaše oživljela obala podunavska sa ve-ličanstvenim lančenikom. Obukav se, nehtjedosmo kod „nadvojvode Stjepana" doručkovati, več, da i druge gostione upoznadetno, odosmo u varoš, gdje smo u pridvorju „Evrope" zajutrak zaiskali.
Po doručku krenusmo preko lančenika u Budim. Prelazeči preko Dunava nemogosmo se načuditi veličanstvenomu lančeniku, koi se oholo, bi reč, preuzetno nad tihano tekučim Dunajem u duljini od 1200 stopah uzvija. Smjelost je doista velika, gdje 20.000 centih željeza viši poduprto samo sa dva stupa. Neznani bi li rekao, da tvrdoča nadilazi liepotu ili opet ova tvrdoču. Sav most visi na 4 lanca, ne pako na kojekakvih svodovih, kao što to kod njekojih zidanih mostovah biva. Netreba misliti, da ti Linci izgledaju kao naši obični, nipošto, ovi se ne sastoje iz željeznih kolobarah, več iz samih 6' dugih i 1' širokih pločah. Dvanaest ta-kovih po širini uzpored sbijenih pločah zastupa mesto jednoga ko-lobara. Iz samih dakle takovih čestih sastoje se lanci, koji što du-žinom , što debljinom vrlo su težki, te bi, buduč da su tako duge, da preko cieloga dunava sižu. jamačno pod svojim vlastitom tešinoin popucali i raztrgali se. Da se to nedogodi, skrbila je dovoljno umjet-nost, podavši jim naime podporu. Tu podporu jim podjeluje ona dva stupa. Na njih leže lancevi tako, da pol svakoga lanca na jednom, a pol na drugom počiva; krajevi pako uč^rštjeni su u ka-inenu na lievoj i desnoj obali. — Sa svakoga lanca visi ovisno množina željeznih motakah, na kojih opet ciela inrieža od željeza visi; a na ovoj miruje cieo most. Pred ulazkom svake strane stoje lievo i desno male kučice prijamnikah, što primaju mostarinu od prelazečih. Tankoviti stupovi ukrasuju izgled tih kučah, te jim po-daju njeko obličje grčkih hramovah.
Na ulazku samom miruju sa svake strane po dva orijaška lava na granitnih podnožjih, zievajuči na mimo prolazeče.
Tri sto stopah od svake obale daleko uzdižu se smjelo ona dva, veličanstveno sagradjena, lavskom glavoin i ugarskiin grbom uriešena stupa, nalik rimskim slavolukom. Pa kao što je veličanstveno to djelo, isto tako čaroban je i vidik, koji čovjek bezdvoj-beno čarobnim nazvati mora, kad prelazeč pogledje na Dun«v uoči
krasne ade, parobrode i druge ladje na ure daleko, gdjeno plove poput bielih labtidovah.
Nadiviv se svemu tomu, krenusmo dalje u Hudim.
Budim je prestari grad, o kom vele, da nosi ime od njekoga glasovitoga vodje Bude. Glavnu mu cest sačinjava tvrdja. N j o j od juga leži srbska varoš, gdje su dvoje toplice.
Od istoka joj je Wasserstadt, samo jedna ulica, koju prokop izpod tvrdje sa na zapada se nalazečom varoši svete Kristoslave spaja. Po ovoj posliednjoj vodi put u Stadtmeierhof, njtko zabavno mjesto i na Bloksberg na kojem se od njegda zvjezdarnica, a sad i nova tvrdja obolo uzdiže.
(Nastavit če se.)
% a r u i b a.
II,
Hočeš, nečeš, moraš!
Riec stare gospode,
Stjepan poljubi radostno Gjorgja u čelo, te uze umah osnove snovati, kako če moči Ružicu na to sklonuti. Tvrdo bo je odlučio, nikada se neženiti, ako nje nedobije. Prvi dan posjeta nemogaše nista š njom da progovori zbog njezine odsutnosti, to se tim više nadao dojduči dan t. j. upravo u nedjelju.
Čitatelju mili! podji sada sa mnotn iz nevine i poštene kuče u dvor bogat, nu gniezdo nepravde. To ti je dvor tamošnjega vla-stelina M —a.
Drvene skaline vode u prvi kat, kojim došav nahodnik: te pokučni na bližnjih vratih i otvoriv jih, nadješ se u prostranjoj dvorani.
U njoj češ povrh inih stvarih nači linije ruke stol, sjedala i kožnati divan, na ko ji se je uvalio stari Baltazar, ili kako ga ta-mošnji žitelji zvabu Boltek M—, čovjek od kakovih 60 godinah, stasa visoka, polusiedih brkovah i takove kose. Neznam, da li je više novcem ili neznanstvotn obilovao i obojega bo bijaše pun.
Bio je strog, nu i veliki plašivica, čovjek bez ikakove od-važnosti; a vrlo slaboga značaja. Što bi'iiamislio učiniti, zakleo bi se svimi svetci, da če to uraditi, nu posije bane mu nješto u glavu, opozove sve, te se sam sebi čudi, kako je mogao što takova i misliti.
Bijaše udovac a imadjaše sina Petra, čijega cud je (edino opakosču nadilazila oIčevu.
Imao je nadalje tajnoga savjetnika i vjernoga prijatelja nje-koga seljaka Nikolu, koji je ujedno i njegov špan bio. To ti je uzor lukavosti, što mu i njegove malene i svielečc se oči svjedoče.
Stari Boltek bijaše danas njekako zlovoljan, kad no njegov prijan Nikola k njemu dodje. — Sto si mi danas priskrbio ? upita ga Boltek. Milostivi gospodine malo: Druževicu oteh kravu, što se je tobože po Vašoj njivi pasla; a Neviniča oglobih za dvie škude, što je onotnad mimo Vas prošao neodkriv se.
A što si opravio sa starim F—čem ? on je moj najbogatiji kmet; u njega je i srebra i zlata, a povrh toga liepa kčerca, koja bi motnu sinu prijala.
Nagovaram ga na svaki moguči način, da dade svoju ki'er za gospodina Petra; nu ta bena ni čuti o lom neče.
