
==

-Kc)—

~ 6 Y-(


s-<f~  —4>

v^RPlals

j£ >

‘ ~^/* y

fJsTANKA VRAZA.^;

& X^\ r^K A  $


G

5

Qjl>rugi dio.^O

4?

; GLASI IZ DUBRAVE ŽEROVINSKeI

O vj

GUSLE I TAMBURA-JgA

v.%

Izdaje Matica ilirska.

'O':

Au-

af&fK

U ZAGREBU.

BKZOTISKOM DRAGUTINA ALBRECHTA.

1864 .

*9-

— ex^©(

9

C

©




fiiLASIi


-*t\


2r C ^^"^ , --v "

IZ DUBKAVE

"V

-*' * K

X C'""' ■*■ c  '&

v Q|r ZEROVINSKE. JQ

& _ Juj? x' w s*'x a-V,-


v^* y

Uk ^ K

?

H;'povesticeT;

—■ r u- od —

^Jb.  JbSTASJJSA V»A8&/* ly

■&S -4


V


-Drugo izdanje, troskom Matico ilirske,.

K9W K
LYCE.iL
BIHMOTHSk

BRZOTISKOM DRAGOTINA ALBRECHTA

'-■.z"'

U ZAGREBU.

tAGUTH

I8C4.

)xs-~

>m


jr,-' k I, T \  I {

Bl> y«I'£ MOeMT. JIBTa

Haci oti>  qacy tcmh-sh,  TeMHBH ;
Ho 3apoiiHjiaeb n-BCiia aia
Tj[y6oKo et>  naMHTH moch.

1’uškm.







V5^~

rj&T?.. v  i , a ,

, M,  žlezah ko rob tvrdo svezan,

O

"' Goječ samo jedmi želju,

Jer povali na postelju
Jadna mene zla bolčzan.

Stadoh vapit s tugom mnogom:
»Gde si sestro? ah priskoči,

Te mi sklopi rukom oči :

Ja umirem■ • Anko! • -s Bogom!“

VIII

Al nje nebi do uzglavlja,
Razstavljaše medjaš naju,

Te izručih vks u vaju
Opeta se snu bez zdravlja.

Pristupiše mečte plahe —

Ko jeseni listje šume,

Cudan oganj noseč u me,

Oko duše grozne strahe.

Pa kroz sanak vidšh jadan
Gde ja brodih val bez čuna,
Mesta projdoh groze puna,
Gde hodjaše lav ne vladan.

Tu nasrne na me smžlo
Besneč, preted ah! neznano,
Kao pod mačem — napadano
Da uzdrkta moje tdlo.

Al se u taj čas ujavi
(Neznani odkud) sestra mila,

Pa odgoni sva strašila,

Vks od duše san nezdravi.

Te mi utre blagom rukom
Izmučeno, znojno čelo,

Nudeč drugom hladno jelo,

Da mi digne oganj s mukom.

„ Odkud, Anko ?« — ja zapita’,
„ Sta te tako brzo doni ?

Te ti meni bol ukloni
I vidjenja grozovita."

„ „ O moj brate, ozdravio !

Mene sinoč jad obuze,

Stadoh sluteč ronit suze,

Sto si se ti razbolio.

X

)

)

)

(

)

„„Tim zamolih višnjeg Boga,
IJa mi milost tu udili;

Da se duša ma odkrili

1

K tebi tešit jada tvoga.

„„ Višnji smernu molbu začu;
Pa na krilma od ljubezni
Sije ju k tebi, u bolčzni
Da te tčši i u plaeu.““

j

Tako sbori sestra Anka;

A ja livalee višnjem Bogu,
Stadob ronit suzu mnogu,

S koje preuuh svitom danka.

J

Baztvorivši oči jadne,

Smotrih gdč si ti, Dragojla,
Rukom obraz moj hladila
Nudeč drugom jela hladnč.

XI

Odtli znadern, posestrima!

Da si duša sestre moje,

Ku mi nebo poslalo je,

Da utehu moja ima.

Keksi s Bogom kuči rodnoj,
Došad k bratji za granicu,

Da imade uzdanicu —

Tu na staži prem zahodnoj.

Zato ovaj dar donosim,

Kojeg glava s srcem rodi,
Tvojem umu da ugodi —

S ovom željom — tebe prosim:

Mnoge ti još porodila
Sinke smele, cerce krotke,
Domorodce, domorodke,

Kojimi se ponosila!

XII

Te ti stat de vek na glavi
Venac česti, venac Srede,
Ostavit te Slava nece,

Kao što ti je neostavi.

U L j u b 1 j a n i na Gjurgjev dan 1841.

KL azalo

Stran a.

Posveta . VII

H a 1 a d c.

Raznost prolžtja . 3

Prsten . 4

Kratka sreča . 6

Svakdan . • • • > 7

Lovac . 9

Srdjba . . - ■ H

BSlana . . . • ■ 13

Nenadani .....  14

Nepozvani .....  20

Grlice .....  22

Bura .....  27

Vera i nevžra ....  30

Romantični konac ... 32

Lepa Vida .....  3G

Jagode .....  40

Devojkn .....  42

Sivi golub .....  46

Osveta . 48

Sablja i ruka ....  51

Stana i Marko ....  52

Fredrik i Verunika:

1. Sužanka . 56

2. Vitez Fredrik • 60

3. Čudni goso ... 62

XIV

Strana.

K o m a n c c.

Savet . . . , . 71

Sužanj .....  72

Junak Hranilovid ....  74

Zora i Bogdan :

1. Sanak ... 82

2. Oproštaj .... 84

3. Bojak ....  88

4. Prosioci ....  89

5. Poslušnost ... 90

6 Vera . , . . 93

Izjasnjenje .....  99

Nekoliko ržčili .... 124

-C <!-C*©U-4*—-



*








VJ&

v

h

f BAL A »K.

V  ^ '
j

1

Raznost proletja.

, Jr  >

'/lp>

H ifcV

I.

planinah topla krila
Jug prostire i kretje;
Po dolinah Verina mila
Slaže zelen i cvetje.

U dubravi grle guče,

Slavuj milost pripeva. —
Sada šaptju, sada muce
Stravljen junak i deva.

II.

Po planinah topla klila
Jug prostire i kretje;
Po dolinah Vesna mila
Slaže zelen i cvetje.

Uhvatjen je slavuj mili,
Tužuo guči grlica; —
Junak spava u gomili,
Nad njom plače devica.

4

m.

Po planinah topla krila
Jug prostire i kretje;

Po dolinah Vesna mila
Slaže zelen i cvetje.

Nij’ slavuja, nij’ grlice,

Oba lovac zalvori; —

Poreci stoje dve grobnice, —
Jad i dčivu umori.

Prsten.

Svanu danak bili,

Več zvonar zazvoni
Tiča glas nemili
U beli grad doni:

Ouješ, gospo mila!

Sta ti kažem sada:
Ja sam tarno bila,
Gdč suncc zapada.

Vrag uz vraga spava,

Kačo brat uz brata ;

Jer jih više slava
U kolo nehvata.

Znaj bo: ju čer veče
Vojska vojsku smrvi,

Da još danas teče
Potok težke krvi.

Tamo i tvoj vojno
Pogibe brvajuč,

U smrti dostojno
Tebe spOminjajuc.

Evo prsten zlati,

Sto mi ga (kad s muke
Poče izdisati)

Dh s krvave ruke.

Misli na njegovu

Ljubav svako vriine,

Koj u ltrajnoin slovu
Zvaše tvoje ime.

Gospa prsten gledi,

Biijeg upoznade';

6

Lice joj zabledi,

Telo na tle pade.

Trikrat kule grada
Još obleti tiča;

Ali na tleh mlada
Osta gospojica.

Trikrat još zapoja;

Al zahman se trudi,
Jerbo se gospoja
Više ncprobudi.

——

Kratka sreča.

) -~*-m •— )

j Deva s dragim šeta

Puna mislih sretni’, j

Rukujuč faoz cvžtni
Divni djulistan.

S S

Junak mlad joj gleda
j U zenice jasne,

Gladi lica — krasne
\  Kano tulipan.

7

čim priniknu k ustam,

Oglasi se zvono;

Ode, ah! siono
Dčve sretni san.

j

Zvono džvu zvaše
U crkvu na horu ;

Junaku na moru
Svanu krajni dan.

,

S v a k d a n.

Majka kara,

Cerci prigovarja;

A cerea Milica
Muce gleda niča.

Draga ceri !

Srce, nezamčri,

Nisi opet danas
Dost naprela za nas.

Te od toga,

Šta je gotovoga,

— 8  —

Malo bit de prida;
Jer se strašno kida.

Znam ja dobro,

Opet krasni pobro
Da uza te staše,
Lice eelivaše.

Majka “kara,

Oerci prigovara;

A derca Milica
Muce gleda niča.

Istina je

(Milica priznaj e),
Gdš se lice ljubi,
Tanki konac gubi.

Odreci cu

Ja gospodičicu,

Da mene opeta
Neljubi, nesmeta.

Tako kaza

Gnjevnoga obraza;
Al jadna uz toga
Nij’ molila Boga.

9

Eno dojde. . .

Deva tvoj gnjev? — projde..
Gospodičic ljubi,

Opet konac gubi.

Maj k a kara,

Svakdan prigovara;

A eerca Milica
Svakdan gleda niča.

—-

L o v a o.

Bez listja je dubrava,

Gora gola kd glava,

Vlas poslednji kojoj spade:
Po dubravi zvuči rog,

Od kopovah laj žestok
Puni njive i livade.

Mladi junak lov lovi
Sa brzimi hrtovi —

U mesecu listopadu :

10

Od rosice jutrne
Sledi zece i srne,

Za odolčt srcu mladu.

Bez listja je dubrava,

Gora gola k6 glava,

Vlas poslčdnji kojoj spade;
Al sve šuti krug i krug. .
Gde si lovce? Dodj’ u lug,
Dodj’ na njive i livade.

Prašan visi s stšne rog,
Gine hrtom brzost nog;

Nij’ vee lovnje briga lovcu;
Njega zove mio večer,

On sledi lžpšu zver;

Jer on sledi svu ljubovcu.

11

Srdjba.

——

Posestrimi M * *

Sinod jeste zima bila,

Danas hlad od jugit, —
Sinod sam se razsrdila
Na svojega druga.

•

Ja se zakleli nevesela:

Ved mu neotvarat;

A on: prije danka bdla
Sa mnom razgovarat.

Tek što izrudih dušu Bogu,
Pa legoh spavati;

Zaduh jednom topot nogu’
I jauk kraj vrati’.

„ Tko je božji u toj kudi ?
Ah brzo otvori !

Znoj po hrbtu zimni vrudi
Bije me i mori.

Bogom bratjo, nemojte me
Ubit, pustahije! . . .

Po meni je oyo vreme,
Krv se s boka lije.“

Sta ču jadna? Bože mili!

S straha drktje noga,. . .
Ubit de ga u toj sili. . .

A moli za Boga.

Stanuh, metnuh zobun na se,
Otvorih što brže: . . .

Eto smejud na sve glase
O vrat mi se vrže.

Tek po ustjuh spoznali druga,
Iz kojih žar piri. . .

Dadoh ruku.. (šta ee tuga ?)
Pa se š njim pomiri’.

Cuješ, dušo posestrimo!

Nemoj se srdeti;

Jer de srdjba prodi mimo —
Ko magla po leti.


13

B elana.

Platno si bžli za rana
Kraj vode mlada Belana.

Na vodu aj! se nadvodi,

Zagledne sebe u vodi:

v

Mili i dragi moj Bože!

Jeda šta lepše bit može ?

Oči se sjaju iz vode —

Ko zvezde kada izhode.

Lica se sjaju iz vode —

Ko ruže cvetom kad rode.

Usta se sjaju iz vode —

Ko leti zrelo jagode.

Aj da je včnae još k tomu,

Bila bi snaša u domu.

A junak loveč u šumi,
Bčlanu dobro razumi.

14

Ostraga muči pristane,
j Poljubi lice mladjane.

)

Ljubi, te ljubi bez broja,

„Ti moja" — šaptuč—„včk moja!"

Dojde ti sveta nedelja,

Ala ti lepa veselja!

Jer junak vodi venčanu,

Iz crkve kuči Belanu.

Nenadani.

Tetični Rezi K. Muropoljanki.

Lčpo ti je Mursko polje:

Sve njiva do njive; —

Tamo žanju dobre volje
Dekle ljubeznive.

Da su vedre, bistre, tanke,
Nedvoji se o toin;

Jer su znate svud Poljanke
; Divnom svom lepotom.

15

Za domača momka draga
Krotke su grlice,

Ma za strana i nedraga
Plahe ko vlasice.

Nu svaku je nadvisila
Cerca Jurinčeva,

Sve Iepotom nadčinila
Reza, draga džva,

Da ju vidiš, ruke svoje
Kako radec kretje,

Mislio bi: Cela to je,

Ka po cvetju letje.

Da ju vidiš sred večera,

Kad pšva pesmicu,

Ti bi reko: Od jezera
Cuo sam dekliču.

/

1 ta lica rujnobila,

Oči s ognjem smšlim,

Prisego bi: Nju j’ rodila
Zora s dankom belim.


16

Do konca smo baš dožele,
Mile drugarice!

Nebi li si u hlad šele,
U hlad od lipice ?

Znam, da svaku zabolele
Vec pri laktu ruke,
Zašto snopov ima vele;
Vele š njimi muke.

Ti pa za nas, dragi brate,
Pod gabar potrdi,

Te vodice studenate
Donesi u vrči.

Reza veli: bratae ode
Na studeuac lepi,

Da donese hladne vode,
Te dekle okrepi.

Za tim hitre igre staše
Igrat družba višta,

Jedua drugoj pripevašc
Nepraštajud nista.

Reza oči prem ljubezne
Krenu put ravnine,

17

Za kojom joj srce čezne,
I želja nemine.

Srce igra, skače, bije
K nčdrom bez pokoja,

Te da milu bunu skrije,
Ovako zapoja:

„Žuta vuga lepo poje
Sred zelena luga —

Lčpo poje — hoje, hoje!
Žuta tiča vuga.“

Tek što poče, več zasuti
Izpred sebe gledč;

Jer prorazi trepet ljuti
Srce plašne, blšde.

Ah za Boga, draga seko!
Koja ti j’ nevolja,

Da zabledi te daleko
Gledaš niz ta polja. —

Vaj nas brate! sprema vesi .
Tuda gdč j’ dvorište,

Četa ide ... da! po lčsi
Svud se puške blište.

2

18

Dušu Vida vec iz sela
Četa k vojsci vodi,

Oh i tebe oce smžla
Da uhvati odi.

Nepraštaj se, idu sati,

Uskoei k Ugrcem,

Tamo ee te sprovadjati
Sestra s dušom, srcem.

Tim se od nje brat oprosti,

Pa otide kuci;

Sestra pako sa žalosti
Zatuži plačuci.

I u kolu od žanjica’

Zabrinu se svako,

Tek najdraža drugarica
Sini »borit ovako:

„0 vojniee prem nemile!

Prošle vi domala,

Jer s vas ljube, majke cvile,
Sto ste pune zala’. 11

„Jer za mlada ved oditi
Momak u svšt mora,

19

Dom i dragu ostaviti,
Grinut onkraj gora’. ‘

>iNu negrdi plačem lica,
Drugarice naša!

Prestanut če još vojnica,

A ti bit češ snaša.“ —

Tim se digne krik i huka,
Pucnjava pušaka’,

Da se praškom vika, buka
Razprši put zraka.

Zamisli se um dŽvice,

Obraz zaerveni,

Zablesnuše trepavice
Kano cvžt jutreni.

Drugarice mah okrenu
U radost svč muke,

Orle redom sve blaženu
Plšskajuč u ruke.

Eno netko gre niz krče,

Nosi vesti nove,

Polak ide, polak trči. . . .
Slušajmo, kog zove.

2 *

„Vrzi na stran nepokoje,

Pa ajd dvoru, seka;

Jer kod dvora, srce moje,
Lep te poso čeka.

Sva se j’ kuča napunila,

Brzo dare nosi;

Znaj bo, danas, dušo mila,
Vido tebe — prosi. “

N epozvani.

Jur su Kosci nizko došli,

Bit če več tri sata,

A još nema mladoženje,

Veli majka Kata.

Ah sva drktjem, jedva da se
Još držim na nogu’,

Nčkak mi je čudno, mučno,
Zašto ? reč nemogu.

Puče bič, aj puče puška,
Zvonci zveču bliže,

A snčg škriplje pod kopitom,
Več su pokraj hiže.

Trči na dvor, da otvori
Svatom Anka snaša. . . .

Ah nij’ Janko ....  lupeži su
I njih harambaša.

„Ti češ danas, lčpa snašo,
Mene celivati ....

A vi momci poberite,

Sta je za pobrati." —

Tko če nju sad obraniti,

Sve je puno vina;

Več na klupi zahrko je
Pijan starešina.

Ruke lome majka, kurna
I družice mlade ....

A snašica tim od straha
U nesviest pade.

