KATARINA PLAĆENA U GOTOVU
Cena Din 2'-
sokolski glasnik
Glasilo SAVE ZA SOKOLA KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
Čuva fle Jugoslaviju !
MESEČNI PRILOG -SOKOLSKO SELO
Izlazi svakog petka — GodiSnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskarl, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju
m
Ljubljana, 6 decembra 1935 God. VI - Broj 46
Sabor sokolskih čela župe Mostar
u prvodecembarskom broju k, еЛа lista kazano je, da bratska So-u sk;l župa Mostar priprema prvi sa-bor Sv°jih sokolskih četa. Za ovaj sa-odredila je uprava župe dan 15 o. 6ti * P°menutom članku u našem li-Cerf .re.®}na bratske župe Mostar br. lj.	Milič daje odgovor na postav-
lfno Pitanje: Zašto priredujemo sa-bor sokolskih četa?
se F Ppom redu u tom odgovoru veli shK Sokolska župa Mostar želi tim , orom da obeleži granice svog 10-go-SvSn^ hoda i rada u selu i da istakne blagodati i lepote svetlih primera p Slh Sokola. Iz toga se vidi, da če žu-,na tom saboru da izreče o svom 2n l na.Sc'u i vlastitu kritiku, što je dat i naj°z^iUnijeg shvatanja svih za-na 3 i ®°ko!skog vaspitnog delovanja selu i znak sokolskog odvažnog na-j ^ЈцПЈа> da župa sama prosudi dobre jj .be Strane onoga, što je več učinje-1 da tako stvori uslove, da bi se p ? što je slabo uklonilo i da bi se -p s*? novim poletom na novo delo. os ■ -JC Zc'rava pojava sokolske svesti i ^f^caja odgovornosti, a što moča da 01,1 samo zdravim plodovima.
. U broju 8—9 »Knjige za sokolsko U > koju izdaje župa Mostar, veli Prava župe, da su na sabor pozvani 1‘ctstavnici župskih četa i društava, nesne kulturne ustanove, sve ostale jUPe te pretstavnici zadružnih saveza drugih erodnih ustanova, kao tako-г * * javni radniei. koji rade na podi-istoU našeg zapuštenog sela. Tako Poz’ Ve-^ u'Prava župe, da su na sabor rjj v?ni i narodni poslanici s terito-Zupe Mostar, bez obzira na nji-p Vu Partijsku pripadnost. »Ove smo i . ^nje pozvali« — veli župa — »jer s 1?’» treba da čuju, što sve tišti našeg Sy J?ka, da bi se mogli za n j zauzeti i l °J Položaj iskoristiti, jer to je i nji-h0Va dužnost«.
^ ovog doslovnog citata razabire s, tendenca, kako treba da se sokol-. a ideja, koja se ispoljava u sokol-, °m vaspitnom галји, unosi u politi-pJJ,1 time spreče, na sreču sporadični, ko^Šaji, da se politika umeša u Soda
time spreče, na sreču sporadični, k-rušaji, da se politika umeša u So-, *stvo. Od partijskog života treba n se javni vadnici i političari izdignu a visinu jasnih pogleda na život na-tji. i njegovih potreba, da bi shva-ц *> kako treba da služe narodu, a ne jj? bi narod upregnuli u kola svojih t^h ambicija i koristi. Inteligencija t|eba da se združi sa selom, jer mora ro|Zna’ *to tre^a ra£le zidari na-lj j sokolske slobode, pravde i
»ju
^ato taj sabor želi da skrene paž-
sf - Javnosti na prilike i značaj sokol-j °g pokreta za preporod našega sela S |5r°da, da ukaže na ogromnu korist ža r k°g ulaska u selo za narod i dr-г Vu. da izazove i iznade nove snage Slj. Saradnju, bilo kod pojedinaea ili bort	P°kreta u zemlji, da čuje slo-
lje •u re^ seoskih Sokola, njihovo miš-n- nie, želje i zahteve u pogledu dalj-i j ?. sokolskog rada, da čuje bratsku tej. ■lneku reč naše brače i naših prija-tomc Pokretu na selu, kako s (|r'»t'1šta sela i grada, tako i s gledišta u/;a^.n°g i narodnog jedinstva, da Se i ve^ne i nepromenljive narodno-Ye0ske vrline, bez obzira na pleme i s ru> a koje su ostale zapretane u duši t0(fkoj te da ih razbukti do stare na-ц	duhovne snage i da ih postavi
tai.err}elje sviju naših kako duhovnih ? i materijalnih stvaranja, da utvr-Pok.V^i Plan ra'de i podigne veru u °du dobra nad zlim i da Sokolstvo Poč- -u’ ka° največi miljcnik Blaženo-I >jYseg Viteškog Kralja Aleksandra Kr ^dinitelja, oda svome Velikom ‘l|Hi počast, priznanje i zahvalnost
prve godišnjice Njegove
?° svim gornjim pitanj ima sabor 'lištr utvi'di naša nepokolebiva gle-
tja a u obliku jedne rezolucije kao i Van1CSc odnosne zaključke za reša-Jc «vih tih pitanja.
h0Vn>>Et°. to su naši pogledi i naša du-■l>rema ^nafia. koja nas sili i goni pri-Sol^ ,aP-ju i održavanju prvog sabora tivi skih četa« — veli starešina br. Uo Milie.
T. •
i a|. veliki cilj če sabor zastalno tjjj Ko je učestvovao konferen-24j'-,avcza SK.J, održanoj u Mostaru ° marta o. g. za sokolske radni-
Pozdrav Sokolstva NJ-Vel. Kralju Pelru II
povodomd ana Ujedinjenja
Povodom dana Ujedinjenja 1 decembra, brat Gangl, kao prvi zamenik staroste Saveza slovenskog Sokolstva, uputio je Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II pozdravni telegram slede-čeg sadržaja:
Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II
Beograd
U ime celokupnog slovenskog Sokolstva odano čestitam praznik držav-nog i narodnog Ujedinjenja s najlepšim željama za dug i srečan život na sreču i slavu Otadžbine i na ponos Slovenstva!
Neka živi Vaše Veličanstvo i slavni Dom Karadordeviča!
Zdravo!
Prvi zamenik staroste Saveza slovenskog Sokolstva:
Gangl
Zahvala Nj. Kr. Vis. Kneza - Namesnika Sokolstvu
Na gornji pozdravni telegram Sokolstva Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II povodom dana Ujedinjenja, prvi zamenik starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat Gangl pri-mio je od g. Ministra Dvora sledeču pismenu zahvalil Nj. Kr. Vis, Kneza-Namesnika:
Beograd, 2 decembra 1935 godine
Gospodine!
Po nalogu Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika čast mi je izjaviti zahvalnost na toplim i rodoljubivim izrazima odanosti i vernosti, kao i lepim željama, podnesenim Njegovom Veličanstvu Kralju i Kra-ljevskom Domu u ime celokupnog slovenskog Sokolstva o danu Ujedinjenja.
Ministar Dvora:
Milan Antič
Sokolska akcija za zimsku pomoč
oskudnima
Apel Saveza SKJ svim sokolskim jedinicama
Izlišno je napominjati br. jedinicama, da je ovogodišnja suša dovela gotovo celu našu zemlju u jedno strahovito teško ekonomsko stanje i time još više pojačala i inače pretešku eko-nomsku križu.
I dok se u pojedinim krajevima države ova i ovakva kriza i beda relativno manje oseča, dotle se u pojedinim krajevima naše države posledice ovog i ovakvog stanja manifestuju u najgrubljoj formi, koja če se naročito teško osetiti u prvim danima zime. U tim krajevima još sada neposredno posle žetve oseča se toliko oskudica u ijudskoj i stočnoj hrani, da je posve sigurno, da če u najskorijoj budučno-sti početi skapanje od gladi kod ljudi i lipsavanje kod stoke, čime če sva ova beda dobiti svoju katastrofalnu formu.
Država,kao i Crveni krst, i mnoge druge humane i nacionalne organizacije, bez sumnje če preduzeti potrebne mere da se ova beda što više ublaži i da se pritekne u pomoč onim krajevima, kojima je ona najpotreb-nija i najhitnija. Ali u ublažavanju ove bede i ukazivanju potrebne pomoči ni naša sokolska organizacija ne sme izostati, več se sve njene jedinice moraju staviti na službu ukazivanja ove pomoči svuda gde je potrebna.
I Uprava Saveza SKJ, shvatajuči punu ozbiljnost ove bede i značaja nje-nog ublažsvanja i imajuči na umu naj-ozbiljnije svoju dužnost u ovakvim prilikama rešila je da preko Sviju svojih jedinica preduzme akciju za prikup-ljanje ljudske i stočne hrane i svega o§talog čime bi se mogla ma i najma-nje ublažiti ova opšta narodna beda i glad, te u tom cilju poziva sve bratske jedinice:
1)	da ovu akciju za prikupi jan je pomoči (novca, hrane, rublja, odeče i
dr.) shvati najozbiljnije i u što kra-čem vremenu otpočne njeno sprovo-denje;
2) da se ova akcija sprovodi odvo-jeno i nezavisno od sličnih akcija drugih organizacija, a na način kojim če Se garantovati najbolji, najsigurniji i najbrži uspeh s tim, da se ona po mogučnosti završi do konca ove godine;
3) da sve br. jedinice do 10 decembra izveste upravu Saveza SKJ što misle i na koji način ovu akciju da sprovedu, a o njenom uspehu da izveste svakog 15 i 30 u mesečima decembru i januaru;
4) da svu prikupljenu pomoč svaka jedinica čuva na sjgurnom mestu dok se ne naredi od strane uprave Saveza SKJ, kako če se ona i kome podeliti;
5) da u što kračem vremenu izveste Savez SKJ, kojoj je jedinici, kakva i u kojoj količini pomoč potrebna i da li se od prikupljene pomoči i koliko može upotrebiti za druge oskudnije župe ili če ona biti potrebna za potpo-maganje svojih članova.
Iako su prilike za izvodenje ove akcije za sada veoma nepovoljne, ipak se može računati na siguran i pozitivan uspeh, ako se u njeno sprovodenje u-nese puna volja, trud i istrajnost od strane sviju pripadnika dotične jedinice, u kojoj se ona sprovodi, kao i od umešnosti uprave u organizovanju ove akcije. Neka pri sprovodenju ove akcije sve bratske jedinice rukovodi naša sokolska svest i bratska ljubav prema onima koji stvarno trpe i očekuju pomoč od onih koji im je mogu pružiti ako hoče i ako su svesni, da če ovim bratskim i čovečanskim radom izvršiti svoju sokolsku dužnost.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Zam. starešine:
D. P a u n k o v i č, s. r.
Sekretar:	Pretsednik soc. otseka:
Dr. M. G r a d o j e v i č, s. r.	S	t	a	j a S t a j i č, general, s. r.
Jugoslavija, zbliženje crkava i Slovenslvo
Članak dra Karela Kramarža u »Narodnjim lisiima«
U broju od 1 o. m. ugledni praški dnevnik »Narodnji listi« doneo je povodom jugosloven-skog dana Ujedinjenja uvodni članak pod gornjim naslovom od dra Karela Kramarža, a koji mi ovde, nezavisno od nekih politič-kih misli i gledanja u tome članku, donosimo za naše čitaoce radi njegove zanimivosti, a pogla-vito zato što je ovaj značajni članak posvečen našoj zemlji.
Članak glasi:
—	Težak udarac, kojijesnašao Ju-goslaviju umorom njeno^a Kralja Ujc-dinitelja, baca svoju senu i na njihov praznik. Konačno je ipak počco tako-der i proces protiv saučesnika Kraije-vog ubice. I ponovo oseča svaki, koji Jugoslaviju iskreno voli, zaprepašče-nje nad strahovitom slikom, koja mu se tu otkriva. Takoder več pre rata bili su frankovci u službi tudina, ali zašto toliko zverske, besčutne okrutnosti protiv Kralja, koji je možda bio na putu Madžarima i drugima, ali koji ipak nije mogao da uzbudi krvavo ne-prijateljstvo u mjednom poštenom Hrvatu?
