Pošiarina plaćena ugolovu
Cena Din £
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SolcolsUa Prosveta«
God. III. - BroJ 45
Ljubljana,	|zla2i svakog. Jetvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177,
lO	novembra	uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćajn
1932
Proslava 1 decembra
Svim bralskim župama, drušlvima i čelama!
Rezulucijom glavne skupštine Saveza od 29 marta 1930 ustanovljen je dan 1 decembra svake godine kao oba-vezan sokolski praznik za celo podru-Čje Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, kao dan uspomene narodnog i dr-žavnog ujedinjenja u kraljevini Jugo-
I ove godine ima se taj dan u svi-ma sokolskim jedinicama proslaviti najsvečanije. U sokolskim svečanosti-ma, koje se budu prilikom toga sokol-skog i državnog praznika priredile, treba da dode do izražaja ne samo težnja da se svima i svakome prikaže veličina istorijskog dela, stvaranje jedinstvene naše nacionalne jugoslovenske države i ogromna cena u nadčovečanskim na-porima i preteškim žrtvama, u životi-ma i krvi najboljih sinova naše otadž-bine, kojom smo iskupili naše oslobo-denje i ujedinjenje, nego i naša odlu-čna volja i pripravnost da tu tako sku-po plačenu slobodu jskoristimo na svoj kulturni i ekonomski razvitak, za lepši i bolji život i naš i pokoljenja koja dolaze. Zbog toga proslava treba da, i po sadržini i po spoljnjem obliku, pot-puno odgovara važnosti toga istorijskog dana i da svojim moralnim utica-jem posluži sokolsko-vaspitnim ciljevi-ma. Pri tome treba imati u vidu, da Vreme u koje ove godine pada svečanost, obeležavaju naročito i_ ovi momenti: da smo na kraju Tirševe i na pragu naše jubilarne godine — proslave sedamdesetgodišnjice osnivanja prvog našeg sokolskog društva, »Južnog Sokola« u Ljubljani, i da je ove godine dvadeseta obletnica balkanskog rata, koji je doneo slobodu našem klasič-nom Jugu i probudio nadu i veru u sko-rašnji opšti vaskrs celokupnog jugoslo-venskog naroda.
Ostavljajuči pojedinim društvima i četama da se u pojedinostima prila-gode mesnim prilikama, izda jemo u pogledu organizacije i načina proslave ova opšta
UPUTSTVA:
1) Proslava treba da se sastoji iz: a) svečane sednice upravnog odbora društva (čete) i b) svečane akademije.
2) Svečana sednica upravnog odbora treba da se održi po pravilu u društvenim prostorijama (sokolani), koje za tu priliku treba naročito ukrasiti. Ako prostorije ne odgovaraju, treba sednicu po mogućnosti održati u grad-skoj (opštinskoj) kuči ili u drugo j ko-jo j javnoj dvorani, ko joj spol jašn jim uredenjem treba dati sokolsko obeležje. Gostionice i slične lokale treba iz-fcegavati.
Sednice neka se održe pre podne, ako je moguče u 11 sati.
Na dnevni red treba da se stavi:
a) Državna himna.
b) Otvaranje sednice od strane starešine, odnosno njegova zamenika.
c) Predavanje o značaju 1 decembra s glcdišta nacionalno-državnog i sokolskog,
č) Muzička kompozicija patriot-skog karaktera (orkestar, fanfara ili hor).
d) Deklamacije ili recitovanje s rodoljubivom temom. karak\e^UZi^ka kompozicija svečanog
ce u sokoitl"0 Prev°denje sokolske de-
^	^a	sokolskog „a-
?iee^„rv“'k\dŽ'"^
, prikopcava svakom pojedinome na grudi narastajsku, odnosno člansku značku.
g) Polaganje zaveta novih članova (članica).
h) Muzička kompozicija veselog karaktera.
i) Zaključenje sednice.
3) Tekst zaveta, koji izgovaraju članovi (članice) za starešinom, glasi:
»Zavetujem se, da ču u svom kako društvenom i javnom, tako i u pri-vatnom životu verno i savesno vršiti sve dužnosti, koje mi nalaže svetinja i uzvišenost sokolske misli.
Izjavljujem, da su mi poznati pro-pisi društvenih pravila, i da ču ih se be-zuslovno držati.
Zavetujem se da ću ostati veran jugoslovenskom državnom i narodnom jedinstvu i ideji zajednice svih Slove-na. Zdravo!«
(Slovenački). »Zaobljubljam se, da hočem zvesto in vestno izpolnjevati v svojem društvenem, javnem in zasebnem življenju vse dolžnosti ki mi jih nalaga svetost in vzvišenost sokolske misli.
Izjavljam, da so mi znani predpisi društvenih pravil in da se hočem brezpogojno ravnati po njih.
Zaobljubljam se, da ostanem zvest jugoslovenskemu državnemu in narodnemu edinstvu in ideji skupnosti vseh Slovanov. Zdravo!«
Iza svečanog zaveta pruža svaki član (članica) desnicu starešini i pola-že ruku na društvenu zastavu, ako je društvo ima. Zatim svaki član (članica), koji je položio zavet, upisuje svoje ime u naročitu knjigife
4) Ako su u toku godine održava-na sokolska takmičenja, pa bi se pobed-nicima imale razdeliti nagrade, neka se i ta predaja diploma i nagrada stavi na dnevni red sednice.
5) Svečanoj sednici treba da prisu-stvuje sve članstvo, naraštaj i deca, a pozvati se mogu i pretstavnici vlasti i kulturnih i humanih ustanova i organizacija u mestu.
6) Prilikom otvaranja sednice starešina će se setiti umrlih članova u toku poslednje godine, naročito onih, ko-
Ži su se istakli svojim radom. Ako je :oji Član stekao naročitih, vanredno velikih zasluga za društvo, pominjače mu se ime svake godine.
7) Sokolska akademija održače se po pravilu uveče. Na njoj treba da se pokaže, do koje se višine razvio sokolski rad društva (čete) do toga vremena. U program treba staviti, pored gimnastičnih, i koncertne tačke, koje treba da su na dostojnoj višini, kao i druge tačke, u ko jima dolaze do izražaja i sokolski prosvetno-vaspitni rad.
Ako se predavanje ne bi održalo pre podne, treba ga staviti na program akademije kao prvu ili drugu tačku.
U mestima, gde je sokolsko društvo (četa) tek u početku svoga razvit-ka ili inače slabo, može se umesto akademije održati sokolska zabava ili selo.
8) Čist prihod ove proslave ostaje društvu (četi), koje je prireduje. Ako se u okviru proslave priredi u cilju povečanja prihoda i prodaja kakvih predmeta (tombola, lutrija i sl.), neka se u tu svrhu po mogučnosti upotrebljavaiu samo predmeti sokolskog značaja (knjige, slike, razglednice i t. d.).
9) Bratska društva (čete) neka se 1 decembra sete i naših pograničnih sokolskih društava i četa. Knjige i no-vac, koji bi se eventualno u tu svrhu sakupio, treba do 20 decembra poslati Saveznoj upravi, koja če to onda raza-slatvkuda treba. Svaki, kome je to moguče, neka daruje za knjižnice tih društava (četa) barem po jednu knjigu!
10) U sedištima župa, gde ima više društava preporučuje se da prosla-vu 1 decembra (naročito svečanu aka-demiju) obave sva društva zajedno. U slučaju zajedničke svečane sednice pretsedavaće starešina župe.
11) Bratskim župskim upravama prepusta se da, imajuči u vidu naročite prilike svoga kraja, u duhu ovih opštih odredaba izdadu za svoja društva i čete diferencirane propise.
12) O samoj proslavi poslače društva i čete svo jim župama izvesta je prema obrascu koji če izdati Savezni prosvetni odbor najkasnije do 15 decembra.
Župske uprave poslače skupni iz-veštaj za celo svoje područje Savez-nom prosvetnem odboru najkasnije do 31 decembra.
Želeči svim bratskim društvima i četama da prilikom proslave 1 decembra postignu što veči uspeh, šal jemo svoj braći i sestrama, naraštaju i deci iskrene i bratske pozdrave!
Brat dr. Lavoslav Hanžek, minislar za fizičko vaspilanje naroda
U novom sastavu vlade portfelj Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda preuzeo je br. dr. Lavosjav Hanžek, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. -	.
ШШШШШ
Brat dr. Lavoslav Hanžek,
ministar za fizičko vaspitanje naroda
Brat dr. Hanžek roden je 7 febru-ara 1884 godine u Križevcima. Pravno nauke studirao je na univerzitetu u Zagrebu, gde je položio i doktorat. Posle toga posvetio se advokaturi u svom rodnom mestu.
Još u svoje studentsko doba br. dr. Hanžek isticao se je na nacional-nom, političkom i publicističkom polju. Radi svog odlučnog nacionalistič-kog uverenja bio je 1909 godine za vreme veleizdajničkog procesa zatvo-ren u Zagrebu, a kasnije, odmah kada je buknuo svetski rat, bio je kao po-litički sumnjiv takoder često proga-njan i zatvaran. Nakon oslobodenja postao je član Narodnog veča u Zagrebu a zatim je ušao i u Privremeno narodno pretstavništvo. Od tada je uvek uzimao vidna i aktivna učešča u javnom nacionalnom životu. Po osnovanju Sokola kraljevine Jugoslavije 1930 godine postao je član savezne uprave.
Kao stari i osvedočeni Soko, br. dr. Hanžek uvek je s največim interesom pratio, a i sam vrlo aktivno uče-stvovao u našem sokolskom životu i radu.
Dolazeči na čelo Ministarstva, kome je svrha unapredenje fizičkog uz-goja u našem narodu, dakle onoga dela programa državne politike, kome baš naše Sokolstvo prinosi največ! oboi, ministar brat dr. Hanžek znače najbolje da oceni sva ta nastoja-nja našega Sokolstva, koje če mu u njegovoj odgovornoj zadači uvek pružati svu svoju bratsku pomoč. Sa-glasna i tesna saradnja izmedu Ministarstva i Saveza SKJ najbolje je jamstvo, da se fizički i nacionalni uzgoj uopče uputi sigurnim koracima želje-nom uspehu. S tim željama pridružujemo ministru bratu dr. Hanžeku i svoja iskrena, bratska sokolska čestitanja.
O zakonu za fizički uzgoj
naroda
Zdravo!
Beograd, 6 novembra 1932.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
I zamenik starešine E. Gangl, s. r.
Pretsednik Prosvetnog odbora Dr. Vladimir Belajčič, s. r.
Tajnik Ante Brozovič, s. r.
Zakon za fizički uzgoj naroda oso-bito je važan problem državne politike, koji mora da reši državno zako-nodavstvo kao čisto naročito pitanje svoga naroda, jer taj zakon mora da bude individualno primeren narodu i narodnim potrebama.
Fizički uzgoj naroda nije samo go-
lo	gajenje telesnih vrlina i spretnosti, več je široko i duboko uplivanje na naš značaj i na opču misaonosf naroda. U tom pogledu nalazi se naš narod u bitno različitijim okolnostima, nutar-njim i vanjskim, od bilo koga naroda u Evropi. Treba dakle stvoriti zakon, koji če po svojoj svrsi i po sredstvima odgovarati okolnostima, u kojima se narod nalazi.
Cilj je zakona za fizički uzgoj naroda uređenje fizičkog uzgoja po načelima, koja odgovaraju svrsi, sa sredstvima, koja su najjednostavnija ali ipak dovolj na.
CILJ
Cilj, koji ima zakon za fizički uzgoj naroda, je da se postigne zdrav i krepak narod; narod sa svim moralnim odlikama, koje sa sociološko« i državno-političkog gledišta tražimo od naroda, narod sa svim moralnim odlikama, koje od njega tražimo i s gledišta samoodbrane.
Samo da potvrdim svoju uvodnu tvrdnju, utvrdiču razlike, koje u celosti tvore individualno posebne okolno-sti u našem narodu prema drugim evropskim narodima. Zdrav i krepak narod svojina je, koju traže svi narodi, ali sa sociološkog glcdišta i s gledišta državno-političkog tražimo uzgoj, koji odgovara prirodi našega naroda, koji u demokratskom duhu nalazi medusobnu snošljivost državljana, koji če dopri-našati političkoj jedinstvenosti, gospo-darskom ojačanju i kulturnom napret-ku sa svih strana ugrožene mlade države u početnom razvoju, da državu tako privede do one nutarnje snage, koja ujemčuje trajan opstanak i na-predak. Naša narodna odbrana nak u najužem je smislu reči pravo, po kome bi se branili ako bi bili napadnuti. Mi-roljubivost naše državne politike dakle ne može da bude baš nista dodirnuta time, što se narod brine za svoju po-trebnu obranu, koja je najsvetija duž-nost svakoga naroda. Pored toga današnje gospodarske prilike zahtevaju
da se državni izdaci za redovitu voj-sku snize na minimum, a što Je moguče samo tamo, gde su državljani fizičko i moralno uzgojeni i pripravljeni na svaki slučaj obrane svetih narodnih interesa prema unutra i prema vani. Ko-načno je naša država agrarna, čimc se u danom pogledu takoder razlikuje od država, koje su više industrijske.
OSNOVA
Prvo pitanje, koje za nas nastaje u tim okolnostima, pitanje je baze, na koju ima da se osloni zakon o telesnom uzgoju naroda. Tu bazu možemo da potražimo u školi, u vojsci i u organizacijama, koje se bave telesnim uzgo-jem.
Škola ne može da bude prava baza radi toga, jer je preuska. Školska obve-zatnost nije dovoljna za one dimensije, koje mora da zauzme naš narodni telesni uzgoj. Pored toga teško je od škole uopče očekivati metode koje bi zadovoljavalc telesni uzgoj svega naroda. Školi za takav uzgoj nedostaje potrebna gipkost i razboritost, privlačnost i uslovi za snažniji razmah.
Vojska u današnjim vremenima ne može da bude baza za opči telesni uzgoj naroda, jer je u tom pogledu — naravno — previše specijalizovana za svoju vlastitu svrhu, jer sc vojni rok sve više i više skračuje i jer vojnička organizacija nije prikladna za osnovu organizacije telesnog uzgoja svega naroda.
Prelazimo stoga na organizacije u narodu, koje se bave telesnim uzgo-jem. Tih organizacija imamo više, ali pre svega imamo pred očima zakonom ustanovljeni Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
To je organizacija, koja po svojoj svrsi i po svojim ciljevima odgovara svrsi i ciljevima zakona za telesni uzgoj naroda, a pored toga pak s njome je podana več i iriicijativa za novi zakon kao konsekvenca, koja mora naravno da sledi zakonu o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
Soko kraljevine Jugoslavije ima več u toku od više desetaka godišta sabrana sredstva da postigne cilj. Ta sredstva nisu samo materijalnog značaja, več sadržavaju ogromna iskustva, kadar prokušanih voda i učitelja, po celoj domovini razgranjenu uzornu or-ganizaciju i svoju tradiciju, koja ima takoder i naročitu vrednost.
Soko ima u okviru pravilno zasno-vanog zakona za telesni uzgoj naroda sva sredstva, da bi taj zakon izveo do kraja. Pri tome pak ne sme da se zabo-ravi, da Soko ima važno načelo dobro-voljnosti, i da to načelo s razloga uz-gojnih i taktičnih ne može da napusti. Treba dakle tražiti dopunjenje za one državljane, koji u Soko ne bi polazili posve dobrovoljno.
Ovde treba da se pozovu one sportske i telesnouzgojne organizacije ili vatrogasna društva, koja bi gajila n. pr. najmanje lakoatletski peteroboj te bi nam bilo u njima zajamčeno istin-sko uzgojno delovanje u smislu cilja zakona.
