SOKOLSKI
1924.	3.
V Ljubijurii, dne 15. marca 1'*24.
Kroz nedelju dana sastače se opet glavna skupština Jugoslovenskog sokol-skog saveza, najviša instanca, koja ima da odlučuje o upravnim i unutrašnjim pitanjima ove za narod veleznačajne i velevažne organizacije. Sastače se delegati svili župa, koji su bili na župskim glavnim skupštinama za to izabrani i ovlašteni da zastupaju članstvo, da tumače želje i predloge članstva. Naime, župske skupšline tvore zastupnici društava, i tako prolazi volja članstva od pojedinaca kroz župe na najviše mesto, pred saveznu skupštinu.
To je prvo, šlo moraju imati pred očima delegati župa. Oni moraju biti svesni, da na skupštinu nisu poslati toliko kao osobe, koliko kao tumači želja i volje onog dela članstva, koji je obuhvačen u njihovoj župi; prema torne moraju biti za svoje poslanstvo spremljeni i informirani. Samo u tom pozitivnom slučaju možemo govoriti o demokratiji, o provadanju demokrat-skog načela, koje je jedno od bitnih načela naše sokolske ideologije.
Ali uz to moramo promisliti još nešto, u čemu se kod nas mnogo greši: Volja pojedinaca i društava kao i župa mora se prilagoditi opštoj koristi svega našega Sokolstva. Jer zaključci, koje stvara skupština, namenjeni su svemu Sokolstvu, vrediti moraju za sve, i za sve podjednako. Interes po-jedinih delova, društava i župa, mora se podrediti interesu celokupnosti, kao što se mora interes pojedine ličnosti u Sokolstvu podrediti interesu celokupnosti.
U tom pogledu je zadača skupštinskih delegata teška, Cesto veoma teška
—	treba da su delegati svesni toga i da su svesni važnosti svoga nastupa.
Prilike u raznim pokrajinama naše domovine različitije su, nego i u jednoj drugoj državi. Naša na novo nastala država nije još došla do opšteg izjedna-čenja u takvom smislu, u kakvom možemo da govorimo o izjednačenju u svakoj državi. Izjednačenje doiazi prirodnim putem te se pospešuje naj-različitijim načinima i našim sudelovanjem, pa bili mi sami svesni toga sudelovanja ili ne. Za taj pako proces potrebno je izvesno vreme i ned a se izsiliti. Radi toga ne bi bilo umesno, kad bi se čudili, što proces još nije dovršen, kao što bi bilo neumesno, kad bi hteli upotrebljavati nasilna sredstva i odredbe, koje bi imale samo protkvno dejstvo. Ako je moguče u tom Pogledu što dobro učiniti, a ono je, da pokušamo da se medusobno što bolje sporazumemo. AH tu ne mislim na kompromise, koji bi možda pogodovali osobama i ujedno naškodili stvari, več mislim na medusobno razumevanje i uviđavnost u pogledu težnja, koje idu za dobro stvari i zajednice.
Mi se kao Sokoli u tom pogledu ne možemo uporedivati možda s organizacijama ili zastupstvima, gde se radi o materijalnoj koristi zastupanih. Naša je organizacija sagradena na idealima, koje utemeljujemo i udejstvujemo jedino nesebičnim r a d o m. Zrtva i nesebičnost čine podlogu za sve drugo i svo naše delovanje mora računati s time kao sa činjenicom.
Iz te spoznaje nije teško doči do smernice, koja je merodavna i koja je sveta dužnost za svakog člana sokolske glavne skupšline, glede svakog Predloga i svakog zaključka, glede bilo kakvog udejstvovanja na skupštini, a ta je u ovome:
Imajmo pred očima jedino i isključivo korist celokupnog našeg Sokolstva; zbacimo sa sebe sve što bi nas moglo odvračati od te misli vodilje. Ni koraka u stranu! Naša zadača jeste i ostaje u tome, da služimo samo stvari — svaki cm, koji niie poduprt čvrstim nverenjem, da služi samo koristi naše stvari, le nesokolski.
Ličnost ništa, celina sve!	m	a—.?.
Podsavezi
Na sednicama pa i u novinama nabačeno je pitanje o «pokrajinskim pod-savezima*. Ali niko nije izneo svoga mišljenja, kako da budu ti podsavezi udešeni. A baš do toga je, jer se radi o novoj stvari. Može se samo naslućivati da se podsavezi imaju kao pokrajinske kategorije staviti izmedu saveza i župa. Usprkos toj neizvesnosti a jer je ta stvar tako krupne važnosti, mislimo da treba da se njome potanje pozabavimo.
Po razložima, koji su potakli pokretače ovoga pitanja možemo od prilike zaključivati do čega je. Ovi razlozi mogli bi biti ili načelne, teoretske, ili organizacijske, praktične naravi.
Ako promotrimo stanje stvari s idejnog gledišta, pašče nam u oči, da je sokolska misao, ta duša našeg rada, svagde i vazda jedna te ista, pa da ne može biti drugačija u bivšim ^kraljevinama i krunovinama» a drugačija u ctrojednoj kraljevini», u «zajedničkim zemljama Bosni i Hercegovini* i t. d. Ona ne poznaje državnopravnih pitanja. Tyrš izričito kaže, da ni najslavnija prošlost ne daje narodu pravo na život, nego samo rad. Bez obzira na granice, koje su pale za vazda, pa i bez obzira na državne granice, stvorene našom saradnjom i zajemčene medunarodnim ugovorima, ista misao veže sve Sokole na zemaljskoj kruglji i zove ih na zajednički rad. Evo onake univerzalnosti sokolske misli za sve Slavene, kakovu 'ispoljava n. pr. katolička crkva za sav čovečji rod ili socialistička internacionala za radnički razred. Da još uvek nema samo jedne svetske organizacije sokolske, razlog nije u ideji samoj, nego u prilikama van nje, poglavito u geografskim, saobračajnim, političkim i jezikovnim prilikama, koje se odreduju iz pojedinih državnih centara. Ali sokolska misao je, po Tyrševoj zamisli apsolutna; ako su joj prilike ne-pogodne, ona ima da ih savlada, da ne bi prilike nju savladale. Tyrš poznaje svagde i u svim vremenima isto Sokolstvo, tako u krajevnom kao u vremenskom pogledu; za njega nema n. pr. ni hrvatskog, ni srpskog, ni slovenačkog Sokolstva; za njega nema n. pr. «novog Sokolstva* pa ni starog Sokolstva. Njemu je Sokolstvo <tnova, snažna veza medu plemenima, srodnim po rodu i jeziku, veza od inih stvarnija i snažnija*. Ova misao s a k u p i 1 a je pre rata češko, s a k u p i 1 a a ne cepala hrvatsko, srpsko i slovenačko Sokolstvo pa čak i čitavo slavensko Sokolstvo. Ova je veza na-ravski sakupila i posle rata, buduč da se stvorio nov državni centar na teritoriji od Soče do Vardara, jugoslovensko Sokolstvo, spojila ga sa češkoslovaškim i udara temelje za nove veze sa Rusima, sa Poljacima...
Zar možemo poricati, da postoji u našoj kraljevini samo jedan državni centar? Zar se može poricati, da smo srodni po rodu i jeziku? Zar možemo tvrditi, da može postojati srpsko, hrvatsko, slovenačko Sokolstvo jedno pored drugoga a sve u jednoj nacionalnoj državi? Zar hočemo rušiti državu, da stvorimo opet samohrvatsko, samosrpsko, samoslovenačko Sokolstvo?
Srbin, Hrvat, Slovenac, koji je došao u Soko, da tu ističe sve, što je srpskog, hrvatskog ili slovenačkog porekla pa da grdi i psuje, mrzi i pljuje sve što nije srpskog, hrvatskog, slovenačkog izvora, nije ušno u nameri, da vrši sokolski rad pa nije ni kadar biti Soko. On traži u Sokolstvu lovačkl revir za težnje, koje mora Sokolstvo da pobija. Zar da za ovake «Sokole» stvaramo — podsaveze?
Onima, koji ne mogu da savladaju svoj velikosrpski, panhrvatski, samo-slovenački fanatizmu, slobodno je, da istupaju iz sokolskih redova pa da stvaraju svoje vlastite organizacije. Ali sokolske njihove organizacije ne mogu biti. Kao što nije još Soko onaj, koji obuče crvenu košulju, tako i ove organizacije neče biti nikad sokolske organizacije, buduč da su u opreci sa sokolskom mišlju. Jugoslovenski Sokoli ostače Sokoli, ostače verni zakletvi, izrečeno j na Novosadskom Saboru, a osečanoj odavno. Ostače Sokoli
stvarno to jest, od saveza pa do pojedinca u članstvu, in capite et in membris.
