ETNOGRAFSKI FILM,
NJEGOVO ZNAČENJE I PRIMJENE
Milovan Gavazzi
Etnografski film^ je novija oznaka, izašla iz potrebe, da se kratkim
izrazom označi jedna grana (žanr) filma, koja se na neki način »iskrista-
lizirala« kroz dulje vrijeme i tražila zasebnu oznaku i mjesto, napose
u okviru dokumentarnog stručnog odnosno naučnog filma. Počeci etno-
grafskog filma idu zapravo daleko u prošlost filmskih snimanja: sve do
onih filmova poučnog značaja i svrhe, često u geografskim okvirima, o
stranim zemljama i njihovim domorocima — bilo u razmjeru čitavih du-
žih filmova bilo fragmenata (u žurnalima i sličnim prosvjetno-obrazov-
nim filmovima). U tim okvirima i s takvom namjenom ima toga mnogo
i danas — pače i takvoga (npr. u žurnalima), što može imati prvorazredno
značenje pa i trajnu naučnu vrijednost (a da realizatori katkada nisu
toga pravo ni svijesni!). Ali se pored rnnoženja ovakvih manje više
slučajnih, nesistematskih, većinom fragmentarnih filmova etnografske
sadržine javlja već dosta davno i nastojanje, da se pored filmova kao
naučnih dokumenata s područja različnih nauka (geografije, biologije sa
zoologijom i botanikom, medicine, veterine pa različnih grana tehnike
itd.) filmski snimaju mnogobrojna zbivanja iz života i kultura tzv. pri-
mitivnih i poluciviliziranih naroda — dakle sve etnografsko u strogom
smislu toga izraza (kako je gore objašnjen), a u planski zaokruženim
cjelinama također značaja naučnog dokumenta.'' Kao takav jedan film
veoma širokoga okvira, obuhvatajući zapravo čitav ljudski rod (i projek-
tiran na osnovi najšire međunarodne suradnje) imao bi se ostvariti film
o ljudskim gestama svih strana svijeta i svih vrsta — kao jedan od
' Označen ovdje ovako izrazom »etnografski« za oznaku svega onoga, što
ima u nauci o narodima i kulturama značaj opisnoga (»faktografskoga«, skup-
Ijačko-dokumentarnoga, bez posebne intencionalne obradbe).
^ Dakako za one, koji naučno područje etnologije ne ograničavaju samo na
negradsko (negrađansko), t. j. malo ili manje civilizirano stanovništvo ljudskih
zajednica sa slojem visoke civilizacije, nego tu obuhvataju i cjelokupni tradicio-
nalizam svih grana i slojeva takvih ljudskih zajednica, nema te granice, pa se
filmski zahvataju i svi izražaji građanskog društva sve do »vrhunaca« civili-
ziranog čovjeka. Primjer takva shvaćanja i njegove primjene u filmskom ostva-
rivanju može dati film Luc de Heuscha (profesora Slobodnog sveučilišta u
Bruxellesu), poznat po svom kvalitetu i u pogledu filmske tehnike i režije i
kompozicije, a pokazuje nama suveremenicima i svim budućim pokoljnjima
manire i običaje kod jela u građanskom društvu (ovdje Belgije) kao značajnu
sliku iz naše civilizacijske stvarnosti, sa svim pozitivnim i negativnim.
57
Milovan Gavazzi
dokumenata o čovjeku i njegovim mimičkim sredstvima izražavanja
(način sjedenja, čučanja, geste kod jela i pića, kod susreta ljudi, znakovi
gestama itd.). Tu bi imale doći do izražanja sve male i velike, pače
duboke razlike među ljudima — gdje je drukčiji prijateljski ili rodbin-
ski susret i pozdravna gesta ljudi sa sjevera Evrazije s njihovim pozna-
tim pozdravom nosom (prislanjanje nosa uz nos), drukčiji nekih Crnaca
po istočnom Sudanu, gdje običaj traži, da dvojica muškaraca pri susretu
međusobno jedan na drugoga pijunu (sa praznovjerskom pozadinom),
drukčiji stisak desnih ruku kao kod nas, negdje s obligatnim cjelivanjem
u obraz, negdje bez toga itd. itd. Sve to može iscrpni dokumentarni film
zahvatati, pa i nanizati na podesan način. A tim, izazivajući poređenja,
pružiti stručnjaku gradu za studijske svrhe a inestručnjaku priliku za
proširenje obrazovanja poznavanjem ljudi, njihovih najrazličnijih na-
vika, načina saobraćaja i si.