Gospodar Boltek bijaše još večina zlovoljan; te naloži španu da mu sina pofraži.
Ha, to je prokletstvo! zamumlja zlovoljan goso! ono liepo blago, što ga taj ugursus posjeduje valja stotine; a još ni svoje kčeri neda za moga sina, što hi si morao za milost smatrati. Nu što se ljutim ? — on je moj kmet; hočeš, nečeš moraš! to budi i moja poslovica. Kad neče dobrim morali če šilom.
Digne se s divana i le se prošeče malo po sobi; na to dodje i Petar.
Otče dragi, da li si izprosio Ruzu F—čevu za mene? bijaše mu prvo pitanje.
Neda te neda dobrim, nu morati če! a odvrati stari.
Neda? Ona mora moja bili! To izrekav škrinu zubi podje u drugu sobu osnove kovat za buduei lov. —
III.
Da bi zviezde biser bile Na nebu visoku, Nebi za nje zamienio Moju carnooku.
Lj. Vukotinovič
Drugi dan u nedjelju podje stari Gjorgje sa gostom Stjepanom i Ružicom u crkvu, Rožica bi išla sa svojimi drugaricami, dočim bi otac njezin sa Stjepanom razgovarajuči se išao.
— Tko je taj Ružice ? — upita Mara susjedkinju svoju, — koji s tvojim otcem ide; naš župljanin nije, jer se jedini plemeni-taši Š-či ovako nose; a ja njih sve poznam.
§
—	To je Frankovic od Ivanica, rekne Ružica porumeniv tja do ušiuh.
—	Da li je i to snubok? upitali če Mara željna njezina odgovora.
—	Neznam radi česa je došao; jer mi otac još nista nije re-kao, a s njim se nerazgovarah, odvratiti če Ružica postidno.
—	E! valjda je snubok — prikrpa snaša Kata, radi česa bi bo drugoga došao tja od Ivaniča. A kako se tebi vidi? upita nadalje.
Ružici kucaše sve jače srce, — neodgovara.
—	D,i kako — nadomiesti Mara, — ta komu da se nedopadne ovako liepi momak, a sudeč po odielu, mora da je i bogat.
Ružica jedva čekaše, da dodje do crkve; jer joj ovakovi razgovori nebijahu nimalo po volji; s toga došav do crkve prem prije vremena stupi ipak u nju proti tainošnjem običaju.
Pošto je služba božja minula, krene Gjogje s,a kčerkom i Stje-panom umah kuči. Bivši jur blizu kuče, uplete sie Gjogje u važne gospodarske razgovore s obližnjim seljakom Ivom. Sljepan za toga krene u ob[ižnji Gjorgjev gajak, koji se je nalazio u ono doba u podpunoj svojoj krasoti.
Pošav jur polovicu gaja, dodje do njeke staže. Sjednuv na obližnji panj, uzrne osnove snovati, kako da dobije ono, zašto bi i život svoj žrtvovao, ono, koje je inilije od brata i sestre, ono, na k oje m se sva njegova buduča sreča osniva. U kratko, kako da dobije Ružicu.
. Te njegove misli pomete ljudski slupaj. Oglednuv se opazi pred sobom osobu, koja mu je bila jedina misao, opazi naime Ružicu. Opazio ju je prije, nego ona njega. Dignuv se stupi pred nju.
—	Kuda ideš Ružice ? — upita ju.
—	Ruža opaziv ga porumeni. — Iilem u bližnji dol po vodu rekne domala.
—	Ruzice, tvoja baština je doista u krasnom položaju, pro-duljit če Stjepan.
—	I meni je sainoj mijo ovaj kraj samo da je plodniji, od-vrati odvažnije Ruža, pošto se naumi udaljiti.
—	Kuda hitiš Ružice? postoj, da se malo porazgovorimo, tirne možda dobro nepoznaš, da li znadeš zašlo dodjoh k vami u posjete ?
—■ Posljednje neznam.
—	Ružic-c, kazati ču ti iskreno. Onomad, kad sam bio svojim roditeljem kod tebe, čim to opaž h, očutih, da mi srce nješto jače kuca — očutih njeku strast u sebi, koja se domala u goruču ljubav
pretvori. Uinolih si otca, da upita tvoga roditelja, da li si гагибепа i da li je moguče, da se nas dvoje vjenčamo ? Otac nijekaše prvo na veliku moju radost; te još primjeti, da je naša ženitba po-sve moguča, ako se samo nas dvoje medju sobom pogodimo. Ijučer mi isto odgovori kad sam ga opitao o loj stvari. Eto, Ružiee to je rašlog moga jučerašnjega posjeta. Sad nenalazim više nikakove za-prieke do jedirie te, da li tvoje srce za mene kuca — ili možda potajno — što dvojim koga drugoga ljubi. — Nije nikoga dosada ljubilo, — potiho če ona. Dosada, a odsada ? odvrati mi drago moje netaji ljubiš li me ?
"Dalje če sliediti.)
Kako se je u 19. vieku po Engiezkoj putovaio.