JEDINSTVENOST
Temelj s%rakoga uzgoja u jednoj državi mora da bude primerna jedin-stvenost u postupku i u metodama. Tako mora da bude takoder jedinstven i telesni uzgoj naroda.
Ako imamo za taj uzgoj dobru bazu, onda nije teško da se postigne jedinstvenost.
Računati pak treba s time, da pravilni telesni uzgoj naroda pretstavlja higijenu naroda i pripravu za odbranu naroda, nadalje telesni uzgoj naroda treba da bude u tesnoj vezi sa školom, dakle spada takoder i pod prosvetu. To su izvanredno važni činioci državne uprave, koji su podeljeni u tri raz-ličita ministarstva. Da se postigne što potpuniji uzgoj, što veči uspesi na je-dinstvenoj podloži, potrebna je sporazumna saradnja medu pomenutim faktorima i Sokolom, koji tvori jedin-stvenu bazu- za provađanje telesnog uzgoja.
Kod nas je povoljno to, što imamo posebno Ministarstvo za fizički uzgoj, čime je podana več osnova za sporazumevanje s Ministarstvima narodnog zdravlja, prosvete i vojske i mornarice, sporazumevanje, koje se konccntriše u Ministarstvu za fizičko vaspitanje i koje u sporazumu sa Sokolom u pogledu tehničke izvedbe tvori jedinstvenost svega telesnog uzgoja naroda.
Soko je u tome pogledu toliko močna i prokušana ustanova, da mu se može lako da prepusti vodeča uloga svega fizičkog uzgajanja naroda bez svakih nepotrebnih eksperimenata, i Soko tu zadaču več danas faktično provodi u vciikom delu naroda. Taj način rešenja ujedno je bio najprirod-niji uslov da se postigne i očuva jedin-stvenost u uzgoju.
OBAVEZNOST
Obaveznost telesnog uzgoja treba da se propiše za sve zdrave i za telesni uzgoj sposobne državljane mu-škoga i ženskoga spola od stupanja u osnovnu školu do navršene 26 godine, odnosno za ženske do njihove udaje, ako se udaju pre navršene 26 godine.
Pre pristupa telesnom uzgoju mora svak da bude temeljito Iekarski pregledan; u toku pak celog doba teles-nog uzgajanja mora da bude pod primernim lekarskim nadzorom.
O	svakom gojencu mora da se vodi posebna evidenca na jedinstve-nim obrascima, na kojima moraju da budu zabeleženi i antropometrijski po-daci po izvesnim dobama. Te podatke utvrduju lekari ili za to izvežbani voditelji telovežbe.
Telesni uzgoj vrši se u školama, u vojsci, u Sokolu i u organizacijama, koje za to odredi ministar za fizički uzgoj naroda. Nije pak potrebno da bi se fizički uzgoj vršio za pojedince na dva mesta istodobno.
Tako mora da bude telesni uzgoj obavezan u osnovnoj školi za one učenike, koji ne učestvuju redovitom telesnom uzgoju izvan škole. Isto vredi i za srednje, stručne i produžne škole.
Vojska vrši svoj telesni uzgoj.
Sve ostalo posečuje telesni uzgoj u Sokolu ili u za to ovlaštenim organizacijama.
Ko prede iz jednoga mesta za telesni uzgoj u drugo, ili pak iz jednoga kraja u drugi, poneče sa sobom svoju evidencu iz prijašnjeg mesta telesnog uzgoja i ta evidenca se nastavlja na novom mestu.
Kontrolu o ispunjavanju zakonske dužnosti u pogledu telesnog uzgoja vrši politička vlast.
Egzekutivni postupak morao bi da bude isti, kao što je sada uzakonjen u pogledu pohadanja škole.
Glede obaveznosti pri ueešeu telesnog uzgoja naroda morale bi se dozvoliti sve potkrepljene iznimke.
/LoVEN/Ko
/oKoL/TKo
God. III. — br. 45
Predavanja o Tiršu na praškom univerzilelu
U ovogodišnjem zimskom semestru predava na praškom univerzitetu docent dr. J. V. Klima o vaspitnom radii dr. Miroslava Tirša. Takoder i docent br. dr. Jurij Kral predava svake srede odabrana poglavlja iz telovežba-čke i sportske medicine. To je svakako pojava, o kojoj moramo da izvestimo naše čitaoce, jer dosada nijedno sveu-čilište nije pripremilo za svoje slušao-ce predavanja o osnivaču Sokolstva, iako bi bilo i kod nas to veoma potrebno.
Sokolska župa šumavska i javni naslupi
Sokolske javne vežbe doista mnogo liče jedna na drugu, i po obliku i po sadržini. Obično se vrše svi programi sasvim po jednom kalupu. Ova jed-noličnost ponukala je češkoslovačku Sumavsku župu, koja ima svoje sedište u središtu zelene Šumave, u Klatovima, da raspiše jedan natečaj medu najbo-Ijim sokolskim praktičarima, kako bi se u pogledu ovog pitanja mogle izvesti kak ve reforme. Ovaj natečaj tiče se ne s&mo društvenih več i župskih te okružnih javnih nastupa i proslava.
70 ffodišnjica Sokola I u Brnu
Brno je poznato sokolsko središte čitave Moravske. Samo po sebi se sko-ro razume, da je sokolsko seme ubrzo iza Praga palo i na rodnu zemlju u Brnu, gde je u novembru 1862 godine osnovano sokolsko društvo, koje sada nosi naziv Soko I, pošto danas u Brnu ima nekoliko sokolskih društava. Iz malene jedinice razvilo se društvo naj-večeg formata, koje danas ima jedan od največih i najbolje opremljenih stadiona i vlastitu vežbaonicu, takoder uzorno uredenu. Iz Sokola I izišli su mnogi poznati sokolski radnici, koji danas igraj u vidnu ulogu ne samo u brnskim župama nego i u ČOS, gde za-uzimaju važna mesta. Osim njih, iz ju-bilarnoft su društva i brača Gajdoš i Hudec, prvi prvak ČOS na IX sveso-kolskom sletu, drugi svetski prvak u gimnastici, nadalje još i br. Vaha, sa-dašnji načelnik društva u Zlinu, u po-znatom Batjinom gradu, i bivši prvak ČOSs
Smučarstvo u sokolskoj organizaciji
Ako se osvrnemo nekoliko godina j natrag, videčemo, da smučarstvo nije u Sokolstvu bilo ni iz daleka onako razvijeno kao što je danas. Prvi im-puls o ovom pogledu dala su brača če-škoslovački Sokoli, koji su počeli osni-vati kod poj edinih društava naročite smučarske otseke. Njihov primer sledili su i jugoslovenski Sokoli, čije je smučarstvo ponešto mladeg datuma. Prošle godine medutim imali smo več u slovenskom Sokolstvu tako razvijeno smučarstvo da je S^vcz slovenskog Sokolstva mogao da priredi prva slovenska sokolska smučarka takmičenja u Strbskom Plesu. U koliko nam je poznato, češkoslovačko Sokolstvo ima u svojim redovima več nekoliko deseta-ka tisuča smučara sviju kategorija, s velikim mnoštvom smučarskih voda, prednjaka i prednjačica, tako da danas skoro sve župe pa čak i društva, prire-duju več i svoja smučarska takmičenja. Razume se, ČOS održava svake godine i svoja zasebna savezna takmičenja 1 to u svim smučarskim disciplinama. — Iz ovogodišnjeg programa vidimo, da če ČOS prirediti u januaru 1933 godine i dve smučarske prednjačke škole, i to jedmi u Mali Moravici, a drugu na Martinovici. Zajedno s obim školama održače sc i naročiti tečajevi za sokolske smučarske takmičare. Ispiti smučarskih prednjaka odredeni su u mar-tu u Šmnavskim šumama te u Beski-dima. Takmičenja pak za naraštaj vršiče se kao treča slična priredba u fe-bruaru u Moravskim Svatonjovieama. a takmičenja članstva u sredini februara na Pustevnim i to u smučarskih takmi-čenjima u trčanju na 50 i na 18 km te u Skokovima, dalje u sastavljenim tak-mičenjima, u patrulama i u četvero-članskim štafetama na 40 km.
Slovenska sokolska štampa i naše Sokolstvo
U poslednjim brojevima »Vestnika sokolskog«, zvaničnog glasila ČOS, opažamo, da se nešto više spominje i naSe Sokolstvo. Tako čitamo opširan
članak o promeni u načelničkom vodstvu našeg Sokolstva, a u poslednjem broju vidimo i informativan članak o "Ogodišnjici postoja našeg Sokolstva,
0 Sokolskoj izložbi u Beogradu i t. d. Isto tako i bilten ČOS objavljujc u svojim kratkim vestima nekoliko vesti iz Jugoslavije. Tako i treba. Mi smo uvek stajali na stanovištu, da sokolska štampa mora u prvom redu da podupi-re, posreduje i radi na zbližavanju sviju sokolskih organizacija. U poslednjem broju »Sokolskih Listova«, koje izdaje Savez Iužičkih sokolskih društava u Budišinu, takoder vidimo zasebnu slovensku rubriku. I tamo je registrirana promena u našem saveznom načel-ništvu, u kome redakcija lista podaje svojim čitaocima kratak pregled dosa-dašnjeg rada br. Ambrožiča i br. Jerasa. — U koliko nam je poznato, slovenske rubrike, bar naročito odredene
1 stalne, dosada nema ni glasilo polj-skog Sokolstva, ni ukrajinski »Sokolski Vistnik«, a još manje »Junak«, glasilo bugarskih Junaka, koji u poslednje vreme rado naglašavaju svoju pripadnost slovenskom Sokolstvu. Držimo, da bi bilo od velike koristi, kad bi barem svi savezni listovi pojedinih sokolskih saveza što pre imali organizo-vanu informativnu rubriku o radu ostalih slovenskih sokolskih organizacija.
10 godišnjica Sokola u Radvoru u Lužici
Sokolski pokret zauzeo je u Srp-skoj Lužici vidnljih oblika tek posle rata, i to u godinama 1920—1924. U Radvoru, jednom velikom selu u Lužici, 30 oktobra o. g. proslavilo je ta-mošnje Sokolsko društvo lOgodišnjicu svog postojanja. Pre podne toga dana održana je utakmica u nogometu medu momčadi domačeg društva i mom-čadi Sokola iz Votrova, a posle podne sazvana je velika svečana skupština, na kojoj je zastupao Savez Iužičkih Sokola njegov načelnik br. Mješkank. Prvi deo proslave imao je svečani značaj s govorima i debatom, drugi deo pak obuhvatao je telovežbačku aka-demiju. Čitava proslava s akademijom održana je s velikim uspehom i uz veoma veliki broj učešnika.
Iz poljskog Sokolstva
Posle svesokolksog sleta u Pragu, koji je učinio na brače Poljake upravo j edinstveni utisak, sastafo se je dne 15 i 16 oktobra u Varšavi načelništvo Saveza poljskog Sokolstva. Medu drugim stvarima, povela sc i velika debata o praškom svesokolskom sletu, a naročito o nastupu Poljaka. Razume se, da je taj nastup bio podvrgnut jed-noj svestranoj kritici, te su stvoreni i nekoji zaključei, da se u buduče uklone sve opažene mane. U mnogočem če produbiti sadašnji rad u poljskom Sokolstvu takoder novi pravilnik za na-čelništva društava. župa, pokrajina i samog Saveza, kao i sve dosada održa-ne prednjačke škole Saveza i pokrajinskih župa. — Poljsko Sokolstvo pri-rediče iduče godine u Lavovu svoja savezna takmičenja na spravama, u la-koj atletici, stafetnom trčanju, dalje trčanju na velika rastojanja, u plivanju, veslanju, gadanju, hokeju i u smučar-stvu. Ova priredba izgleda da če biti dosada jedna od največih takmičarskih priredaba u poljskom Sokolstvu, a o-držače se na sletu Malopoljske pokrajinske župe u Lavovu, prilikom proslave 250-godišnjice pobede poljskog kralja Jana Ш Sobjeskog nad Turcima kod Beča.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 11 o. m. predaje br. Ante Brozovič »O Sokolskoj izložbi« (ume-sto več najavljenog predavanja br. dr. Vase Krstiča o temi: »Narodna higijena i Sokolstvo);
dne 18 o. m. predaje br. Nenad Kajie o temi: »Porodični duh u Sokolstvu).
Predavanja održavaju se svakoga petka od 20 do 20.30 časova.
Popularna sokolska radio-predavanja
U nizu popularnih sokolskih radio-predavanja održače se sledeča: dne 13 o. m. predaje br. dr. Niko Mrvoš o temi: »Sokolstvo i težnja za
svetskim mirom« (umesto »Sokolstvo i pacifizam«);
dne 27 o. m. predaje br. Filip To-šovič o temi: »Iz novije istorije telcs-nog vaspitanja« (umesto predavanja br. dr. Todora Petkoviča o temi: »O sokolskom bratstvu«).
Ova popularna radio-predavanja održavaju se najavljenih dana od 17 do 17.25 časova.
(Nastavak sa 1. str.) NARODNA ODBRANA
Kao logična posledica onoga dela cilja zakona o fizičkom uzgoju naroda, koji se odnosi na narodnu odbranu, mora u taj zakon da ude takoder i odredba, koja bi obavezivala sve za narodnu odbranu sposobne državljane, koji u smislu zakona potpadaju pod fizički uzgoj, da se moraju odazvati svakome pozivu vlasti, koja bi ih tre-bala za uzdržavanje reda u državi ili za slučaj opasnosti, koja bi pretila izvana.
SREDSTVA
S	razmerno malim sredstvima može da se postigne taj način pravilnog uz-goja naroda.
Sadanji troškovi za školski telesni uzgoj mogu se smanjiti; Soko se uzdr-žava vlastitim sredstvima i s primere-nom potporom države i banovina, a isto vredi i za ovlaštene druge telovež-bačke organizacije. Opčine pak imale bi da pokriju troškove oko nabave i održavanja vežbališta i za lekarske preglede.
Na taj način bi polako svako mesto došlo do prikladnog letnjeg vežba-iišta s dečjim igralištem, do vežbao-nice (več je dovoljno i mnogo škol-skih) i po mogučnosti do sokolskog doma.
ŠKOLA ZA PREDNJAKE I UČITELJE
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije osniva Stalnu školu za sokolske prednjake i učitelje telovežbe. U tim školama treba podavati temeljiti pouk
u anatomiji, fiziologiji s posebnim obzirom na telesni uzgoj, u higijeni, o sistemu telovežbe, u pedagoškoj i speci-jalnoj metodi sokolskog uzgajanja te u ostalim disciplinama, koje su potrebne prednjaku, odnosno učitelju. Ta škola morala bi u gojencima takoder da učvrsti nacionalni duh, koji je potre-ban za naš telesni uzgoj.
U stalnu saveznu školu primali bi se več prokušani prednjači i učitelji telovežbe s primerenom tehničkom pred-izobrazbom, koju bi stekli takoder u župskim prednjaekim tečajevima, i koji bi po svojim ličnim sposobnostima odgovarali zahtevima sokolskog uzgo-jitelja.
Pored toga se moraju održavati teoretski i praktični prednjački tečajevi za prednjake u pojedinim sokolskim društvima i četama, u stručnim produžnim i poljodelskim školama i u vojsei. Radi jedinstvenosti nastave trebalo bi da te tečajeve izvan svoje organizacije- takoder provodi Soko.
Na taj način dobili bi tokom godina dovoljan broj uzgajatelja, koji bi narod uzgajali u onim telesnim i moralnim vrlinama, koje narod potrebuje za svoj opstanak i napredak.
*
To su osnovne misli, po kojima bi imao da nastane zakon za fizički uzgoj našega naroda kao nastavak več postoječcg zakona o Sokolu kraljevine Jugoslavije.