Kao kod svake vrste filmova, postavlja se i kod ove etnografske
grane pitanje njena raison d'etre. A na to ima nekoliko odgovora.
Da je etnografski film — pretpostavljeno stručno valjan i vjeran
i tehnički bez prigovora — naučni dokument, o tome jamačno ne bi
trebalo trošiti riječi. Što on može značiti danas i još više u daljoj i naj-
daljoj budućnosti ne treba bez sumnje objašnjavati (kad npr. snimlje-
nih pojava više uopće ne bude, ili budu bitno preinačene ili — tako-
đer za studij važno — možda još nepromijenjene održane). Tako se
danas sa dna arhiva izvlače etnografske filmske snimke prije pedesetaik
godina, koje često čuvaju živu sliku onoga, čemu danas više nema ni
traga, zdušno i s pijetetom se ocjenjuju i probira iz njih ono, što je film-
ski bolje i ostvaruju se taikvim prastarim materijalom novi filmovi,
katkada za naučne svrhe prvorazredne važnosti (kao primjer mogu
poslužiti snimke, koje je snimala ekspedicija hamburškog muzeja 1908
do 1910 na otocima Oceanije, priređene nedavno^ kao naučni etnografski
film od odabranih dijelova u zaokruženoj cjelini — a takvih slučajeva
ima više).
A kako etnografski film može biti neke vrste neporecivi naučni arbi-
tar pri kakvom etnološkom problemu ili etnološkoj interpretaciji, npr.
pri kakvoj ergološkoj pojedinosti — za to može dati poučan primjer
slučaj, koji je prikazao prof. Günter Spannaus (Institut für Völker-
kunde — Göttingen) i vrlo živo svratio pažnju etnologa na to, da do sada
uobičajne oznake za različne tehnike modeliranja posuda od zemlje kao
»izvijanje« (Treibtechnik — aus dem Vollen), »tehnika valjušaka«
(Wulsttechnik) u dvije varijante — spiralno i paralelno nizanih va-
ljušaka, »tehnika ploskica« (Lappentechnik) ne mogu više odgovarati
manje više šablonski upotrebljavane i da upravo filmski etnografski
dokumenti jasno pokazuju, kako se one prepleću i miješaju kod istih
posuda odnosno kod istih lončara.^
^ Vergleich ethnographischer Töpfereifilme als Beispiel für die wissen-
schaftliche Auswertung von enzyklopädischem Filmmaterial. — Research Film,
vol.3, nr. 5AGöttingen 1957), S.251—255.
58
Etnografski film, njegovo značenje i primjene
Koliko će se takvih dosad nepotpunih ili pače krivih predoćaba,
stvaranih na osnovi površnih ili nepotpunih, letimičnih motrenja nekoga
proizvodnog procesa, običaja, obreda (uočenoga možda tek od jednoga
samog promatrača, možda još i nevjesta ili neupućena ili površna ili
pače možda namjerno krivotvorskoga) pa predavanih dalje, moći rekti-
ficirati s pomoću valjanih, nevarljivih filmskih snimaka toga istog
zbivanja (koje se još k tome mogu, praktički gotovo neograničeno puta,
ponavljaiti, i pred većim brojem promatrača, i time biti podvrgnuto još
i verifikaciji)!? Posebno se može i ovdje spommuiti korist filmskih sni-
maka za specijalne potrebe kao što je npr. bolje uočavanje i analiza
često brzih kretnja kod plesova, radnih pokreta i si. usporenjem (»vre-
menskom lupom«, pače i običnim usporavanjem normalne projekcije),
zaustavljanjem pojedinih snimaka samih za promatranje itd.