Nitko neče nijekati, da je promet po svaki narod veoma važan, i to ne samo za materijalni več i za duševni napriedak. A promet nemože nista bolje pospješiti, nego valjani i sigurni putovi, shodno uredjene postaje na istih i prikladna i svrhi odgovarajuča kolesa i ini putni strojevi. Vidimo, kako se kod svih izobraženih narodah drumovi, željeznice i parobrodi prave, visoka brda podkapaju i sva sriedstva za promet usavršuju. Več od duljega vremena rade En-glezi najviše u toj struci; oni su cielu svoju domovinu prepleli drumovi, željeznicami i kanali, a njihovi parobrodi brode po svih domačih riekah i po svih morih. Nu prije 200 godinah nebijaše tako; Englezi su onda za drugimi državami u toj stvari zaostali bili, oni su se čudom začudili, kad su čuli, kako je njihov susjed Ljude-vit XIV. dva velika mora spojio i iz cieloga pyrenejskoga poluotaka i južne Franceske otok učinio. Komunikacija u Engiezkoj u 17. vieku nije ni malo odgovarala napriedku, koj se je, osobito u dru-goj polovici toga vieka, na duševnom polju pokazao. Ona je bila jošte više u onomu stadiu razvitka, u kojem bijaše gospodarstvo i obrtnost. Veliki dio zemlje, na kojem se danas najljepši perivoji i najplodnija polja nalaze, bio je onda velikimi i smrdučimi barami pokrit: gradovi, koji broje danas više slotisučah stanovnikah i više stotinah svakovrstnih i svemu svietu poznatih tvornicah, imali su u 17. vieku 4 do 12 tisučah stanovnikah i veoma malo obrtnosti. Danas je u Engiezkoj do 30.000 miljah d. putovah, nu u 17. vieku bilo jih veoma malo, i oni, što su bili, bili su u najgorjem stanju. Za put iz Londona u Edinburg Irebašc onda više vremena, nego danas iz Londona u Buč, Putovi bijahu veoma nesigurni zbog svoje
nevaljanosti i zbog razbnjnikah. Na njekih mjestih bijahu duboke jame ili strmine, na drugih bijaše put tako zapušten, da se u mraku nije mogao razlučiti od obližnjih poljah i barah.
S toga se je često dogodilo, da su putnici u jošte jim nepo-znatih krajevih najedanputa put izgubili; tako ga je izgubio glasoviti Rrtlph Thoresby medju Doncastrom i Torkom. Ceste, koje su blizu riekah bile, mogle su u jedan čas, kad je voda narasla i iz riekah izašla, isto tako u jezero pretvorili, kano i polja; višeputah je voda tako jaka bila, da je kola i putnike sa sobom odniela. Tako si je jedanpula gorespomenuti Thoresby jedva život spasio, kad je pu-tovao u onih krajevih, u kojili je uprav onda Trent sve poplavio bio. Ceste bijahu veoma uzke, s toga su i nastale mnogoputah sva-dje i višekrat okršaji, kad su se dvoja kola sastala. U kišovito vrieme bijaše toliko blata po cestah, da su kola višeputah tako du-boko zagrezla, da nisu mogla dalje, dok nisu ljudi iz bližnjih mje-stah u pomoč došli, te jih iz veli.
U Valesu bijahu putovi večino m tako zli, da su putnici morali pješke iti, kola svoja razinetati i za sobom nositi dali, dok su opet na bolji put izašli, gdje su jih složili i opet se dalje vozili. U Kentu i Susexu bijahu ceste tako zle, da se nisu više mjesecah mogli saj-movi držati, niti na polja do žitka doči, več se je žitak morao vani pustiti, gdje je i sagnjio. Gdje su se ljudi konji voziti mogli, vozili su se večinom četvoricom, i to samo s loga, jer nebi dvojicom daleko došli bili. Nu u njekih predjelih nisu mogli konji kola vuči, več samo volovi. Danski kraljevič Juraj morao je, putujuč u Pent-vork, svoje konje u jednom mjestu ostaviti, te volove mjesto njih zapreči, a sa svake strane kolah išlo je više seljakah, koji su imali paziti, da se neprehite. Uz kola dvorjanikah nisu išli seljaci, te tako su se oni višeputah prehilili i do vrata u blato prepali. Popravljanje i nadziranje putovah bijaše do Karla II. veoma neshoduo ure-djeno. Svaka župa je morala put, što je u njezinom obsjegu bio, popravljati, što je veoma nepravedno bilo, jer su mnogoputah siro-maške župe onaj put popravljati morale, koj su bogati trgovci obližnjih gradovah pokvarili. Za Karla II. uvele su se mitnice, i odredilo, da se odsada imadu putovi uzdržavat novci platjenimi na mitnicah. Taj zakon je u početku veliku nezadovoljnost prouzrokovao, na njekih mjestih došlo je i do okršaja, nu kašnije se je uvidilo, da je to ipak shodnije, negoli prijašnji način uzdržavanja cestah.
Ruba se je obično na posebnih velikih kolih vozila, ciena za razpošiljanje robe bila je velika, piatjalo se je od bačve na milju do 15 pencah, t. j. 15 putah toliko, koliko se danas na željeznicab
platja. Nu u njekih predjelih jc robu rijeka osobilo jaka vrst ko-njah nositi morala. Uprav u 17. vieku je jedan Englez, marquis Vorcester opazio , kolika silu imade para, i učinio njeki parostroj, te ga nazvao „vatro-vodostroj". Ali onda nisu ljudi toliko jošte naravnimi silami experimentirali ko što danas, a izim toga bio je Vorcester katolik, te kao takov Englezom јико sumnjiv. Tako je za njeko vrieme zaspala stvar Vorcestra.
K toj jednoj nevolji putnikah, nevaljanosti cestah, došla je jošte i druga: nesigurnost zbog mnogih razbojnikah. Ovi su se višeputah zadržavali u velikom broju i blizu gradovah, a blizu cestah bilo jih je vaviek. Putnici nisu bili sjegurni, da jili neče napasti, čim iz grada izadju, a jošt manje, kad če več dalje vani na cesti bili. Zato su se večinom putnici dogovorili, da če skupa pu-tovati i svaki se dobro oboružati.
Državne i občinske vlasti nastojale su na svaki način izkorie-niti te zločince, al nastojanje bijaše jim dugo bezuspješno, jer ako su slučajno zločince s jednoga mjesla protjerali, pokazaše se oni odmah na drugom. Kaznile su i takove ljude, o kojih su samo sum-njali, ako i nebijaše dokazano, da su razbojnici. Medju oviini bilo je inedjutim i ugladjenih ljudih, mnogi od njih dolazili su preobu-čeni u kavane, gostione, svečane zabave i u bolja druživa, te su se tako znali ponašati, da jih je svatko za poštene ljude smatrao. Prosti narod je opet poznavao liepe i čvrste značaje medju njimi. Pričao je o njekih, da neučine nikomu nista, ako jim dade novce, a novce, što su jih bogatim uzeli, podielili su medju siromake. O drugih je pripoviedao, kako su uljudno sa gospojami postupali i nje branili proti drugim lupežom, kako su se hrabro borili proti vojnikom, kako su odlične gospoje za jednoga, kuj je bio ulovljen, kralja molile, da ga pomiluje i t. d.