Odredbe zakona o olakšicama u pogledu služenja kadarskog roka mogle bi se u tom slučaju da protegnu na sve muške državljane, koji odlično učestvuju po zakonu propisanom telcs-nom uzgoju i koji ispune uslove, koje propisuju odnosna uredba kao i pravilnik.
Sve detalje pak treba resavati s uredbama, koje če počivati na tehničko-stručnoj podloži, a te uredbe treba da budu širokih poteza, б*Р H® *v se dadu izmenjivati, te da iskljucuju svaku
šablonu.	,	.	,
Miroslav Ambrožič,
načelnik Saveza SKJ.
Naše Sokolstvo i dvadeset godišnjica balkanskog rala
Prosvetni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije povodom 20-go-dišnjice balkanskog rata uputio^ je svim sokolskim župama i društvima proglas, u kojem se, medu ostalim, veli:
»Kao što je poznato, ove jeseni pada dvadeseta obletnica prvog balkanskog rata, kada su udruženi balkanski narodi povcli krvavo kolo protiv svoga vekovnog neprijatelja i radi oslobode-nja još neoslobodene brace izvršili s njime konačni obračun. Bitkom kod Kumanova, koja pretstavlja jednu od naj slavni j ih pobeda ne samo u istoriji Srba, nego i jugoslovenskog naroda uopšte, osvečeno je Kosovo i za uvek likvidirana vlast turske imperije nad našim narodom. Njome je ujedno pro-budena vera u sopstvenu snagu kod svih delova našeg naroda, vera i nada
u integralno oslobodenje i ujedinjenje svih Južnih Slovena, naročito onih delova, koji su teško stenj ali pod austro-madžarskim jarmom.
Ceo jugoslovenski narod s puno ljubavi i pijeteta seča se tih slavnih dana, i kroz celu našu javnost, kroz svu dnevnu štampu i povremene časopise struji duh duboke zahvalnosti se-nama bezbrojnih junaka, koji su životom svojim iskupili našu slobodu.
I jugoslovensko Sokolstvo priključuje se iz dubine duše svoje ovom op-štem raspoloženju, i pred oltarom svetlih ovih žrtava s pobožnošču pali kan-dilo blagodarnosti, ljubavi i poštova-nja.
Velika sokolska izložba, koju pri-reduje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije i koja se otvara 13 novembra ove godine, posvečena je toj svetloj uspomeni«.
Nadalje se u programu preporu-ča, da se sve sokolske jedinice diljem čitave države sete tih dana i da naro-čitim predavanjima i govorima istaknu značaj balkanskih ratova u najnovijoj našoj istoriji i u stvaranju sadašnje naše države.
Željeznička poviaslica za posel Sokolske izložbe
U vezi s otvorenjem Sokolske iz-ožbe u Beogradu Generalna direkcija državnih željeznica, svojim rešenjem G. D. Br. 9471/32 od 29 oktobra 1932 godine odobrila je, da svi posetioci izložbe dakle i oni koji i nisu članovi sokolskih društava, za vreme od 10 do 31 novembra 1932 godine uživaju po-vlasticu u pola cene vožnje na svim vozovima kao i na rečnim brodovima. Ova povlastica važi uz uslove da če pri polasku putnik kupiti celu kartu, po volji bilo za koji razred, koja če mu važiti i za povratak, ako legitimaciju, koja se dobiva kod svih sokolskih društava, potvrdi sokolskom markicom, kao dokaz, da je pasetio izložbu. Legitimacije overoviče se u samoj izložbc-noj prostoriji. Članovi sokolskih društava imadu pri overovljenju predo-čiti svoju člansku legitimaciju.
«©»
Zbor starešina sokol, župa
Kako če se kod otvorenja Sokolske izložbe nači na okupu svi starešine sokolskih župa, to je uprava Saveza SKJ odlučila da se toga dana, po podne, održi konferenca izvršnog odbora Saveza i starešina župa. Na toj konferenci raspraviče se mnoga važna pitanja organizatorne naravi.
Narodno ** obranbeni rad Sokolstva
U krilu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije postoji narodno-obranbeni otsek, ciji je zadatak da putem sokolskog rada utiče na nacionalno, socijalno, ekonomsko i kulturno jača-nje našega naroda, da bi se na taj način u državi i izvan države sačuvala i unapredila narodna individualnost u odnosu prema drugim narodima. Ovaj če otsek sada proširiti svoj rad na sve pogranične župe, pa če se u tu svrhu i održati zbor svih referenata ovog ot-seka iz čitave države dne 12 o. m. u Beogradu.
Pokrajinski slet Saveza SKJ u Ljubljani
Prema zaključku ovogodišnje glavne skupštine Saveza SKJ održače se, kao što je več poznato, 1933 godine veliki pokrajinski slet u Ljubljani u sla-vu 70-godišnjice osnutka prvog sokolskog društva na Slovenskom Jugu’— Južnog Sokola — koji je osnovan 1863 godine, a čiji je danas naslednik — »Ljubljanski Sokol«. Taj pokrajinski slet obavezan je za župe: Celje, Karlo-vac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novo Mesto, Varaždin i Zagreb. U isto vreme sleta održače se i savezna među-sletska takmičenja za mač Nj. V. kralja Aleksandra I. Na ovim takmicenji-ma učestvovače takmičari iz čitave države. U svrhu što bolje organizacije sleta obrazovan je svečanosni i sletski odbor. Pripravni radovi započeli su svom snagom.
Naročita komisija več je odredila mesto slctišta. To je letnje vežbalistc »Ljubljanskog Sokola«, koje je u nepo-srednoj bližini grada, u drvoredu Tivoli. kraj Ljubljanskog velesajma. S uredenjem slctišta započečc se odmah. Predvideno je mesta za 4050 vežbača i 25.000 gledalaca.
Vežbe za sve kategorije, kao i mu-zičke kompozicije biče dovršene ovih dana, pa če se još ove zime zapoeeti uvežbanjem po svim sokolskim jcdi-nicama.
-gg*
Sednica načelništva Slovenskog Sokolstva
Brat Agaton Ileller, zamenik na-čelnika Saveza slovensko^ Sokolstva, sazvao je scdnicu načelništva toga Sa-
veza za dan 11 novembra o. g. u Tirše-vom domu u Pragu. Toj sednici u ime načelništva Saveza SKJ prisustvovače savezni načelnik brat Miroslav Ambrožič.
Sokolski kalendari za god. 1933
Jugoslovenski sokolski kalendar za članstvo te Kalendarič za sokolsku omladinu doštampavaju se i izači če ovi(h ^na- Cena kalendaru za članstvo : a za naraštaj 2 Din. Sve na-rudžbe šalju se Jugoslov. sokolskoj matici Ljubljana, Narodni dom.
Razno iz jugoslovenskog Sokolstva
Sokolska župa Mostar održače svoj naredni slet meseca juna god. 1933. —
Sokolska župa Varaždin umesto žnpskog sleta održače do godine dva poveča okružna sleta. Za ovu zimu sprema skijaški tečaj.
U Sokolskoj župi Sarajevo prošle nedelje dovršeni su prednjački ispiti.
S	uspehom položilo je ovaj ispit 15 Sokola i 3 Sokolice.
Narednog tedna održavače se pred njački ispiti u župi Skoplje. Ispitima pretsedavače jedan član načelništva Saveza.
12 XI 1920
Dne 12 o. m. navršava se 12 obletnica, kada je toga dana 1920 godine bio sklopljen u Rapalu za nas nesrečni ugovor, koji je Italiji dodelio naše najlepše krajeve s preko pola milijona naše rodene brače. Naša Istra s Trstom, Goricom i Rijekom, pa Zadar i Lastovo, to su ostale otvorene, najbol-nije rane na našem nacionalnom telu. To su rane, koje danas još jače krva-re, jer je tudin toj našoj brači i sestrama, valjda u ime svoje toliko raz-vikane kulture, oduzeo i najelementar-nija ljudska prava.
Najtežim zabranama da se taj naš narod služi svojim jezikom, nasilnom izmenom i potudivanjem narodnih imena, posvemašnjim ukidanjem svih škola na narodnom jeziku, potpunim uništenjem naše narodne štampe i pisane reči uopče, proterivanjem narodnih voda, učitelja i svečenika i 'najne-čuvenijim progonima svega što nosi slovenski narodni upečatak, procesi-ma, tamnicama, zatočenjima i kuršu-mima u leda — svim time hoče da se tome narodu unište i skinu sva obeležja, koja karakterišu njegovu individualnost, njegovu slovensku dušu, krv i pripadnost. I to se još dogada u veku postojanja Društva naroda i tolikih drugih visokih medunarodnih insti tucija, koje, medu ostalim, uzdižu i stijeg humaniteta! Što onda preostaje jednome narodu, na čiji se život ata-kira nego da se sam brani, svim sredstvima, kako zna i može!
Rapalski ugovor nas pogada i teže nego što se misli, jer on dira i u čast svega našega naroda. Za svoju naime jedva zamctljivu manjinu na obalama našega Jadrana, Italiji je uspelo da ugovornim klauzulama toj italijansko j šačici u našoj zemlji obez-bedi sva prava, postavi j ajuči je čak i u preferirani položaj pred ostalim državljanima naše krvi i našeg jezika. Pored toga, ona je tim ugovorom sebi osigurala i mnoge koncesije u kultur-nom i ekeonomskom pogledu. Za tih nekoliko svojih glava, koje danas žive od našega naroda i vuku korist od naše zemlje, Italija jc otvorila u mnogim našim mestima i svoje škole, iako u svima njima ima najviše par desetaka dece. Italijanska društva takoder slo-bodno deluju, a vrlo dobro znamo, što je i kakova je njihova svrha, kao i njihov rad. Nadalje u našoj zemlji posluju italijanske banke, parobrodar-ska društva i agencije, kao i mnoga industrijska preduzeča, koja vuku korist iz naše zemlje. Svako naše vece mesto u Dalmaciji i na Primorju ima italijanski konzulat za zaštitu italijanskih interesa. I italijanski državljani u našoj zemlji danas su sigurniji i za-dovoljniji nego što bi bili i u samoj Italiji, a i zaštičeniji su. Nije se stoga ni čuditi njihovoj bahatosti i držanju koje provocira.
Tako Italijani žive u zemlji, koju nazivlju barbarskom. A kako nam opet to naše dobro uzvračaju — o tome je suvišna svaka reč.
Ne težimo za revindikacijama, ali tražimo i moramo da tražimo, baš u ime one kulture, koja se toliko ističe, da se poštuju barem najelementarnija prava jednoga naroda. Jer bolje je u tom narodu imati kakvog-takvog prijatelja. nego večitog i zakletog neprijatelja. Procesi posvemašnjeg istreblji-vanja jednoga naroda s njegove rodene grude, istorija svedoči, teško su se vršili. A vidimo, da su se slovenska plemena znala kroz vekove da održe i u uzburkanijem moru jedne rase no što je italijanska.
A naša brača tamo za Učkom Go-rom neka znadu, da ih Jugoslavija uvek nosi u svomc materinskom srcu, njeno Sokolstvo pak u mislima svojim!
—čs.
Svečani broj »SoJcolslcog glasnika«
ННННИИНВНИММН1!111!1!11!!!!1111!111111!1Ш1!1!111Ш1111!1111!111Ш11!11Н111111111111!1111111!111!11!1!!1111!1111!1111Ш111!!11!11!111!1!11111!11!Ш111111Ш!11111111111 ata 1 tlecembra Izići će, Kao i svake godine, u povećanom opsegu. Hukoptse za ta/ bro/ Itrima uredništvo, oglase 1 narudžbe uprava lista na/dal/e do 2.2 o. m.
MHHHHHHHHH!llllllllllllllllll!illlllllllll!llllll!llllllllllllllll!lllllll!lllll!ll!lllllllllllllllllllll!llll!lllllllll!ll!lllll!l!!ll!ll!llllllllllllllllllllll!ll!lllll
Značaj
(K 15 novembra)
'Pred 67 godina, dne 15 novembra, izdahnuo je Jindržih Figner. Kada su mu čeitiri godine kasnije otkrivali na Olšanima spomenik, priprosti, vitki granitni obelisk, održao je tom prilikam govor dr. Miroslav Tirš, njegov najverniji prijatelj. I tada ga je oertao kratko, ali oduševljeno: »To je bio fčovek, kakvoga nećemo više videti. Covck, kakav se retko kada rada.«
U čemu je bila vrednost Fignero-va života?
Tirš o njemu priča, da je bio isti-noljubiv čovek; njegova misao je že-đala za čistom istinom, a laž je sma-
ga se vidi; naprotiv je bio n prvim re-dovima, kada je trebaio ,da se radi. Pravi junak!
Bio je ustrajan muz. 'Kao što nije tražio čovečije slave, tako takoder nije poznavao ni neprijateljstva ni zlobe. Kao onaj granftni spomenik na Olšanima: tvrd — kao što je bio Fig-tnerov značaj — tako se diže u visinu IFignerov duh, priprost — kao što je bila priprosta Fignerova misaonost. A igore na spomeniku soko — jer mu je IS oko bio nadasve.
Tako je prikazao Tirš svoga prijatelja. I ako tu slfku dopunimo još ti-
Jindržih Figner
trao moralnim nedostatkom; nedosta-taka svesti pa‘k ‘smatrao je sužanj-stvom; njegova vera bila je vera u na-Ppedak, u nezadrzivd razvoj. Istmoflju-brvofrt $ naprednost — to su bile prve značajne odlike Fignerova značaja.
I -dalje : bio je plemenit čovek. — L j uhio je ljude, pre s v ega potlačene ji ude i narode. Mrato je društva, u kojhna ‘su nekoji podložniei, drugi, pak Sospoda. Branio je slobodu čoveka i navoda, te se je za slobodu i borio; vise je postiva® poštenoga vadnika od jenoga i degenerdsanoga plemiča, te je “io prijatelj svakoga, ko ji je bio dobre v»ije i istinoljubivog mišljenja.
Bio je rodoljub dela, a me reči. Koristi narodne celine žrtvovao je sve što Je imao: svoje misli i imetak. li te o je da narod privede dotle, da bi se u celin' :zak)žio za gesla jednakosti. bratstva i slobode, da bi tako uzgojio narod u poštenju i rooralnoj snazi.
'Figner je bio janak, naj plemenitili №wak; nikada se nije izlagao, da bi Se ddvili njegovim črnima i zaslugama, n>kada nije očekivao zahvalnosti niti slave; uvek je ostao skroman radnik. Nitje se postavljao u prve redove, da
me, što još o Fignern znamo, onda pred našom dušom stoji u istinu »pravi plemič, pravi heroj«, kako ga je na-zvao Tirš. Jer ako je u starom i srednjem veku bio plemič onaj, koji se je odlikovao svojom telesnom snagom i odlučnošću, također i svojim plemenitim značajem, tada je u modemom do-bu plemič i heroj onaj, koji — kao Figner — stavlja sve svoje .sile, sve svoje misli, svoj rad i .svoj život u službu najuzvišenijlh ideala. A pri torne je i ostaje u sebi čvrst i pošten čovek, na koga se možeš da potpuno osloniš. Istinoljubivost, poštenje, dobrota srca, plemenitost — to su odlike pošfenog čoveka ili — kako se kaže — poštenjaka.
U današnje naše doba trebamo ovakovih muževa više no ikada pre. Tu spoznajo uvek ističu murevi, koji žele da privedti sudbinu čovečanstva boljoj budučnosti: oni najbolje vide, koliko nam nedostaje, da se to postig-ne, jer toga, eega nam najviše nedo-staje, to su čvts« značajevi, vode d radnici, kakav je bio Figner.