Sečam se Njegove svetle pojave, pune ljubaznosti i dobrote, kada me je još kao kraljevič primio god. 1919 u Parizu na odulji razgovor. Smatrao Sam tada svojom dužnošču da Mu obrazložim sadržaj razgovora s pret-stavnicima Hrvata, koji su u aprilu 1918 došli u Prag, kada je bilo s tak-vim oduševljenjem primljeno geslo: »Vernost za vernost!« Rekao sam Kraljeviču, kako su Hrvati pred za-stupnikom Srba, bratom g. Pribičevi-ča, izrazili vernost i odanost ujedinje-noj Jugoslaviji, ali naravno zahtevali za unutrašnju politiku Hrvatske slo-bodu, za koju su se s Madžarima borili toliko vremena. Oni su me uvera-vali, da če tada dati zajedničkoj državi drage volje sve, što bi potrebovala, da bi bila močna nc samo vojni-čki, več takoder i gospodarski. Buduči Kralj Jugoslavije primio je moju in-formaciju s vidnim razumevanjem, iako sam govorio s prirodenim žarom češkog pristaše državopravne idejo o državnom pravu hrvatskom. Ne, umo-reni Kralj, koji se s tolikom samoza-tajom, s takvom priprostom i prirode-nom hrabrošču borio za slobodu Srbije i time i za veliku, močnu Jugoslaviju, nije bio i niti je mogao bi-t i neprijatelj Hrvata!
#
Ali niti nedvoumna uverljiva Kraljeva volja da združi tri naroda ti is-krenoj, odanoj ljubavi prema Jugoslaviji, nije mogla najedanput da izravna ono što je nagomilao istorijski razvoj, koji je bio za misao ujedinjenja tako nepogodan. Bila su tu dva kulturna sveta, zapadni i onaj tako dugotrajni istočni. 1 u Hrvatskoj su budili izves-ne nade načrti Franje Ferdinanda! A da niti ne govorimo o starim sporo-vima medu hrvatskim Srbim a i Hrva-tima, koji su doduše bili premošteni pre i za vreme rata po srpsko-hrvat-skoj koaliciji, a koji su pak izbili u novoj ujedinjenoj državi u pogledu hrvatskog istorijskog prava, da ne govorimo o sporovima koji sc tiču Bos-ne!
Kako je bila preteška istorijska zadača Kralja Ujedinitelja, najlepše se vidi na primeru jednog izmedu vodečih srpskih političara iz Hrvatske, g. Pribičeviča. On je bio glavni pobor-nik nezdravog centralizma te je čak i podao demisiju, kada je pok. Kralj primio u audijenciju g. Radiča, ali je
završio s time, da se je združio s Radičem u autonomističku opoziciju ...
Jasno je, da ovo ne govorim kao neki prekor. Slabo bi to pristojalo nama, koji se u slovenskoj politici takoder nismo ipokazali baš kao uzori dr-žavničke mudrosti. Hteo sam samo time kazati, navadajuči nekoje teškoče, kako je velik čar imala Kraljeva oso-ba, kada se setimo, s kakvom se je ganutljivom, dubokom boli klanjao takoder i hrvatski narod pred mrtvim telom iz zasede umorenog Kralja i s kakvim je upravo pobožnim poštova-njem i blagodarnošču narod hodoča-stio grobu, u komo počiva ...
Bez obzira na sve teškoče i poli-tičke pogreške, baš u tim enuncijaci-jama narodne duše i jest najčvršći zalog budučnosti Jugoslavije. Pri svoj groznoj tragičnoj smrti mladoga Kralja ipak je uteha za našu bratsku dr-žavu, da narod, priprosti narod s takvom jednodušnošču i iskrenošču u Njemu vidi junačkog Ujedinitelja. Nije to prvi put, da narod oseča druga-čije, iskrenije, nego njegovi političari... Kako pozdravlja svaki iskreni Sloven srpsko-bugarsko zbliženje, i to tim više, jer ga podupirc takoder i volja naroda, koja je konačno močnija od političkih prepreka, dolazile one bilo s koje strane, iako so je to zbiiže-nje činilo po ratu da je nemoguče! Vreme toliko toga izravna ..,
*
I u drugom pogledu, ne manje važnom nego što je politički, možemo takoder nadati sc srpsko-hrvatskom sporazumu. Crkvene prilike, koje su se pod vanjskim unlivima tako zaostrile protiv srpsko-hrvatskog jedinstva, prilično su ee izgladile. Bez sumnje je značajno, da je ministar unutrašnjih dela naš uvek nam odani prijatelj dr. Korošec, katolički svečenik. Ali tu se radi o nečemu više nego o samom mirilom sužiču. U verskom životu naroda nastupile su velike, duboke promene, koje otvaraju posve nove perspektive u budučnost. Na jednoj strani kato-lička erkva postala jo u sporazumu s italijansikom vladom opče svetovna erkva, kojoj je Italija zajamčila iako mali vatikanski teritorij, ali zato od Italije neovisan, čime je očuvana univerzalnost crkve, koja nije ovisna od svetskih interesa, več je isključivo duhovna sila. Na drugoj strani je ruska pravoslavna erkva s padom carizma postala, barem za granicom, a u budučnosti biče takoder i u Rusiji, slobodna duhovna sila. Povrh toga je rusko pra-voslavlje posvečeno mučeničkom krv-Iju mnogih duhovnika i monaha, koje su pobili boljševici. Kao posledica ne-izmernog trpljenja i napuštenosti od svih sila ovoga sveta, koje se kite demokratskim humanizmom, postala je takoder i ruska inteligenca duboko pobožna. I pred pobožnošču ruskog naroda morali su da ustuknu čak i boljševici i da odustanu od pokuša, da s bez-obzirnim nasiljem, pomoču GPU i s ciničkim ismehivanjem svega što je narodu bilo sveto, ubiju u dušama ru-skog naroda njegov verski osečaj. Njegova pobožnost postala je čak dublja, manje formalna, nego što je bila pre.
Medu katolicizmom i medu naj-značajnijim delom pravoslavlja takoder nema više političkih protivština, i u svom trpljenju ruska pravoslavna erkva s blagodarnošču prima izjave saučešča pape Pija XI. I još više! Ona oseča, da celokupno krščanstvo pre-življuje tešku križu, iz koje može da po ruskom primeru iskušenja izide
(Nastavak na str. 2.)
ke na selu, on mora da gaji uverenje, da se mogu svladati i ukloniti sve i najteže teškoče, kada je na delu i u borbi za naše zajedničke ideale sokolska ustrajnost i sokolsko požrtvova-nje.
Sokolska župa Mostar broji danas 196 jedinica, od ovih 165 četa, što iznosi 10.5% sviju četa u Savezu, kojili je danas 1.572 (a svih jedinica 2.493). U četama župe Mostar učlanjeno je 13.633 pripadnika, koji su za podiza-lije sokolskih domova uštedili 323.912 Din, što je u ovim teškim godinama i
prilikama upravo ogromna svota za našeg oskudnog seljaka ove župe. Po svim četama osnovane su knjižnice, koje broje 18.842 knjige, a od kojih je pročitano 70.807. Pred 13.362 gle-daoca prikazano je 78 filmova, nadalje je posejano 130.000 kg raznog semenja, posadeno 62.548 raznih plemenitih vočaka i zasadeno 26.685 komada korisnog šumskog drveča. Prircde-no je 39 poljoprivrednih izložaba. na kojima je izložilo 2.336 izlagača 7.193 poljoprivredna predmeta i 766 raznih ručnih radova.
Pored obaveznog vežbanja, gaje-nja narodnih igara i lake atletike, koje su dale odlične rezultate, Sokoli-se-ljaci župe Mostar podigli su mnoge mostove i bunare, održali 8 prednja-čkih točajeva sa 452 polaznika, okre-čili 40.000 kuča, sagradili 4.698 nužni-ka i uredili 2.553 moderna i jednostav-na dubrišta. Sve to i još mnogo toga.
Što i kako bi bilo danas na teritoriji bratske župe Mostar, da Sokolstvo nije ulazilo u selo? Pustinja, od svega sveta zaboravljena zemlja! — A narod? Taj narod zapao bi u naj-
veču nevolju — on bi se nalazio u jedilom strašnom materijalnom i još go-rem moralnom i duhovnom siromaštvu. Danas pak taj narod stoji us-pravljen u evojoj sokolskoj svesti i tako uzdignut kao gradanin i kao sve-stan Jugosloven u visoko j ceni svog vlastitog rada i napornog stvaranja uslova za novi i bol ji život — smelo, ponosno i odvažno sprema se na svoj-prvi sahor!
Neka ga prati junačka sri ca sokolska! Zdravo!
сЛ LOVEK1SKO
vJOKOLSTVO
Bral dr. JuraJ Slavik, češko-slovački poslanik u Varšavi
Ovih dana bio je imenovan za poslanika Čchoslovačke Republike u Varšavi brat dr. Juraj Slavik, drugi zame-nik starešine Češkoslovačke obee sokolske. Ovo imenovanje, koje je usle-dilo u doba oteščanih odnosa izmedu dve bratske zemlje, imade svoje naročito značenje. To je ujedno i priznanje Sokolstvu, da je jednom od njegovih istaknutih voda poverena važna i odigovOma misija. Bez suranje brat dr. Slavik, kao stari sokolski rad-nik, poradiče i na učvrščavanju veza između poljskog i češkoslovačkog Sokolstva.
Birat dr. Juraj Slavik rodom je Slovak i sin evangeličkog župnika. Na-kon svršene gimnazije studirao je pravne nauke u Budimpešti. Berlinu i Parizu i posvetio se advokaturi. Kao odluean nacionalista radio je i literarno, publicistički ali i organizatorno na podizanju nacionalne svesti i borbenosti Slovaka. Nakon oslobođenja po-stao je u pr voj narodnoj skupštini narodni poslanik. Godine 1925 bio je imenovan za velikog župana u Košica-ma, naredile godine postao je mini-star poljoprivrede, a od godine 1929 do 1932 bio je ministar unutrašnjih dela. Značajan je njegov rad i u in-terparlamentarnoj ligi te u javnom životu, gde zauzima pored vodećeg mesta u agrarnoj Stranci još i mesto pot-starešine ČOS, nadalje je pretsednik udruženja rezervnih oficir a, član pret-sedništva aerokluba i t. cf. Govori i mnogo stranih jezika, a u inostran-stvu ima i mnogo ličnih veza.