Tako je prosti narod kod svog ognjišta o njih govorio ili koj pjesnik o njih pjevao, al je putnik, koga su več porobili ili koj se je bojao, da če ga porobili, govorio je o njih kao največih strašilih, i nagovarao ljude, neka se dobro oboružaju, kad če pulovati.
U 17. vieku nije pošta po cieloj zemlji išla, več pram sieveru samo do Yorka a pram zapadu do Extera. Do godine 1669. vozilo se je poštom od Londona do Oxforda dva dana; spornenute godine sastalo se je u Oxfurdu njekoliko uglednijih ljudih, da se posavie-tuju, kako bi se moylo u jednom danu u London doči. Nakon du-žega viečanja osvjedočili šu se, da je to moguče postiči, i to novim načinom vožnje, tako zvanimi „letečimi koli". Ta stvar je pr.d-ina oxforžkom sveučilištu, koje je o njoj svečano viečalo i nju odobrilo.
f tako se je od godine 1669. u jednom danu tz Oxforda u London • došlo. Ta „leteča kola" provalila su u Ijetu svaki dan do 50, a u zimi do 30 miljah; u njih je moglo 6 osobah sjedeti, nu sve su morale unutra biti, nitko vani kod kočiša i to zbog nesrečah, koje su se cesto na zlih putevih dogadjale. Akoprem se je tirni koli mnogo vremena prištedilo, to se. je ipak i mnogo ljudih našlo, koji su se njihovomu uvedjenju suprotivili. Bojali su se mnogi, da če se jahanje zanemariti, da če mnoge gostione, u koje se putnici neče više svračati, propasti, da ta kola neodgovaraju ni najmanje zabtje-vom udobnosti i I. d. To nezadovoljstvo bilo je na njekih mjestih toliko, da su ljudi kralja molili, neka T,leteča kola" umah ukine.
Englezki putnici u 17. vieku imali su se doista mnogimi ne-voljami boriti, ali pored svega toga imali su i nješto ugodna, na što se je svaki veselio: dobro uredjene gostione i krčme. Cini se, da je ta j zavod u Englezkoj več od davna u cvietu. jer englezki pjes-n.'k Chaucer pripovieda, kako su putnici več u 14. vieku u gostio-nah sve potrebite stvari i udobnosti našli. Dobro uredjenje i udobnost gostionah za snažne Jelislave opisuje Harrison. On pripovieda. kako su njeke prostrane bile, moglo je u njih do 300 osobah svom prtljagom, koli i konji stati; pokučtvo i kreveti bijahu liepi i udobni, pod tananimi sagovi pokrit; na stolih liepa srebrnina i t. d.
I u matijih seoskih krčmah bilo je sve čisto i u najboljem redu. U njib je bio večinom kameniti pod, na stienah bile su liepe balade, rublje bijaše čisto, dobru pivu i frižke ribico mogo je čovjek uviek u njih dobiti. Sve je bilo jeftino a gostionici i krčmari sa svojimi gosti veoma uljudni. Nije ni čnde, da su putnici jedva če-kali, da dodju u koju gosti.>nu i tamo se odmore i okriepe; prije uvedjenja „letečih kolah-' postali su putnici kod svake gostione malo. Nu nije gostiona bila samo .pulnikom ugodna, več i gradjanom u večih gradovih. Oni su sami izpoviedili, da jim je mnogo ugodnije i ljepše u gostioni, nego kod kuče. Obično su se prijatelji na večer u gostionah sakupili i lamo se za mali novac dobro zabavljali. Zato i kaže Jahnson, da je slolac gostione priestol čo-vječje srieče.
Tako su Englezi prije 200 godinah putovali, nu čim je počelo narodno blagostanje i imetuk kod njih rasli i čim se je izobraženost sve dalje i dalje širila, prestalo je to pogibdjno putovanje, i naj-prije su zidali liepe ceste i osigurali putnike pred navalami i raz-bojnikah, a kašnije prerezali cielu svoju zemlju mnogobrojnimi kanali i prepleli gustom mrežom željeznicah.	Š. B.
Kajbavshe narodu« рјекше fz lamobora*).
(Popisao N. Stokan.) I.
Tri s« tiče v goru preletele, V onoj gori drevca ni kamena , Samo jeden javorek zeleni. Pod javorkom devojčica prede, Ona prede, žedja ju dostigne, Išla ona hladne vode iskat, Našla jeden zdenčec ograjeni, Krikne vikne junak iz planine : „Nepij vode devojčica mlada, Tu su vodu vile ogradile*, „„Samo da ju nisu osmradile!"" II.
„Jeste mi videli moga sinka Janka?" „Nismo ga videli, neg smo culi glasa, Tam pelaju ga tri Turčini mladi; Prvi mu veli: beži Jdnko v goru, Drngi mu veli: skoči Janko v vodu, Treti mu veli: udaj nam se Janko." „Nisem ja jeleu, da bi bežal v goru, Nisem ja riba, da bi skakal v vod" , Nit sem devojka, da bi se udaval, Neg sem ja junak, ki devojke ljubim."
(.Zašto vuci meso priesno jeduf) U stara vremena nije ni zvje-rad podnositi mogla surovoga mesa, te si je plien svoj peči morala.
Vuk , kome je Bog odredio meso za hranu, i tako grabežljiv-cein ga učinio , morade takodjer peči uirrabljene ovce, buduč da bi ga od priesnog mesa želudac bolio. Dok bi on vatru naložio, da ovcu izpeče, opaziše ljudi, gdje se dim diže, te tamol pa s koleima po vuku! A vuk siromah osla obično gladan, jerbo ljudi, otevši mu plien, sami ga pojedoše.
S toga se vuci jednom složiše, tužeč na podnožju prestola božjega nevolju koljena svoga. Tada im Bog , svakom stvoru svome miiostivi otac, reče: „Da vas i rod vaš riešim dalnje patnje, (o vam
*) Gospoda učenici iz drugih krajevah, veliku bi si zaslngu s'ekli, da u svojim zavieajima popisuju narodne pjesme , da se priobče u našoj „Torbici", što im nuz sadanje ugodno vrieme sigurno težko biti neče. Pis.
dopuStam , da jedeteprietsno meno, oda šta vas više šeludae boljeti nede."