Dete koje nam se rodilo, treba negovati, a ne ubijati. Onaj, koji misli, da se prerano rodilo, neka ima na umu, da takvom detetu treba samo veče nege. Da je sposobno za život, dokazao je mariborski, osječki i svesokolski slet. Ali su ti sletovi i to pokazali, da nama rad, svakidanji, neprekidni, drobni rad nije baš prva briga. Tome su pako krivi naši iSokolb. Krivnja nije u organizaciji, nego na ljudima, koji misle, da ne mogu raditi ili neče da sokolski rade. Ovaki nisu za organizaciju.
Možda če kogod prigovarati, da Sokolstvo pogoduje, snaži, razvija nacionalno osečanje. Istina je! Ali to ne znači, da pogoduje n. pr. samohrvatskom, samosrpskom nacionalizmu. Jedan kao i drugi tvorevina su upliva veštačkih historijskih, ponajviše unesenih od spoljašnjih neprijatelja u jedan narod d vaju imena. Tim je firnisem prevučena narodna jezgra, ona jezgra, koja je specifički i istinski naša. Zar da stavimo Sokolstvo u službu tudih elemenata, dok ima Sokolstvo zadaču, da razvija narodne snage? Zar da nas razdvajaju vera, staleške prilike, lokalne tradicije, međusobno učinjene krivice? Sokolstvo poštuje svako iskreno versko osečanje, okreče se svim staležima, ne poznaje tradicija — ni najslavnijih — osim svojih. Zar čemo da stavimo krivicu za kraljicu naših misli, da iz nje pravimo zakon svoga života? Pa onda još kažemo, da smo Sokoli? Sokolstvo svojim svakidanjim, sitnim radom ima da uguši trzavice, da satire sedimente tudinskih interesa i preostatke ropske prošlosti, a ne da se stavlja u njihovu službu. Sokolski rad — dakako rad! — ne ostavlja mesta pa ni vremena za svadanje i nad-mudrivanje. Ovu Sokolstvu bitnu, idejno-uzgojnu zadaču može provesti samo stvarno jedinstveno Sokolstvo, jedinstveno od saveza do pojedinca u članstvu.
I u telesno-vaspitnom pravcu može nam poslužiti samo jedinstveno Sokolstvo. Uzmimo za primer samo naše nazivlje. Br. Šulce u Zagrebu uzeo je u zadatak dužnost, da približi srbohrvatsko nazivlje češkom a time i slove-načkom. To mu je u velikoj meri več uspelo a da time nije načinjeno nikakvo nasilje na jeziku. Evolutivnini putem obečava nam se zajedničko nazivlje, prihvatljivo svima i potpuno, nazivlje, koje če jednim mahom olakšati i pojeftiniti publikacije. Hoče i podsavezi poslužiti tome nastojanju? Brat Gradojevič iz Beograda uporeduje Sokolstvo sa crvenim krvnim telešcima. Boljeg primera nije moguče zamisliti. Samo treba pomisliti, da kreče krvna telesca jedan sam organ, kojega ne možemo nadoknaditi podorganima ili njihovim aritmetičnim iznosom.
Ni u praksi, dakle, podsavezi nam ne mogu poslužiti. A šta če pored Podsaveza da rade naše župe? Ako su župe slabe, zašto oduzimati im radnu snagu a davati je nekoj novoj instanciji, za koju ni u opsežnom češkom Sokolstvu nema mesta. Time se položaj župe neče okrepiti. Zupe su za to tu, da nadziru, hrane, popunjavaju sitni sokolski rad a ako više ne uzmognu Posala svladati, osnivaju okružja ispod sebe, a ne instanciju iznad sebe. Tendencija u češkom Sokolstvu ide za stvaranjem čim večih župa, koje su Podeljene na okruge. Tendencija upravnih praktičara ide za smanjivanjem broja raznih instancija. Tako je i u državnoj upravi. Stvaranjem novih instancija unaša se zbrka u kompetenčne norme i daje se poticaj za odstupanje Posala od jedne instancije na drugu, a predmet se meritorno ne reši, od cega stvar trpi. Dakle ne trebamo novih instancija, okrepimo župe! Šta da rade podsavezi pored snažnih župa? Nema ni jedne zadače, bilo prosvetne, bilo tehničke, bilo upravne naravi, koja ostaje neizpunjena pored dejstvujučeg saveza i pored dejstvujučih župa. Ako su greške i mane kod saveza ili kod zuPa, treba ih ispraviti kod saveza ili kod župe a ne stvarati nešto novo, nepoznato, neprokušano.	Dr.	/uri Štempihar, Celje.
Načrt poslovnika glavne skupščine Jugoslovenskeoa sokolskega saveza
Glavno skupščino JSS. skliče starešinstvo JSS.
Skupščino otvarja in ji predseduje starosta JSS., oziroma eden njegovih namestnikov; če so vsi zadržani, pa predsednik, ki ga izvoli glavna skupščina.
Predsednik imenuje dva zapisnikarja in dva namestnika zapisnikarjev, poleg prvega in drugega tajnika JSS. še enega namestnika tajnika in poleg blagajnika JSS. še enega namestnika blagajnika.
Verifikacija odposlancev se vrši en dan pred glavno skupščino v sokolski pisarni ali v predsedstvu skupščine. Izjemoma se vrši verifikacija tudi med zborovanjem skupščine, takrat samo po njenem predsedstvu.
Legitimacije odposlancev morajo imeti poleg imena in priimka vsakega odposlanca še žig župe, oziroma saveza, s podpisom staroste in tajnika župe ali saveza.
Verifikacija se vrši brez priziva.
Na osnovi verifikacije sestavlja tajnik spisek po župali in abecedni imenik elanov glavne skupščine.
Za otvoritev skupščine je potrebno, da sta odposlali svoje odposlance vsaj dve petini sokolskih žup.
Glavna skupščina je sklepčna, če je prisotna vsaj petina vseh odposlancev žup. Skupščina odloča in voli z nadpolovično večino glasov navzočnih članov; ob enolikem številu odloča predsednik, ki sicer ne glasuje. Vsak član ima samo en glas. Pooblastila niso dopuščena.
Za izpremembo pravil JSS. je treba dve tretjini glasov prisotnih članov. Za razveljavljenje sklepov starešinstva JSS. je potrebna navzočnost članov najmanj ene tretjine vseh žup. Ugovor proti sklepu starešinstva JSS. pa mora biti vložen najpozneje 30 dni po razglasitvi sklepa.
Ako se ne snide zadostno število članov, se vrši istega dne z istim dnevnim redom druga glavna skupščina za eno uro pozneje. Ta sklepa veljavno ne glede na število članov.
Predsednik otvarja in zaključuje sejo, pazi, da se vrši vse po poslovniku, vodi razprave, daje in odjemlje besedo, daje predloge na glasovanje, javlja uspeh in sklep glasovanja; sme, če smatra za potrebno, prekiniti sejo; ima v inienu skupščine zvezo z zunanjim svetom, podpisuje vse spise v imenu skupščine s svojimi namestniki ali brez njih, vselej pa s tajnikom.
Namestnik staroste JSS. je predsednik, če je starosta zadržan.
Celotno predsedstvo (starosta JSS. in njegovi trije namestniki) sme prisostvovati sejam vseh odsekov, ki zborujejo ob glavni skupščini.
Zapisnikarji pišejo zapisnike. Tajnik piše dnevnik skupščine, čita vse spise, beleži govornike in šteje glasove. Glasovnice šteje tajnik z dvema članoma, ki ju v ta namen določi predsednik.
Blagajnik opravlja račune stroškov skupščine, izdaja potrebne zneske po krediiu starešinstva JSS., sestavlja obračun, podpisuje vse svoje agende s predsednikom in odda vse zaključene spise in račune najmanj 14 dni po skupščini starešinstvu JSS.
Člani skupščine so odposlanci v JSS. združenih žup in starešinstvo JSS.
Vsaka župa pošlje za vsakih započetih 500 članov v župi združenih društev po enega zastopnika po stanju saveznega katastra. Dokler ta ni popoln, po zadnji uradni statistiki.
Vsi elani skupščine imajo enake pravice; prisostvujejo sejam, govore, glasujejo, vprašujejo in predlagajo. Predlogi morajo bili pravočasno predloženi starešinstvu.