Kako je to dobro uočeno — na žalost ne baš davno — pokazuje pri-
jedlog na IV. internacionalnom kongresu antropoloških i etnoloških
nauka u Beču 1952, da se u krilu te stalne međunarodne kongresne usta-
nove osnuje poseban odbor za etnografski film, što se tada i ostvarilo
i taj se odbor smjestio u Parizu uključivši se u dotadašnju tamošnju
tradiciju etnološkog filma kao »Comitć international du film ethno-
graphique« sa sjedištem u Musée de l'Homme. S vremenom su se osnivali
i ogranci toga međunarodnog odbora u više zemalja (tako i jedan za
Jugoslaviju), koji su većinom stajali u stalnoj i aktivnoj suradnji sa
središnjim odborom podupirući ili propagirajući njegova nastojanja, ali
se u međuvremenu krug djelatnosti odbora tematski proširio i na socio-
logiju (pa je to došlo do izražaja i u promjeni naziva u »Comitć inter-
national du film ethnographique et sociologique«).
Koliko je etnografski film kao naučni dokument osvojio već svoje
mjesto i prerastao svoje početke, pokazuju ne samo raspravljanja kao što
je gore spomenuti slučaj s lončarstvom i ispravnim ili neispravnim pred-
očivanjem procesa modeliranja pri toj vještini u ovom ili onom etnolo-
škom slučaju, nego i neki pokušaji pradubljivanja etnografskog filma
teorijskim raspravljanjem o apsolutnoj i relativnoj vjernosti prema či-
njenicama, njihovu autentičnom toku, vremenskim proporcijama — dru-
gim riječima o odnosu filmskog dokumenta prema zbiljskom cjelokup-
nom toku i trajanju nekoga zbivanja etnografskog značaja, a to zato, jer
je etnografski film nužno ponajviše skraćenje realnoga zbivanja, što na-
meće samo po sebi izbor etnološki najznačajnijih »isječaka« iz dulje cje-
line snimanoga zbivanja (a to izaziva i pitanje: koja su »najznačaj-
nija«!...), on je »istrgan« — kao uostalom i fotografija — iz nekoga
mnogo širega konteksta kulture, u kojoj je zahvaćen itd.*
Tim se etnografski film ne opravdava samo kao strogo naučni doku-
ment, namijenjen etnološkoj spoznaji, analizi, poređenjima itd., nego i
kao običan dokument kulture opravdava se ova vrsta filma bez ikakva
* Milner G. B.: Field Work, Films and Photographs. — Man LXIII —
February (London 1963), art. 23.
59
Milovan Gavazzi
izuzetka onako, kako je opravdan svaki kultnrno-historijski dokument,
bilo koje vrste. Pače i onda, ako nije tehnički ili inače filmski na visini
— samo ako je vjeran činjenicama, autentičan u najboljem smislu, jer se
i takvi filmovi u danim prilikama mogu dobro, pače katkada vanredno
iskorištavati. Koliko ima primjera takvih etnografskih filmova, snima-
nih u prošlosti, i u vremenima još nesavršene filmske tehnike, i od teh-
nički malo vještih snimača — a stručno etnološki vrlo vrijednih. Filmske
snimke Eskima, njihova života, običaja itd., koje je prije neko 40 godina
snimao smiono (za ono vrijeme) boraveći među njima i studirajući ih
nekoliko godina, američki snimač O. Flaheriy ne samo da nisu do danas
ništa izgubile svoje vrijednosti, nego im ona iz godine u godinu raste —
pa će ih za svoje svrhe i etnolog i sociolog i kulturni historik itd. po-
novno i uvijek s korišću motriti. Tome je kod ovakvih slučajeva glavni
razlog u neposrednosti snijnanja, bez (odnosno s najnužnijim minimu-
mom) režiranja, u pravom smislu filmskog izraza »čistoga« rada. A i obi-
čan će ih čovjek svagda prihvatiti s najvećim zanimanjem i korišću za
proširenje svoga obrazovanja i poznavanja ljudi, pače i za zbližavanje
među raznorodnim ljudima i narodima.
Reviji i selekciji takvih dokumentarnih etnografskih (i k tome —
no možda bolje: daleko preko toga — socioloških) filmova, njihovu na-
tjecanju i nagrađivanju između suvremenih, novijih i najnovijih ostva-
renja te vrste namijenjena je pače posebna priredba, od 1959. godine
svake godine održavani »Festival dei Popoli — Rassegna internazionale
del film etnografico e sociologico* (sa sjedištem i priredbama u Firenze).