Puče bič, aj puče puška,

Zvonci zveču bliže;

A snžg škriplje pod kopitom,
Več su pokraj hiže.

22

Mah otvore, nit za šalu
Danas svati mare;

Eto, brate, pustahije.

Gde blago tovare.

H man se brane, nije vržme
Tu izbeci kuda,
Pohvativši pustahije,
Svezahu bez truda.

Veseli se majka, kuma,
Veseli se Anka;

Jer na prsiuh osvšsti se
Mladoženje Janka.

—

Grlice.

(Polag narodne slov, pričice.)

Netjakinji Milici M.

Perun stvori za Ladu
Pitome grlice,

Da joj sinka ljuljadu
Pčvajuc pesmice.

23

Ma jih dčte prevari,
čudno dete Lelja;

Srce vatrom zažari,

Vatrom čudnih želja’.

Za željami sledi stid,

I plašnost bez kraja,

Ka jim kaže oprostit

S dubravom se raja. j

Mati Lada položi
U kolšvku čado,

I koprenu doloži
Za pokriti mlado.

Lepo mi s njim džvajte —
Veli grlicama —

Pesmice mu pevajte,

Dok nezaspi vama.

Te u Vesne hrli hram,

Ka svet resi cvčtjem,

Za da združi ljuven plam
S kitnim premaletjem.

}

{

Tiče pako sčdeči
Na zibci oboje,

Poju dete gledeči:
„Ninaj, zlato moje

Cim šarena lagano
Kolevka se žene,

Paze dčte dragano
U oči milene.

I nejače jih gledi,

Jedno drugo pazi,
Ljubko smžje tim slčdi,
Da jih slast prorazi.

Poglednuvši nčšto njim
U nedrih krene se,

Srca ognjem ljuvenim
Sred prsiuli zanese.

Milo leti k dragomu,
Krilom ga ošine,

Ljubi oči blagomu,

Od razblude gine.

Nn ej jada nemila!

Dojdu tnuži ljuti,

25

Kud si s’, majko, spremila?

Kud te noše puti? j

j

Nečuješ li cviliti
Jadno dete tvoje,

Kom se nece smiliti,

Ki se dčcom goje? j

Tim se vrati ljubljena
Kuči mati Lada;

Najde dnšom sgubljena
Kolšvku bez čada.

Najde drago uz mila,

Gdč razbludno siliva;
Koprenu, kom pokrila,
Gdč sad tle pokriva.

Ljut obuze srce jad
Nesretnu bez kraja,
Udri tiče mah za vrat,
Te progna iz raja.

i

I Gle, što tamo skrivile
Sa sreče su lose,

Gdč budu včk živile,

U lug utekoše.

26

Gradit budu sudjene
Kolevke na hvoje,
Skupljat žitak nudjene,
Kim si mlade goje.

A što starji u raju
Sgrčšiše nekada,

To sad valja da kaju
Ista deca mlada.

S toga vidiš svak jim čas
Na vratu znamenja,

I kolšvke ouješ glas
Izmedju nji’ pžnja.

Nut Milice mladjana,

Grlice majkina!

Ljuljaj Vladka sladjana,
Majke zlatna sina.

Osto um ti mladosni,

Včk drage pesmice,
Samo od suz radosnih
Rosne trepavice.

27

Ko sanak te hvatila
Vatra od ljubavi,

Kroz življenje pratila
Svedj u sredi, slavi.

Toga sanka blagoga
VSk ti neodnila;

Nu sred raja dragoga
Kolčvku sgradila.

-

Bura.

Buči, zvižda vihar kroz grede i tram
Staro drma sleme, stari drma hram.

Od smrti barjake noc je razastrla,
Spasonosne zvčzde u svoj dvor zaprla;
Grozovitom rukom od oblaka gromni
Do oblaka trže Perun nebolomni:

„Jao nama munje, strahovita groma!
Jeste li, dččice, svakolika doma?

Da li se krstite!-ah molite Boga,

Neka nam sačuva caku prem dobroga.“

28

Prekrstiv se žena deci kaže tak,

Kako brzo munja razsine oblak :

„Slušaj, Vanko, skisaj! kako Bog nas kori,
Jer njedno molitve dobro još nesbori.
Uzdignimo ruke kutu, gdd je spas,

Gdd je Bogorodke namešten obraz,

Nebi li se smilit božja mati ktdla,

Vratila nam tatu zdrava i vesela."

Tako mladjanomu bratcu Angja sbori;

A majka od brige ovako govori:

„Ta on bi vec davno kod kucie bit mogo;
Nedaj njemu tonut u pogibelj, Bogo! “

Za tim opet munja razsine oblak,

Kraj peci pokaže od žene se trak.

Tu je mlada majka, a uza nju sedi
Petorica drobne dediče u bšdi.

Njim otide otac drvarit u luge,

Jer sudba nedade njemu srede druge,

Ka mu vec u zibci kaza puna srdi,

Da ce uvžk jdsti samo krušac tvrdi.

Ule opct obsinu kudu naglo bldsk;
„„Eno, mamo, tate...tada  tres tres tresk!
Augji rdd prekine, uzdrma viis dom,
Padajuc na zemlju strmoglavce grom.

29

Dččiea zavrisnu na vks glas nemilo,

A starji zamuknu, kd da nij’ jih bilo.

Te se majka najprč od straha probudi:

„Mili Bože! — reče — u pomoč mu budi!...
Šta si litžla kazat, Angjo čerco ljuba? —“
„ „ Vidila sam čačka doči izpod duba. — “ “:
„Ta moro bi davno več pred pragom biti,
Valjda biahu trači, ki jih munja hiti . . .
Kod kuma je osto, tešite s’, tčšite !

Sutra dčco doč če, dončti vam pite.“

Grom prestade: — majka džcu upokoji,
Da joj usnu svako na postelji svoji.

Al ona nemože usnut ni za čas,

Včk izpred nje staše suprugov obraz.

Zapevaše pžtli, te i danak svanu,

Prenu se iza sna, spremi k poslu ranu :
Vatre si naloži, sude uzporedi,

Tim i Angja stane i kroz vrata gledi :

„„Za Boga, šta vidim? šta to leži tamo?
Brzo podjte sčmo, brzo, draga mamo!““
„Vajme, mili Bože!“ zavapi majčica
Od petoro sada drobnih sirotica’;

Za glavu se ulivati, kolena se sruše,

Jer pod duboin suprug — leži joj bez duše.


Vera i nevera.

Minka sadi razliko cvietje

Na grob, njeno na jedino dobro :
Unj zapade sunce njene sreče,

U njem spava njene duše pobro.

To s po vratu razpuštenim vlasim
Ko grob drugi na tom grobu stoji,
Prsi bije, a to težkim plašim
Uzdisajim povčtarce goji.

Primi suze, primi o gomilo !

Da načine stažu u grob dubok;
Kucaj, srce, dok budeš razbilo
Lčs u kojem spava tčlo ljubog.

Na kriocu toplom ga 1 j ulj at ču,

Dok neogržjem srcem tčla pusta ;

S modrim ustam usta ma slagat ču,
Dok nečutim plaina njegvih usta’.

Svc badava! grob nje suze pije,

Al k njemu se staža neotvori,

Srce kuca, tčsna nčdra bije,

Ali mukle rake nerazpori.

31

Srce padne, srce se uzdigne,

Oboriše suze niz nje lice;

. Al tko može rečmi da dostigne,

Da izmčri jad mlade dušice ?

Poslč mlada svakdan k grobu šetje,

Ranom zorom, da si ruže plije,

A večerom, da jih kropi cvetje,

Svane danak, nu nje nij’ te nije.

Danak klone; nij’ nje; . . danak svane:
Opet nij’ nje . . . Minko, Minko, gde si ?
Valjda jadna nepreboli rane ....

Minu mesec; al nje nij’ iz vesi ....

Cuješ zvona svetoga Martina,

Kako poju kd puna žalosti!

Ah doista prestavi se Mina;

Bože jadnoj grčšnu dušu prosti!

Zašto j’ puno kolah postavljeno
Kraj crkvenih otvorenih vrata’ ?

Konji, sluge — sve je izkitjeno
Kitom cvetja, kitom srebra, zlata.

Momci smejuč obkoljuju kola . . .
Bistri konji grebu tla kopiti . . .

32

A u crkvu od ženskoga spola
Staro mlado i grne i hiti.

Momka, dčvu vide pri oltari,

Dve kitjene uz njih dčve stati;

A sa gornje stube popo stari
Ovak zlatne iz knjige im eati:

Cnješ snašo! oeeš li s ljubavi
S njim podnosit života težkoču ?

Njega ljubit, dok vas smrt razstavi ? . . .
Popo pita . . . Minka  kaže: „ Oeu! “

Romantični konac.

Borko hodi zamišljeni

Tihom nočcom po dolini —
Od ljubezni prosledjeni,

Ki ga nekoč sretna čini.

Stali sad mu srecu truje,

Sto se tako on pi - epada?
Kad od druga glas začuje,
Ki je vojnik carski sada.

33

Zašto gleda pun promene
U dol, ko da nčšto ište? . .
Tamo lcude vidi stene,
Mesečinom koje blište.

Kuča stoji na livadi,

Na nje pragu stoji deva,

Na podstenju junak mladi;
Deva plače, junak peva:

S Bogom ostaj, dušo draga!
Ja inoradem poči sada;
Negledaj ti mene s praga,
Da nesahnem od jada.

Tja za daljnom onom gorom,
Ki š nje beli snčg sija,
Tamo bit ču tretjom zorom,
Teb’ ostane duša ma.

Naj me ovdš ustavljati,

I tam ima sunašea,

Koje čini Višnji sjati
Za razgovor srdašca.

iad na večer pesme glase
Vidiš klonut sunca tek;

3

Ti spomeni onoga se,

Ki za tebe moli vek.

Sta užismo od ljubavi
Ko pitome tičice,

Na miso je, dušo, stavi.

A Bog bit če uz tebe.

S Bogom ostaj! s Bogom bila
Te prim’ kletvu od mene:
„Ja te ljubim, dušo mila!

„Dok srce ne — uvene. “

* #

*

Tim prestane junak mili,

S Bogom! veli, a ništ više.
On se oprosti i oddili,

Ona — plače i uzdiše.

Borku oči obsene se,

Mlada lica mah zablide,
Brzo smeten okrene se,

Stap uh vati — te otide.

Sutra danak jutrom ranim
Pasterice uraniše,

Te sa čelom razmrskaniin
Trup najdoše pokraj hiše.

35

Mah od bakah sbor uavrvi,

Kako stigne glas u selo;

Izmaču ga iz te krvi,

Za razpoznat, čije j’ telo.

Jedna kaže: Taj i taj je!

Poznam suknju, klobuk beli . . . .
Druga kaže, onaj da je ... .

To je Borko! tretja veli.

„Borko?!„ pisne džva lepa,

Pisne, trne i zabledi,

Ko da srce snirt joj cepa,

Izpred sebe čudno gledi.

Pa ot.rči put doline,

Trči puna biesnosti; . .

I od bak’ se sbor razmine
S složnim glasom: Bože prosti!

Večer culo več kasno se.

Kako smejue begla blazna,

Kako begom skublja kose ....

Ma kud begla? — nikt nesazna.

3 *

36

/

>

Lepa Vi

d

—»-tt-k—

Polug narodne krajnske pesme.

Ldpa Vida pokraj mora staše,

Na obali pelenice praše.

Od zapada, gde sunce zahodi,
Morem črni Arape dobrodi;

Cun pristavi, lepu Vidu pita:

Čuješ, snašo! kamo tvoja kita?
Zašto nisi vec tako rumena,

Ta rumena, lepo nakitjena,

Kao što si lanjsko ldto bila,

Kad si ovdž platno bielila?

Ovako joj črni Arap sbori;

Lepa Vida njemu odgovori:

Kako, brate, bila bi rumena,

Ta rumena, lepo nakitjena? . .

Nije meni do vrpacah, cvžtja,

GdS mi lanjska ved nesluži sreda.
U kolevei bolno mi je dado ;
Prevari me moje srce mlado :
Udadoh se, stara vojna uze',

Sad uteha gorke su mi suze:

Vas dan sinak plačuc proboljuje,

I svu noccu vojno prokašljuje.

Ovako joj Arap kazat stade:
Kad na polja ljuta slana pade,
Ždralovi se dignu prama jugu,

I ti podji tražit sreču drugu.

Ouj! kraljica slavne zemlje naše
Mene, Vido, po tebe poslaše,

Da joj podješ dojiti kraljica,
Njejna sinka mlada careviča:

Dojit češ ga kano prava mati,
Povijati, na rukuh njinjati,

Dok nezaspi, mile pesme peti,
Težjih delah neceš vek imeti.

Bez obzira Vida u čim skoči;
Nu kad nesta žala izpred oči’,
Kad po moru čun več zaplivaše,
Lepa Vida gorko zaplakaše:

Jao mene! šta sam učinila ?

Komu jadna doma ostavila —
Sinka svoga puna g-rdnih tuga’,
Vojna svoga stara dobra druga?

Kad več tretja nedeljioa projde,
Š njom kraljici črni Arap dojde.
Uranivši rano lepa Vida
Na prozoru vazdan čeka blida;

Za tešiti srce razcviljeno,

38

Tako ]lita sunašee rumeno :

Božje eado, srnice, poveclj meni!

Sta sad radi sinak moj mileni'? —
Sta bi radio sad tvoj sinak mili!
Sinod su mu k smrti svietlili;

A tvoj vojno ostavi ognjište,

More brodi, jadan tebe iste,

Tebe ište i za tobom gine,

Malo da se s dušom nerazmine.

Kad na večer zasja luna bleda,
Opet Vida na prozoru gleda;

Za tešiti dušu jada punu,

Tako pita mladu bledu lanu:

Božje čado, luno, povedj meni!

Sta sad radi sinak moj mileni? —
Sta bi radio sad tvoj sinak mili!
Danas su ga jadna sahranili;

A tvoj vojno ostavi ognjište,

More brodi, jadan tebe ište,

Tebe ište i za tobom gine,

Malo da se s dušom nerazmine.

Lepa Vida k nebu ruke pruži,
Ruke pruži, pa gore zatuži;

Nju kraljica gospojica začu,

Pa zapita sirotu u plaču:

39

Šta je tebi, moja lčpa Vido!

Što ti plačeš, grdiš lice blido ? —

0 gospoje, presvžtla kraljice!

Kako nebi ja grdila lice?

Kad umivah čaše kraj prozora,
Upade mi jedna u dno mora —

U dno mora, mora preduboka,
Zlatna časa s prozora visoka. —

Al ju tčši gospoja kraljica:
Nemoj plakat, nemoj grdit lica!

Ja ču kupit času lepšu, veču,
Izgovorit kod kralja nesreču.

Deder doji moga zlatna sina,

Da te mine od srca gorčina.

Zbilja j’ čašu kraljica kupila,

A od kralja milost izprosila.

Opet Vida stoji kraj prozora,

1 nemilo gleda putem mora —

Stoji, gleda od danka do danka,
Sinka, vojna — plačuč bez prestanita.


40

Jagode.

Tolag Starooeskoga.

Mila ode po jagode
U zelen-goricu,

Oštar se joj trn zabode
U bčlu nožiču .. .

Jao! nemože več ubogom
Mila stupat nogom.

O ti trne, ostri trne,

Zašto ti ju rani?

Za to bit češ, ostri trne,
Skoro izčupani.

Cekaj mila ovdč u hladu
Od zelenih jela’,

Dok potrdim na livadu
Po konjiča bžla.

Konjic pase niz livadu
Po zelenoj travi,

Mila pako mit u hladu
Na ljubog boravi.

Poče mila tugovati

Pod jelom kraj stžne:

41

Šta če reči moja mati!
Ah nesretnu mene!

Kazaše mi vazda mati:

„ čuvaj se junakah ! “

Pa zašto se njih čuvati,
Tih dobrih momakah? —

Tim dotrčah na konjiču
Kano snčg bčlome,

Pa ga pripeli o grančicu
Uzdom srebrnome.

Te prigrlih milu k boku,
Cčlivajuč usti:

Ele mila bol žestoku —
Trn iz misli pusti.

Grlismo se cčlujuči,

Dok sunce zapade ....
Ajde, mili, brzo kuči,
Sunce nam zapade.

Na konja se bacih svoga
Kano snčg beloga;

U naručaj metnuh momu,
Pa odjaših domu.

42

D e v o j k a.

Polag Poljskoga.

i.

Devojka po šumi
Jagodice braše,

Prema njoj po drumi
Gospodič prijaše.

Gospodič ljubljeni

S brza vranca skoči;
Deva zarumeni,

Skloni črne oči.

Več za prve zore
Dojdob nedaleko
Odovud u gore
Na lov, draga seko!

Jeda j’ moč iziti

Iz šume dosadne ? —
T)k  možete biti
U gradu još za dne.

Na poljani evo !

Stoji jedna jela,

43


Od jele na levo
Ide. se put sela . . .

Mimo je živica;

S desne ržka pada,

Na njoj vodenica ....
Eto vas put grada! —

Stisne ruku krasne:

Hvala, draga seko! —

Te na konja prasne,
Kako je to reko.