Spored glavne skupščine je:
1.) Poročilo starosle, oziroma namestnika;
2.) poročilo tajnika;
3.) poročilo načelnika;
4.) poročilo blagajnika;
5.) poročilo gospodarja;
G.) poročilo odsekov;
7.) predlogi odbora in starešinstva JSS.;
8.) izprememba pravil JSS.;
9.) predlogi žup;
10.) razveljavljenje sklepov starešinstva JSS.;
11.) prizivi žup proti njih izključitvi iz saveza;
12.) nujni predlogi;
13.) poročilo razsodišča;
14.) določitev zletov (prireditev) saveza za prihodnje leto na predlog odbora JSS.;
15.) poročilo preglednikov računov;
IG.) absolulorij starešinstvu JSS.;
17.) volitev starešinstva JSS.;
18.) slučajnosti.
Glasovanje odreja predsednik. Glasovanje je pismeno ali tudi poimensko z «da» ali «ne». Če se glasovanje vrši z <ne», mora biti predlog v obliki vprašanja. Glasuje se po prozivu tajnika iz članskega imenika. Na predsednikovo odredbo se glasovanje lahko izvrši tudi z dvigom roke.
Vse volitve se vrše z glasovnicami, ki jim mora vsak član skupščine oddati osebno. Aklamacija je le tedaj dopustna, če sklene to skupščina brez ugovora. Te glasovnice preštejejo trije skrutinatorji, ki jih za to določi predsednik.
Izvoljeni člani starešinstva na vprašanje predsednika takoj po izvršenem skrutiniju izjavijo, jeli sprejmejo izvolitev ali ne.
Predlog, ki ni bil najmanj 14 dni prej predložen starešinstvu, obravnava skupščina kol nujen predlog, če to sklene skupščina z nadpolovično večino. Nujnega predloga, ki ga mora najmanj 25 članov predlagati pismeno, predlagatelji ne utemeljujejo.
Seje glavne skupščine so javne. Glasovalno, razpravno in volilno pravico pa imajo samo odposlanci žup in člani starešinstva JSS.
Novo sejo skupščine odredi predsednik, izredno pa skliče, če jo pismeno zahteva pet žup. V začetku nove seje prečita tajnik zapisnik prejšnje. Podpišeta ga, če je odobren, predsednik in tajnik.
Spored seje objavi predsednik kakor za tekočo tako tudi za bodočo sejo na koncu prejšnje seje.
Sejni zapisnik obsega dan in kraj seje, imena predsedništva skupščine, število in imena prisotnih članov, izjavo o odobrenem zapisniku prejšnje seje, besedilo predlogov, bistveni posnetek razprav, zadeve, o katerih se je glasovalo, uspeh glasovanja in točno vse sklepe.
Zapisnike sej sestavljajo zapisnikarji o vsem, kar se je govorilo in dogodilo. Ob koncu skupščine oddado zapisnikarji zapisnike starešinstvu JSS.
Pristop v zbornico skupščine imajo vsi člani vseh v JSS. združenih sokolskih društev, potem drugo občinstvo. Vstopnice izdajata predsednik in tajnik skupščine.
Glavna skupščina JSS. se vrši vsako leto vsaj enkrat; dalje, kadarkoli smatra starešinstvo za potrebno. Vršiti pa se mora, če to zahteva ena tretjina v savezu združenih žup.
Dan in kraj glavne skupščine mora starešinstvo JSS. naznaniti župam najmanj en mesec dni, njen spored pa najmanj 14 dni poprej.
Predlog starešinstva za izpremembo pravil JSS.
za glavno skupščino v Ljubljani 23. marca 1924.
Dosedanje besedilo.
§ 1. do 12.
§ 13. Glavno skupščino tvorijo župni zastopniki.
Vsaka župa pošlje ...
§ 14. (4. odstavek)... Pristop h glavni skupščini imajo samo izvoljeni zastopniki žup in člani starešinstva.
(5. odstavek). Glavna skupščina je sklepčna, če je prisotna vsaj petina vseh zastopnikov žup. Odloča in voli z nadpolovično večino glasov navzoč-nih zastopnikov. Ob enakem številu odločuje predsedujoči, ki sicer ne glasuje. Vsak zastopnik ima samo en glas. Pooblastila niso dopuščena. Za izpremembo prav 1 je treba dve tretjini glasov prisotnih zastopnikov.
(6. odstavek). Ako se ne snide zadostno število zastopnikov, se skliče z istim dnevnim redom druga glavna skupščina na isti dan za eno uro pozneje. Ta sklepa veljavno ne glede na število navzočnih zastopnikov.
(7. odstavek). Vse volitve se vrše z glasovnicami, ki jih mora vsak župni zastopnik oddati osebno. Aklamacija ...
§ 15. ad 4.: da razveljavlja sklepe starešinstva (najmanj eno tretjino vseh žup). Ta ugovor se mora vložiti najmanj 30 dni po razglasitvi sklepa starešinstva saveza.
§ 16. Odbor saveza sestoji iz zastopnikov žup. Vsaka župa pošlje ...
§ 17. g) predlaganje saveznih zletov glavni skupščini.
§ 18. Člani starešinstva so:
1.) starosta,
2.) 3 namestniki staroste,
3.) 1 načelnik,
4.) 3 namestniki načelnika,
5.) 10 odbornikov,
6.) 6 namestnikov,
Izpremenjeno besedilo.
Ostane.
Člani glavne skupščine so župni odposlanci in starešinstvo saveza.
V	saka župa pošlje ...
. . . samo izvoljeni odposlanci žup in člani starešinstva.
Glavna skupščina je sklepčna, če je prisotna vsaj petina vseh odposlancev žup. Odloča in voli z nadpolovično večino glasov navzočnih članov. Ob enakem številu odloča predsedujoči, ki sicer ne glasuje. Vsak član ima samo en glas. Pooblastila niso dopuščena. Za izpremembo pravil saveza je treba dve tretjini glasov prisotnih članov.
Ako se' ne snide zadostno število odposlancev, se vrši z istim sporedom druga glavna skupščina istega dne za eno uro pozneje. Ta sklepa veljavno ne glede na število navzočnih odposlancev .
Vse volitve se vrše z glasovnicami, ki jih mora vsak član oddati osebno. Aklamacija ...
4.: da razveljavlja sklepe starešinstva (zato je potrebna navzočnost odposlancev najmanj ene tretjine vseh žup). Ta ugovor se mora vložiti najpozneje 30 dni po razglasitvi sklepa starešinstva saveza.
Odbor saveza sestoji iz odposlancev žup in članov starešinstva. Vsaka župa pošlje ...
g) predlaganje saveznih zletov glavni skupščini;
h) določitev kraja in dneva glavne skupščine.
Člani starešinstva so:
1.) starosta,
2.) 3 namestniki staroste,
3.) 1 načelnik in 1 načelnica,
4.) 3 namestniki načelnika in 3 namestnice načelnice,
5.) 15 članov starešinstva,
6.) 6 namestnikov,
7.) glavni urednik cSokolskega	7.) glavni urednik «Sokolskega
Glasnika*.	Glasnika>.
Od teh itd....	Od teh itd....
§ 22. Kadar je potrebno, pozove	Starosta pozove namestnike v sta-
starosta namestnike starešinstva. rešinstvo, če katerikoli članov starešinstva iz važnih razlogov ne more sodelovati v starešinstvu ali pa izstopi iz njega. Za odsotne člane sta-resinstva glasujejo prisotni namestniki. Zato se namestniki udeležujejo vseh sej starešinstva.
Namestniki se poživljajo po onem redu, kakor so bili po številu glasov izvoljeni. Ob enolikosti glasov odloči žreb.
IZ STAREŠIN S TV A /SŠTfe—
XXXIX. redna seja starešinstva JSS. dne 25. februarja 1924. Navzočni: dr. Ravnihar, Bajželj, Čobal, Dev, Gangl, Kajzelj, Marolt, Poženel, Turk. — Opravičeni: Mir. Ambrožič, dr. Fux, Švajgar. TO. se dovoli iz savezne zaloge uporabo nekaterih strokovnih knjig, katere potrebuje za prednjaški tečaj. — Prof. Melika se naprosi, da napiše zgodovinske dogodke o lOOOletnici hrvat-skega kraljestva. — Župa Rijeka obvešča, da je sokolskemu društvu v Srbskih Moravicah dovoljena uporaba telovadnice. — Sokolskemu društvu v Šabcu se ne dovoli razprodaja srečk izven okrožja njegove župe. — Upravnemu odboru dr. Oražnovega doma se vrne vse izročene spominske predmete dr. Oražna. Ko bo urejena dr. Oražnova soba, se mu izročijo tudi ostali spomini s pridržkom lastnine. — Vprašanje župe Zagreb glede Vseslovanskega sokolskega saveza se odstopi savezu ČOS.-JSS. — Vse župe se opozori, da zadoste svojim finančnim obveznostim naprain savezu, ker se jim sicer določi število delegatov za skupščino in sabor po plačanem porezu.