Organiziran je od talijanskih stručnjaika etnološko-etnografskih i film-
skih a uz pomoć i saradnju druge vrste ustanova i poduzeća, turizma itd.
u široku, možda i preširoku okviru, zbog čega njegov karakter kao da
gulbi jasnije konture — očito na štetu sama etnogafskog filma (koji
strogo stručno uzevši, i bez posebnoga isticanja, nužno obuhvata i etno-
sociologiju onih ljudskih zajednica, koje su predmet etnologije). Na tom
je festivalu dobilo i nekoliko naših filmova nagrade.
O nastavnoj ulozi i koristima etnografskih filmova jedva je po-
trebno govoriti više nego o naučnima — nakon tolikih dosadašnjih pozi-
tivnih iskustava širom svijeta. Činjenica, da film u nastavi (kao sredstvo
odnosno dopuna zorne nastave) svagda znači i neko njeno oživljenje (bez
obzîira na ulogu privlačnosti, koja se s didaktičke strane ne podcjenjuje)
kao i činjenica, da on mnoge pojave daje u živoj slici, kakvu nije moguće
izazvati u adekvatnoj zornoj predodžbi bilo kakvim opisivanjem rije-
čima ili mrtvim slikovnim pomagalima onoga, što se želi prikazati, pa
najposlije činjenica, da film daje najautentičniji danas mogući nadomje-
stak za realno zbivanje u svijetu i životu, pogotovu kad je tonski i u
bojama — sve to bez sumnje osigurava etnografskom filmu budućnost
i kao nastavnom sredstvu.
Ima pače zbivanja i pojava, koje prikazivane riječima ili mrtvim
slikama mogu promašiti cilj i izazvati sve prije nego ozbiljan odnos
prema prikazivanome, kako to pokazuju npr. iskustva s filmovima kao
60
Etnografski film, njegovo značenje i primjene
Što je prvorazredni (i stručno etnografski i tehnički — u ton-koloru)
francuski film Jeana Roucha »La circoncision«, gdje dobar dio filma
prikazuje dugu proceduru obrezanja crnačkih dječaka u sjevernoj Ni-
geriji (Songhai) u okviru tamošnjih inicijacijskih obreda, sa svim po-
jedinostima, koje inače rijetko mogu dobiti Evropljani na oko, a koji se
film mogao prikazati visokoškolskoj omladini u stručnom okviru bez
ikakva neozbiljnog prihvatanja.
Ovaj smjer primjene etnografskog filma, u nastavi različnih stupa-
nja, daje pobudu i za dalja, ovdje manje više specifična razmatranja i
konstatacije. Tako su kod filmova u nastavi osobito pogodne filmske
etnografske monografije — tj. u filmu dane najznačajnije strane života
i kulture nekoga kraja, pokrajine, manje ili više ujednačenoga kulturnog
areala, pače jednoga sela sama (ako može biti predstavnik čitavoga jed-
nog prostora). Tim se u nastavi može pružiti zaokružena zorna pred-
dodžba i općega i specifičnoga u kulturi takve odabrane jedinice. Dobar
primjer za to može biti kod nas ostvarena makedonska etnografska
monografija »Azot« (za kraj u porječju Babune u Makedoniji, pod tim
titulom realiziran od strane Etnološkog muzeja u Skopju). Filmovi te
vrste, gdje se pokazuje u (pretpostavljeno najboljem) stručnom izboru
sve najznačajnije o goispodarskim tradicijama, o domu, njegovu uređaju
i životu ljudi u njemu, o značajnijim običajima, vladanju i gestama,
nošnjama, plesovima i muzici (ako je i tonski) itd. odabrainoga kraja —
dakako da su u prvom redu iskoristivi za etnološku nastavu u užem,
stručnom smislu, ali ih može jednako koristiti i geografska odnosno
antropogeografska nastava, da se ne govori o zavičajnoj nastavi uopće
u različnim kategorijama škola.
