Poštarina plaćena u gotovom
rWieV' Lavo QT .	^ n / t t
t)v orale ova o/ ii-
^LJtJBLJA^
mda
S^-sSS
- —« jo»»c tvrajine LJUBLJANA. Erjavčeva 4a.
J
IX. Broj 26.
U Zagrebu. 2. jula 1937.
Pojedini broj Dìn. T.—
SIRA
Čitajte proglas »Borba za 6 strana!«
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIM EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
IBorba za 6 strana
U vezi okružnice Saveznoga vodstva broj 1160, započinjemo borbu za šest strana našega glasila
List nam je danas najpotrebnije i najefikasnije oružje. last na 4 strane nam nije dovoljan. List na 4 stranice ne služi na čast našoj emigraciji od 70.000 duša. U listu na 4 stranice se ne može dovoljno propagirati naša ideja i ne može se dovoljno informirati čitatelje. Jer samo dvije stranice otpadaju na hrvatski tekst, a samo dvije na slovenski. Kada bi list bio veći, moglo bi se zadovoljiti sve čitatelje, i one koji čitaju samo slovenski, kao i one koji čitaju samo hrvatski.
Da postignemo povećanje lista odlučili smo slijedeće:
1.	LISTU SE SMANJUJE GODIŠNJA PRETPLATA NA 48 DINARA OD 1 JULA O. G. TAKO DA SE MOŽE PLAĆATI I MJESEČNA PRETPLATA PO 4 DINARA.
2.	POJEDINI BROJ LISTA STAJAT ĆE U PRODAJI OD 1 JULA 1 DINAR, NAMJESTO DOSADANJIH 1.50 DINARA.
3.	U središtima emigrantskih društava osnivaju se povjereništva za list. Društva ili za to odredjeni povjerenici sakupljat će tjedno ili mjesečno pretplatu za list, sakupljati i inkasirati oglase itd.
4.	U većim emigrantskim naseljima ili poduzećima gdje radi više emigranata, postavljamo rejonske povjerenike, koji će svakog tjedna davati list pretplatnicima i ubirati 1 dinar od komada.
5.	STARIM DUŽNICIMA, koji su dužni pretplatu za 1936 godinu i ranije, dajemo mogućnost da ostanu i nadalje pretplatnici i da reguliraju svoj dug na ovaj način:
Pretplatnik koji je dužan za 1936 godinu cijelu ili jedan dio, ukoliko ne može da plati zaostalu pretplatu najedamput, plaćat će od 1 jula 4 dinara mjesečno za tekuću pretplatu, a najmanje dva dinara mjesečno u ime otplate za stari dug: usve 6 Din mjesečno. Tko hoće da to uredi tromjesečno, plaćat će razmjerno, t. j. 12 din. za tekuću tromjesečnu pretplatu, a 6 din. u ime otplate za stari dug. Broj takovih starih dužnika iznosi 1.100 (jedna hiljada i sto). Svim tim starim dužnicima dajemo ovime mogućnost, da i nadalje ostanu pretplatnici i da uz minimalan izdatak od dva dinara mjesečno urede svoje stare obaveze.
Oni stari dužnici koji ni na taj način neće da urede svoje obaveze, bit će brisani, a zaostala dužna pretplata bit će utjerana drugim sredstvima.
6.	SVAKI NOVI PRETPLATNIK, koji pošalje pretplatu direktno listu na ček broj 36789 najmanje 24 din., t. j. za pola godine, dobiva »Jadranski koledar« za 1937 godinu besplatno.
7.	Tražite u svim kavanama, gostionama itd. naš list, a naročito u onima gdje se sakupljaju emigranti u većem broju. Tako će list doći u ruke i drugim gostima neemigrantima, koji će se upoznati sa našim pitanjem i sa stanjem našega naroda u Julijskoj Krajini-
List moramo povećati na 6 stranica čim prije, a kasnije i na 8 stranica. List je naš, zastupa i propagira naše ideje i informira o stanju našega naroda u Julijskoj Krajini i o nama u emigraciji, pa treba da ’ ga čim više proširimo i da ga povećamo.
U toj kampanji za 6 stranica neka sudjeluje svaki emigrant.
KADA BI SAMO SVAKI DRUGI PRETPLATNIK NAŠAO JOŠ JEDNOGA PRETPLATNIKA LIST BI MOGAO REDOVNO DA IZLAZI NA 6 STRANICA.
Dajmo se zajednički na posao, jer jedino organizovanim i zajedničkim radom ćemo nešto postići za naš narod u Julijskoj Krajini i za nas u emigraciji.
Pretsjednik konzorcija lista »Istra« i potpretsjednik Saveza:
JURAJ MIRKOVIČ, s. r.
Pretsjednik Saveza:
DR. IVAN M. COK, s. r.
Tajnik Saveza i tajnik konzorcija lista:
ANTE fVEŠA, s. jr. Pročelnik publicističkog otsjeka Saveza:
DR. L. ČERMELJ, s. r.
Posebno stroga kontrola za letošnji prvi maj
VRIJEME JE
da se prenemo iz učmalosti u koju smo zapali. Emigracija je pred nekoliko godina bila vitalnija. Barem što se tiče propagand-no-političkih akcija. To se najbolje vidjelo iz naše štampe i iz rada naših organizacija.
Mnogo ima uzroka toj letargiji, a jedan od glavnih, iako ne najglavniji, je pogorša-vanje materijalnog položaja našeg članstva. Radi toga su društva prisiljena da najveći dio energije pojedinih aktivnih članova usmjere u rad na socijalnom polju. Posljedica toga je sve veće zanimanje za soci-ialna pitanja. To je urodilo već dobrim Plodovima. Razne ankete (Tabor, Nanos) i pravilnici o medjusobnoj pomoći (Istra Zagreb) to najbolje dokazuju. Zbrinjavanje emigranata je tako stupilo u Prvi red.
To je vrlo dobro i neophodno potrebno. Jer kada članovi osjete da organizovana emigracija posvećuje pažnju onim najsiro-niašnijima, tada će i članovi jače prionuti uz organizacije. A i socijalni i patriotski osjećaji nam nalažu da se brinemo, kolikogod više možemo, za onu našu braću u emigraciji, koji ne mogu da si sami pomognu onako i onoliko koliko bi to trebalo.
Ali to ne smije biti naš najglavniji cilj. Jer cilj naše emigracije je prvenstveno propagandno-politički. Uz rad na soci-'alnom polju ne smijemo izgubiti iz vida to najglavnije.
Pratiti dogadjaje u Julijskoj Krajini, obavještavati o njima emigraciju i javnost ovdje i vani; propagirati interese našega naroda dolje i upoznati javnost s našim pitanjem, to je najglavnija naša zadaća. Po-vezati emigraciju u jaku cjelinu s tstim zajedničkim težnjama i ciljem, spada tako-dier u taj naš glavni cilj.
Dok je socijalna akcija prepuštena prvenstveno društvima, jer su u svakom kraju prilike drukčije, dotle je za političko-propagandni rad pozvan prvenstveno naš Savez. Savez to i vrši, a najefikasnije se taj rad provodi preko štampe.
Svi smo vidjeli uspjeh engleske knjige dra Čermelja. Nema valjda države u Evropi u kojoj se nije pisalo o toj knjizi, a s time u vezi i o našem narodu u Julijskoj Krajini i o nama u emigraciji. Osim toga vidimo skoro iz svakog broja našeg lista, da strana i domaća štampa registriraju pre-hia našim vijestima i člancima sve važnije dogodjaje u Julijskoj Krajini. Od kolike je to važnosti, ne treba da posebno naglašu-
iemo. ^
Važnost štampe su još bolje nego mi Uočili Južnotirolci u emigraciji, lako ih ima Uianje, njihov list »Siidtiroler Hei-1,1 a t« se štampa u 34.000 primjeraka. U Njemačkoj i u Austriji nema društva, čitaonice, kavane bez južnotirolskog glasila.
Svi Nijemci tako prate dogadjaje u Jušnom Tirolu i svi se oni zanimaju za sudbinu svojih sunarodnjaka u Italiji. Južno-drolski emigranti nisu osamljeni. Može se teči da u njihovoj borbi učestvuje svaki Rijemac koji se bavi javnim radom, jer Svaki Nijemac znade prilike Nijemaca u Južnom Tirolu, pozna kraj i ljude i upućen tu u stremljenja južnotirolskih Nijemaca ^ud kuće i onih u emigraciji.
Da li je to i kod nas slučaj? Nažalost Uije. Jer naša emigracija ostavlja da vegetira jedino njezino glasilo i jedini list •toji sistematski informira emigraciju i os-<aI« javnost o svim dogadjajima koji su u Vezi s nama.
Da je emigracija danas čvrsto organizira i prožeta sviješću o svojim dužnosti-r i pravima, zasluga je u prvom redu jTeg lista. Da emigracija nije imala svoga lis‘a, danas bi prilike bile gore nego prije bivanja Saveza. Svaka organizacija bi kovala sama za sebe, veze ne bi bilo, a ^ ove naše jedinstvene svijesti. List je o Minirao težnje i rad cijele emigracije.
Trst, junija 1937 — Agis. — Letošnji prvi maj so oblasti prepovedale obhajati na kokršenkoli način. Zato so posebni fašistični odelki kot tudi karabinjerji in drugi organi javne varnosti kar najstrože pazili na to, da so vsa podjetja in vsi obrati delali, bili pri delu vsi delavci itd. Posebno strogo nadzorstvo so vršili po deželi, med malimi obrtniki in kmeti, malimi zidarskimi mojstri in sploh povsod, kjer je bilo na prostem kakšno delo v teku.
V tržaških ladjedelnicah je bilo nadzorstvo pomnoženo, ponoči pa so bile zastražene s 50 možmi. Toda kljub stra-
To je, u prvim godinama osnivanja Saveza emigracija vrlo dobro osjećala i znala. I zato je emigracija uzdržavala list na šest i osam stranica. Tada je list dostojno reprezentirao emigraciju od 70.000 duša i cijeli naš narod dolje. Jer na velikom listu se može mnogo toga da kaže.