Dr. Milan Hodža — predraini Soko
O	novom pretsedniku češkoslovačke vlade, starom prijatelju našeg naroda, donosi poslednji »Sokolski Vjestnik«, glavni organ ČOS, slede-ču vest:
Dr. Milan Hodža stupio je več 1897 godine u redove češkog Sokola u Budimpešti. Sokolskom radu posvetio se u tolikoj meri, da su ga slovački Sokoli u Americi imenovali svojim jedrnim počasnim članom. Godine 1909 zamolili su ga da ih zastupa na sletu hrvatskog Sokolstva u Zagrebu, kojoj se je molbi rado i odazvao. Kada je pretsednik sletskog odbora kod za-jedničkog ručka u svom govoru spo-menuo, da je prisutan i zastupnik Slovaka u osobi mladog žurnaliste i poli-tičara Milana Hodže, svi sakupljeni, preko 500 njih, digli su se sa svojih mesta i toplo ga dugotrajno aklami-rali s uzklicima: »Neka žive Slovaci!« Onda je ustao Milan Hodža i rekao ove reči:
»Donosim vam pozdrave od slo-venskog Benjamina, od američkog slo-vačkog Sokolstva, jer mi Slovaci u svojoj otadžbini dosada nemarno svojih prava, slobode a ni mogučnosti da organizujemo sokolska društva. Ona nesrečna brača, koja su morala za korom hleba u daleku Ameriku, našli su u tuđini više slobođe, pa se njihovo Sokolstvo tamo razvija, cvate i napreduje. Ali iako mi pod Madžarskom ne možemo imati svog Sokola, ipak to ne znači, da bi nam bila sokolska mi-sao nepoznata i tuda. Mi smo Sokoli, ali bez odore, i od svega toga, što spaja vas, mi i za sebe tražimo nešto. Ovom zgodom naročito isporučite bra-či Sokoiima našu bratsku zahvalnost za to, što su lane na 750 svojih zbo-rova protestovali protiv progona slo-vačkog naroda pod Madžarskom.«
Ovu noticu zaključuje pisac Slovak brat Miklaš napornenom: »Za nas Slovake je radosna činjenica, da možemo našoj ljubljenoj državi da da-derno svog pripadnika, Slovaka, Sokola na čelo naše vlade.«
Glavna skupština COS
Glavna skupština češkoslovačkog Sokolstva održavače se u Pragu dne 14 i 15 Oi m. Najpre če se pročitati izveštaji o posetima češkoslovačkog Sokolstva Belgijancima u Brislu, Fran-cuzima u Nansiju i o poseti bugarskim Junacima prigodom -njihova sleta u Sofiji. Po svoj prilici mnogo če se raspravljati i o nameravanim izletima ČOS, odnosno njenih župa, u Slova-čku i Potkarpatsku, nadalje u Rumu-niju i, razume se, o učestvovanju češkoslovačkog Sokolstva na berlinskim olimpijskim igrama. Što se olimpijskih igara tiče, več je odlučeno, da COS učestvuje na njima s vrstom članova i članica, dočim če o zajedničkom na-stupu 500 vežbača i 500 vežbačica s posebnim prostim vežabama odlučiti glavna skupština, kao najviši sokolski forum. Govorice se i o polasku u Subotiču, fide jugoslovensko Sokolstvo prireduje svoj pokrajinski slct. Skupštini če se podneti i naročiti izveštaj
o	uspesima dosadanjih pregovora ČOS
s raznim sportskim savezima u Češko-slovačkoj, i to o raznim njihovim za-jedničkim pitanjima. Skupština če pretresati i program rada za narednu go-dinu, proračun i druga unutarnja pitanja. Uz ostale predloge povešče se debata i o pravilniku za sokolske čete, koje se naročito u zadnje vreme mnogo osnivaju u Slovačkoj, gde_ prilike veoma pogoduju ovakvom načinu so-kolovanja. Od pose“bne je važnosti predlog Svecove župe, da se ponovno uvede telovežbena dužnost za sve članstvo do uključivo 26 godine života.
Izvešiaf o zboru župskih načelnica ČOS
U nedelju dne 24 novembra odr-žan je u Pragu jesenji zbor načelnica češkoslovačkih sokolskih župa. Več dan ranije sabrale su se župske načelnice pod vodstvom savezne načelnice s. Mare Provaznikove i pretresale izveštaj e o ovogodišnjim raznim izletima i odaslanstvima van svoje države i ocenile su njihovu vrednost i značenje te njihove uspehe uopšte. Pretresu radnog načrta za narednu godinu posvečeno je vrlo mnogo vremena. Načelnice su odlučile, da broj raznih tečajeva povise i da svu svoju pažnju obrate izletima i taborovanjima i povečanju zanimanja za utakmice. Ista-kli su potrebu da treba oživiti ртора-gandu i da se pojača nadzorni rad u svim župama. Zanimljivo je, da se je žensko načelništvo jednoglasno izjasnilo protiv nastupa večeg broj a Soko-lica u Berlinu, dočim je muško načelništvo bilo protivnog mišljenja. Ovaj zbor bavio se osobito izveštajima o značenju članica u obranbenim pripre-mama naroda, a naročito mnogo se je zadržao na raspravljanju o priprema-ma za X svesokolski slet, koji če se održati 1938 god. u Pragu. Jedan deo zborovanja bio je ispunjen raznim praktičnim pokazivanjima vežaba u vežbaonici, a nato je započela raspra-va o novom svečanom kroju, kojim bi se trebao da zameni sadanji, a s kojim članice nisu zadovoljne. Konačno je nakon duge debate zaključeno, da se uvede sivkasti kroj u obliku kostima, a krojnom otseku dana dužnost da do prolečne sednice predloži definitivni načrt, uzimajuei u obzir sve predloge i misli, koje su iznele pojedine govornice. O tome če, dakle, pitanju doneti konačnu odluku prolečni zbor.
Prlpreme poljskih Sokola za berlinske olimpijske igre
O	uspesima izbirnog takmičenja u poljskom Sokolstvu več smo izve-stili u našem listu. Od najboljih tak-mičara i takmičarki sastavilo je sada načelništvo Poljskog sokolsko# save-za obe olimpijske vrste, mušku i žen-sku. Daljnje uvežbavanje članova po-vereno jo saveznom prvaku br. Dolo-vomu, dok če sestre uvežbavati prvakinja s. Skirlinska. Za sada vežbače vrste u saveznoj školi u Kozlovci, na imanju brata Zamojskoga, kasnije pak otići če za više nedelja u državnu ško-lu za telesni uzgoj u Bjelane kod Varšave. Kako javljaju poljski sokolski listovi, ogledače poljski i jugosloven-ski Sokoli svoje sposobnosti na zajedničkom takmičenju u Varšavi meseca januara ili februara naredne godine. Na ovom medusaveznom takmičenju učestvovače obe jugoslovensko i poljske vrste.
Zar ne bi bilo umesilo, da iza ovog takmičenja priredi Savez slo-venskog Sokolstva pred olimpijskim takmičenjem još posebnu utakmicu svih onih slovenskih sokolskih vrsta, koje nameravaju da podu u Berlin? To bi bilo od velike koristi za samu stvar i vrlo bi podiglo i podvuklo skupnost svega Sokolstva.
Kako izveštavaju poljski listovi, poljsko je Sokolstvo več pozvalo naše vrste na aajedničku utakmicu. Ujedno su jugOslovenski takmičari i takmi-earke pozvani da nastupe i u Katovi-cama, Torunju i Gdinji.
Razne vesli iz slovenskog Sokolstva
Sokolski niedicmari imali su u Tir-ševu domu dne 26 novembra svoj drugi sastanak, na kome je osamdeseto-rici medicinara predavao docent br. dr. Kral, i to o lekarskim opažanjima pri smučarskim takmičenjima. Naročito je upozorio na delovanje srca, organa za disanje i o ozledama; dotak-nuo se je i pravilnog hranjenja tak-mičara.
U subotu dne 23 novembra bile su utakmice ČOS u nastuipima na daska-ma, i to u velikoj vežbaonici Sokol-skog doma u Vršovicama, u Pragu. Svi radovi, koje su predložili razni autori, bili su podeljeni u dve skupine: sa spravama i bez sprava. Pri oce-njivanju odlučivala je pre svega telo-
vežbena vrednost sastava, nadalje lepota, misao, skladnost s glazbom i samo izvodenje. Takmičenje je pokazalo nekoliko vrlo dobro sasta vi j enih vežaba, dočim sc je na drugoj strani videlo, da se sastavljaju i takve vežbe, kojima štošta nedostaje ili je pogrešilo upotrebljeno.
Sokolsko društvo u Novim Zam-kima, na madžarsko-slovačkoj granici, proslavilo je 70-godišnjicu Fignerove smrti s velikom telovežbenom akade-mijom, na kojoj je uzelo učešča preko 100 društvenih pripadnika. Zanimivo je, da je ovoj akademiji učestvovao izvanredno velik broj ljudi, što je znak, da sokolska misao i interesova-nje za sokolski irad dobija svakim da-nom na terenu i na ovim krajnjim gra-nicama češkoslovačke Republike.
U češkoslovačkoj sokolskoj štam-pi zadnjih meseci opaža se sve ve-či broj saradnika. Prijavio se je velik broj braee, koji govore i ostale slovenske jezike, čim je češkoslovačka sokolska štampa mnogo pridobila, jer če, verovatno, u mnogo večoj meri moči da objavljuje vesti iz čitavog slovenskog Sokolstva.
češkoslovačke pogranične župe razvijaju zadnjih godina sve veču de-latnost. Župa Krušnogorska prireduje več više godina opšta takmičenja svojih jedinica, gde uvek sve više raste ne samo broj takmičara, več i broj društava. Najbolje je to dokazala ovo-godišnja utakmica. Izmedu 54 učlanje-nih jedinica, nastupile su u takmičenju 52 s 511 takmičara; medu ovima je bilo 156 sokolskih društvenih funk-cionera.
Kako sustavno radi sokolsko bratstvo i u socijalnom pogledu, pokazala nam je medu ostalim j zadnja 14-dnev-na prednjačka škola ČOS. Iako su siu-šači bili svi siromašni, ipak su medu sobom sakupili u socijalne svrhe ove-ću svotu novaca i predali je socijalnom otseku ČOS.
(Nastavak sa 1 strane)
opet pobedonosno! Najbolje se može da uvidi duhovna opasnost boljševizma, ali takoder i mogučnost da se po-bedi, ako se protiv svetske protuver-ske boljševičke agitacije organizuje svetski otpor verskog osečaja. Zato danas posve drugačije nego рте pri-maju pretstavnici pravoslavlja težnje papine za zbliženje katoličke s pravo-slavnom crkvom. O tome sam se mo-gao da uverim pre kratkog vremena u razgovoru s pretstavnikom zapadne ruske emigrantske crkve.
Bez dvojbe je, da bi zbliženje obi-; ju crkava imalo ogroman istorijski značaj, za budučnost Slovenstva. Posebno to za unutarnje jedinstvo za-padnih i istočnih Slovena. Što bi zna-čilo, da se setimo samo rusko-poljskih sporova, ili takoder srpsko-hrvatskih, ne gledajuoi na njihovo sadanje unut-rašnje utišanje. Možda bi u Jugoslaviji bili uslovi za takvo zbliženje u sporazumu s pretstavnicima ruske pravoslavne crkve najpovoljniji.
*
Valjda se čini čudno, da ne mislim na nas, na naš Velehrad, koji je posetio takoder i papinski legat, kardinal Verdije s očevidnom namerom, da n a ta j način istakne papinu želju za zbliženjem obiju crkava i da dado blagoslov velehradskoj tradiciji. Ali teško je spominjati Velehrad, ako stranka, koja hoče da pretstavlja češki katolicizam, odobrava politiku kul-turnog zbliženja s boljševicima, koji su najgori, krvavi neprijatelji svake vere. Češki katolici na ta j način gube legitimaciju, da bi oni mogli govoriti
0 zbliženju crkava. Još je dobro, da slovački katolici ne zaboravljaju, ka-kve moralne dužnosti imaju prema svojoj veri.
Takoder i u duhovnom pogledu se odričemo velikog, i storijskog poslanstva — da budemo pobornici slovenskog ujedinjenja. Bili smo tako blizu njegovom ispunjenju sa svojim legijama, dokle nisu bile okužene otro-vom boljševizma!
Velika misao slovenskog crkvenog sjedinjenja, tako važna u borbi protiv boljševičkog, materijaiističkog ateizma, valjda usled toga neče zamreti, samo če njeni nosioci biti drugi... Jugoslavija, verna amanetu Kralja Uje-dinitelja, či ju sam trajnu, vemu i bla-godarnu ljubav prema Rusiji upoznao tokom pomenutog razgovora, neče se pomiriti s grobarima Rusije, i novoj Rusiji biče uzor slovenske vernosti i blagodarnosti ona, a ne mi!