1 ud onda je medju vukovimn jedini kuvar — glad.
Napisao N. Stokan.
Prijateljski listovi.
Zagreb. Kakova čuvstva goji ovdješnja rnladež prama narodnjakom i poglavarom svojim, najbolje pokaza o\ili danah, urediv sjajan koncert u slavu svomu nadziratelju prečast. gosp. dr. Fran j i Račkornu, koji ga je svojom visokom osobom uresio. Osim rerenoga gospodina, došla je na taj koncert i liepa kita visoke gospode i gospodjah , te tako se proslavi taj večer ugodnom zabavom. Muzi-kalni i deklamatorni komadi liijahu primljeni veselimi uzklici, što je ne mali dokaz, da se je ta zabava svim vrlo dopala. Najprije progovori g. Divkovič osrnoškolae svečanosti primjereno slovo glasnim i razumljivim govorom*). Bilo bi odviše navadjati čitavi program,-i svaki komad na pose hvaliti; zato velim saino to u pohvalu sudjelovateljah koncerta, da su nas počastili vrlo ugodnom zabavom. Na svrsi koncerta zaori još jednom veseli glas: „Živio Rački!" i tim se zabava završi.
ZagrebČanin.
Zagreb. Za istinu zasja nam krasna doba, u kojoj možetno se naobražavati i bluzi si domovini koristiti. Znano je, da imademo vre dva časopisa medju sobom, — nu, još nješta nam preostaje, što bi nam moglo mnogo pripomoči, da bi se laglje vježbali. Želili bi dakle bilo, da si naša gimnazijalna mladež svoju čitaonicu ustanovi, što je več njeki dopisnik u prvoin svesčicu „Torbice" poinenuo, ali žalibože nikakva odziva! mislim, da bi mnogo bolje bilo, da se djaci zabavljaj u u svojem čitaiištu i čitaju knjige i časopise te da se vježbaju u raznovrstnih znanostih , nego da se zabavljaju po drugih kutovih, gdje sami sebi uiti domovini nekoriste. — Daklebračo, nekrzmajmo ništa, jerbo vrieme ide neprestano, i koje prodje, nevrati se više, primimo se posla, koji bi nam i domovini znao mnogo koristiti. Bog!	—ar.
Rieka. Dugo jadni izgledasmo, o slobodo žudjena! hoče li li dopustiti tamničari nesmiljeni, da berem okorn svrneš na svoj stari zavičaj — na zemlju slavsku — ; i zbilja, poslije dugoga čamenja
*) Šteta, da ga rn-ti pomanjkanja prostora neuiozemo priobčiti.	Ured.
bi ti dozvoljeno, da uočiš svjetiost biela danka. — 1 gle! odkad si, o slobodo, povirila iz lamnice, koli silno obodruje nas tvoga oka mig! Ti nas za sada samo žmiromice gledaš bistrima očima, a pritiskaš na božanstvene grudi. Od radosti pozdraviše te mnogo-brojni muževi, spoznavši u tebi pravo čedo svojih pradjedah; pa nuz muže pokliknu radostnim glasom i omladina živahna: sloboda se ukazala, hajde momci, da zaigramo kolo slobodno. — Jedni uhva-tiše se u kolo veselo, pa si kolovodjotn postaviše mladjahna valrena „Primorca"; drugi postaviše si na čelo žestoka „Rodoljuba"; a tretji, tain gdje zračiea slobode sbog nagomilanih tmastih oblakah vidjeti nenmže, skrojiše si „Torbicu", da u nju sabiru hrane i da tako ži-vare, dok se oblači razmaknu, te tad i njim zraka slobode sine. — Ali nemila kob nedopusti, da u rodjenom mjestu nuboga „torbica" prima brane srdcu povoljne. — Eto nam je, hvala Bogu, u našem Zagreb-gradu. Živila nam! Tako, tako torbice! tu nam budi, gdje slobode staro mjesto; tu beri jestivo, pa nam ga dodavaj, da se kriepimo. U nas je živčevlje još nepokvareno, a srdce hrvatsko teži za svakim onim, koji se ponosi imenom slavskim. Kupi, torbico! oko sebe mnogo pastirah, neka zalažu tvoje hrane; svojom hranom bodri je na rad, na ljubav svoje domovine. — Ponovimo u to ime rieči slavnog hrvatskog pjesnika :
Hajdmo hajdino po Slaviji slavnoj,
Nek nas vodi naša vila k zori obečanoj. J. B.
Rieka. Da si mi zdravo i veselo mila „Torbice" ! Nemogu srdcu odoljeti, da ti se neoglasim sa pustih pečina jadranskoga mora. A o čem da ti pišem ? Nuvostih ovdje baš niti neima, što bi bile vriedne, da ih šaljern tebi na koljena (ako jih uzbude, neču ti se iznevjeriti). Ta, Istarska kvočka, Vučka sjedi na svom starom mjestu; to jedino, što se je bielini zaodjenula ruhom !
Da se gospodarstvom baviš, natuknuo bih ti koju toju o I je— tošnjem medu, kojega če ako Bog da, u izobilju bili; jer ti ovdje vrlo mnogo pčelah goje i svaki ima svoju trnku, pa bila koje mu drage boje, i svakim se danom umnažaju i rastu kao glive! Nu ka-nimo se toga več mi dopusti, da ti u kratko odkrijem svoje želje! Na tvoin vedrem čelu utiskane rieči moraju svako rodoljubno srdce vrlo razigrali; nu želio bih, da odgovaraš imenu i da nam siplješ iz tvoga skuta mnogobrojne miris-ruže, sabrane po vrtovih široke Jugoslavije, a mislim, da če te podpoinagali u tom poslu hrabra djelca Jugova, i da ti neče uztegnuti ruke-pomočnice. Ti budi na-šoin zaštitnicom i vidaricom naših ranah; kaži svieta, da su „o i Ju-
goviči prenuli iz duboka duševna sna i da su se vrlo kosnuli, opa-zivši ponor, karno bi se bili strovalili. — Još bi ti jednu svjetovao —znam bo, da mi nečeš zamierili — naime : da bi si tiskala koj listič čirilicotn, našim vlastitim blagom. Svakoinu. je jur — mislim — poznat izvor i vriednost cirilice, dakle valja, da j o j i m< damo dostojnu čast!