(Po »Sokolskych proslovech« — 3932 g., sv. 9 — priredio M. K-č.)
Smelnje normalnom razvoju sokolske ideje
, . U -poslednje vreme u našim sokol-f ‘istovima veoma često se piše o
skQmmživotu°jTn dckadlcn+ciii 11 f°ko1:
nvim nnaeni ■ e UVek traZC 1 lekoVl
u КД,	pojavama...
to opah bo.jlS. sla nas sokolski organizam
A .sve je to opet dokaz, da kod nas nije baš sve omako kako bi trebalo da bude. Mnogi su se več našli pobu-deni, da na ovom mestu ukažu na razne štetne pojave, i davali su svoja mišljenja i predloge za lečenje tog zla. AH je, ka'ko izgleda, sve to ostalo mrtvo slovo na papiru. Niko na to ne obrača ni najmanje pažnje, kao da je u našim redovima sve u savršenom redu. A stanje, medutim, umesto da se popravlja tamo gde ne valja, ono se svakrm da-nom sve više pogoršava. — Svako zlo redovno pripisuje se društvenim upravama. Ono. istina, ako članovi jedne društvene uprave nisu na svom mestu, n’kf, oni nisu dorasli svojim položajima' ,z budi kojih razloga, onda je logično da celo društvo ne može napredovati pi u kom praveu. — Medutim, valja j,'11 ati na umu, da je večina društvenih runkcionera postavljena ili praporuče-na kati podesna od strane viših naših
instancija. U takvim slučajevima, razume se, za svako eventualno zlo u jed-nom društvu, ne može se tražiti krivac u njegovoj sredini. Ono nije ni u stanju .da to zlo otkloni, jer nije u stanju da jednog ili više nepodesnih funkcio-nera smeni. lUzmfimo primer: jedno malo i novo društvo, posle svog osnutka počelo je lepo da napreduje. U jan. ovc godine izvršen je izbor nove uprave tog društva. Od tada, dakle več devet meseci, ta uprava do danas još nije održnla ni jednu odhorsku sednicu; i mje priredila ni jednu javnu priredbo, pa ni na sam Vidovdan; nema ni jed- ‘ nog clana-icu vežhača-iicu; ne vežba ni
s decom ni
s naraštajem, uopče ne radi
apsolutno ništa, n svojo j župi redovno, i.i neredovno, šalje svoje periodične izvestaje nspunjava rcv.nosno sve mo-pisane rubrike i — tačka. — Ili: valja održati propisan javni čas, ili pak selo; ono se obavi tek ,da bi se mogla ispuniti odgovarajuča rubrika u izve-štaju. O moralnom uspehu tu se ne vodi računa. Glavno je da se rubrika može popuniti. Na priredenom selu, n. pr. ne vodi se računa o tome što če se okupljenom narodu, večinom mladeži, prikazati ili prožiti za uživanje. Ako se daje ieranka. onda sc ista otvori s
jednim kolom. I ono ostaje j edino za celo vreme igranke. Jer posle se nižu sami neki foksovi, tangovi, rumbe i sl.,
0 narodnoj igranci više ni pomena.
Tu se sada valja pitati, ima li tu neke odgovornosti za ovakav rad i do koga je krivica, da se ovakva društva
1 dalje kao takva vode. Jer da tu ima neke odgovornosti, ne može biti spora.
Dakle, dokle god ovakva društva budu postojala, i odozgo tolerisana, dotle u našim redovima nečemo imati samo i jedino pravih Sokola; ne možemo očekivati nikakav koristan plod s njive, koju smo poverili neznalicama da je obrađuju. A nije dovoljno ni to da se Sokolstvo depolitizira, kako je to ovde jedan brat tražio; jer valja znati da ima mnogo naše brače koji su u po-litičkom životu vcoma eksponirani, pa su zato ipak izvršni Sokoli. Ali to su istinski Sokoli, koji svoje delovanje umeju i znaju da podese tako, da ono nimalo nije štetno za Sokolstvo. Da je politika za Sokolstvo štetna, o tome ne može biti spora. Ali da se naši redovi potpuno pročiste od politički obeleženih ljudi, nemoguče je. A, konačno, danas to nije baš ni neminovna potreba, pošto su se političke strasti, hvala Bo gu, kod nas več svele na minimum..
Mnogo je veče zlo u našim redovi m a to, što danas u večini slučajeva, vodeče položaje u našim jedinicama za-uzimaju, da ih tako nazovemo, Sokoli-karijeristi. Večina današnjih sokolskih funkcionera pre donošenja Zakona o Sokolu nije se bavila Sokolstvom ш toliko, da bi vam mogao kazati gde je Soko osnovan. A čim je pala reč »Zakon«, mnogi odmah pomisliše: e, sada se mora biti Soko, pa ma i bez volje, samo da se. štono kažu, koža ocnva. iPostaše preko noči Sokoli ii oni. koji mi samu reč »Soko« ne umeju pravilno da izgovore. I ne samo da su postali Sokoli, več su odmah našli načina i pulta da postanu i vode Sokolstva, pa i vaspitači naše sokolske omladine, a mnogi još ni danas ne znaju našim jezikom pravilno da govore.
Dakle, sve dotle dok se naši redovi ne pročiste od tih karijerista, od •onih kojima sok. odora i sok. znak služi za zaštitu »njegove kože«, dotle čemo biti stalno u o padanju. — ne u broju, tu smo u porastu, več u kvalitetu, u „sokolskim sposobnostima. u sokolskoj svesti, u sokolskim vrlinama1 pa i u sokolskom moralu. A produži li se ovakvo stanje i dalje, i br-ojno. čemo početi opadati, jer ispravni i nacionalno svesni Sokoli moraju biti razočarani i izgubiti svaku vol ju za rad, kada im na čelu pojedinih organizacija, a i u samoj organizaciji sede ^udi, koji sa Sokolstvom ima ju zajedničko samo to, što se takvima nazivaju, i kada u svo-joj sredini vide i slušaju ljude za koje znaju, da ne sarnm da nisu Sokoli po srcu i duši i sokolski ne osečaju, več i da mrze sve što je i sokolsko i slovensko.
U tom pravcu bi valjalo tražiti le-ka svemu nemilom što se u našoj organizaciji dešava. Valjalo bi pristupiti le-čenju, i to odmab. — Jer Soko očekuju još velike zadače, Soko ima još mnogo da uradi na polju širenja bratske Iju-bavi, trpeljivosti i uzajamnog razumevanja. Velike su zadače njegove, pa i izvršioci tih zadača imaju da budu naj-oprobaniji i najsvesniji sokolski radnici. Oni ne smeju biti smetani u tom radu od raznih karijerista, koji su se u Sokolstvo uvukli zbog svega drugog, samo ne zbog dobra Sokolstva. Preduz-memo li u tom pravcu potrebne mere, možemo biti posve sigurni da če napre-dak i procvat našeg sokolskog života biti osiguran za sva vremena. Tada možemo biti sigurni da če sokolska misija biti sprovedena u potpunosti, na sreču i blagostanje vaskolikog Slovenstva.
Pavle Kvaić — St. Vrbas.
Iz telovažbačliog sveta
FRANCUSKA RADNICA NA POLJU TELOVEŽBE — O OSNOVAMA TELOVEŽBE
Andre Joli, poznala pariška radni-ea na polju telovežbe, napisala je za list »L’ami di pepl« interesantan čla-nak o značenju i osnovama telesnog uzgoja. U pomenutom članku kaže, da je ženama telovežba više potrebna nego muškarcima, jer več njezina uloga kao buduče majke traži mnogo telesne snage i elasticiteta njezinog tela. Ali za sve ovo potrebno je, da je telovežba svestrana. a nikako jednostrana, jer je specijalizacija moguča samo kod iz-vesnih naravi, kojima je več sama priroda stvorila uvete. Za sve ostale normalne žene i devojke potrebna je raznolikost, i to u telesnom uzgoju počev več od detinjskih godina. Dakle ne samo šport, ne sama ritmika, ali opet ne samo vežbanje na ili sa spravama, nego sve ovo kad se sistematski gaji može dati povoljne rezultate.
SAVEZNA SKUPŠTINA DTJ U PRAGU
Od 28 do 30 oktobra ove godine održao je Savez radničkih telovežba-ekih jedinica svoju redovnu skupštinu u Pragu. Jedna od glavnih točaka programa ove skupštine bila je priredba III radničke Olimpijade u Pragu, koja
.... brzinom
avljona
osvojili su amenčki
HIS NIASTER S VOICE
superheterodyn radio aparati svijet
N a j veča SELEKTtVNOST, REPRODUKCIJA kakove još do sada nije bilo, nedokučiva KVALITETA — odlikuje ove RADIO APARATE. USLUED O SO BI TO NISKE CJJENE APARAT je za svakoga PRISTUPAČAM.
Prodaju vrše u državi isktjučivo
autorizirani trgovce
THE GRAMOPHONE COMPANY ltd.
treba da se održi gediine 2^34, d to -na Strahovskom Polju, gde je cmt Rodine održan i veliki IX svesokolski slet. Več na ovoj skopštini izabrani su prvi ot-seci, koji če voditi prve pripreme, a ujedno je raspisan i sletski porez, koji če izuositi 25 Kx za članove, 6 Kč naraštaj i 4 Kč za deeu. Interesantam je bio izveštaj načelnice, koja je loon-statovala lep napredak i porast ženskih odeljenja otkako se je vodstvo tih kategorija potpuno osamostalilo. Članica imade darns preko 50.000, Skupština je nadalje odbila predlog da se uvede n pojedine organizacije DTJ nogomet. Novom saveenom odboru opet je na čelu poznati radnik i narodni poslanik František Humdhans, za načelnika je izabran Fr. Mrazek, za načelnicu Jehova, a za prosvetara L. Vaverka.
ZIMSKI STADION U PRAGU
U nedelju 6 novembra bio je na svečan način otvoren n Pragu zimski stadion, 'koji če služiti Tazndm šport, priredbama. Ovaj stadion foiac po svo-me uredenju jedan od naj m ode nmj ih u Evropi, tako da če se moči u njemu i u zimi održavati razne sportske priredbe.
PRIPREME ZA ZIMŠKU OLTMPI.TAT5U
Za narednu XI Olimpijadu, koja če se održati godine 1936,, več je počeo s pripremama smučarski klub u Par-tenkirhenu, gde če sc održati zimsko-sportske olimpijske priredbe i takmi-čenja. Vrše se pripreme za gradnju ska-kaonice na takozvanom Kohebergsšan-ce, gde če se obaviti takmičenja u skakanju. Nakon preuredenja biče omo-gučeni na ovoj skakaonici skokov! do 75 metara. Kod same skakaonice biče postavljena tribina s oko 5000 sediš ta, a nad samom skakaonicom dve manje tribine sa oko 1000 sedala. Pošto če se održati velika medunarodna takmičenja več 14 februara naredne godine, treba da bude skakaonica gotova več do Nove godine kako bi se na njoj moglo trenirati.
Hiljadu dvestoto izvodenje »Prodane neveste« u Pragu. Slavna Smeta-nina opera »Prodana nevesta« doživela je na dan 2 novembra u Narodnom divadlu u Pragu svoje hiljadu dvestoto prikazivanje. Dakle se je samo u Pragu ova prekrasna opera izvodila 1200 puta! Premijera ovog bisera češke nacionalne muzike bila je godine 1866 u privremenom pozorištu, ali nije posti-gla naročitog uspeha. U sadašnjoj zgradi Narodnog divadla davala se je po prvi put točno pre 60 godina na dan 2 novembra. Od ovog dana počinje njen pobedonosni put. koji ju je vodio i medu tuđe narode.
Smrt pretsednika Ci-venag lateia prof. dr. Marka Leka. NaSkon -disitsg bo-
lovanja umro je u petak 3 novembra
o.	g. u Beogradu pretsednik Crvesnog krsta kraljevine Jugoslavije profesor dr. Marko Leko, dugogodišnji profesor i rektor bivše Velike škole u Beogradu. Dr. Leko bio je glasovat na učenjak, i čovek vanredno pic menite^ srca. Koliko je njegov rad ссцјеп na naj višem mestu vidi se po tome, što je paraš to su za velikim pokojnikom prisustvovao lično Nj. Vel. Kralj.
Velike invalidske svečanosti. U
nedelju 6 novembra o. g. održaae su u Beogradu velike i značaj ne svečanosti invalida kraljevine Jugoslavije, na koje su pohrlile brojne delegacije iz svih krajeva države. Ove svečanosti, koje su se pretvorile u značajne i od-lučne nacionalne manifestacije, pridobile su još na svom značenju i sjaju time, što je Nj. Vel. Kralj sam predao i razvio zastavu, koju je poklonio la-validskom udruženju. Nj. Vel. Kralj održao je saku pij enim ratnim invalidi-ma, kojih je bilo oko 15.ШК), krasan patriotski govor.
50 godišnjica pozorišnog rada Dra-gutina Frajdenrajha. U subotu dne 5 novembra « zagrebaSrom Narodnom kazalištu svečano je proslavljena 50go-dišnjica umetničkog rada nestora za-grebačkih glumača g. Dragutina Fraj-denrajha. Tom prilikam davala se Mo-lijerova komedija »Škrtac«, u kojoj je naslovnu ulogu igra® sam jubilarac, a u kojoj ga do danas još niko nije mogao da zameni. S jubilarcom, čiji je otac pisac poznatog komada »Grani-čari« i osnivač hrvatskog kazališta, vezana je sudbina i razvoj Narodnog kazališta u Zagrebu. Ovaj veliki umetnik rodio se u pozorištu, kojemu je sve do sada ostao veran.
f Rado Murnik. Nakon smrti dvojice istaknutih slovenačkih pisaea, Mil-činskog i Funteka, umro je u nedelju
6	o. m. ujutro u Ljubljani, nakon više-godišnjeg teškog bolovanja,^ najbolji slovenački humorista i satiričar Rado Murnik. R. Murnik rodio se godine 1870 i več u svojoj mladosti posvetio se književnosti, u kojoj je zauzeo vidno mesto i postao bez sumnje najbolji slovenački humorista. Šteta, što ga je teška bolest u najbolj im godmama otr-gnula iz najaktivnijeg rada, kada je mogao dati narodu svoje več sazrele radove.
SLETSKA SPOMENICA
Prva sveska sletske Spomenice ovogodišnjeg praškog svesokolskog sleta izdana je več pre samog sleta. Sada je izdan trobroj te »Spomenice« sa više od sto strana te sa mnogo ilustracija. U tekstu nalazi se u prvom
Str. 4.
redu izveštaj o velikom sokolskom sta-fetnom trčanju, koje je bilo priređeno dne 17 septembra 1931 na sam dan stupanja u Tirševu godinu, kada je iz najudaljenijih krajeva Češkoslovačke Republike trčalo istovremeno devet sokolskih štafeta prema sokolskom centru, Tirševom domu u Pragu. Dalje se u ovom izdanju »Pamatnika« (češki naziv »Spomenice«) nalazi opis smučarskih takmičenja slovenskog i češkoslovačkog Sokolstva u Štrbskom
Rosifa-Fomier ♦ društvo za oslguranfe I reoslguranje ♦ Beograd
Plesu, zatim slede opisi školskog, deč-jeg i dačkog dana, te delimično i na-stupa članstva. Veoma zanimljivo pišu u ovom broju autori prostih vežbi
o	postanku njihovih kompozicija za taj slet. Tu se nižu takoder i izveštaji
o	veslačkim i kanoističkim takmičenji-ma; a objavljeno je i nekoliko veselih anegdota iz života za vreme sleta i t. d. Konačno je u ovom izdanju objavljen članak starešine poljskog Sokolstva br. A. Zamojskog: Tirš i Poljaci.