U tom velikom poslanstvu Jugoslavija če doista nači i put pomirenju svih unutrašnjih prilika, put harmonič-nom feravnanju potrebe velike centralne snage, jedinstva u svemu, od čega zavisi vojnička i gospodarska moč države, s prirođenom i po istoriji stvorenom težnjom za slobodnim ostvarenjem svih gospodarskih i kulturnih nastojanja.
S time če ujedno uspešno dopri-neti i duhovnom, verskom zbliženju ne samo Srba, Hrvata i Slovenaca, več takoder i svih ostalih Slovena. Biče to onakva Jugoslavija kakvu je hteo da ima Kralj Mučenik: velika, močna i unutra zdrava država, koja če zato biti najpozvaniji pobornik političkog
1 duhovnog ujedinjenja slovenskih naroda!
Čes/i/ke sza Novu godinu
bratske jedinice Ikao i sva Ztraća 1 sesire nelta upučuju piefco svog soUolslcog listo — Solcolslcog glasnilcai
BRATSKE JEDINICE I BRAČO I SESTRE!
U našem listu, u poslednjem ovogodišnjem broju od 28 o. m., biče rezer-visan naročiti prostor za sokolske čestitke Nove godine. Uz jednu malu cenu> a time ujedno pomažuči i svoj list, vi čete isporučiti vaše bratske, sokolske želje za Novu godinu svoj svojoj ostaloj sokolskoj brači i sestrama.
Vaše čestitke imače da glase n. pr. ovako:
Sokolsko društvo Beograd-Matica; Sokolsko društvo Zagreb II; Ljubljanski Sokol, Sokolska četa Čilipi - Dubrovnik (uz četu naznačiti i matično društvo); Uprava Sokolskog društva Split; načelništvo Sokolskog društva iNiš. Prosvetni odbor Sokolskog društva Maribor-Matica; Prednjački zbor Sokolskog društva Karlovac; Članovi Sokolskog društva Vinkovci; Članice Sokolskog društva Sarajevo; Sokolsko društvo Sušak; Lutkarski otsek Sokolskog društva Petrovgrad i slično. Pojedinci pak, brača i sestre, treba da navedli samo svoje ime i svoje društvo, odnosno četu, n. pr. Dragan Kraljič, Sokolsko društvo Zagreb III, ili Mirko Stevanovič, Sokolska četa Dušanovac - Skoplje i t. d., i t. d.
Osim napisa kako Su navedeni u ovim primerima, čestitkama nema da se nadodaje više nikakav tekst.
Cene ovim čestitkama u našem listu su: 12, 20, 30, 40, 50 i 60 Din, dakle prema veličini prostora.
Uprava listova primače narudžbe za ove čestitke NAJDALJE DO UKLJUČIVO 21 o. m.
Pošiljaoc narudžbe ima da naznači visinu cene čestitke i tačnu svoju adresu, na koju če se dostaviti poštanski ček za naplatu objavljene čestitke.
Uprava Solcolslcog glasnik0
Rad oko osmvanja Škote za telesno vaspitanfe
Na poziv ministra za fizičko vas-pitanje naroda i zastupnika ministra socijalne politike i narodnog zdravlja g. Mirka Komnenovrča sastala se je prošlih dana u Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda komisija za rad oko osnivanja Škole za fizičko vaspitanje naroda. Komisija če raditi 12 do 15 dana pod pretsedništvom g. dr. A. Stefanoviča, v. d. načelnika Opšteg odelje-nja. Pored prptstavnika nekih mini-starstava, u komisiji se nalaze g. g. dr. Stevan Ivanič, direktor Centralnog hi-gijenskog гал'оаа, dr. Alfred Pihler, asistent Univerziteta u Zagrebu i načelnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Vlad. Maleš, docent Univerziteta u Beogradu i dr. Božo Škerlj, šef Antropološkog otseka Higijenskog zavoda u Ljubljani. Komisija je po uput-
Kros štampu
Crkva i Sokolsivo
Novosadski »Dan«, u svom broju od 3 o. m., donosi pod gornjim naslovom na uvodnom mestu sledeči članak:
Dan našeg narodnog Ujedinjenja, dobija sve dublji značaj i sadržinu u našem narodu.
Crkve raznih veroispovesti, naj-močniji su faktor, da značaj našeg narodnog ujedinjenja dopre do svih slo-jeva građana i da tom značajnom danu pruže prazničku odoru. Kako srno oba-vestili, širom cele Vojvodine su sve-štenici sviju veroispovesti najsvečnije i najlojalnijc udovoljili svojim dužno-stima prema svojoj narodnoj državi i prema Kralju. Saradnja crkve na učvr-ščivanju zajedničke gradanske svesti i ljubavi prema Kralju i otadžbini, na taj značajan dan je od neocenjivog moral-nog značaja za poredak u zemlji. Narod posle svečanih crkvenih obreda i propovedi izlazi' u uzvišenom raspolo-ženju iz hramova, s pojačanom verom u stabilnost društvenog poretka i reda u državi. U njemu se pojačava svest o dužnostima prema državnoj zajedniei i dobija volju za rad na jačanju i kon-solidovanju društva i države. Zato se osečamo pobudenima da odamo puno poštovanje i priznanje crkvama i sve-štenstvu, koje je sve više svesno značajne uloge crkve u izgradnji države. Od takvog pravilnog shvatanja uloge crkve i u budučnosti mi očekujemo ne samo brzu i sigurnu nacionalnu i soci-jalnu konsolidaciju u zemlji, nego i pri-premanje prilika za što povoljniji i značajniji uticaj same crkve na religiozno i moralno vaspitanje naroda, koje je danas ne da ni je suvišno, nego je možda potrebnije no ikada. Jaka moralna i patriotska narodna svest snaži ne samo državu, nego i njene sve ustanove pa i crkvu. Samo u snažnoj državi može biti snažne crkve i njcnog uticaja na moralne i gradanske vrline stanovništva.
Sokolstvo je drugi faktor, kome na dan Prvog decembra pripada krupna uloga u jačanju nacionalne i gradanske svesti, naročito medu omladinom na selu i gradu. U našim krajevima, gde je više konfesija, juče se nrngla zapaziti jedna naročito lepa pojava koordi-novanog rada crkve i Sokola. Videlo se, tla crkva i Sokolstvo kao ustanove teže istom cilju, da jedno drugo neobično skladno nadopunjuje i da Prvi dcceni-bar bez jedne od ove dve ustanove ne bj imao ona j sjaj ni onu snagu koju
stvu ministra g. M. Komnenoviea ^e.‘ la u pretres ranija rešenja po tom P1', tanju i produžila rad u pravcu dad?' nese elaborat o osnivanju škole, koJa bi se zasada otvorila rešenjem, a doc-,
nije specijalnim zakonom. Komisija ce u detaljima izraditi plan i program škole.
Prema projektu, škola za vaspit3' nje naroda biče Visoka škola u rangu, fakulteta. Nastava če trajati 3 godmf’ a imače dva odeljenja: gradansko i VOJ' no. Komisija ima da izradi i načrt zakona o Visokoj školi za fizičko vasp!' tanje naroda.
Čim se donese rešenje o osni''3', nju škole započeče rad škole provizor-no u prostorijama Sokola - Matice Vračaru, koje če se u tu svrhu uzd u zakup. Docnije, kad se pitanje Visoke škole reši i posebnim zakonom, P°' diči če se zgrada škole na terenu biV' šeg diplomatsko« Tenis - kluba 119 Vračaru.
ima blagodareči njihovoj medusobnOJ saradnji. Sokolstvo je proglasilo godi®' njicu našeg narodnog Ujedinjenja '//Л svoj sokolski praznik. Sokolstvo je Ju' če širom cele zemlje ne samo spoljn1111 znacima odalo priznanje svima onirna. koji su radilf, borili se i padali za kra-Ijevinu Jugoslaviju, za naše narodn0 ujedinjenje, nego je ono manifestoval° za jugoslovensku ideju, za snažnu 11L’’ deljivu i jedinstvenu Kraljevimi slaviju. Jučerašnji govor bačkog ep*'-skopa istakao nam je ideju narodn0? ujedinjenja kao ideju božanskog P014:’ kla. Primerom iz biblije, episkop g- H1' nej nam je dokazao kuda vodi narod*-cepanje narodne svesti i narodne snage. I nehotice nam se nametla slično3^ ujediniteljske ideologije jugosloven-skog Sokolstva s gledanjem hriščanske crkve i njenih kanona na ideju Ujet)1' njen j a.
Od velikog značaja je ovako ordinovan rad crkve i Sokolstva za šu narodnu budučnost. Ako se od strane vodečih krugova u crkvi i Sokolstva budu tražile ne samo dodirne tačke> nego i zajedničke programske ta rada ove dve ustanove, mi možemo t*1 • ti spokojni za budučnost jugoslove®' skog naroda i Kraljevine Jugoslavlje‘
(A.)
Sokolska radio - predavanj**
Radio stanice Seograd — Zagreb — £fulM/**1*
Dne 5' o. m. održala je P.rF^o'n-nje sestra prof. Ljubica Jankovič, «e grad, o temi »Narodne igre u s°lv skoj propagandi«.
Dne 12 o. m. predavače brat Kovač, zamenik načelnika Saveza ® J Beograd, o temi: »Škola za tele vaspitanje u Beogradu«.	1
*	i
Skrečemo pažnju predavačirna^ slušaocima, da predavanja traju -v . nuta, a ne kao pre 30, i to svakog tvrtka od 19 i 30 do 19.30.
RADIO STANIČA BEOGRAD
Dne 8 o. m. predavače brat Miodrag Matič,' Beograd, o term kolski dom Kralja Aleksandra 1 u gradu«.
*	■	nočifli11
Popodnevna predavanja
od 8 decembra i prenosi ih K-fl■ nica Beogradi svake druge i čet delje u mesecu.
I
KRONIKA
t Džon V. Frotingam. Dne 20 no-embra preminuo je na svom irnanju Oetariu, kod «poznatog letovališta •anc u Francuskoj, veliki dobrotvor seg naroda Džon V. Frotingam. emeniti pokojnik, kome če naš na-. trajno očuvati svoju duboku za-"valnost, rodio sc 1879 u Bruklinu, Podgradu Nju-Jorka, kao sin inžinje-„ај.,с.1Ј* su se predi već u 16 stoleču do-l i- U - ^mer^u- Završivši študije, adi Džon Frotingam pošao je na pu-°vanje u Evropu, gde se je zadržao arocito dugo u Nemačkoj posvetivši e študiju glazbe. Kao član stare pro as t antske i vrlo bogate i filantrop , . Porodice, smatrao jc i on svojom uznošču i životnim pozivom da čini .obra dela i pomaže sirotinju. On se Je u svom čitavom životu upravljao tr°So po verskim načelima. Pre rata Pomagao je osobito Čehe, ali več onda UP'° je i u društvo potpornog fonda j3.]	. JU’ Pa Je kao takav poklonio
Jednoj srpskoj humanoj ustanovi još Pre svetskog rata 30.000 dinara, što je a bila velika suma. Za vreme svet-
. °g rata i on se javlja u vojsku pa je a° američki oficir i šef američkog Cr-enog krsta 1915 god, došao na solun-front. Zatim je proveo u jedva siobodenom Bitolju puna tri meseca, "ae je naročito zavolio Južnu Srbiju i av naš narod. I posle rata često je eiazio Jugoslaviji u posete, naročito ,°ко1ти Dojrana. Zbog njegovih ve-Ylh zasluga izabrali su ga Skoplje i ranje za svog počasnog gradanina. „JVu svoju veliku pomoč za vreme etskog rata dao je 1915 godine, a ko-j J? odnela u Srbiju gospoda Darin-a Grujičeva, koja je posle tragičnog P vlačenja pokupila i decu bez rodite-Ja 10 trošku Džona Frotingama otvo-int 1 VOc^a u Nici u hotelu Alhambra
šk i Rat za tu e'ee11- Su se ova 1 olovala. Ali i posle oslobođenja taj j?eineniti čovek ne zaboravlja na naš Sr H ^ njegovim velikim novčanim đat Stv*ma * sredstvima njegovih ro-, ka otvaraju se internati za siroma-i u\?£Cu rafnfka u Sremskoj Kamenici u Vranju. Pored toga pokojnik jc po-v ^Pa° i mnogo siromašnih porodica i lo* i- br°j naših daka, koji su se ško-.Ya*i po raznim gradovima Evrope i eniški se brinuo za one, kojima je bilo P°trcbno lečenje. Sve humane ustano-.e u Beogradu i unutrašnjosti stalno Podupirao prilozima, pa je n. pr. sati®111. domu gospoda na Dedinju po-ga'n° 350.000 dinara. Zbog svega to-Prii i Se real’ da je medu strani m D?Jateljima našeg naroda bio pokojni
jih°n frotingam jedan od najiskreni
-	. 1 največih, a medu dobrotvorima
de a[ežljiviji, koga če se sečati hilja-daše ratne siročadi, a i sav naš na-nik e. najdubljom zahvalnošču. Pokoj-ben Је °^епЈеп kćerkom poznatog „j Sradskog profesora Sime Lozaniča, fila*11 ^е^епот- U njegovom ogromnom ^‘fepskom radu za naš narod po-bet 7 mu Је 1 njegova sestra Eliza-a,a svoje velike zasluge učinjene p i°j zemlji, koju je-neobično zavoleo, ta K .0n Frotingam još za vreme ra-“10 je odlikovan ordenom Karador-eve zvezde.