Kasnije — pred 2—3 godine — počeo je broj pretplatnika padati. A kada pada broj pretplatnika, pada i list. Radi toga je list bio prisiljen da skrči oj^seg i da izlazi na 4 stranice redovno, a jedino s oglasom je mogao izlaziti na šest stranica.
Da li nas jedan tako mali list može dostojno zastupati i da li može u dovoljnoj mjeri izvještavati o svemu što je potrebno, neka prosudi svaki emigrant, čitatelj lista.
Da se to stanje popravi, Savezno vodstvo je povelo akciju za povećanje lista.
ži je zjutraj vihrala na najvišjem žerjavu antifašistična zastava. Zastraženo pa je bilo tako dobro, da se je zjutra, izrazil poveljnik straže, da dotični, ki je uspel razobesiti zastavo pri tolikih možeh ne zasluži kazni, pač pa pošteno nagrado!
Posebno dobro zastražena pa je bila meja, vsi organi civilni in uniformirani so bili alarmirani in vse je moralo biti zaposleno. Vendar ni bilo nikakih posebnih posledic, razen 9 aretacij v Divači in okolici, od katerih pa sta dva že na svobodi.
To povećanje nije ni nemoguće, a ni teško. Iz proglasa Saveza u današnjem broju vidi se na koji način bi mogli u kratko vrijeme povećati list na šest i osam stranica.
T6 je prvi pokus naše emigracije da zajedničkim silama podigne ono što je potrebno kao kruh svagdašnji — svoju štampu, svoje glasilo.
To je ujedno i eksperimenat. Ali i — opasan eksperimenat. Jer ako ta naša akcija ne uspije, šta onda? Krah! ^jer to će značiti da emigracije nema onoliko ni onako kao što govorimo i pišemo, ili što je još gore, pokazati će da je ta emigracija prestala da bude emigracija iz Julijske Krajinè. I da je izgubila vezu sa svojom rodnom zemljom i sa svojima dolje.
Bit će to žalosno za nas i za naše dolje, a veselje — znamo kome.
(t p.)
SMRTNE KAZNE ZA ŠIRENJE LETAKA
PROTIV SLANJA »DOBROVOLJACA« U ŠPANIJU
Pariz, juna. »Giustizia e Libertà« donosi vijest iz Genove, da su trgovac Palmieri, tri brata Sciarra, koji su po zanimanju tipografi, student Roboti, žena trgovca Paimieria i još nekoliko radnika bili uapšeni zbog toga, što su dijelili letke, u kojima se pozivaju Talijani, da se ne odazovu pozivu da podju kao dobrovoljci u Španjolsku. Oni su sada izvedeni pred sud, pa su trgovac Palmieri i tri brata Sciarra òsudjeni na smrt i odmah streljani. Raboti je osu-djen na dvije godine, a supruga Palmi-cria na pet godina robije.
HRVATSKE I SLOVENSKE PJESME NA EUHARISTIČNOM KONGRESU U LOVRANU
Rijeka, junija 1937. — tAgis). — Kao što smo već bili javili, prve nedjelje juna održan je diocezanski euhari-stički kongres u Lovranu Na kongres su došli ljudi i iz drugih istarskih krajeva koji ne spadaju u riječku biskupiju, a iz riječke biskupije su bila zastupana valjda sva sela., i hrvatska i slovenska, jer u riječkoj biskupiji, osim u Rijeci, nema Talijana, osim doseljenih u posljednje vrijeme.
Tom prilikom se održala velika procesija u kojoj se čulo i pjevanje hrvatskih i slovenskih crkvenih pjesama.
čini se da će se dozvoliti i van eu-hurističkih kongresa pjevanje hrvatskih i slovenskih crkvenih pjesama u procesijama, kao što je to bilo nekada.
Še o gostovanju ljubljanske opere v Trstu
Trst, junija 1937. — (Agis). O uspehu, ki ga je doživela ljubljanska opera v Trstu je vse časopisje, kot jugoslovansko tako italijansko že obširno poročalo. Naj k temu uspehu in splošnemu priznanju kritikov še pripomnimo, da je tržaško gledališče »Politeama Rossetti« ob priliki gostovanja ljubljanske opere napolnilo večinoma slovensko ljudstvo z mesta ter bližnje in dalnje okolice, ki je ta dva dni navalilo v Trst. Tvorilo je veliko večino publike, in sicer najmanj 4 petine, med tem ko je peto petino občinstva tvorilo tržaško prebivalstvo — neslovensko, med njimi tudi oblastva, kritiki in pa razni zastopniki. Med priseljenci so se slišale pripombe kot: »Kar smo naredili v petnajsteh letih, to so nam v enem samem večeru spet razbili!« in razne druge.
HUD UDAREC
ZA TOLMINSKO MLEKARSTVO Gorica, junija 1937. (Agis). V začetku tega meseca je iz neznanih vzrokov nastal požar na Kuku v tolminskih hribih, žrtev ognja je postala velika zadružna mlekarna in sirarna s številnimi stajami za živino v neposredni bližini mlekarne. Ogenj je uničil vsa poslopja do tal in znaša škoda okrog 15.000 lir. Zadružniki so s tem požarom zelo prizadeti in to tem bolj, ker se je sezona paše komaj pričela.
POJAČANJE PRODUKCIJE U ISTARSKIM RUDOKOPIMA
Trst, jula 1937. — U akciji za pro-vodjenje ekonomske autarhije poduzete su mjere, da se poveća proizvodnja sirovina, pa se u vezi s rime dozna je da su istarski ugljenici u dolini rijeke Raše čija je produkcija ugljena iznosila u prvih pet mjeseci 1935 godine 137.000 tona, sada povisili proizvodnju tako da u prvih pet mjeseci ove godine iznosi 350.000 tona.
NARODNE NOŠNJE NESTAJE
M u n e, jula 1937. Svakomu narodu je milo i lijepo ono što si je zadržao i što drži od starine pa tako i nama, jer u cijeloj Ćićariji mi smo Munci zadržali i očuvali svoju narodnu nošnju, ali i to se počelo u posljednje vrijeme da gubi pod uti-cajem grada i propagandom. Više se ne vidi da bi naše djevojke nosile našu nošnju, jedino je obuku na kakav veliki crkveni blagdan ili za kakovu fašističku paradu. Cini nam se da se va naša starinska nošnja. koja je išarana narodnim bojama, ne mili ovdašnjim vlastodršcima i zato nastoje da izgine kako bi time izginuo još jedan znak koji i vanjštinom pokazuje narodnost ovih krajeva.
RASIZAM I ANTISEMITIZAM U ITALIJI
Da je antisemitizam u Italiji počeo da se javlja, to je poznato već par godina, ali se u tome opaža još nešto:	židovske
agencije nastoje prikazati kako tog antisemitizma nema. — Tako agencija Jevkor javlja:
U posljednje vrijeme, kako je to štampa zabilježila, čine se u Italiji sa izvjesnih strana pokušaji, da se u narodu izazove protižidovskp raspoloženje. Po načinu kako se to vrši ne postoji nimalo sumnje o tome, odakle sve to potiče. Vlada, medju-tim, kategorički odbija svaku vezu sa tim pokušajima, osudjujući ih, šta više, najodlučnije, o čemu je posljednjih dana dala nekoliko izjava. Sada javljaju iz New-Yorka, da je talijanski ministar Suvich uputio pretsjedništvu Američko-židovskog kongresa izjavu ove sadržine:
»Talijanska vlada ne pomišlja da u svojoj politici prema Židovima promijeni svoj dosadašnji stav. Napadaji protiv Židova, vršeni u posljednje vrijeme u nekim talijanskim listovima, nisu ni od kakvog značaja za držanje vlade. 1 pored svog neznatnog broja, talijanski Židovi zauzimaju istaknute položaje u životu zemlje, a to će stanje i dalje ostati netaknuto.«
Medjutim je pred malo vremena izašla u Milanu knjiga C. Cognia »Rasizam.« Tu knjigu je, medjutim, Vatikan stavio na indeks, isto kao i glavno djelo Hitlerovog ideologa Rosenberga, Već samo to što je ta knjiga mogla da se pojavi u Italiji, baca svijetlo na neka antisenitska raspoloženja, koja se javljaju medju fašistima pod utjecajem hitlerizma.
Ta nova knjiga ne sadrži samo izvještaj o rasističkoj doktrini, koja vlada u Njemačkoj, nego sadrži i neke vrsti presa-djivanja hitlerovskih rasističkih principa na talijansko fašističko tlo. Autoru knjige »Rasizam« nije doktrina vezana uz politiku samo jednoga naroda, već ima univerzalni doseg. Po njegovom mišljenju suprotnosti Latina i Nijemaca sekundarne su. U predgovoru knjige piše autor: »Postoji fundamentalno jedinstvo dviju velikih do-lihokefalnih rasa, rimske i germanske, ko-je su, zajedno s Grčkom i Rimom, s materijalnom i duhovnom dominacijom germanskih i romanskih naroda u sredovječnom i modernom svijetu, unijele u svijet, više svijetla nego sve druge rase. Talijani moraju znati, da će im dobro shvaćeni rasizam donijeti mnogo dobra i dati im svijest
0	najvišim vrednotama njihove rase.«
Autor brani stanovište, da su Grčka,
rimska i germanska civilizacija nordijske civilizacije koje on identificira s arijskom civilizacijom. Pisac brani tezu, da su Atena i Rim u svome klasičnom razdoblju najviši izraz arijske krvi u idealnom smislu, u pogledu snage superiornog duha. Po njegovom mišljenju treba fašističko grupiranje smatrati »jednim od velikih valova arijskih vrednota u svijetu«. Pod tim imenom on sjedinjuje liktorski snop i kukasti križ. »Svijetlo antikne nordijske (arijske) krvi počinje opet obasjavati, svijet. Fašizam i nacionalsocijalizam već predstavljaju to svijetlo« — izjavljuje autor.
Knjiga G. Cognia predstavlja prema tome prvi pokušaj cijepljenja hitlerovskih rasističkih doktrina na fašizam. Taj je poku-! šaj to značajniji, što je fašistički režim do sada branio fundamentalnu originalnost Mussolinijeve doktrine, te se protivio svakom pokušaju supremacije hitlerovske doktrine. Nije u ostalom nepoznato, da velika većina rasističkih pisaca pokazuje prema Rimu i njegovoj civilizaciji krajnji prezir.