гт i m,
Župa Bjelovar
SOKOLSKA ČETA TROJEGLAVA
Na 9 oktobra o. g. održana je prva javna vežba novoosnovane čete Troje-glava uz sudelovanje br. okolišnih dru-štava. Toga dana imalo je selo svečani izgled. Mnoge seoske kuče bile su iski-čcne državnim zastavama. Sletište je bilo također ukusno iskičeno. Selo Tro-jeglava po prvi put je doživelo sokol-sku svečanost, koja, po svojemu cilju i programu, nadmašuje sve svečanosti, koje su do sada u selu priredivane.
ko vreme rada postigli lepe rezultate na tehničkom polju. Izveli su dosta skladno i pravilno vežbe na preči, što je bilo iznenađenje br. Sokolima iz ostalih društava. Pokazali su i mesnim seljacima, što sve može da stvori volja i ljubav za Sokolstvo. Na taj način razbili su sve neumesne primedbe nekog seljaštva, da je Sokolstvo nepotrebno selu, jer seljak dosta vežba. Sokolski podmladak nastupio je i pobrao vrlo lepe uspehe. Naročito je bila lepa vežba m. i ž. podmladka Sokolskog društva Dežanovac, koja je bila izvedena s pevanjem »Oj letni, sivi sokole«.
U 1 sat po podne bio je svečani doček gostiju. Bratsko Sokolsko društvo Daruvar primerno se odazvalo, te pobudilo svojim nastupom opču pozornost Br. Sokolsko društvo Dežanovac, kome pripada četa, odazvalo se u velikom broju. Br. Sokolsko društvo Uljanik i D. Brestovac zastupana su bila po br. vežbačima.
U 2 sata formirala se povorka Sokola, te mesnog stanovništva u kojoj su svirale dve fanfare, dar. Sok. društva i mesnog Vatrogasnog društva Trojcglava. Mesno seljaštvo spontanim oduševljcnjem pozdravljalo je br. Sokole, koji po prvi put stupaju u selu Trojeglavi u gustim redovima, da osvo-je srca seljačkog naroda.
U 3 sata po podne započco je program javne vežbe, koji se je sastojao od 10 tehničkih točaka. Sve su točke lepo i skladno izvedene s mnogo razumevanja i discipline. Treba istači br. vežbaČe iz Trojeglave, koji su za krat-
Sa prve favne vežbe Sokol" ske čele Trojeglava
Nakon javne vežbe pred svrstanim kategorijama Sokola i Sokolica održao je temperamentni govor o Sokolstvu, Jugoslovenstvu i Slovenstvu br. načelnik Sokolske čete Trojeglava Dimitrije
I.	Momeilovič, mesni učitelj. Govornik je bio pažljivo saslušan, jer je govorio ubedljivo i iskreno. Iza govora bila je otsvirana državna himna, posle koje je nastalo klicanje Nj. Vel. Kralju Aleksandru i Prestolonasledniku Petru.
Medu publikom bio je zapažen sedi sokolski »veteran« br. Mikiška, koji je s velikom zanimivošču promatrao rad svih kategorija. To je jedan od br. Sokola, koji je u Češkoj proveo velik deo života, a naročito mu se svida, što vidi, da je jugoslovensko selo pro-govorilo sokolski.
Javna vežba uspela je moralno i materijalno. Mnogo su se trudila br. Venci Novotni, Tešo Peakovič, Venel Brzobohati i Vaso Krajnovič kao i drugi, da je javna vežba organizacijski uspela.	L).	M.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO HRAST NK
Naše Sokolsko društvo je proslavilo dvajseto obletnico slavne kuma-novske bitke v petek 28. oktobra.
V	dvorani, ki je bila okrašena s trobojkami, slikami kralja Aleksandra, balkanskega junaka kralja Petra Osvoboditelja, sliko balkanske vojske ter s cvetjem, se je zbralo dokaj občinstva ter članstva. Zastopani so bili tudi uradi, žandarmerija in industrijska podjetja. Slavnosti pa so se udeležili tudi zastopniki bratskega društva Dol.
Po uvodnih besedah br. starešine Groznika je govoril o pomenu dogodkov in o njih samih br. prosvetar Mahkota. Sledila je vedno lepa pesem »Buci morje«, ki jo je dovršeno zapel društveni oktet, ki ga tvorijo br. dr. Neu-berger, Kavšek, Čander, Podmenik, Završnik, Groznik, Volk in Mahkota.
Nadalje je deklamirala prav ljubko s. Paternostrova Ganglovo »Ranjenec od Prilepa«, ter br. ing. Frcyer s primernim zanosom »Albanske gore« od istega pesnika.
Recitacije s. Jenkove iz ciklusa »Raja», ki so sledile, so bile nežne in užigajoče.
H koncu je zapel oktet še pesem »Slovence, Srb, Hrvat« prav odlično.
Lepo manifestacijo je zaključil br. starešina z vzkliki kralju in domovini.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGORJE OB SAVI
Iz prednjaškega zbora
Prednjaški zbor je na oktoberski seji sklenil prirejati v zimskem času sestanke telovadcev in telovadkinj, na katere imajo prost vstop tudi ostali
eden tistih, ki se ni bal tedanjega nemštva in se pokazal Sokola in zavednega Jugoslovana. Vse svoje življenje je bil zvest nacionalist. Služboval je dolgo let pri zagorskem rudniku, pozneje pa pri bratovski skladnici. Marsikateri upokojenec se ga danes spominja, ker jim je bil pomočnik, svetovalec, jim delal prošnje in vse to iz
člani Sokola. Ti sestanki naj bi imeli namen članstvo seznaniti s sokolsko idejo, s sokolskim telovadnim sestavom ter gojiti družabnost med članstvom.
Prvi tak sestanek je bil 26. oktobra, katerega se je udeležilo mnogo članov, še več pa članic. Uvodoma je načelnik br. Klun pojasnil udeležencem namen teh večernih sestankov, na kar je br. Šulin podal v lepih besedah glavne smernice sokolske ideje. Za njim je br. Klun referiral o Kumanov-ski bitki ter sc spomnil borcev, ki so dali življenje za našo svobodo. Končno je obdelal br. Černelč nekatere panoge lahke atletike ter vse pokazal s slikami s pomočjo epidioskopa, ki ga ima naše društvo. Po teh zbranih predavanjih se je razvila splošna debata in prvi sestanek je vsekakor zelo dobro uspel in upamo, da pridemo kmalu zopet skupaj. Za drugi večer se nam obeta zopet zanimiv program, saj bo med drugim zanimivo predavanje o zimskem športu.
IZ PROSVETNEGA ODSEKA
Dramski odsek je otvoril letošnjo sezono 23. oktobra s smeha polno komedijo »Vražji Rudi«, ki jo je režiral br. Adamič. Igra je bila zelo dobro naštudirana. Naslovno vlogo je sijajno podal br. Jože Mccilovšek, ki nas bo žalibog zapustil. Odhaja na novo službeno mesto v Paračin. Tudi ostali igralci so se dobro potrudili in želimo, da bomo zopet kmalu kaj videli.
PREDZADNJI USTANOVITELJ NAŠEGA SOKOLSKEGA DRUŠTVA MRTEV!
V	noči od 30. do 31. oktobra nas je za vedno zapustil naš najstarejši Sokol br. Lavoslav Jerin v 77. letu svoje starosti. On je bil pred 42 leti
f Brat Lavoslav Jerin
ljubezni do bližnjega. Vzgojil nam je tudi 4 sinove in 3 hčere in vse v zveste Sokole. Kdo ne pozna br. Lojza, ki je bil vzoren telovadec in večletni načelnik Sokolske župe Celje?
Pogreb pokojnega, ki je bil v sredo, 2. novembra, je pokazal, kako je bil priljubljen v zagorski dolini.
Na čelu žalnega sprevoda je korakalo 49 Sokolov v kroju z dvema praporoma (iz Trbovelj in Zagorja). Med njimi je bilo 26 domačinov, 10 iz Trbovelj, 9 iz Izlak in 4 iz Dola pri Hrastniku. Za njimi so korakali gasilci ter rudniška godba, a za krsto pa dolg sprevod. Združeni pevski zbori so zapeli 3 žalostinke, ki so bile zadnji pozdrav zavednemu Sokolu in Jugoslovanu. Slava mu!
Župa Kragujevac
TAKMIČENJA VOJSKE U ŠESTE-ROBOJU
U sporazumu s komandantom Šu-madijske divizijske oblasti, a po predlogu načelnika župa, župa Kragujevac priredila je na dan 30 i 31 oktobra o. g. u Kragujevcu utakmiee vojske u še-stoboju. Šestoboj se sačinjavao: 1 proste vežbe bez oružja; 2 skok u dužmu s ratnom spremom; 3 trčanje na 100 metara u ratnoj opremi; 4 bacanje bombe u metu; 5 prenos tereta i 6 br-zopešačenjc na 3 km u ratnoj opremi. Bacanje bombe vršilo se u maskiram rov na 25 metara iz stojeceg stava, na 20 metara iz klečečeg i na 15 metara iz ležećeg stava. Iz svakoma stava bom-ba se bacala po tri puta Za prenos tereta služila su tri samluka od puscane municije u težini od 10 kg i prenosih su se na otstojanjc od -5 metara. Za brzo pešačenje na 3 km bilo je obavez-no da celo odeljenje stigne na cilj istovremeno ali je bilo doz volj eno da se vojnici medusobno pomažu. Ovo brzo pešačenje izvodilo se baš po najveeoj kiši i po velikom blatu, te prema torne postignuto vreme je vrlo dobro.
Prvo mesto zauzelo je odeljenje III protivuavionskog diviziona iz Kraljeva sa 1958 bodova, H mesto odeljenje I diviziona XIX art puka iz Gor. Mi a-novca sa 1906 bodova i 111 mesto odeljenje XIX peš. puka iz Kragujevca sa 1709 bodova. Ocenjivalo se po tablici, koju je sastavio načelnik zupe br. Pro-haska.
Najbolji rezultati su ovi:
1	pešačenje na tri kilometra I divizion XIX art. puka iz Gor. Milanov-
ca sa 23 minute i
o	trčanje na 100 metra u ratnoj opremi dobio je Levi Avram, redov III protivuavionskog diviziona, za 13 i
s/s sekunde.
3 bacanje bombe u metu rranic Jo-sif redov III protivuavionskog diviziona, sa 91 bod od 135 mogučih.
4 skok u dužmu u ratnoj opremi Červenkovič Josip, redov III protivuavionskog diviziona i Pšenica Alojz, redov XIX peš. puka, obojica sa 375 m.
5 prenos tereta Červenkovič Josip, redov 111 protivuavionskog diviziona
za 36 sekundi.
6 u prostim vezbama odlikovalo sc
od djenj ona.
prUMUU  ----------
e III protivuavionskog divizi
Kao pojedinci postigli su prvo mesto Červenkovič Josip, redov III protivuavionskog diviziona i Humar Dušan, podnarednik I diviziona XIX art. puka, oboj ica sa po 345 bodova, II mesto Gavrilovie Zivojin, redov I diviziona XIX art. puka sa 344 boda i III mesto redov iste jedinice Katarina Josip sa 342 boda.
Za pohvalu je trud i rad vodnika odeljenja III protivuavionskog diviziona br. Vraniča Momira, art. p. poruč-nika, i vodnika odeljenja I diviziona XIX art. puka br. Milojkoviča Božida-ra, art. p. poručnika, koji su pripremali odeljenja za utakmiee. — J. P.
Ispravljamo
U 43 broju našega lista od 27 okt. o. g. pod vešču »Iz sednice saveznog TO« (održane 25 oktobra) pomutnjom izvestioca saveznog TO objavljeno je, da su za pokrajinski slet u Ljubljani dosada primljene proste vežbe za članove (sastav br. Gregorke), međut'm treba da stoji, da su te vežbe zajed-nički sastavila brača Boris Gregorka i inž. Pibernik Mirko.
U 44 pak broju od 3 o. m., na str.
2	u članku »Tirš i Darvin«, početna reč prvoga retka odozgo prvoga stup-ca treba ispravno da glasi: »Prenesimo«. Molimo da se uvaži. — Ur.
Župa Ljubljana
SESTANEK SOKOLSKIH PROSVE-TARJEV ŽUP DRAVSKE BANOVINE IN ZBOR DRUŠTVENIH PRO-SVETARJEV
Prosvetni odbor Sokolske župe Ljubljana je sklical v nedeljo 6. t. m. zbor društvenih prosvetarjev na posvetovanje o bodočem delu v letošnji zimski sezoni. Od 52 društev in 20 čet se je zbora udeležilo le 23 društev in
4	čete, dočim sta se 2 društvi in 4 čete opravičile. Z največjim ogorčenjem moramo grajati neudeležbo sokolskih društev iz najbližje okolice Ljubljane in celo iz Ljubljane same. Sokolska društva Ljubljana IV, Ljubljana-Šiška, Moste, Stepanja vas, Ježica, Št. Vid, Vrhnika itd. so s svojo odsotnostjo pokazala skrajno nedisciplino, neuva-ževanje in briskiranje okrožnic ZPO. Pričakujemo, da bodo ta in vsa ostala društva v bodoče resnejše uvaževala pozive ŽPO, sicer bi ŽPO moral poseči po ostrejših merah.	•
Zbor je otvoril predsednik ŽPO br. Poharc Janez s kratkim pozdravom zastopnikom bratskih žup iz Celja br. inž. Burniku, iz Kranja br. Špicarju in iz Novega mesta br. Tratarju. Po poročilu brata predsednika ŽPO o dosedanjem in bodočem delu ŽPO so podali izčrpna poročila tajnik in sta-tističar br. Uranič, župni novinar br. Horvat, knjižničar br. Sartori ter br. Markič o dramskem delu in br. Juva-nec o pevskih in godbenih odsekih. Vsa poročila so bila po krajši debati soglasno sprejeta.
Prosvetar Sokolske župe Kranj br. Šplcar je imel nato zanimivo predavanje o »Socialnem delu v Sokolstvu«, ki je napravilo na vse zborovalce najboljši vtis. Govorniku se je v lepih besedah zahvalil predsednik br. Poharc, nakar je orisal minimalni program ZPO za bodočo sezono in obvezen minimalni program prosvetnega dela za vse župne edinice. Glavne točke minimalnega programa za društva in čete so: izvedba idejne šole za novo članstvo, proslava 1. decembra po navodilih SPO, propagandni teden za sokolski tisk, prosvetni večeri, obvezno osnovanje prosvetnih odborov po društvih z nad 100 člani, sistematična propaganda za pokrajinski zlet v Ljubljani leta 1933 itd. Ves ta minimalni program so bratje prosvetarji soglasno odobrili.
V	imenu prosvetnega župnega odbora Sokolske župe Celje je pozdravil zbor br. inž. Burnik, ki je podčrtal važnost sokolskega prosvetnega dela. Ko so pri slučajnostih še nekateri bratje podali nekaj zanimivih nasvetov, je br. Poharc ob 13. zaključil uspelo sokolsko zborovanje.
Popoldne ob 15. se je vršilo posvetovanje sokolskih prosvetarjev žup Dravske banovine ter so bili navzoči za župo Celje predsednik br. inž. Burnik, za župo Kranj br. Špicar, za novomeško župo br. Tratar, za ljubljansko župo br. Poharc, dočim se je prosvetar mariborske župe br. Lindtner opravičil. Navzoči so bili na sestanku tudi elani ZPO in nekateri bratje iz bližnjih sokolskih društev. Sestanek je vodil pred sednik ljubljanskega ZPO br. Poharc.