XXXX. redna seja starešinstva JSS. dne 3. marca 1924. Navzočni: dr. Ravnihar, Mir. Ambrožič, Bajželj, Dev, Gangl, Kajzelj, Marolt, Poženel, Švajgar, Turk, Trdinova. Opravičena: Čobal, dr. Fux. — Glavne skupščine v Mariboru dne 9. marca 3924. se udeleži dr. Fux. — Spor med br. Koutekom in društvom Niš se odstopi župi Niš v poročanje. — Potrdi se sklep župe Celje, da črta iz seznama sokolskih društev društvi Velenje in Gornji grad. Slednje bo skušala župa na novo oživeti. Župi se dovoli izdajati župni vestnik. Župni zlet se vrši dne 20. julija 1924. v Št. Rupertu v Slov. Goricah. — Vsi župni zleti se objavijo v Sokolskem Glasniku. — Seje olimpijskega odbora v Zagrebu dne 6. t. m. se udeleži br. Kajzelj, kateremu se da točna navodila.
—	Z ozirom na poročilo ljubljanskih društev se konstatira, da Ciril Miku-linič ni več član sokolske organizacije. — Sokolski župi Zagreb se dovoli, da se sme nazivati sokolska župa ckralja P. Svačica> v Zagrebu. — Obravnavajo se razne zadeve, ki se tičejo likvidacije zleta. — Sprejme se poslovnik *a glavne skupščine saveza ter predloge za izpremembo pravil. — Vse sklepe starešinstva bomo objavljali v Sokolskem Glasniku ter velja 30dnevni rok za pravico ugovora od datuma, ki ga nosi Sokolski Glasnik.
IZ TEHNIČNEGA ODBORA JSS.
Za olimpijado v Parizu. Preizkušnje, ki je bila sklicana na dan 6. jnarca t-1-, se je udeležilo 13 bratov iz treh ljubljanskih društev, 1 iz Beograda in 1 is Novega mesta. Izbirna tekma se bo vršila dne 13. aprila 1924. v Ljubljani.
Meilzletne tekme leta 1025. Savezni tehnični odbor bo stavil na prihodnji seji saveznega prednjaškega zbora naslednji predlog:
Nastala je nova potreba revije našega članstva. Obenem je potrebno, da damo novo vzpodbudno gradivo za delo v društvih.
Na zadnjem vsesokolskem zletu smo članstvo pregledali, videli smo, koliko je vplivala sokolska vzgoja vobče nanje in videli smo, koliko si je članstvo pridobilo telovadskih sposobnosti. Od takrat do danes pa bi po naravnem potu morali že znatno napredovati. Upamo tudi, da 'smo. Vedeti pa moramo to za gotovo. Za to imamo več vzrokov:
1.) se bo vršil v teku let, kdaj sicer ne vemo, drugi jugoslovenski vse-sokolski zlet. Razlika med drugim in prvim bo v pogledu občne strokovne sposobnosti jako velika. Ko smo prirejali prvi zlet, smo bili še zelo začetniki, napredek od zleta naprej je, kakor kažejo vsi znaki, predvsem pa posamezni župni zleti, zelo živahen. Iz tega črpamo nado v najboljši razvoj. Poznati pa moramo razliko, ki nastaja in ki bo nastala, in to najboljše spoznamo na ta način, da — recimo nekako v sredi med obema zletoma — priredimo veliko tekmo, ki bo obvezna za izbrani materijal vsega Jugo-slovenskega sokolskega saveza. Od spoznanja te razlike so pa odvisne priprave za prihodnji zlet — in kdorkoli bo že ta novi zlet pripravljal, mu moramo dati priliko, da spozna naše notranje stanje. Medzletna tekma bi hila v tem pogledu že prva priprava za prihodnji zlet.
2.) Drugo, kar je tudi važno in na kar moramo biti pripravljeni, je prihodnja mednarodna tekma. Ker smo bili na zadnji mednarodni tekmi, ki se je vršila poleg tega še v naši domovini, prvi, je naša moralna dolžnost, da se prihodnje tudi udeležimo. Če pa se je udeležimo, se je moramo udeležiti s častnim uspehom. Vsak zaostanek bi za nas ne bil časten — pomisliti je treba, da predstavljamo Sokole in Jugoslovane.
Težko pa nam je danes soditi o tem, koliko imamo dobrih telovadcev, ki bi jih lahko izvežbali za dobre tekmovalce. Najbolj točno bi nam to pokazala medzletna tekma.
3.) Na Češkem se polagoma pojavljajo glasovi o vsesokolskem zletu. Kažejo se prvi znaki, iz katerih lahko sklepamo, da do češkoslovaškega vsesokolskega zleta ni več dolgo let. Ne vemo sicer še, na kakšen način in v kakšnem obsegu se bomo Jugoslovani udeležili tega zleta, toda gotovo je, da bo naše stremljenje šlo za najširšim. Mogoče je tudi, da nam severni bratje ponudijo kako tekmo — bogve s čim nas lahko prijetno iznenadijo. Njim in sebi smo dolžni, da smo za to pripravljeni.
4.) Končno moramo preudariti tudi to, da se spomin na naš zadnji vse-sokolski zlet polagoma izgublja. V naše telovadnice prihajajo novi in mlajši bratje in sestre. Treba je torej obnoviti spomin na te največje sokolske praznike in osvežiti s tem spominom naše prizadevanje. Tudi gradivo, ki bo podano s lekmovalnimi vajami, bo društvom dobro došlo ter bo samo pospešilo sokolsko delovanje s plemenitim medsebojnim tekmovanjem in prekašanjem v teku priprav.
Vse to govori za prireditev medzletnih tekem Jugoslovenskega -sokolskega saveza, ki pa naj bi ne zahtevale velikih materialnih žrtev, temveč naj bi bile prirejene tako, da bi se dobrot priprave udeleževal vsak naš telovadec, vsaka naša telovadka, končni rezultat pa bi pokazali na župnih tekmah izbrani, ki bi se iz vse naše domovine sestali v za to določenem mestu ter izvršili končno medzletno tekmo v ožjem pomenu besede.
Postopek bi bil naslednji:
Tehničnemu odboru JSS. se naroči, da pripravi ves potreben material za tekmo do začetka novembra 1924.
Tekma mora obsegati:
a)	tekmo članstva za prvenstvo,
b) tekmo	vrst in	posameznikov v vrstah,
c) prosto	tekmo	posameznikov, ,
č) posebne tekme.
Tekmujejo člani in članice; člani po sedanjem tekmovalnem redu z eventualnimi izpremembami, ki jih predlaga savezni TO. prednjaškemu zboru v potrditev;	članice	po sedaj obstoječih tekmovalnih	predpisih,	ki	jih	mora
savezni TO.	izpopolniti ter izpopolnitve, kakor	tudi	morebitne	izpremembe
sedanjega, predlagati v potrditev saveznemu prednjaškemu zboru. Obe tekmi morata biti čim popolnejši.
Vse tekmovalne vaje kakor tudi proste vaje za tekmo sestavi savezni TO.
Čas tekme v letu 1925. se določi tako, da bodo pred tekmo izvršene vse društvene, okrožne in župne tekme.
Za vsa društva, okrožja in župe so tekme obvezne; podrobne določbe za izpeljavo tekem v društvih in okrožjih ustanovijo in izpeljejo župna tehnična vodstva, ki se prilagodijo v tem pogledu predpisom saveznih tehničnih organov. Župe izvedejo svoje tekme po določilih saveznega tehničnega odbora, oziroma saveznega prednjaškega zbora.
Vse župne tekme naj se izvršijo pod saveznim nadzorstvom.
K savezni tekmi so pripuščeni in je obvezna za vse one, ki so pri župni tekmi dosegli 70 % dosežnih točk.
Savezna medzletna tekma naj se izvrši brez vsakih hrupnih zunanjosti.