A to da je Suvich demantirao pred Zidovima u Amèrici te antisemitske tendencije u Italiji, ne mijenja baš mnogo na stvari, jer je jasno zašto ie to morao učiniti- Kapital je u rukama Židova, a Italiji i te kako treba, naročito danas, naklonost onih koji drže kapitale u svojim rukama.
♦
R i m (Jevkor). Povodom protižiđovske kampanje u jednom dijelu talijanske štampe, koja je naročito bila uperena protiv cionista zbog njihove saradnje sa Engleskom, bilo je došlo do razmiomilaženja i izmedju samih Židova, cionista i necionista. Jedna od posljedica bila je i ta, da je pret-sjedništvo Saveza jevrejskih općina podnijelo ostavku. Medjutim, da bi i na ovaj način dokazala da ne odobrava tu kampanju, vlada nije primila znanju tu demisiju
1	umolila pretsjedništvo Saveza da do isteka mandata upravlja poslovima Saveza.
ŠESTNAJST ARETACIJ RADI NASILSTVA
št. Peter na Krasu, junija 1937. (Agis). — V Šembijah so aretirali 16 mladeničev domačinov, ki so bili ovaje-ni karabinjerjem radi nasilstva nad nekim dekletom. Vseh šestnajst aretirancev so odvedli v reške zapore, kjer čakajo na zasloženo kazen. — To je prav za prav redek dogodek med našim ljudstvom.
NOVI ŽUPNIK U MUNAMA
M u n e, jula 1937. U nekoliko navrata bili smo javili od kako je velike potrebe bilo da dobijemo nakon toliko vremena u našoj župi svečenika, bez kojega smo bili preko godinu .dana. Kako smo bili javili, k nama je dolazio župnik iz Vodica, i to svakih petnaest dana jedanput, a sada smo dobili novosr svečenika našeg roda.
Istarski katastar izjednačen sa talijanskim
Time je u Istri snižena zemljarina na trećinu dosadašnje
Pula, jula 1937. Na sjednici Ministarskog savjeta u Rimu 23 juna zaključeno je da se katastar u Istri preuredi po kriteriju i postupku novog talijanskog katastra.
Time je, stvarno, Istra u tom pogledu izjednačena s talijanskim pokrajinama. Istra je do sada plaćala porez na osnovu starog austrijskog katastra, što je iznosilo relativno tri puta više nego u Italiji. To je bio izjavio istarski prefekt Cimoroni, na sjednici pretsjeđničkog odbora savjeta za korporativnu ekonomiju u Puli 21. oktobra 1936. Na toj sjednici je bilo zaključeno uz ostalo, da se od vlade traži revizija katastralnog poreza »koji je u našoj pokrajini tri puta veći nego u ostalim pokrajinama, koje su slične našoj po neplodnosti zemljišta i nepovoljnoj klimi — pisao je »Corriere
Istriano«, od 23. oktobra prošle godine u izvještaju sa te konferencije.
Hoće li to imati utjecaja i na već od-redjenu kvotu 5% prisilnog zajma, nije još poznato, čini se da u tom pogledu neće biti izmjene, već će se sve rate toga zajma morati platiti po staroj procjeni.
Kolik fiskalni teret mora da podnese istarski seljak vidi se, na pr. iz slijedećih brojki: U god. 1934. iznosio je državni zemljišni porez preko 1 milijun, pokrajinski isto toliko, a općinski prirez na zemljarini iznosio je oko 4 i pol milijuna lira, a ostali općinski nameti u seoskim općinama iznosili su te godine preko 18 milijuna lira. To po priznanju talijanske štampe, a po istim izvorima doznajemo da je velik broj pokretne i nepokretne seljačke imovine prodat na dražbi za dužan porez i ostale namete.
Velike naprave za pridobivanje elektrike ob Soči
Gorica, junija 1937. (Agis). — O širokopoteznih načrtih, ki so jih pripravili za velike elektrifikacijske naprave ob Soči je naš list že večkrat poročal. Ti načrti so baje že dovršeni in odobreni ter se bodo postopoma tudi izvedli. Med štirimi velikimi elektrarnami, ki so v načrtu, je v gradnji sedaj le ona Pod Selami pri Sveti Luciji. Tu bo 50 m širok in okoli 20 m visok jez s katerim bo za-ježena Soča do izliva Idrijce. Nastalo bo tu umetno jezero, ki bo poplavilo modrejško polje. Poslopje elektrarne same z vso aparaturo bo sezidano pod zemljo tako, da bo nevidno in dobro zavarovano v slučaju vojske zlasti proti zračnim napadom. Preračun pravi, da bodo tu lahko pridobivali 50.000 HP sil. Vsa dela so preračuna na 56 milijonov lir in bi morala biti končana v dveh letih. Računajo dalje, da bo zaposlenih 1600 do 2000 delavcev, za enkrat pa jih je le nekaj sto in so zelo slabo plačani.
Druga elektrarna bo stala blizu drež-niškega mosta nad Kobaridom. Tudi tu bodo z umetnim jezom uredili veliko jezero. Predpriprave je že opaziti in so temelji bodočega jeza vidni že v glavnih obrisih. Delo pa je odloženo toliko časa baje, dokler ne bo končana električna centrala pod Sv. Lucijo.
Tretja elektrarna je predvidena nad Kanalom, in bo stala nekoliko severno nad železniškim mostom v Kanalu. Predvidevajo, da bodo lahko tu proizvajali ca 20.000 HP sil. Tudi so že v teku
vsa pripravljalna dela.
Kot zadnja v tem načrtu je elektrarna v Pevmici, ki bo po delu, ki ga bodo načrti zahtevali, največja. Po načrtu je predvidjena zajezitev Soče pri Dolgi Njivi nad Plavami, izpeljava Soče po tunelu skozi Sabotin in zgraditev centrale pri izlivu Pevmice v Sočo pri St. Mavru. Tudi ta centrala bi morala proizvajati nad 50.000 HP sil.
Po tem načrtu bodo skušali iz Soče pridobivati okoli 150.000 konjiških sil. Toliko električne energije pa ne potrebuje niti cela Julijska Krajina, ki pa ima poleg teh novih elektrarn še vse-polno drugih manjših in večjih. Električna energija se bo za enkrat v prvi vrsti uporabljala za elektrifikacijo železniške proge do Podbrda, dalje najbrže tudi za predvideno železniško progo čez Predli do Trbiža. Kar bo še preosta-jalo energije jo bodo uporabljali v velikih industrijskih podjetjih v Porto Mar-ghera pri Benetkah, kjer so tvornice aluminija, umetnih gnojil in za današnje čase zlasti pomembne tvornice za razstreliva.
Vse te velike gradnje je prevzela družba »Adriatica di Elettricità«, ki ima sedež v Benetkah in razpolaga s 690 milijonov lir akcijskega kapitala. S seboj je pripeljala vse tehnično in administrativno osobje, pri delu pridejo v poštev domačini le kot navadni delavci, ki so tako slabo plačani, da prav za prav nič ne zaslužijo.
PROTUENGLESKA PROPAGANDA TALIJANSKIH RADIOSTANICA
Talijanske radiostanice vrše u posljednje vrijeme jaku protuenglesku propagandu naročito na arapskom jeziku. U tome se ističe, kao uvijek u sličnim slučajevima, radiostanica Bari. O tome je povedena diskusija u engleskom Donjem domu, pa je 29 juna izjavio na interpelaciju Eden, da britanska vlada ulaže najoštriji protest protiv talijanske protuengleske propagande u Palestini i Arabiji. Na pitanje da li se misli na protest kod talijanske vlade, izjavio je Eden: »Naš poklisar u Rimu intervenirao je u nekoliko navrata prema mojim instrukcijama, a i ja sam sam pred koje dvije sedmice u razgovoru s talijanskim poklisarom govorio o teme. Drago mi je medjutim što mogu ovoj kući saopćiti, da je ton emisija radio stanice Bari u posljednje vrijeme umjereniji. Drago mi je, što je ovo pitanje ovdje nabačeno, jer to pokazuje, kakvo zanimanje postoji za tu stvar u Engleskoj «
Talijanske radioemisije, osobito one, što ih daje radiostanica u Bariju na arapskom jeziku, izazvale su u Donjem domu kao i u engleskoj štampi u nekoliko navrata žive proteste.
Radio stanica u Bari je bila lanjske godine i kod nas vrlo dobro poznata radi njenih emisija na hrvatskom jeziku.
TUDI URADNI LIST JAVLJA, DA SE JE VSE PODRAŽILO.
Trst, junija. (Agis) — »Gazzetta Ufficiale« prinaša indeks cen na drobno in na debelo katere posnemamo v izvlečku. Cene na debelo so se zvišale — v maju skupno za 1-.7 % v primeri z aprilom. Indeks cen v maju 1937. ie za 15,9 % višji kakor v isti dobi 1936. Kokoni so se podražili za 19,1 % nanram aprilu 1. 1937., mleko za 12 %, in volna za 11,1 >%. Znižale pa so se cene bombažu za 3,5 %, Koks se je podražil za 18 %. prava svila ža 9.9%, steklo za 4.9 %. Nekoliko sta se podražila tudi bencin in les. Pocenil se je tudi baker za 3,9 %. Cene oa so se zvišale pri milu za 8,4 %, pri siru za 6.9 %. pri svilenemu blagu za 6.5 %. in vinu za 4,3 %. Cene na drobno so se zvišale v maju skupno za 1.3 % v primeri z aprilom. Edino jajca so se pocenila (sezija !) za 6 %. Do 6.5 % pa so se zvišale cene kruhu, moki, fižolu, krompirju, sirovemu maslu. mesu. masti, salami, slanini. olju. sladkorju, kavi in mleku.