Jan S°dišnjica smrti Matka Bašti-Se,a- Skoro neopaženo prošla jc pcde-jej^°dišnjica smrti Matka Baštijana, fa.n?S od naših najistaknutijih javnih bril ia u fstrb koji,jo uz biskupa Do-živfUt avao svoj pečat čitavom javnom gav .9 našeg naroda u Istri. Matko ran l’ koji je bio poznat i kao uzo-j0 ,. Sveštenik, političar i književnik, *.. lQ so 5 septembra 1828 u selu Ba-
i l-—“ kao blizanac. S njim se rodio ђа. at mu Ivan, poznati slikar i sarad-
Sim ' .aae Sloge«. Prvih šest razreda ra,nazrje Baštijan je učio zajedno s red °m- na RiJeci’ a sedmi i osmi raz-Ije .u Magrebu, gde je i crpco odušev-p Je za svoj kasniji nacionalni rad. (Jol'Zanosa otišao je u bogosloviju u g r ICu> pa je nakon zaredenja služio l85r nim krajevima Istre, dok se nije sv . P°vukao u Trst, gde je ostao do bi0Je. smrti 1885 godine. Baštijan je bite c°vek naobične inteligence i ve-'kulture. Imao je upravo en-ti^L. Pedijsko znanje i jasan, oštar kri-tl0]1 .dnb, pa je odmah nakon svog у0фкка u Trst postao tamo duhovni Vfize	.^гапа> ali je održavao i stalne
lstr:	inteligencijom i svečenstvom u
kult’	°dreči ih da rade nacionalno,
skom n°- * gospodarski medu istar-trvan rai°m- fko je veran drug i inti-Pa j Prijatelj velikog biskupa Dobrile, tla n,,? Hjime osnovao prvi istarski list PiSa aserrJ jeziku »Naša Sloga«. Za list Ve§ta ,e članke, uvodnike, rasprave, iz-%1{лЈе’ Pesme, sentence i svoje hurno-Marj.110 ' satiričke: »Diple babinoga Gr„0a<<> »Razgovore med Markom i Pje„ 111" te »Jurinu i Franinu«. Plod јсгатЛ’нЛ rada brzo se osetio, i nakon Цј vremna počeli su se javljati
-	*a r' ?aradnici za rad medu narodom j.stahv' • kstu. Baštijan jc ujedno bio list0v 1 1Zvestilac za istarskc prilike za •’^Vje? “Obzor«, »Pozor«, »Neven« i iovrer!?žor«; Pored svega toga nalazio •ђпоп?6/1 l ‘ za književnost. Napisao je Ka °rih pesama, tragediju »Zad-4sni Petan kastavski« i još nekoliko dela, od kojih neka na žalost
nisu bila dovršena. Po svemu torne spada i Baštijan u red onih naših pre-poroditelja, kojih se moramo i mi da-nas sečati s iskrenom zahvalnošču.
Kongres Jugoslovenske unije za zaštitu dece. Na vanredno svečan na čin otvoren je u subotu dne 30 novembra pre podne u Beogradu prvi kongres Jugoslovenske unije za zaštitu dece. Otvorenju kongresa prisustvo-vali su Nj. Vel. Kraljica Majka Marija s Nj. Kr. Vis. Kneginjom Olgom, te Nj. Sv. patrijarh Varnava, članovi Kr, vlade s pretsednikom dr. Stojadinovi čem na čelu, članovi1 diplomatskog ko ra i mnogi drugi odličnici. Odmah iza dolaska Nj. Vel. Kraljice Majke, koja je bila toplo pozdravljena, pozdravio Ju je lepim nagovorom kao pretsedni-cu Unije, visoku zaštitnicu siročadi i uzornu majku pretsednik kongresa^ dr. Josip Šilovič, koji je pozdravio i Nj. Vis. Kneginju Olgu te ostale odlične goste, pretstavnike Vlade, Senata Narodne skupštine, pojedinih crkava, zastupnike stranih država i raznih dru-štava. Zatim su govorili ministar za soc. politiku i narodno zdravlje g. Mir ko Komnenovič, bugarski poslanik g. Dimo Kazasov, koji je ujedno zastu-pao i Bugarski savez za zaštitu dece. a nato su podneli svoje referate dr. Šilovič i dr. Matija Ambrožič. Po završe-nim referatima Nj. Vel. Kraljica Maj ka s Nj. Vis. Kneginjom Olgom napu stila je kongres, izrazivši kongresu svoje priznanje na dosadašnjem radu. Posle podne održana je radna sednica kongresa, koji je završen na dan Uje dinjenja, u nedelju 1 decembra s lepim uspehom.
100-godišnjica rođenja Mark Tve-na (Twaina). Pre sto godina, na dan 30 novembra, rodio se u Floridi, u Sever-noj Americi, Samjuel Klemens Lang borne, koji je po čitavom kulturnom svetu poznat kao odličan humorista i pisac vanrednih kvaliteta pod pseudo nimom Mark Tven. On je finim i hladnim, upravo amerikanskim sarkazmom, umeo da žigose slabosti svojih sugradana. Mnoge svoje knjige posve tio je omladini, koja naročito voli da čita njegove romane i priče, od kojih valja spomenuti »Mali skitnica Tom Savjer«, »Princ i siromah« i t. d. Život Mark Tvena bio je veoma buran. U svojoj mladosti bio je slagar, pa kas-nije brodski pilot na Misisipiju, činov-nik, urednik, dok se na kraju, kada su mu naročito^ nakon njegovog povratka s putovanja po EvTropi njegove knjige več proslavile ime, nije potpu-no pcsvctio književnosti.
Razne kulturne vesti. Dne 25 novembra proteklo je 100 godina od ro-dcnja Andreva Karnegia, poznatog »kralja Čelika« i američkog milijarde-ra. Karnegi, koji je poznat i kao velik dobrotvor, mecena znanosti i umetnosti, a ^poslednjim godinama i propa-gator te podupiratelj težnja za održanje svetskog mira, bio je sin siromašnog radnika iz Škotske. Kada mu je bilo 13 godina došao* je s ocem u Ameriku. Drzovitim spekulacijama, vanrednom radinošču i ustrajnošču, kao i svom talentu ali i sreči, imao je da zahvali svoju skoro fantastičku karijeru. Tokom godina popeo se je medu najbo-gatije industrijalco Amerike, postavši po čitavom. svetu poznat pod imenom »američki kralj Čelika«. Lično je bio sve do svoje smrti, avgusta 1919, veoma skroman i štedljiv, ali jc davao velike, milijunske sume za naučne institute, biblioteke i t. d. U svom rod-nom mestu izgradio je biblioteku, ko-joj je poklonio 40.000 dolara, u Pits-burgu podigao jc i opremio biblioteku s troskom od pola milijuna dolara i t. d. Več 1914 iznosili su njegovi priloži za kulturne i humane institucije oko 157 milijuna dolara. Poznato je tako-der, da je uglavnom s njegovim novcem podignuta palata mira u Hagu, a osobito su na glasu naučni institut, koji nosi njegovo ime, a kome je daro-vao mnogo novaca.
češkoslovačke, naše i poljske no-vine setile su sc ovih dana toplim član-cima šezdesetgodišnjice dr. Vaclava Girse, češkoslovačkog poslanika u Beogradu, koji spada po 'svom zaslužnom nacionalnom radu takoder u red graditelja češkoslovačke slobode. Jubilarac je sin češke doseljeničke porodice iz sela Šepetovka u Ukrajini. U Pragu je svršio medicinski fakultet. Povrativši se u Rusiju, uskoro stiče ugled odlič-noga lekara, pa je 1911 postao šef kirurške klinike u Kijevu. Za vreme svetskog rata on stupa u redove boraca za češkoslovačku slobodu, pa svojim ličnim vezama mnogo pomaže pokrctu čeških legija. Godine 1917 izabran je za pretsednika sviju češkoslovačkih društava u Rusiji i član češkoslovačkog nacionalnog saveta, koji je vodio svu borbu za oslobođenje. Za vreme borba u Sibiriji postaje dr. Girsa zastup-nik češkoslovačke vlade, te je kao takav imao da se brine za povratak le-gionara u otadžbinu. Taj odgovorni posao, za koji je trebalo velikih sposobnosti, svršio je na opče zadovoljstvo. Nakon povratka u Češkoslovačku ostaje u diplomatsko) službi. Najpre jc bio pomočnik ministra dra Beneša, od 1927 pa sve do ove godine čcškoslo-vački poslanik u Varšavi, a sada se nalezi u istom svojstvu u Beogradu.
Sokolske proslave Prvog decembra
S proslavom dana Ujedinjenja naše Sokolslvo spojilo je I proslavu 100~godišnjice lllrskog pokrela i IOO~godlšnjice smrti Filipa Višnjica
U svima sokolskim jedinicama u zemlji proslavljen je najsvečanije dan Ujedinjenja kao narodni i sokolski praznik. Ovaj naš največi praznik ju-goslovensko Sokolstvo proslavilo je več prema svom utvrđenom, tradici-jonalnom običaju i načinu. U svim jedinicama našega Sokolstva održane su svečane sednice, na kojima je proči tana prvodecembarska poslanica Save za Sokola Kraljevine Jugoslavije, za tim je članstvo položilo svečani zavet sokoiskoj misli i državnom i narodnem jedinstvu.
Uz ostale tačke ove svečanosti, ovogodišnje sokolske proslave Prvog decembra imale Su još i naročiti značaj, što ih je jugoslovensko Sokolstvo spojilo i s proslavama dvema značajnih obletnica našeg kulturnog i nacio nalnog života, naime proslavom sto-godišnjice Ilirskog pokreta i sečanjem na 100-godišnjicu smrti Filipa Višnjica
U okviru ovih prvodecembarskih sokolskih proslava u velikom broju sokolskih jedinica u zemlji održane su i lepe večernje svečane akademije.
Na ovom mestu u mogučnosti smo da donesemo samo tek jedan mali deo izveštaja o ovim našim sokolskim proslavama na dan Ujedinjenja.