-------------------------IZ ŽUP ------------------------------------------
Соколска жупа у Бањој Луци одржала је 15. фебруара о. г. своју V. ре-Довну главну скупштину. — Од 14 учлањених друштава било је заступано само 9, чсму је узрок рђаво врсме и комуникације. — Из извештаја брата начелника могло се констатовати знатан на1Гредак жупе у техиичком по-гледу. — Нека др.уштва, која су пре две годипе заправо животарила, могу <'<• данас мерити са најбољима у жупи. Овај се напредак иарочито видео на III. жупском слету у Приједору, где је и поред врло рђава врћмена, те велике удаљености некојпх друштава, учествовало 10 друштава са 78 вежбача, 74 вежбачице, те преко 250 нараштаја и деце. — Утакмипа, која се имала одржати тај даи, морала се због врло рђава времена одгодити.
—	Жупа даиас броји 1027 члаиова, од тога 180 вежбача li 82 вежбачиде, 383 нараштаја н 493 деде. У прошлој годшш је. одржавано 9 јавних вежби, 22 агадемије и забаве, те 22 излета. Намсраванн предњачки течај пије било могуће одржати због скромних новчапих средстава. — У току године об-ишли су чланови Старешинства н техничког одбора жупе, већипу дру-Штава, прегледали н>ихов рад и дали им потребите упуте. После под-негаених извештаја функцпонара допешени су многи важии закл^учци, међу ibiiMa регаење о жупском слету, плаћаљу жупских приноса, те прит хваћен предлог, да жупа узме назив «Петар Мркољић*. Одбор је остао истн нзузев нека попуљавап,а због одласка неких чланова. Тај дан у вече одржало је Соколеко другатво у Баљој Луцн «Соколско вече», чијм је про-грам испуњен био певањсм, дегламацијама н вежбама нараштаја. — Успех је био врло добар, а нарочито су се истакли: одрасли мушки на-раштај својпм велсбама на разбоју, те жепски нараштај евојом «Деветком». Приход од ареко Дин 4000-— прсдан је жупској благајни.
Gorenjska sokolska župa v Kranju je imela svojo skupščino v soboto 'Ine 2. februarja v prostorih Čitalnice. Zastopana so bila razen Žirov vsa v župi včlanjena društva, ki zaradi prometnih težkoč niso mogla poslali svojih zastopnikov. Občni zbor je otvoril župni starosta br. dr. Fran Šemrov.
V	svojem nagovoru pozdravi delegata JSS. br. J. Bajžlja in delegatinjo
s. Maro Adamičevo kot prvo zastopnico društva Kranj. Spominja se tudi smrti dr. Tavčarja. Omenil je dalje, da je bilo delovanje vseli društev dobro in da posamezna društva tekmujejo med seboj za čim boljšim sokolskim delom, tako da je gorenjska sokolska župa ena najboljših v JSS. Preteklo leto sta bila v župi otvorjena zopet dva nova sokolska doma, tako da jih šteje župa doslej osem. V tem letu pa se otvorijo zopet trije, in sicer v Železnikih, na Bledu in v Kranju, vrhutega bosta društvi v Medvodah in na Jesenicah položili letos temeljna kamna za lastne domove. Končno se je starosta spominjal 501etnice br. Gangla, želeč, da bi njegov duh prešinil vse sokolsko članstvo. — Savezni delegat br. Bajželj je pozdravil zbor v imenu starešinstva JSS., ki je priporočal zastopnikom društev, da propagirajo širjenje sokolskega tiska, in na pažnjo, da se v sokolska društva ne zanese politika. — Župni načelnik br. Fr. Ažman je v svojem poročilu navedel tehnično delo župe. Zlasti prednjaški tečaj, katerega je posečalo 31 slušateljev, med tečajem pa jih je odstopilo 10 in jih je končno ostalo še 21, od katerih pa se je k izpitu priglasilo samo 11 slušateljev. Izpit je prebilo 6 slušateljev, in sicer: brata Dan. Čebulj in J. Mlakar z odličnim uspehom, bratje A. Kobentar, Fr. Košca, Karel Werk ter sestra Renata Šavnik s povoljnim uspehom. Dne 20. maja se je vršila v Gorenji vasi otvoritev novega sokolskega doma. — Ob priliki župnega zleta dne 1. julija v Radovljici so se vršile tudi tekme; tekmovalo je 7 vrst in 5 posameznikov v nižjih oddelkih ter 2 vrsti in 7 posameznikov v srednjih oddelkih. Najboljša tekmovalca sta bila br. Milan Košnik, Kranj, in br. Poljanšek, Žiri. Med članicami pa je bila najboljša tekmovalka s. Justi Pogačar iz Radovljice. V Stražišču so se vršile ob priliki otvoritve sokolskega doma in naraščajskega dne tudi tekme naraščaja. Med naraščajniki sta bila najboljša tekmovalca Viktor Ankele iz Škofje Loke in Bojan Ahlin iz Kranja. Med naraščajnicami pa je dosegla največ točk Elka Birtič iz Kranja. Za tekoče leto ima župa pripravljene za vse oddelke posebne vaje, ki izidejo v posebni brošuri. Poročilo je bilo soglasno odobreno. — Tajnik br. Jos. Cvar je podal statistiko članstva, iz katere je razvidno, da se je članstvo pomnožilo. Omenja društva Boh. Bistrica, Gorenja vas, Jesenice, Mojstrana, Stražišče, Škofja Loka, Tržič in Železniki, ki še do danes niso poslali članskih seznamov, da bi mogel urediti župno matriko, kljub temu, da je bil določen rok za predložitev do 15. januarja 1922. Letos se je prvič vpeljala v župi udeležba župnih zastopnikov na občnih zborih društev. Končno apelira na društvene zastopnike, da v društvih podpirajo delovanje župe, ker le na ta način bo omogočeno delovanje župe v prospeh Sokolstva in posameznih društev. Očitki, da župa ni na mestu, da posamezna društva nimajo ničesar od župe, nastajajo ravno iz nedelavnosti posameznih društvenih činiteljev. — Jako razveseljivo je bilo poročilo blagajnika br. Iv. Meška, ki je izkazal Din 9173 40 preostanka. Poročal je tudi, da društva ne dolgujejo na porezu niti župi niti savezu. — Namesto obolelega predsednika prosvetnega odseka, brata dr. M. Obersnela, je prečital njegovo poročilo br. Cvar. Vestno sestavljeno poročilo je vsebovalo pregled dela v preteklem letu in smernice za bodoče. Posebno pozornost naj obračajo prosvetni odseki v društvih sokolskemu tisku in predavanjem. Na predlog br. dr. Kuščerja se šfclene pri debati o tem poročilu, da je vsako društvo obvezano, da poroča župi z izvlečkom o poteku vsake seje. — Na predlog br. blagajnika se določi župni prispevek na Din 4 50 za člana na leto, tako da bo iznašal skupno savezni in župni prispevek ter vplačilo poškodbenega fonda letno 10 l)in. — Župni zlet se določi na dan 13. julija na Jesenicah, naraščajski dan pa na dan 3. avgusta na Bledu. Obenem se po župnem tajniku izraža želja, da bi se v letu 1925. vršil na Bledu pokrajinski zlet JSS. — Volitve so se vršile z vzklikom in so bili izvoljeni: za starosto br. dr. Šemrov, za njegove namestnike br. Do-
lene st. (Škofja Loka), br. Osvald (Jesenice) in br. Špicar (Radovljica); za načelnika br. Ažman, za načelnico s. Sajovičeva, za tajnika br. Cvar, za blagajnika br. Mešek, za zapisnikarja br. Češenj, za odbornike Sajovic, Ravnik in Varaha, za predsednika prosvetnega odseka br. dr. Obersnel, za njegovega namestnika br. dr. Kuščer, za preglednike računov br. Dolenc ml., br. Maly in br. Ziherl. Župnemu odboru se naroči, da sam imenuje zastopnike v savezni odbor, skupščino in sabor. V kandidacijski odsek pri savezni skupščini se odpošlje župni tajnik br. Cvar, katerega občni zbor pooblasti, da se strogo drži načela, ki ga je župa izrekla v svoji resoluciji, predloženi saveznemu starešinstvu kot predlog za sabor, da savezni starosta ne sme biti eksponiran politik. — Župa sprejme v svojo oskrbo kot manjšinsko društvo sokolsko društvo v Guštanju. Na predlog prednjaškega zbora se naroči župnemu odboru, da razmišlja, kako bi bilo mogoče izdajati Sokolski Vestnik GSŽ. Za prihodnji občni zbor se določi, da se vrši v Škofji Loki.