ZAKAJ PRODAJALCI ČASOPISOV NE PRODAJAJO JUGOSLOVANSKIH LISTOV
Trst, junija 1937 — (Agis). Iz različnih podeželskih krajev prihajajo poročila, da ne sme nihče prejemati v razprodajo jugoslovanske časopise. To ni sicer prepovedano naravnost od merodajnih oblasti, pač pa krajevni fašistični funkcionarji pretijo prodajalcem, da bodo izgubili dovoljenje za svojo obrt, če bodo prodajali jugoslovanske časopise. Ista pesem kot pred velikonočno pogodbo med obema državama. Krajevni oblastniki skušajo na svak način preprečiti, kot so delali prej, da ne bi se med našim ljudstvom širili jugoslovanski časopisi, kljub temu, da je bilo uradno dovoljeno, da smejo jugoslovanski Ih-sti svobodno čez mejo v Italijo. Proti temu postopanju krajevnih fašističnih oblasti je bila baje vložena pritožba, toda dvomimo, da bo imela kakšen stvaren in trajen efekt.
ABES1NCI SE JOŠ BUNE
Dopisnik lista »Daily Herald« iz Abe-sinije javlja da se pobune stanovništva stalno pojavljuju u čitavoj zemlji. Talijani svuda šalju kaznene odrede od kojih 4000 vojnika. U nekim mjestima ove odrede opkolile su abesinske trupe. Telegrafsku i telefonsku vezu stalno prekidaju guerilske čete Abesinaca. Dopisnik saopćuje zanimljivu činjenicu: urodjenici u Adis Abebl ništa ne kupuju u talijanskim trgovinama, iako u prestolnici ima malo robe, a naročito namirnica.
Ko će sada psovati?
General Palliano, driavni polselcrelar talijanskog ministarstva vojske izdao je okružnicu svim armijskim generalima u kojoj ih poziva da najenergičnije sushiju žalosni običaj kletava kod vojnika. Vojničke osobe koje kunu bit če disciplinarno kažnjene. U svim kasarnama bit ie izvješen poziv s natpisom: »Kletva obcščašiuje. Zabranjuje je kazneni zakon i vojni disciplinski red*.
Kako li ie se od sada unapred u Italiji očitovati nezadovoljstvo? Jer kletva je još jedino što je bilo preostalo od talijanske slobode.
Čitajte proglas „Borba za 6 strani''’!
PREBIVALSTVO ITALIJE PADA
Trst, junija 1937. — (Adis). — Ita lijanski listi so prinesli statistične po datke o gibanju prebivalstva v zadnji! petih mesecih, iz katerih posnemam' glavne številke.
Dne 3 maja t. 1. je bilo v državi 4 milijonov 361.000 prebivalcev. V maji 1937 je bilo 30.220 porok (lani v isten času 17.861). V prvih petih mesecih 193 je bilo skupaj 166.534 poroi-, a lani v pr vih petih mesecih pa 109.927. V maju ( 1. se je rodilo 81.06 ljudi, maja 1. 193| 77.617. Letos v prvih petih mesecilj 419.081 (lani v istem času 423.854) to j| za 4.783 manj. Za to dobo je padel prò! mile od 23,6 1 1936 na 23,2 1. 1937.
število umrlih je bilo v maju t. 45.368 to je za 333 več nego lani v ister času. V prvih petih mesecih 1937 je bW 275.037 umrlih, to je za 17.755 več neg lani v istem času. Zaradi tega se je zvl šal promile od 13,8, ki je veljal za ist dobo v 1. 1936 na 15,2. Presežek rojeni! nad umrlimi znaša za letošno imenovan dobo 144.044, lani pa je bil v isti dob 175.582, kar je za 31.538 manj od lanj skega.
Porast prebivalstva je padel v imeno vani dobi 1. 1937 na 8 promile, med ter ko je bil za lansko leto v isti dobi še 9j
Da bodo ti podatki zelo vznemirili fa šiste, je govoto. že leta in leta pazijo n demografsko gibanje in da bi poveča! število prebivalstva so vporabili gotov že .vse mogoče pripomočke. Toda kiju temu je stanje vedno slabše invsepriža devanje je bilo zaman. Vzroki so prece komplicirani, toda eno je gotovo: brez poselni oče ali pa če je slabo plačen- s gotovo ne bo želel otrok. Kmetski in de lavski stan, ki je najbolj plodovit, j obenem tudi najbolj udarjen z vserl dajatvami v krvi in v denarju. Družini katere oce komaj zasluži za svoje pre zivljavanje morda, taka družina ne mo re postati tovarna za otroke in bodoi vojake. Morda bodo fašisti sedaj dobr premislili, predno bodo pošiljali tisoč vojakov na Guadalajaro in drugam P Španiji...
»misionarski« rat izmedju Engleske i Italije
Izmedju Engleske i Italije je izt novi sukob u pitanju nastanjenja e gleskih misionara u Abesiniji. Talija ska vlada već ranije je protjerala Abesimje engleske misionare koji tamo držali škole. Ministar - -veniali poslova g. Eden saopćio je da je trai od talijanske vlade da dozvoli povrati protjeranih engleskih misionara ili ' dopusti da drugi misionari d^dju Abesiniju. Medj'utim engleskom ambas doru u Rimu .je saopćeno da talijans! vlada neće dozvoliti stranim misionai ma, bez obzira na njihovu narodno da osnuju ili vode škole u Abesiniji.
Ipak pod izvjesnim uslovima talija: ska vlada bi eventualno dozvolila str nim misionarima boravak u Abesin oni°Sraničili isključivo i karitativni rad. Eden je na sjedni Donjeg doma izjavio tim povodom < je engleska vlada prisiljena da predu
1X}e^proilvniJere' Do sada ie englesl vlada dozvolila svakom misionaru b
WHrai”a pri,padnost Prosvjetni rad teritorij ama koje se nalaze pod engi1 skom upravom. S obzirom na stav tal janske vlade, engleska vlada za drža' sebi pravo da na ovim teritorijima p< stupi prema sličnim načelima kao i ti lijanska vlada.
Made in Italy
Italijanski fašistični lisic poroča da --'1 zdravniki rimske poliklinike odkrili 'na nekega Iri mesece starega dečka. ki. ga i"'* jo v zdravniški oskrbi, temnordeče zna a J nje z izrazilo obliko liklorskega znaka-*
ure
seslljetku. Ta Mussolinijeva je za Abesinije. Na sjednici vlade pod pri njem Mussolinija odobren je, naime, jedlog ministra za talijansku Afriku šestgodišnji plan za, uredjenje tali, kolonija u Africi. U loku' provedbe radova, koji če bili izvedeni u okviru plana, predvidjeno ja 7 milijardi lira ste, jedna milijarda lira sa gradnju kih zgrada, bolnica i električnih cent ostalo za agrarnu kolonizaciju, meli terena i gradnju luka. Ukupno ie se šili 12 milijardi lira. — Talio se veli, u programu.
Oporuka Roberta Davanzatijd
-Tribuna* je nedavno objavila izva^1 iz oporuke svoga glavnog urednika Rob^ ‘ Davanzatija, koji je umro lanjske U testamentu se uz ostalo može čitati i ot0..
»Zahvaljujem Dnceu što je meni i ^,1 jim pomočnicima dao da okusimo ves.l poslušnosti u radu na korist velikog die . zajednice. Ova poslušnost je nova snaga J ,a lije i neka se u budučnoslt sve više da uzmogne Italija izvršiti svoju uzvtf^ zadaiu. Moji sinovi i unuci neka osta vjerni ovoj ideji!*	.	^
Ko zna. da U je Davanzali ostavio, ..^ ideju poslušnosti*, i kakav plik a*1" svojim sinovima i unucima,
MALE VESTI j
_____Zopet sta se zgodili dve smrtni nesreči z vojnim strelivom. V Grojni pri Gorici je nabiral vojni materjal 35-letni Markič Josip iz Podgore. Ko je odpiral veliko granato, je ta eksplodirala in ga popolnoma razmesarila. Pok je bilo slišati več kilometrov daleč. Druga nesreča. ki je zahtevala smrtno žrtev se je zgodila v nekem gozdu pri Volčjidragi. Tu je iskal staro vojaško železo Franc Mladovan, star 26 let, doma iz št. Petra pri Gorici. Pri odvijanju velikega projektila je prišlo do eksplozije, ki je Mla-dovana pooplnoma razmesarila.
— Pretekli teden so umrli v Gorici: Bregant Marija, stara 72 let, Valič Marija vd. Devetak 65, Colja Ivan 75, Do-Ijak Renato 4, v Tolminu Leban Jakob 85, Markočič Josip 38, Pepit Marija por. Cigoj 38 let.
— Našli so mrtvega pri njegovi postelji Franca Besednjaka starega 68 letj iz Goljakov (Črniče), stanujočega v Šmihelu (Šempas). Zadela ga je kap.
— Cigoj Vladimir, star 36 let, in Bruno Breščak, star 31 leto, iz štandreža pri Gorici sta bila aretirana zaradi pijanstva.	_	. .
— Tržaško luko nameravajo z malimi spremembami urediti, da bi služila za izvozni center za Srednjo Evropo za banane, ki so dosedaj prihajale iz Hamburga ali Rotterdama.
— Bajt Julijana, stara 34 let, iz Ročinja, je bila obsojena na 1 mesec in pol zapora, ker je beračila v Gorici.
— Alojz Batič iz Šempasa je bil oproščen ker mu niso mogli doakzati nika-kih tatvin, katerih je bil obdolžen.
— Eno leto zapora pogojno je dobil Primožič Josip, star 29 let, iz Cerknega, ker ni prišel na nabor. Anton Fabjan, star 26 let, iz Grgarja je dobil 20 dni zapora ker je grozil Štefaniji širok z umorom.
—- 30 jugoslovanskih turistov se je pripeljalo s Sušaka v Gorico, kjer so sl ogledali razne znamenitosti in okolico. Nadaljevali so pot proti Trbižu.
— Pred sodišče so bili postavljeni zaradi tihotapstva:	Bogoljub Rupnik,
star 18 let, iz Loma pri črnem vrhu, Marija Kogoj, 39 let iz Cerknega. Kokalj Valentin, 39 let, iz Sp. Kanomlje, Ivan Trugar 39 let, iz Cekljanskega, Rupnik Marija, 31 let, iz Cerkljanskega in še-merl Rafael iz Loma, star 21 let.
— Pri Solkanu so našli v Soči truplo Amalije Jug, stare 42 let, stanujoče v Gorici. Omenjeno so doma pogrešali že več dni. že nekaj časa je kazala znake nenormalnosti.