Dakle mila „Torbice" ! stupaj napred muževnim korakom, a mi čemo uza te, dokle nas dovedeš do žudjene svrhe; al uza to se čuvaj, jer „lav rikajuči obilazi i traži koga da progutne!" Zdravstvuj	J- B—l—n.
ffiedjumurje. Zdravstvuj, mila „Torbice", u blaženom krugu svojih prijateljah! Evo sjedoh, da se s tohom porazgovorim , da te izviestim o stvarih, koje istina nisu od velike važnosti, ali ib neče škoditi znati. Neču ti pripoviedati bajkah staroviečnih, utvorah i strašilah, niti ču ti izbrajati patentirane frankfurtske kobase, kojimi se naš sviet kvari; a neču ni da te zapisnikom blagih „kultur-tragerah" plašim, koji no premi] os ti v o ovdje borave, da mi barbari od sama neznanja nepropadnemo. Ta tko bi nam rješavao naša životna pitanja, da njih neima , tko li za nas glasovao i vie-čao? — več hoču da ti kažem, da su kod nas polja u dobru stanju, da je kiše hvala Bogu do sada dovoljno bilo; a kako dalje, to je u božjoj ruci.
Ovdašnja školna mladež napreduje u spoznanju svoga , u Iju-bavi prama svomu narodu i u izobraženju ; a to je plod neumorna rada plemenitoga ovdašnjega župnika, koga neču ovdje da napo-menem, jer i sam hoče, da mu se nepripisuju kakove zasluge. To ti je, „Torbico", što ti kazati imadoh; a sada ti velim i opet „zdravstvuj", dok se nevidimo.	. ?■......
Osiek. Na njekoja srca djelovao je mnogo „Rodoljub", koji je stranoin njeke na svoju stran predobio, a stranom samo razdražio proti „Torbici", kojoj mislim, ako Bog da, neče visiti obslanak o osječkoj gimnazijalnoj mladeži. Nu, „Rodoljub" je svakako u nezgodno vrieme izišao, pa on (poziv na „Rodoljuba") kaže, da če biti svojina hrvatske mladeži, to je toliko, kao da neče hrvatska mladež priznati slovenske mladeži za braču, kratko — kao da „Torbica" ne spada hrvatskoj mladeži.*)
*) Nečete nam na zlo uzeti, što smo ostalo iz Vašega dopisa izpustili, koje hi znalo povod dati kakvoj svadji, a te nas Bože sačuvaj!	Ured.
Славида.
Ти ше питаш, што ја гледам, Што се чуднм тако, селе ? Та зар незнаш да су узрок Тому твоје груди беле!
Груди б е л е кано млеко , Лице p у j н o кано зора, Око модро као небо, Moje срце гледат мор&!
A када су састављене Зар ти незнаш ове боје ? Да ј' то барјак штоно брани Слободу нам, злато моје:
Зато гледим, па се чудим, Како с' дивно барјак вије! Твоје робство мене тишти, Па ми је жао што мој није.
Делиблаћанин.
^верећа у љубави.
(Приповиест иа живота Ј. ђ. 1859.)
„Жени се, ако хоћеш, само се већ једанпут жени, сине мој, врие.че је, да отупига у мирни живот". Тако ми је писала .чоја мила мајка; ја одлучим ову њену жељу чим прије извр-гаити, те пођем, да тражим дјевојку. Схановах за онда у 3 . . .. бу , a имадох толико доходаках, да сам могао безбрижно живитии супругу уздржавати. „Ну гдјемије", помислим у себи, „моја покојна М., која би ми сада љубезна супруга била, неима је — ах I неи.ча — већ је три године, од како ју немила смрт покоси". Ја дакле , да извршим моје подузеће и жељу мајчину. прихватим се тога посла. Срећа ми пође за руком, за 14 да-
нах, од како ми је мати пиСала , упознам се с једном плаво-косом красотицом у народном кагалитту; она ми се истинабог врло допадне, али моја одлука, кад ми je М. умрла : „нећу се жениги" недаде ми довољна мира ни весеља, ну морам ипак ма-терину жељу испунити. Ја дакле, састав се чешће с госпо-дичном Катицои, изјавим јој чувства мојих грудих, наиме, „да ју љубим", што она својим маловрједиим „драго ми је" једва дочека. Мати њена, бијаше удова нјекога чиновника, те још подоста угодна и пријазна , чувши она o том познанству, по-зове ме, да ју на скоро походим, што радо обећам, Мене то веома развесели, „бити fce нјетто, бити" помислим у себи — Сутра дан по доручку напишел мојој милој жајци писмо : „На-шао сам анђела, име јој је Катица, други пут вишо." Послје ручка одем у чегаљаоницу, дадем си по моди коврчице напра-вити, и обукав се по најновијем укусу, одем у кућу моје младо красотице, ну једва če усудих у иутра, бијаше бо корак на живот и смрт.
Ступим дакле унутра. Moja изабрана красотица сједила је код гласовира играјући оперу „Ернани". Мајка ју замоли, да што хрватски запјева, a дјевојче удари у гласовир имилозвуч-ним гласом запјева пјесмицу: „Гдје је станак мој."
„Незна ли моја кћерка лиепо играти и пјевати занига ме моја тобожња пувица; „веома красно", бијаше мој одговор, „та човјек лисли, да је у трећем небу, слушајући такова ан-ђеда". Лиепа Катица мораде затим, слушајући мајчин миг, отићи у дригу собу, a моја у нади пуница, поче ми овако говорити:
,.Ви ћете признати, драги Ј., да само онда у моју кућу можете долазити, ако ми обећате, да ћете заиста моју кћер оженити; ви сте обадвоје , кано једно задруго створени, лоја Катица је лиепа дјевојчица , али ју ви морате прије заслу-жити."