BEOGRAD. — Na dan Ujedinjenja u svima beogradskim sokolanama održane su svečane sednice, na kojima je novo članstvo položilo zavet, zatim je izvršeno prevođenje mladih sokolskih pripadnika u starije kategorije i tom prilikom ujedno porazdeljene su diplome prvacima u sokolskim takmi-čenjima.
Posle toga iz svih sokolana Sokoli su korporativno došli u sedište Sokol-skog saveza, gde je formirana svečana povorka za odlazak na zajedničku proslavu Sokolske župe Beograd. Na čelu povorke nošene su sokolske zastave ii nalazila se sokolska muzika i starešinstvo Sokolskog saveza i beogradske župe. Zatim je išla konjiča Sokolske župe Beograd, i članstvo beogradske župe u svečanim odorama s muzikom maloletnika.
Ovako formirana povorka otišla je do Kolarčevog umvčrziteta, gde je izvršen defilc pred saveznim i župskim starešinstvom.
U to vreme na Kolarčev univerzi-tet počeli su da dolaze gradani i zva-nični pretstavnici, tako da je velika dvorana Kolarčevog univerziteta uskoro bila prepuna Sokola, zvaničnih delegata i drugih gostiju.
Upravu Sokolskog saveza pretstav-ljao je br. Dura Paunkovič, zamenik starešine, s članovima savezne‘uprave.
Na svečanost došao je i izaslanik ministra vojske i mornarice, g. Milija Ristanovič, pukovnik. Beogradsku op-štinu pretstavljao je br. Dobrivoje Bogdanovič, večnik. Prisostvovali su i pretstavnici svih beogradskih nacionalnih i kulturnih organizacija.
U 11 časova i 40 minuta u dvora-nu je ušao izaslanik Nj. V. Kralja, g. Kosta Grubešič, kapetan fregate. U torne momentu sokolska muzika otsvi-rala je »Sokolski pozdrav«, a cela dvorana ustala je, kličuči: »Živeo Kralji« Svečanu sednicu otvorio je br. Milivoje Smiljanič, starešina Sokolske župe Beograd. Pozdravljajuči izaslanika Nj. V. Kralja i druge goste, br. Smiljanič održao je govor, u kome je istakao značaj dana Ujedinjenja. Zatim je go-vorio o Filipu Višnjiču i ilirskom po-kretu.
Na kraju je rckao:
»Današnja Jugoslavija pretstavlja veliko delo svih generacija, a Prvi de-cembar služi Sokolima kao smotra svega nacionalnog i sokolskog rada. S tim mislima Sokoli upučuju svoje misli pretstavniku i simbolu našeg naroda, Nj. V. Kralju Petru II.«
Posle tih reči sokolska muzika in-tonirala je državnu himnu, a cela dvorana burnim usklicima »Živeo Kralj« upučivala je svoje pozdrave Nj. V. Kralju.
Posle toga jjr. Momir Sinobad, prosvetar Sokolske župe Beograd, pro-čitao je tekst poslanice Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Zatim je br. Smiljanič saopštio, da jc u Beogradu obrazovano novo Sokolsko društvo Beograd IX (u Rakovici i kod železničke kolonije). Ujedno je pozvao članove uprave ovog društva da poljube zastavu i da polože svečani zavet. Na podijumu ukrašenom sokol-skom zastavom i u prisustvu župskog starešinstva članovi uprave Sokolskog društva Beograd IX položili su zavet sokolskim dužnostima i ideji jugoslo-venskog narodnog i državnog jedin-stva.
Posle toga br. Ilija Vukovič, narodni guslar, na veoma lep način otpevao je uz gusle jedan deo Višnjičeve pesme »Počctak bunc na dahije«, uz pri-godan uvod o Sokolstvu i sokoiskoj proslavi, Zatim je Dušan Mijatovič, naraštajac, recitovao pesmu M. Mažu-raniča »Danica Ilirska«.
Na kraju su podeljene diplome sa sokolskih utakmica beogradskim Sokolskim društvima, a sokolska je muzika otsvirala »Hej Sloveni«, koju su svi prisutni stoječi saslušali.
Posle toga formirana je opet svečana sokolska povorka sa zastavama muzikama i sokolskom konjicom.
Naveče toga dana u svima beogradskim sokolanama održane su sokolske akademije i zabave.
ZAGREB. — Narodni praznik, dan našeg državnog i narodnog uje-dinjenja, proslavljen je u Zagrebu nizom svečanosti. Čitav grad je bio još u predvečerje iskičen državnim zastavama. Zagrebačko Sokolstvo proslavilo je ovaj praznik na osobito dostojan način. Sva sokolska društva imala su svoje proslave s biranim programima
i	govorima o 1 decembru.
Sokolsko društvo Zagreb 1 priredilo je proslavu dana Ujedinjenja u svojim društvenim prostorijama u Klaičevoj ulici. Proslava je započela svečanom sednicom društva, koja je održana u 10 i po sati pre podne. Ot vorio ju je zamenik starešine br. Stje-pan Debeljak pozdravnim govorom, u kojem je zanosnim rečima pozdravio dičnog Sina Kralja Ujedinitelja, Nj. Vel. Kralja Petra II. Iz stotina i stotina grla prolamali' su se poklici mla dome Kralju, kojima je popračen go vor zamenika starešine. Potom je uzeo reč sveučiljšni profesor br. dr. Fran Ilešič i održao poduži govor o jugoslo-venskom državnom ujedinjenju. Go vor je bio vrlo snažan i često prekidan burnim poklicima Kralju i narodnom jedinstvu. Na prisutne je ostavio snažan utisak.
Posle završetka sednice, koju je zaključio br. Debeljak, članstvo je ot-pa|valo himnu .»Hej Sloveni«. Jedan deo članstva ovog društva posetio je posle podne grobove svojih članova na Mirogoju.a drugi su otišli u Podsused, u pohode tamošnjem Sokolskom društvu.
I	Sokolsko društvo Zagreb II dostojno je proslavilo dan Ujedinjenja. Na proslavi je društvena glazba otsvirala najpre sokolsku koračnicu, a onda je pozdravnu reč izrekao starešina Sokolske župe zagrebaeke br. dr. Oto Gavrančič. Njegov govor bio je vanredno burnb pozdravljen od velikog broja prisutnih Sokola i Sokolica. Brat starešina snažnim je rečima razložio značenjc dana Ujedinjenja po jugoslo-veniski narod, a posebno po Sokolstvo, koje je ideju jedinstva nosilo i nosi uvek kao največu svoju svetinju. Posle pozdrava starešine otsvirala je društvena glazba »Sokolski pozdrav« od Svetolika Paščana. Brat Čeda Mileusnič pročitaio je nakon toga poslanicu, koju je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije povodom ovogodišnjeg 1 decembra u-putio celokupnom Sokolstvu. Poklicima Nj. Vel. Kralju Petru II, Domu Kara-đorđevića, Jugoslaviji i Sokolstvu, kojima završava ova sokolska poslanica, priključilo se je celokupno prisutno članstvo, dajuči izražaja svojim rodoljubnim osečajima.
Sledila je zatim izvedba uverture iz »Momci na brod« od Zajca, koju je otsvirala također društvena glazba. Potom je br. ing. Stjepan Han pročitao okružnicu Saveznog prosvetnog-odbora. Sledio jc zavet novoupisanih članova, t prelaz sokolske dece u nara-štaj, a naraštaja u članstvo. Pre završetka proslave razdeljene su diplome takmičarima, a onda je starešina zaključio ovu nadasve lepu i uspelu proslavu.
Također i u svim ostalim zagre-bačkim Sokolskim društvima, kao i u svim jedinicama župe proslava Prvog decembra izvedena je najsvečanije.
Naveče toga dana zagrebačko Sokolstvo priredilo je svoj tradicionalni veliki sjajni ples u prostorijama hotela »Esplanadot« pod pokroviteljstvom Nj. Vel. Kralja Petra II. Po svom velikom uspehu ovaj sjajni sokolski ples, koji jc ujedno dočarao i svu raskošnu lepotu i divno bogatstvo naših narodnih nošnja, zastalno če, kao i uvek do sada, i ove godine ostati u uspomeni kao najlepši ples sezone, kome su uz Sokole \t Sokolice 'prisustvovali naj-ugledniji pretstavnici zagrebačkog jav-nog života.
LJUBLJANA. — U predvečerje praznika Prvog decembra priredila je Sokolska župa Ljubljana, u vežbaonici Narodnog doma, lepu iako skromnu proslavu uz veoma lepo učešče svojih mpadnika r prijatelja sokolske misli.
" ročeljc vežbaonice bilo je ukusno ukrašeno zelenilom i državnim zastavama, slikom Prvog Sokola Nj. Vel. Cralja Petra II i kipovima osnivača Sokolstva Tirša i Fignera.
Proslavi su prisustvovali kao gosti komandant Dravske divizije general g. Petar Nedeljkovič s generalima gg. Jovanovičem i Popadičem, zastupnik bana i šef prosvetnog odeljenja prof. Breznik, češkoslovački konzul inž. Mi-novski, francuski konzul Remerand, načelnik štaba Dravske divizije puk.
Keler, komandant 16 art. puka pukovnik Lukane kao i ostali brojni oficiri ljubljanskog garnizona, zatim u ime gradske opštine opčinski savetnik br. Urbas, I zamenik starešine Saveza SKJ br. Gangl, savezni podnačelnik br. Jeras, starosta ruskog Sokola br. Tkačev
i	mnogi pretstavnici kulturnih i nacionalnih udruženja.
Nešto posle 20 sati glazba Sokola I zaigrala je sokolsku koračnicu, našto su stupili u dvoranu brača zastavnici, njih 10 sa zastavama, i zauzeli mesta na pozornici. Pod vodstvom br. Juvan-ca otpevao je tada pevački zbor Pa* ščanov »Sokolski pozdrav«, našto je održao lepi govor o značenju prvog decembra za naše oslobodenje a naročito za Sokolstvo, starešina Sokolske župe Ljubljana br. dr. Pipenbaher. Na koncu svog govora br. dr Pipenbaher uskliknuo je Mladom Kralju Nj. Vel. Petru II i močnoj i nedeljivoj Jugoslaviji, kome su se pridružili svi prisutni s poklicima Zdravo! Zatim je glazba Sokola I zaigrala Švajgarove narodne pesme, posle čega je br. Viktor Markič lepo recitovao Ganglov »Prvi december« uz oduševljeno odobravanje svih prisutnih. Sokolski zbor je tada otpevao »Čuvajte Jugoslaviju«, a zatim je prosvetar župe br. Janez Po-harc pročitao poslanicu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ova lepa i dostojna proslava zaključena je peva-njem državne himne i sokolskom him-nom »Hej Sloveni«.
Također i: svatostala Sokolska društva u Ljubljani, kao i sve jedinicc ljubljanske župe, proslavile su najdo-stojnije, bilo u predvečerje bilo na sam dan 1 decembra, ovaj naš največi narodni i sokolski praznik. Naročito je lepo bila izvedena proslava dana našeg Ujedinjenja u Ljubljanskom Sokolu, gde je medu ostalim točkama ove svečanosti održano i lepo predavanje o 100-godišnjici Ilirskog pokreta. Po podne toga dana lutkarski otsek Ljubljanskog Sokola priredio je naročitu prvodecembarsku proslavu za omla-dmu, koja je vrlo lepo uspela.
Isto tako lepo i dostojno održana je proslava prvog decembra i u Sokolskom društvu Ljubljana-Vič, kao i u ostalim sokolskim društvima u Ljubljani.
SPLIT. — Sokolstvo Splita, kao
i	rodoljubivo gradanstvo, svečano je proslavilo največi i najsvetliji praznik našeg naroda i našeg Sokolstva, naš Prvi decembar. Blagodarenjima u cr-kvama Sokolstvo je prisostvovalo u časnom broju.