Na sestanku so bili sprejeti soglasno naslednji sklepi:
Na vseh prosvetnih tečajih posameznih žup Dravske banovine naj sodelujejo kot predavatelji bratje iz sosednjih žup, organizirajo naj se skupna taborcnja za članstvo in naraščaj, ustanovi naj se arhiv iger, osnuje naj se oderska centrala s sedežem v Ljubljani, vsaka župa naj izda po 1 igro. izda naj se knjiga, ki bo vsebovala načrt vzornega predavanja, deklamacije
in primerno nacionalno igro za proslavo 1. decembra.
Vsem župnim prosvetnim odborom se je naročilo, da preskrbe potrebno število predavanj, ki sc bodo oddajala potom Radio-Ljubljana. Razporeditev teh predavanj bo oskrbel Z1 O v Ljub
^аП Ker sc je mnogo starih sokolskih delavcev odtegnilo sokolskemu delu,
se jih pozove k zopetnemu udejstvovanju s posebnim apelom v časopisju.
Glede poročanja v dnevno časopisje je bilo soglasno sklenjeno, da se bo naprosilo uredništva, naj vse dopise, ki se tičejo Sokolstva, objavljajo izključno pod sokolsko rubriko.
Župa Mostar
PREGLED TEHNIČKOG RADA ŽUPE U PROLETNJEM I LETNJEM PERIODU
(Svršetak.)
OKRUŽNE UTAKMICE
Na 4 septembra održane su okru-žne utakmiee u svim okruzima sem okruga broj V sa sedištem u Potomju. Uspeh utakmica u pojedinim okruzima kao i uspeh igranja u igri odbojci bio je sledeči:
1) Okrug br. I u Nevesinju. Održao je svoje utakmiee u Gacku. Utak-micama su pristupila društva Nevesi-nje s 1 odeljenjem članova, društvo Gac,ko 1 odeo članova i članica do-čim društvo Avtovac istima nije pri-stupilo. Uspeh utakmica bio je sledeči:
Laka atletika: članovi: I mesto Ne-vesinje sa 164'855 tačaka, II mesto Gacko sa 14T693 tačaka; članice: I mesto Gacko sa 93’80 tačaka.
Odbojka:	Nevesinje	—	Gacko:
I set 13 — 15, II set 15 — 5, III set 15 _ 3. Pobedila je momčad Nevesi-nja.
2) Okrug br. II u Mostaru. — Održao je svoje utakmiee u Mostaru. Utak-micama su pristupila sledeča društva: Imotski 1 odeljenje članova, Konjic 1 odeljenje članova i muškog naraštaja. Mostar, 2 odeljenja članova, 2 odeljenja muškog naraštaja, 1 odeljenje članica i ženskog naraštaja. Uspeh je bio sledeči:
Laka atletika: članovi: I mesto Mostar sa 127-610 tačaka; II mesto Imotski sa 119-000 tačaka; III mesto Konjic sa 107-690 tačaka; IV mesto Mostar sa 97"260 tačaka; članice: I mesto Mostar sa 76-75 tačaka; muš. naraštaj: I mesto Mostar sa 143’470 tačaka; II mesto Mostar sa 112-050 tačaka; III mesto Konjic sa 99-430 tačaka; žen. naraštaj:
I mesto Mostar sa 74'400 tačaka.
Odbojka: članovi: Mostar — Imotski: I set 15 — 3, II set 15 — 3, pobe-duje Mostar; Konjic — Mostar: I set 15 — 13, II set 15 — 9, pobeduje Mostar; Konjic — Imotski: I set 15 — 1.
II set 15 — 9, pobeduje Konjic; muškl naraštaj:	Mostar — Konjic: I set 15 _ 0, II set 15 — 11, pobeduje Mostar.
U utakmicama između članica i ženskog naraštaja društva Mostar po-bedile su naraštajke. Utakmicama nisu pristupila društva Prozor i Tomislav Grad.
3) Okrug br. III u Dubrovniku. —
Održao je svoje utakmiee u Dubrovniku. Utakmicama su pristupila društva Dubrovnik sa 2 odeljenja članova i po
1	odeljenjem članica te muškog i ženskog naraštaja, Trebinje 1 odeljenje članova. Utakmicama nisu pristupila društva: Bileea, Cavtat i Ston. Uspeh utakmica bio je sledeči:
Laka atletika: članovi: I mesto 7 re-binjc sa 146050 tačaka; II mesto Dubrovnik sa 116-990 tačaka; III mesto Dubrovnik sa 84740 tačaka; članice:
I	mesto Dubrovnik sa 117*220 tačaka; muš. naraštaj: I mesto Dubrovnik sa 131 800 tačaka; ženski naraštaj: I mesto sa 108'50 tačaka.
Odbojka: Trebinje — Dubrovnik.
I	set 15 — 3, II set 15 — 0, pobeduje Trebinje. Ostale kategorije nisu igrale
odbojku.	v
4) Okrug br. IV u Korčuli. — Održao je svoje utakmiee u Blatu. Utakmicama pristupila su društva: Blato 2 odeljenja članova, po 1 odeljenje muškog i ženskog naraštaja, Korčula J odeljenje članova i 1 odeljenjc c aniea. Velaluka 1 odeljenje c anova. UtaKm cama nije pristupilo društvo Zrnt • Rezultate o utakmicama nismo mogn istači, jer načelnik okruga nije poslao ovom načelništvu dctaljan izveštaj.
5) Okrug br. VI u Metkoviču. •— Održao je svoje utakmiee u Metkoviču. Utakmicama su pristupila društva: Mctkovič po 1 odeljenje članova, mus-kog i ženskog naraštaja, btolac po i odeljenje članova, muškog i /enskog naraštaja, Opuzen po 1 odeljenje e a-nova i muškog naraštaja, Ljubuški 1 odeljenje članova. Čapljina 1 odeljenje ženskog naraštaja. Utakmicama nisu pristupila društva Ljubinje i Vrgorac. Uspeh utakmica bio je sledeči:
Laka atletika: članovi: I mesto Ljubuški sa 98 884 tačaka; II mesto Stolae sa 87-330 tačaka; III mesto Mctkovič sa 87-100 tačaka; IV mesto Opuzen sa 86860 tačaka; muš. naraštaj: I mesto Mctkovič sa 113-430 tačaka: II mesto Stolae sa 108-930 tačaka; III mesto Opuzen sa 106-130 tačaka; IV mesto Mctkovič sa 91790 tačaka; ženski naraštaj: I mesto Mctkovič sa 93-85 tačaka; II mesto Stolae sa 90-65 tačaka, II! mesto Čapljina sa 8680 tačaka.
Odbojka: članovi: Ljubuški — Sto-lac- 1 set 15 — L II set 15 - 0, pobe-duje Ljubuški; Mctkovič Opuzen: T set 13 — 15, (I set 14 — 4, 111 set
15 — 10, pobeduje Opuzen; Ljubuški
—	Opuzen; I set 14 — 1б, II set 15 — 4, III set 15 ■— 7, pobeđuje Ljubuški; muški naraštaj: Opuzen — Metkovič
I set 15 •— 7, II set 5 — 15, III set 15 — 5, pobeduje Opuzen; Opuzen — Stolac: I set 15 — 4, II set 9 —■ 15, III set 16 — 14, pobeduje Opuzen; ženski naraštaj: Pošto od prijavljenih nije nitko nastupio sem Metkovića to je Metkovie postao pobednik.
Time su bile završene okružne utakmice.
Župske utakmice.
Na 11 septembra u 6 sati ujutro otpočele su župske utakmice .za prvenstvo župe izmedu četa pobednica sa društvenih utakmica i društava s okruž-nih utakmica. Sva su društva poslala svoje ček pobednice sem Gacka, Bdeča, Ljubinja i Ljubuškog. Okruzi su bili svi zastupljeni sem okruga broj V sa sedištem u Potomju.
Starešina župe brat Čeda Milič po-zdravio je utakmičare i zaželeo im do-bar uspeh. Zatim je načelnik župe po-zvao sudački zbor da zauzme svoja mesta i utakmica je počela najpre u lakoj atletici, a posle toga u igri odbojci.
Uspeh utakmica bio je sledeči, i to kod sokolskih četa:
1 mesto postigla je Sokolska četa Tasovčiči ,sa 174'670 tačaka; 2 mesto Sokolska četa Miholjače sa 171-560 tačaka; 3 mesto Sokolska četa Trijebanj sa 163350 tačaka; 4 mesto Sokolska četa Mokošice sa 153875 tačaka; 5 mesto Sokolska četa Bijenja sa 149'841 tačaka; ft mesto Sokolska četa Lastva sa 137'420 tačaka; 7 mesto Sokolska četa Pijesci sa 134'880 tačaka; 8 mesto Sokolska četa Borci sa 125-720 tačaka; 9 mesto Sokolska četa Proložac sa 122"300 tačaka; 10 mesto Sokolska četa Smokvice sa 117-390 tačaka.
Kao prva trojica postigla su najbolje rezultate u svim granama lake atletike i to: I mesto brat Vukota Goveda-rica, čete Miholjače, sa 34'920 tačaka;
II mesto brat Branko Glibo, čete Tasovčiči, sa 32-920 tačaka; III mesto brat Dušan Hajvaz, čete Bijenja sa 32‘430 tačaka.
U pojedinim granama lake atletike postignuti su na utakmicama sledeči najbolji rezultati: trčanje na 100 meta-ra 13 sekundi, bacanje kugle 10*73 metra, skok u vis iz zaleta 144 cm, skok u dalj iz zaleta 541 cm.
U teglenju užeta pritegle su čete Tasovčiči, Miholjače, Trijebanj, Lastva i Mokošice.
Prema tome za prvaka u lakoj atletici Sokolske župe Mostar proglašena je četa Tasovčiči društva Čapljine.
Članovi: I mesto društvo Nevesi-nje sa 139‘945 tačaka; II mesto društvo Mostar sa 135'565 tačaka; III mesto društvo Trebinje sa 130-025 tačaka; IV mesto društvo Ljubuški sa 127’027 tačaka; V mesto društvo Blato sa 11P036 tačaka.
Kao pojedinci postigla su prva tri mesta i to: I mesto brat Vukašin Sa-mardžič, Nevesinje, sa 39-870 tačaka;
II	mesto brat Nedeljko Napolič, Mostar, sa 39-540 tačaka; III mesto brat Branko Pudar, Ljubuški, sa 36’198 tačaka.
Uspeh u pojedinim granama lake atletike bio je sledeči: trčanje na 100 metara za 12 sekundi, bacanje diska 29 20 metara, bacanje kopija 41 metar, skok u vis iz zaleta 167 cm, skok u dalj iz zaleta 566 cm.
Prema tome za prvaka župe u lakoj atletici proglašeno je društvo Nevesinje.
Članice: I mesto društvo Dubrovnik sa 110-675 tačaka; II mesto društvo Mostar sa 102-070 tačaka.
Kao pojedinke postigle su prva tri mesta i to: I mesto sestra Marija Mozetič, Dubrovnik, sa 28-650 tačaka: II mesto sestra Sofija Kovačevič, Dubrovnik, sa 25'800 tačaka; III mesto sestra Dragica Vukičcvič, Mostar, sa 25‘650 tačaka.
Najbolji rezultati u pojedinim granama lake atletike postignuti su sledeči: trčanje na 60 metara za 9 sekundi i šest desetina, bacanje kugle od
4	kg 7-52 metra, skok u vis iz zaleta *20 cm, skok u dalj iz zaleta 373 cm. kni Lema tome za prvaka župe u ia-brovn!k.t,Cl	se	društvo	Du-
Mostar’sa* 149-03® taSaL
štvo Metkovie sall^o" ta2°a III
mesto društvo Blato sa 129-620 tajata
Kao pojedinci postiali ,u prva Vri mesta i to: 1 mesto brat Semsudin 7un-čević, Mostar, sa 37\360 tačaka; II mesto brat Jovo Šešlija, Metkovie, ša 35-030 tačaka; III mesto brat Tripo Miličevič, Mostar, sa 34-420 tačaka.
Najbolji rezultati u pojedinim granama lake atletike bili su sledeči: u tr-čanju na 60 metara 8 sekundi, bacanju kugle od 5 kg 12-28 metara, u skoku u vis iz zaleta 135 cm, u skoku u daljinu iz zaleta 518 cm.
Prema tome za prvaka župe proglašeno je društvo Mostar.
Ženski naraštaj: I mesto postiglo je društvo Metkovič sa 99-75 tačaka;
II	mesto postiglo je društvo Mostar sa 98‘68 tačaka.
Kao prve tri naraštajke najbolji rezultat postigle su i to: I mesto sestra Vesela Pranič sa 25‘20 tačaka; II mesto sestra Lucija Bazeli sa 24-08 tačaka;
III mesto sestra Šenka Pranič sa 23’40 tačaka. Sve tri sestre su iz Sokolskog društva Metkovič.
Najbolje rezultate postigle su u pojedinim granama lake atletike i to: u trč&r>ju na 60 metara 10 sekundi, u bacanju kugle od 2Vi kg 8-92 metara, u skoku u vis iz zaleta 118 cm, u skoku u dalj iz zaleta 398 cm.
Prema tome za prvaka župe proglašeno je društvo Metkovič.
Odbojka: članovi: Mostar — Nevesinje: I set 13 — 15, II set 15 — 5,
III	set 15 — 13 Mostar; Trebinje — Ljubuški: I set 15 — 5, II set »12 — 15,
III	set 15 — 11, Trebinje; Korčula — Nevesinje: Odriče se Nevesinje u korist Korčule; Mostar — Ljubuški: I set 15 — 11 II set 15 — 6 Mostar; Trebinje — Korčula: I set 15 — 0, II set 15 — 0, Trebinje; Ljubuški — Nevesinje. odriče se Nevesinje u korist Ljubuškog; Mostar — Korčula: I set 15 —
4,	II set 15 — 12, Mostar; Trebinje — Nevesinje, odriče se Nevesinje u korist Trebinja; Ljubuški — Korčula: I set 15 — 5, II set 15 — 6, Ljubuški; Trebinje — Mostar: I set 15 — 6, II set 6 — 15, III set 15 — 3, Trebinje; i time konačno pobeduje momčad društva Trebinje i proglašuje se za prvaka župe i osvaja prelazni dar do idučih utakmica.
Članice: Mostar — Dubrovnik: I set 15 — 13, II set 15 — 7, pobeduje Mostar i time postaje prvak u župi i osvaja prelazni dar do idučih utakmica.
Muški naraštaj: Mostar — Opuzen:
I	set 17 — 15, II set 15 — 7, pobeduje Mostar i time osvaja prvo mesto i prelazni dar do idučih utakmica.
Ženski naraštaj: Prijavljena su društva Mostar i Metkovič; pošto društvo Metkovič ne nastupa u igri, igru dobiva društvo Mostar i time postaje prvak i osvaja prelazni dar do idučih utakmica.
Time su utakmice bile završene. U ime župske uprave podelio je darove prosvetar župe brat dr. Mile Dokie,. iz-nevši značenje utakmica. Posle toga načelnik župe brat Petar Čolič zahvalio se brači i sestrama u prvom redu na-čelnicima na njihovom uloženom trudu, koji je doneo lepe rezultate i uspeh ovih župskih utakmica koje su se po prvi put održale u odbojci.
Nadalje je pozvao braču i sestre da i unapred ustraju u radu, da se sa-vesno spreme za dogodišnji župski slet, koji treba da bude kruna celokupnog rada naše župe.
Time je bio završen proletni i letni program župskog rada.
Posle ovog programa nastaje daljni program rada, koji se ima izvršiti tokom jeseni i zime, a koji se sastoji u sledečim tačkama:
1) održavanje društvenih prednjač-kih tečajeva i spremanje članova i članica za župski prednjački tečaj.
2) Održanjc župskog prednjačkog tečaja, koji ima da bude priprema za župski slet.