— Antonija Smotak iz Kozine, mlekarica, je bila obsojena na 20 dni zapora in 320 lir den. kazni, ker je tihotapila žganje. Na apelacijskem sodišču je bila oproščena, zaradi pomanjkanja dokazov.
__ Frančiška Smeidclj, stara 13 let,
doma iz Postojne, ki je vpisana med Male Italijanke je junaško rešila svojo sestro iz vodnjaka. Pri fašističnih organizacijah je bila postavljena na dnevni red in je bila zaradi tega povišana v če-tovodjo (caposquadra) pri Malih Italijankah. Dali so ji tudi zaslužni križec.
— Goriška centralna postaja je precej v slabem stanju kakor tudi električna razsvetljava pred postajo. Zaradi tega so Goričani nejevoljni.
— Znana gostilna na Črnem vrhu »Pri lovcu«, ki jo je imel Aleksander Premrou, je šla na boben. Gospodar je obtožen tudi navadnega bankrota, ker ni vodil trgovskih knjig.
— Grom je ubio 25 ovaca Crnji Ivanu kod Bala. Za vrijeme nevremena pastir je stjerao ovce pod stabla, pod svako stablo 25 ovaca. Grom je udario na sreću u ono stablo ispod kojega nije bilo pastira, pa su tako stradale jedino ovce.
— Ivan Poropat z Poreštine osudjen je u Puli na 4 mjeseca zatvora i 350 lira globe ?ato što je izranio rankunom svoga šurjaka Poropata Antona u sva-dji oko nekog nasljedstva.
— Radi umorstva Legović Andjela osudjen je u Kopru na 24 godine robije Rrljevac Rudolf. S njime je bila optužena i Vranić Antonija, ali je riješena radi pomanjkanja dokaza.	_
— Braća Marko i Josip Tončič iz Zamaška kod Pazina osudjeni su na zatvor zato što su na plesu izlupall radi djevojaka dvadesetgodlšnjeg Ivana Matij ašića. Josip je dobio 16 mjeseci i pol, a Marko 4 mjeseca i pol zatvora.
— Na Rijeku je prošli tjedan dovezeno iz Madžarske 102 vagona stoke sa 1814 grla na slobodna skladišta na Rijeci. Potražnja je živa i zbog toga je Postignuta veća cijena u poredjepju sa Posljednjim sajmom. Cijene su skočile za 20 lira po kvintalu.
____Cecilijo Koršič iz Solkana so okradli za 10.001) lir. Tatovi so ji odnesli tudi Za 2.000 lir raznih dragocenost). Karabi-herji so prijeli kot osumljenca 42-let-hega Hledeta Antona.	.
— Ivana Coljo, starega 76 let, iz Cerovega, stanujočega v Gorici, ja zadela hiožganska kap, ko je ravno vstal iz postelje.
— U Rim su otišle u narodnim nošnjama neke žene i djevojke iz Istre. Sa fuljštine su otišle iz ovih sela: Medu-jina, Pomera, Banjola. štinjana i iz Siliča. Otišle su u modrinama da se Pollone Mussoliniju, kao što javlja faši-®tička štampa.
Radi grabežnoga umorstva u Malom Mlunu
otac i sin osudjeni su na smrt
JURINA I FRANINA
Pula, juna 1937. — U Kopru je završeno sudjenje radi grabežnog umorstva nad Josipom i Marijom Prukar, u Malom Mlunu kod Buzeta, o čemu smo svojedobno javili.
To umorstvo se dogodilo u noći 14 januara prošle godine u .Malom Mlunu. Josip Prukar, star 55 godina i njegova žena Marija Prukar od 38 godina, bili su nadjeni ujutro mrtvi u krevetu. Prukar se bio vratio iz Amerike i imao je novaca, što je bilo svima poznato. Razbojnici su ih po noći ubili, odnijeli nešto malo novca i stvari.
Uhapšeni su bili: Vivoda Mate pok. Mate, star 60 godina i njegov sin Josip od 27 godina. S njima su bili uhapšeni Bajok Viktor, star 23 godine, Katarina Vivoda, Marija Vivoda rodj. Prukar i Marija Prukar udova Bajok.
Na sudjenju se dokazalo da su umorstvo izvršili Vivoda Mate i njegov sin Josip, dok lm je Bajok čuvao stražu i za to dobio od Vivode 100 lira.
Otac i sin Vivoda osudjeni su na smrt, Bajok na 30 godina robije, Marija rodjena Prukar na godinu i pol, dok su Marija Prukar udova Bajok i Katarina Vivoda oslobodjene radi pomanjkanja dokaza.
To nezapamćeno grabežno umorstvo na Buzeštni tako je uzrujalo ljude, da su seljaci sami tražili od vlasti neka se razbojnike osudi na smrt i neka se smrtna kazna izvrši na mjestu zločina. Jer se ne pamti da se u ovim stranama ikada dogodio ovakav zločin. Cijeli tamošnji kraj je poznat još od prije rata kao vrlo miran, a ljudi su dosta napredni i prosvijetljeni, pa je pravo čudo da se baš u tom kraju dogodio tako strašan zločin.
Koliko |e Italija potrošila na Španijo
Italija je do sedaj izdala za Franca 6 mil jard lir
Trst, junija 1937. — (Agis). — Ni še poteklo mnogo časa odkar se je Italija vrgla v abesinske zadeve in potrošila v ta namen mnogo miljard, ko se je spet vrgla z vso silo na Španijo. Tu hoče za vsako ceno in z vso silo dobiti zmago s svojim orožjem, denarjem in tudi ljudmi. Iz dnevnega-časopisja nam je znano-kako je pošiljala Italija na tisoče in tisoče svojih vojakov redne vojske na špansko in tam formirala svoje vojaške edinice, kot v Italiji. Protesti valencljske vlade, kakor tudi mednarodne komisije itd., so pri tem delu kaj malo ovirali Italijo. Ona si je zarisala črto svoje politike od katere noče odstopiti. Vspostava fašistične Španije bi ji prišla prav za izvajanje svoje politike napram Franciji in Angliji, poleg tega pa bi bil zrasel vpliv fašizma v svetu zelo visoko, posebno sedaj, ko se opaža, da je mednarodni fašizem, v kolikor ga moramo tako imenovati, prav za prav v nekakem zastoju (Degrelle). Mussolini je dobro pretehtal vse okoliščine in je zato igral odločilno igro. Dosedaj pravih znakov in kakega večjega pomebnejšega uspeha vsega tega njegovega prizadevanja še ni opaziti. Kdo bo zmagal v Španiji, o tem si ne moremo ustvariti prave slike, čeprav divja vojna že skoro leto dni. Na obeh
straneh so zabeležili zmage pa tudi poraze. Italijanski vojni strokovnjak, ki ga ima Italija pri Francu, je podal vladi obširno poročilo, v katerem se precej negativno izraža o uspehih modernega vojevanja večjih motoriziranih oddelkov. Pripisuje še vedno veliko vrednost obrambi in pravi, da so se pri napadu-tan-ki zelo slabo obnesli, ker jih protitankovske strojne puške ali topovi kar popolnoma uničijo. Kjub motorizaciji so nacionalističke čete slabo napredovale. Prav tako se je tudi slabo obneslo nacionalistično letalstvo pred ruskimi hitrimi bombniki. Vse to, kar je ta strokovnjak povedal slabega o nacionalističnem bojevanju in orožju gre na račun italijanskega orožja in mater jala na splošno. Ko je Italija videla svoje slabe uspehe, je vedno( v večji meri pošiljala vse, kar se je dalo. Tako krožijo govorice po Italiji, da je v tem času ko se je angažirala v vojni na španskem potrošila že celih 6 miljard lir. Dve milj ardi sta bili porabljeni za vojaštvo in municijo, štiri miljarde pa je posodila Francu. Da so bili to veliki napori s strani Italije moremo sklepati že po temu, da se je že preje močno izčrpala v abesinski vojni in kolonizaciji. Koliko bo pa še potrošila bomo videli v bodoče.
IZ GORIŠKE ŠKOFIJE ROMAJO NA BREZJE
Gorica, junija 1937. (Agis). — V goriški škofiji organizirajo romanje k Mariji Pomagaj na Brezje, ki je bila že
ČLANCI 0 JUG0SL.-TAL. SPORAZUMU U »PROLETARCU«
U glasilu JSZ »Proletarcu« u Chicagu izašla su u broju 9 o. mi dva članka o
—^----------- ...----------J .------------ , izasia su u oroju v o. mj uva ciausa u
od nekdaj priljubljena božja pot vseh jUg..tal. sporazumu i o prilikama u Julij-Goricanov, a so se ji morali zadnja leta skoj Krajini.
popolnoma odpovedati. Najbrže je to po vojni sploh prvo večje romanje na Brezje iz naših krajev in se vrši pod pokroviteljstvom goriškega škofa Margotti j a. škof sam se bo romanja udeležil in bo na Brezjah imel slovesno pontifi-kalno mašo. Z Brezij se pripeljejo romarji v Ljubljano, od tod pa odpotujejo naravnost domov. Stroški za pot, potrebne listine za prehod meje itd, stanejo le 55 lir.
SMRT GORIŠKEGA BOGOSLOVA
Gorica, junija 1937. (Agis). — V goriški bolnici je po daljšem bolehanju umrl bogoslovec Vladimir Levak, star komaj 23 let. Pogreba se je udeležilo veliko prebivalstva iz Gorice in okolice. Pokojnik je bil tik pred posvetitvijo v duhovnika. Ker primanjkuje v Julijski Krajini čim dalje več duhovnikov, je smrt mladega kandidata tem hujši udarec.
SPLITSKA LUKA PREŠLA U PROMETU TRST
Splitski »Jadranski dnevnik« donosi prikaz prometa u Splitskoj luci pod naslovom »Splitska luka prekoračila tršćansku«. Taj list tvrdi da je po službenim podacima utvrdjeno da je zadnji mjesec dana u Splitskoj luci promet parobroda po dolasku i odlasku, prekoračio onaj u Tršćanskoj luci, tako da je kroz to razdoblje u Splitsku luku došlo i iz nje izišlo veći broj parobroda. nego ih je u istom razdoblju ušlo u Tršćansku luku i iz nje izišlo.