Најприје ми поче све добре и зле способности моје на-брајати, та богами ова добра и мудра госпоја познавала је бо-.ве одногаења моје обитељи, него ли ја сам, ова је знала, што ја сваки дан издајем, што сам био још кројачу дужан, кодико сам путах шампањера пијо и т. д.
По њеном мнењу дакле, морао би се изобразити нрије за честита младожењу, узети у најам њену једну собу, и за 50 -t-op. на мјесец уживати код ње здраву домаћу храну, те сваки дан с њеном обитељу у казалиште ићи, и још више тога.
„Ђаволска жена", помислим у себи, ,,шта она све захтјева, она мисли, да ћу ја купити њену кћер , на част јој, нека си другога добричину тражи", Радо бих се ипак видио, какове сам боје миењао на лицу, кад ми је све то набрајала На то до|е моја „бити хотећа заручница", која је све чула, како је и>ена мудра мајчица говорила , мислила је ваљда, да ће се си-гурно сада удати, ну љуто се је преварила ; да би била знала моје мисли, неби се ни указала. Ја иогледам на прозор, по-мислим на моју умрвшу М., коју сам из свега срца љубио, али забадава, тако је судбина хтјела, тако мораде бити. „0 Боже! та је ли могуће, да ћу с икојом другом онако сретан бити, кано што би био с мојом незаборавивом М. ! !" — Мислећ то, сједнем се на диван и испијем менн принравл>ену шалу каве, дочим се мати и кћи, мене мотрећи, o мојој замишд.ености раз-говараху Послје дуготрајне забаве , пољубим мојој пуници и будућој заручници послједњи пуг руку, обећам оутра одговор нослати и тако се разстанемо. „Хвала Богу, да сам се рје-н)ИО тих напастницах!" помислим при одлазку.
Годину данах нисам се више тамо указивао , нити у ка-залиште ишао, Мојој доброј мајци напишем иисмо: ,,Још за сада остајем неожењен , други пуг више."
Мало затим приликом једне свечаности у III, код 3. упо-знам се с једном грађанском обитељу. Два дана послје тога обдржавала је речена обител. свечаност св. Алојзије, камо срећом и ја нозван будем. Мени бо се допаде лјепотица, једина кћерка у мајке игиеном Анка, те она баш и наговори мајку, да ме је на гу свечаност позвала. Тако се упознадох аоближе с том простом, ну доста богатом обитељу. Напишем опет су-градан мојој мајци листић пун наде : „Можда сада, мајко мила, Анка је лиеиа дјевојчица, други нут више."
Моји нријател>и дражише ме с тим новим познанетвом : јербо онај красни сгвор бијаше истинабог веома лиеп, али про-стота рода, дакле и иросто одгојена. Њен отац био је чиз-мар, чега ради и бијаше дјевојка иозннта иод ииеном „лиепе чизмарице."
Једноч ју састанем, гдје носи чизме у нјеку кућу сва за-мусана тако, да сам мис.шо, да јс какова служкиња. Она иако, опазив мене, зарумени се гледајући к земљи a потом ју и упознам. ,,Лиепа чизмарицо !" помислим у себи, „ми неложемо својн бити, јер би ме моји нријател.и и сав евиет изсмие-хавао."
„O M.! што си ме оставила" уздахнем опет, „да се гу-рам од пемила до недрага". И тако опет изгубим вол>у и на лиепу Анку, те од онда никада випге ноступих на њен праг. Напишем својој матери писмо : „Анка је жалибоже чизмарска кћи." Мало се затим умирим, ну у томе и година данах проЈ)е.
Нисам послје тога ипак хтио пропуштати згодах, гдје сам се могао надати , да своју накану изведем; почнем путовати, на путу, гдје год сам у дружтву лјспотицах путовао, са сва-ком сам ашиковао , која год би ми се допала, да само један-пут материну жељу изпунил , те се оженим; али бадава, међу стотином ненађох ниједне , која би се могла париги у красоти и доброти с мојом покојном М.
Moja мајка писаше ми у сваком писму ,,жени се. само се жени, већ је вриеме, да ступиш у мирни живот." Мислио сам, да ћу полудити, што си никако нелогох дјевојке наћи. Моји ме нријатељи изсмјехаваху, ,,женио би се", говораху, ,,а неможеш ни дјевојке на)>и, која би за тебе била." „Кад би се ја хтио женитн" речо други, „на сваком бих прсту десет имао и гако ме сви они мучише, којим сам љубавју при-вржев био.
Трећи пут , Боже помози, бацим своју удицу у море наде за своју будуЂност, неби ли ухватио какову красну рибицу. Па гле ! пливалац повуче за удицу, a raj бијаше прекрасна златна рибица с, дрно.м косом и још с црнијим очима, те се ухвати на мојој удици. Сад је среВа у рукух , више непуштал те красне рибице , она мора моја бити! — Лиепа та рибица бијаше Гока, кћи нјекога богатога гостионика из 3, — Го-стиона, у којој стаиовашс овај анђео, бијаше врло на гласу: едакле, „пуна шака браде", та красотица имаде за мираз 20.000 Фор. и пун подрум вина. То ми гада зададе много бриге; ну ja игтак имадох од нјекчда устрпљивости , срећа_т.* није никада сасма оставила; ја се у њу заљубим, ко шго и онн у менс, те јој обећам за сигурно, да hy ју узети.
Та ствар постаде дакле сасвим озбил>ном. Лиет мајци својој у брзо напишем: ,.Драга мајко ! Ваша и моја жеља испу-нити ће се на скоро , неможете- си ни помислити, како је то мени драго ; молим дакле чим прије ваш матерински благослов. Сока је красни анђео, изображенп, лиепа, па још к тому врло богата, ииа к«кп сам чуо пуну гакрињу дукатах : други пут рбширније."
Ја дакле сасвим одлучим, да ћу ју узети , њој бијаше 17, мени пако 26 годинах; послје покладах обећам јој, да ћемо се вјенчати. „Та то се више неможе преокренути," помислим, „јер је Сока њежна, мирна и побожна дјевојка ; дакле како Bor даде, ја tiy ју оженити."