3) Održavanje kratkog tečaja iz programa za župski slet.
4) Održavanje decembarskc akademije i nastavak spremanja za slet.
Po ovim tačkama što je koje društvo učinilo iznečemo na kraju ove go-dine.
Petar čolič, župski načelnik.
POLJOPRIVREDNA IZLOŽBA ČETA SOKOLSKOG DRUŠTVA TREBINJE
Ovo društvo, u zajednici sa Sres-kim priredivačkim odborom, priredilo je poljoprivrednu izložbu u Trebinju. Izložba je bila smeštena u Muškoj osnovnoj školi u tri sobe. U jednoj sobi bilo je odeljenje za ratarstvo i po-vrčarstvo, u drugoj vinogradarstvo i vočarstvo, a u trečoj sprave i alati, ko-jima se služi narod ovoga kraja, te predmeti odredeni za nagrade. U vino-gradarsko-vočarskom odeljenju bilo je izloženo, kao ukras, nekoliko vrlo lepih ručnih radova s narodnim vezom i Sarama.
Članovi naših četa shvativši važnost izložbe za unapredenje poljopri-vrede u narodu, odazvali su se našem pozivu u lepom broju, te doneli svoje najbolje poljoprivredne proizvode. Iz-ložen je velik broj vrlo dobrih predmeta, koji su, lepo sortirani i sredeni, da vali prijatan utisak na gledaoca. Iz-ložene su razne vrste žita, sve vrste povrča, razno vočc, te druge kulturne biljke. Grozde je bilo izvanredno lepo i dobro. Od južnog voča, pored smo-kava, bilo je maslina, šipaka i nara-nača (koje je izložila Sokolska četa Su; tovina, koja pripada društvu Uerceg Novi). Zapažene su neke kulturne biljke, koje sc dosad nisu gajile u ovom kraju, a koje je počela uvadati Sokolska župa Mostar preko svojih sokolskih četa kao: soja, konoplja, lan, pa-muk i još neke. Pažnju svih posctilaca izložbe privukla je jedna stabljika pa-muka, koju je izložio brat Tomo Bačič, elan naše čete Hum, a na kojoj je bilo 56 lepo razvijenih čahura najfinijc vrste, te je kao takva, naravno, dobila nagradu.
Izložba je trajala dva dana, a po-setilo ju je mnogo sveta, naročito u subotu, kada sc iz okoline slegne mnogo naroda, pošto je to glavni pazarni dan.
Ovom izložbom, članovi naših četa dokazali su još jednom, da su zaista u stanju da naš narod povedu boljoj budučnosti, j er su se pokazali bolji od ostalih izlagača. Za dokaz toga, neka nam posluži onih osamnaest (18) nagrada, koje su dobili od Priredivačkog odbora ove izložbe, a iz kredita koji je dalo Ministarstvo poljoprivrede za ovu svrhu u višini od Din 10.000’—. Kad se zna, da je podeljeno svega če-trdeset (40) nagrada, kao i to, da je ovo bila izložba u kojoj je učestvovao ceo srez — tek onda nam postignuti uspeh izlazi u svoj oj veličini, što nas neobično zadovoljava.
Vredno je spomenuti nagradenu braču, pa ih redom navodimo prema redu nagrada iz pojedinih poljoprivrcd-nih grana: I Ratarstvo' i povrčarstvo.
—	Prvu nagradu, jednu manju vetre-
0 poljoprivredi — u vrednosti od Din 280'—. Šestom nagradom nagraden je Tarailo Radule, osmom Pravica Luka odn. brat mu Pero oba iz čete Duži, devetom brat Begovič Sadik iz čete Lastva, desetom brat Runjevac Dušan
1 trinaestom brat Ščepo Vujičič, član čete Lastva — svaka nagrada u vrednosti od 100 do 200 dinara.
III	Vočarstvo je bilo slabije za-stupljeno, pa je, prema tome podeljen i manji broj nagrada. Pa ipak, četvrtu nagradu dobio je brat Pero Miškovič, a petu Gobovič Todor u vrednosti po oko Din 100’—.
Ukupno, vrednost svih nagrada, koje su ovom prilikom dobili članovi naših četa, iznosi oko Din 5500-—, što znači, više nego polovinu cele svote odobrene za ovu izložbu. A koliki je to uspeh u moralnom pogledu — ne treba dokazivati.
Poljoprivredna izložba čete Sokolskog društva Trebinje
njaču (za razvijavanje žita), zatim 1 pilu za čiščenje vočaka, 1 kalemarski nož i dve knjige o poljoprivredi — u vrednosti od Din 1000’—, dobio je brat Tarailo Radule, član naše čete Duži. Drugu nagradu, jednu ruminlicu (ma-šinu za komljenje kukuruza) u vrednosti od Din 750-—, dobio je brat Miškovič Pero, takoder član čete Duži. Treču nagradu, jedan plug, u vrednosti od Din 700"—, dobio je član čete Dži-var brat Runjevac Dušan. Šestu nagradu, razno semenje, dobio je brat Luka Pravica odn. njegov brat Pero, u vrednosti od oko Din 200-—. Devetu nagradu odnela je četa Poljice-Popovo, koja je svoje proizvode izložila kao celina, te dobila 36 kg raznog semenja. Osmu nagradu, dobio je Kravič Murat iz čete Lastva. Dvanaesta nagrada pri-pala je br. Tomu Bašiču iz čete Hum, za koju je dobio 13 kg raznog semenja. Četrnaestu nagradu dobio je brat Miškovič Pero, član čete Duži i to 14 kg raznog semenja. Šestnaestu nagradu,
12	kg raznog semenja, dobio je brat Krivokopič Tomo, član čete Lastva.
II	Vinogradarstvo. — Prvu nagradu i to: 1 štrcaljku za polevanje loze, 1 širomer, 1 škare i 1 nož — u vrednosti od Din 650"—, dobio je brat Pero Miškovič, član čete Duži. Peta nagrada pripala je br. Goboviču To-doru iz čete Lastva, a dobio je 1 ručni zaprašivac, 1 pilu, 1 širomer i 2 knjige
SOKOLSKO DRUŠTVO BILEĆA
27 oktobra održalo je ovo društvo
tromesečnu sednicu. Starešina mostarske župe brat Čedo Milič, koji budnim okom prati razvoj Sokolstva medu hrabrim narodom kršne Hercegovine, nijc žalio truda, nego je došao da lično prisustvuje tromesečnoj sednici ovoga društva, koje se tek razvija. Tromeseč-na sednica bila je vrlo dobro posečena od svih pet četa, koliko ih ovo društvo broji. Za isti dan bila je zakazana
Ž.upa Novo mesto
IZ ŽUPNE UPRAVE
V	četrtek 3. novembra je ekseku-tiva žup. uprave na svoji redni seji sprejela več važnih sklepov tičočih se prireditve žup. prosv. tečaja, vprašanja poročevalstva v sokolske in dnevne novine in savezne razstave v Beogradu. O vsem bodo društva i čete obveščene po okrožnici.
Iz župnega P. O.
Naslednjega dne, v petek 4. novembra, je imel sejo župni P. O., ki je v glavnem razpravljal o prireditvi župnega prosvetnega tečaja, ki se bo vršil v Novem mestu v soboto 12. novembra od 14. do 19. ure in v nedeljo 13. novembra od X>8. do 12. in od 14. do 17. ure, na katerem bodo predavali o predpisani snovi poleg domačinov (br. Zagorc, br. dr. Vašič, br. Šlibar, br. Tratar) tudi znani predavatelji iz Kranja in Ljubljane in to: br. Špicar Jaka,
Uspehu naših četa na ovoj izložbi mnogo je doprinehi bratska župa Mostar, koja je čete upučivala i upozora-vala da se za izložbu spremaju, još pre, nego su drugi na to i pomišljali. I matično društvo Trebinje dosta je do-prinelo ovakom uspehu naših Sokola sa sela, jer ih je pismeno i živom reči
— preko svojih izaslanika, koji obilaze čete, skoro svake nedelje — zaintere-sovalo za izložbu, tako, da su na vreme poklonili veču pažnju svojim po-ljoprivrednim proizvodima, sačuvali ih
i	izložili, te tako svojim radom dobili
i	moralnu i materijalnu nagradu.
Od ove izložbe, članovi naših četa, kao i narod čitavog ovog kraja, imače mnogo koristi, jer če težaci. izlagači delovati na ostale težake upučujuči ih da se ugledaju na njih, te da s više preduzimljivosti počnu obradivati svo-ju zemlju. Tako če narod uvideti, da mu je u razumnom obradivanju i eks-ploatisanju zemlje jedini spas, jer je ova izložba očito pokazala što se može postiči smišljenim, neumornim i istraj-nim radom.
Ponosni, što naši Sokoli sa sela prednjače u svakom naprednom radu
— nastavičemo svoje delovanje u nji-hovoj sredini, uvereni, da če se naš rad stostruko isplatiti, a na korist i dobro našega naroda, Kralja i Otadž-bine.
Čamil Hajdur.
i	sreska poljoprivredna izložba. Kako su na izložbi uzeli učešča večinom članovi četa, to se je pristupilo pregledu izložbe tek pošto je sednica završena. Izložba je uspela, premda za nagrade nisu bile odobrene veče svote novaca. Nagrade su večinom odneli članovi četa. U poljoprivrednim proizvodima is-takle su se naročito čete Plana i Fatni-ca. Izložba se je održavala u sokolani. Navečer je u sokolani bila priredena kino-pretstava za članove četa.
P. Č.
župni prosvetar Gorenjske župe, brat Pohare Janez, župni prosvetar Ljubljanske župe, br. Horvat Janez, župni novinar Ljubljanske župe in član S. P. O. br. dr. M. Kovačič iz Maribora. Vsa društva naj pošljejo čim več članov društv. P. O. in tudi članom načelstev bo tečaj dobrodošel.
Nadalje je Ž. P. O. razpravljal tudi
o	poročevalstvu, posebno ker so se dogodili v župi slučaji, da je brat brata javno napadel v sokol, zadevi v časopisju, Sklenilo se je, pa tudi radi savezne okrožnico za sestavo poročil za Sokolsko agencijo, da pošiljajo odslej vsa društva katerakoli sokolska poročila za javno, kot tudi za sokolsko časopisje le skozi roke župnega novinarja br. Tratarja v Trebnje, kamor se naj naslove .doslej vsi dopisi s točnim obvestilom, v kateri časopis poročilo spada. Društva naj vedno pošiljajo ta po-ročoila, da jih bo v časopisju čim več iz naše župe. V ostalem je tekel razgovor o sestavi programa za prosvetno šolo.
Vsa društva in čete se ponovno poživljajo, da pošljejo svoje zastopnike v ta tečaj. Nenavzoča društva bomo javno ožigosali in objavili.
Zdravo!
-ar.
MIRENSKO SOKOLSKO OKROŽJE
Okrožje je odposlalo bratskim društvom zadnji teden okrožnico glede nekaterih poročil in seznamov, ki jih še dolgujejo. Prosim, da iste pospešite sicer se objavijo prihodnjič imena društev, ki ne izvršujejo svojih sokolskih dolžnosti.
Nadalje mi je bilo sporočeno od župnega tajništva, da za savezno razstavo kljub par pismenim opominom nista poslali niti najmanjše razglednice kraja ali podobnega društvi St. Janž in Žužemberk iz okrožja, kar je vredno vsake graje, posebno, ker imata obe društvi dovolj materiala.
Glede sokolskega poročanja se jc ravnati točno po sklepih okrožja in 2. P. O. na zadnji seji.
Župa Novi Sađ
VRBAŠKO OKRUŽJE — KULA Prednjački tečaj
Na 5 novembra t. g. održače sc ovde prednjački tečaj za Vrbaškc okružje. Prednjački tečaj vodiče načelnik okružja brat Milorad Vukadino-vič, odlični tečajac Mariborske pred-njačke škole. Uz njega biče još preda-vači: brat dr. Lazar Dujič, starešina Sokol, društva Kula, Momir Koča, uči telj iz Kule i brat dr. Žika Miškovič, društveni lekar.
Tečaj če početi 5 novembra i drža-če se 4 nedelje sa po 2 puta nedeljno i to subotom po 8 radnih sati, a nede ljom po 6 sati sa ukupno 56 radnih sati.
U tečaju če se polagati najviše važnosti gimnastičkoj spremi vežbača, ko ji če s istog iziči potpuno spremni da vode starija odeljenja vežbača, pa i same čete, a po potrebi i pojedina društva.
Program tečaja bio bi sledeči: sistem, proste i Strojeve vežbe, metodika, uzgoj dece, laka atletika, vežbe sa spravama i na spravama, asistiranje ideologija, istorija, organizacija, anatomija i prva pomoč.
Na tečaj su se prijavila sledeča društva: Kula sa 6 tečajaca, Kucura s« 3, Pivnice sa 2, Novi Vrbas sa 3, Despot Sveti Ivan sa 3 i Vcprovac sa 2 tečajca.
Priredba ovoga tečaja je od vrh velike važnosti, kako za pojedina dru štva, tako i za samo Vrbaško okružje jer če okružje povečati broj dobrih : spremnih sokolskih vodiča i saradnika a pojedina društva odlične prednjakc. pa i uzorne načelnike i organizatore. — B. P.
Župa Tuzla
ŽUPSKA NATECANJA I U odbojci
U našoj župi održana su ove go dine natecanja u odbojci po okruzima
po t. zv. bod sistemu; tako je održarn: natecanje II okruga u Derventi 14 VIII o. g. gde su pristupile utakmicama sve ga dve vrsti članova i to društvo Der venta i Bos. Brod. Igra je bila dosta živa, ali bez naročitog sistema, bolje reči, početnička, jer nekog naročitog načina igre igrači do tada nisu videli. Igra je svršena s rezultatom 2 : 0 z; Bos. Brod (15 : 4, 15 : 11). Tako je Bos Brod došao u župski finale.
III	okrug nije održao natecanje jer samo jedno društvo gaji odbojku to jedno nije uzelo učešča na utakmic: za prvenstvo župe.
Na 3 septembra održane su utak mice I okruga u Lukavcu na kojima sl se natecala društva Bukinje, Kreka Lukavac, Zvornik i Tuzla.
Točno u 14 časova počele su utak mice na dva igrališta i završene s ovir. rezultatom:
Članovi Lukavac —Bukinje 2 : < (15 : 8, 15 : 7), Kreka—Zvornik 2 : ( (15 : 9, 15 : 8), Lukavac—Zvornik 2 : ( (15 : 6, 15 : 4), Bukinje—Kreka 2 : f (15 : 4, 15 : 5), Lukavac—Kreka 2 : ( (15 : 4, 15 : 8), Bukinje—Zvornik 2 : 1 (15 : 9, 10 : 15, 15 : 7).
* Muški naraštaj: Lukavac — Kreka
2	: 0 (15 : 7, 15 : 13), Tuzla—Lukavac
2	• 0 (15 : 2, 15 : 6), Tuzla—Kreka 2 : G (15 : 6, 15 : 7).
Ženski naraštaj: Lukavac —Tuzla
2	; 0 (15 : 12, 15 : 3).
Prema gornjem postigla su društva na ovim natecanjima I okruga sledeča mesta: Članovi: I Lukavac, II Bukinje.
III	Kreka. Muški naraštaj: I Tuzla
II	Lukavac, III Kreka. Ženski naraštaj
I	Lukavac, II Kreka.
Kod nekih vrsta članova igra je bila dosta živa i interesantna, naročito u prvoj igri Lukavac—Bukinje i četvr toj Bukinje—Kreka. Moglo se je videti
i	malodušnosti kod pojedinih igrača, kada su videli da je velika razlika u bodovima, što ne bi smelo biti, neg* treba istrajati do kraja, a ne gubiti volje pri prvom neuspehu; svakako, da nije bilo ovakvih igrača rezultati bi bili mnogo bolji. S igrom možemo biti za dovoljni, jer je ovo prva godina što se
Str. 6.