ZAGREBAČKI DJAGI AGRONOMIJE U ITALIJI
Talijanske novine Izvješćuju o boravku grupe zagrebačkih djaka agronomije u Italiji, štampa saopćuje da su zagrebački djacl bili u mjestu Masalombarda srdačno dočekani te razgledali sve ure-
U uvodnom Članku polemizira »Proletarec« sa TORDom (Tiskovni odbor Rafaelove družbe) i to naročito radi slijedećeg pasusa iz izjave TORDa:
»Sporazum (med Italijo in Belgradomi so sprejeli z olajšanjem vsi jugoslovanski državljani. Glede usode naše manjšine pa vlada med Slovenci še vedno upanje, da bo katoliška država Italija, ki je dozdaj vršila božje in človeške zakone, spoznala upravičene zahteve slovenskega naroda,..«
U drugom članku pod naslovom: »Kaj se godi na Primorskem ob meji Jugoslavije«, donosi pismo iz Julijske Krajine koje ocrtava prilike prije i poslije sporazuma.
Oba članka prikazuju istinito i vjerno stanje u Julijskoj Krajini.
ZNAK POMANJKANJA ŽIVIL V ITALIJI
Trst, junija 1937 (Agis. — Naš list je že večkrat poročal o raznih znakih, ki kažejo, da Italija pada v čimdalje bolj pereče vprašanje glede uravnove-šenja živilskega trga. V zadnjem času je slišati pritožbe, da primanjkuje masti, medtem ko tudi ostalih življenjskih potrebščin ni dobiti, kolikor bi kdo želel. Prav v zadnjem času pa je fašistična vlada prepovedala izvoz vseh vrst riža. Prepoved je stopila v veljavo tako; po razglasitvi. Ta prepoved je baje v zvezi z omejitvijo uvoza moke. Omejeni uvoz moke bo omejil izdelovanje vseh vrst testenin. Italijani se bodo morali na ta način odoovedati svoji narodni jedi — špagetom in ta primanjkljaj testenin nadomestiti z rižem.
PORAST CIJENA U ITALIJI
Ministar korporacija Lantini uputio je
aje koji su namijenjeni izvozu voca za vropu, te takodjer obišli odjeljenja lje se konzervira voće.
ALIJANSKI KAPITAL U JUGOSLAVIJI
»Società Italo-Danubiana« u Cremoni nogućila je ponovno poslovanje suho-lesnatoj i mlinskoj Industriji u Šidu. Ta idustrija u šidu je bila u likvidaciji, a ugovala je veće svote talijanskom đru-,vu »Società Italo-Danubiana« u Cre-loni, koje je sada sa svojim kapitalom ngažirano u toj industriji.
• 29. juna svima pokrajinskim prefektima Italiji okružnicu, u kojoj ih poziva, da pripaze kako bi se spriječilo ponovno skakanje cilena, osobito cijena živežnih na mimica. U ovoi okružnici ministar Lantini noziva prefekte, da se posluže mjerama nredvidienim u dekretu od 3. listopada or sr., koji odrediuie stroge kazne za sve trgovce na veliko i na malo. koji neopravdano dižu cijene. Istodobno se pozivaiu prefekti, da podnose tjedne izvještaje stanju cilena u zemlji.
Čitajte proglas „Borba za 6 strana"!
Jurina: Ti je teplo, Frane, u koretu?
Franina: ča bi mi bilo teplo. Ter ja no-sin korete pok san se rodi ja. A zašto me to pitaš?
Jurina: Mislija san baš na one divojke iz Medullna koje su u modrinan išle u Rim.
Franina: Koga vraga su išle iskat i još u modrinan. Ter medulinke ne nose modrine sve od onda pok su počeli varsinaloti kupovat kotule, traverše i jaketine.
Jurina: Ti si mi pasanega četvrtka baš govorija da je pulitika vrag. pa vidiš da se i u modrine uvukla.
Franina: Ma ja ne virujem da su one divojke baš medulinke.
Jurina: Ni meni se ne da virovati, ali ovi naši foji pišu da su išle nike »massaie rurali«, a to će reć da su išle selske domaćice.
Franina; A pošto su išle u Rim? Da se nisu išle pokloniti svetemu ocu papi?
Jurina: To se vidiš nisu domislile. Išle su se pokloniti — ter znaš komu.
Franina: Znan, a da mi ne rečeš — ali svejeno ne virujen da su to bile naše divojke.
Jurina: I ja san nikako malo naćuknija da su se obukle u modrine dvi maz-štrovice i četiri od onih ča su po me-dulinskoj placi vikale osavnaeste: »A morte don Luka!«
Franina: Ma ja nikako ne razumim zašto baš u modrinan da su išle.
Jurina: To je lako razumit. One šiore iz grada ča su ih vodile, stile su u Rimu pokazati kako su sve naše istri-janske žene prave Talijanske Tako bi oni čovik u Rimu vidija da su to te šiore učinile naše istrijanske žene u modrinan pravin Talij ankan, pa bi te šiore dobile kakvu midalju ili bi postale kavaljerice, kaj ča je bija oni don Matič u Premanturi.
Franina: Bog je uze ja sebi don Matica sa svih njegovih 120 kili i sa svon njego von midaljon i certifikaten od ka-valjerstva...
Jurina: ... a Premanturci su ostali ono ča su bli prije nego je don Matič i zna za Premanturu.
Franina: Pa će tako i medulinske žene ostati ono ča su bile vajk — i neće nikada poći s tragon onih ča se obuči-vaju u modrine za ruglo sebi i namin.
Jurina: A takove će ostati sve naše istrijanske žene. I unaprid će nan gojiti našu dicu s našon besidon u ustin i srcu.
Franina; Amen, Bože!
MATE BALOTA:
BRIME
Sin, gremo u luku, mi je rekla mati, tamo ćeš ti čuda spužl i kongulic nabrati. A za me le već vrimc. da donesen brime.
NI više drva ni ža večeru,
gremo u luku. da žene 1 uno ne poberu.
Mali san luku zavollja od svih drag mi je ona i do danas najmilija Miljari noći san u njoj proveja i lipih ćapi rib u tratu doveja.
Vescia sa» doli noša z dragon, a mati za uamon s kosirom i špagon.
U dragi je ona pošla sići smrike i zbirala bršude lipe i velike.
Kosir je švika. brime je resio, mati se potila,
steplila ! zacrlenila.
Draga je mirna, ni žive duše u boku: čuju se samo glasni udarci kosira po coku.
Mati Je stala, špag je naravnala,
poslčene grane u brime je slagala
i meni govorila: sin.
ako nikad budeš gospodin.
ne žabi ovo brime, ni mene,
ni kako Je trudan život siromašne žene.
A sad ću se oprtitl ? pod brime leći.
Ti ćeš ml špag priko glave dodati i rivati brime gori da bln mogla ustati,
TI rival črsto na me. ja ću kleknuti 1 tako se z brimenon dignuti...
Sad homo. sin, pomalo zgoron, vred će
sunce zajtl,
lako nas još more mrak u dragi najti.
Ma znaš moj mali, dvaput ml je lagnje kad
sl tl s namon.
lipče je siromahu, kl Ima kega. nego bogaten samon.
»Mali Istranin« broj 9—10 1933 god.
JOSO DEFRANCESKI:
C. I KR. RATNI LOGORI
Izašla je iz štampe knjiga pod naslovom »C. i kr. Ratni logori«, koju je napisao naš Istranin Joso Defrančeski, rodom iz Ližnjana. U ovoj knjizi je pisac obradio temu, koja će interesirati naročito nas Istrane a pogotovo one, koji su ili sami bili za vrijeme svjetskog rata po logorima ili su u njima imali kojeg svog poznatog, prijatelja i rodjaka. Knjiga je zanimiva i po tome. što je po prvi puta pisano o ovoj temi — koliko bolnoj toliko krvavoj — i što je u njoj obradjena prva emigracija našeg naroda iz Istre. Knjiga će svakako poslužiti kao dokumenat onih tragičnih godina, u kojima je počelo ono veliko zloi koje još i danas bije naš narod. Pisac je i sam, juš kao malo dijete, bio po logorima te je u nekoliko članaka pisao o njima u našem listu.
U knjizi je obradjen u g'avnom južni dio Istre oko Pule odakle je i pisac rodom, pa se redom nižu slike logora kod Leib-nitza, po madžarskim selima^ kod Gmiinda, zatim po selima Austrije i Češke, kuda je sve bio raštrkan naš narod za vrijeme svjetskog rata.
Način života, stradanja i patnje našeg naroda po tim logorima, oskudica, bijeda, glad i umiranje u masama od nečistoće, zaraznih bolesti i gladi — sve je to izneseno u ovoj knjizi vjerno i bez pretjeri-
Propagandni otsjek našeg Saveza posebnom okružnicom preporučio je knjigu pa ju i mi sa naše strane preporučamo društvima i pojedincima. Knjiga ima 200 stranica. Cijena knjizi u prodaji je Din 30. Knjigu se naručuje kod pisca: Joso Defrančeski — Osijek, Reiznerova 55.
Na ovu knjigu ćemo se opširnije osvrnuti.	_______
„MISEL IN DELO”'
Pravkar je izšla 5—6 štev. revije j-Misel in delo« s sledečo vsebino:
Gospodarstvo — Z.: Ob dvajsetletnici majske deklaracije — Dr. ing. č. Nagode: K položaju naše industrije.
Obzornik: t Prof. dr. I. Pivko (A. Dolar) — Dr. Ivan Prijatelj (I. Kolar)
—	Igra akcij in reakcij na oseh mednarodne politike (Dr. B. Vrčon) — Jugoslovanska pravna zgodovina na naših univerzah (L.) — Sodobni .-pomen R. Descartesa (J. Lacroix) — Intelektualci in politika (Z.) — Iz okupacijske dobe na Primorskem (L. C.).
Poročila: J. Chmelar: Les minorites nacionales en Europe centrale (L. č.) — )r. Krajčevič F.: Radnička zaštita i radničko osiguranje (B.) — BIT, Les con-ventions collectives (S. B.) — Tuji kapital v jugoslovanskem gospodarstvu (L. Č.) — Dr. A. Zalokar: Poročilo o ginekološkem in porodniškem delu v letu 1920—36 (B.) — »Organizator« (S.)