Бачна соколска жупа Нови Сад. Главпа скупштипа Бачке соколске жуие одржана је 17. фсбруара о. г. у просторијама Соколског друштва у Новом Саду. На овој скупштини учествовали су изасланици из 20 друштава жуие и знатан број чланства Соколског друштва у Новом Саду. Нису изаслали своје изасланике ова друштва: Кула, Сента и Ст. Футог. Због болести од-сУтиог старешине жупе брата дра. Игшата Павласа, председавао је скуп-Штини за.ч. старешиие брат инж. Коста Петровић, који је поздравивши присутне отворио скупштину. После тога прочитани су исцрпни извештаји ° адмшшстративнон, техничком и културно-просветиом раду и финансиј-ском стању жупе. Тајникчжупе брат др. Владимир Белајчић у свом ис-Црпном и савесно израђеном извештају, приказао је општу ситуацију Соколства, а нарочито Бачке соколске жупе са идејпе стране, и разложво пресудну важпост II. соколског сабора по даљни развитак Соколства. Изнео је утицај политичких прилика у нашој држави па соколски рад и нарочито скренуо пажњу на сепаратистичке покрете, који у појединим Крајевима управо угрожава.ју Соколство. Приказао је идејну страну жупског вараштајског слета и велики његов моралии успех, па је истакао основиу мисао, да се сва брига има посветити соколском подмладку и на н>ему Изградиги сва будућпост Соколства у овом крају. Известио je о иНтимној парадњи између Соколства и многих школскнх уттрава и изнео бројне податке о великом напретку н ширељу соколске гимнастике и мисли међу наставницима и школском омладином. Изразпо је жељу, да дође до исто тако интимне еарадње између Соколства и војске у ошш местима, где по-стоје војии гарнизопи. Констатогао је чињеницу, да соколспа мисао врло тешко и споро осваја теред na селу и изложио узроке тој појави. У систе-чатски сређеним стагистичкнм иодатцима, дао је пластичпу слику о стању Целе жупе, која броји у свему 6225 припадника, од којих отпада па члан-ство 2816, па подмладак 1636, а на децу 1773, за 1547 више него у години 1922. На крају је изнео раднн програм за наредну годииу, у коме је истакао као најважније моменте: лсупски предњачки течај, жупски слет Ј Ст. Бсчсју, покрајински слет у Сарајеву, II. соколски сабор у Загребу, васпитање подмладака, осниваље соколских књижница и ширење соколске Дитературе. Начелник жупе Милан Теодоровпћ у опсежном и стварном пзвештају, прпказао је технички рад и напрсдак жупе у години 1П23. Сав технички рад кретао се у два правда: у васпитаљу и јачаљу подмлатка и повекању предњачког кадра жутте. Првој цељи послужио ,је у ирвом Рвду I. жупски слет подмлатка, који јс одржан 27. маја 1923. На том слету пступило је 17 друштава са 581 члапом мушког, 42 чланице жеиског под-Члатка, надаље 58 деце Соколског друштва у Новом Саду, 89 приправннца ®еноке учнтељске школе, 60 морнара и 65 војника 7. nem. пука, тако да 1* Укупан број велсбача био 365, док је у слетској поворци учествовало
свога 483 лица. II утакмице и јавна вежба показале су, да Бачка соколска жупа има већ доста бројак соколски иодмладак, који је технички потпуно на висини, а бројем учесника био је то највећи нараштајски слет у целом ЈСС. Васинтању предиака послужили су прсдшачки тсчајеви код сокол-ских друштава у Сомбору, Новом Саду и Петровцу, ла је на н>има оспособљено новнх 20 иредњака н предп.ачица. Жупски предп.ачки течај није се могао одржати, већ је одгођеи за месец април 1924. Бројно сгање вежбача у жупи изиоси: G7 чланова, 78 чланица, 1115 мушког и 521 женског подмлатка, те деце 953 мушке и 820 женске, свега дакле 4204, што прсма стању из 1922. годице (2982), значи прираст од 1222 вежбача, свакако леп успех. Од целокупног броја чланства, који износи 2816, по-хађало јс вежбе 795 (017 чланова и 178 члаиица), што чини просечно зг> %. Јашшх вежба бнло је 51, академија 12, а излета GO. Благајник жуп« Алекса Попов, изцео је материјалпо стаље жупе, које чиста имовииа износи 32.455 динара. Председпик кулгурно-просветног одсека жупе Бошко Ме-Јгтеровић, изнео је у прегледиој слици делокупнн културно-просвстни рад у жупи, који је бно врло интеизиван, а састојао се у одржању великог броја иредаваиа, прнредби, забава и ссла, ширењу соколских књига п часописа н учешћу у разиим културним националнпм манифестацијама. Сви извегатаји су с одобрењем узетн иа знање и старешииству жупе дата ,је разрешница. Иза тога изабрано је iiobo стареппшство: др. Игњат Павлас, с.тарешина; ннж. Коста Петровнћ и пук. Евген Малинарнћ, замсиици ста-решине; Милап Теодоровић, начслннк; ЈБудмила Михаљева, начелница; др. Владимир Белајчић, I. тајпик; Boja Јовановић, II. тајиик; Ллекса Попои, благајник; др. Никола Мрвош, председник културно-просветиог одеека: Бо:ш;о Мештеронић н Павлс Даллв, рсвизорн. Затим је иримљен нредлог предп ачког збора жупе у иогледу ириређивања Ш.жупског слета 15. и 1G. јуна 1924. о Духовлма у Ст. Бечеју и закључак, којим се из всзе жупс бришу: Соколска друштва у Каћу и Товаришеву, која су ирестала да раде и ко.ја не постоје. После нретреса још неких важних питања, скупштина јо завршена у најлепшем складу и изаслакици друштава вратили су се својим кућама, да с иојачаном вољом и новом енергијом иаставе свој пожртвовни патриотски соколскн рад и ширењем соколске мисли при-премо, пароднн препород у свом крају. — Ба седници предљачког збора жупс, која је одржана upe one главне скупштнне, изабрани су: за зам. на-челтшка жупе Драгутин Јегер (Суботнца); за зам. пачелнице жупе Мнлушка Мудрохова (Нови Сад); за чланове техчничког одбора: Панајот Миодраговић (Карловци), Адолф Салонтај (Петровараднп), Панле Даљев, Јоваи Тотовић. Cana Кузмановић, Ђока Грујић, 'Вура Илић и Федор Ормие (Нови Сад).