Izpred očiuh mine,

Vec je onkraj lesa ....
Deva. čezne, gine,

Bog si ju zna — s česa?

II.

Devojka po šumi
Jagodice braše;

Prema njoj po drumi
Gospodič prijaše.

Vice iz daleka:

Pokaž’, drugu cestu!

44

Za selom je reka,

Nemože se k mčstu.

Nij’ broda nij’ mosta . , .

Ej sekice mlada!

Ti bi tvoga gosta
Utopila rada.

Daklem ne na lšvo;

Desnom put doline. —
Bog ti platio, devo! —
Hvala, gospodine!

Izpred očiuh mine,

Yee je onkraj lčsa. . .
Dčva dežne, gine,

O! sada znam — s česa.

III.

Devojka po šumi
Jagodice braše;
Prema njoj po drumi
Gospodič prijaše.

Aj Bog s tobom, seko!
(Zaviee iz glasa)

45

U šumi daleko
U klanjac zabasa’.

Tu s blata debela
Nitko nebi prije,

Ako muz iz sela
Drvah vozio nije.

Po lovu se borih
Oitav dan zaludo,
Konjiča umorih,

I ožednih hudo.

Da ohladim lica,

I žedju nezdravu,
Odsčst cu konjiča,
Pustit ga na travu.

Gospodič ljubljeni

S trudna vranca skoči,
Dšva zarumeni,

Skloni črne oči.

Ljuveno uzdiše,

Nit rečce nesbori;

A mladic sve više
Šaptje i govori;

46  -

j

i

!

Nu buduc pirio

Vetrič prema šumi,
Sta je govorio,
Nikak nerazumi’.

Al sam u obrazu
Razložilo mu čito,
Da nije za stažu
Niti više pito.

Sivi golub.

Polag K us koga.

Stenje golub siva tiea,

Stenje on i dan i noc,

Sto mu j’ mila drugarica
Odletela dalko proč.

Ved lj u veno 011 neguči,

Nit uezoblje pšenice,

Ved se tužau tugom muči,
Suzam muti zenice.

47

S jedne grane on na drugu
Letje jadan samotan,
Vžrenieu i suprugu
Žudec k sebi sa svili stran’.

Žudi ju — al jao zaludo!
Drug-či j’ udes obsudio :

Bez prestanka sahne hudo
Golub veran, golub mio.

Sastavi se sa travicom,

Kljun zavinuv pod krila,

Jur nestenje za milicom,

Jur goloba nij’ mila.

Povrati se zatravljena
Opet draga i mila,

Padnuvk zemlji kraj ljubljena,
Budi, budi goloba.

Nu doseti s’ skoro jada;

Triput mila obšeta, —

Uzanj leže, Lenko mlada!

Pa — nestane opeta.

48

O s v  e t a.

Gde dvorana Dolnjeg grada
Davno stoji zapuštena,
Svaku skoro noccu sada
Po liodnicah hodi sšna —
Sšna, ka tri (kažu) ima
■ Ljute rane na prsima.

Slušaj, dušo ! golubice !

Samo jedan pogled mili,
Jedan čelov od ustnice,
Samo to mi ti udili,

Pa ceš biti sjajna žena
Mojom rukom uzvišena.

To nemački plemič kaza
Trudnim rečma, da pridobi
Devu ISpu od obraza,
Mladu juče ki zarobi;

Al se stidnost Slovenčina
Stavno brani od tudjina.

Plemič prosi, al badava!
Obeduje mite, blago ;

Kim se kroti ženska glava,

49

Lepi ures, rulio drago 5
Obeduje, 110 zahmani . . .
Jednako se deva brani.

Sulice se je več smirilo
U postelji od zapada,

Svi usnuše (što jili bilo)
Več prozori bčla grada,
Tek se sveti iz jednoga,
Gde Slovenka moli Boga.

Tim na beden bela grada
Uzpeše se tri junaka,

(Jedan stari a dva mlada)
Kini se cedi krv s balčaka’,
Te gledaju po gradištu,

Ko da koga ubit ištu.

Aj lagano, nioinei, sšmo !

Tu se svžti, tu uzdiše,

Tu lupeža susrest čemo;

A sad niti slovca više . . .
Starac šaptne ršči mudre,

Pa u sobu s momci udre.

4

50

Tri slovenske zasčkoše
Sablje svetle kano s vica,

Iz trih ranah iztekoše
Reke — težka krv plemiča.
Opct visi gle o vratu
Dčva otcu, ljubu, bratu.

Svano danalc kao od zlata,
Budne straže, oj gdč su ti ?
Mrtve leže pokraj vrata’;
Dčve nima . . . sve sve šuti,
Tek po sobah cvili jedna
Kukavica — majka bedna.

Puno j’ prošlo vec vekova’,

A grad stoji opušteni;

Povest pako još se ova
Pripoveda svedj o šeni, —
Da još hoda, da tri ima

Ljutc rane na prsima.

51

Sablja i ruka.

Po Mostaru baš k kovaču
Jaše Ture dobra stabla:
„Sakuj de mi sablju, more!
Od nakova bolju, jaču.
Imam mejdan prve zore:
Dobar junak, dobra sablja."

Po Mostaru baš kovaču
Jaše Ilir tanka struka:
„Sakuj de mi sablju, prije!
Ni najslabju ni najjaču.
Sutra mejdan dčlit mi je:
Dobar junak, dobra ruka."

Zora j’ lice pomolila:

Pred Mostarom na poljani
Mejdan dčle dva junaka
Ko dva risa mlada čila;
Jednog kaurka rodi jaka,
Drugog bula što odbrani.

Dobre konje razigraše

Po tom lčpom ravnom polju.

4 *

52

Turčin vadi sablju bolju :
„Udri, kauro ponositi!

Neka vide bule naše,

Da ti slavno znaš umriti.« —

„ Malini ti, o Ture, )irvo,

Da vidimo, stoje bolje,
Dobra sablja ’1 dobra ruka. “
Maline Ture... ko strelj s luka
Pade glava na to polje,

A za glavoin trup ko drvo.

Po Mostaru niz earšiju
Jaše Ilir pevajuci :

„Dobar junak, dobra ruka.“
Osta Ture krma vuka’

I gavranab garktajuci’,

Ki mu črne oči piju.

--

Stana i Marko.

- TT JU-O '

(Goti. 1835.)

Zoru diže beli danak,

Stanu budi čudan sanak:

Na prozore gleda mlada
Od iztoka do zapada.

53

Ah moj goso, loše sreče!
Danas dobro biti nece:

Da 1’ je ono vatra živa?
lli more krvcom pliva? —

Nije ono vatra živa,

Niti more krvcom pliva:
Vrazi idu od izhoda,

Vrazi idu od zahoda. —

Bele ruke lomit uze,
Prolžvati gorko suze,

Grdit lice s tuge, jada
Stana lepa, Stana mlada.

Nemoj tužit, ma dušice!
Tužit, plakat, grdit lice:
Nek se krile od izhoda,
Nek se šire od zahoda.

Tek uzdaj se ti u Boga,
Pa mi napoj Šarca moga,
Moju hitra lastovicu,

Da odletim na vojnicu.

Ja cu letet pram izhodu,
Ja cu letet pram zahodu,

54  —

Ljuta vraga da porazim,

Da porazim i pogazim. —

•

Ah prodji se, goso Marko!

Tko če gasit sunce žarko?
Prodj’ se vraga, dobro moje,
Vraga ima čete troje. —

Aj bilo ga il nebilo
Koliko mu godčr milo:

Ja ču njemu krv ohladit,

Sve na manje broj posadit . . .

Brzo j’ pošla Stana mila,
Dobra konja napojila,

Napojila, pored toga
Kapnula je suza mnoga.

Nebi fajde trošit časa:

Marko svčtli mač pripasa,
Skuči prsi u oklopje,

Uze svoje bojno kopje.

Pa prigrli Stane tžlo,

Ljubi oči, lica, čelo ....

Ode kan o krila vitra,

Ili s luka strela hitra.

55

Vrazi idu od izhoda,

Vrazi idu od zahoda,

Pa na njega srne četa,

Ko na lava divlja pseta.

Marku dobar konj zavrisne,
Niz to polje š njim otisne;
Pa se brani kako valja
Svc od kopja i sabalja’.

Kako kosom kose travu,

Sve za glavom sede glavu,

Da ved plije krv ko voda —
Od izhoda do zahoda.

Glave sžče do poldana,

Glave broji od poldana:

Kad izteče večernica,

Imade jih hiljadiea.

Kad ved pade mrak na goru,
Vrati s’ Marko svome dvoru;
Ljubi Stanu tja do rana
Tja do rana — bela dana.


56

Fredrik i Verunika.

— Sl’yši» ? clu*ipl’yj son
I skrežet jaryj !...  Kak užasno.

Puškin,

1. S u ž a n k a.

U dvoranah Ostrvice

Zveču sablje, zveču čaše,

A u kuli gospojiee
Tužna pesma zapžvašc.

Tko j’ god vidio tu snžanku,
Težko če je zaboravit;
Svuda kano Vilu tanku
Neprestaje svet je slavit.

Pa ko Vila preka, huda
(Kažu gospe) zna koješta:
Biljem glave, srca luda
Privratjati da jc vžšta.

I stari ju knez postavi

U tamnicu s takvih čina’,
Zašto (kaže) da zatravi
Svom včštinom njemu sina.

57

Metje na sud, al gospoja
S sebe krivnje sve obara,
Kan da angjeo od pokoja
Na nje usta odgovara.

Te ju gladju, žedju hudora
Mučit, morit neprestane;
Al odoli divnim čudom
Kano da ju misli hrane.

S prva mnogo suzah proli,

Al dobro zna lččit vrčme:
To si peva, a to moli,

Za pokojit jade teme.

Več molitvu svršila je,

Jer verige zazveknuše,

Sad če zapčt svoje vaje,
Dragu pesmu svoje duše.

Ali moj čase, zlatni čase!
Kud si proso kano sanak,
Gdč sam mlada rodila se,
Gdč mi svanu beli danak
Od mladosti sreče dan;

58

Gdč sam s majkom još u kuči
Svakdan oganj ja ložila,
lli prela pčvajuei,

Hi pasla stada mila,

Dok neklonu beli dan.

Ah slobodna tamo rasoh
Kan u lugu jela tanka,

Nu kad jednom stada pasoh
Do zapada bžla danka,
Slobode mi ode dan.

Izmaknil se izza luga
U odori lovca lipa —
Mladac krasan kano duga,
Te odjašeč sa paripa
Reče: „Seko, dobav dan!“

!

(

(

Oče da zna za stazicu,

Te za moje ime pita,
Hvata za stvuk i ručicu,

Saptje slova vilovita.

Zatravi me čudan san.

j Kad se prenuh, on uza me

) Sve govori ista slova,

Cčlivajue lica, prame;

59

Pripovčda od gradova’,

Gdč obriče meni stan.

Ja vžrovah sirotica,

Šta obriče i sta pravi,

Videe rumen krasna lica
Sklonih oči, pa s ljubavi
Slždih njega u tu stran.

O nikada negledala

Te gradove, zlatne sobe,
Pune jada, pune zala’,

Pune varkafa, pune zlobe —
Od otrova gvozdja stan !

Mššt divanah i beseda’,

Ke on vodi pun miline,

Moj je divan ovdč bžda:
Zvuene negve, lisičine
I od jeke glas neznan.

0! gde si ti, rodni kraju!

Gde ljubljena mati moja?
Gde je konac mojem vaju?
Skoro doč c'e dan pokoja...
Prosti Bože — onaj dan!

60

U dvoranah Ostrviee

Zveču sablje, zveču čaše,

A u kuli gospojice
Tužna pesma zapčvaše.

Nu do mala zveka presta,
Presta i glas — pesma znata,
Tek od kule strašna mčsta
Zveču ključi, škriplju vrata.

Nešto pada ko veruga

K suhoj slami od ložišta. . ..
Sad uzdisaj, sad poruga....
Sada zveka.... sada?—nista.

Skoro opet sluge besni
Po dvoranah zabučiše,

Al iz kule neču pčsni
U včk včke nitko više.

2. Vitez Fredrik.

Liepe su Celjske ruze,

Nu najlepše davno nima,
Tam u Gorah za njom tuže
Bistra vrela s včtricima.

Gl

To crninu navezenu

Po crkvici zvonar stere,
Služeč smrtnu uspomenu
Pojii poju : miserere!

Na steni jo nadgrobnica
Od mramora izseeena,

Tamo kleči blčda lica
Fredrik vitez od imena.

Moli, pero suzam stine,

Bije prsi s krušenosti,

Cini mnoge zadušbine,

Samo da mu Bog oprosti.

Ima zašto da se kaje;

Ah mnogo je sagrešio :
Otrovao angjela je,

Rajsku nižu okrunio.

S tog dolazi svaki danak
Molit, plakat na grob bili —
Kano golub, na sastanak
Kad se k dragoj svoj dokrili.

Jedilom opet dužnu boru
Muklim glasom čate bratja,

62

Al se moleč k svom prostoru
Fredrik vitez nepovratja.

Dojde danak uspomene:

Popi poju, djaci zvone; —
Ali pred grob sahranjene
Jad viteza več nedone.

Nepomnja se ta izlaže
I tumači na svu stranu ;
Samo stari zvonar kaže,

Da pogibe na mejdanu.

Time projde premalčtje,

U trag žarko leto stupi,

Vec i s listjem pada cvetje; —
Al viteza nij’ na klupi.

A čim jato od ždralova’

Dva—tri puta tu proleti,
Pozabi se sgoda ova
Ko svako zlo na tom svčti.

3. čudni  gos  o.

Trideseta godinica

Jur prolazi bez odziva,

63

Odkad goso bleda lica
Na visokom lnunu biva.

Tamo jak si grad sazida,

Uresi ga svom napravom,

Jednu gostbu drugoj prida,

Za ubiti dne zabavom.

Ala ti je goso eudan!

Pored pirah tih bez broja
Nima nigdž u noč u dan
Nit veselja nit pokoja.

Večkrat ob dan samcat sedi,
Izpreda se mrko gleda;

Sedi, gleda, misli, bledi,

I vapije i uzpreda.

A ob noč se bez sna kretje
Amo tamo po krevetu,

Usne • • • stenje • ■ • snom se metje •
Prene, kunuč sudbu kletu.

Te se družbom zlom ogradi,

S kojom svaku noč propije;

Zar da mogu ubit mladi
Vetrenjaci srca zmije.

Odkud tvoja ta sedina,

Prederiko ! zna se sada :

Nisi tolko stav godina’,
Koliko si stav ti jada’.

Nepij ! liman je, kukavica !

Peci če te svce žavko,

Makav pio po vedvica’

Kano slavni junak Marko.

Tvoe spasenje jest u Boga
Zadržano u nebesi’,

Bog ima ključ mira tvoga,
KI ga ludo bacio jesi.

Za to uzmi brojanice!

K prsim ruke! kaj’ se! posti!
Da opereš greli dušice,

Noč, dan vapi: Bože prosti!

Opet. tridest godinica’

Jur prolazi i odhodi,

Odkad goso pijanica
Več na humu zlo gospodi.

Jurve nočca zavladaš©

I po gori i po dolu,

65  -

Te na nebu ponažgaše
Svoje sveče na obkolil.

Svakog roba nakon dana
San zagrli — njegva sreča;
Nu u gradu tja do rana
Blista voštan krčs od svšca’.

Tu viteze i gospoje

Dvore hlapci blagorodni,

Kih u gradu sve puno je
Kan u pira čas ugodni.

Danas goso svoj god slavi —
Ved tretjiput trideseti,

God odkako on boravi
Pun promene na tom sveti.

Samo gdškoj vlas ostaše

Vrh glave mu nčgda slavne —
KO na zidu grm ki maše
Razvaline starodavne.

Utopio jest naukom

Svoga srca jade dnevne,

Nu tim vecom njega mukom
Muce obnoc zmije gnjevne.


I

Al mu mlade još ostaše
Vetrenosti, zabludjenja;

Ljubi vino, igru, snaše,

Ljubi, baca, iste, menja.

No nemože više gledat

Od Slovenkah krotko lice,

Ved ga od njeg čini predat
Kan od krsta zle veštice.

Zašto takvo zle nakaze

U priliei zmij’ ljufciti’

K njemu (kaže) snom dolaze

Srca grizti, oeiuh piti.

* *

*

O Fredriko! nesretniče!

Zahrnan tražiš ti utčhu —

San na zemlji, gdč iztiče
Vršlac jadnom tvorne grehu.

S

Svakdan vidiš nebo svitat;

Tam se pokoj erplje, bere;

Nu za njim je zalud hitat,

Gdč u srcu nima vere.

S

S

Ah kolko tvoj život ima
Potočica sad naličje,

l

67

Bistro izvirat koj počima,

Nu u baru koj utice.

j

i

Pratila te j’ vžrno Vila
Posestrima tvojih jada’,

Dok je bistra, krasna bila
J Tvoga tela duša mlada.

)

J Nu tvoji ju čini sile,

Da odmakne bistrom nogom ;
Jer kraj barab čiste Vile
Stat nemogu —Ostai s Bogom!

5 *










ROMANCE.#"'

'v.> s


r*Xc*0

JS







S a v e t.


Polag Kranj,skoga od Dra. Prešerna.

*

>k

otvoren prozor dčve
junak svaku noč,
j*  Dok nesvunc boli danak,

Š njom da vodi razgovor.

To saznade stari otac,

Sedi, nradri babajko,

Pa on kara svoju cercu,
Kara mlad u ovako :

Ak pri oknu budeš stala,
Dok prolazi ljubi tvoj;

S njim ljubeznu reč vodila
Svaku milu dragu noč'

To si, srce, ja bedenom
Ogradit ču beli dvor;

Psa kupiti, koj če lajat,
Čuvat vrata i prozor,

Te ee morat stara Magda
Uz te spavat svaku noč.

72  —

Ali cerca, dete mtidro

Odgovori ovako: )

Otee mili! otee dragi! f

Sedi, mudri babajko!

Za beden ce lžstvu donžt,

Za psa ldšba ljubi moj ; j

A Magda vec davno nosi

Liste rukom platjanom. }

Ako odeš, da budu ti ]

Mirna vrata i prozor,

To dopusti, da što brže
Odvede me u svoj dom.

S u z a n j. i

Poltig nar. Špan. romance: El cautivo.

Valjda je vec mesec travanj,

Valjda je vec Gjurgjev dan;

Jer se čuje žuber Seve

I slavuja mili glas. j

Sad kršteni svet uživlje

Najsladjiju leta slast, j

A ja bšdnik razcviljeni j

Od sužanstva gutam jad.

Neznana kad je inrkla nočca,

Neznam kad je beli dan;

Jerbo onn sladku tiču,

Što mi diza jutrom san,

IJbi kleti ljuti strčlae,

Ubio ga ljuti jad!

Kosa glave mene čini

Da naličim na vrana; S

Kosa brade mogla bi mi
Služit kano pokrivač;

A količi nokti su mi,

Njimi mogao bi orat.

Ah da mi je na milosti j

Car presvetli gospodar! j

II da mene kak osluhne
Od tamnice sad čuvar,

Te dopusti poslanika,

Bio ono hlapac mlad,

II od lova sivi soko,

Golubiča il lasta,

Ku nauči ma gospoja, J

Da i knjige nosit zna: j

Ja bi ktio lepu vest joj
U bieli poslat grad:

Da umesi za me pitu,

Neprimesi šečora,

Nu da metne u nju pilo,

74

Ostro pilo, čekid jak:
Ostro pilo za verige,

Jaki čekid za vrata . . . .
Kako govor taj razumi
Car presvetli gospodar,
Smiluje se jadnu sužnju,
Odpusti ga isti dan.

Junak Hranilo vic.

(Junacka.)

• i.

Niz pianinu Velebita
Jaši mučeč junak snažan,
Na vitezu konju dobru
Jaši aga Asanaga.

Trikrat primi veni tursko,
Tolikokrat i krst eastan;
Nakon tretje godinioe
Prevari ga luda glava,

Pa ostavi zakon krsta,
Prigrlivši red citapa.

To najbolje biaše Ture,

Sta jih ima Bosna slavna.

— '75

Dojde mu list knjige bčle
Od Udbinje tvrda grada,

Da ima grad Senj bieli
Sred Primorja kršna, jadna,
Gnšzdo kleto, gdš se legu
Sokolovi od junakah,

Koji sžku turske glave,

Pline grade, robe stada,

Te udbinski kraj Udbinja
Njim u sake pade paša. —
Aga skupi silnu vojaku
Konjanikali i pešakah.

Š njom prevali planinieu,
Pade Senju upred vrata.
Trista šator’ porazape
Navezenih kitom zlata.

A sred belih tih šatorali
Digim šator Asauaga;

Na njem zlatna jest jabuka,
Polumesec na njem strašan,
Navrh kojeg namešten je
Dragi kamen — alem sjajan,
Koj so blista sred polnoči
Kan o sunce sred poldana.

II.

Davor Senju, beli grade!
Slavno gnezdo sokolovah!

76

)

(

Kano sunce dobra leta
Jasno sjala slava tvoja!

Mnogo putah nad tobom se
Demesčija digla močna,

Al opeta pred tobome
Uštrbljena na tleh osta.

Jer sokolov’ puno rodi
Izpod jaka krila tvoga,

Koji brane i čuvaju
Kule tvoje, vrata tvoja.

Nu je soko nad sokoli
Hranilovič junak dobar,

Koj je kule nakitio

Kitom turskih glavah grozan ...

Gde si vodjo Hranilovič?

Vek ti sjala slava kd dan!

Ej pripaši britku sablju,

Metni za pas handjar oštar:
Jer dušmanin tebe traži,
Asanaga Turski vodja,

Da osveti tvojom krvcom
Pobratima ljubljenoga,

Komu glavu mrtvu gleda
S bele kule dvora tvoga.

77

III.

HRANILO'VIO.

Cuješ more! izidji mi
Sad na mejdan, Asanaga!

Da vidimo, koga rodi
Bolja sreča, bolja majka;

Da vidimo, tko je jači:

Tvoj Muamet, il krst častan?

ASANAGA.

Kog si roda i plemena,

Ubila te glava luda!

Sto me zoveš ti na mejdan,
Da ga delim s tobom junak,
Koj sam mnoge mejdandžije
Pogubio več bez truda.

HRANILO VIO.

Sta me pitaš za rod, pleme,
Poturice jedna, danas ?

Kog sam roda kazat če ti
Bedenovi Senja grada;

Nit plemena ja se stidim,
Mnoga pesan proslavlja ga.

A tko ja sam, kazat če ti
Ako Bog da pobre glava.

78

ASANAGA.

Ta to si ti Hranilovic,

Što mi ubi všrna druga,

Ala kerim! ta došo je
Dan osvete, dan mog sunca!
Nece Bogme danas s tobom
Esapit se deca luda. —

Sta? da li si poludio,

Da li si ti sišo s uma,

Da ti smiješ izic na dan,

Gde te sreta Asan junak! . . . .
Doba danah zeleniob
Da li ti je omrznnla?

Sto nežališ svoje ljube,

Od lžpote k& je kruna;

Ivdj du tebi na sramota
Ljubit obraz pun razbludali —
Nasred Senja bela grada,

Baš gde stoji tvoja kola.

HRANILO VIČ.

Nehvastaj se zahvalami,
lvurvo jedna, Asanaga!

Nežalim ja mladih danah,

Ved mi se je napojila
Dosta Turske krvce sablja;

Do umora vaših glavah
Sabljom ruka nasecala.



79

Sta spominješ moj« ljub«,
Doista je lepa mlada,

Niti nad njom niti do nje
Nima ti jc carski saraj.

Nu nestoji samo u njoj
Moje srce, moja slava;

Jerbo nišam nježno Ture,

Tek uz ženah junak hrabar,
Več krštjanin koj vojuje,

Krv prolžva za krst častan;

1 Slavjanin koji mrzi
Život tasti i bezslavan —

Ko tamnicu kuču tužnu,

U koj nima živa zraka.

S toga (znaj) ja živim, gorim,
Te ja hvalim Boga danas,

Sto ce pasti, ako Bog da!

Pod mom sabljom tvoja glava.
Nu ak uzkte bojna sreča,

Te ja od tve padem danas,

To je meni porodila
Ljuba porod sinka jaka,

Koj ce lepo danas sutra

Osvetiti svoga čačka.

A sad muči, nišam došo,
Poturice Asauaga!

Da sc s tobom ja natičem

80

Ovde rečma kano baba;
Nu sam došo, da junački
Mejdan delim, Asanaga !
Udri dakle, neka tvoja
Odgovori britka sablja! .

IV.

Vedro j’ srnice obasjalo
Zlatne krste Senja grada,

A pred gradom na poljani
Stoji tabor od dušmanah:
Trista šator’ razapeto
Navezenih kitom zlata.

Nasred belih teh šatorah
Asanagin šator krasan.

Na njem zlatna jest jabuka,
Polumesec na njem strašan,
Navrh kojeg namžšten je
Dragi kamen — alem sjajan,
Koj se blista sred polnoči
Kano sunce sred poldana.

Ma gde si ti, zahvalniče,

Silni aga Asanaga!

Sto ti junak Hranilovic
U njem vino pije danas?

81

Gde je tvoja silna vojska,
Nedobitna družba sada,
Sto kaurska pred šatori
Kolo vodi četa mlada?

Nasred polja truplo leži,
Nesahranjen vodja spava;
Pored njega s desne s lčve
Trupla njegvih od momakah.
Ob noč tuli sa gorice
Bez pokoja kurjak gladan,
Jer on njuši več krvave
Mrtve trupe od junakah. —
Ob noč blšdom mžsečinom
S belih kulah Senja grada
Strašno glede na poljanu
Mrtve glave od Turakah!

A medj njimi najstrašnije
Gleda jedna grozna glava,
Od koje se prepadaju
Dčca, seke Senja grada.

Gle jih miri Hranilovič,
Slavni junak od mejdana:

„Nedrktjite, luda dčco,

I vi seke Senja grada!

Jer neče vee uzkrsnuti
Poturica Asanaga. “


(

82

Zora i Bogdan.

— £7. Ato? SGT! Svetpov.

Homir.

1 . S a 11 a k.

Oj Bogdane, oj Bogdane!

Moje dobro, moja dušo!

Siono ljube tvoja usta,

Ljubiš li ti tako s dušorn V —

čudna devo, krasna Zoro!

Moje zlato, moja kruno!

Kako može o tom sumljat
Srce sada raja puno!

Oj Bogdane, oj Bogdane,

Moje dobro, moja dušo!

Ja včrovali ko u spasa
U te, dragi, stalno puno;

Nu me skoro san uplaši
Posred noči sinod hudo,

Vidih u snu, na kolenu
Da mi sloni ti razbludno,
Celivajud prame, čelo,

83

Lica, oči s vatrom dugom;

Nu kad k ustam ti priniknu,
Ljubeč liano dete ludo,

Cinilo se, jednom tvojih
Da iz ustih mraz je udro,
Kazteko se po utrobi
Kano otrov s besnom vnukom,
A na bleda usta krvca
Da prebila — te ja umroh.
Planuh iza sna kan oganj
Kad prinose listje suho . . .
Sve se jurve sitne zvezde.
Posakriše neba u dvor,

Tek ko ribje oko svetla
Još daniea sjaše krugom,

A mesec se na zapadu
Pripasao tmastom prugom . . .
Znam da j’ ljubav rajska čerea
Al se druži rado s suvnljom ..
Oeeš li me ljubit stalno?

Kaži pravo, moja dušo!

Čudna devo, krasna Zoro!

Moje zlato, moja kruno !

San je klapnja, Bog istina,

A ti, draga, dote ludo.

Nekaže li svak ti uzdah
Sa celovah živom munjom,

84

Da tvoj Bogdan bit ce vžran
Čak do groba Lade službom.

2. O p ro staj.

Cuješ dušo, krasna Zoro !

Moje srce, moje zlato!

Car nam šalje drobne liste
Po krajini ovoj našoj,

Pozivajuč sve junake,

Da sastave kolo slavno,

Da sastave jednu vojsku
Oi-užanu bojnom spravom,

Pa na vraga da udare,

Koj je slavnu Krajnu sharo,
Da se š njime ogledaju
Na mejdanu na junačkom,

Cija bit ce slavna Krajna,
Bistra Kupa s roduom Savom ?
I ja hocu poc s Hrvati
Jednokrvnom, vžrnom bratjoin,
Da vojujem za slobodu
I krst častan ko muž hrabro.
Car ce meni nagraditi
Vžrnu službu i junaštvo;

Mene opet podpomoči
DSdov blagom, dostojanstvom.

85

Čuješ, dušo, prema jugu,

Nčgda puna belih gradov,

Stoji zemlja žitoplodna,

Dokle staše srbsko carstvo.
Medju timi (znaj) gradovi
Jest Kruševac, mesto slavno,
Gdč se pleme dčda moga
Porodilo i procvalo ....

Died moj je prvi bio
Na divanu srbskim čarom,

Do kolena sčdeč pio
Mrko vino sa Lazarom.

Njemu bude starešinstvo
Mnogim pčsmam izpčvano —
Starešinstvo i gospodstvo
I sinovah čast, junaštvo.

Nu na jadan onaj danak
(Nikad sunca negledao!)

Gdč prodade i izdade
Vuk Brankovič srbsko carstvo,
Gdč propade ban Strahinja
I Toplica sa Ivanom;

Tu propade i Jug Bogdan
S devet siuah turskom sabljom.
Tek najmladji — dete Gojko,
Koje nije još doraslo
Nit do konja nit do sablje,

86

Kod kolčvke osta zdravo. \

Njega odni na svom krilu
U Netnaelcu sluga Ranko,

Kad oteše naš grad Turci
Sa Krajinom svom ostalom.

Nauči ga konja jašit,

Vladat kopjem, vladat sabljom.

Tu se j’ junak oženio
S Hrvaticom Ženom krasnom,

Dobrih konjah najašio,

Turskih glavah nasecao,

Doklem i on platio je
Svu slobodu svojom glavom,

Nakon sebe neostaviv
Nista nego ime slavno,

I mene i bratca Božka,

Dete ludo i nejako.

Hvala Bogu ! što do konja
I do sablje več dorasoh,

Te ja mogu stat u kolo

Za dom. za rod i krštjanstvo ....

Cuj u našem rodu deda
Imadjaše proročanstvo,

Da če pasti rad nesloge
Sila Srbska s bojnom slavom :

Ali isto kobno kaže
Deda moga proročanstvo,

Da nam Višnji oprostit če,

Opet vratit vreme zlatno,

Gdi ce Turska demeščija
Past pod našom svčtlom sabljom,
Klanjati se polumšsec
Krstu močnom pravoslavnom,

Nestat kletog brktskog jeda,

Ki nam gi-adi ovdž pako !

Gdi ce kuma kum poštovat,

Brat opet zvat brata bratom,

A pobratim s posestrimom
Nepostupat več bezsramno.

O! Bog ce se smilovati
Nad nesrečom groznom našom,

Koju si mi k 6 prokletstvo
Slepi na vrat nakopasmo :

Te če dati, izbavljenje
Da če doči skoro amo.

Silna jeste naša vojska,

Koju sada oružamo:

Otet čemo — ako Bog da!

S njom svu Srbsku s Bosnom slavnom.
Tu ču i ja na Kruševac
Posaditi krst s barjakom.

Tu češ tada ti šetati
Moja dušo, moje zlato !

Kao gospoja od Kruševca

88

I ostalih belih gradov,

Tu ovijat grdne rane
Sirotinji bratji sa mnom ;

Učiti ju k nebu glodat
Opet smelo i upravo,

Dok privikne k belom danku,

K jasnom suncu oko slabo.

Nu ako bi na mejdanu
Pao pod britkom turskoin sabljom,
To past neče mlad Jugovič
Bez od mene i bezslavno .. .

Budi stalna, ja cu dodi.

S Bogom ostaj, moje zlato!

3. Boj.

Bojak hiše do dvš vojske
Sa krštjanskom četa turska —

Sve za Sisak na krajini,

Mesto snage i oružja.

Sila je tu vojne džce
Na mejdanu izginula,

Dok pod svetim krstom častnim
Alaj-barjak pade u prah.

I naš Bogdan hrvo se je
Za slobodu kano junak ;

Nu šta se je š njim e sbilo:

Stiže li ga smrtni udar,

89

II promaši u svoj hitnji,
Itazaznat je zbilja muka.
Nškoj momak kaza Zori
Za ustavit potok suzah,

Da ga odvest vidili su
U Carigrad kano sužnja.
Drugi: da se poturčio,
Zaverio krasnim bulam,

Po njem njojzi porueujue,
Nek za vojna pojde druga.
Nu zaide se krasna Zora :
Bio nevžran, včran bulam,
II zarobljen ili mrtav,
čekati ga kano druga.

4. P r o s i o ci.

j

(

j

i

j

)

Pod Turjačkom lipom sždi
S otcem svojim Zora mlada,

K njoj dolaze vitezovi
Od istoka i zapada;

K njoj dolaze prosioci
Sve gospoda izabrana;
l banovič od Hrvatske,

Liep kano beli danak,

Dodje prosit s družbom svojom,
Nudeč prsten zlatni darak.

Te tja daljne iz Nemačke

90

Prose slavom grba stara,

I dčdovah šilom božjom, —
Prose, prose, al badava:
Krasna Zora sve jednako
U ljubavi, veri stalna
Željno čeka svoga dragog
Kano drugi dan sastanka,
Čeka leto jedno, drugo,

Jur i tretje lžto nasta, —
čeka, čeka, nu neima
Te neima več Bogdana.

5. Poslušnost.
Pod Turjačkom lipom vrvi
Opet sila prosiocah,

Sluge vode vrane konje,

U podrume bela dvora.

A u dvoru rujno vince
Pije družba mladih gostah,
Nazdravljujuč Zori Išpoj
Bez ikakva prigovora.

Bogme ima bela svčta
Na četiri Strane dosta;

Al njoj nima nigdč druge,
Bila žena il devojka,

Bila ista u gorici
Vila žena zlatokosa;

91

Jer Turjačka čerea sama
Jest milina i dragota . .

Lčpa bijaše u raskoši,

A još lepša jest žalostna,
Kario sunce kroz oblačac
Kad izlazi od istoka ....
Družba pije, nazdravljuje;

Al nemari za to Zora;

Sum veselja ode mimo
Vrata srca njezinoga,

Kan od krčme kad prolazi
Sum crkvenih kraj prozorah.

Oko moje i ručica —

Zoro, draga Jerco moja!
Grdno sam ti ostario
Za kuču se brinuč dosta.

Ni pod starost nimam časa
Utrt s čela griid od znoja.
Nimam komu izničiti
Gospodarstvo grada svoga.
Puno brigah več pregoreh
S tebe kano blagi otac,
Nadajuč se da razabrat
Tužno srce oče doba;

Al nemože odolčti


92

Duže milost srca moga.

Znaj i pčsak najmekčiji j

U tvrd kamen čas pretvora.

Danas treba da saznadeš
Ti konačno volju otca.

Evo svžtla duždoviča,

Lepa tvoga prosioca!

Vrzi na stran travnu tugu,

I čekanje tašto ko san,

Podji za njeg u stolicu j

Sile, slave prčko mora,

Da me mine edarede

Za unukom želja močna, j

Da ma š njim se razgovori
Starost jadna i žalostna,

Da bez brige za čast kude
Mogu unic u dvor groba.

Kod njega ce bit ti dobro,

Prebolčt de duša tvoja.

Nu ak neeeš da poslušaš
Volju, savžt čačka dobra,

Necu te zvat dercom Zorom,

Tako meni višnjeg Boga!

O prem jadne verenice!

Stražnja ode nada tvoja,

&Jpap~~

Stražnja lanca (koj je tebe
Za svet vezd) puče pola.

Ko jeseni list od vetra
Sva uzdarkta od govora,

Ko zasteni mrazom zelen,

Sva zasteni jadom Zora.

Nu Slovenki vžk poslušnost
Biva sveta kd rčč božja;
Premda s jada nemogaše
Proiznčti niti slovca,

Pak da oče poslušati
Sta zaktšva reč od otca,
Nikuu glavom lica bleda
Ko bez sunca rana zora.

6. V čr a.

Sunce usnu na zapadu
Sa krvavim licem tužno,

I noč stigne te sakrije
Sitne zvezde neba u dvor ;

Ma šta je sv ih zvčzdah briga,
Kojim blišta nebo čudno,

U Turjaku po dvoranah
Lčpših zvčzdah ima puno,

Gde igraju s podružnici
S duždoviea mladom družbom.
Turjački je na čast pozvo

— 94

Rod s gospodom svom okružnom,
.Jer se ode danas vdnčat
S krasnom Zorom sinak duždov.

Od gospode sve po gradu
Do polnoči vrvi šumno,

Pa ne smotre divne igre,

Ku grom igra s sekom munjoin.

Nu ju smotri sama Zora,

Ka u sobi moli tužno
Za spasenje duše svoje
Pred krstome kasno u uod.

Vidi, čuje plaho nebo

Ko se lomi s groznom bukom,

Ko oblake seee munja
I grom treska s gnjevniin dumom.

„ Oj Bogdane, oj Bogdane!

Ta ti ovdd, moja dušo!«

Vikne, plane jadna Zora,

Prigrli ga k sebi rukom. —

»GdS si bio ? ja sam tebe
Ah čekala davno dugo • • • •
Pretrpela s tebe, dragi,

Mnogu brigu s mnogom mukom. ■ •
Nu dobro je opet meni —

Ti si došo, moja dušo!.

Gide si bio ? tako kasno,

95

I vremenu u tom burnorn ■ • ■ ■
Zašto tako ti problednu ? ■ • •

Ah oko je tvoje inutno ! ■ • • •

I ruke su studenate

Kan da j’ srce tve smrznulo. “

„„Moja, draga rajska Zoro!

Moje zlato, moja kruno!

Kraj krvave Kupe usnuh
Ono slavno žarko jutro —

Verau rodu ilirskomu,

Veran Tebi, moja kruno!

Usnuh s rečma na ustima:
n S Bogom Zoro! s Bogom dušo!“
Pak sam lepi sanak snio,

Svedj o tebi, draga, tu noe.

Tu zakasnih nemoguči
Razastat se sa snom dugo,

Te mi liee potamnelo

Sve od sanka sladkodugog- • • •

Ti si ljubav obranila,

S ko m te Bog’ je nadahnuo ■ ■ • ■
Primi s toga o vaj čelov —

Sa uzdašcem, verom punom.

Višnji Bog je naju složio
Tja do groba svojom rukom,

Pak ce ljubav našu čuvat
I nad grobom, moja kruno!““ —

96

Oj Bogdane oj Bogdane,

Moje dobro, moja dušo!

Ali tvoj uzdah srce reže,

Ko led me je cčlov udro,
Razteko se po utrobi
Kano otrov s bčsnom mukom.
Ah pod tvojim zimnim ustam
Razstavlja se tšlo s dušom
S Bogom ostaj, moj Bogdane!
Blago mi je • • • • s Bogom, dušo

Tim unide drugarica
Mlade Zore srce družno,

Da probudi i odene
Odččicom nju zaruenom !

Nu pod krst se Zora sruši
Ko pod drvo listje suho.

Mah proleti, bi reč, strčla
Glas po gradu sa jaukom.
Dodju, dižu jadnu Zoru,

Bude tčlo neprobudno,

Dižu, bude i premiču,

Dižu bude, al zaludo!

Oeice su izgorčle,

Ruke smrzle, srce puklo,

A na usta udariše

Bčle pčne s krvcom rujnom.

Danak svanu! sve se zvezde
Posakriše neba u dvor,

Tek k6 ribje oko svetla
Još dauica sjaše krugom,

A mžsec se na zapadli
Pripasao tmastom prugoin.

Mlad duždovic odžli se

Put Mletakah s lSpom družbora;

A za njim se porazide

Kod s gospodom svom okružnom.

Sam ostaše jadan otac, j

Plačuc kano dete ludo.

7



'


7 *

Uvod.

ovoj knjižici ima i baladah i romancah. Nu
šta znače o ve dve u našoj literaturi skoro neču-
vene reči? Sta je balada, i šta romanca?  ili
koja izmedju njiuh vlada razlika? —■ U torne
se predmetu svikolici krasoslovci slažu, da su ba¬
lade i romance epopeje en miniature.  Nu ne-
slažu se njihova mnenja o značaju, koji razlikuje
balad u od romance.  Jedni kažu, da jih čin
i odeča (t. j. jezik, kojim je čin izveden) oprc-
dčljuje, zaključujuči, da kod balade valja da je
čin junački, žestok, zamršen, čemu treba da od-
govara i jezik; gdč naproti tomu čin romance
biva ženski, nčžan, prost; a jezik činu odgova-
rajuč, naime lagak, ili (kao što se kaže) igrajuč.
Drugi opet estetici drugu metju razliku. A nekoji
sude, da razlika zavisi jedino od obraza ili forme,
u kojoj se ove pesni izvode, s kojim se mnenjem
i ja slažem, uputjen, da ovdč (pokoliko su meni
literature germanskih i romanskih narodah po¬
znate) druge razlike neima, nego što je narodna,
t. j. da južnozapadni (romanski) narodi imadu
ponajviše romancah,  a sčvero-zapadni (german¬
ski) baladah.*)  Držeč se toga mnenja, metnuo
sam mnoge komade u prvi razred (baladah), koji
bi se valjda (polag mnenja drugih) uvrstiti imali.

*) Da imade u najnovijem veku takodjer u France-
zah i Talijanah baladah, i naprotiv tomu u Nemacah
i Englezah romancah, to su plod i posledei inedjusobnoga
literarnog upoznavanja istih narodah u novijem vremenu.

102

sS*' -

u drugi razred; suprot tomu uložio u drugoga —
komade, k oj i bi se valjada (po činu i odeči sudeč)
pristojali bili boljma za prvi razred. Samo jedan
jedini komad: „Kratka sreča"  uinako se je u
prvi razred; koji polag svoga obraza spada u drugi.

S mnogih sam več Stranah slušao, da nčkoli-
eini izmedju naših domorodacah ova vrsta od
poezije nije u čud, koji kažu, da su balade i ro¬
mance plod tudjih literaturah, kojega nevalja uvo-
diti n ilirsku literaturu kao stvar, koja s na¬
rodnim njezinim duhom nesudara. U tomu se ja
mnenju nikako š njimi slagati nemogu, jerbo su-
dim, da naš narod (kao i svi gotovo ostali narodi)
tu struku pesamah več imade, nu pod drugim nam
imenom poznata, U koji če razred spadati veči
dio naših narodnih pesamah (ako ih hočemo da
uzporedimo polag pravilah estetičnih) — ako ne u
razred baladah i romancah? Koji jih odlikuje duh
(ako ono oduzmemo,-šta svaki narod imade svojeg
vlastitoga, značajnoga) ako ne onaj, koji živi u ba¬
ladah i romancah tudjih narodah. Može se obave-
stiti o torne svaki čitatelj, koji uznoredi nčmačke,
englezke balade i španjolske romance s našimi na¬
rodnimi pesmami. Taj se isti primer može uzeti
takodjer od pesamah ostalih narodah, n. p. Talija-
nah, Francezah i Romajah (Novo-Grkali). Kolika
vlada srodnost i shodnost u štruci i obrazu! Tko
nije odmah pomislio na naše junačke pesme, koji
je priliku iinao citati španjolske: Romances del
emperador Carlos y  delos doze,  ili one:
Del cidel campeador?  Kao primer nači češ,
j umni štioče, romancu „Sužanj“ u ovoj knjižici,

103

lcoja je malone reč po reč prevedena iz špa-
njolskoga. — Ja dakle u ovom delcu ništa tudjega
ili ueobičnoga neuvodim, nego samo golo ime.
Sta se tiče duha, koji u njoj živi, to sudim, da
neee biti čitatelju stran, zašto su i tu bile moje
neprestane pratilice i učiteljice narodne pesme. Što
imade u njih večoj strani čitateljah naših valjda
nepoznat.oga, bit če forma od romancah, koje sam
sasvim na španjolski način s priglasei (assonan-
eami) složio, o kojih če biti još u ovoj knjižici
na svomu mestu govor. — Priklopio sam i ovome
delcu nekoliko izjasnjenjali. Istina Bog nijednoj
dobroj pesmi komentara netreba; nu mi Slavjani
za sada još, gde sebe (tako rekuč) najmanje po-
znajemo, izbžči nemožetno, da vlastite proizvode s
takovimi štakami i repovi u beli svžt uešaljemo. —
Nači češ, dragi štioče, i mali rečnik od manje
poznatih osobito stranih rŽčih, kojeg priklopih za
odgovoriti želji jedne Strane čitateljah, kojim pod-
puni nauk narodnoga jezika nije zanat; kao i za
zadovoljit želji onih, koji nisu toliko irntiči, da si
mogu nabaviti sve ržčnike i knjige, po kojih je
nebrojeno blago našega prekrasnoga jezika raz-
trešeno, — Pridao sam takodjer straga delca če¬
stita imena (p. n.) gg. predplatnikali*), za da svaki
od slavne gospode domorodacah uviditi može, na-
koliko se podupire predplatom iz.davanj e knjigah,
koje mi zapadni Iliri pišemo. Istina, broj je pred-
platnikah za Hrvatsko (osobito za Zagreb) dosta

*■)  To se kao nepotrebno u ovorn izdanju nepriob-
čuje. Opaž. i z d a v.

104

znatan. Sto se to isto nemože kazati i o ostalih
varoših i predelih, po kojih naš narod stoji ; to¬
rtni je uzrok rdjavo stanje našeg knjigotržtva ili
(bolje rekuč) tnga, što mi još nikakovih knji-
gotržacah ili ljudih neimamo, kojim bi bilo do
razprodavanja i razpošiljanja knjigah ilirskih. A
taj se nedostatak (da mimogredce jednu veliku po-
trebocu odkrijemo) donle dignuti neče, dok koje
od domorodnih družtvah na taj poso svojih očijnh
milostivo neobrati, ili dok se novo u tom smislu
i duhu družtvo nesloži. Dok toga neuzbude, ostat
če u prahu i zaboravnosti tolike sbirke prekrasnih
naših narodnih pesamah, kao i ršdki rukopisi iz¬
vrstnih starih pisaocah Dubrovačkih i Slavonskih
■— pored bolj ih pisarnah onih živučih literatorah,
koji neimadu toliko privatna imetka, za moči je-
dan dio na izdavanje svojih delah obratjati, ili
koji se ncuztežu baciti vas stid, od stida li rume¬
nim obrazom ili od kuee do kuče prosjaeki moleč:

Nebi lise  duša našla,

Koja bi se smilovala,
j I na Boga pogledala  —

t. j. predplatila na novo izlazeče njegovo delce s
nekoliko grošah. — Može biti da imade još gdeko-
jega slavnoga gospodina predbrojnika, koji svoga
imena ovdi neče nači. Nu takovu gospodu Meee-
nate (kao što su za nas svi predbrojnici) molim,
da meni nezamere. Ako jih nema u knjiži, to je
bilo doista (harem od moje strane) naravski ne-
mog-uče, da jih metnem, t. j. bilo znamenje, da jih
još u ruke primio nišam.

U Zagrebu na dan velike gospojine t. g.

105

B ;i I i» d e.

Str. 15. Ti bi reko: od jezera
C u o sani d č k 1 i c u.

Rčči, koje  sam  n Djulabijah (str. 239.11.
izd.) naveo  o morskih deklicah, čuo sam od
ljudih u mom zavičaju Stajeru. Nu na lčtošnjem putu
prikupio sam još mnoge različite vesti o njih, pa se
uverio, da se još svigde, kuda se razprostire ilir¬
ska ršč, znade za ova nčžna, blago- i čudotvorna
ženska bitja.*) — U Dolenskoj Krajnske uz medjaš
hrvatski, gdč tako nazvani bčli Krajnci  (prije
nazvani pravim imenom Hrvati)  i VI  a si  (Uskoci
bosanski i lički) stoje, imenuju jih kao u dolnjih
Stranah domovine Vile,  pa se o njih pripoveda
ono isto, što pripovčda Vuku  svom rečniku. Kažu
takodjei', da imade ljudih, koji su Vilu videli na
razkritju u šumi, gdč je ležala i spavala, pa jih
je sretne učinila, bivši oni nad njom (Vilom) nači¬
nih senku od zelenih granah, za da uklone žarke
sunčane zrake, koji su joj udarali u prekrasno
lice. — U ostaloj Dolenskoj nazivlju se Rojenice
(Rodjenice), te se pripoveda, da svaki čovek, od-
mah kako se rodi, dobije svoju zvezdu na nebu i
svoju Rojenici! na zemlji, koja proriče njegovu
buduču sreču*). U Gorenakom (Krajnske) zovu jih

*) Pače kod istih susednih Nemacah Labudske doline
(Lavantthal) poznate su pod imenom: lieidnischo  Wei-
berl,  gdč se još i mesta kažu, gdč su one prebivale.

*) Kažu, da su babe, koje su kopale nekoje nekršteno
jošte dete, cule, gde je Rojenica iz jednog kuta sobe tiho

106

po najviše i najčeštje ajdovske deklice.  U
drugih se opet Stranah Gorenake kao i na Slo-
venskom Koruške zovu: čiste žene, b č 1 e žene
(sravuaj českosl. bjlč panj).  Na Zilskom Koruške
takodjer želi  k (selig?) žene.  U svili tih Stra¬
nah poznate su kao dobroeudua i blagotvorna bitja,
koja čine seljanu mnoge službe, n. p. proriču mu,
kad je vrčme, gdč valja sejati, i šta treba da sije*
Pripovedala mi je u Bledu (Feldes) stara Gorenka,
da jo bio neki seljanin dobro poznat s takvom
jednom Ženom, koja mu je svetovala, da neka ide
u nevrčme sijati boba, šta on i učini. Nu malo
posle toga izniknuše, eto čuda! mesto boba same
jele, koje u malo vreme toli visoko porastu, da
svekoliko susedstvo stade čuditi se i srnijati nad
tim divnim bobom. Nu seljanin razsrdi se i razljuti

proiznesla reč, da ee biti to džte velik kradljivica. Tu se
iznajde odmah jedna izmedju tih babah, koja se prihvati
posla, da izlšČi dete od te opake strasti, izreže nainie nje¬
mu izpod palca mnlenu jedmi žicu, koja, kad ju prine,-
soše k novčiču, odrnali stade igrati, skakati i previjati se.
— U starih erkvenoslov. rukopisih starega zaveta preve¬

deno se nalazi T'J^vj-Rožd eni ca (gl. knj. Isaia). Na is-
tom mestu prevedena reč Oatp.GVlov-R o d; o kojem bitju
ipak još kod naroda dosad traga nalazi o nišam. — I u
Ruskoj se j e j os u staro vreme znalo za Roždeniee, o

čem svedoče stare prodike. — U drugih se opet Stranah
Krajnske pripoveda, da tri Rojenice ulaze u kuču, kad
koja žena rodi, no kuda  ulaze? to nitko nem že vidčti;
nego kad izlaze, ako mesec sveti, to jih vidi rodinja obu-
čene odeeom, kao što ju nosi duga (Iris), gde od laze osta-
vivai detetu dare. — Tko joa znade više o njih? Nebi li
pokupio s ve, pa meni priobčiti izvolio? Neznade li se g-de
za Roda?  Nije li Rod blizu Božica? j

107

tako žestoko, da uze sekira, pa udri po tom Čud¬
nom bilju. Nu eto ti drugoga čuda! Kako se
koja od tih jelah obori, to se iz stabla skotura
sam debeli bob, a to u tolikom obilju, da mu ga
je to leto više obrodilo, nego svemu lcolikomu smi-
jučemu se susčdstvu. — A u Zilskom pripovedaju,
da je nestašna jedna bela žena  proso plejuei
sve latovje izpočupala, pak opet naopako, t,. j.
mesto korenja vrhove u zemlju sposadila. Seljanin
se nada tim začudi muijuči, da če sve propasti;
nu sa svim time kad dodje vrčme žetve, toliko
ga za dvč druge godiue nažeo nije. *)

Str. 20, Jur s u kosci nizko d o š 1 i,

Bit če več tri sata.

Kosci  zovu se u Stajeru jedan red od zvčz-
dab, polag kojili se prosti narod po letu nočju
vlada. Obično izidje gospodar ili gospodarica iz¬
pred kuče, pogleda na nebo, udje opet u sobu
kažuč: Kosci su že nizko: ta ili ta vtira
je: d e ca stan  te!  Dekle podrane, te idju na
svoj poso. Gospodar ide medju tim u konjušnica
zvati hlapce  (sluge), neka urane i konjem polože,
ako su več kod kuče. — I po dolnjoj strani do¬
movino valja da su poznati, jerbo Kanižlič  u
svojoj kraanoj Koža liji  navodi izmedju drugih na¬
rodnih imenah zvezdah takodjer ime Kosci.  Pri
morci se isto tako viadaju polag zvezdab, koje

*) U Českoj se pripovčda za nžkakvu Poledničku,
Ženu, koja pomaže žeteljicam žeti, nu nitko je ipak tu
vidit.i nemože. Kad ima odviše velike vručine oko pedne,
to onda ide na obale potoka ili reke, pa tamo veoma
nemilo zaplafic.

108

zovu  Vlašici.  A Jarnik imade u svome Etyino-
logiku Vlastovke,  koje prevodi nemačkimi E a m-
štabe. *)

Str. 21. Več na k lupi z a b r k o je
Pijan starešina.

Starešinom  zovu po čitavoj gornjoj strani
naše domovine venčanoga  k uma  (Trauungs-
beistand). Imade i nevčsta svoga starešinu kao i
mladoženja. Dužnost mladoženjina starešine jest:
zaprositi devojku, i poči na dan včnčanja kao kolo¬
vodja sa svatovi po nju u kucu majeinu. U crkvi
stoji uz mladoženju, a kad se pinije, sedi za stolom
prvi do njega. Poso nevestina starešine jest: čuvati
devojku do dana venčanoga, da se nesbije kakova
g-olema sramota; te je taj dan običnim narodnim
načinom izručuje svatom, kad dodju po nju. Kod
stola (mislim) da i on sedi prvi do nje. I za mi-
raz valja da se pogode starešine. Nu o torne ob-
širnije (ako bog da) na svome mžstu.

*) U Euskom ima takodjer jedna vrsta zvezdah, koje
se zovu Kosary. U crkvenoslov. nači češ Vlasoželjce,
a opet na drugom mSstu Vlasoželište 1tXe«0£? (obširnija
citat uiožeš o torne u Slavino novog izdanja od W.
Hanke, Prag- 1834 str, 280). — To se pita: sta je
koren od tik Kosacah, ili kosa (falx) ili kosa (coma)?
Kod nas kod kuče kažu, da se zovu zato tako, što
stoje na nebu u onakom redu kao kosci, kad kose li-
vadu. A za kosu (coma) govore primorski Vlašici,
ako su tu one iste zvezde. Nestoje li porod toga u
kakovom savezu s kosom Berenicinom  (coma Be-
renices)? Istina Bog i tude mi opet s Hamletom uzkiik-
nuti moramo: „Ima puno stvarih i na nebu i na zemlji,
kojih se još san naše mudrosti ni dodirnuo nije.u

109

Str. 21. Kuke lome maj k a, k uma
I družice mlade....

Družice ili svatevce zovu se one dvč
lepo cvetjem i koječim izkitjene devojke, koje lcao
drugarice stoje uz nevestu i mladoženju. Njih u
crkvu vode do dva druga  (dčvera, Brautfiihrer)
koji i kod stola uz njih sčde dvoreči jih, t. j.
predlažuč na tanjir j&tvine, i na drobno razrežue
kamade. U gornjih naših stranah za veliku se drži
sramotu, ako svatevca  koja što uzme svojom
rukom na svoj tanjir, nego ona valja da čeka,
dok joj drug ne predloži i ne razkomadi, pa i
mnogo jžsti nepristoji se, nego valja, da se dade
mnogo nukati i ponudjati. Zato se kaže prirečje
o ženskih glavah, koje kod stola neče da jedu :
»Drži se k a k t i svatevca (družica)  — U
Primorju se zovu prve divice.  U dolnjih stranah
izvan varoših, gdč se ovakove devojke zovu krancle
(Kranzeljungfern) neima toga običaja. U narodnih
pšsmah, koje se kod Bosanske bratje muslemah
poju, čitao sam više putah o nekakvih jendjibulah.
Valja da su te jendjibule  naše družice ili
svatevce.

Str. 22. Peru n stvori za Ladu
P i t o m e grlice.

Za pričicu o grlicah  spominjem se, da sam
ju čuo pripovedat od pokojne mojo tete Marine,
več u prvoj mojoj dobi, još mnogo prije nego što
sam se počeo učiti nčmački, što je dakle bilo pri¬
je 13. moje godine. God. 1836. buduči na prazni-
kah kod sestre, čuo sam je opet od netjakinje, se-
damgodišnje devojčice, koja ju pripovčdaše svome

110

u ltolšvci još bivšemu trogodišnjemu bratcu. Tu
sam ju odmah i složio u rižme (barom za onda
kako tako) za preneti toli lčpu i nežnu stvar ta-
kodjer u višji krug literature naše. Na letošnjem
putu dobio sam u Krajnskoj jednu istoga pred¬
meta narodnu pesmu, koje poradi njezine dužine
ovde uložiti nemogu , nu naci če svoje mesto u
drugom ili tretjem razdelku narodnih pšsamah mo¬
je sbirkc. — Moževi, koje napominje četveroredak :

jesu oni kod naše bratje u Mariborskem kotaru

Besi, Bšacot ?), narod ljudih divljih, po čitavom

prilike s glavom od pasje prilike. Pripoveda se,
da stoje prama istoku. Pokojna moja teta (Bog joj

kalvini, te od nista druga neživu, nego od nevine
drobre dščice, koju kradu, ubijaju i žderu. Spo¬
minjam se još, da nišam nikad mogo bez nekak-
voga trepeta obratiti očijuh na ona brda železne i
saladske stolice, koje je moči sa svim lalco viditi
s prodola, na kojem stoji naša rodna kuca; jer-
bo sam znao da onde ved stoje kalvini, od ko-
jili se vide nekoliko hramah u zapadnom suncu
leskati. — Ako nebludim, ta ista je povšst (o
Pesja  n ah)  poznata i kod hrvatskih Zagoracab,
gd8 jih nazivlju upravo Pesoglavci.

„ N e č u j e š 1 i cviliti
Drago dšte tvoje,

K 6 m se n e c e smiliti.
Ki se d e c o m goje. “

Štajerske u povšstih poznati Pesjani  (Ptolomaeovi

tšlu kosmatih kao psi, mesto glave od čovečje

propustio dušu!) kazala mi je, da se zovu takodjer

A

111

Str.  59.  O ni kad a negledala

Te gradove, zlat n e sobe, J

Pune jada, pune žal a,

P u n e v a r k a h, pune zlobe —

Od otrova, gvozdja stan.

Ncima može biti u eitavoj dogodovštini 14. i
15. stoletja nijedne vladajuce kiace, koja bi se u
toli kratko vržme tolike bila domogla vlasti i to¬
lika nabavila bogatstva, kao što se je domože i
nabavi kuea' Celjskih knezah (grofah). Od prostih
vlastelih gradovah Sanecka i založenoga Celja uz-
peše se, pridrnživši si do mala mnoge druge gra¬
dove, na prestol de f a c t o čitave Štajerske, Krajn¬
ske i Koruške. Cim se udade kči jednoga vlada-
oea ove knežke kute za Z iška  kralja ugaMcog,
bude knez Celjski takodjer za bana hrvatskoga po¬
stavljen, te po tom svojom vlastju ne samo u
Hrvatskoj, nego li kao ban takodjer u Ugarskoj
prevagnu. Isti T vrt k o, kralj Bosanski, od kojeg
j »e je Cerkom bio oženio, odabra ga kao naslednika
u svojoj državi, koju čast medjutim naš knez
primiti nemogaše, buduči bosanska gospoda neh-
tedoše da mu izruče kraljevinu. — Nu baš timi
m nogo strani mi savezi vladajočih kueah zametnu
se u prestol njihov crv propasti. — —— Tu je zulum
na toliko besnio, da se je poslednji novac oteo
poddajniku, za moči platjati čitave obiteli ple-
mičke i čete bezbožnih slugah, k oj i se njihove
strane držahu*). Na kakovom su glasu Celjani

*) Tu imade i tražiti požetak siromaštva celjskih
seljanah: razkomadanje zemaljah , mnoge kojekakve
stare dače i. t. d-

K-

112

bili kod svojih susčdah, može se zaključiti iz po-
slovice: „Laglje je s Mohametani, nego li s Ce¬
ljani — “

Na otom dvoru izmedju takovih razbludnih i
opakih okolovštinah rodi se naš nesretni J 1  r e d r i k.
Priroda ga je nadarila plemenitim i uljudhim sr¬
cem, nu odgojenje mu upravo na to idjaše, kako
bi mu moglo prirodnu dobrotu izopačiti i izkore-
niti. Ved u prvoj dobi junačkih letali oženi ga
otac (vžrojatno proti njegovoj volji) s cerju ugledne
i mogude kude Prangepanske. Nu neka govor na¬
stavi dobrodušni starac Valvasor:

Graf Herman von Cylli, dieses Namens der
Zweyte, hatte mit seiner Gernalilinn, zween junge
Herren erzielt. Einer derselben, Namens Ludwig,
erbte die in Karndteu gelegene Graflfsehaft Or-
tenburg: dem Zweyten mit Namen Friedrich, gab
der Alte etliche Schlosser, namlicli Staniseliak,
Samobor, Gurckfeld, Machau, Rudolphswerth und
Landstrass. Denn selbige Orter waren damals denen
GrafFen von Cylli versetzt, und also in ihrer Ge-
walt. Also hatte Graff Friedrich seine eigene Woh-
nung und Hofhaltung zu Gurckfeld. und fiihrte
sein absonderliches Regiment. — Als man aber
zahlte 1422, verschied scinc Gemahlinn, welehe
eine von Modrusch gewest, und ward der Leichnam
gen Cylli gefiihrt, allda er, in dem Klostor, zur
Ruhe gelegt wordcn.

Darob entstuud ein starclces Geriicht, als ob
ihr Iierr, Graff Friedrich, sie im Bette erstickt
hette, um, fiir die adliche Jung-frau, Ver o ni ca von

Desinze,*) von deren schonen Blick er Feuer gefan-
gen hatte, in selbigem seinem Ehebette Raum
zu machen, zu ehlicher Verbindniss, und diejenige
aueh in seinen Armen zu haben, die er albereit
im Herzen hatte. Und vreil drey Jabre naeh seiner
ersten demahlinn Hinfart, er, mit ihr Beylager
bielt: ward' der gemeine Argwohn desto starker.

Ohn Zweifel hat dieser Verdacht eben sowohl
seinem Vater die Gedanken eingenommen, uud
eine Raehgier widcr Madame Veron  ica  erweckt
und vermutlich auch seinem Herrn Sehwager, dem
Kaiser Sigismund, einen Verdruss gemaeht. chDo
kehrte man eine andere Ursacbe der Straffe vor,
nemlich die Ungleichheit dcs Standes. Dcnn wie-
wobl es nichts unerbortes, dass ein Graf, mit ei-
ner Edel-Daine, sich verheiratbe: so wollten doch
die Graffen von Cylli, ihrer Macht uud Befreundung
vregen, mit hohen Hausern, fiirstlich betrachtet
seyn: wie gemeinlich grosse Gewalt gross geachtet
und mit geringerm Stande, wann kein sonderbarer
Zusatz eines Nutzens dabey ist, unbefreuudet seyn
will. Weil dan der Veronicae  Eltern nur des
Bitterstandes waren, und Grafi' Friedrich sowol
ohn seines Vaters Willen, als ohn seines Herrn
Schwagers, des Kaisers, Bath, sie geeliget hatte:
forderte der Kaiser ihn zu sich, in Ungarn, liess
ihn, als er erschien, gefanglich annehmen, und zu
seinem Vater, dem alten Graffen, Herman fiihren.

Dieser liess ihm alsofort Fesseln anlegen, fol-
gends in einen verdeckten Wagen setzen, und nach

*) Polag svšdoebe jednog letopisca bila je onda
Veronika pod imenom biser Hrvatski  poznata.

8

114

Osterwitz, in der Graffsehaft Cylli, in cinen Thurn
bringen; darin er eine Zeitlang in den Eisen, wohlbe-
wacht, vorlieb nehmen musste. Nach dor Zeit fiihrte
man ihn gen Cylli, in die Burg, woselbst er dem
Ritter, Jobst von Helfenberg, zur Venvahrung, an-
befohlen. Allda zwang ihn der Alte, alle die Schlos¬
ser, so er ihm hatte eingeraumt, abzutreten. Und
neben andern das in der Gottschec licgende Schloss
Priedricbstein, welches Graff Friedrich allererst
neu-angefangen, und aus dem Grumi erhebt hatte.
Damit dami aucli die Steine den hohen Missfallen
und Eifer des Vaters empfinden mogten: zerstorte
er dieses Schloss Friedrichstein, nnd brach es ab,
bis auf den Grund. (Welche Einreissung dann
gnugsam zeugte, dass nicht der blosse vaterliche Un-
will iiber die ungleiche Heirath, sondern auch die
schvvere Bearg-vvohnung des gefangenen Sohns, mit
der vermuteten Ermordung seiner vorigen Gemahlinn
einen solchen Zorn-Brand, bey dem Alten ange-
ziindt hette: Er sonst schiverlich, das erst neu-
gebaute Schloss also wiirde ruinirt haben.)

Also lebte nun Madame Vero niča  ihres Herrn
und Eh-Gemahls, wie auch aller desselben Schlos¬
ser und Herrschaften beraubt, dazu in stetter
Furcht, fiir ihrem ergrimmten Schwahfer; von dem
sie nichts anders vermutlien kunnte, als dass der-
jenige, welcher, um Ihrent willen, seinen leiblichen
Solin so hart. hielte, und allerdings vor siedender
Zorn-Wut, ein so schones Schloss-Gebau abge-
brochen hette, den schonen Bau ihres Leibes, und
die Wohnung ihres holdseligen Lebens, gleichfalls
abzubrechen kein Bedenken tragen wiirde. Wess-

115

wegen sie ihren Aufenthalt bey den wilden Thie-
ren suchen musste, und sich, nebenst etlichen ihrer
Kammer-Jungfrauen, in den Waldern verbergen,
alda Purcht, Sorge, Angst, Hertzleid, Threnen
ihre tiigliehe Speise, Noth und Mangel ihre Pilile
und Ersattigung waren. Wie dann aus unordent-
lichen Vermahlungen, dergleichen bittre Priichte
nieht selten envachsen.

Weil aber die Augen der geivaltigen gar weit
und scharf sehen, und derhalben die Ihrige be-
sorgten, Graff Herrman dorffte allbereit, auf die
Spuhr kommen seyn, in welcher Gegend sie sich
versteckt liielte: erachteten sie, rathsam zu seyn,
dass man sie heimlich, in einem, vor Pettau im
Felde liegenden, Thurn fiihrte: als darinn man sie
nicbt so leicht wiirde suchen: brachten sie der¬
halben dahin.

Aber solches schlug zu ihrem Ungliick hinaus.
Es vrachten fiir den regierenden Alten, allenthal-
ben unterthiinige Augen; also ward solches gar
bald ausgespiihrt, und nach Idofe berichtet. Von
dannen man hinschickte, sie abbohlen, nach Oster-
witz fiihren, und allda in einen Thurn vverfen liess.
Daselbst musste das schone Bild, eine gute Zeit
in grossem Elende, gefangen sitzen, und vor Hun-
ger sehier verschmachten.

Endlich liess sie der alte Graff auf Cylli brin-
gen, und stellete eine scharfe gerichtliche Klage
wieder sie an, mit ernstlicher Bemiihung, Ihr durch
Urtheil und Eecht, den Kopff zu nehmen, und die
Packeln ihrer liebreitzenden Augen, welche seinen
Sohn so ungebiihrlich entziindet hetten, in ihrem

116

eigenein Blut auszuleschen. Er gab ilir Sehuld, sie
hette seinen Sohn durch Zauber-Kunste dazuge-
bracht, dass er sie geheirathet; iibor das ilim, dem
Vater, mit Gifft, nacb dem Leben gestrebt.

Allein es mangelte an griindlichem Beweis:
danim kunnte ihr das Gerieht niclit beykommen,
mit eiuigem Schein des Rechtens: der Advocat,
welchen man ihr hatte zulassen miissen, stritte
ffir sie ritterlich, und sigte • und fand dissmal der
sonst gemeinlich eintreffende heilige Spruch: „Was
der Fiirst will, das spricht der Richter, “ vor
diesem redliehem Gerieht, seinen Absatz.

Allein in dem Herzen der Geivaltigen, sitzt je-
maln ein andres Recht verborgen, das heisst „Ge-
walt“, welches, wann das ordentliche Recht nicht
nach Wunsch hinaus geht, zuletzt in offenbare
Thatlichkeit leiehtlich ausbriclit. Dieses Rechtens
gebrauchte sich auch Graff Herman. Weder der
starčke Verdacht noch die Rachgier wollten dazu
einstimmen, dass er, ob gleich das Gerieht mit
Recht an sie komrnen, noch ihr ein Urtheil auf
den Ilals fellen konnen, Sic danim solite lodig,
und auf freyen Fuss stellen: darum liess er sie
wieder nach Osterwitz, in ihre vorige elende Her-
berge, fiihren, giinzlich entschlossen, durch Hun-
ger und Durst sie dort so lange zu qualen, bis
sie verschmachtete, und das Hungerschwert dieje-
nige hinrichtete, welche des Advoeatens Aufrich-
tigkeit dem Heneker-Schwert hatte entriickt.

Weil*aber der Hunger-Tod so heftig nicht
eylete, als wie seine Rachgier, und Ungedult: be-
ordete er zween Ritter, welche das schonste Frauen-

117  —

bild, unterhalb Osterwitz, in einer Badwannen
ersiiufen liessen.

Ob solches eine Gerechtigkeit oder Grausam-
keit und Tyranney zu tituliren, mag cin Verniinf-
tiger Selbst urtheilen. Dcr alte Graff hat zwar in
der Cillenisclien Chronick, das Lob, dass er ein
frommer Herr gewest, der gern Friede gestiftet,
zwischen Armen und Eeichen: aber in diesem
Stuck, hat er sieh, \vie es scheint, den Zorn zu
bald, und zu weit, iibergeben lassen, und nieht so
selir dem Kecht, als seinem Rach-Durst, den Lauff
gelassen. Denn hatte er Fug und Recht, sie zu
todten; warum that er es nieht durch Urtheil,
und Gericht? Hat demnach, in diesem Stuck,
nieht gehandelt, wie er gesollt; sondern wie er
gewollt, und mag wol vermutlicher unsehuldig
Blut hiemit auf sieh geladen, als schuldiges ver-
gossen haben.

Gesetzt die erste Gemahlinn seines Sohnes
Friedrich sey im Bette erstickt worden; so folgts
darum noeh nieht, dass es mit dieser Veronicae
Wissen und Willen geschehen. Verdacht und
Argwohn seynd noch lange kein Beweis, noeh
Recht. Wann er nieht einmal berechtigt gewe-
sen, mit der scharfen Angst Frage, sie peinlich
anzugreifen: so hat ihm das Recht noch viel we-
niger zugelassen, sie umzubringen. ohne Uebenvei-
sung, dass sie den Tod hette verdient.

Den todten Korper dieser so jiimmerlich, un-
barmherzig, und grausamlich ertranekten V e r o n i-
cae fiihrte man, gen Fraslau, zur Begrabniss. —

118

Indem es der ungliickseligen Veronicae  so
klaglich erging, erkranckte Graff Friedrich vor
grossem Kummer und Herzleide, iiber dem un-
barmherzigen Tractament seiner Gemahlin, wess-
wegen der Vater ihn des Kerkers befreyte, und
mit guten Medicamenten kuriren liess. — Nachdem
der Alte numnehr seinen Zorn, in dem Blute der
armseligen Veronicae  abgekiihlt: ward er seinem
Sohn endlich wiederum vaterlich gevvogen, und
zvrischen Ihnen gute Einigkeit gestiftet. Desswe-
gen fertigte er nun denselben ab, mit allem sei¬
nem Hofgesinde, gen Rattmansdorff; allwo er zwey
Jahre Hof hielt, und hernach auff Rom reisete,
vermutlich Ablass zu holen, wegen dess, an seiner
ersten Gemahlinn begangenen schlimmen Stiick-
leins (so anders der Argwohn und das Geriicht,
nicbt falsch gewest). Auff selbiger Reise, ist er,
vom Marckgraffen von Ferrar, gefangen genommen,
aber von seinem Schvvagern, Heinrich, Grafen von
Gortz, mit einer Suma Geldes wieder erledigt worden.

Da hat er wieder angefangen, einige Schlosser
zu bauen, • • • ■ und seiner so jammerlich ertranck-
ten, zweiten Gemahlinn Korper, von Frasslau wie-
der abholen, und nach G e y r a c h, ins Karthauser-
Kloster, fiihren lassen: da man denselben zur Ruhe
bestetigte.

Graf Friedrich hat, nach der Zeit, gleichwol
noch lange gelebt, und das drei und neunzigste

Jahr erreicht.-Er war allbereits ein Neunzi-

ger, und setzte doch die Buhlerey sammt anderer
Leichtfertigkeit, noch fort. Weswegen ihm eins-
mals ein guter Freund wolmeynendlich zuredete,

Er solite dock, weil nunmehr der Abend seines
Lebens schon liingst bcrbeigeruckt, und er zum
Grabe so reiff, als wie cine iiber reiffe Birn zum
Pallen, ari sein Ende einmal gedenken, der Biibe-
rey Urlaub geben, und sieh zum sterben bereiten.
Aber demselben gab er als ein andrer Sardanapal,
in dem der Epicur ganz vergraben, oder vielmelir
wiederlebendig geworden war, diese saubre Ant-
wort: 0! ich bab meiner Sterbliebkeit schon langst
gedacht! und deswegen beschlosseu, dass man auf
mein Grab diese Leichschrift setzen soli:

Haec mihi porta ad inferos est;

Scio, quae reliqui: abundavi rebus omnibus,

Ex quibus nihil mecum fero, nisi quod bibi,

Adque edi, quodque inexhausta cupiditas

exhausit.

Solite sich besser, fiir einen geylen Hund, oder
wie Aristoteles, von des Sardanapals gleichgesinn-
ter Leiehenschrift, ertheilete, fiir einen Ochsen
zum Epitaphio  geschiekt haben. — (Valvasor,
topographiseb-historisehe Besehreibung Krains III.
Theil 11. Buch, strana 200 — 204.)

Ovako pripovžda blagodušni starac Valvasor.
— Da je Fredrik  vruee i iskreno Veroniku
ljubio, zato govori njegova bolest poslž kako ga je
otac sionički razdružio š njome! to svgdoči takodjer
njegova pomnja i vernost, s kojom je posžtjivao
grob njezin u Gorah  (Gayracb), dok ga i odtuda
otac neodinami, za da mu cini zaboraviti tastu lju-
bav, šaljuci ga u Rim; — a kamo, neslždi mladje-
načko srce, u kojem jos toliko igra mlade, vru-
ce, sione krvi, koliko u Fredrikovom, najpače

gdč ga sa svih stranah obkoljivaju hitri dvornici,
taste vetrogonje; ljudi kupljeni i kadri svojom lju-
bežnjivostju i slobodniini načini svačji preobratit
um, svačje otrovati srce? Po tako pakleno osno-
vanoj staži sišavši mladi Fredrik s puta čestitosti
udari na one gadne stranputice, na kojih ga na-
lazimo poslednje vreme njegova života. Njegove
se krivnje i zablude nipošto izpričati nemogu, ne¬
go nam opet služe kao žalostan primčr, na kakve
može zabluditi mrzke i gadne kolomije — ono
srce (makar bilo najplemenitije), kojega na pra-
voj staži nedrži zdrava glava. —

H o m a n c e.

Prava je domovina romancah  Španjolska. Tu
je svaka skoro pesma r o m a n c a (bila nežna, lju-
bezna ili zbilja junačka). A čine se španjolske
romance s priglasci (assonancami). Priglasak zove
se nesavršena rižma, t. j. gdč se samo bez obzi¬
ra na suglasnike samoglasnici slažu. Tako su np.
dana k. tanak, sanak, razstanaki.  t. d. sa-
vršene rižme; gde su naproti tonili d a n a k, da¬
ra k, r a n a, s p a v a m i. t. d. nesavršene rižme ili
priglasci. A kad se romanca s priglaskom gradi, to
treba da se slažu samoglasnici poslčdnje stope sva¬
kog drugog (kad kada i svakog četvrtog) reda tja
do kraja pesme, ili do kraja svakog razdelka od
pesme. Španjolci na takov način grade dugačkih

121

pesamah bez ikakva truda, zašto jih pri tom pripo-
mažu njihova nebrojna infinitiva na ar, er, ii', sa-
mostavna na a d, pristavna na al kao i participia
na a d a i a d o, kao i na i d a i i d o i. t. d. — Eto
primera španjolske romance s mužkim priglaskom:

Kosa fresca, rosa fresca,
i  Tan garrida y con a m o r!

Quando y’os tuvo en mis braijos,

J No os sabia servir n o,

i Y agora que os serviria,

\  No os puedo yo aver no. —

\  Vuestra fue la culpa, amigo,

j Vuestra fue, que mia n o,

\  Embiastes mi una carta —

\  Con un vuestro servidor,

J Y en lugar de recaudar,

j El dixera otra razon,

j Que erades casado, amigo,

i Alla en tierras de Leon,

J Que teneis muger hermosa

j E hijos como una flor.  —

| Quien os lo dixo, senora,

No os dixera verdad n o,

Que yo nunea entre en Castilla,

Ni alla en tierras de Leon,

Sino quando era pequeho,

Que no sabia de amor.

Početak romance sa ženskim priglaskom:

A fuera, a fuera Rodrigo,

El sobervio castellano !

Acordar se to devria

De aquel tienipo ya passado,

Quando fuiste cavallero
En el altar de Santiago,

Quando el i - ey fue tu padrino,

Tu Rodrigo el ahijado;

Mi padre te dio las armas,

Mi madro te dio el eavallo,

Yo te calce las espuelas,

Porque fuesses mas honrrado,

Que pense casar contigo;

No lo quiso mi pecado,

Casaste con Ximena Gomez
Hija del conde Lozano, i. t. d.

I Nemački su pesnici u novija vremena počeli
upotrebljavati assonance u svojih nekojih pesmah,
najpače : Uhland, Herder, Riickert i. dr. Najbolje
jih je upotržbio Uhland. Nu ipak se nedadu s onom
razkošju i laganostju citati kao što se Čitaju Spa-
njolske. Najpače glase ženske nčmačke assonance
čamno i težkoglasno poradi onoga e, koje se bez
prestanka u drugoj slovci povratjati mora. Kako
prevode pritom i pohvaljeni nekoji Nčmci roman¬
ce Španjolske, uklanjajuč se onog e, -- eto ti pri-
mčra:

Mohrenkonige in Kastilien

Ziehen ein mit grossen Siegspomp,

Fiinf der Mohrenkonige kommen,

Fiihren mit sich vieles K r i e g s v o 1 k.

Zogen dicht vorbei an Burgos
Und naeh Montesdoca h i n s c h o n,

Sie beliefen Belforado

Bald darauf auch San Domingo.

123

Darauf Najera nebst Logrono,

Wo ihr Schrott undFeuer n i c h t S schont.

(Adalbert Keller)

I tako dalje se vuče s tom okretnostju pesma
tja do kraja —

Nu mnogo je sposobniji za ovu vrstu metrike
naš slavjanski jezik: *) a to (sečnim) izmedju
sviuh glavnih europejskih jezikah uz španjolskog
i talianskog najvrstniji; — a izmedju slavjanskih
nada svima opet naš ilirski, koji punočom svojih
mnogobrojnih a, o, u, ostale nadkriljuje, k čemu
pripomaže još prednost, što se kod nas slovke
samo broje. Nu dosada se jošter izvan Krajns-
koga pesnika Dr. Presherna  nitko nije pri-
hvatio toga načina. Njegove Ižpe romance s priglasci
nači češ u III. i IV. svezku Krajnske Z h b e 1 i z e.

Junak Hranilovič  biaše jedan izmedju najgla-
sovitijih čefnikah Senjskih, od kojeg je i samo ime
bilo nekada trepet bulah, a sada se još u mnogih
nebrojenih hajdučkib pesmah spominja, i s uz-
hitjenjem njegova slava peva.

Posle kako su Turci osvojili Srbsku i Bosnu,
prelaziše mnoge (osobito plemičke) porodice u po-
bližnje austrijske pokrajine, naime u Hrvatsku i
Krajnsku, šilu svojih podajnikah sa sobom vodeči.
Od ono doba imade u Hrvatskoj Keglevičah, Je-
lačičah, Krismaničah, Stojanovičah, Šimuneičah,
Krajaeičah, Kadičevičah i drugih; u Krajuskoj pako

t) In narodnjih naših pžsmah možeš tragovah pžs-
mam s assonaneami iiači (gledaj Vukove Srpske
narod. pesme(U Beču 1841) broj 90, 117, 120, 293 itd.)

Blagajah, Tomašovieah, Tomasičali, Jugovičah  i
drugih. — Jedan je sada gosp. Jugovič (Jugowitz)
u Koruškoj Kreiskommissaire Bčlačkoga kotara.

--

Nekoliko umuje pozuatih rečih.

Alaj-barjak  — barjak čitave vojske, die Ileer-
fahne, vexillum.

tj desnoj mu ruci kopje bojno
A u levoj a 1 a j b a r j a k zlatan.

Al a k eri m! „Bog je veiilc! “ Kažu Turci, kad se
šta neobičajna, velika sluči, što oni ili željno
očekuju, ili nemogu da razumedu.

A1 e m, dragi kamen (Diamant ?)

Na jabuci alem  kamen dragi,

Pri kojem se vidi veeerati
Nasrčd noči kano nasrčd dana.

Balčak,  onaj kraj u sablje, gdč se rukom drži.
Sabelgriff, Sabelheft, Degengefass.

Krvava mu sablja do b a 1 č a k a,

A desnica ruka do ramena.

Beden  ili bed  e m, Bastei, Ringmauern.

B1 a z a n, poinaman, lud.

Bula.  Turkinja (žena ili devojka).

C a r š i j a, piac, trgovište, der Marktplatz.

Č i t a p, tursko sveto pismo alkuran.

125

D a v o r i, (interj.) np. Davori Božo davori! skuhat
ču ja tebi poparu.

D j u 1 i s t a n, vrtalj gdč same ruže rastu, der Rosen-
garten.

Zakopa ga majka u bostanu

U bostanu cvetnu djulistanu.

E s a p i t i, računati.

Gr le, (pomanjšiteljno od grlice).

Grlica je proso brala;

K njoj dohodi drugo gr le:

Daj mi, grl e, jedno zrno - • • •

Gnev,  Srdjba, ljutitost.

Gomila,  grobište, Grabhugel r. i. p. mogyl’a.

Hlapac,  momak; Poljski c h Popi  e c, Bursche, ovdž
P a g e što sadašnji poljski g i e r m e k.

Ho ra, vreme, u koji običavaju kalugjeri ili kolu-
drice svoje molitve ukupno na shodah (Chor)
čatiti.

II u m, okruglo brdo, Ivogel. — Nekoji od naše
bratje Srbaljah pišu holm;  nu to je baš proti
duhu  našeg južnoslavjanskog jezika, pa se pisat
neinože kao što se nepiše polni, dolžni
mesto puni, dužni.

Krči,  krčevina, mesto preobratjeno u polje, gdč
je bila prije šuma ili šikara.

K a u r k a ili Kaurkinja. Tako zovu Turci naše žene.

Kosci,  gledaj stranu 107,

Lada,  Božica ljubavi (Gledaj Djulabije  II. izd.
str. 223.)

Leljo, Božič ljubavi (Gledaj Djulabije  II. izd.
str. 221.)

126

Les. 1. šuma, lug 2. drvo u obče. 3. raka.

S L o ž i š t e, mesto gde se leži, rdjava postelja, kao
što je u ubogih.

j Luna,  mesec. Upotrebljava se po čitavoj Krajn-
skoj pa i u jednoj strani Slovenskoga u železnoj
j gradomedji Ugarske. Ta se reč več može u

najstarijih rukopisih crkvenoslovenskih nači.