Što tu vrijedi o etnografskom filmu u školskoj nastavi, vrijedi mu-
tatis mutandis za nj i kao općeobrazoDno i općeodgojno sredstvo širih
slojeva uopće. Ovo danas najsavršenije zorno pomagalo kao nadomjestak
za zbivanje i činjenice iz stvarnosti već po svojoj naravnoj privlačnosti
za svakoga čovjeka znači moćno sredstvo, koje se može, razumno i od-
mjereno, mnogo koristiti i u ovom općeobrazovanom i općeodgojnom
smjeru. A njegova se uloga kao socijalno-pedagoškog sredstva uvećava
napose još tim, što je svagda sad u ^ ećoj sad u manjoj mjeri sam po sebi
usmjeren prema produbljivanju razpoloženja i smisla za razumijevanje
stranih naroda, njihove kulture i načina života, pače i vrlo dalekih, pa
za suosjećanje s njihovim životnim naporima, tegobama, radostima. Tu
ulogu etnografski film može uvijek odigravati u većoj mjeri nego filmovi
većine drugih smjerova i žanra — tehnički, biološki, medicinski, bio-
grafski, historijski itd., kod kojih je mnogih upravo ova uloga beznačajna.
Koliko tu znače filmovi kao što je »Nanuk« (da se spomene taj općenito
poznati) ili neki filmovi o borbi za vodu u bezvodnim krajevima svijeta
(npr. u sjevernoj Africi) ili film o životu stočara selaca Sarakačana na
Balkanu (kakav je ostvaren npr. od makedonskog filmskog poduzeća
»Vardar« uz suradnju tamošnjih etnografskih sitručnjalka)! Kolikogod je
i kod etnografskog filma čest (možda više nego kod nekih drugih žanra)
61
Milovan Gavazzi
fadctor nepoznatoga, pače senzacijskoga kao motiv privlačnosti
i razpoloženja za prihvatanje, ipak, ako je fUm vješto i didaktički smiš-
ljeno udešen, taj će se senzacijski nuzefekt svesti na manju mjeru, u
stvari korisnu i potrebnu, jer će to biti naravan stimulans za koncen-
traciju pažnje, dok će odgojna i obrazovna uloga dobroga etnografskog
filma zauzeti prvo mjesfto.
Za razliku od etnografskoga, tj. faktografskoga filma, koji samo
bilježi činjenice, kakve jesu (pretpostavljeno potpuno vjerno, ako film
hoće da bude dobar etnografski film) — etnološki film je tek na pomolu.
To je naučno planski komponiran film, koji donosi pred promatrača
određenu već stečenu etnološku spoznaju ili, možda još u daljoj per-
sepktivi, neki problem na razmatranje — filmski oblikovan: bilo o
iskonskoj genetskoj srodnosti ovih i onih kulturnih elemenata ili
čitavih kulturnih kompleksa, bilo o njihovu podrijetlu ili — još privlač-
nije, ako i delikatnije — o njihovu nastanku, razvoju, putevima širenja
po svijetu. Takav etnološki film će moći npr. s lakoćom ostvariti temu
»Razvojni oblici lončarske vještine«, jer je broj do sada snimljenih
dobrih filmova s ovom temom veoma velik i bila bi samo stvar dobro
promišljena i opreznoga izbora, da se takav ostvari. Taj će moći osim
drugoga npr. sugerirati pače problematiku u vezi s počecima keramike
uopće, s njenom monogenezom ili poligenezom itd. — kako je nešto od
toga nagoviješteno već u gore navedenim diskusijama o lončarstvu a u
vezi upravo s dosadašnjim nekim filmovima s tom temom. Izrazito po-
redbeni značaj (bez sugeriranja o razvojnom odnosno historijskom-hro-
nološkom slijedu obrađivanih pojava) moći će pružiti npr. film s temom
incijacijskih obreda (čitavoga svijeta ili jednoga njegova dijela), gdje se
može jedva slutiti etnološka spoznajna ^Tijednost već na osnovi same
mogućnosti, da se u istom filmu mogu ispoređivati inicijacije različnih
naroda ili kultura svijeta, uočiti njihove neke opće, zajedničke crte
pored specifičnosti svake od zastupanih grupa (naroda, kultura).
Ne bi gotovo trebalo spominjati, koju bi ulogu u ovom smjeru mogle
imate i »žive« karte za zorno demonstriranje već osvojenih etnoloških
spoznanja npr. o ishodištima (matičnim prostorima) pojedinih kulturnih
dobara, njihovu širenju ili uzmicanju, propadanju i nestajanju ili zamje-
njivanju drugima, o promjenama, koje se s njima zbivaju — uklapane
u ostalu sadržinu filmova pojedinih tema.