Sokolska župa «Ri.jckas. Naš rad u p r v o m p o 1 u g o di š t u 1923. Minula je godina 1922 bila jaka i bogata pobudama i iskustvom u našem sokolskom životu. U spremi i napredku susjedne naše braće na sletu u Ljubljani videli smo i osjetili razne svoje slabosti pa i znatnu nedotjeranost, koja potice u glavnome iz nesredjenosti naših društvenih odnosa i prilika, a svoj ima izvor u sveopćoj mlohavosti u radu, gde treba nešto više požrtvovnosti, discipline i samoprijegora. Postoji pravilo, da «prvi na udaru treba da je vazda spreman» — usporedite li ovaj princip sa našim stanjem prije i poslije sleta, ukazati će vam se osjetljivi manjak u onim našim svojstvima, koje imenujemo sokolskim odlikama. Ovo je jedna ubitačna pojava, koja stalno i neumoljivo ugrožuje opstanak naših društava, te ih čini pasivnima i po-država u lazi jednog nemoćnog i površnog udejstvovanja. Sjećate li se silnih ovacija, šlo ih je ubirala naša župa u Ljubljani od sveukupne javnosti? One su nama godile i hvatali smo ih obim rukama. Ali su ove ovacije bile na-mijenjene borcima, prokušanim i ustrajnim u jednom teškom položaju prema nadmofnom neprijatelju. Jesmo li mi zavrijedili toliki iskaz priznanja? Na-
hranjeni sveopćim ođuševljenjem i ojunačeni lijepim primjerima uzornih sokolskih nastupa, činili smo onda zavjete i obečanja — vraćajući se iz Ljubljane, osjetivši u sebi nezasluženu livalu, koja nam je bila iskazana u Ljubljani za našu slabu i površnu sokolsku službu. Postala nam je jasna i očita Potreba brzoga i izdašnoga rada, koji bi morao da makne iz mrtvila svekoliku nasu javnost, te ju dovede do uvjerenja, da ovo današnje stanje nehaja na Polju narodne prosvjete i narodnog Uzgoja nesumnjivo vodi akutnom oslablje-nJu sviju ostalih grana našeg življa na Jadranu, pa ako potraje ovo stanje još neko vrijeme, osjetiti če se uskoro zle posljedice na gospodarskom polju, 1 matematičkom točnošču moči če se izračuniti gubitci, koji nam groze uslijed
navale tudeg kapitala. — Naše su se dobre odluke ubrzo odmicale u zaborav. Nakon sleta bio se je život dosta razmahao po društvima, ali več svršetkom godine počelo je sve iznova klonuti. Novu smo godinu pozdravili več u znaku zastoja. Da utješimo svoju savjest uslijed nastupajučeg nemara, hvatali smo se iztrošenih predrasuda i sitničavih isprika. Opet su se nizale tužbe o pomanjkanju prednjaka i sprava, o slabim prostorijama i slično. No, poznajemo se! Ima niz sokolskih društava u slavenskom svijetu, koja Su se sama podigla na noge — bez susjedne pomoči. Bilo je čvrste volje i ljubavi za stvar i uz pomoč je knjige postalo sve jasno. Kad mogu drugi Postiči, možemo i mi! Mnogo je soko’skih društava, koja su bez prostorija, a sjajno rade. Ne u našoj župi, dakako. Čitanjem i prigodriim župskim sa-stancima, a prije svega pako neumornom vježbom, dade se puno toga postiči. Ali nije sve samo u prednjacima. I valjana je administracija, koja stoji u stalnoj vezi sa životom u sokolani, važan pokretni faktor sokolske misli. Pak onda ono ubitačno naziranje nekojih naših intelektualnih krugova, da se je Sokolstvo svojim nacijonalnim programom preživljelo, te ga je svrstati u red športskih udruženja. Ovo če naziranje morati naši prosvjetni odbori da !z temelja pobiju. — Konačno je bio osloboden naš župski centar iz zagrljaja <Prijatnog» varu’;a. Talijani su evakuirali Sušak dne 3. marta, te su kod zaposjednuća grada ulazile sokolske čete pred vojskom. Na večer istog dana Priredilo je domače društvo dobro uspjelu akademiju. Ovime je omogučeno ZuPi, da propisno provede organizaciju rada pošto je Sušak največi grad na zupskom teritoriju, le obiluje intelektualnim svijetom, a uz to je i novčano Jak. Međutim su dolazile skoro iz sviju društvenih sijela prostranog župskog teritorija vrlo loše vi jesti. Ne samo da se nije provodila deviza, koja je bila Prihvačena na zagrebačkoj saveznoj skupštini, prema kojoj je tekuča godina namijenjena unutarnjem uzgojnom radu, več se je uvukla sveopča lijenost u nase redove, a one naše pokretne sile, koje su se otimale posvemašnjem za-s!°ju, nailazile su na zapreke i nerazumijevanja na stanovitim mjeslima, 1'Oja bi morala u svome vlastitom interesu podupirati razvitak sokolske stvari. Tako su oblasti oduzele ogulinskom društvu sprave i prostorije i dosudile ih Separatistima; načelnik društva u Otočcu stavljen bijaše u pritvor optužen, je poveo akciju protiv separatističke javne skupštine, na kojoj se klicalo Protiv države i jedinstva. Vruča politička borba u prolječe znatno je poreme-tila u našim ljudima smisao za vanstranački prosvjetni rad. U Crikvenici, gde Se je bila izjavila večina na društvenoj glavnoj skupštini za jedinstvena Pravila, nastalo je ponovno gibanje za cijepanjem, te je ova težnja, pokretana Separatistima, onemogučila svaki mirni i sistematski rad u društvu. U Senju spriječeno je društvu pod utjecajem političkih borba da dobije prostorije.
olitička je atmosfera potisnila sokolski rad daleko u pozadinu i teškim su Se naporom društva počela iza martovskih izbora opet donekle oporavljati. fVe ove pojave pokazuju, kako ima malo zrijelosti u nama, kad mogu svako-jaki afekti da nas od i jele od bitnih sokolskih načela. — Rad okružja kretao se u početnim fazama. Prvo je okružje spremalo okružno natjecanje naraštaja. ^rugo svoj drugi slet, spojen takoder natjecanjem naraštaja, te je u tu svrhu
priredilo u svibnju pokusne javne nastupe, jednog za Bakar, Kraljeviču i Krasicu u Kraljeviči, a drugog za Aleksandrovo, Vrbnik i Krk u Korniču. Sam okružni slet nastupom štrajka pomoraca nije mogao da se održi. Ovirn je štrajkom bilo znatno oštečeno djelovanje II. okružja. Treće se okružje nije maknulo sa mrtve tačke. Prigodom župske glavne ekupštine prenijeto je sijelo ovog okružja iz Ogulina u Gospič, gdje se ima da obdržava i ovogodišnji župski slet. Po jakosti društvenog djelovanja može se suditi, da če biti Gospič dorasao vodstvu okružja. Za župski slet izdao je T. O. vlastite vježbe (osim za članice) te vježbe za natjecanje muškog članstva u sva tri razdjela. Pripreme za župski slet kretale su se dosta sporo po društvima, naročito onima u III. okružju, ponajviše iz več navedenih razloga. — Od ostalih do-godaja spomenuti valja vidovdanski nastup sušačkog sokolskog društva, kod kojeg je nastupilo blizu 400 društvenog osoblja. Proljetnih akademija bilo priredenih više, uz to je obdržavalo bakarsko društvo svoju redovitu pro-ljetnu javnu vježbu uz sudjelovanje Sušaka, Drage i Krasice. — Prosvjetm ' rad još vazda šepa, jednako u župi kaošto u društvima. Od sviju je najviše poduzelo u toj uzgojnoj grani gospičko društvo, koje je obdržavalo proljetnu prosvjetnu školu sa 13 predavanja prema ustanovljenom programu. Dosta agilnosti pokazala su u tom radu jošte društva Aleksandrovo, Cernik-Čavle i Kastav. Na svršetku prvog polugodišta bilo je bar donekle života: u I. okružju u sviju 5 društava, u II. okružju u 6 društava od njih 10, a u
III.	okružju u 2 društva od njih 7. Brisano iz župske organizacije je bilo društvo u Omišlju zbog nerada.	Janko Jazbec.
Сарајевска соколсна жупа. Ново соколеко друштво. У Сјетлини основано је ових дака iiobo .соколско друштво. Тереп за осниваље друштва при-премио је вредии н агилни учитељ нар. осн. школе у Сјетлшш Каменко Милошевић, који се примио и водства друштва. На 24. фебруара одржана је скупштина ради оснивања, на којој су прихваћена јединствена правила н изабран привремени управни одбор у који су ушли ови: етарешина бр. Коста Вукадин, поседгапс; заменик старешине бр. Михајло Чучковић, трговац; начелник бр .Каменко Милошевић, учитељ; заменик начелника бр. Лука Рагуз, ковач; тајник бр. Миладин Масал, жел. чиновник; бла-гајник бр. Випко Вујков, магазинер; одборницн: бр. Јосип Штнмец, шум. инжнљер; бр. Иван Вајман, шеф жел>. станице и бр. Мирко Чучковић, трговац. Ново соколско друштво примљено је у чланство Сарајевске соколске жупе. Оснутком соколског друштва у Сјетлшга појачала се Сарајевска жупа. У времену од 8 месеци основапа су иа подручју Сарајев-ске жупе три нова сок. друштва, и то: Ново Сарајево, Какањ и Сјетлина, а у пзгледу је оснивање друштава у Рогатнди и Горажди. Време је заиста, да соколска идеја и у овим крајеинма узме живл)вг маха, јер док је код браће Хрвата и Словенаца ухватнла јака корена, а назад две године и код браће Србпјапаца почела узнмати јака размаха, дотле у Босни и Херце-говшш пије после рата скоро ухватила ни опај размер, који је пре рата имала. Надајмо се, да he иосле велшсог покрајинског слета, који ће се поводом дссетгодигаљпце сарајевског видовдаиског догађаја одржатп у Сарајеву од 27. до 30. јуна, соколска ндеја н у Босни н Херцеговини узети већи размах и у развијању бар прнближио стићи браћу Хрвате и Словепце.