U 10 sati sve sokolske kategorije pošle su iz Sokolskog doma predvo-dene glazbom u ophod gradom i svr-stale se na Narodnom trgu. Za vreme ophoda padali su razni patriotski poklici i pevane rodoljubne pesme.
Na Narodnom trgu najpre je sokolska glazba otsvirala »Sokolski pozdrav«, a zatim je ispod ploče poginulih za oslobodenje i ujedinjenje na staroj gradskoj vcčnici održao govor br. dr. Mirko Buič, starešina Sokolske župe, koji je rekao:
— U životu svakoga naroda i ee-log ljudskog roda ima razdoblja kad se napreduje, kada nastupe zastoji 1 kada se preživljuju tešks časovi. U našem narodu, baš u našem hrvatskom delu naroda najsvetlija i najznačanija su ona razdoblja kada je narodna svest vulkanskom energijom nadirale, crpe-či svoju snagu iz volje i spoznanja da se samo u široko j nacionalno j jugo-slovenskoj koncepciji osnovanoj na slozi f brastvu Srba i Hrvata — može pouzdanije da gleda u narodnu buduč-nost i ostvarenje narodnih ideala.
Zahvati tako raznih i širokih misli stalno prate život našeg naroda — da ih Kačič ovekoveči starcem Milo-' vanom, da im polet i plamsaj dadu ilirski preporoditelji, da im Štrosma-jer i Račk; dadu punu kulturnu sadr-žinu, a Nodilo i Skerlić i bezbroj umni-ka naših — povedu mlade generacije u realnost jugoslovenskog života,
Ta stalna tendencija, koja prati naš narod kroz čitavu historiju, ispo-jila se je i dolazi do puna izražaja * značenja u največem i nadljudskom pregnuču jugoslovenske rase, kada je srpska vojska uz jugoslovenske divizije izvela herojsko cslobodilačko delo. Mi sv? smo živi svedoci, mi svi smo u sebi osetili čežnje generacija, mi svi dočekasmo ostvarenje do juČer ne-ostvarenih sanja. U balkanskom i svet* skom ratu reševala se sudbina Južnih’ Slovena i nije bilo toga srca, kojč samo zaigralo nije, pak se zatoki ponosimo onim svetlim i slavnim imenima našega grada i Sokolstva, koji svoje kosti posuše po krvavim poljanama., gonjeni u sigurnu smrt neodoljivim idealima Sokolstva i jugoslovenskog nacionalizma. — Pred vas dolazimo, mili naši drugovi, mila naša bračo, koji ste nam mnogima od ovde prisutnih u neizbrisivo j uspomeni iz bratskog života naše sokolane. Pristupamo vama na dan naše največe slave sokolske
—	na dan slave narodnog Ujedinjenja za koje ste vi, uz milione drugih
ИО&1ЈЉ - FONSIEU m društvo sa osiguranfe i reosiguranfe m tteograd
zvanih i nezvanih junaka, uzidali u temelje Jugoslavije vaše živote pune zanosa i domovinske ljubavi. Pristupa-mo k vama pobednicima u današnji dan, da vas pitamo za sebe i za sve svesne i nesvesne grešnike za oprost za sve ono što smo zgrešili prema ono j čisto j misli za ko ju legoste — misli jugoslovenskoj. Ali prilazimo k vama da vama i celom svetu kažemo, da vaša misao živi u srcima našim i naših sinova i kćeri, da ie Jugosloven-stvo neodoljiva sila, ko ja pošto ji1, koja pokreče, koja radi i živi, da je ono sa-držaj i bit naše historijske dužnosti i z vanja.
Vi to dobro znate, da mi Sokoli drukčiji ne možema da budemo, jer ste i v5 takovi bili, jer nas ie jedna zajednička široka misao zagrejala, misao slcbodarska, misao bratstva, misao jednakosti, misao širokog Slovenstva i čovečanstva.
Zato ste ginuli vi S jedino vi. Ostvareni su vaši snovi i vaše misli — predali ste nam u amanet ostvare-no delo vaše — i zapoved grobova i Savesti je naše — čuvati vaše delo.
1 decembra ie Drv* akt narodne volje, kojim je udaren temelj jedin-stva jugoslovenskog naroda i države. Taj akt proizlazi iz moralnog oslcnca neizrecivih žrtava onih generacija, ko-je ni za časak nisu oosumnjale u rasne odlike našega naroda, čije se oči ni za časak nisu zadržale ni na pragovima Beča, Pešte i Rima, več su išle onim smerom, kojim je narod uvek išao — kada se je rešavalo bitno pitanje hi-storije i njegova opstanka.
Zadatak koji smo preduzeli u vre-menima punim raznih nedača, težak je. Treba biti oboružan mnogim kre-postima. Treba razviti do pune mere osećaj odgovornosti, treba mnogo savesti i osećaja pravednosti, a nadasve čeličnosti značaja.
Uzgajati sokolske redove u tim gradanskim redovima ubacujemo u javni život odlučne pobornike misli jugoslovenskog narodnog i državnog jedinstva pod čijim zamasima treba da se, s jedne strane klone iskvareni profiteri i špekulanti svetinjom jugo-slovenske ideje, a s druge svi oni koji ne mogu ili neče da razume neodoljiVi tok života.
Žrtve su neizbežive — velika ih dela trebaju, one se stalno redaju da za njih protekne i krv. — krv prvoborca i Junaka Aleksandra I Kralja Ujedinitelia našeg. Kod sećanja na tu tragediju protrnu naše duše, ali u isti čas okrepljuje se naša vera i naša volja na novom svetlom uzoru borca za svete ideale.
U veličini sklopa ljubavi od Jadrana do Egejskog Mora jugosloven-ake države naš narod traži mogučno-sti rada i napretka, traži svoj mir. To nam je potrebito da oživimo i osposo-bimo sve ono blago i bogatstvo. koje u narodu našem leži, da se digne i osposobi u utakmici ljudstva. Za tim ide Sokolstvo, za tim je išao naš Kralj, zato je u borbi pao kao Heroj.
Život treba rada i borbe — treba novih žrtava, a tih če i da bude, jer još su živi borci i radaju se novi, koji če pod slavnim zastavama Mladoga Kralja Petra uzdignuti pojam jugoslovenskog narodnog jedinstva u neobo-rivu tvrdnju ljubavi, bratstva i pravičnosti. tog jedinog zaloga srečne bu-dučnosti svih Jugoslovena. To ie naš zavet, to je naša vera, to je smisao na-šeg života.
Tim putem napred za sokolskim zastavama za dobro Kralja i STeču Jugoslavije, a ni koraka natrag! —
Starešina Sokolskog društva brat Bonifacij Kalebič za vreme govora br. dra Buiča postavio je lovor venac Sokolskog društva ispod ploče palih za ujedinjenje i oslobodenje.
Govor br. dra Buiča bio je preki-dan čestim odobravanjem i klicanjem. Pošlo toga otsvirana je državna himna pa se povorka uputila u Sokolski dom, gde je održana svečana sednica.
Sednici je prisustvovao i komandant mesta general g. Varjačič i nekoliko viših oficira. Nakon sokolskog pozdrava sednicu jo otvorio starešina društva br. Bonifacij Kalebič pozdrav-ljajuči prisutno članstvo i starešinstvo župe. Naraštajac Jovo Roca posle to-< ga deklamovao je pesmu »Na Prvi de-cembar«, a potstarešina br. Macoko pročitao je poslanicu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Zatim je starešina društva br. Kalebic održao govor o dužnostima članova Sokola, koji se najlepše dojmio prisutnih. U svom govoru obratio se članovima, koji imaju da polože sokolski zavet i vastumačio im značenje toga čina. Posle položene zakletve glazba je into-nirala himnu, a starešina je eestitao novim članovima. Svečana sednica za-vršena je pevanjem himne »Hej Sloveni!«
Oko 11 sati po gradu i na Narod-nom trgu članice Sokola nrodavalc su značke »Sokolskog srca«, i mnogi gra-dam nosili su taj znak kroz čitav dan ч zapueku.
U 8 «ati naveee održana je u ka-zalištu svečana sokolska (akademija. Kazalištc je bilo dupkom puno. Aka-
demiji su, medu ostalim, prisustvovali podban g. Luger, komandant mesta general g. Varjačič, načelnik g. jnŽ; Kargotič, donačelnik g. Ivaniševič i druge ugledne ličnosti.
Sokolska glazba otsvirala je naj-pre državnu himnu. a zatim sokolsku koračnicu. Akademiju je otvorio potstarešina br. Petar Mrklič, koji je go-vorio o 1 decembru kao nacionalnom prazniku i evocirao dogadaje koji su prethodili Ujedinjenju 1918.
Zatim su sledile pojedine tačke ovim redom:
Aluška deca izvela su »Vežbu uz pesmu« (Erben-Gortler), a ženska deca sastav »Gonjena« (Vackova-Matje-jovec). Muški naraštaj izveo je »Raznolikosti« od Kavalir-Mašeka. Ženski naraštaj izveo je vrlo efektno »Volku« (Horejcova - Klička). Članovi su vežbali (»Devetku« od Hošek-Matje-joveca, a ženska i muška deca »Snje-guljice«.
Posle odmora, za vreme kojeg je svirala sokolska glazba, ženski naraštaj izveo je tačku »Novo pokolenje« od Jelene Dopude, a uz recitovanje istoimene pesme Alekse Šantiča. Muski naraštaj vežbao je s kopljima ea-stav »Kopljanici« (Kutina-Roob). Vrlo uspeli sastav »Žabice« (Randyskova-Harfel) izvela su lepo ženska deca. Zanimljiv i dobro izveden sastav bio je »Današnja ženska gimnastika« (Ka-menicka-Hlinomaz) u izvedbi članica. Članovi su vežbali teške i efektne vež-be na razboju pa su naraštajci, kao poslednju tačku izveli sastav »Disko-bol« (Kutina-Roob).
Akademija je završena sviranjem i pevanjem himne »Hej Sloveni« i klicanjem Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu.
NIŠ. — 17 godišnjicu Ujedinjenja, kao narodni i sokolski praznik, Sokolska župa Niš, u zajednici s mesnim Sokolskim društvima, proslavila je na naj svečani ji način. Proslava je izvedena prema več tradicionalnom načinu sokolskog proslavljanja Prvog decembra izvodenjem svečane sednice, a u-veče akademijom koja je bila ispunje-na odabranim sokolskim progiramom.
Ova sokolska proslava imala je još i specijalan karakter, jer su Sokoli ujedno proslavah stogodišnjicu ilirskog pokreta i smrti Filipa Višnjica.
Ujutru u 8.30 časova bio je zbor celokupnog članstva, naraštaja i dece u Sokolskom domu ISlis-Matica, odakle je u 9 časova krenula na niško groblje, gde je održan pomen sviftia umrlim Sokolima.
U 10 časova Sokoli su prisustvovali blagodarenju u Sabornoj crkvi.
Posle svečanog blagodarenja, Sokoli su korporativno došli u Sokolski dom, gde je održana svečana sednica uz učešče najviših vojnih i civilnih vla-sti te kulturnih, nacionalnih i humanih
društava i ogromnog broja Sokola svi-ju kategorija, prijatelja Sokola i gra-danstva.
Ukusna dekoracija šale i primeran red dali su proslavi ne samo svečani karakter nego i veoma lepu sliku.
Ull časova svečanu sokolsku sednicu otvorio je br. Rad. T. Dimitrije-vič, starešina župe, pozdravljajuči pri-sutne i biranim rečima istakavši važnost i značaj ove proslave za naše Sokolstvo i za opšte dobro našega naroda i naše domovine. Rekao je da 1 decem-bar služi Sokolima kao ’ smotra svog sokolskog rada i da s tim Sokoli upu-čuju svoje misli svome Starešini Nj. V. Kralju Petru II. Posle tih reči cela, dvorana burnim uisklicima »Živeo Kralj« uputila je svoje pozdrave Nj. V. Kralju.
Zatim je br. T. Vidojkovič, starešina Sokolskog društva Niš I, pročitao tekst poslanice br. Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Prosvetar župe br, Drag. R. Pavlovič govorio je o 1 decembru u vezi sa stogodišnjicom ismrti Filipa Višnjica i ilirskog pokreta.
Nakon toga mala sestra Biduška Marinkovič recitovala je pesmu »Uteha Ilirije«.
Zatim je br. starešina Dimitrijevič' izvršio prevođenje dece u nara'štaj, a naraštaja u članstvo i pozvao ih da poljube zastavu i polože svečani zavet. Nakon što su ženska deca izvela jednu vežbu starešina je zaključio sednicu.
Uveče u 20.30 časova održana je svečana sokolska akademija s telovež-benim tačkama i igrankom. Akademija je vrlo dobro uspela i bila mnogobroj-no posečena.
SUBOTICA. — Proslava Prvog decembra, priredena u okviru sok. akademije, postigla je nezapamčen, veličan-stven uspeh. Ideja Sokolstva, jugoslovenskog, sveslovenskog, tog opštečo-večanskog Sokolstva, prodrla je, za-hvaljujuči nedokučivo lepom načinu manifestovanja, u srca inače mirnog, skoro severnjačkog temperamenta sta-novništva Subotice, Velika dvorana gradskog pozorišta pirolamala se od oduševljenja. Nikgda nije subotičko gradanstvo toliko snažno i neodoljivo izrazilo svoje simpatije prema Sokolstvu kao Prvog decembra i ti poklici če dugo ostati da žive u srcima sokolskih radnika, kao najlepši, imperativni potstrek njihovom krčenju puteva aranama sveslovenke lipe.
Uspeh akademije se nikako ne može ograničiti na onu sokolsku revi-ju na daskama pozorišta. Sokolski ži-votni duh, što trepti u sokolani i re-alizuje se u životu, poznat je več skoro svem gradanstvu. Na akademiji je on samo konkretizovan, dat u lakšoj umctničkoj formi. Ovaj zadnji mome-nat se mora osobito istači. Dve godi-ne je program biran, pune dve godine je spreman pokret po pokret, ali ne
samo u tehničkom smislu, nego je dve godine načelnik brat Lazar Tešič ob-jašnjavao osnovni smisao kretnji. Mu-zička pratnja, intrepetirana od Sokolske muzike s puno dinamike, mnogo je delovala da program bude onako impresionistički.
Sve je radilo kao savršeni meha-nizam: skladno, precizno i osečajno. Dekor u svih 12 tačaka, menjan ne-shvatljivom brzinom 12 puta, pokazi-vao je visoki umetnički duh i jaku ma-štu scenografa i režisera. Ovaj speci-jalni dekor, na koji se do sada nije obračala tolika pažnja, još više je pri-vukao pažnju publike i omogučio joj da razume sve izvedbe.
Tačke su bile isključivo od jugo-slovenskih autora (osim Erbena), a bi-rane su tako, da sve imaju viši smisao. Tehnički veoma ukusno opremljeni, programi su imali kratka objaš-njenja tih zamisli, ali su one tako izvedene, da su najrečitijc govorile i is-ključile potrcbu svih tumačenja.
Posle svečane sokolske reči, brata dr. Ive Miliča, profesora univerziteta, koji je svoje visoke govorničkc sposobnosti uskladio s osečajima srca, izvedene su sledeče tačke:
1) »Čuvari Jugoslavije« — živa slika. od S. Rajkoviča, izvodilo je članstvo. 2) Dr. Viktor Murnik: »Marse-Ijeza«, telovežbeni ples za 16 vežbača, izvodila su muška deca. Muzika od Rouget de L’Isle. 3)»Trobojka«
— gim-
nastička kompozicija za 3X12 = 36 vežbača, od M. Mariča, izvodila su žen. deca. Muzika od: O. Flarfela. 4) Marš iz opere »Le Prophet«, ritmičko gim-nastička studiia za 8 vežbača, od ing. Stjepana Hana, izvodio muš. naraštaj. Muzika G. Mayerbeer. 5) »Slaven« i »Hajd’ junači« —■ telovežbeni sastav po pesmi K. Knala i D. Jenka, od Ivana Kovača, izvodili su članovi Sokolske čete Tavankut II. 6) Preskoči :рте-ко^ konja u dužini. Izvodio muški naraštaj. 7) »Triglav marš« — gimna-stička kompozicija za 8 članova i 6 članica, od A. Mudroga. Muzika od: J. Fučika.
Iza kratkog odmora program se je nastayio s točkom 8) Vežbe na vra-tilu. Vežbalo odeljenje članova. 9) Vežbe sa železnim krugom, od Frante Erbena, izvodilo 12 članova. (Stairija brača.) Muzika od': J. Gortlera. 10) Ri-tam i pokret — sastav za 9 лгežbačica, od Milana Jankoviča, izvodio ženski naraštaj. Muzika od: F. Mendelssohna. Preludij V. Op. 35. 11) »Iz bratskog žagrljaja« — simbolički telovežbeni sastav od Ivana Kovača po pesmi F. S. Vilhara za 9 članova. Izvodio prednja-čki zbor članova. 12) »Veče na školju od Ivana Kovača — mimička slika za 5 vežbača, po recitaciji istoimene Šan-tičeve pesme. Izvodili članovi uz prat-nju Gounod-ove »Ave Marija«.
Vežbe je pratila Sokolska muzika, a na klaviru sestra E. Poljakovič. Scenograf je bio br. S. Rajkovič.
Posle programa održano je bratsko veče s igrankom u prostorijaroa kavane »Srpski kralj«.
Posmatrajuči sada ovaj iprograin, potsečujuči se na njegovo izvooenje. ne mogu da ocenim koja je točka bua najlepša. Sve su toliko ubediljivo vodene, sve su se oživotvorile s t0“' kim impresionizmom, da je nemoguce opredeljivanje. Jedino bi se mog^o titi po koje suze ganutog °^и^,е ч nja u mnogim očima za vreme M^rni-kove »Marseljeze« i Kovačevih tacaK »Iz 'bratskog žagrljaja« i »Veče n školju«.
- / o k su se reflektori, koji su mno' go delovali na živopisnost i efekat, g ^ sili. dok su vežbači u garderobama Prj' redili urnebesne ovacije svome nace-i’iku, bratu Tešiču, sva publika je s_ šla na bratsko veče i u prijatnom ras položenju je zaboravila na vreme.
J. A. M.
VARAŽDIN. — Sok. društvo Varaždin proslavilo je sok. praznik “rV decembar te 100-godišnjicu ilirskog P^e' poroda na svečani način. Spomen-p*0 če Ilira: Gaja Kukuljeviča i Padove ovenčane su lovor-vencima, a četa Sokola položila je 1 decembra Pr podne vence i na grobove Ilira: Ton1 Blažeka i Ivana Padovca.
U 10lA sati pre podne održano u sokolani naraštajsko-dečje se'°’ predavanjem o značenju Prvog dece:m bra i ilirskog preporoda za ra?}?Sa \ hrvatskog dela našeg naroda u ХЈл ^ XX veku i za razvoj misli narodno^ jedinstva. Zatim su sledile deklaiij1 cije 2 ilirskih pesama, prevodenje o ce u naraštaj i pevanje 3 ilirskih P pevki. Selo je završeno pevanjem ^ kolske himne. Sokolana bejaše ur.eS j na izmedu ostalog i slikama Gaja Ivana Mažuraniča, te ilirskim simo lom: zvezda Danica i polumesec.
Uveče u 8 sati održana je u .s0 0 lani svečana sednica s predavanjem Prvom decembru i ilirskom preporoo ’ prevodenjem naraštaja u članstvo, P laganjem zaveta nove brače i sestat; deklamacijom Šimatovičeve pesn} • »Ilirskoj Danici.« Naraštajski pevac.^ zbor otpevao je 3 kompozicije V. ** sinskoga: »Prosto zrakom...«, »Oj lasi...« i »Mi smo. bračo ...«, a muzika otsvirala je od V. LisinskoB »Jeku ilirskih napjeva«.	,	.jj
Po završetku svečane sednice je vrlo uspela akademija s navs^uPi?0rt muške i ženske dece, muškog i žensK ^ naraštaja, te muškog i ženskog ela stva u ritmičkim, gimnastičkim i pinskim vežbama, te vežbama na y! tilu. Sve su vežbe bile odlično izve1 ne i pokazale opet znatan napr&o našeg društva.	,
Akademiji su, kao i svečanoj se.^ nici, prisustvovali pretstavnici v°iD.. i civilnih vlasti, te mnogobrojno $ danstvo oduševljeno novladujuči točkama obilnoga programa. "*
Odlični kvalitet
—■
prvi je uvet kupnje, a niška cena omogućuje Vam nabavu svih potrebnih sprava Dok postoji zaliha nudimo br sokolskim društvima 10% popust
TVORNICA GIMNASTIČ-K1H SPRAVA
J. OBAŽEM
RIBNICA
NA DOLENJSKEM
290-21
KIKIII
viefivwJio
ап нШ . naj&cttdmfii
KUiMM&ff-DEU
ЦЦјЦДШ-МЦЦПКОУАИ
28!;—40
tis
^ гЉ\е
Nafoaviže is naše naKlađe Jcn/ige:
FIZIOLOGIJA TELESNOG VEŽBANJA, dr. A. R. Pichler Din 35 —
GRAĐEVINE TELESNOG VEŽBANJA, inž. K. Petrovič
broš. Din 170’—, vezana...................... 200'—
METODIKA SOKOLSKOG VASPITANJA, M. Ambrožič „ 36-
SOKOLSKI SUSTAV, D. Sulce.......................... 55 —
SOKOLSKA PESMARICA, F. Juvanec   10 —
STROJEVE VEŽBE, St. Trček..........................  12’—
SOKOLSKA KNJIŽNICA:
I svezak		: 0 sokolskoj ideji, E. Gangl ....	„ 3’-
II	»	Sokolsko prosvetno delo, L. Bevc	rasprodano
III	ff	Naš zadatak, smer i cilj, dr. M. Tyrš	„ 3--
IV	V	Dr. Ivan Oražen, V. Bučar ....	rasprodano
V	79	Sokolska gesla, dr. M. Tyrš . . .	rasprodano
VI	Jf	Dr. Miroslav Tyrš, Jan Pelikan . .	„ 3--
VII	»	Cilj sokolskih teženj, J. Kren . . .	„ 3--
VIII	»	Tyrševo Sokolstvo, E. Gangl . . .	„ 3--
IX	79	Pogledi i misli dr.M.Tyrša, dr. N. Mrvoš	„ 3--
X	79	Tyrševo poslanstvo, E. Gangl . . .	„ 3—
XI	77	T. G. Masarik i Sokolstvo, A. Krejči	„ 3--
VEŽBE	NA SPRAVAMA ZA ČLANICE I ŽENSKI		
NARAŠTAJ, Trdinova-Skalarjeva................. 20’—
PROSTE VEŽBE ZA ČLANOVE, ČLANICE, MUŠKI
NARAŠTAJ, ŽENSKI NARAŠTAJ — komad po „	1‘50
Prodaja o do ra svi ju kategorija Potrepštine za telo v e ib u i laku atletiku
Zahtevajte cenik, koji dob ij e te besplatno!
288-4D
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
LJUBLJANA — NARODNI DOM
POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA BR. 13.831 — TELEFON BR. 25-43
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Čelar • Ureduje Redakcijski olsek • Tiska Učiteljska tiskarna (prelslavnik Franc* Šlrukel!); svi u llobiianl