—	Dobrovoljci kladivarji Jugoslavije. — DROBTINE. — Naročnina letno Din 60, za pol leta Din 30, za četvrt leta Din 15. Posamezna številka Din 6, dvojna Din 12. — Uredništvo in uprava v Ljubljani na Gosposvetski c. 4/1. Poštnoče-kovni račun: 16.602. Revijo ureja uredniški odbor: dr. Stojan Bajič, dr. Lav Čermelj, dr. Fran Spiller-Muys in dr. Alojz Zalokar.
Izdaja in zalaga Tisk jugoslovanskih naprednih akademskih starešin v Ljubljani.
STUDIJA TON SMERDELA O IVANU CANKARU
»Ivan Cankar, njegovo tragično oseća-nje života», nosi naslov ta studija Ton Smerdela štampana najprije u »Južnom pregledu« u Skoplju, a zatim posebno otisnuta. U toj studiji nastoji Ton Smerdel obuhvatiti Cankara kao čovjeka i književnika. što mu je uglavnom i odlično uspjelo.
ČLANAK FRANCA MESESNELA U KNJIZI JUŽNA SRBIJA«
U knjizi »Južna Srbija«, izdanoj prigodom 25-godišnjice oslobodjenja tih krajeva, objavio je dr. France Mesesnel, profesor universiteta u Skoplju, historijski prikaz okolice Skoplja. pod naslovom »Okolina Skoplja«.
ISTARSKI RAZVOD
Nikola žic objavio je u zagrebačkoj »Hrvatskoj Straži« prikaz o Istarskom razvodu preko tri stranice feljtona.
KONAC PRVOGA POLUGODIŠTA
Kopač je prvog polugodišta, pa smo listu priložili čekove.
Od ovog broja stoji list 48 din. godišnje, 24 polugodišnje, 12 tromjesečno i 4 mjesečno, a pojedini broj 1 dinar.
To sniženje se računa od 1 jula o. g.
Poslužite se priloženim čekom i uputite barem jedan dio pretplate.
Čitajte proglas »Borba za 6 strana!«
UPRAVA
ummmmmm
Borba za 6 strani
V zvezi z okrožnico zveznega vodstva štev. 1160, začenjamo z borbo za šest strani našega glasila
List nam je najpotrebnejše in najuspešnejše orožje. List na štirih straneh nam ne zadostuje. List na štirih straneh ne služi v čast naši emigraciji, ki šteje 70.000 duš. V listu s štirimi stranmi ne moremo zadostno propagirati našo idejo in ne moremo zadostno informirati čitateljev. Ker samo dve strani odpadejo na hrvaški tekst, a samo dve na slovenski. Če bi bil list večji, bi mogli zadovoljiti sve čitatelje, tako one, ki čitajo samo slovenski del, kot one, ki čitajo samo hrvaški del.
Da dosežemo povečanje lista smo sklenili:
1.	LISTU ZMANJŠAMO LETNO NAROČNINO NA 48 DIN ZAČEVŠI OD I. JULIJA T. L., TAKO DA JE MOŽNO PLAČATI MESEČNO NAROČNINO 4 DINARJE.
2.	POSAMEZNA ŠTEVILKA NAŠEGA LISTA BO STALA OD 1. JULIJA DALJE SAMO 1 DIN NAMESTO 1.50 DIN.
3.	Na sedežih emigrantskih društev so določeni poverjeniki za naš list. Društva ali poverjeniki bodo zbirali tedensko ali mesečno naročnino za naš Ust, zbirali in inkasirali oglase itd.
4.	V večjih emigrantskih naseljih ali podjetjih, kjer dela mnogo emigrantov, so določeni rajonski poverjeniki, ki bodo vsak teden dajali list naročnikom proti plačilu 1 Din.
5.	STARIM DOLŽNIKOM, ki so dolžni naročnino za leto 1936. in prej, dajemo možnost, da ostanejo še naprej naročniki In da poravnajo svoj dolg na sledeči način:
Naročnik, ki je dolžan za leto 1936. v celoti ali samo delno in ne more plačati zaostalo naročnino na enkrat, bo plačal od 1. julija naprej 4 Din mesečno za tekočo naročnino, a 2_ Din mesečno na račun starega dolga, skupaj torej 6 Din mesečno. Kdor hoče, da to uredi tromesečno, bo plačal sorazmerno, to je 12 Din za tekočo tromesečno naročnino, a 6 Din na račun starega dolga.
število starih dolžnikov znaša 1.100 (tisoč sto). Vsem tem starim dolžnikom dajemo možnost, da ostanejo še naprej naročniki in da z malenkostnim izdatkom 2 Din mesečno uredijo svoje stare obveze.
Tisti stari dolžniki, ki niti na ta način nočejo urediti svojih obvez, bodo črtani, a zaostala naročnina bo izterjana z drugimi sredstvi.
6.	VSAKI NOVI NAROČNIK, ki pošlje naročnino direktno listu s poštno položnico št. 36789 najmanj 24 Din, to je za pol leta, bo dobil »Jadranski koledar« za leto 1937. brezplačno.
7.	Zahtevajte v vseh kavarnah, gostilnah itd. naš list, posebno pa tam, kjer se zbirajo emigranti v večjem številu. Tako bo Ust prišel v roke tudi drugim gostom neemigrantom, ki se bodo tako seznanjali z našimi vprašanji in s položajem našega naroda v Julijski Krajini.
List moramo povečati na 6 strani čim prej, a pozneje še na 8 strani.
List je naš: zastopa in, propagira naše ideje, informira nas o stanju našega naroda v Julijski Krajini in o nas v emigraciji, zato je potrebno, da ga tem bolj razširimo in povečamo.
V tej borbi za šest strani naj sodeluje vsak emigrant.
AKO BI VSAKI DRUGI NAROČNIK DOBIL PO ENEGA NAROČNIKA BI LIST MOGEL REDNO IZHAJATI NA ŠESTIH STRANEH.
Pojdimo skupno na delo, ker edino z organiziranim in skupnim delom lahko nekaj dosežemo za naš narod v Julijski Krajini in za nas v emigraciji.
Predsednik konzorcija li^ta »Istre« in podpredsednik Zveze JURAJ MIRKOVIČ, s. r.
Predsednik Zveze DR. IVAN M. ČOK, s. r.
Tajnik Zveze in tajnik konzorcija lista ANTE IVEŠA, s. r.
Načelnik publicističnega odseka Zveze
DR. L. ČERMELJ, s. r.
IZ DRUŠTVA „ISTRA” D ZAGREBI)
SEKCIJA MEĐUSOBNE POMOĆI ČLANOVA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU poziva sve svoje ćlanove na Izvanredni sastanak, koji će se održati prema zaključku poslovnog odbora ove sekcije od 26 VI o. g., u nedjelju dne 11 VII o. g. u 9 sati prije podne u prostorijama društva »Istra«, zer-javićeva ul. 7.
Budući da je ovaj sastanak osobito važan, dužnost Je članstva da ovom Izvanrednom sastanku prisustvuje u što većem broju. — Pročelnik sekcije Matko Milić.
PRAVILNIK O DUŽNOSTIMA I PRAVIMA ČLANOVA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Zagrebačko društvo »Istra« štampalo Je pravilnik pod gornlim naslovom, kojega Je članstvo primilo na Izvanrednoj skupštini 6. juna o. g. Pravilnik stupa na snagu 1 Januara 1938 1 u njemu su predvldjene potpore za bolesne 1 besposlene članove kao 1 pomoć obitelji za slučal smrti člana — Pravilnik stoji
1.— dinar.
SASTANAK OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU članski sastanak Omladinske sekcije održat će se u nedjelju 4 VII u 9 s prije podne u društvenim prostorijama. Predavanje će držati Benčič Franjo. Poslije podne Je Izlet u šestine. Sastanak za izlet je u društvenim prostorijama u 4 sata poslije podne. Pozivaju se omladinci 1 omladince da ovom sastanku prisustvuju. — Odbor.
IZVANREDNA SKUPŠTINA DRUŠTVA U KARLOVCU
Karlovac, 28 lipnja 1937. — Izvanred-dna skupština emigrantskog društva »Istra«, Trst, Gorica u Karlovcu, vrši se dne II Jula 1937 u 2 li po pod.'e u maloj dvorani gradske vijećnice, te se pozlvalu svi članovi da Istoj nefalteno pristune. — Pretsjednlk nadz. odbora: Leban Marjan.
IZREDNI OBČNI ZBÒR »SOČE« —
DOL. LENDAVA
Tukajšnja »Soča« oo Imela v nedeljo 4 julija 1937 Izredni občni zbor ob 9 h pred podne v prostorih meščanske šole v Dol. Lendavi. Glavna točka dnevnega reda Je: Osamosvojitev društve. — Vabljeni vsi člani.
VELIKA VRTNA PRIREDITEV DRUŠTVA »TABOR« V LJUBLJANI
Ljubljana, 26 junija 1937. — V nedeljo 4. julija t. 1. ob 16. url bo pred bivšim hotelom »Tivoli« velika vrtna prireditev društva »Tabor«. Z lepimi pesmimi bo nastopil društveni mešani pevski zbor, s koncertnimi In plesnimi točkami bo poživljala raspoloženje godba »Zarja« Na sporedu bodo tudi šaljive točke kupleti, igre. srečolov ... Vstopnina samo 5.— Din. Dolžnost vseh emigrantov v Ljubljani le, da se udeležijo prireditve, ker Je njen čisti dobiček namenjen za izpopolnitev društvenega zavetišča na Viču.
Občni zbor »Tabora« v Kamniku
Kamnik, 26 lunila 1937. — Vabilo k 6. rednemu občnemu zboru Prosvetnega In podpornega društv«’ »Tabo« ■’ Kamniku ki se bo vršil dne i julUa 1937. ob 10 ur! dopoldne v prostorih gostilne »Anica« prej »Malovrh« v Kamniku na Grabnu s sledečim dnevnim redom:
1) Nagovor predsednika in komemoracij* za padlimi žrtvami
2. Poročilo funkcionar |ev.
3)	Volitev novega odbora
4)	Slučajnosti
V slučaju nezadostne udeležbe članstva se občni zbor vrši noi ure kasnete ob vsakem številu članov.	Odbor.