Sokolska župa .šibonik. Sokolska društva župe izredala se svojim skupšti-nama, na kojima je izveštano o stanju i radu društava kroz prošlu godinu i birana nova uprava. Radi neuredenih prometnih prilika i finacijalne nemoči, nije mogao da skupštinama prisustvuje župski odaslanik, več samo kod nekih. Mali se broj društava može da pohvali uspehom u duševnom i telesnom uzgoju. Kod mnogih je bilo dobre volje, ali su okolnosti bile nepovoljne. Naj-glavniji je uzrok netašica sposobnih ljudi u prosvetnom i tehničkom smeru. Naša su sokolska društva večinom po manjim mestima i selima, gde
sposobnim ljudima oskudevamo: stariji su poodmakli dobom i kroz vreme rata i talijanske okupacije van prakse, a mladi se, na žalost, nisu ^gojili. Krive su i posledice rata, staleško okupljanje i strančarska strast. Javne vežbe kroz g. 1923. održala su sokolska društva u Šibeniku, Drnišu, Novigradu, Prekomu, Rabu, a na prosvetnom polju, osobito predstavama, 'stakla su se ona u Šibeniku, Drnišu i Novigradu. Jedan od glavnih zadataka župe u godini 1924. biti če da održi prednjački tečaj, da šalje valjane prednjake i članove prosvetnog odelenja po društvima, da rad °zivi i priprava članova bude dostojna proslave 25-godišnjice šibenskog Sokola i istodobnog župskog sleta u Šibeniku, koji če po svoj prilici biti u lipnju. Znam, da če župa i njezini voditelji morati doprineti žilava rada i žrtava i da če opet najteže zapreke davati financijalna strana. Ali kad je svrha plemenita i narodna, nikakva žrtva ne sme biti teška. U našem se području prošle godine osnovala četiri nova sokolska društva, 1 to u Salima, Preku, Ninu i Filip-Jakovu. Mi smo promicateljskim odborima Preporučali pre osnovanja veliki oprez, jer smo uvereni, da je bolje ne osnovati društvo, nego da životari i vene s nestašice shvačanja, volje ili sposobnih ljudi. Osnovatelji se ipak nisu bojali.svih poteškoča, več su korak-nuli sokolskim putem, pa se nadamo, da če svesni i prožeti rodoljubljem unaprediti mlada sokolska društva.
Главна годишња скупштина Соколске жупе «Петар Велини Ослободи-ЛаЧ», Тузла. Изабрапо је ново старешинство жупе: старешииа Стаја Стајић, ^уковник и командапт тузланског војног округа; заменицп старешиие оранко Стакнћ, адвокат из Тузле и др. 13орђе Цветковић из Бијељине; ‘екретар Војислав Богићевић, учптељ из Тузле; благајник Јован Петровић, кн>ижар из Тузле; пачелник Стеван Јакшић, кројач из Тузле; заменнци начелшша Антон Делак, столар нз Тузле и др. Ј. Перендија, из Бијељине; начелншс оделен>а за параштај Јурај Коваљски, гимназ. наставник гим-иастике из Тузле; начелник културно-просветне секције Јован Marapa-тевић, секретар «Просвете» из Тузле; матичар Ахмед Шербић, грунтов-ничар из Тузле; ревизори Марко Вујасиновић, банковни чиновник, и *елалбашић из Тузле, за сеоско соколство Хусејн Селесковић, чиновник из "узле.
SOKOLSKI SABOR
Predloži župa i (’r:ištava za sokolski sabor 1924.
V	zmislu sklepa starešinstva JSS. priobčujemo na tem mestu vse pred-°ge žup in društev v kratkih obrisih. Te predloge predela najprej referent, i poroča starešinstvu ter izdela na podlagi predlogov svoj predlog. Ta ncni predlog pride na razpravo v zasedanju sabora v Zagrebu.
Sokolstvo u školi. (Referent br. I. Bajželj.) Starešinstvo primilo je 2 pred-oga u tom pravcu, i to od Sokolskog društva u Zagrebu I. i od Sokolske župe enik. Oba predloga isliču, da je Sokolstvo najviše sprečavano u napretku me, ®to nema dovoljno sposobnih prednjaka. Ovi če se moči umnožiti samo, se učiteljstvo pridobije i ako če se sva deca več u školi početi sokolski aspitavati. Predlog župe Šibenik glasi: «Neka se sa strane državnih školskih asti posveti osobita pažnja uzgoju u telovežbi kod učiteljskih škola, i kod g* k‘10 učitelji telovežbe nameštnju kvalifikovane i sposobne sile. Učiteljske 'Ole i druge srednje škole neka se opskrbe higijenskim dvoranama i naj-rebitijim gimnastičkim spravama. Bilo bi dobro, da poslednje dobiju i -■'ovne škole.» Predlog Sokolskog društva I. u Zagrebu traži, da se u Savezu v? 1, učiteljskopedagogijski odsek za decu, kome če biti svrha, da spremi sol i s*ro"° na sokolskim principima za rad sokolski medu školskom d ;°!Skom omladinom. Od tog učiteljskopedagogijskog odseka imali bi da 'Jaju upute naraštajski odseci u Savezu, župama i društvima. Zagrebački
predlog zauzimlje se i za dečju samoupravu, t. j. da dete u Sokolstvu prestane biti samo objekt rada te da postane u nekom pogledu i subjekt, na taj način da se u naraštajskom odseku osnuje poseban odbor samih naraštaj-nika, koji bi pod nadzorom starijih vršili neke funkcije.
SOKOLSKA
Jugoslovanska sokolska matica je imela svoj redni občni zbor dne 16. m. m. O udeležbi — boljše, da ne govorimo. Podana poročila nam pravijo, da je načelstvo matice v tem letu zbiralo nove člane, kajti s sedanjimi sredstvi ni še misliti na kaka večja podjetja, pač pa ima v tisku prvi skromni začetek: izdajanje kratkih predavanj. Zadruga je imela dne 31. decembra 1923. 781 zadružnikov s 1283 deleži s skupno vplačano delniško glavnico 32.075 Din.
—	V letu 1923. je pristopilo 39 zadružnikov s 63 deleži po 25 Din. Pri dopolnilnih volitvah sta bila v upravni svet izvoljena brata: prof. Josip Breznik in Mirko Fegic.
RAZNOTEROSTI
VIII. vsesokolski zlet v Pragi? Ničesar oficijelnega se sicer še ne čuje in vendar govori Praga, vsaj sokolska Praga, o VIII. zletu, ki se bo vršil leta 1926., seveda v Pragi. Ampak sklepa še ni bilo in ga tudi poprej ne bo, dokler	se ne bo našlo pripravno telovadišče, ker z	Letno ni nič. Je premajhna in	pa zazidana s stadijonom. Drugega	takega	prostora v Pragi	pa
sedaj ni in poprej ne bo zleta, dokler se ne ustvari stalno telovadišče, ki ga pa Sokolstvo danes še ne zmore.	Šv.
Jiraskovd z upa Podkrkonošska prireja že več let tekme v smučanju, kar ji je z ozirom na izborni smučarski teren v Krkonoših olajšano. Vsako leto se najprej vrše po društvih pravilne, redne šole in nato skupni izleti in tekme. Tudi leta 1924. se je vršila tekma po okrožjih na 15 in 5 km. Tekmovali so člani in članice.'Dalje so tekmovale štafete itd. Rezultati so: na 15 km 1 uro 11 min. 22 sek., na 5 km 23 min. 40 sek., članice na 5 km 30 min. 32	sek., naraščaj na 5 km 22 min., 28	sek. —	Sokolstvu pač ni	na
tem, da se	dosežejo kakšni posebni rekordi —	ampak	glavno mu je, da	se
goji zdravo vežbanje telesa v zdravem zimskem zraku in da se pravilno, na gotovi višini goji te važne in koristne vaje. — Ob tej priliki zlasti opozarjamo tudi jugoslovenske župe, naj tudi one, osobito v Sloveniji, posvetijo tem zares zdravim telesnim vežbam	več pažnje kot do sedaj.	Šv.
Novoletna poslanica DOS. vsem društvenim glavnim skupščinam govori med drugim članstvu naslednje: «... in želimo, da bi v prvi vrsti z dejanji in ne samo v besedah, osobito pa s svojim vzglednim življenjem pokazali, da naše Sokolstvo ne naglaša samo to, da mora'e bi i zavedni Čehoslovaki, ampak resnično ljudje, služabniki prave plemenitosti, bratstva, resničnega demokratizma in dejanskega socializma, ki ne gleda na Tvojo strankarsko ali stanovsko pripadnost, ampak ima v mislih slalno dobro in srečo vsega naroda, vse naše države ...»	Šv.
Komunistička radnieka gimnastička društva u Čehoslovačkoj broje 52.173 članstva, od kojeg je samo 28.608 politički organizovano. Drugi su članovi samo na papiru. — Savez tih društava učestvovače kod medunarodne «spar-takijade» u Parizu.
Švajrarski gimnasti priredi če svoj «Eidgenossiscbes Turnfest» g. 1925. u Ženevi. K natecanju na spravama biče pripušteni i drugi gimnastički savezi.