Na to je za sada samo pronicanje u budućnost — ako i jesu već
početna takva ostvarenja sasvim realno blizu (pa se npr. spominje jedan
takav stvaran od Margaret Mead). Dok je to sve, osim rijetkih početaka,
još slika iz budućnosti, posao kabinetskoga kombiniranja različnih film-
skih dokumenata ove vrste, ostvarivan atelierskim tehničkim radom i
sredstvima, etnografski je film s malim izuzecima stvar »terenskoga«
etnografa, dakako s potrebnom mnogovrsnom stručnom spremom, i
etnološko-etnografskom i foto-filmskom. Dok onaj prvi može i čekati na
povoljne momente i prilike — ovaj drugi je prije svega postao urgentan
u veoma mnogo slučajeva, a bar aktuelan u moštvu drugih. Nije stoga
62
Etnografski film, njegovo značenje i primjene
neobično, što se u tom smjeru pokreću sile iskusnijih a i kritičnijih
prema mnogim do sada slabijim ili promašenim etnografskim filmo\'ima,
da se na različne moguće načine predaju ili objavljuju praktič(ars)ke
instrukcije za valjano snimanje etnografskih filmova — bilo objav-
ljenim spisima s takvim uputama, sugestijama, konkretnim primje-
rima itd.," bilo sastancima, kolokvijima s diskusijama zainteresiranih za
etnografska filmska snimanja," bilo upravo ad hoc udešenim tečajevima
s programom konkretnih instrukcija, demonstracija snimanja, disku-
sijama, prikazivanjem osobito uspjelih etnografskih filmova kao uzora
itd.'
Bilo bi korisno jednom prikazati, koliko je etnografskih filmova,
s kakvim temama i kakvim kvalitetom ostvareno kod nas od prvih
takvih (kakav je jedan od prvih »Seljačka svadba u Sunjskom Selišću«
izveden 1922. od Higijenskog zavada u Zagrebu uz suradnju Etnograf-
skog odjela Hrv. nar. muzeja u Zagrebu) do najnovijih poznatih (kao
što je »Ovnova svadba«, izveden 1962. od Vojvođanskog muzeja u Novom
Sadu uz suradnju tamošnjih filmskih amatera) ili »Zadruga u Sikirev-
cima« (izvođen 1962./63. od Savjeta za kulturu NR Hrvatske uz suradnju
Etnološkog zavoda Filozofskog fakulteta u Zagrebu) i daljih posljednjih,
možda još nenajavljenih. Koliko bi god bilo teško dati takav pregled,
pokazalo bi se njim, makar sumairno, što je dosad postignutoi i gdje je
bilo najviše aktivnosti — a pri tome bi jamaono aiktivnost u Sloveniji
došla negdje na prvo mjesto, pri čemu bi došle do izražaja i zasluge
pok. Borisa Orla upravo pri počecima tamošnje aktivnosti.
Résumé
LE FILM ETNOGRAPHIQUE, SA SIGNIFICATION ET SES APPLICATIONS
Determinant la signification de l'expression »film ethnographiques comme
désignation du genre de film qui, d'une maniere pure et sans compromis d'effet,
de mise en scene et de déformation spatiale ou temporelle, etc., embrasse la
^ Spannaus G.: Theoretische und praktische Probleme des wissen-
schaftlichen völkerkundlichen Films. — Von fremden Völkern und Kulturen
(Plischke-Festschrift). Düsseldorf 1955, s. 85—95. — Schmitz C. A.: Das
Problem der Töpferei und die Forschungsmöglichkeiten mit Hilfe des wissen-
schaftlichen Films. — Research Film, vol. 3, nr. 1 (Göttingen 1958), s. 45—51. —
Spannaus G.: Leitsätze zur völkerkundlichen und volkskundlichen film-
dokumentation (umnoženo — 1962). —^ S paun au s G.: Der wissenschaftliche
Film als Foirschungsmittel in der Völkerkunde. Entwicklung — Probleme —
Zukunftsaufgaben (1961, sep. otisaik s. a. et 1.). — Re t e 1 - L a u r e n t i n A.:
Essais et Écueils du Film Ethnologique Scientifique. Research Film, vol. 4, ur. 5
(Göttingen 1963).