»SOKOLSKI GLASNIK«
ii	našoj župi igra odbojka, a nismo imali prilike tla vidimo neku bolju momčad iz druge župe radi načina igre i dodavanja ti igri, ali se nadamo, da čemo moči go godine imati veći broj vrsta svih kategorija, kada društva vide, da je ova igra lepa, zdrava i interesantna.
Muški naraštaj dao je slabiju igru, r®di malog treniranja i što je bio previse mlad i nerazvijen.
Zenski naraštaj igrao je nešto živijo od muškog, ali se moglo opaziti da je lukavički više trenirao i davao je bolju igru i kombinacije.
Na ovogodišnjim utakmicama u odbojci ni jedno društvo nije postavilo vrstu članica i ako je društava, koja imaju lep broj članica. Ne znam na kome je krivica, ali ovo treba popraviti
i	zamteresovati članice za odbojku, kako bi do godine i njih mogli videti na natecanju.
Kada se završilo s natecanjem I okruga i saznalo se ko je pobcdnik, pristupilo se natecanju za prvenstvo župe medu članovima izmedu društava Lukavac—Bos. Brod, koja se završila s rezultatom Lukavac—Bos. Brod 2 : 0 (15 : 3, 15 : 4); prema tome prvak župe u odbojci medu članovima je društvo Lukavac. Pošto se u II okrugu naraštaj nije natecao, to je ovo okružno nate-canje medu naraštajem ujedno bilo i župsko s rezultatima, koje sam napred naveo.
Ova takmičenja u odbojci prošla su u potpunom redu i bila su završena u 18.30; publika je pokazala velik interes za ovu igru, i ako se kod nas istom uvodi.
II	Lakoatletska natecanja
Sutradan 4 vršile su se utakmice pojedinaca za prvenstvo župe u lakoj atletici i plivanju na 50 metara u slo-bodnom stilu.
Članovi su se natecali u šestoboju
i	to: proste vežbe, skok u visinu s motkom, skok u daljinu, bacanje kugle, ba-canje diska i trčanje na 200 metara. Članice su se natecale u petoboju i to: proste vežbe, skok u vis, skok u dalj, bacanje kopija i trčanje na 100 metara.
Natecanju su pristupili 33 člana i 9 članica. Natecanje je počelo u 6 ča-sova prigodnim nagovorom brata načelnika župe.
Ove godine prvi puta u našoj župi nateču se članovi u skoku s motkom, pa ipak su postignuti lepi rezultati, po-gotovo ako se uzme, da se je imalo malo vremena za treniranje. Članice su se isto ove godine prvi puta takmičile u bacanju kopija 600 gr., ali rezultati bi mogli biti bolji. Začudilo nas je, da su samo dva društva poslala članice na natecanje i to Zvornik 5 i Brčko 4, i ako bi trebalo da su došle iz najmanje 9 društava. Tako isto i kod članova,
8	društava je poslalo 33 natecatelja i to Lukavac 8, Zvornik 5, Bukinje 5, Bos. Brod 5, Gračanica 4, Kreka 4, Tuzla 1 i Brčko 1. Ovom prilikom mo-raju otpasti izgovori onih društava, koji nisu mogli poslati ni jednog natecatelja, jer bar za ova natecanja nije
trebalo nikakvih troškova za sprave. Valjda nije bilo volje ni rada. Društava je, koja su mogla poslati i mnogo više članova i članica. Nadamo se, da če društva na idučem natecanju popraviti svoju grešku.
Kod članova postigli su najbolja mesta sledeča brača:
1 Maksimovič Bogdan (Tuzla) 24.37 t.
2 Stuchly Oto (Kreka) 24.32 toč.
3 Karlovič Josip (B. Brod) 23.12 toč.
4 Stankovič Milan (B. Brod) 21.74 toč.
5 Popovič Stevo (Zvornik) 21.39 toč.
6 Stankovič Branko (Bukinje) 21.33 toč.
Kod članica postigle su najbolja mesta sestre:
1 Despotovič Nata (Zvornik) 13.62 toč.
2 Blagojevič Gospa (Zvornik) 12.95 t.
3 Đoiđć Olga (Zvornik) 12.87 toč.
U pojedinim granama postigli su najbolje rezultate sledeča brača:
Proste vežbe: Stuchly Oto, Kreka.
9	toč.; skok u visinu s motkom: Karlovič Josip, B. Brod, 2-70 met.; skok u daljinu: Maksimovič Bogdan, Tuzla,
5	89; bacanje kugle: Blagojevič Aleksa, Zvornik, 10'06; bacanje diska: Stankovič Branko, Bukinje, 26’50; trčanje na 200 met.: Karlovič Josip, B. Brod, 26'4.
Kod natecanja članica postigle su najbolje rezultate u pojedinim granama sestre: po 10 točaka iz prostih vežbi dobile su 3 sestre iz Zvornika; skok u vis: 115 skočile su 3 sestre; skok u dalj: Nikolič Sofija, Brčko, sa 383: bacanje kopija: Marinkovič Olga, Brčko, 15'77; trčanje na 100 met.: Hadži Ristič Mira, Brčko, 15*3.
Ocenjivalo se po tablicama J. L. S., koje je propisao br. Savez. Po ovim tablicama ocenjivanje je previše strogo, jedna grana ocenjuje se strogo, druga blago, uzmimo za primer skok u vis s motkom, po pravilima J. L. A.
S.	treba skočiti najmanje 210 metr. pa dobiti 0.01 bod; a tko baci kuglu 725 kg tešku 540 metr. dobiva 0.06 bodova, nesrazmer je očit, mnogo je lakše jed-nom mladom članu baciti kuglu 5‘40 pa i početniku, nego skočiti s motkom 2' 10 met. Zato bi bilo dobro, kad bi se kod Saveza izradile tablice za pojedine grane lake atletike, koje bi važile najmanje 5 godina, ili što je još jedno-stavnije da se primi tablice, koje je izradila ČOS za ovogodišnje natecanje. Ovo je prva godina, da je obavezno skakanje s motkom u svim odeljenji-ma, pa ne moramo odmah da tražimo da se ocenjuje s ovako strogim tablicama, čime se ubija volja natecatelja. Naročito moramo voditi računa, da je u našem Savezu velika večina sokolskih društava skoro osnovana, pa prema tome i članstvo mlado, koje treba prilično dugo vremena da stigne stara društva, koja su tehnički jača.
III Natecanja u plivanju
Ove godine priredeno je u našoj župi prvi puta natecanje članova u plivanju na 50 metara u slobodnim stilu. Natecanje se je vršilo na reci Spreči. Za natecanje se je prijavilo 31 brat, a pristupilo ih je 18; 9 brače je otstu-pilo od natecanja radi umora, a četvo-rica nisu došla (Brčko 2 i Derventa 2).
Najbolje rezultate polučila su sledeča brača:
I	Avdibegovič Hazim, Lukavac,
37.9 sek.
II	Stuchly Oto, Kreka, 40.8 sek.
II	Polanski Hugo, Lukavac, 40.8 sek.
III	Popovič Stevo, Zvornik, 41.6 sek.
Rezultati nas zadovoljavaju kao i na prvom natecanju u našoj župi. Društva, kojima je moguče, trebala bi više da treniraju plivanje i da prireduju godišnje bar jedanput društveno natecanje u plivanju, te da zainteresuju što više svoje članstvo za onu granu telovežbe.	Tufekčič.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB IV
Treči susret naših i karlovačkih naraštajaca u lakoj atletici i odbojci dne 30 X o. g. na igralištu u Trnju svr-šio je tako, da smo bratski podelili po-bede. Zagreb je pobedio u lakoj atletici s rezultatom 34 : 28, a is.arlovac u odbojci sa 2 : 1.
Iako je vreme bilo ugodno i po-godno za dobre rezultate, ovi su tog puta izostali nešto radi raskvašenog terena, a nešto i radi neraspoloženja atletičara.
Natecalo se u disciplinama: tičanje: na 60, 100 i 1000 m; bacanja:
God. III. — br. 45
kugle od 5 kg i diska od 1\5 kg; sko-kovi: u vis i dalj zaletom.
Kod trčanja na 100 m ustanovljeno je da su merači pogrešno izmerili pru-gu tako, da je njezin vanjski deo bio odmeren za 3'60 m krače, pa je br. Tomič iz Karlovca na veliko iznenadenje svih prisutnih došao prvi na cilj.
Pojedini rezultati: 60 m: 1 Kovačevič, Zagreb, 7.4 sek.; 2 Brozovič, Zagreb, 7.5 sek.; 3 Tomič, Karlovac, 7.6 sek.; 100 m: 1 Tomič, Karlovac, 12-5 s.;
2 Brozovič, Zagreb, 12.8 sek.; 3 Šoštarič, Zagreb, 12.9 sek.; 1000 m: 1 Tomič, Karlovac, 3.09,6 min.; 2 Jandrokovič, Zagreb, 3.30 min.
Kroz cilj prošla su samo dvojica od 6 trkača. Ostali su bili žrtve pre-oštrog tempa, kojeg je od početka do
10	m pred ciljem diktirao br. Maly (Zagreb), dok nije konačno i sam su-stao od iznemoglosti. Br. Tomič (Karlovac) trčao je u istinu mnogo bolje i u zadnjim metcima osigurao pobedu svojem društvu.
Skok u dalj: 1 Brozovič, Zagreb, 5-51 m; 2 Kovačevič, Zagreb, 5'48 m;
3 Tomič, Karlovac, 5'39 m. Svestrani je Tomič ovde zatajio, a rezultati nisu zadovoljili prema onima prošlc nedelje.
Skok u vis:	1 Tomič, Karlovac,
155 cm; 2 Tončič, Karlovac, 155 cm;
i	3 Zep, Zagreb, 150 cm; kugla: 1 Fraj-berger, Zagreb, 14'41 m; 2 Novakovič, Kar ovac 12-08 m; 3 Čub, Karlovac, m' 0 паЈв°Ш rezultat dana; odlično raspoloženi Frajberger mogao bi da se razvije u dobrog bacača.
i	Pis,k; l FraJberger, Zagr., 37\52 m; ~ Cub, Karlovac, 34'12 m; 3 Novakovič, Karlovac, 3312 m.
takmičenja je vodio br. Milan Jankovič.
Istog dana dopodne vršene su medudruštvene utakmice u lakoj atletici muškog i ženskog naraštaja za prvenstvo društva u pojedinim disciplinama.
Posle ovih utakmica, koje su za-vršene u lepom redu a uz živo sude-lovanje brojne publike, održana je utakmica u odbojci, koja je svršila s rezultatom 2 : 1 za Karlovac. Sudio je br. Stanko Tončič iz Zagreba.
Na društvenoj čajanci, koja je bila priredena u počast gostiju, bilo je mnogo bratske mlačnosti, koja nas je s Karlovcem još više povezala. Do od-laska brače Karlovčana, koji su došli u lepom broju pod vodstvom tajnika zupe br. Dočkala, načelnika društva br Kubičeka i prednjaka br. Stanka Ton-čića, trajala je i čajanka, s kojom je naše društvo otvorilo sezonu svojih zimskih priredaba.
a
t
m
JU60SL0VENSKA
SOKOLSKA MATICA
*№ svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 £Din. - iNarudžbe prima ‘Jugoslovenska Sokolska ^Matica, £jubljana, ^Narodni dom.
Preporučamo tvrike,
koje oglašuju u »Sokol, glasniku«!
o
JU
ift
e
o
>
_o
<л
O
tr
3
o
t
a.
industrija športskih proizvoda
11
M. DRUCKER
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
■■■МИИИИМШИМИИааИМИИИДИИИИИИИКрал.ице Марије 6 Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије ■НММШШВН
Брзојавни наслов: „Трнкотажа* Загрсб • Телсфон интерурбан 26-77
Израђујем све врсти соколскмх потрепштина за јавнн и излетни наступ свих категорија нашсга чланства и го тачно ире.ма пропису Савеза Сокола краље-вине Југославије Слике у оригиналним бојама прописних одела налазе се у књизн „орпшизација Савсза СКЈ“. — Захтевајте цсннке и проспекте. —   Цене врло умерене, а за точну и солидну нзразбу јамчим. ■
ZAGREB, ILICA 39 BEOGRAD, KNEZ MIHA ILOVA 35
(Pasaž Akademije Nauka) Lakoatletika! — Odbojko!______________
Celokupna oprema za sve športove
m
01
Širite
Sokolski
v I a s n i k“
„S o k o“
,,Sokolić‘<
asu
r a d o s t“
Tko oglašuje, taj«napreduje!
KIITEIE
vSe/i
KUiARNAfTDEU
Ц VBL1AMAD AIMATINOVAIS
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGI ST ROVA N A ZADRUGA S O G R ANIČENIMJAMSTVO M
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 2S.43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.83!
ZAHTEVAJTE CENIK
1 Hilli
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 S PODRUŽNICO NA MIKLOŠIČEVI CESTI 13 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 430,000.000'- Din, rezervnih zakladov pa nad 10 mil. dinarjev
Za pupilne naložbe pa sodni depozitni oddelek, za varčevanje mladine izdaja domače hranilnike, za pošiljanje po požti pa svoje položnico. Za vse vloge jamči mestna občina z vsein svojim premoženjem in davčno močjo. — Hranilnica kupuje in prodaja tudi devize in valute najkulant-neje. Ta posel opravlja v svoji podružnici na Miklošičevi oesti štev. t3. Telefon ce.lrale st. 2016 in 2(>16, podružnice št. 2o(i7. Čekovni račun pri Poštni Uranijnici v Ljubljani, centralo st. 10.553, podružnice št. 16 138.
Uradne ure za stranke so od 8. do 12’30
TVORNICA TELOVE2BENIH I SPORTSKIH SPRAVA
3. ORAŽEM • RIBNICA
NA DOLENJSKEM DRAVSKA BANOVINA
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Ministarstva vojske i mornarice, svih škola te ostalih prosvetnih ustanova u kraljevini Jugoslaviji. Izradujemo sve telovežbene sprave, kao američke salonske preče, ruče raznih veličina, telovežbene konje, kozliće, stole, garniture za skakanje, strunjače, garniture salonskih karika, mehanične garniture američkih karika s valjkom no pasove, švedske sprave ribstole, švedske borne, sedla za borne, pružne mostiče na pero, mostiče za juriš te druge monie sprave, kao diskose, kopijo, čunieve, kugle, bučice, i sportska klacm-a, stalko i mreže za odbojku, lopte sa zamlcom, medicinske lopte i sportske lukove, kao i kompl. smuči (Sky), palice za smuči i sve potrepštine. -- Gornje sprave mpžemo dobaviti odmah sa skladišta po primitku narudžbe. Stabilne sprave, konstrukcije lestavo, sprave za penjanje, folotrke, te armature za pohranu rnanjih sprava, kao i konstrukcije za letnje vežbalište najmodernijih sistema i sprave prerna posebnim željama dobavljamo u najkrače vreme po primitku potrebnih _podotaka za izvedbu tih spravo. Obnavljamo stare sprave. Izvedba najmoaernija. Izrada solidna. Cene ume-rene. Ilustrovani katalog besplatno. Najbolja priznanja mnogih državnih zavoda, i Saveza Sokola kraljevine JugoslavHe prilikom opreme sokolskog stadiona za Svesokolskl slet u Beogradu — Osnovano godine 1881
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Sljepan Celar • Ureduje Redakcijski oisek • Za upravu oglase odgovara Mica Kcščeva Tiska Učiteljska liskama (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani