Pošlarina plaćena u golov«
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni	pril »Sokolska
God. Д. * Brof 38.
Ljubljana,	ш
svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se n Učiteljsko} tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312,
17. seplembra
uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 S Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
1031.
Bral dr. Josip E.
Prilikom njegove sedamdeselgodišnjice 21. septembra 1931. g.
Slovensko Sokolstvo slavi 21. sept | ove godine sedamdesetgodišnjicu ro* denja starešine Čehoslovačke obce sokolske, pretsednika Saveza Slovenskog Sokolstva i podpretsednika Meduna-rodne gimnastičke federacije brata dr. Josipa E. Scheinera. Zbog visokog po* ložaja, koji zauzima br. dr. Scheiner u slovenskom Sokolstvu, njegov je jubilej praznik čitavog slovenskog Sokolstva, pa i jugoslovenskog, prema kojemu je uvek gajio iskreno prijateljstvo i pravo sokolsko bratstvo.
Brat dr. Josip Scheiner rodio se 21. septembra 1861. god. u Benešovu kod Praga. Osnovnu školu završio je u svom rodnom kraju, a gimnaziju u Pragu, gde se je upisao i na pravnički fakultet. Godine 1884. završio je svoje študije, a godine 1889 promovirao za doktora prava. Posvetio se je advokat* skom zvanju. Prakticirao je u kance* larijama dr. Beneša, dr. Čižeka i dr. Tondra, god. 1893. pak otvorio je svo* ju vlastitu kancelariju.
Početak sokolskog rada brata dr. Scheinera pada još u njegovo dačko doba. Več kao gimnazijalac marljivo je vežbao u Tyrševom zavodu Praškog Sokola, a kad je napustio gimnaziju i stupio na univerzitet, postao je je* dan od iiajboljih učenika dr. Mirosla* va Tyrša, koji mu je posvečivao mno* go pažnje. God. 1882. uzeo ga je Tyrš u redakciju časopisa »Sokol« Tu se je mladi Scheiner još više približio Tyršu i tako neposredno od njega sa-mog primio njegov uzvišeni nauk, čiji je stražar ■ i neumorni propovednik ostao sve do današnjeg dana. Tyrš je u mladom Scheineru uzbudio i zanimanje za značaj grčke antičke telesne kulture tako, da je Scheiner još kao študent odlučio putovati u Grčku s namerom, da ju u naučne svrhe peši* ce proputuje. Taj put umalo nije pla-tio životom. Pri spavanju bio je okraden i tako je bez novca putovao od sela do sela sve do Atene, gde se je, kako je bio prozebao, i teško se raz* boleo. Na intervenciju raznih konzu* lata dobio je iz Češke novac, da se je mogao vratiti u domovinu.
God. 1884. bio je primljen u pred* njački zbor Praškog Sokola, gde je de* lovao preko deset godina. Zbog svog neumornog rada imenovao ga je Praški Sokol za počasnog člana svog pred* njačkog zbora. Kao član prednjačkog zbora bio je god. 1884. izabran za po* bočnika dr. Miroslava Tyrša, sa kojim su ga vezale i porodične veze. Brat dr. Scheiner je naimc bratič sestre Renate Tyrše ve Ali več iste godine ne-isprosna sudbina rastavila je neumor* nog učitelja i vrednog učenika. Tyrš se je ponesrečio kod Oetza u Tirolu, gde je u ledenim valovima reke Aaehe našao svoju smrt. 13. augusta te godine poslao je Praški Sokol mladog pravnika Scheinera u društvu sa sli-karom Josipom Rixijcm u Tirol, da potraži telo ponesrečenog Tyrša. 21. augusta nadeni su ostaei Tyrševog tela i »... divljim gorskim nemačkim. krajem nosio je tajno u Prag buduči sokolski voda dr. Josip Scheiner mrtvo srce dr. Miroslava Tyrša .. .«*
Posle Tyrševc smrti uredivao je neko vreme časopis »Sokol« član prednjačkog zbora Praškog Sokola br. Ja* roslav Styblo, koji je uinro 20. jula 1887 god. Na 13. broju »Sokola« iz god. 1887. več je kao urednik potpi* san Scheiner, koji je onda bio poboč* nik načelnika Praškog Sokola brata F. Cižka. U istoin broju pretstavio se je i svojim čitateljima sledečim kratkim rečima: »Posle smrti dragog prijatelja i nezaboravnog druga br. Jaroslava Stvbla. preuzeo sam redakciju časo* Pisa »Sokol«, kojemu sam več nekoli* ko godina odano služio Molim sve Prijatelje tog lista kao i svoje, da i nadalje očuvaju svoju naklonost i da tako potpomažu jedini list, koji je nvek savesno gajio sokolsku stvar. Na *dar! JUC. Jos. E. Scheiner«.
Brat dr. Scheiner odlično je vodio '•Sokola« od god. 1887. do 1918. Več Pod redakcijom dr. Miroslava Tyrša hr. Scheiner mu je bio neumorni po* 'nočnik, a kao urednik uložio je za list mnogo vremena, truda i svojih snaga.
J. Pelikan, dr Miroslav Tyrš,
str. 31
označio poslanstvo Sokolstva u Slovenstvu sledečim rečima:
»Ono stremi k visokom cilju po* dizanja svega Slovenstva, imajuč za zadaču da iz meke i popustljive slovenske duše stvori silu, kadru za svaki otpor«.
Godine 1905. prisustvovao je proslavama tridesetgodišnjicc Sokola u Zagrebu, godinu dana kasnije pak hrvatskom svesokolskom slctu u Za* grebu, odakle je sa mnogim češkim Šokolima posetio Crnu goru.
Zagrebački sokolski slet godine 1906. znači prvi korak k ujedinjenju slovenskog Sokolstva u Slovenski Sokolski Savez. Tom prilikom došlo je na inicijativu br. dr. Scheinera do taj-nog sastanka zastupnika .večine 'slovenskih naroda, koji su u principu zaključili, da se osnuje vrhovna za* jednička organizacija svega slovensko* ga Sokolstva, a za pretsednika pri* premnog odbora izabran je br. dr. Scheiner. Da bi se ova organizacija što pre osnovala, uverava br. dr. Scheiner u svojim ireferatima na sve* slovenskim skupštinama u Moskvi i u Pragu prisutne zastupnike slovenskih naroda o ogromnom značaju, koje So* kolstvo ima u životu slovenskih naroda: »Pošto ono vaspitava svoje članstvo telesno i duševno i pošto ga veže vezem poverenja i bratstva, sprema time pojedince i velike narodne celine k njihovom prosvetnom i gospo« darskom napretku i tako kroči i kro-čiče k jednome cilju: potpomagati kulturni i gospodarski razvoj svih slovenskih naroda«.
Pre impozantnog V. svesokolskog sleta u Pragu god. 1907. posetio je u sokolske propagandne svrhe Beograd i Ruščuk. U Beogradu je svojim na* stojanjem uspeo, da su se srpska gi« mnastička društva »Dušan Silni« sa Sokolstvom ujedinila u Srpski Sokol* ski Savez »Dušan Silni«. Na drugom svom putovanju u toj godini po slo* venskom jugu posetio je Bugarsku te učestvovao na slctu »Junaka«, koje je pozvao na svesokolski slet u Prag. »Junači« su se njegovom pozivu oda* zvali i prvi put posetjli su svesokolski slet i to u veoma velikom broju. Pret* sednik tog svesokolskog sleta bio je brat dr. Scheiner
Prilikom V. svesokolskog sleta u Pragu sastali su se pretstavniei slovenskih sokolskih organizacija: Češke obce sokolske, Hrvatskog Sokolskog Saveza, Slovenske Sokolske Zveze, Saveza bugarskih Junaka i zastupnici Srpskog Sokolstva iz Kraljevine i iz neoslabodenih krajeva. Pod pretsedni-štvom br. dr. Scheinera zaključili su, da se 2. januara 1908. god. u Beču sa zove osnivajuča sednica. Na bečkoj sednici definitivno je osnovan Slovenski Sokolski Savez, a za njegovog pret* sednika izabran je br dr. Scheiner. Time je Tyrševoj ideji združenja slo* venskog Sokolstva udaren temelj, a Scheinerov rad bio je krunisan uspe« hom.
VI. svesokolski slet u Pragu god. 1912. bio je ujedno prvi slet sloven* skog Sokolstva, na kojem su bila i prva takmičenja Slovenskog Sokolskog Saveza. Tom sletu su prisustvovali američki Sokoli, Srbi, Hrvati, Slovenci, Bugari, Rusi i Ukrajinci, a od neslo* venskih naroda Belgijanci, Francuzi i Englezi.
Organiziranje pak slovenskih Sokolskih Saveza u jedan Savez br dr. Scheineru nije smetalo, da nebi radio i na zbliženju češkog Sokolstva sa ne* slovenskim telovežbačkim organizaci* jama. Kad je god 1885. prisustvovao u Draždanima sletu nemačkih turne« ra, došao je na misao, da Sokolstvu nikako nebi bilo na štetu zbliženje i saradnja sa neslovenskim telovežbač-kim organizacijama. Tri godine 'kasnije poslao je kao urednik »Sokola« Uni* ji francuskih gimnasta u Pariz sokol« sku publikaciju u lepom povezu s 'po* svetom: »Od drugova, koji rade na zajedničkim ciljevima«. Kakovim je efektom urodio taj poklon, saznalo se tek posle nekoliko godina od g. Le* roya. »Dar Čeha! A ko su Česi?«, pi* tali su se Francuzi i niko u celom sre-dišnjem odboru Unije nije mogao da odgovori na ovo pitanje. Tek konver* zacijski leksikon uneo je u ovo nešto
U »Sokolu« je objavio mnogo svojih članaka, u kojima je propovedao Tvr-ševo evandelje, uvek kad je bila po* treba da se pripadnike Sokolstva na isto upozori.
U doba, kad se je Scheiner pri* mio redakcije tog jedinog sokolskog časopisa, taj se je veoma malo čitao Jedva 700 pretplatnika iz sokolskih i vansokolskih redova omogučavalo je barem donekle redovito izlaženje lista. Scheineru je polako uspelo, da je »Sokol« utro put u najšire sokolske mase. Koliko ga je truda to stalo, najlepše nam svedoči višina lista, na kojoj ga je ostavio, kad je posle 31 godine neumornog rada predao uredništvo br. Jos. Kavaliru.
God. 1887. je bio tajnik svesokolskog svečanosnog odbora. Kad je dve godine kasnije (1889.) osnovana Češka obec sokolska, čiji je statut Scheine* rovo delo, izabran je u njeno pretsed* ništvo, gde je preuzeo tajničke pošlo* ve. God. 1890. izabran je za tajnika Praškog Sokola, a godinu dana kasnije poverena mu je funkcija sekretara II. svesokolskog sleta, kojom prilikom je organizovao i prvu sokolsku iz* iožbu. God 1895. bio je tajnik priro« divačkog odbora III. svesokolskog sle ta, a Praški Sokol ga je izabrao za zamenika svog starešine. Iste godine bio je i član odbora čehoslovačke narodopisne izložbe, a kod opštinskih
izbora u Pragu izabran za opštinskog odbornika na koje se*je pak mesto zahvalio zbog preopterečenosti u sokolskim poslovima. God. 1906. organi* zovao je Savez čehošlovačkog Sokoh stva, u koji su unišle: Češka obcc sokolska, Moravsko-šleska obec sokolska i Donjoaustrijska župa. Postao je taj* nik ovog Saveza i kao takav je izradio uzorna zajednička pravila za društva i župe. God 1898. osnovao je »Sloven* ski klub«, kojemu je od god. 1901. da* lje bio pretsednik Scheinerova je ta* koder i zasluga, da je svečanost u spo* men Fr. Palaekog god. 1889. bila pro* širena u svcslovensku svečanost, liste je godine učestvovao u Krakovu na Mickievviczevim svečanostima, a godi nu dana p,c bio je i u Moskvi. God.
1900.	učestvovao je kod Puškinovih svečanosti u Petrogradu. Narodne go-dinc bio je kao starosta Praškog Sokola (izabran god 1899.) potpredsed* nik svečanosnog odbora IV. svesokolskog sleta i odlikovan je za zasluge na sokolskom polju medaljoni Češke obec sokolske.
Čitav rad br dr. Scheinera težio je za tim, da sve sokolske snage svih slovenskih naroda uputi na jedan put, koji mora da ima i jedan zajednički cilj. To je bila več i zamisao Tyrševa, ali kako on to zbog svoje prerane smrti nije mogao ispuniti te se je zada* če latio brat dr. Scheiner kao najvred-
Folo Laughans, Prag
niji Tyršev naslednik. Zato ga i u raz* nim prilikama vidimo na svečanosti« ma raznih slovenskih naroda i to u početku kao člana češke sokolske ekspedicije, kasnije pak kao govorni* ka i vodu. Da bi što pre došlo do Sve* slovenskog Sokolskog Saveza, piše članke za ujedinjenje te sastavlja pra* vila budučeg Slovenskog Sokolskog Saveza. U tu svrhu putuje več god. 1892. sa bratom dr. Pippichom u Lavov, a dve godine kasnije posečuje prili* kom sleta slovenačkog Sokolstva Ljubljanu, Postojnu i Trst. God. 1903. posečuje prilikom poljsikog svesokolskog sleta ponovo Lavov, gde u ime ČOS predaje poljskom Sokolstvu me-dalju. Pretsedništvo ČOS zatim zaključilo je na predlog br. dr. Scheinera da sc započne ustanavljanjem Slovenskog Sokolskog Saveza.
God. 1904. br. dr. Scheiner izabran je za starešinu Češke obce sokolske, u koju su se iza toga udružile sve dotadašnje češke sokolske organizacije, udružene u Savezu čehoslo* vačkog Sokolstva. Time postaje ČOS vrhovna organizacija svega češkoga Sokolstva. Francuska odlikuje iste go* dinc brata dr. Scheinera time, da ga je imenovala ofieirom francuskc akade* mije. Velika ljubav prema Jugoslove* nima dovede ga god. 1904 drugi put u Ljubljanu, gde jc u svom govoru na r.istanku sa slovenačkim Sokolima
ROSIJ A - FONSiER ♦ DRUŠTVO ZA. LSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
svetla. Francuzi su se odužiti Česima time, da je Unija poklonila Praškom Sokolu medalju, koja je uzbudila sve-opču pozornost. Tako je br. dr. Scheiner učinio prvi korak k češko-fran* cuskom zbliženju.
Tom skromnom početku sledio je eitav niz svečanosti, kod kojih su Češi, kako od stfane francus*kih vlasti tako i od gradana, uvek uživali na j ve; !i11 pažnjii. Od tih svečanosti brat dr. beheiner saradivao je ikod sledečih: god. 189L na XXI. svečanosti fran* euskih gimnasta u. Perigeuxu; god.
1901.	na XXVII. svečanosti u NiZzi. Coni prilikom je položio na grob Ganv bette u ime češkog Sokolstva srebrni vcnac. God. 1902. učestvovao je na XVIII. skupštini Unije u Mansu, ko-jom je prilikom primio akademsku palmu; god. 1904. učestvuje na XXX. svečanosti gimnasta u Arrasu; god. 1906. XXXII u Tourcoingu i god. 1908. kod svečanosti tridesetpetgodiš-njicc opstanka Unije francuskih gi* mnasta u Parizu, kojom je prilikom imenovan oficirom legije časti.
Od ostalih država posetio je god. 1897. Belgiju prilikom sleta belgijskih gimnasta. Tom prigodom održana je skiipština Udruženja evropskih telo-\ e/bačkih Saveza, kojemu je pristupi-la i COS. Br. dr. Scheiner je tada prvi put u inostranstvu zastupao Cešku obec sokolsku. Drugi put je posetio Belgiju god. 1903. prilikom belgijskih telovežbačkih svečanosti u Antvverpe* nu, gde je priredio i sokolsku izložbu. Svajcarsku je posetio god. 1900. i god. 1906. prilikom sletova švajcarskih vež* bača u Chaux de Tonds i u Bernu. Na sednici odbora evropskih telovežbač* kih Saveza (Međunarodne gimnastičke federacije) u Bernu primljen je dr. Scheinerov predlog, da se naredna me* dunarodna telovežbačka takmičenja održena V. svesokolskom sletu u Pra* gu. Lf Italiji bio je br. dr. Scheiner
Ut’ ' *°	kao delegat
CGS na sletu italijanskih gimnasta u Mlecima i god. 1911. na medunarodnim takmičenjima u Turinu. Luksemburg posetio je god. 1909, prilikom V. me* dunarodnih takmičenja, Iinglesku pak 8?d. 1910., kad se takmičilo za srebrni štit. Pri svim tim svečanostima na* stupao je br. dr. Scheiner kao oficijel-ni govornik, od sviju duboko pošto-van, tu na strani kao i u domovini. Na svim tim putovanjima stekao je mnogo iskustva, a ujedno se uverio, da je uzroik sokolskih pobeda vežba nje po Tyrševom sistemu, koji je mnogo savršemji, potpuniji i izdašni* ji od svih ostalih.
Pored svega toga, br. dr. Schei* ner vanredno je mnogo doprineo pro* širenju sokolske literature. Napisao je na stotine sokolskih članaka i publi* kacija, od kojih spomin jemo samo najvažnije. Prvo njegovo veče delo je »Istorija telesnih vežaba u starom veku«, koju je god. 1891. izdao Praški
Sokol. Ovo delo pisano je lakim stilom, da je svakome razumljivo, što mu daje naročitu vrednost. U njemu se na-ročito ističe moralni i nacionalni značaj telovežbe, naročito grčke, što je i danas cilj sokolskih vežaba: jačanjem tela jačati duh u korist pojedinca i time čitavog naroda. Drugo znamenito Scheinerovo delo je »ilstorija Sokolstva u prvih 25 ^godina«, u kome pre* gledno prikazuje postanak češkog So« kolstva u svim fazama od prvog počet* ka. čitajuči ovu knjižicu vidimo po* stanak i razmah Sokolstva početkom sedamdesetih godina, njegovo nazadovanje krajem istih i novi, zdravi i trajni porast, koji se javlja početkom osamedesetih godina. Zorno prikazuje ova istorija kako se mora raditi, da Sokolstvo bude ne samo brojčano več i kvalitativno jako. Treča značajna Scheinerova publikacija je »Misli i reči dr. Miroslava Tyrša«, koju je izdao Praški So:kol god. 1894. Time je br. dr. Scheiner započeo buditi zanimanje za dela i nauk osnivača Sokolstva, zbog čega ga punim pravom br. Očenašek naziva »pronalazačem Tyrša«, a br. Karel Vaniček negde je napisao, da niko ne može razumeti sokolsku mi* sao, ko nije najpre pažljivo pročitao »Misli i reči dr. Miroslava Tyrša«
U »Sokolu« napisao je br. dr. Scheiner čitav niz odličnih sokolskih članaka. Ali br. dr. Scheiner nije pi-sao i ne piše zato, da piše, več iz po* trebe i u korist sokolske stvari. Sadr-žaj njegovih članaka je različit. Mno* go je istorijskih (»Istorija telovežbe« 1888.; »Humanisti i telovežba«, »O počecima modernog telesnog uzgoja« 1900.; »Prvim stopama Sokolstva«, »Telovežba na pokrajinskim telovež* bačkim zavodima« i t. d ), statističkih, životopisnih (»Tomas Černy« 1884.; »Dr. Eduard Gregr« 1907. i t. d.), or* ganizacijskih (»O našim nedostacima« 1884.; »O zajedničkim nastupima So* kolstva« 1885.; »O resoluciji« 1895. i t. d.), referentskih (»Medunarodna takmičenja evropskih telovežbačkih Saveza u Antvverpenu 1903.; »Češki Sokoli u Americi« 1909.) i t. d. Niz Scheinerovih članaka u »Ottovom na-učnom rečniku« tvori osnovu buduče sokolske enciklopedije. Kad pomislimo, da br. dr Scheiner piše i za »Vestnik Sokolskv« i da nema sokolske spomenice, kalendara ili druge važnije sokolske publikacije u čeho-slovačkom Sokolstvu, gde nebi bilo harem jednog članka brata staroste ČOS, onda se nehotimice pitamo: »Je li moguče, da jedan sam čovek može toliko raditi i učiniti?«
I kao pravnički stručnjak brat dr. Scheiner mnogo je saradivao u »Pravniku« i u »Pravničkom pregledu« te uredivao »Pregled odredaba najvišeg sudsikog odbora«. Pored toga bio je i još je i danas saradnik mnogih li* stova i zbornika. A pored svega toga, br. dr. Scheiner ostao je uvek pravi
Soko. U svom članku »Moj vjeruju« (iz god. 1911.) jasno je ispovedio: »Pre svega sam Soko. Čvrsto i neograniee* no verujem u moralnu vrednost i sna* gu sokolske stvari, u njoj vidim ne* presahnjivi izvor naše životne snage i otpornosti u teškoj borbi za naš op-stanak. Duboko sam uveren, da če ta, iako možda samo polagano, ali sigur* no zauzeti i učvrstiti svu dosad ne-obradenu češku zemlju«.
Jsl
... .
i:'**«.!«
Bral dr. Josip Scheiner kao Tyršev pobočnik
Za vreme rata, kao najviši pret-stavnik češkog Sokolstva, verno je sta-jao na strani svog naroda te mu kao član »mafije« pomagao na oslobode* nju i ostvarenju vlastite države Zato su ga austrijske vlasti u doba najgo* rih persekucija krajem maja 1915. god. sa drugim istaknutim Česima i zatvo* rile. Kad su ga god. 1917. pustili na slobodu, marljivo je saradivao u po* kretu »mafije« te sa drugim češkim prvacima održavao vezu izmedu čeških revolucijonaraca u inostranstvu sa re; volucijonarima u domovini.
U danima oslobodenja ponovo stupa na čelo Sokolstva te obnavlja ČOS, koja je bila za vreme rata ras-puštena. Nova država poverila mu je više važnih funkcija, koje su mu dale prilike da saraduje na izgradnji svoje slobodne države Pored ostalog, bio je prvi generalni inšpektor mlade čeho-slovačke vojske i član prve narodne skupštine, U novoj državi mogao je zauzeti visoki državni položaj, ali posle svršenog poverenog mu rada napu* stio je sve državne funkcije te se vra* tio onoj stvari, koju najviše voli — Sokolstvu. God. 1919. dolazi u posete nama, slobodnim i ujedinjcnim Jugo* slovenima. Tom prilikom osnovan je u Ljubljani Jugoslovensko*čchoslovač-
Takmičenja u odbojci za prvenstvo Saveza SKJ
Želja da se u našem Sokolstvu po* digne zanimanje za igre, koje su da* nas priznate kao jedno od najboljih sredstava telesnog uzgoja, urodila je takmičenja u odbojci za prvenstvo Saveza SKJ. Nije to prvo takmičenje u odbojci, ali moramo utvrditi, da je ovo prvenstveno takmičenje bilo prvo te vrsti. Ova takmičenja u odbojci održala su se samostalno, bez takmičenja u drugim granama i pokazalo se je, da je to pravilan način. S tim smo udarili temelj takmičenju u igrama te smo čvrsto uvereni, tla če se taj način takmičenja čvrsto ukoreniti u našoj sokolskoj organizaciji i da čemo ot* sada imati redovito svake godine na programu, pored drugih takmičenja, takoder i takmičenja u igrama, pre .svega u odbojci. Delomiee smo time takoder odgovorili i onima, koji su nam rado predbacivali, da smo okoreli konservativci i da se ne možerno prilagoditi modernim nazorima teles* nog uzgoja. ‘Dokazali smo uvedbom takmičenja u odbojci, da shvačamo duh vremena, da težimo za svestra-nom tclesnom kulturom i da želimo kročiti uporedno sa drugim narodima, kojima je uzgoj tela i s ovim spojenih duševnih snaga, koje baš igre u tolikoj meri razvijaju, važna i nenadomestljiva grana.
Takoder i uprava Saveza pokazala je razumevanje za težnje tehničkog odbora te je za prvake Jugoslavije u odbojci nabavila prelazne darove za sve četiri kategorije takmičara, t. j. za Članove, članice i naraštaj obojega spola.. 1 haš uvedbom prelaznih daro-va osigurali smo svakogodišnja tak* mičen ja u odbojci, a ko ja ee se svake godine održati u dmgom kraju, da sc tako pobudi zanimanje za tu pleme* nitu igru po celoj" našoj otadžbini, kako hi na taj način odbojka postala n i rod na igra
Obistinjenju naših težnja bez sum nje je prinela svoj deo takoder i
bratska Čehoslovačka obec sokolska u Pragu, koja je na naša takmičenja po* slala svoju prvorazrednu momead u odbojci — vrstu članova iz Kromeri-ža. Blagodarni smo brači, koja se nisu pobojala dugog puta i koja su nam takoder i u toj grani kao i u mnogo* čem drugom bili naši učitelji. U zor n a igra, lepa disciplina i bratska sarad-nja s nama, sve to uzbudilo je 'kod prisutnih divljenje prema mladim i do velike spretnosti izvežbanim igračima Naši najbolji takmičari, koji su se sa-kupili u Mariboru iz 14 župa, uvideli su, kakovi se uspesi postižu pravilnom vežbom i kakovu rutinu stiču igrači u toj igri. Uvereni smo, da čemo u na-rednim prvenstvenim takmičenjima vi* deti uspehe, koji če biti posledica prve prijateljske borbe na ovogodišnjim takmičenjima.
Po neprestanoj kiši, koja je pada* la u subotu ceo dan i radi koje smo se bojali, da če naše takmičenje biti oteščano ili čak onemogučeno, u ne* tlclju dne 13. septembra ipak nam je vreme bilo sklonije, te su se takmičenja mogla započeti u redu i u utana* ceno vreme.
Hladan zrak oslobodio je naše takmičare od nervoznosti, kada su u (> sati izjutra po završenom žrebanju vrsnoga reda pristupila takmičenju prva tri para momčadi. Na dva igra-lišta igrali su članovi, na jednom na* raštajci; prvih je bilo 13 momčadi, drugih 8. Od prijavljenih bili su na* zočni svi, osiin članova župe Beograd, koji s u okasnili i stigli tek usred do* podneva.
Za članove odlučio je žreb sledeči ved u prvom kolu: K irInvac-Novi Sad (7:15),	2:15;	Kranj Sušak (15:3),
15 : I; Osijek ('elje (15:7), 15:1; No* vo mesto-Vel. Bcčkcrek (i : 15), 9 : 15; Ljubljana*Varaždin (15:8),	15:11;
Bjelovar-Zagreb (9 :15), 2 : 15. Mari* bor j c morao igrati proti v Beograda, ali jer beogradska inomčad nije stigla
ki Sokolski Savez, koji je imao zada-ču poraditi da dode do ponovnog Slovenskog Sokolskog Saveza, koji je god 1915. bio raspušten od austrij-skih vlasti. >Rad Jugoslovenskog Sokolskog Saveza i Cehoslovačke obce sokolske nije ostao bez uticaja na ostale Slovene. Več 18. augusta 1924. god. održala se je u Zagrebu sednica zastupnika čehoslovaekog, jugosloven* skog, poljskog i ruskog zagraničnog Sokolstva. Na toj sednici bila je da* na inicijativa za obnovu Slovenskog Sokolskog Saveza i stvoren je pripre* mni odbor. Do osnivanja došlo je kas-nije na sastanku u Varšavi i brat dr. Scheiner bio je izabran za pretsednika Saveza »Slovensiko Sokolstvo«, kako se je nazvao obnovljeni Slovenski So* kolski Savez. Tako je brat dr. Scheiner ponovo preuzeo vrhovno organi-zatorno vodstvo čitavog slovenskog Sokolstva.
God 1922. na čelu čehoslovačke sokolske deputacije posetio je I. ju-goslovenski svesokolski slet u Ljubija* ni. God. 1919. vodio je čehoslovačko Sokolstvo u Ameriku, gde je propagi* rao združenje čeških i slovačkih so* kolskih organizacija, što mu je i uspelo.
Svesokolskom sletu u Beogradu god. 1930. zbog bolesti nije mogao pri-sustvovati. Prilikom ovog velikog praznika jugoslovenskog Sokolstva po* slao je svoje iskrene čestitke, a za »Sokolski Glasnik« napisao je članak »Za Slovenstvo!«
Zbog svoje bolesti bio je tri godine na lečenju u Tatranskoj Poljanci, odakle je u decembru prošle godi* ne podao pismenu ostavku na položaj starešine COS. Kako se je pak u pro-leču ove godine vratio u Prag potpu* no oporavljen, bio je na sednici od* bora ČOS ponovo izabran za stareši* nu čehoslovačkog Sokolstva, koju duž-nost vrši još danas i kao pretsednik sletskog odbora sprema velike sveča* nosti IX. svesokolskog sleta, koji se održava god. 1932 u Pragu, u proslavu stogodišnjice rodenja svog velikog učitelja dr. Miroslava Tyrša uz uče-šče čitavog slovenskog Sokolstva.
Brat dr. Josip E. Scheiner kao Soko uvek je ispunjavao savesno sve sokolske zadače. Svojom energijom i marljivošču pak pridobio je za sokol* sku stvar i za slovensku uzajamnost neprocenjivih zasluga. Zivom i pisa-nom rečju tumačio je i širio ideju svog velikog učitelja te je neumornem ustrajnošču izveo velike Tyrševe osno* ve. Snažnom rukom vodi Sokolstvo od pobede do pobede. Čehoslovačko i či= tavo slovensko Sokolstvo pod njego* vim vodstvom silno se razvilo i postalo najjača i najvažnija nacionalna or* ganizacija na svetu.
I konačno napomenučemo još i to, da je brat dr. Scheiner i van Sokola uvek gentleman u pravom smislu reči, čoVek plemenit, demokrati*
čan, uvek i svakome spreman savc-tovati i pomoči, jer je njegovo životno geslo: »Nikome zlo, svakome dobro!« Njegova humanost posivila ga je medu osnivače »češkog лгса*. Kolik'o potpomaže ljudima i s kakovim taktom ispunjava želje mnogih, mogu ka* zati samo oni, koji se u svojim nepri* likama obračaju na njega
Mnogim čestitkama prilikom sc-damdesetgodišnjeg životnog jubileja br. starešine dr. Scheinera pridružuje* mo se i mi jugoslovenski Sokoli sa iskrenoin željom, da ga providnost očuva još mnogo godina čilog i zdra-vog na najvišem mestu čitavog slovenskog Sokolstva!
U to ime: Na mnoga j a ljeta!
Zdravo! Na zdar!
Česiitka Jugosloven skog Sokolstva bmm dr. Josipu ScheinertiL
Povodom sedamdesetgodišnjice ro* denja brata dr. Josipa Scheinera, sta* rešine čehoslovačke obec sokolske i Saveza Slovenskog Sokolstva, I. zam. starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije br. Gangl uputio je u ime jugoslovenskog Sokolstva bratu dr. Scheineru sledeču pismenu čestitku:
Dragi brate starešino, Ti, koji stojiš na čelu sviju nas, primi o jubile* umu svoga života iskrene i bratske čestitke takoder i od jugoslovenskog Sokolstva.
Srečan st, jer Te opkoljuje ljubav i poštovanje silne sokolske vojske čitavog slovenskog sveta! A još srečniji si, jer u svojem spomenu nosiš kucaj živog Tyrševog srca, koje je s vatrom 1 plemenitošču u Tebi zapalilo odušev* ljenje za rad u smislu njegove velike ideje.
Budi zdrav, mili naš starešino!
Jugoslo vensko Sokolstvo blago-darno Ti je za sve ogromno delo, koje si mladenačkom snagom i nepobedi-vom verom u pobedu naše zajedničke stvari vršio verno i ustrajno u buri i borbi, u nesreči i sreči — prvi medu prvima, sav i potpuno naš!
Sve Slovenstvo ceni Te i poštuje!
Naša sokolska srca Te pozdrav^ ljaju, ona Ti čestitaju!
Zdravo! Na zdar!
Ljubljana, 21. septembra 1931.
Gangl.
pravovremeno, Maribor je u prvom kolu izostao.
U drugom kolu stupili su pobed-nici iz prvoga kola u medusobnu bor-bu, pri čemu je izneo pobedu Kranj nad Novim Sadom, Osijek nad Vel. Bečkerckom, Ljubljana nad Zagrebom, našto su opet igrali pobednici medu sobom i to:	kranj*Osijck	(4:15),
13 : 15; Maribor*Ljubljana (15 : 13), 15 : 11. Kako je medutim stigla i mom* čad župe Beograd, odigrao je Maribor sa Beogradom (15:2), 15:1, tako da su došli u finale momčadi Osijek-Ma-ribor.
Konačna odluka bila je odredena za popodne, zato su se ogledale momčadi župe Ljubljana i Maribor sa Če; I hoslovacima. Igra sa čehoslovačkom momčadi prenerazila je sve prisutne, jer su odavali silne i strelovite udarce, koje naši nisu mogli braniti, ali su zato spoznali, kako se odbojka igra u savršenom obliku,
Istodobno se je takmičio muški naraštaj po sledečem redu: Varaždin-Beograd (13 : 15), 13 : 15; Maribor-No* vo mesto (15 :0), 15:3; Bjelovar*Osi* jek (3 : 15),	5	: 15; Celje-Ljubljana
(9 : 15), (15 : 10), 2 : 15; Zagreb u pr* vom kolu nije igrao, jer nije imao pro* tivnika. U drugom i u trečem kolu odneo je pobedu Maribor, koji je do-šao sa Zagrebom u finale.
Popodne u 15 sati otvorio je tak-rničenjc u finalu muški naraštaj, pri čemu je odneo pobedu Maribor nad Zagrebom sa (15:0), odnosno 15:2. Zatim je sledila zadnja igra medu članstvom Osijek i Maribor (10 : 15), Prvenstvo izvojštio je Maribor i to sa članstvom i muškim naraštajem.
Izvan takmičenja igrali su još Ma* ribor protiv Ljubljane, pri čemu je Maribor tukao Ljubljanu. Nato se opet razvila zanimiva igra izmedu čehoslovačke momčadi i Maribora, te iz* medit čehoslovačke momčadi i Ljub* ljane. Rezultat tog takmičenja bio je naravno isti kao i pri prvom pokusu pre podne.
Takmičenja je vodio elan saveznog tehničkog odbora br. Mačus, a sudili su br. dr. Mihelič, Starašina i Grgič. Pored nekojih članova saveznog TO, takmičenjima prisustvovali su savezni načelnik br. Bajželj i savezna načelnica s. Skalarjeva čehoslovačku vrstu
vodio je tajnik načelništva ČOS br. Benda iz Praga, a kao sudac fungirao je takoder i br. Opravil iz Kromeriža, prvi stručnjak u odbojci.
Naveče priredila je Sokolska žu* pa Maribor u velikoj dvorani Narod* nog doma drugarsko veče u čast čeho-slovačkih gostiju i naših pobednika. Veče je otvorio zamenik župskog starešine br. dr. Kovačič, koji je toplo pozdravio sve prisutnie, a naročito pak braču Čehoslovake. Isto tako pozdra* vio je Čehoslovake i Sokole u ime vlade vladin savetnik g. dr. Poljanec, našto je savezni načelnik br. Bajželj predao župskom načelniku Maribora oba prelazna dara za članstvo i muški naraštaj Mariabora kao pobedničkim vrstama u ovim takmičenjima, te je pri tome naglasio značaj ove priredbe, koja cV' u analima našega Sokolstva tvoriti nekako istorijsku tačku prvih takmičenja te vrste. Bratski se je za-hvalio takoder brači Cehoslovacima, koji su svojim učestvovanjem podigli zanimanje za igru i dali dobar pouk
našim takmičarima. Lepim rečima ista* kao je nato br. Benda iz Praga uza* jamnu saradnju ČOS i SKJ te se za-hvalio na prijaznom prijemu i gosto* ljubivosti.
Društveni starosta br. dr. Brot* jančič izručio je čehoslovačkoj vrsti kao priznanje za njenu požrtvovnost, a na uspomenu prvog takmičenja u Jugoslaviji, lepu srebrnu plaketu. Čeho* slovačka ла-sta pak izručila je pri na-stupu k takmičenju našoj mariborskoj pobedničkoj vrsti čehoslovačku zasta* vicu sa izvezenim napisom: »Sokol Kromeriž.«
Kada je voda takmičenja br. Ma* čus podao još celokupni rezultat takmičenja, br. dr. Kovačič zaključio je oficijelni deo večeri. Omladina se je zatim dala u ples, sklapajuči prijatelj* ske veze sa mladim čehoslovačkirn i našim takmičarima i večer je protekla u znaku slovenske sokolske bratske uzajamnosti. Tako je dostojno zaklju* čena uspela priredba u Mariboru. — B.
MAČUS NADA (Maribor);
Šestnedeljna ženska pred« njačka škola ČOS u Pragu
Od 19. jula do 29. augusta o. g. održana je u Pragu ženska prednjač* ka škola ČOS.
Ta je škota neke vrsti sokolskog univerziteta. Svrha joj je usavršiti u sokolskim prednjačicama sve ono, što su im dali društveni, odnosno župski tečajevi, svestrano ih praktički izvež-bati, upotpuniti njihovo teoretsko znanje, prokušati njihovu sposobnost za vodnice odclenja, društava, župa, sudelovanje u prednjačkim zborovi* ma, tehničkim i upravnim odborima Traži se naravno dobro poznavanje ideje osnivača Sokolstva, neumrloga
Tyrša, nadalje poznavanje terminolo* gije, upratko sve, što trt ba da zna dobar sokolski prednjak nakon položeno^ župskog ispita.
Sestnedeljni prednjački tečajevi održavaju se redovito več više godina, samo se od godine do godine upot1 punjuju i usavršavaju u svojim pro-gramima. Prve škole te vrsti nisu ima* le svog stalnog krova, morale su se boriti sa istim teškočama kao i naše škole. Nisu imate stalne vežbaonicc. predavaoniee ni internata za učesni-ke. Održavale su se zajednički za članove i članice, koji su se sami morati
Dopisi šalju se uredništvu lista, koje se nalazi u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon 2312, pretplate i oglasi upravi, Narodni dom, telefon 2543. — Ljubljana.
Kompleks Tyrševog docaa sa uuzejem i vežbaonicom
l' pozadšn! Gradčani
Pravilnik
o izdavanju besplatnog uglja iz državneg rudnika za sokolske vežbaonice Sokola kraljevine Jugoslavije.
starati za stanovanje i prehranu. Lako je stoga i pomisliti, da je takav rad u takovim prilikama bio veoma težak.
Danas su prilike sasvim drugačije. ČOS raspolaže sa Tyrševim domom, s prekrasnom vežbaonicom, predavao-nicama, spavaonicama i blagovaonica* ma. Dom ima svoj vlastiti sokolski muzej, vlastito plivalište, svoju proda* vaonu i svoj vlastiti kinematografski aparat. Na Vltavi raspolaže sa vlasti-tim lađicama (čunjevima) te ima lepo zemljište za taborenja kod Novi Huti p Nižb. Saobrazno tome proširili su također i program kao i uredenje da* ’J-s.šnjih škola.
U ovogodišnju školu bilo je prim* Ijeno 42 slušateljice; večinom Čehinje i Slovakinje, 2 Ruskinje, 1 Poljakinja, 9 Jugoslovenka i jedna sestra iz češke zagranične župe u Hamburgu.
Hranu i stanovanje, uopče sve što smo trebale, imale smo u Tyrše-vom domu. Radi toga nam takoder ni je bio dozvoljen izlaz preko čitavog dana, jedino naveče od 7 do 10 sati imale smo vremena da ogledamo so* kolski Prag. Možemo onda prema torne prosuditi, da je na takav način lako uzdržavati disciplinu, koja je u školi ustinu uzorna.
Školu je vodila s. Beda Prokešo* va, najbolja vežbačiea ČOS, izvršna tehničarka i uzorna organizatorica. Ona nam je po svojoj naravi znala davati uvek nove pobude i veselje za rad, na drugoj strani pak strogo poti ržavati sokolsku disciplinu. Por e d s. Ptokešove, predavale su još načelnica ČOS s. Provaznikova, bivša načelnica ČOS s. Milada Mala, nadalje sestre Matčjovčcva, Stvblova, Vokačova, 1'učikova, Markova te tajnik SSS br.
Ogromno štafetno lrčanje čehoslovačkog Sokolstva
Uoči samog ulaska u jubiiejnu Modinu i proslave stogodišnjice rode-uja dr. Miroslava Tvrša, čehoslovačko Sokolstvo prireduje ogromno štafetno trčanje, koje če sa devet krajnih po* Sraničnih tačaka prineti pozdrave Sokolstva Tyrševom spomeniku u Tyršev dom u Pragu. Pojedine pruge 'znašače od 200 do 600 km. Prva pru* ?? vodi iz Tyrševog rodnog kraja De-u dužini od 225 km u Prag; dru* 8* uz Cheba ima 200 km; treča iz Po* pekova u Šumavi duga je oko *50 km; četvrta iz Čeških Veleniea od ?ustrijske granice 240 km; peta iz Be-<>d Ausrijske sokolske župe pre* Brna u dužini od 430 km; šesta iz F"*kova u Pohronskoj župi u Slovač* k.°i u dužini od 630 km; sedma iz Vy* c«odne u Podkarpatskoj Rusiji 600 km; (*stoa iz Tcšina u dužini od 480 km; S*6veta iz Broumova u dužini od km. Ukupna dužina svili piuga iz* tlasa 3350 km; t. j. oko 170 sati ili sko-r° šest dana neprekidnog trčanja, što 'clgovara dužini puta, kad bi se trčalo ‘z Praga u Španiju do mora i opet ruj*.
lr Za izvršenje štafete trebaćc oko J000 članova, 8000 članica i 12.000 ‘1'Jškog i ženskog naraštaja, daklc '*upno 35.000 trkačn te oko 25.000
Štepanek, tajnik ČOS br. Pelikan, br. Kalny, br. Kasil i više lekara.
Radile smo dnevno 10 sati; od 7 izjutra sa opodnevnim odmorom do 7 sati naveče. Do podne imale smo redovitu telovežbu, ritmiku, narodne plesove, metodiku, pedagogiju, redov* ne vežbe, proste vežbe, vežbe sa spravama i svakog drugog dana prva dva sata plivanje. Popodne imale smo la* ku atletiku, igre i zdravstvena ili idej* na predavanja, naravno uz skioptička prikazivanja Film nam je takoder tu-mačio pojedine lakoatletske grane, ta* ko da je pouk bio u svakom pogledu zoran. U nedeljama pre podne imale
smo kanoistiku, tek popodne bile smo slobodne.
U oraru bili su odredeni posebni satovi za razgledanje Praga. Sa br. Pelikanom, koji je izvrstan poznava* lac češke istorije, ogledale smo isto-rijske znamenitosti Praga. Zadnjeg tedna, kada je ponovno počela sezo* na u Narodnom divadlu, slušale smo »Prodanu nevestu«. Mi Jugoslovenke poduZele smo krasan izlet na Karlov tin, istorijski grad Karla IV. Nadalje bile smo tri dana na taborenju, na žalost, celo vreme nas je ometala kiša. Sa taborenja vratjle smo se pešice po spomenskim putevima, kojima su pro* lazili Tyrš i Fugner: preko Novog Ja-chimova i Krali.
Dužne smo ČOS veliku blagodar* nost za gostoljubivost, koju nam je iskazala. Njene saradnice posvetile su svu svoju brigu da nam bivanje medu njima bude ugodno; davalc su nam svoje znanje ; otkrile svoju dušu. Za-volile smo zlatili Prag, Tyršev dom i češke sestre i kliknule srno, im pri oproštaju: »Do videnja na IX. sveso* kolskom sletu! Zdravo!
pomočnih osoba, kao zamenika, vod* nika, stražara i t. d. Pri toj ogromnoj priredbi učestvovače ukupno preko 60.000 osoba. Pojedine trkačke pruge iznašače od 60 do 200 m. Ceo put trčanja sastavljen je tako, da če sve žu* pe i sva društva imati prilike da pri* nesu zajednički pozdrav čehoslovač-kog Sokolstva Pragu i osnivaču Sokol* stva dr. Miroslavu Tyršu.
Pozdravi Savezu SKJ
Pag. Paški Sokolovi, ti verni ču-vari Jadrana, upučuju sa ovih surih litica pred prestolje svoj uzvišenog Starešine o njegovoin rodendanu iz* raze nepokolebive sokolske odanosti i kličuči Mu za mnogo godina Zdravo!
Sokolsko društvo Pag.
Slivnica. Sokolsko društvo Slivni* ca pri Mariboru pošilja bratskem Sa* vezu ob priliki otvoritve sokolske knjižnice i svojega prvega javnega telovadnega nastopa iskren bratski Zdravo!
Staro Petrovo selo. Sa svoje kon* stituirajuče skupštine pozdravlja upra-vti Saveza sa sokolskim Zdravo! Sos kolska četa u Davoru.
Na osnovu ovlaščenja po tač. 8. § 3& finansijskog zakona za budžet* sku 1931./32. godinu propisujem u sporazumu sa Ministrom prosvete sledeči pravilnik o besplatnom izda* vanju uglja iz državnih rudnika Sokolu kraljevine Jugoslavije za sokolske vežbaonice.
Član 1.
Svaka sokolska župa načiniče svake godine najkasnije do konca jula spisak sokolskih društava, koja re= flektiraju na besplatan ugalj iz državnih rudnika za sokolske vežbaonice. sa oznakom količine uglja, na koju reflektiraju, kubature ogrevnih pros-torija vežbaonice, te kako dugo preko dana i u kojim mesečima. Za ostale prostorije sokolskog društva neče se dozvoljavati besplatan ugalj.
Taj spisak če se predlagati Direk* ciji državnih rudarskih preduzeča u Sarajevu, koja če vršiti raspodelu na* rudžaba i davati državnim rudnicima naloge za otpremu nakon prethodnog ispitivanja stvarne potrebe ogreva svake vežbaonice. — Trebovanje če se redovno svake godine vršiti za period od 1. oktobra do 31. septembra iduče godine.
Član 2.
Besplatno izdani ugalj iz držav-nog rudnika izdavače se izravno sva* kom sokolskom društvu za vežbaon’-cu, na osnovu njene narudžbe, vidi* rane od sokolske župe, najduže za potrebe iduče godine te se isti ne sme ni u kakve druge svrhe upotrebljavati, niti se sme prodati, pokloniti, ili na bilo koji način otuditi, jer če se inače dotičnom društvu za vežbaoni* cu oduzeti pravo na dalje besplamo izdavanje uglja iz državnih rudnika.
Član 3.
Ugalj če se stavljati sokolskim društvima za vežbaonice na raspola* ganje samo iranko državni rudnik. — Podvozni trošak neče rudnik kiediri* rati nego ga mora platiti svako so* kolsko društvo pri preuzimanju sa konačne železničke stanice.
Član 4.
Direkcija državnih rudarskih preduzeča u Sarajevu izvestiče svaku so* kolsku župu, koliko je za koje vreme i iz kojega rudnika odobreno svakom sokolskom društvu za vežbaonicu besplatnog uglja i u kom vremenu treba da ga povuče. Sokolska društva če pozivom na broj odobrenja Direkcije državnih rudarskih preduzeča slati narudžbe i dispozicije za ugalj overene od sokolske župe izravno Direkciji državnih rudarskih prid-
S ovim brojem »Sokolskog Glasnika« uvadaju savezno načelništvo i tehnički odbor pod gornjim, naslovom rubviku, u kojoj če objavljivati aktu* cine zaključke i raspvave sa svojih sednica. Sednice TO drže se večinom redovito svakog tedna u Ljubljani. Kako »Sokolski Glasnik« izlazi takoder redovito svakoga tedna, list če dakle donašati tu rubriku stalno, osim u izvanrednim slučajevima, kada se sednica TO nebi mogla održati. Na taj način biče Sokolstvo tačno informira* no o pretstoječim zadačama i radu.
lako je bilo zaključeno, da se ta rubrika otvori tek na sednici TO, održanoj dne 25. augusta o. g., radi veze objavljujemo zaključke takoder i obiju prijašnjih sednica od 11. i 18. augusta o. g., koje su se održavale posle praznika, odnosno nakon povratka naših Sokola sa medunarodnog tak* mičenja u Parizu.
Ф
Iz sednice saveznog TO
od 11. augusi) 1931.
1.	Takmičenja u Parizu. Sa vezni načelnik br. Bajželj podaje izveštaj o toku i postignutim uspesima na medu-narodnom takmičenju u Parizu Taj izveštaj je več bio objavljen u »So* kolu« br 7. Pripominje, da je organi* zacija celokupnog takmičenja bila sla= ha i da sc je sudilo pristrano. To su po.svedočila i naša dva suca br. Trček i br. Mačus. Naročito je krivo oce* njen br. Primožič u prostim vežbama
uzeea, vodeči računa o tome, da se redovno u letu opskrbe ugljem za na* rednu zimsku sezonu. — Iza meseca oktobra neče se izdavati besplatan ugalj sokolskim društvima, izuzev, ako to nisu pojedinačni, izuzetni i opravdani slučajevi.
Član 5.
Direkcija državnih rudarskih preduzeča davače sokolskim društvima za vežbaonice besplatan ugalj prvenstva* no iz lignitskih ugljenokopa, zalim iz rudnika u Vrdniku i Mostaru. — Vr* ste uglja i rok otpreme odrediva^e Direkcija državnih rudarskih pretluze-ča u Sarajevu prema mogučnosti pio* dukcije rudnika. — Redovno ce se davati sitnije vrste uglja, koje imaju siabu produ, u koliko ga mogu vež* baonice upotrebiti, a tek izuzetno i u koliko bude rudnik u mogučnosti, komadasti ili kockasti ugalj.
Član 6.
Troškovi besplatno izdanog uglja sokolskim vežbaonicama podelite se prema raspodeli Direkcije državnih rudarskih preduzeča na sva državna rudarska preduzeča na teret budžet-ske partije računa opštih prometnih troškova. — U tu če svrhu državni rudnici koji budu otpremali besplatno ugalj, pre godišnjeg zaključka staviti predlog Direkciji državnih rudarskih preduzeča u Sarajevu radi podele ude-la troškova na ostala preduzeča.
Član 7.
Ako koja vežbaonica sokolskoga društva nc potroši celu količina do* bivenog uglja, dužna je, da to u na rudžbi iduče godine naročito istakne, te da se ža toliko smanji trebovanje besplatnog uglja — Sokolska društva, čija potreba za vežbaonicu iznosi ma* nje od jednog vagona godišnje (10.000 kg) mogu načiniti i veču namdžbu ra* di iskorišćenja vagona, ali če sc ta razlika fakturisati po normalnim prodajnim cenama odnosne vrste uglja i pouzećem naplatiti u koliko sokolsko društvo tu razliku ne plati unapred.
Član 8.
O svakoj otpremi uglja izvestiče rudnik dotično sokolsko društvo do* pisnicom, na kojoj če biti označen dan otpreme, broj vagona, količini i vrsta uglja, te odredišna železnička sta* nica.
R. br. 10.615
7.	augusta 1931. god.
Beograd.
i u vežbama na ručama, što utvrduje takoder i br. Erben u »Telocviku«. Da se tome u buduče izbegne, zaklju* čuje se izraditi predlog na SSS, da se takmičarski red za medunarodna tak* mičenja upotpuni, a koji po odobre* nju neka se predloži Medunarodnom telovežbačkom savezu. Takmičarski red izradiče br. Trček i br. Mačus.
2. Takmičenja u odbojci Saveza SKJ. Prima se načrt br. Mačusa glede takmičenja u odbojci. Takmičenja u odbojci održače se za članove i mu-ški naraštaj dne 13. septembra o. g. u Mariboru, a za članice i ženski nara* štaj pak dne 20. septembra u Zagrebu. Odnosna okružnica sa detaljnim uputama izdana je pravovremeno.
3. Svesokolski slet u Pragu 1932.
Takmičarske vežbe za članice več su objavljene u »Cvičitelki«. Za njihov prevod i objavljenje pobrinuče se sa* vezna načelnica s. Skalarjeva. — Smučarska takmičenja održače se od 3. do 6. marta 1932. u Strpskem plesu u Češkoj. Odgovarajuči predlog za učestvovanje na smučarskim takmiče* njima pripravil)e- br. Česen i br. Podgornik. — Glede takmičenja vrsta za prvenstvo SSS pobrinuče se za objav* ljenje vežaba i potrebne upute brat Trček za članove, a s. Skalarjeva za članice.
4. Odrcdenje delegata za župske sletove. Kao delegati saveznog TO odreduju se za župski slet u Karlovcu dne 3. augusta o. g. br. Todorovič i s. Kovalska, za župski slet u Tuzli dne 5 i 6. septembra pak br. Prosenc i s. Tratarjeva.
5. Otkriče spomenika Nj. Vel. Kralju Petru I. u Ljubljani. Br. načel* nik Bajželj izveštava, da je učestvovao na sastanku župskih načelnika župa Dravske banovine, koji je održan dne 2. augusta o. g. u Ljubljani, i da su se na tom sastanku utanačile sve potankosti. Detaljne upute su več objav* Ijene.
6. Pokrajinski slet 1933. god. u Ljubljani. Molba Sokolske župe Ljub* ljana za priredenjc pokrajinskog sle-ta u Ljubljani u god. 1933. ustupa se na rešenje nadležnom zboru župskih načelnika.
7. Jednogodišnji prednjački tečaj u Zagrebu. Sokolskoj župi Zagreb do* zvoljava sc da priredi jednogodišnji prednjački tečaj uz pripomenu, da tečaj mora imati značaj župskog tečaja i da neče važiti kao jednogodišnji te* čaj za učitelje telovežbe.
8. Pravilnik za vojne olakšice. Rešenje saveznog pravilnaka za olakši* ce sokolskim vežbačima u vojsci ur-gira se kod vojne vlasti.
*
Iz sednice saveznog TO
od 18. augusta 1931.
1. Otkriče spomenika Nj. Vel. Kralju Petru I. u Ljubljani. Odreduje
se vršni red povorke i formacija So* kolstva. Odreduju se reditelji, organi* zuje se prehrambeni otsek.
2. Pregled prostih vežaba za svesokolski slet u Pragu 1932. Odreduje se pregled vežaba za članove, članice i naraštaj obojega spola te za sokol* ske čete i to: dne 27. septembra o. g. u Ljubljani za sve župe Dravske ba* novine; dne 4. oktobra o, g. u Zagrebu za župe Zagreb, Karlovac, Varaž* din, Banja Luka, Sušak-Rijeka, Šibe* nik, Bjelovar i Split; dne 11. oktobra o. g u Sarajevu za župe Sarajevo, Mostar, Tuzla i Cetinje; dne 18. oktobra o. g. u Beogradu za župe Beo* grad, Vel. Bečkerek, Osijek, Novi Sad, Kragujevac i Užice; dne 25. oktobra o. g. u Skoplju za župe Skoplje i Niš.
3. Koturaška takmičenj.a Sokolskom društvu Tuzla javlja se na nje* govu molbu, da se protiv koturaških takmičenja u sokolskim društvima ne* ma ništa protivnoga, ako se ta takmičenja održavaju pod o-kriljem pred* njačkih zborova. Na tim takmičenji* ma može uče6tvovati isključivo samo članstvo, a ne takoder i naraštaj.
4. Polaženje škola »Deutsche Hochschule fur Leibesiibungen« u Berlinu. Od prijavljene brače odredu-ju se za polaženje pomenute škole, koja traje tri godine, br. Kavčič Janko iz Maribora i br. Simonovič Slobodan iz Užica, ali pod uslovom. da če se pokoriti svim postavljenim zahtevima.
•
Iz sednice saveznog TO
od 23. augusta 1931.
1. Zbor župskih načelnika. Pred*
laže se načelništvu Saveza, da sazove zbor župskih načelnika za dan 17. oktobra o. g. Program zbora odrediče se naknadno. Sledečeg dana, t. j. dne 18. oktobra, održače se pregled praš* kih vežaba, kako je to bilo i odlučeno na sednici od 18. augusta o. g.
2. Otkriče spomenika Nj. Vel. Kralju Petru I. u Ljubljani. Odreduje se br. Jesih da prcuzme razdelu i raz« vrstanje sokolskih župa za otkriče spomenika i za povorku
3. Savezna takmičenja u odbojci. Prima se na znanje, da je Generalna direikcija železnica u Beogradu otklo-nila molbu Saveza za sniženje voznih cena na železnicama za učesnike na tom takmičenju. Br. načelnik izve-ščuje, da je odmah uložio molbu za povlaštenu vožnju na Ministarstvo saobračaja — Jer zagrebačka župa još nije odgovorila na tražena pitanj.i glede priredbe takmičenja u odbojci u Zagrebu, poziva ju se brzojavno, da odgovori najkasnije u roku od pet dana Ako odgovor do odredenoga roka nebi stigao, odlučiče se drugo mesto takmičenja. — Osnovu pravilnika za prelazni dar saveznim pobed* nicima u odbojci sastaviče br. Trček.
4. Pravilnik o komandi u Sokol« stvu i u školi. Ministarstvo prosvete poslalo je kompletan pravilnik na pregled. Taj pravilnik pregledače i pro* učiti br. Trček i br. Jesih, te če izve* stiti TO o eventualnim izmenama, koje bi se imale provesti.
5. Proste vežbe članica za vrste SSS za prvenstvo. Prevod vežaba iz »Cvičitelke« u srpsko*hrvatski spre* mio je br. Šulce, slovenački prevod priskrbiče s. načelnica Skalarjeva
6. Zaključuje se unapred objavljivati u »Sokolskom Glasniku« aktu-clne zaključke sa sednica TO. Za iz* vestitelja odreduje se br. Kostnapfel.
7. Nazivoslovlje u atletici. Brača Jeras. Jesih i Trček odreduju se u ko-misiju, koja če izraditi načrt nazivo* slovlja.
Na gore navedenim trim sednica* ma TO delegati saveznog TO izve-stili su takoder o ovogodišnjim žup> skim sletovima. Neki izveštaji bili su več objavljeni, ostali pak objaviče se u narednim brojevima »Sokola«, kako bi se naše Sokolstvo upoznalo sa greškama, koje su sc opazile na ovim župskim sletovima, da bi sc u buduče mogle ukloniti.
Jugoslovenke u prednjačkoj školi ČOS sa vodnicam škole s. Prokčšovom
Ministar šuma i rudnika: Dr. St. Šibenik, s. r.
Is načelništva I tefiničlkog
odbora Savessa SKJ
Iz sednice saveznog TO
od 11. septembra 1931.
Sa sednice načelništva i izvršnog odbora Saveza, koja se je održala u Beogradu dne 31> augusta o. g., savez* ni načelnik br. Bajželj medu ostalim podaje sledeči izveštaj: Ministarstvo prosvete je u saglasnosti sa pretsed« nikom Ministarskog sveta imenovalo za III. zamenika saveznog načelnika br. Ambrožiča Miroslava i za Ш. za* menicu savezne načelnice s. Trdinovu Jožu. — Izvršni odbor je zaključio nabaviti prelazne darove za takmičenja u odbojci. — Naredna sednica zbora župskih načelnika održače se dne 17. oktobra u Beogradu. — Pregled prostih vežaba za Prag izvršiče se po načrtu, koji je izradio TO. — Za stu* dij za visokoj školi za telesni uzgoj u Berlinu odredeni su br. Kavčič Janko, abiturijent učiteljske škole i s. Stražnicy Milica, apsolventkinja savezne prednjačke škole. — Savezna prednjačka škola (Maribor*Ljubljana) održače se naredne godine od 1. feb* ruara do sredine juna. U tu školu pri-miče se od 30 do 50 slušaoca i sluša* teljica, i to po položenom prijamnom ispitu. — Ustanovljenje dvogodišnje škole za telesni uzgoj odgada se za jednu godinu. Br. načelnik Bajželj i s. podnačelnica Trdina pohodiče u zimi slične škole u inozemstvu u svrhu študija organizacije takovih škola.
Na svečanosti otkriča spomenika kralju Petru I. u Ljubljani dne 6. sept.
o.	g. učestvovalo je Sokolstvo Drav* ske banovine kako sledi: župa Celje 42, Kranj 110, Ljubljana 293, Maribor 57, Novo mesto 45 te 53 člana konjiče iz Ljubljane i 40 članova glazbe Sokola I iz Ljubljane, ukupno 640 članova u kroju. U ime Saveza SKJ položen je na spomenik venac. Primečeno je, što na toj svečanosti nije učestvovalo više članova u kroju.
ČOS izvestila je brzojavno Savez, da če na savezna takmičenja u odboj* ci, koja se održavaju dne 13. sept.
u Mariboru, poslati svoju vrstu od 6 članova. Vodi ih tajnik načelništva ČOS br. Benda Antonin i sudac za takmičenja u odbojci br. Opravil L. iz Kromeriža. — Zagrebačka župa pre-uzeče organizaciju takmičenja u od* bojci za članice i ženski naraštaj, koja se održavaju 20. o. m. u Zagrebu pod vodstvom br. Mačusa.
Pregled prostih vežaba za slet u Pragu, koji če se za župe Dravske ba* novine održati dne 27. septembra o. g u Ljubljani, provešče se za članove, muški naraštaj i za sokolske čete u vežbaonici Sokola II na realci, a za članice i ženski naraštaj pak u vežbaonici Sokola I na Taboru. Početak u 9 sati pre podne.
Vežbe članova za prijamni ispit za naredni savezni tečaj sastaviče br. Mač us.
Predloženi rukopis »Istorija telo* vežbe i Sokolstvo« pregledače br. Jeras.
Izveštaj delegata sa župskih sle-tova župe Osijek (delegat br. Jesih) i župe Tuzla (delegati br. Prosenc i s. Tratarjeva) primaju se na znanje. Iz* veštaji obaviče se u »Sokolu«.
O šestnedeljnoj prednjačkoj školi za članice u Pragu podala je zanimljiv i lep izveštaj s. Mačusova. Naročito ističe uzoran red i disciplinu, koja je vladala na tom tečaju, a koji je pola-zilo 41 sestra, medu ovima 9 sestara iz društava Saveza SKJ. — U buduče pripustiče se na ovakove tečajeve sa* mo članice sa župskim ispitom. Prijave vršiče se samo preko Saveza.
U eventualijama pozabavilo se je organizacijom Sokolstva, a pre svega odnosima izmedu načelništva i upra* va, što po nekim mestima ne odgova-ra ni sokolskom duhu ni propisima naše organizacije. — Glede društvenih znakova na vežbačkim majicama, ka* kovi su propisani za svečani kroj, na-metnula se misao, da li bi ih bilo uput* no opet uvesti pri takmičenjima i jav* nim nastupima, što bi u mnogočem koristilo.
ША1
Župa Kani a Cuka
SOKOLSKO DRUŠTVO BANJA LUKA. Prednjački tečaj.
Znatan priliv novog članstva u naše društvo izbacio je na površinu mnoga pitanja, o kojima se do sada samo govorilo, a sada ih valja i reša* vati. Jedno od prvih pitanja je pitanje prostorija za vežbanje — sokolana
Do prošle godine naše je društvo imalo svoje prostorije u vežbaonici preparandije, ali ih je moralo otstu-piti banovinskom pozorištu, koje je osnovano prošle godine i preči u zgra-du Sreskog načelstva, koja ni u kom pogledu ne odgovara jednoj sokolani, u kojoj bi se mogle razvijati sve naše snage Osim toga te su prostorije vrlo malene i niške tako, da ne mogu pri* miti ni staro naše vežbačko članstvo a pogotovo ne golcmi priliv novog članstva.
Ovo pitanje, koje je goruče, re* šiče se povoljno u najskorijem vreme* nu, jer je več prikupljena gradevna svota od blizu pola milijona dinara za 1'radnju jedne velike moderne urede-ne sokolene. Zemljište je društvo ima-lo več od pre u bližini Gradske bolnice. Planove za zgradu izradio je Odbor za gradnju Sokolskog doma. .ledino se još čeka, da se urede neka pitanja sa Vakufom glede otstupanja jednog komada vakufskog zemljišta, tako da bi dobili izlaz na dve ulice. Ovo tako važno pitanje, možemo reči, da je na dobrom putu svoga konač* nog rešenja.
Drugo, isto tako važno pitanje, je kadar dobrih i sokolski obrazovanih prednjeke. Bez valjanih prednjaka nema ni rada u sokolani, a naše društvo baš je u tom pogledu jako oskudevalo.
Moralo se je načeti i ovo pitanje i to je ovih dana i učinjeno.
Društvena uprava odlučila je da otvori tečaj za obrezovanje novih pred* njaka i prednjačica u trajanju od 6 nedelja. Po svršetku ovog tečaja pora* diče se, da i župska uprava u najkra-'čem vremenu otvori svoj župski pred* njački tečaj.
Tako če se u najskorijem vremenu barem donekle i ovo drugo goruče pi* tanje kod nas povoljno rešiti.
Društveni prednjački tečaj za članove i članice te muški i ženski nara* staj otpočeo je na 10. septembra o. g., a svršava se 22. oktobra. U tečaj se javilo 14 muških učesnika i 6 ženskih.
Prema programu, koji je stvoren, predavanja če se održavati utorkom, četvrtkom i subotom i to od 6 do 8 sati posle podne za članice i ženski naraštaj, a od 7 do 9 sati za muški naraštaj i od ® c*° sat' za članove.
U programu rada utvrdeni časovi *a pojedine discipline jesu: za sok.
• fdeju 4 časa (br. dr. Moljevič), admU s raciju i organizaciju 2 easa (br
z neisprosno grožnjo plohe in dežja uničili delo, priprave za prvi društveni nastop, A proti poldnevu so se raztrgali grozeči oblaki, prodrlo je solnce s svojimi skoro že samo jesensko-top-Hmi žarki. Oživel je zopet veselični prostor pridnih sokolskih delavcev in v kratkem so bila izvršena še zadnja dela na telovadišču in paviljonih. Z nepopisno naglico so tekle opoldanske ure; začela se je zbirati deca, nara-
jima vaditeljicama krasna šopka cvetja v znak hvaležnosti. Za njo so s strumnim korakom, po krasno izvršenem razstopu, prikorakali starejši člani zidanmoški (25) in z eleganco, eksaktno izvajali 2 prosti vaji, sestavljeni od br. Srečka Razpotnika. Kot naslednje točke so si v hitrem tempu sledile: 2 savezni prosti vaji članov (24), deca Radeče s posebnimi prostimi vajami (68), 2 savezni prosti vaji
Cisarž), redne vežbe 6 časova (br. Uroš Stefanovič), proste vežbe 15 ča* sova (br. M. Puhalo), ruče 8 časova (s. Vera Markovič za članice i ženski naraštaj, te br. Kastelec za članove i muški naraštaj), preča 8 časova (br. Puhalo), karike 8 časova, konj 8 časo* va, jarac 2 časa (predaju s. Vera Markovič i br. Sv. Cvjetič), igre 2 časa (s. Vera Markovič i br. Sv. Cvjetič), higijena i prva pomoč 2 časa (br. dr. Markovič), greda 1 čas (Vera Markovič), sokolski sistem 4 časa (br. Pu* halo), metodika i praktično vodenje 4 časa (br. M. Puhalo), sokolska istorija 2 časa (br. dr. Perenčevič), čunje* vi 2 časa (s. Vera Markovič) i različ* nosti 2 časa (s. Vera Markovič i br. M. Puhalo).
Nedeljom če biti zajednički ča* sovi iz higijenc, prve pomoči, istorije i organizacije te rednih vežbi od 9 do 11 sati do podne.
Imena nastavnika, označenih gore u zagradama, poznatih sokolskih rednika, najbolje su jamstvo za uspeh ovog tečaja, a učesnici koji su pristu* pili radu s največim oduševljenjem pobrače bez sumnje dobar uspeh na konačnom ispitu.
Župa Bjelovar
SOKOLSKA ČETA FERDINANDO-VEC.
Dana 23. augusta o. g. priredila je četa svoju zabavu sa vežbom i pret-stavom na koju su došla brača iz Dur* devca, te gradani iz Kloštra i okolišnih mesta.
Zabava je održana u bašči brata Puhača, a otvorio ju je brat starešina Kazimir Soštar sa lepim patriotskim pozdravnim govorom.
Prisutni Sokoli i gosti burno su klicali Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, kraljevskom Domu i Jugoslaviji, iza čega su bili pozdravljeni Sokoli iz Durdevca kao i sve prisutno opčinstvo.
Iza pozdravnog govora izveli su domači dobro uvežbani komad »Laža i pareleže«, a iza toga su brača iz Durdevca izveli pod vodstvom brata načelnika Valeka dve vežbe, a domača sokolska četa jednu i naraštaj jednu pod vodstvom brata načelnika Miloševiča uz veliko odobravanje prisutnih gostiju.
Po svršenoj vežbi razvila se zabava.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO ZIDANI MOST. Prvi javni telovadni nastop.
Nad ozko, globoko kotlino Save in Savinje, kjer leži Zidani most, v katerem je še pred nedavnim časom komaj ustanovljeno Sokolsko društvo razmahnilo v polnem obsegu svoje pe-roti, so se strnili črni oblaki in skoro
Vežbači Sokolskog društva Zidani raosl.
ščaj, članstvo, da sprejme bratska društva Radeče pri Zidanem mostu, Celje, Laško, Rimske Toplice, Zagorje, Trbovlje, Rajhenburg, Sevnica, Velenje, Sv. Jedert, ki so se mnogobrojno odzvala našemu vabilu in pripomogla k tako sijajnemu uspehu prireditve, ki se je vršila 6. t. m.
Ob 16.30 uri se je pričel telovadni nastop, ki ga je vodil načelnik br. Jože Strašek. Kot prva je prikorakala na telovadišče deca, naš ponos, 150 po številu pod vodstvom podnačelnice s. Stanke Baša in br. Jože Strašek-a; po dobro izvajanih vajah je podala svo-
članic (14), orodna telovadba na bradlji in drogu. Kombinirane vrste udeleženih društev in vrste iz Radeč ter kot zadnja 2 savezni prosti vaji moškega naraščaja (23). Zadivila so gledalce izklesana, zagorela telesa naraščajnikov; a že med izvajanjem prostih vaj je zopet začel padati dež, tako da je naraščaj med ploho ob močnem aplavzu gledalcev odkorakal s te* lovadišča.
Udeležnci so prevedrili ter se nato do pozne rane ure zabavali ob zvokih železničarske godbe, ki je neumorno igrala.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO TIVAT.
Prilikom rodendana Nj. Vis. pre* stolonaslcdnika Petra, mesni je Soko opet pokazao života i pružio nam je-dan ugodni i lepi prizor.
Na proglas opčinskog načelnika upriličila se jc uoči velikog dana bak* ljada sa mesnom glazbom okolo varo* š: a obala i kuče bile su lepo ilumi-nirane. U povorci su stupali pretstav-nici opčine, Sokolsko društvo sa član* stvom, naraštajem i pomladkom u odori, te omladina Jadranske Straže. Povorka sc jc na koncu zaustavila pred domom »Jadransko straže«, gde se je održala sokolska akademija, koja je u svakom pogledu vrlo dobro uspela, a bila je i lepo posečena, koli sa strane oficirskog kora, toli sa stra* ne članstva i prijatelja Sokola.
Akad;miju je otvorio sa prešlo* vom društveni prosvetar br. Sime Raj-čevič, koji je u lepim potezima pri* kazao svrhu ovc priredbe i zašto se ona upravo na taj dan daje, osvrnuvši se na Sokolstvo uopče te pozvavši pri-sutne, da uzdanici našoj, prestolonasledniku Petru, koji če znati sokol* skim korakom kročiti putem svojih slavnih preda, kliknu trokratni Živio1 Nato je glazbe otsvirala himnu.
Program akademije bio je biran. Izvele su se recitacije i razne proste vežbe, vežbe na spravama i skupine. Sve vežbe bile su izvedene precizno i skladno, što je učinilo vanredan do* jam na prisutne.
Posle akademije razvila se za-bava.
I ovo je jedan dokaz, da i u Tivtu može biti pravog sokolskog života poput ranijih godine, ako se rad u Sokolu shvati sa prave strane i njemu posvečuje ona pažnja, koju iziskuje sokolski duh.
Na sam rodendan Nj. Vis. Pre* stolonaslcdnika, otslužila su se u mornaričkom parku blagođarcnja sa strane katoličkog i pravoslavnog sve* čenika uz pratnju mornaričke glazbe. Sokolsko društvo je sa članstvom, naraštajem i pomladkom u odorama, te omladinom »Jadranske Straže« krenulo na čelu sa mesnom glazbom u park, gde je bila postrojcna četa mornara, oficirski kor i podoficiri.
Nakon blagodarenja upriličen je paradni marš, a zastupnik komanden ta III. P O. K , kapetan fregate g. Marjaševič, primo je čestitke sa stra* ne opčinskog načelnika g. Vuksano* viča, starešine Sokola br. Stojanoviča i pretstavnika drugih institucija.
Job.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO KRU5EVAC.
Sokolsko društvo Kruševac ozbilj-no je shvatilo važnost javnih nastupa, t. j. da Soko kraljevine Jugoslavije, pored ostaloga, ima cilj da preko so* kolskih društava, kao svojih jedinica, a putem javnih časova i akademija u svojim i u drugim mestima svoje oko* lice ti kojima nema sokolskih organi* zacija, jačaju i šire jugoslpvensku mi-
sao, prikazujuči gradanstvu disciplinu, bratsku ljubav, snagu i slogu izvodeči svoje vežbe.
Uprava ovog društva intenzivno radeči na napretku Sokolstva, priredila je sa svojim članstvom 8.. augu* sta o. g. uspelu akademiju u prostori-jama »Kur*salona« u Ribarskoj banji.
U 12 tačaka izveden je program na sveopšte zadovoljstvo mnogobrojne banjške publike, koja je svojom broj* nom posetom pokazala puno ljubavi prema ovoj narodnoj organizaciji.
Prve tačke izvela su muška i žen* ska deca. Sama njihova pojava izazva-la je opšte simpatije, a po lepo izvedenim vežbama publika ih jc nagradila oduševljcnim odobravanjem. Za nji* ma vežbao je muški i ženski pomladek proste vežbe. Naraštajci i nara* štajke izveli su veoma interesantne vežbe sa palicema i sa motkama, a članice vežbe sa svetlečim buzdovani* ma i sa veslima. Vežbe su izvedene sa neobičnom prcciznošču i lakočom, te su izazvale neobično dopadanje.
Najvažnija i naročito lepa tačka bila jc vežba članova na razboju. Poje-dinci su se odlikovali neobičnom tehnikom u izvodenju pojedinih sastava, da su izazvali pravo divljenjc, te su i oni požnjcli burne aplauze.
Pre izvodenja vežbi održao je do-kumentovano, prigodno i vrlo lepo predavanje br. dr. Tihomir Protič, pro* svetar društva sa temom: Značaj sokolskih javnih priredbi.
Ovakav efikasan, snažan i lep rad vrednih i agilnih kruševačkih Sokola, kojima jc ovo peti javni nastup (u to* ku ovog leta po dva javna časa odr* žali su u Kruševcu i Vrnjačkoj banji), zaslužuje puno priznanje gradanstva i služi kao primer rada na razvijanju Sokolstva.
Župa Kranj
IMENOVANJE ŽUPNE NAČELNICE.
Ze načelnico Sokolske župe Kranj je imenovana s. Šega Nada, učiteljica na Jesenicah in dosedanja namestnice župne nečelnice, za I. namestnico pa s. Horvat Lojzke iz Redovljice.
Župa Ljubljana
OKROŽNI ZLET RIBNIŠKEGA
SOKOLSKEGA OKROŽJA.
Dne 15. avgusta t. 1. ob 25 letnici * Sokolskega društva Ribnica in ob priliki, ko je razvil naraščaj svoj prapor, jc ribniško sokolsko okrožje priredilo okrožni zlet s tekmami članov, članic, moškega in ženskega naraščeja.
Slavje 25 letnice dela ribniškega Sokola je naznanil ob 'A5. uri zjutraj godbeni odsek z budnico po trgu tor tako vabil tekmovalce na borbo.
Točno ob И6. uri jc bil dan znuk za začetek, nakar so se vsi oddelki razvili po letnem telovadišču. Tekem sc jc udeležilo 5 vrst članov in 3 po* samezniki, ena vrsta članic, pet posn* meznic, dve vrsti moškega naraščaja, 2 posameznika, 3 vrste ženskega na* raščaja, 4 posameznice Vsega 69 tekmovalcev in tekmovalk. Tekme so trajale točno do 9. ure.
Ob 10, uri je bii sprejem gostov na kolodvoru. Zupo so zastopali brat* je župni starosta dr, Pipenbacher, taj* nik Flegar in načelnik Vrhovec. Po* vorka je krenila iz kolodvora z godbo Sokola I na čelu na telovadišče, nakar so se vršile skušnje za popoldan* ski nastop. Ob 12. uri se je vršil pod vodstvom br. V. Švajgerja na trgu promenadni koncert. Ob lA3.. uri je odkorakala povorka ob sodelovanju godb Sokola >1 in godbenega odseka Sokola Ribnica izpred meščanske šole na trg, kjer je predal društveni staro* sta br. Ančik v toplih in bodrilnih besedah naraščaju simbol, kateri naj jih vodi še vnaprej po Tyrševih načelih. Prapor je v velikosti 80 X 80, osnutek zanj je napravil br. J, Trošt, ravnatelj meščanske šole, ki je uporabil za to samo naše pristne ribniške motive. Vezenje pa je izvršila sestra F. Frico-va, učiteljica ženskih ročnih del na meščanski šoli, s pomočjo sestre Jur* jevčičeve in 2 do 3 naraščajnic.
Točno ob 4. uri je začela na telo* vadišču javna telovadba. Vsi oddelki so nastopili s praškimi prostimi vaja* mi za leto 1932., in sicer: ženski naraščaj pod vodstvom sestre Suherje* ve; vaje so bile dobro navežbane, le kritje je bilo v nekaterih momentih pomanjkljivo. Moški naraščaj je nastopil pod vodstvom br. Jurjevčiča. Izvedba in skladnost prav dobra. De* ca je nastopila skupno z raznimi igrami; telovadišče pripravljeno za 140 te* lovadcev, je bilo polno mladine, slika je bila zelo živahna. Članice so nasto* pile pod vodstvom sestre okrožne podnačelnice Mlakarjeve. Vaje so bile dobro izvedene in skladnost kakor tudi kritje prav dobro. Člani so nastopili pod vodstvom okrožnega načelnika br. Hočevarja. Vaje so bile dobro izvežbane, samo parkrat je trpelo kritje zaradi nepazljivosti. Kot po* sebna točka je nastopil ribniški moški naraščaj s kopji. 24 zagorelih nara* ščajnikov je prikorakalo s pesmico »Zovi samo zovi« pod vodstvom br. Jurjevčiča. Vaje so dobro izvedli, le kopja so bila za nekatere 'malo pre* težka. Deca, 36 po številu, je pod vodstvom br. Debeljaka in sestre Mia* karjeve, dečki z zastavicami, deklice z obroči okrašenimi v državni trobojnicami, poplavilo telovadišče Slika ji.' bila zelo pestra in vaje, ki so bile sku* pinske, so dobro izvedli. Posebna točka ribniškega Sokola, in sicer 8 starejših bratov, kateri so nastopili s precej težkimi vajami br. Hočevarja, katere so bile izdane za okrožje. Zal, da je bilo število tako majhno, je pač temu krivo dejstvo, da se starejši bratje okrožja premalo zanimajo i* krepitev svojega telesa Za vzor in spodbudo naj bi jim služili nastopajoči bratje. Ni bilo to samo nekako para* da, temveč vadijo ti bratje tedensko po 1 do 2 uri pod vodstvom br. Ju* vance st., ki je bil načelnik že ob društvenem rojstvu ter posveča še danes kot 60 letnik svoje moči Tyrševim naukom. Dokazal je ta nastop teh bratov, da se vkljub telesni teži in vkljub starosti da ohraniti telo gibčno in zdravo. Nej bi se mlejši bratje iz tega naučili, da jc neobhodna potreba podvreči sc strogi telovadni disciplini. Kot zaključna točka je bila orodna telovadbe. Nastopili so 4 oddelki: člani, članice, moški in ženski naraščaj, in to na dveh drogovih, dveh bradljah, konju, kozi, krogih, gredi in skoku v višino. Po končani telovadbi je bil zbor vsega članstve, nakar je g-župan Novak v kratkih besedah po* zdravil Sokolstvo v imenu ribniške obične, ter v imenu odsotnega sres* kega načelnika br. Placerja. Za tem nas je pozdravil v imenu župnega sta’ rešinstva župni staroste br Pipcnba-chcr ter v lepem govoru spodbujal Sokolstvo k nadaljnjemu delu. Ribniškemu društvu je iskreno čestital ter sc mu zahvalil za njegovo uspešno 25* letno sokolsko delo. Nato je br. N Marolt, predsednik sodniškega zbora razglasil izid tekem ter predal pre« hodne darila najboljšim vrstam, 10 sicer: za člane br. Rustiju iz Kočevja, za moški naraščaj pa br. Jurjevčiču M Ribnice. Preden se je razvila prijetna zabava, je pozval župni načelnik bral' Vrhovec vse društvene načelnike na važen sestanek, kjer je razvil do po* drobnosti program za bodoče delo v okrožju in župi. Vse točke so bile t ozirom na kratek čas kar so vaje izšle, še dobro izvežbane, vendar ne odgo* verja število telovadečih okrožnenn1 zletu.
Zbor ilr. načelnikov okrožja j« na svoji seji že v novembru 1930. skje; nil, da sc vrši okrožni zlet ob prilik' 25 letnice najstarejšega društva in matice tako rekoč celega ribniškega okrožja. Okrožna društva, katera svoje nastope po večini absolvira*® povsod z obilno udeležbo Ribničanov, pa so se ravno za ta zlet držala zelo rezervirano. Resnica je, da smo morali udeležiti 7 javnih okrožni društvenih nastopov, poleg tega
Občni zbor
Društvo za zgradbo Sokolsk' M’ doma v Sp. Šiški sklicuje •zJe-‘IU1n'ii. čni zbor na dan 20. septembru ob ‘A9. uri v prostorih hotel Bell«
Dnevni reti' ZgrHo’bo Soko s doma.
proslave 100 letnice rojstva najstarej* ega Sokola, ki nam je dal prvo slo* vensko telovadno terminologijo, Fr Levstika v Velikih Laščah, in so posa* me/ni bratje finančno trpeli, a vkljub temu število telovadečih za okrožni nastop ne opravičuje ničesar in nikogar, in tu se da mnogo misliti o disci* pliniranosti.
Naj se še na kratko povrnem k tekmam. Take tekme v okrožju so jako dober preizkusni kamen o delu v okrožju in se morajo vršiti vsako leto. Je tudi gotovo, da se morajo vršiti samo tam, kjer je na razpolago zadostno veliko telovadišče in pa vse potrebno orodje. Končno naj še omenim, da je br. društvo Sodražica do* bro razumelo pomen tekem v okrožju, kar kaže dejstvo, da je okrožju darovalo dva krasna prehodna darila, za kar mu na tem mestu bratska hva* la. Enako tudi tvornici telovadnega orodja br. Oražmu, katera nam je dala na razpolago vse potrebno orodje.
H.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO TEZNO.
Sokol Tezno pri Mariboru je otvo* ril dne 6. sept. t. 1. svoje letno telovadišče, katero si je v par mesecih uredilo članstvo potom prostovoljnega »kuluka«. Telovadišče je eno izmed najpripravnejših in ko bo popolnoma urejeno, bo menda naj lepše cele Sokolske župe Maribor. — Telovadni nastop popoldne ob lepem vremenu je uspel kot I. nastop mladega društva v vsakem oziru dobro, tako glede članstva, kot naraščaja in dece. Videli smo, da je tehnično vodstvo v veščih rokah in da je sokolski materijal ono izborno testo, iz katerega se bo dalo narediti prvovrstne telovadce in telovadke, če se bo v dosedanjem pravcu nadaljevalo. Ker se je odpeljalo baje nad 80 Tezenčanov ta dan v Ljubljano k odkritju spomenika kralju Petru Osvoboditelju, ni bilo domačinov ravno veliko prisotnih na tej sokolski prireditvi. Pred javnim nastopom je pozdravil starosta »Sokola Tezno« br. Tomažič Ivan najvišjega zaščitnika Sokolstva, milega našega Vladarja in njegovega prvorojenčka Petrčka, ki je imel ravno ta dan proslavo svojega rojstva; nadalje g. dr. Vrečerja kot zastopnika srez. poglavarstva, br. Lint-nerja kot zastopnika Sokolske župe, br. Kendo kot delegata Sokola I in Narodne odbrane ter vse došlo član* stvo Sokolskih društev: Sokol I, Maribor, Studenci, Podbrezje in Razvanje in celokupno ostalo občinstvo. Br. Lintner je v imenu župe z izbranimi besedami obrazložil pomen prireditve in bodril na nadaljnje delovanje, brat Kenda pa je k temu še z zanosom dostavil, naj nikdar ne pozabimo onih naših mučenikov v Bazovici, ko j ih žalostna obletnica je 6. septembra.
Po končanem javnem nastopu sc je razvila prijetna narodna veselica ob zvokih lastne tezenske sokolske godbe na pihala, katera se je izkazala v vsakem oziru, zlasti še pri prostih vajah. Priporočamo to godbo za javne nastope vsem sokolskim društvom naše župe kar najtopleje. — V okusnih šotorih so nam postregle narodne dame z izbranimi jestvinami.
Ko bo priredil »Sokol Tezno« prihodnje leto zopet svoj nastop, se bomo drage volje odzvali vabilu in pohiteli na Tezno, ker smo se prepričali, da je društvo vredno veliko številnejšega poseta, kot dne 6. septembra tega leta.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLIVNICA.
Na Mali Šmaren je priredil slivniški Sokol svoj prvi telovadni nastop. Ob ogromni udeležbi občinstva, sosed« n ih bratskih društev, čet in voda 45. p. p. ter strelcev z praporom se j e otvorila ob pol 15. uri povorka skozi vas, pred spomenik padlim voja* kom, kjer je slivniški Sokol položil ve* nec. Med burnimi ovacijami je prispe* la povorka skozi tri slavoloke na zlet-no telovadišče, kjer jc pozdravil goste starosta br. Klasinc in se spomnil med drugim lOletnice vladanja Nj. Vel. Kralja. Za njim je povzel besedo zna* ni sokolski delavcc in organizator br. ( ižek, ki jc v krasnem govoru omenjal obletnice rojstnega dne N j. Vis prestolonaslednika Petra, staroste S K J, obletnico izročitve novih zastav naši vojski ter bazoviške junake, nakar se jc pričela telovadba.
Telovadni spored je obsegal 14 točk, kljub temu pa je bila telovadba zaradi vzorne organizacije in točnosti v 2 urah izvršena. Telovadni spored je vodil br. čiček.
Po telovadbi pri kateri jc neumorno svirala sokolska godba iz Terna se je razvilo na verandi br. Lesjaka neprisiljeno sokolsko veselje.
/upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO OSKORUŠNO.
Dne 25. augu.sta održalo je mlado Sokolsko društvo Oskorušno na polu-otoku Pelješcu svoju prvu akademiju. Društvo je osnovano 25. marta o, g., je je saila nakon pet meseci opstanka javno pokazalo svoj rad, koji je zaista ‘eP • uspešan.
Akademiju je otvorio sa lepim patriotskim govorom društveni starešina br. Martin Sinkovič.
Zatim su počele vežbe, koje su izvadale sve kategorije i to veoma le* po i doterano. Prisutna publika pozdravljala je sa burnim aplauzom vež* bače i njihovog agilnog vodu i učite* Ija br. Pera Tutiča, koji je najviše do-prineo, da je akademija tako lepo uspela, jer je neumorno radio sa svojim marljivim vežbačima.
Svaka kategorija nastupila je po dva puta, a nakon akademije razvio se je ples uz sviranje tamburaške sekcije društva Trpanj pod vodstvom br. Jo* za Viličiča.
Br. Pero Tutič zaslužuje svaku hvalu, što je tako kroz kratko vreme dobro izvežbao sve kategorije i to bez ičije prednjačke pomoči, tim više kad se zna, da su svi naši vežbači poljopri-vrednici i da do sada nisu imali uopče pojma o Sokolstvu i o sokolskim vež* bama, u kojima su tek početnici. A i sam br. Tutič nije boravio stalno u Oskorušnom, jer je kao poljodelac za* poslen sa svojim radom, a tek nede-ljom i svecom, ponekad i naveče, ne tražeči pocinka, doleteo bi u Oskorušno da sa svojom bračom nastavi sa sokolskim radom, da podučava i pot* pomaže. Stoga mu naše društvo za njegov požrtvovni sokolski rad izriče svaku hvalu i priznanje, sa željom, da i nadalje ustraje na širenju i ja* Čanju sokolske misli medu našim na* rodom.
Župa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO.
—	Telovadni nastop.----------
V nedeljo 12. julija je imel naš Sokol svoj nastop, ki je izpadel v gmotnem in moralnem oziru nadvse častno in zadovoljivo.
Točno po programu so se zbrali Sokoli z deco in naraščajem pred Sokolskim domom, od koder je odkora* kalo celokupno Sokolstvo s 5 prapori in vojaštvom ob zvokih novomeške godbe na telovadišče	*
Nastopa in sprevoda so se udele* žila bratska društva: Mokronog, Št. Jernej, Toplice in Trebnje.
Po prihodu na telovadni in vese* lični prostor na Loki se je pričel jav* ni nastop.
Prvi so bili naši malčki — 16 deč* kov in 21 deklic, ki so izvajali skupinske proste vaje z okrašenimi obroč* ki. Buren aplavz je nagradil deco za res lepo izvajanje. Nastop dece bi bil mnogo številnejši, pa je bilo mnogo dečkov in deklic odsotnih na počitnicah. Nato je nastopila mokronoška de-ca (12), ki je pokazala strumnost in eleganco v vajah, ki jih je sestavil br. dr. Škulj iz Mokronoga, njen idealni voditelj in vaditelj.
Zelo lepe so bile proste vaje za zlet v Prago, ki jih je izvajal moški naraščaj (48 dečkov). Precizno izva* janje, odličen nastop je ponovno po* kazal, da je društvo nanje opravičeno ponosno. Želi so zato živahno pohvalo gledalcev. 26članski ženski nara* ščaj ni zaostajal v ničemer za njimi. Splitske vaje je podal z eleganco in živahnostjo mladih in gibčnih postav.
Za temi je 36 naraščajnikov nastopilo z splitsko vajo s palicami.
Moška deca iz Toplic jc uvedla v naše običajne programe novost, ki kaže, da sc budi že v mladih prsih sil* na volja do boja in zmage. Nastopila je s puškami.
Člani (38), ki so prišli za tem na telovadišče, so strumno izvajali proste vaje novomeškega okrožja ter L savezno vajo.
Članice (38) so nastopile z 1. sa* vezno vajo. Tudi to izvajanje je bilo dobro.
Hvalevreden je bil nastop z igra* mi, s katerimi sta nas razveselila moška in ženska deca.
Tej res lepi epizodi so sledile naj* težje splitske vaje članov (9).
Veliko vaje je potrebno za težke splitske vaje s kiji, s katerimi so nastopile še članice '(21).
Obilo aplavza so bili deležni go* jenci grmske kmetijske šole, ki so pokazali res lep napredek v vajah sokol* skih čet. Njih vaje so končale z lepo skupino, vrh katere je plapolala državna trobojnica in je skupino sprem* Ijalu godba z državno himno.
V orodni telovadbi, ki je kronala vso prireditev, so pokazali vsi oddelki res veliko sposobnost in posamezni telovadci so nas naravnost očarali. Tu* di občinstvo sc jim je pokazalo hvaležno. Navdušeno ploskanje je spremljalo njih izvajanja.
S tem je bil telovadni program izčrpan in vse Sokolstvo se je zbralo na telovadišču, kjer jih je br. starosta Marinček nagovoril in jih v temperamentnem in stvarnem govoru pozival na delo za kralja in za ljubi dom.
Po končanem sporedu se je razvi* la prava narodna veselica.
Žil ju« \ovi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO CRVENKA.
Dne 22. augusta o. g. održana je
svečana akademija Sokolskog društva Crvenka Svi, koji su ovu akademiju posetili, mogli su primetiti jedan zna-
tan korak napred, koji jc učinio naš Soko. Lepe vežbe devojčica, koje su
bile veoma teške, izvedene su veoma skladno i sa lakočom. Nastup ženskog naraštaja, (koji se je po prvi put po* javio znatno pojačan, bio je burno pozdravljen. Vežbe su izvedene od* lično. Muški je naraštaj vežbao vež* be za veprovački slet, koje su lake ali lepe. Nastup ženske dece sa izved* bom »igre na donjima« doživeo je bu-ran i zaslužen aplauz. Članice su iz-vele lepe simboličke vežbe sa pantlji« kama, čiji je efekat pod svetloŠću te* flektora bio još jači. Opet ženska de* ca sa vežbom »ervenkapa«. Na pojavu ženske dece koja su bila obuče* na kao »ervenkapa« i triju medveda — lepo i:ivedene vežbe požnjele su frenetičan aplauz Mora se reči, da bi nam na ovoj tačei mogla pozavideti i jača bratska društva. Vežbali su još članovi proste i vežbe na razboju, pa su i oni dokazali, da zaslužuju pohva-lu. Divna je bila simbolična slika svih vežbača zajedno, koja je pretstavljala ropstvo i oslobodenje.
Primetilo se je, da je ova naša akademija ostavila dubok utisak na posetioce iste, a najviše na naše su* građane Nemce, koji su ovim bili izne-nadeni.
Intenzivan rad u sokolskoj vež* baoni nije bio dakle uzaludan, več je urodio novim sokolskim uspehom. Ovakovih uspeha iz svega srca i že* limo našem mladom Sokolu ovde na granici, jer če samo tako doči do ko-načne pobede. — M. P.
Župa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Izvršni odbor stvorio je na svoj oj sednici od 28. audusta o. g. sledeče, važni je zaključke: Na konstituirajuču skupštinu sok. jedinice Petrova c, u nedelju 30. augusta o. g. odrcđuje se načelnik Sokolskog osječkog okrožja br. Šafar Jardo. Na konstituirajuču skupštinu sok. jedinice Lug i na jav-nu vežbu društva Darda u istom mestu u nedelju dne 30. augusta o. g. zaključuje se da se izašalje brat Franjo Babič, župski prednjak. Prema izvešču brata načelnika, a na raspis saveznog načelništva, za utakmicu za savezno prvenstvo u odbojci, zaključuje se, da se vrsta članova društva Vukovar, kao prvaci župe izašalju na ovu utakmicu u Maribor dne 13. septembra o. g. kao župska vrsta. U tu svr-hu votira se za ovu vrstu i vodu vrste putni trošak. Kao župski izaslanik od-reduje se Andrija Šijanovič, načelnik okružja i društva Vukovar.
U selu Lugu (Baranja) osnovana je dne 30. augusta o. g. Sok. četa U prv.om redu je to zasluga Sok. društva ti Dardi. gde je centar sokolskog po* kreta za Baranju. Sok. društvo Darda, pored svog unutarnjeg, aktivnog ra* da. čini sve moguče i na razvijanju So* kolstva u okolnim mestima. U tome cilju prireden jc 30. augusta javan čas u Lugu. — Lug je jedno malo mesto naseljeno Madžarima te se u svakom pogledu napreže, da ne zaostane za ostalim susedima, a u pogledu Sokolstva je sada u ovom kraju prvo od svih mesta, naseljenih nacionalnim manjinama. Ovaj javni čas bio je naj* bolji dokaz, koliko je Lug zagrejan za osnivanje Sokolske čete. Lug je prire-dio jedan veoma bratski doček Soko* !;rna iz Darde Na ulazu u selo obra-zovana je povorka sa konjicom, škol* skorn decom, vatrogasnom muzikom i meštanima, sa svojim vrednim belež* nikom Odabašičem na čelu, kome pri* pada velika zasluga za uspeh toga dana. Posle izmenjenog bratskog pozdra* va, povorka je krcnula ulicama iski-čenim državnim zastavama ka sleti* štu, uz sokolske pesme i marševe. Na sletištu se sakupilo oko 60 vežbača. U to je i stigao starešina Sok. društva Darda i prosv. nadzornik za Sok. okružje Osijek, brat Stevan Šapinac. Na veliko zadovoljstvo Sokola i naro* da pojavio se u pratnji starešine i ko* mandant osječke divizijske oblasti general g. Brašič sa načelnikom, sreza Legetičem. Brat Odobašič pozdravio je ^oste i sav okupljeni narod dobrodoš* licom, ističući pri tom cilj i važnost Sokolstva uopšte, a posebice za Lug. U ime Sokola odgovorio je starešina brat Šapinac, završujuči svoj govor sa poklikom: »Da živi prvi i najveći Soko Nj. Vel. Kralj Aleksandar I ! Da živi starešina SKJ Prestolonaslednik Petar!« Muzika je tada intonirala hi* mnu, Na sletištu je bilo preko 1000 duša. Program su izveli Sokoli iz Darde svih kategorija na spravama i sa prostim vežbama. Program je tra-jao jedan sat i no, a uspeh je bio mo* ralni i materijalni odličan. Posle pro* grama priredeno je na sletištu narod* no veselje. —
SOKOLSKA ČETA PODGRADE.
Sokolska četa u Podgradu proslavila je vrlo svečano rodendan svoga starešine Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, a ujedno tada i lOgodišnjicu stupanja na presto Nj. Vel. kralja Aleksandra I-
Na 6. septembra pre podne prisu-stvovala je naša četa blagodarenju u Nijemcima, a posle podne sve se pripravljalo za svečanost, koja sc jc ima-ia održati u 7 sati naveče. Več u 6 sati sjatilo se čitavo selo pred sokolanu, a bilo ie takoder i mnogo mladeži iz
okolflih sela. U 7 sati skupila se je pod zastavom i naša sokolska četa. rod jednim prozorom šokolane ftala-zilc su se divno iskičene i osvetljene slike naših dragih i milih sveč a ra Nj. Vel, Kralja i( Nj, Vis, prestolonaslednika Petra. Najednom je počela prava grmljavlna mužara, dok su mnogobroj* ne i raznovrsne rakete osvetljavakj čitavo selo. Sokolska je Četa tada ot-pevala državnu himnu pod ravnanjem prosvetara br. Krasnika Matije, učitelja, nakon čega su zaorili oduševlje-ni poklici Nj. Vel. Kralju i Nj. Vis. Prestolonasledniku. Zatim je starešina
br. Bosančič Marijan održao vrlo lep patriotski govor, prikazavši iserpno život i dela Nj, Vel. Kralja i Njegovu slavnu vladavinu Govor br, starešine popraeen je oduševljenim poklicima Kralju i Prestolonasledniku. Zatim je devojčica Flanjak Jelka deklamovaia prigodnu pesmicu »Ziveo Kralj«, dok je tamburaski zbor otsvirao nekoliko pesama, a zbor čete otpevao je »Oj Slaveni«, Zatim se razvilo narodno veselje.
Ovom prilikom prijavio se je do* sta velik broj mladiča u naraštaj i | članove čete.	B. M.
Župa Tuzla
IV. ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Ovaj tečaj održan je istovremeno sa učiteljskim tečajem imajuči 60% predmeta zajedničkih sa ovim. S time se je trošak režije za oba tečaja raz-
spomenuti: To su: Bijelina i Grača-niea.
Večina ih je došla na ovaj tečaj sa vrlo malo predznanja, što je posve-ma razumljivo, kad znamo, da samo
Učesnici župskog prednjačkog lečaja, održanog od 3. do 22. augusta o. g. u Lukavcu
merno smanjio i nastavnici su bili bo- I nekolicina društava naše župe ima Ije iskorišteni. Tečaj je pohadalo i J organizovane prednjačke zborove i vo-uspešno završilo 14 brače i 6 sestara, j di sistematsku brigu o prednjačkom koji su bili iz 10 društava (od 23 što j naraštaju. Ali i to se stanje u našoj ih župa broji) i to: iz Kreke 6, Tuzle župi stalno popravlja, zahvaljujuči baš
tim župskim prednjačkim tečajevima.
Celokupni uspeh bio je vrlo do-bar, a i disciplina je zadovoljila. Te-čajnicima je poklonjen po 1 primerak župskih izdanja kao i učiteljima.
župa broji)
4, Lukavca 2, Bukinja 1, Doboj 1, Za-vidoviči 1, Žepče 1, Kladanj 1, Brčko 1 i Ugljevik 1. U našoj župi ima društava, koja nisu poslala još nikoga ni na jedan župski tečaj. Vredno ih je
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN.
Sokolsko društvo Varaždin proslavilo je na dostojan način rodendan saveznoga starešine N j. Vis. prestolonaslednika Petra. U subotu pred*
veče obišla je sokolska glazba gvad svirajući rodoljubne koračnice, a naveče priredena je u gradskoj gomba* oni svečana akademija, koju je pose* tio lep broj gradanstva sa pretstav* nicima gradanskih i vojnih vlasti.. Akademiji je prisustvovao ceo odbor župe na čelu sa starešinom bratom Belčičcm.
Starešina domačeg društva brat Stjepan Novakovič otvorio je sveča* nost zanosnim govorom, u kojem je u prvom redu pozdravio visokog Svc-čara, kome je otposlat i pozdravni telegram. Govorio je zatim o predaji jugoslovenskih barjaka našoj heroj-skoj vojsci, te komemorirao žrtve pa* le pred godina dana kod Bazovice. Sokolič Milan Fara deklamovao je Šantičevu pesmu »Jcdinstvu«, nakon čega je zapoeco telovežbeni deo ака-demije Mladi ženski naraštaj pod vodstvom brata Šuligoja nastupio je u odlično izvedenoj vežbi s ružama. Svom preciznošču izveli su naraštajci vežbu »Trokut«. Njih je predveo br. Merlič. Najlepšu tačku izvele su članice. Njih sedam, pod vodstvom se* stre Marije Steh, odvežbale su sa mnogo clegancijc vežbu sa rek e timi*. I »Osmica«, koju su izveli članovi, vrlo se je svidela. Ta teška vežba, koju je brat Šuligoj uvežbao kroz vrlo kratko vreme, izvedena je tačno i bez najina* nje pogreške. Akademiju završip je naraštajski odeo na preči. Kod te vežbe istakli su se pojedinci sa teš-kim sastavima. Na akademiji i posle iste svirala je sokolska i vojna glazba. Sledečcg dana prisustvavalo jc domače društvo sa bratskim četama iz Sv. Ilijc, Biškupca, Vidovca, Trnov* ca, Črešnjeva, Beletinea i Sračinca vojnim svečanostima. Unatoč vrlo ružnog vremena sudelovalo je Sokol* stvo i kod mimohoda.
UTAKM1CE U ODBOJCI.
Unutar naše župe održano jc 8. o. m. natecanje u odbojci. Natecanju pristupilo je sedam vrsta. Zbog kiat-koče vremena mnoga društva nisu mo* gla da uvežbaju svoje članstvo u tOj igri. Tim vcčma valja pohvaliti brat* ska društva iz Draškovca, Čakovca i Varaždina, koja su odaslala na natecanje po dve vrste te četu iz Sračinca, koja je jedina od četa nastupila Rezultat takmičenja je sledeči: naraštaj Čakovec iDraškovcc 30:0, Varaždin-Čakovec 30 :6, članovi Sračinec-Draš-kovcc 30 : 10, VaraždimSračinec 30 : 1 i Varaždin*čakovcc 30 :2. Izvan nateca-nja odigrali su jedmi utakmicu Va* raždin članovi sa Varaždin narašta
jem sa rezultatom 30 :12. Obe vrste iz
Varaždina kao pobedničke bile su na saveznim natecanjima u Mariboru.
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA IVANEC.
Na 6. 'septembra priredilo je to agilno mlado društvo svoj godišnji
javni nastup, Loše vreme, koje je tra* jalo sve do pred početak same vežbe, sprečilo je dolazak večeg broja Sokola, koji su obečali doči na tu vežbu. Na* pose se je žalio izostanak Varaždi-naca. Na vrlo ukusno uredenom _saj-mištu došli su Sokoli iz svoje vež-baone u povorci. Poseta vežbe bila je usprkos lošeg vremena dobra. Vežbi I su prisustvovala društva iz Marušev* | ca, Vinice i Lepoglave te čete iz Kle* novnika, Kamenice, Kuljvčice, Petri* janca i Bcdnje. Prisutne pozdravio jc starešina domačeg društva brat Vladimir Rožič, a prosvetar društva brat Branko Borovečki održao je lepo pri-godno predavanje, setivši se i istarskih žrtava. Na vežbi nastupili su sledeči: Jvanec članovi (10) praške proste vež* be, Ivanec muški naraštaj (17) vežbe s puškama, ženska deca (14) vežbe s vencima, članicc (10) praške proste vežbe, Klenovnik članovi (16) praške vežbe, Ivanec ženska deca (13) vežbe na kladi, muški naraštaj (12) proste vežbe, te članovi (8) vežbe sa sablja ma. Na spravama (visoke i niške ru; če, konj, kozlič, klada i karike) nastu* pilo je šest vrsta. Sve vežbe izveden? su dobro, a največma su se svidcle vežbe s puškama i s venčičima. Župu jc zastupao brat dr. Šantl.
JAVNA VEŽBA SOKOLSKE ČETE TURČIŠČE.
Na 23. augusta održala je Sokolska četa Turčišče svoju prvu javnu vežbu. Poset bio je vrlo dobar. Na vežbu su pridošla i Sokolska društva
Kupujemo
suhe jestive glji-
ve te sve vrsti ze
maljskih piodina
Sever & Ko
LJUBLJANA
iz Preloga, Donjeg Kraljevca, Hoclo šana, Male Subotice i Dekanovca. Kas-pored vežbe bio je sledeči: ženska deca, muška deca, muški naraštaj, članovi. Potonji nastupili su sa praškim prostim vežbama, sa skupinama i na spravama. Pre vežbe bio je doćek i pozdrav gostiju, a zatim povorka kroz mesto.
SOKOLSKO DRUŠTVO DRAŠKO-VEC.
Povodom rodendana Nj. Vis. prestolonaslednika Petra priedilo je naše društvo malu proslavu. Nakon mise, kojoj je prisustvovalo sveukupno članstvo, održan je nastup sa ovim programom: 1. predavanje prosve* tara društva br. Jurja Kosa, 2. članovi
praške proste vežbe, 3. naraštaj praške proste vežbe, 4. vrste članova i nara-štaja na preči i 5. odbojka izmedu članova i naraštajaca.
JAVNA VEŽBA U MALOM BUKOVCU.
U nedelju 30. augusta o. g. odr-žana je prva javna vežba u Malom Bukovcu uz sudelovanje društava iz Ludbrega, Rasinje, Donje Dubrave, Le-grada i čete Veliki Bukovec. Priredbi prisustvovalo je mnoštvo naroda iz mesta i okolice. Župu su zastupali bra-ča dr. Makso Dimič i Ivan Musič. Pre nastupa prošla je lepa povorka uz pratnju domače i Iudbreške glazbe kroz mesto te stigla na ukusno ure-deno vežbalište. Nastupilo je: 51 član,
8 članica, 60 naraštajaca, 10 nara-štajki, 23 muške i 11 ženske dece. Sve vežbe izvadane su uz pratnju glazbe precizno i ubrale su mnogo odobra-
vanja. Vežba je završena govorom starešine društva br. Dragana Leinera, koji je narod popratio poklicima Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji.
Br. 1702/31.
Natječajni oglas na mjesto strojara opčinskog vodovoda
Raspisuje se natečaj na mjesto strojara opčinskog vodovoda pri ovoj opčini uz mjesečnu pla= tu od Din 1500.
Natjecatelji imaju priložiti molbi:	domovnicu,	krštenicu,
uvjerenje o moralnom i političkom
ponašanju, uvjerenje o sposobno« sti i uvjerenje o dosadanjem službovanju. Poželjno je da bude sokolski prednjak.
Rok nat ječa ja traje do J. oktobra o. g.
Nastup službe dana 29. oktos bra o. g.
Opčinska Uprava.
Novalja, dne 30. aug. 1931.
Dr. I. Mar kov in a s. r.
Cf><
»M«
>■*
HM
M.
Cb
(Si
0
sr
©
M*
<n G
</k
h*.
1
a
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cestal6
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Hote! - Pension
Vlastito kupalište
„JADRAN44 SUŠAK potpuno renovirano
Pod n o v o in upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
Naročajte vsa tiskarska dela ga sole, društva,
župe in Savezz v Učiteljstvi tiskarni v Efiiblfani
Issgolavlfamo vsa dela po stelji v latinici
ali v cirilici
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oraiem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
			
ХтшМш. Ш		X	b
	R		
			
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — II u-strirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881.
»IZVOR«
veletrgovina galanterijske, nlrnberške i kratke robe
= SUŠAK. =
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produlJenaZvonimirova ul.92
KU$E|E
vse/i vrsl p o folog rafij a/v. ali ri s bah. i x v i* § uje
najscrtidnejŠe ki iŠ a rno
ST'DIU
lil) BI) ANA
DALMATINOVA 1J
Najjeftinije sokolske potrepštine dobiju se kod
G. Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
■■■■■ Zagreb, Frankopanska 9 ■■■■■
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Paltfć Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža* Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte. — Cene jako Za točno in solidno izdelavo jamčim. ————-
zmerne.
Prva Češka tvornica muzičkih instrumenata u Moravskoj
Josip Lidl
u BRNU (Čehoslovačka)
Dobavljač Jugoslovenskih i češkoslovenskih vojničkih glazba i sokolskih jedinica
Dobavlja prvorazredne instrumente uz mirne cene. — Cenike badava.
Osnivanje sokolskih glazbenih sekcija uvađa sa uspjehom, tvornica glazbala
ч
Ani. Janda, Hodonin
■gggČ. S, R.——
Također i glazbala rabljena, dobro uređena i ugodena dobavlja uz najnižje cijene. -Informacije daje Ad. Kubiček, kapelnik sokolske glazbe, Rakovac 20. p. Karlovac.
KliSeie
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon štev. 2495
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku kniižmcu
I.	sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
П.	„	Ing.	Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer	i cilj.
„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
„	Dr. Miroslav Tjrri: Sokolska gesla.
n	Jan	Pelikani Dr. Miroslav Тугб.
„	Jan	Kfen: СЦј sokolskih te£enj.
Svaka sveska stoji 3 Din
Ш.
IV.
v.
VI.
vn.
ORGANIZACIJA
Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
U tvrdom povezu 20 Din
PUTEVI I C1LJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
РгацЈо Mučust ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
lO-J.-- 11	----- ------ -——
ZJugoslovenska Sokolska ^Matica
£jubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 I Račun ooštanske šiedionice £jubljana 13.831
Državna željezara
Poštanska, telegrafska i željeznička stanica
Vareš ~ Majdan
*
Preduzeće posjeduje 4 rudnika željezne rude, dvije visoke peci, Ijevaonicu željeza, metala i Čelika, te mašinsku radionicu.
Rudarski proizvodi: Hematit sa 60% sadržine željeza, limonit i siderit sa 50% sadržine željeza.
Proizvodi visokih peči: Martinovo i Ijevaoničko sirovo željezo, te zrcalasto sirovo željezo.
LJevaonlca proizvada: Odljeve od sivog željeza do neograničene težine, vodovodne cijevi svih dimenzija prema njemačkim norma-lijama sa kolčakom i peleŠom, sa svim armaturama. — Kanali-zacioni i gradjevinski lijev. Trgovački lijev i peči. — Strojne dijelove za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. Metalne dijelove i elektro - čelični lijev.
m
Izdaje Save/. Sokola krati
Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Slfepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu I oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska liskama (predstavnik Frencž SlrukelJ); svl u Ljubljani