° Kao npr. »Volkskunde und wissenschaftliche Bilddokumentation« Arbeit-
skreis für Volkskunde — 1. Arbeitstagung in Göttingen 25.—27. Aprila 1962.
(pod vodstvom prof. Kurta Ranke; kao rukopis sastavljeno i umnoženo).
' Npr. ostvarivano od vremena do vremena u »Institut für den wissen-
schaftlichen Film« u Göttingenu.
63
Milovan Gavazzi
Die et la culture d'une communauté populaire non cIDIlisée cu a demi cioilisée
(donc au sens strictement ethnologique), l'auteur présente les diverses fonctions
de ce film et les illustre brieoement par des expériences ou des exemples con-
crets. Une des fondions du film ethnographique, et c'est ici la premiere, est
d^etre un document scientifique pur, qui est aujourd'hui le succédané
le meilleur possible pour les événements réels de la vie et de la culture de n'im-
porte quelle nation (en tout cas quand il est sonore et en couleurs). C'est une
fonction hors de discussion, comme pour tout autre film documentaire scienti-
fique de quelcjue espece et discipline que ce soit: les matériaux des faits a
mettre aux archives scientifiques aux fins d'études pour l'ethnologue. En tant
que tel. le film ethnographique peut avoir aussi le rôle d'un document critique,
comme cela est déja apparu dans quelques cas, par ex. par la correction de la
classification jusqu'ici souvent inexacte ou par la détermination de certaines
technicpies du travail du potier (G. Spannaus).
Particulierement important est le rôle cT enseignement et de for-
mation, générale de ce film, pour lequel il peut etre extraordinairement
exploité. L'auteur ne traite pas longuement d'un rôle aussi évident; celui-ci est
pratiquement indiqué par toutes les nombreuses expériences accumulées jusqu'ici
(pour lesquelles il cite des exemples concrets, comme par ex. le ».Vanufc« de
Flaherty et d'autres). Il ne laisse pas échapper ce rôle meme dans renseignement
régulier des écoles inférieures et dans l'enseignement supérieur (ou par ex.
l'enseignement de l'ethnologie elle-meme ne peut etre imaginé valablement
aujourd'hui sans ce film), puis aussi dans la vaste activité de formation générale
dans un but de connaissance des autres peuples et cultures et aussi des coutumes
tres lointaines, des reglements et rapports sociaux, de la culture matérielle, des
créations artisticjues, etc., et par la aussi de meilleure compréhension mutuelle
et d'harmonie entre les hommes de diverses nations, races, langues et cultures et
de niveaux tres différents. Tout cela est supposé évidemment a côté de bons
documents cinématographiques ethnographiques choisis judicieusement, accom-
pagnés de commentaires spécialisés exemplaires. Tout cela peut avoir des succes
dans n'importe quel genre et niveau de renseignement, inaccessibles par quel-
qu'autre moyen ou méthode d'enseignement que ce soit.
La multitude des films ethnographiques (bons et mauvais) réalisés jusqu'ici
dans toutes les parties du monde est a vrai dire incontrôlable pour le moment.
Dans un but de coordination, d'orientation, d'évidence et d'initiative pour (s
réalisation la plus intensive possible des films ethnographiques, en tout cas la
ou ils sont absolument nécessaires dans le dernier temps avant qu'un phénomene
ne disparaisse completement, on a institué certains organes avec ces buts (ainsi
le »Comite international du film ethnographique et sociologique^ — CltES)
ainsi que pour les revues, la propagande et la sélection de ce genre de films
(ce a ({uoi est destiné le »Festival dei Popoli« annuel de Florence), bien que la
liaison de ces organes avec la sociologie dans la signification la plus large, qui
embrasse tout, de cette discipline mene indubitablement a la négligence du film
ethnographique lui-meme dans son véritable sens et dans ses aspects si nom-
breux et ses possibilités de réalisation (toutes les branches des activités économi-
ques, de la musique, de la danse, etc., la vie des familles et des autres formes
de communautés populaires, la religion, les manieres et habitudes, etc.).
64