Леднога јутра затим сједио сам у својој соби на насло-љачу пушећи смотку и мислеТш баш на моју Соку, веселећ се, да ће на скоро моја ностати. Дакле ипак ћу један пут постићи сврху своју, угодити ћу себи и својој милој мајци, која ме увиек наговара, да се женим, a сада и сам увиђам, да она право има. Учиии ми се наједан пут, да нјетко куца на вратих, ја повичем: ,,у нутра !" a то мене мој стари пријатељ К. по-здрави. „Добро дошли пријател>у ! што ми лиепога доноеите?-' упитам га, „женитбени уговор господиие", рече он, „што вам шаље ваш будући таст, изволите га првгледати, ја мислим, да нисам ниигга уписати заборавио." „Сигурно не", одговорим му ја , „ваша изврстна памет познага ми је врло добро , зато ннмало недвојим, јер оте ви мој добри "пријатељ; молим вас дзкле тај уговор !"
„Баш зато, јер сам вам иријатељ" речв К. „морам вас на једну маленкост, имајућу велико зноменовање, иозорним учи-ниги, немојте се заго можда на мене срдити, јер се ја нећу у ваше послове мјешати , ви опет радите, како мислите, да је најбоље." ,,Боже сачувај", одговорим му ја, „снмо да те ми уговор."
Смјешећ се примим весело хартију , и почнем у себи чи-тати; али наједан пут, дошав до точке: „моја је кћи мајка једнога двогодишњега анђела,4' тада ме попаде нјекаков страх, крв ми ое узбурка , ја незнадох за себе, чинило ми се је, да сам се окаменио.
„Шта вам је пријатељу , зар вас тако дирну та мален-кост?" упиха ме К. и рече : „Доиста, ненадана ствар." „Ја ипак мислим", вастави дал,е К. „да би то красна прилика за вас била, дјевојка је у осгалом врло поштена , лиопа , па и богата, дакле ви внљда нећете такову маленкост у обзир узи-мати." „Вражја маленкост, која младој дјевојци све поштење узима," одговорим му ја.
„А ви си мислите, да јо удовица", роче К. Нато му ја срдито : „Ја што мислим, обичајем и говорити , хоћу бо нај-ирије супруг, те онда истом отац биги. Мени је веолта жао, алн немагу иначе , из женигбе ове квиоже нишга иити/*
И опет, пошто je мој пријатељ отишао , напишем иисмо >1 ојој мајци : „Радо би.\ вам жељу испунио, ну вјерујте ми, љу-безна мајко ! да није било могуће, жалибоже немогох ни вами ни себи задовољити. Ја бих вам од срца радо довео у кућу кћерку , али кћер и унука на један пут било би одвише, ја ћу дакле остати неожењен,"
Дакле ипак је онако, кано што сам казао, „ако моју M неоженим, да се нећу женити." Небо дакле сретне благосивље.
Г a j o Ђ у p ij е в и ћ.
Брдутац.
Ustnica.
(Slov.) Kar se cicilskih čerk tiče , nismo jih posebno dodali, ker so ta dostikrat drugod uvrstene bile, ako pa vendar od kake strane želja nastane, da bi .jTorbica'' omenjene čerke prejela, zgodilo bo se v III. zvesku. Spise in naročnine prejema Nikomed Ravnikar pravnik kr. akademije. Tudi prosimo vse dopisnike, da nam svoje pravo ime naznanijo, ker drugače ne vemo, pri čem smo';' Gosp. A. K—ku v L.: Lotili ste se težkege dela, ktero bi rado natisnili, du je le malo obširneje. Skusite nam vstreči. — Gosp Ščitomiiu S.: Nam se ne zdi spis dosti važen za tisk Prosimo kaj bolj zanimljivega. — Gosp. J. T. v T.: Ostalo po zmožnosti — Gosp. F. K C na R : Z Ilij. !e naprej; bomo potem vidili, kaj je storiti. — Gosp. M. T. : Za vse srečna hvala! Prihodnjič se ostalo porabi. Črt zg st. SI. vrlo so dobre, le nadaljujte dragi prijatel, ker v prihodnjem zvezku mislimo početi. — Gosp. Lang.: Kr, pr. morebiti prihodnjič. — Gosp, M. L. v C.: Hvala; časoma se porabi. — Gosp, P. Z. v L.: Že dobro, — lc naprej! Gosp. F. S. L v. L : Kar je ostalo, v tretjem zvezku.— Gosp. C R. v M.: Vendar prenapeto mislite, vaš članek bi gotovo bila našim rogoviležem srečna priložnost, da bi nedolžno ,,Torbico" med rovolutionarne knjige uvrstili, ako bi vas ne razgalili, sestavek tnalo promenimo in ga za tretji zvezek porabimo.
(HlT-) Gosp. Š. B,: Iz Vašega članka uvidjamo, da ste veoma vješti u občoj povjestnici, i javljamo Vam, da takove članke „ToJbica" izvrstnimi smatra — Gosp K u S.: Sta „Rodoljub" donese , ne opetuje „Torbica" Kod ote prilike javljamo gg. pitomcem sjeminišta senjskoga , kao i gimnazijalcem radi nejasnoce jednoga članka u prij. listu I. ,,Torbice", koga s toga razloga nismo dovoljno pojmili, da lo nisu bila nikakova napadanja i uvriede, nego jedino — nesporazumljenje. S toga mislimo, da neče biti nikakve zamiere. — Gg. J B. i B -1-nu na R.: Uvjek če uain biti drago. — Gosp. M. L. u Z. : A pravo ime / — Gosp. Z. u B. : Takova sta podnipošto nemožemo. — Go.<p. N. u G.: Hvala! Ako bude moguče — da! — Gosp. F. Č. Odviše površno. — Gosp. J. K. u O-ku.: Hvala vam srdačna na pjesmama. Upotriebiti demo ih s vmremenom. Milo bi nam bilo da nas se kojim člankom u prozi sjetite, ako Vam okolnosti dopuste,