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
Važni sklepi socijalne ankete v Ljubljani
Ljubljana, 26 Junija 1937. — Dne 13. junija t. I. se Je vršila v Ljubljani socllalna anketa eihlgrantsklh organizacij v Sloveniji. Društvo »Tabor« v Ljubljani je sklicalo to anketo z namenom, da skupno uredimo enotno emigrantsko socijalno akcijo In podpiranje naših brezposelnih v Sloveniji. Debate so tekle na anketi v sledečem redu:
I Poročilo o soci jalni anketi 5. maja t. I. v Zagrebu. Anketa Je ugotovila v glavnem te potrebe:
a)	Ker Je ureditev enotnega socijalnoga pravilnika za vso državo nemogoča radi pre-različnlh gospodarskih razmer v posameznih pokrajinah, Je način socljalnega dela prepuščen uvidevnosti posameznih organizacij. Slovenija se organizira enotno pod vodstvom »Tabora« v Ljubljani.
b)	Podprejo se akcije za emigrantska zavetišča v Ljubljani, Mariboru In Zagrebu.
c)	Emigrantska društva naj s predavanji In tečaji Izobražujejo svoje članstvo.
d)	Zaposlitve v Južnih banovinah emigrantom, razen kovinarskim delavcem ni priporočati radi nižjega življenskega standarda.
e)	Naselitev v kolonije Je nasvetovati le onim kmetom, ki pridejo direktno z zemlje v Julijski Krajini.
II,	Na seji socijalnih odsekov društev »Tabora«' v Ljubljani In »Nanosa« v Mariboru, ki se Je vršila 12. VI. t. 1. v Ljubljani, so bili sprejeti sledeči sklepi:
a)	Obe društvi pričneta Istočasno deliti hrano. Seja socijalnih odseko • obeh društev, sklicana ria Jesen, določi datum.
b)	Sprelet je bil sklep »Istre« v Zagrebu glede podpiranja emigrantov; Društva naj podpirajo vse emigrante, negiede na to ali so včlanjeni v kakem emigrantskem društvu, če niso naseljeni v Jugoslaviji dalj kot tri mesece, če pa živijo v Jugoslaviji že dalj časa, se morajo .zkazatt s Člansko legitimacijo katerega izmed emigrantskih društev. Le emigranti, ki se Iz tehtnih razlogov niso mogli organizirati, so izvzeti od te zahteve.
c)	Obvestiti Je vse emigrantske organizacije, da opremijo potujoče emigrante s članskimi (če so člani) oz. z začasnimi legitimacijami (če niso člani).
d)	Mejo med obločjl za nabiralne akcije obeh društev zaznamuje Zidani most.
e)	Društva nal sl o kretanju emigrantov pošiljajo periodična poročila. P° možnosti vsakih 14 dni.
I) Vodila naj bi se evidenčna kartoteka o emigrantih,
III.	Socijalno stanje emigrantov v posameznih emigrantskih središčih Dravske banovine.
V Ljubljani in okolici le naseljenih okrog 12.000 emigrantov: 8.000 onih. ki so se naselili takoj po vojni. 4.000 pa Iz kasnejše dobe. 40% teh Je Inteligence, uredništva, 30% pa delavcev: t ). 16% stavblnsklh, 6% tovarniških, 5% obrtnikov In 5% hlapcev, 20% Je brezposelnih. — Političnih beguncev Je pribežalo največ vi. 1929,1930 in 1931, po-
zneje pa so navalili »Abeslncl«. Sedaj nrihaja le se okrog 40 emigrantov letno.
V	Mariboru je okrog 8.000 emigran tov doseljenih takoj po vojni. Prirastek v zadnjih letih pomeni 1.000 emigrantov Polovico vseh teh tvori inteligenčni slot 25% je delavcev in sicer 15% tekstilnih, 5i'; samostojnih obrtnikov. 5% stavblnsklh. 26% brezposelnih. — Zadnja leta Je dotok manjši.
V	Kamniku Ima »Tabor« 5—10 članov brezposelnih. Večinoma manjša podjetja v tem okraju dajejo zelo m-lhno možnost zaposlitve Celo že od prej zaposlene uelavce odpuščalo
V	Kranju le vseh emigrantov 500, organiziranih pa le 260. Večino tvori delavstvo predvsem stavblnski in tekstilni delavci 30 do 40 Je brezposelnih.
Trbovlje. Društvo »Orjem« združuje skoro vse tamkajšnje emigrante. Ima 60 članov, ki so vsi zaposleni. Društvo podpira svoje člane le ko rudnik manj dela. Mnogo podpor pa se Izda potujočim emigrantom, s če mer so v zvezi marsikdaj zlorabe.
Celjsko območje obsuga pet srezov, vendar Je ie 400 emigrantov članov društva »Soče«. Se kakih 3.000 emigrantov je neorganiziranih. Društvo podpi-s stalno 30 družin, zato je vedno v denarr Ih stiskah.
Murska Sobota, člani društva so večinoma uradniki. Društvo Je delilo vsakemu 30.— Din podpore, hrano In stanovanje. Letos so uvedli bone, da preprečijo zlorabe. — Kolonija Komolce šteje 70—80 duš, a Je zelo borna In vedno prizadeta od naravnih nesreč. Nujna je zanje pomoč.
IV.	Kretanje in možnosti zaposlitve brez' poselnlh emigrantov v raznih krajih.
— Nujno le potrebna večja povezanost organizacij, da najdemo možnosti za zaposlitev naših brezposelnih. Za 'zboljšanje življenskega standarda pa naj se borijo delavci sami v okviru strokovnih organizacij.
V	Nabiralne akcije
zri posamezne orgarilzacije In za obe prenočišči v Ljubljani in Mariboru. — Organizacije v podežil.ju naj razmišljalo o nabiralnih akcijah za hrano za obe prenočišči. Meja obeh območij je Zidani most.
VI. Podporna akclla.
— Anketa Je osvojila sklec »Istre« v Zagrebu (glej točko b) sklepov socijalnih odsekov »Nanosa« In »Tabora« dm * 1 * * * V2. VI. 1937.). Za smotreno organizirano podporno akcijo Je nujno, da vse potujoče emigrante opremimo z začasnimi legitimacijami, ki Jih je bil Izdal Savez. Društvo »Tabor« naj sestavi o podpiranju brezposelnih pravilnik, katerega naj se pošlje v debato vsem organizacijam.
Vil. Odnosi emigrantov tlo delodajalcev In raznih delavskih pokretov.
Popolnoma svobodno se emigrant usmeri In organizira v delavskih pokretln. Emigrantske organizacije pa moralo biti do raznih delavskih pokretov nepristranske
VIII. Slučajnosti.
Društvo »Tabor« v Ljubltant vodi socijalno delo emigrantskih organizacij v Sloveniji In sklicuje po potrebi skupne seje.
NASI POKOJNICI
i
— V Trnovem .n Ilirski Bistrici je umrla 10. t. m. ga Benigar Fr., žena posestnika in zadnjega trnovskega župana Franca Benigarja. Naj ji sveti večna luč, prizadetima naše sožalje! — Agis.
*
V Ilirski Bistrici je umrl za mrtvou-dom dolgoletni ječar Paušek, ki je bil zadnja leta zaposlen na sodniji kot uradni sluga. Z njim je izginil zadnji uslužbenec z bistriške sodnije,'ki je bil zaposlen izza avstrijskih časov. Prizadetim naše sožalje! — Agis.
DOKTORIRAO
Na pravnom fakultetu je doktorirao Vjekoslav Bratulić iz Ježenja, član Istarskog akademskog kluba u Zagrebu.
čestitamo!
DIPLOMA
Na filozofskom fakultetu zagrebačkog sveučilišta diplomirala je gospodji-ca Antica-Nina Kirac rodom iz Medu-lina, članica Istarskog akademskog kluba u Zagrebu, čestitamo!
NOVE KNJIGE
Uredništvo Je primilo slijedeće knjige 1 revije:
ODRŽANJE SELJAČKOG POSJEDA od Mije Mirkoviča, izdala Hrvatska naklada. Zagreb, Nikollćeva 14, str 116, cijena 10,— Din.
PROBLEMI NAnE RADIOFONIJE od Hr-voja Macanovlća, vlastita naklada, Zagreb. Medulićeva 18a, str. 80, cijena 8— Din.
C. I K. RATNI LOGORI od Jose Defran-českoga, vlastita naklada, Osijek, str. 200. oljena 30.— Din
IVAN CANKAR od Ton Smerdela, posebni otisak iz »Južnog pregieaa« Skonlle, str. 10. ... JUŽNA SRBIJA od prof. Bogoljuba Krej-ćlka, ifcdac Savez Sokola Kraljevine Jugosla-SS- 143 s kartom Južne Srbije-
MISEL IN DELO. kulturna In socialna revija, broj 5—6, Ljubllana. Gosposvetska cesta 4, I.
IZBOR najboljih savremenlh članaka, sve-skva 5, Izdale »Bata«, Borovo.
POPOTNIK časopis za sodobno pedagogi* k°. broj 9—10. Ljubllana, Frančiškanska ul. §•
sokolska Prosveta, brci 5. Beograd. Prestolonaslednikov trg br. 34.
NARODNA ODBRANA, broj 26. Beograd. Pftdićcvd 8«
DUHOVNO ŽIVLJENJE, štev. 116 jubilarna, Buenos-Alres, Condarco 545. Republika Argentina.
ČESKOSLOVENSKO JIHOSLOVANSKA RB* VUE, Praha II, Washlngtonova pl 1. III. „
SLOVANSKY PftEHLED, br. 5. Praha IL Ječna ul. 32
EUROPAISCIIE STIMMEN. br 10 ZtirlcB. St. Peterstrasse L"
»Istra«
ra« Izlazi svakog tjedna n petak. — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata: za cijelu godinu 48.— din., za pola godine 24.— din., za inozemstvo dvostruko, za Amerlkn 2 dolara godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku. — Vlasnik I Izdavač: Konzorcij »Istre«, Masa rakova 28a H. broj telefona 67-80. — Za uredništvo odgovara IVAN STARI, Zvonimirova 48jIII Tisak: Stečajnlna Jugoslovenske Stampe d. d„ Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaru odgovara Rudolf Polanovlč. Zagreb, Dica 13L