M e č t a, fantazija.

More!  Medjumetak, koji se nedade upravo i točno
j u drugi koji jezik prevesti. More!  kaže obično

i stariji mladjemu, gospodar sluzi, Turčin Kau¬

rinu, i. t. d.

Mostar,  varoš u južnoj Bosni.

N aj u, rodit, dvobr. Mesto toga se sada obično
kaže nas dvijuh. Nuje naju  još običajno i
po Bugarskoj i po čitavoj gornjoj Iliriji.

Perun,  Bog groma (Gledaj Djulabije  II. izd.
j str. 235.)

Podstčnje,  kod naše bratje u Štajeru ono mesto
izpred kuče, koje uprav uz stčnu, koliko strč-
ha dosegne, za tri četiri paoca više od ostale
zemlje stoji, te se osobitom pomnjom čisti,

f Ako je na način hodnice po starostov, načinu

obijeno, zove se gan j g, u dolnjoj Iliriji tršm,
S Porticus.

Prije,  prijane, prijatelju: Freund, Bruder,

Pusjtahija,  razbojnik.

S ar a j, ona strana stanja, gdč Turci čuvaju svoje
bule. Kod bogatijih saraj čini za se stanje.

S p a s, spasitelj, krst, križ.

127

Starešina, u občini muževi, koji zaključuju i sude,
kod svadbe u gornjoj Iliriji včneani kum (Gle-
daj stran. 108.)

Ves, selo.

Vrč, krčag, Krug (od vrtjeti ? ili od urceo ?)

Z a d u š b i n a, ono, što čovek čini za spasenje duše
svoje, ili sagradi crkvu ili manastir, kao što
činiše negda čari i kralji pradčdovah naših;
ili nahrani gladna, preodene gola, napoji žed-
na, koju zadušbinu svaki i najmanji učiniti može.
Prvu babo zagradio crkvu
Krasnu slavnu sebi zadušbinu  - ■ ■ •

Ž i v i c a, živi plot, Zaunheeke.


■S££-'






~v


G USLE f



-s% ! < 5


v^>r w m m 1© II Vi  &

\ xw  d m m  ici tu 1 JS&a

*V$* J  5* K J V«*

*

SUi££

tRAZLICITE PESNI f

^hrS


J

-  od o.—

r r S  V> -X

<^««1PAHS A V m A 2S A» ($ X v

*&'  ' -N ,. ,- ~V«**

-Drugo izdanje, troskom Matice ilirske.

&> V.

, 'i - -j i

r«

i< 3^<<9-


U ZAGREBU.

BRZOTISKOM DRAGOTINA ALBRECHTA.

1864 .







■

sli*  'ji>








■

(M23S BTIOlJStfi











Preosvetjenomu i visokoučenomu

duhovnomu

nadziratelju

gospodinu gospodimi

Mihoviln Jakliiiu,

savetniku biskupije sekavske, okružnomu
nar. školah ter dekanu i župniku u Ljuto¬
meru na Malom Stajeru.




Preosvetjeni g'Ospodine!

Predragi strice!

i

i

(oznato  je Preosvečenstvu Tvoinu, koliko
vTe cčnim i štujem kao .strica ljubezna

moc neuKoj i nesiainoj miauosn mojoj, pame-
tuj uči ju i pobudjivajuči na ljuba v naukah,
na poštenje, čestitost i svaku drugu blagu
čud. 1 dan danas kad god dolazio u kuču
Tvoju, Ti me dočekivaš i glodaš kao što
brižan otac dočekiva i gleda jedinca svoga,
koji mu došo s puta daleka. Želim iskreno
ostaviti barem malen spomen priznanja to¬
like Tvoje brige i ljubavi. Nu koliko Te
štujem kao rodjaka, a ono opet neznani
kako da dostojno priznajem štovanje svoje
prajna Tebi kao najstarijem representantu
duha slavenskog od progaste dobe. Krasna
je bila mladost Tvoja. Duša Tvoja čez la je
za svčtlijimi danci naroda Tvoga. Ti si drugo-
vao s mladiči, kojih je srdce igralo za stvar
domorodna, kojih su usta sred na j neprijazni) ih
okolnostih pevala pesme pune velikog bo-
žanstvenog slutjenja, kao što začinju tiče
sladke pesme, doeim još snčg krije i gore
i dole, sluteči u prsih proletje drago. Nu
zazvuči bojna trublja po poljih naših, razleže

se grom bojnih topovah po nebu slavljanskom,
i glas smernih vaših pesamah izgubi se u
žamoru tom. A kako bi prestao žamor ratni,
svet naš pane izmoren na krilo mira i mir-
nog uživanja od tolikih trudovah i žrtvah,
zatvarajuči i uši i srdca od svakog glasa,
koji bi ga drmao i tčrao opet na polje tru¬
dovah i borbah. I tako nastojanja vaša ostanu
u smčrnom krugu posebnog života nepoznata
ili nemarena. Nu narodi slavljanski odmoriše
se i poskočiše opet na noge lagahne. I evo
jih na polju javnom — na mojdanu čestitijem,
na putu spasonosnijem. Sto ste vi tek slutili,
to mi sad vidimo gde cveta i uspeva, i Bog
če dati te če deca i unuci naši uživati plo¬
dove. Opet se razlega glas pesamah sloven¬
skih po lugovih i gorah domačih i neodoli-
vom šilom krči si p ut iz tesnog kruga druž-
benog u prostrano polje javnosti. Drugovi
mladosti Tvoje izumroše več ili dušom ili
tulom. Samo Ti jedini još stojiš na svetu
života kao stari osamljen dub u gori, kojeg
se perunica dotaknuti nesmije. Ti si jedini
živi ostanak one prekrasne poetične dobe;
jerbo Bog te nadario duhom, koji nadvladajuči
tuge i žalosti nestorskih godinah, žive i dan
danas sa svorn šilom i snagom mladosti. Ti
neprezireš ognja našeg. Ti nisi ni castigator
nicensor mino rum,  nego se veseliš is¬
kreno nad svakim domorodnim korakom sa-
dašnjeg plemena, raduješ nad svakim cvetom
ili plodom književnog sadašnjeg života a ono

tD  3

\

s istom plemenitem dušorn, s kojom si pod
krasnu Tvoju mladost nastojao s drugovi
svojimi oko iste svrlie. Zato ti budi slava i
hvala na ljubavi plemenitoj, i primi za nju
malen ovaj uzdar abuno minorum  s tora
iskrenom njegovom želj o m, da Višnji okru-
nio plemenitu starost Tvoju još s mnogo
odinah jasnih i vedrih — kao što je duša
Tebi i božje nebo nad Tobom.

Zagreb na prvi dan godine 1845.

Pr. Tv.

pokorni sestranid

St. Vr.

1





Predgovor i zagovor.

Dragi moj štioče!

m

.1  i več u tretju godinu gotovo nisi euo glasa niti
vidio traga vili mojoj, nesastavši se s knjižicom,
u kojoj bi ona bila iznčia na svet proizvode svoje.
Ti si mi medjn tim bio više putah pisao, pitajuči
me, šta da radi ? da li putuje, da li boluje, ili se
možebit več i sasvim prestavila? Ja ti istina do-
sad nišam odgovorio, misleči, da ti kao oovčk
od svestranog znanja i to znadeš, da je putovala
kojekuda po pazarih srbskih (ti češ do duše ka¬
zat) bolujuči, čim je malo kada iznosila proizvode
svog uma, nego ponsijviše robu inostranih zema-
ljah, prikrojivši ju po naški i prodavajuei (tako
rekuč) pod svoje. Znat češ takodjer, da se je la¬
ni pojavila opet u hrvatskom jednom dučanu s
robom po licu ti poznatom več od g. 1837, koju
je izvadila iz stare nekakve skrinje pa naredila
(ti češ opet reči) pred smrt,  da se tu iinade izlo-
žiti na razgled. Znat češ i to, da je opet neda¬
vno poslala na prodaju jedan komad robe svoje
na trg svoj prvi. Eto joj svijuh tragovah posle
tri godine! Ti češ. brajne moj! dostavit: „1 za-

ista preslabih znakah zdravlja i života čvrstog.«
Eapaee možebiti si se vee spomenuo i na poslo-
vicu onu: „Duga bolest gotova smrt“, i gledeč na

poslednji njezin proizvod, izrekao svoj „ Pokojna
ti duša!“ držeči ga več za posmrtnieu (opus
posthumum), za poslšdnji njezin uzdašac, na ko-
jem joj se prenžla duša u raj na krilo božje,
odkud je sišla na č a 1 a r n i ovaj svet. Ja ti, pobra¬
time moj, nimalo nezameravam prerane te ljuba-
vi krštjanske, kad pomislim, da si na tu miso
morao udariti po zakonih razuma i mišljenja
ljudskog. Nu ja ti danas kažem i očitujem, da
se još nije prestavila, niti je bolovala, nego je do
dan danas radila, mislila i sborila svake godine.
A što do danaske poslfi tretje godine nije se
razsuo u svet razgovor njezin u prilici čitave
knjižice, toniti nije kriva ona, nego ja, koji sam
medju tim ruke svoje ulagao u druge kojekakve
poslove, te mi nije preteklo kad latiti se i nje-
zinih razgovorah, pa jih priurediti za svet. Nu
došo je jednom red i na nje, te ti jih danas
predajem n poštene tvoje, ruke priuredjene, pri-
poručnjuč jih i umu i srdcu tvornu, pa da jih pri-
grliš s onom ljubavju, s kojom si prigrljivao pr-
vašuje njezine proizvode. Ncmože mi se pri tom
ino, nego da te uveriin, da su i ovi proizašli iz
dubljine srdea njezinog. Nu hoče li ulazit u
srdee tvoje onako ugodno kao prvašnji, to ne-
znam: jerbo ti si se medjutim naučio i priviko
glasom i drugih vilah, mladjih njezinih druga-
ricah, koje ume umilatije kucati na uši, razigra-
vajuči i srdce i dušu. Nu kako bilo da bilo:
ja ti jih sad metjem na koleno — skupljene u
knjigu, a ti jim sudi polag dušnog svojeg spo¬
znanja. Pa da jim možeš suditi po pravici i bez

XI

bludnje, treba da ti u kratko još i kažem, kako
i kada su se porodile, pa tako rekuc s putnim li¬
stom da jih pošljem u beli svSt — i pred lice
) tvoje. i

Pesni knjižice ove razredio sam na četiri strane. >
j A strane te ili razdžlci evo su ovi: 1. „Prvo

i  listje. 11  2. „ Cvetje i voce. “ 3. „Izza mora."

4. „PovSstice.“ Eazdelak nazvan „ Prvo listje"  \
sadržava prve radostne i žalostne uzklike vile
moje, kad je kao dete ludo i nejako ostavila
prvi put kudu i kolevku svoju. Tu ona stupka-
juči cesto se još i bojazljivo hvata za skut i ru-
kav dadiljah svojih, kao što to biva gotovo u
svakog deteta godinah njezinih, pa i sa svim tim \
još kadkada padne trbuške. Bijahu joj tu dadi-
J lje vile stare klašičke i nove germanske i roman-

/ ske—  najpaee iz luga romantičkog. Medju 1 i š -

i tjem ovim nači češ i takovog, kojeg šuštnja sami
su težki uzdasi, a rosa jutrnja gorke suze. „An-
f a n g s s i n d w i r fastzuklaglich"  citrati ce j
učenost tvoja L. Uh lan d a. Nu oprosti jim ; jerbo
znaj, narav je dece, da više plaeu nego što tre¬
ba, i na svaku i najmanju negodicu zajaueu iz¬
za glasa; a razstavi jih s kucom rodnom, s kolžv- i
kom dragom i sa sestricami ljubljenimi, a ti on-
da gledaj, kako češ jih utaložiti, da ti se u suzah
neutope i jaukom nezahlipnu. A to isto bilo ti je
i s vilom mojom u prvoj njezinoj dobi. Molim
te još, pobratime moj! ulj ud no i to, a ono daj mi j

poštenu svoju ruku,  da nečeš zlo gledati nekoje j

rgči i forme (možebiti tebi nepoznate i neobične),
s kojimi češ se sastati u razdelku ovom. Ti češ

XII

iz knjige ove saznati, da su stvari te iz godinah
1833, 1834 i 1835, a ono iz dobe jedne, gde
- se ona tek probudila, počimajuč sboriti onako
kako je cula govoriti ljude rodnog svog kraja,
a rodila se je (kako znadeš) na Malom Stajeru
medju Murom i Dravom, A sada ti jih izniču¬
jem u odeči tebi ugodnijoj — u naržčju knji-
ževnom. Samo ovde ondč nač češ tragovah, što
če te spomenuti na zavičaj njezin. Za to te
molim, čitaj jih kao pravi domorodac. Ako li nisi
prijatelj suzah i uzdahah, a ti nista bolje, nego
okrenuvši nekoliko listovab prelazi odmab na raz¬
delali drugi. S

Kazdelak „C v e tj e i v o če“ donosi raznih ko-
madah iz raznih godinah (od 1836—1844.) Tu
češ nači po koji cvčtak ili vočicu koju, što če
(ako Bog da) ugoditi umu ili srdcu tvomu. Ne¬
kolike izmedju njih poznaješ več od drugud; nu
ovdš ti se poklanjaju s obrazom svčtlijim i ple¬
meni tijim.

Razdelak tretji nazvan „Izza mora”  donosi
lepih ponudah zamorskih —- svetlih biserah i ša-
renih ljušturah, lcoje sam prije nekoliko godinah
nabrao na moril, na obalah inostranih, da od njih
za predragu svoju sestru Anku sastavim dragocč-
ni gjerdan, i da joj tim javim s daljine ljubav
svoju. U njih češ ti nači u slioi domačoj nčkoli-
ko od najsvčtlijih alemah krasne književnosti na-
rodah dalnjih i bližnjih, srodnih i inoplemenih.
Izmedju srodnih narodah imade tu komadah s je¬
zika českog, ruskog i poljskog. Izmedju inople¬
menih s englezkog, nčmačkog, francuzkog, špa-

XIII

njolskog i talijanskog. Da znadeš od kojeg je
jezika i pčsnika koji komad, na način nadslovka
(mota) metnuo sam posle naslova svake pčsni
prvi njezin redak u originalu sa podpisom pč-
snika.

Cetvrti razdčlak ima u sebi samo dva ko¬
mada (za više nije bilo mesta). Prvi komad
„Grob izdajiee“ drugi je proizvod vile moje u
narečju književnom; i ovdš izlazi sad u svet s
izgladjenijim licem, nego što je bio one godine.
Drugi komad „ Hajduk i vezir" porodio se g. 1841.
Možebiti te če se čin njegov gdekojemu štiocu
činiti nenaravski ili nejamačan. Nu mislim, da če
se moči izpričati dogodovštinom, u kojoj ima i
za takve psyehologičke sgode dovoljnih primerah.

Evo ti obširni razlog o pesnili, što se nalaze
u knjiži ovoj. Osnovao sam za nju i više povečili
i pomanjih komadah. Nu prepisivajuč jih toliko
mi jih se bilo nakupilo, da budem napokou pri-
nudjen osnovu sasvim preokrenuti, a ono ili pri-
grnuvši sve u knjigu, poskočiti joj s cenom, ili
razrediti ju na dva dela. Ja pristanem na drugo
s mnogih zdravih razlogah. Dostavili dakle iz-
medju jiovečih komadah »Babji klanjam* (pesan u
(i. razdelkah) i „Devu sanjaricu"; a izinedju po¬
manjih« gazele, sonete i druge kojekakve pesme
i pesmice": isto tako odlomke od povečih i ne-
dogotovljenih još pesnih „Bratja“ i »Grad Be-
lotinski." Izmedju prevodah odlučio sam za tu
drugu knjigu prevod sitnijih komadah iz »Ru-
kopisa Kralodvorskog", od kojih su ti poznati
nekoliki iz .Danice

XIV

I ovoj knjižici dodao sam opet „Izjasnenja“,
razsvetljujoča stvari i reči gdč kojih pčsnih, za
koje sam sudio, da jih drugčije nebi razumela
večina štiocah naših, a gdčkoje možebiti težko
tko drugi do mene samoga. Ima kod nas gospo¬
de, kojirn nisu u čud dodatci takvi, smatrajoči
jih za nakazil ili nagrdu knjige. Gothe kaže:
„Wer den Dichter will verstehn,

Muss in Dichters Lande gehn.“
t. j. štioc treba da poznaje zemlju, u kojoj pes¬
nik žive i diše, ili temelj, na koji se pesan koja
osniva. Istina je, kažu nčkoji krasnoučeni ljudi:
svaku savršenu pesan treba da štioc samu po
sebi razumi. Nu to se može kazati samo za one
štioce, koji su podpuno umom svojim pronikli
život narodni i dogodovštinu svoga puka kao i
narodah ostalih. A takovih štiocah imade malo i
kod narodah najprosvetjenijih, a kamo li kod na¬
roda, koji sam sebe slabo poznaje, a susčde svoje
gotovo ni najmanje. A to, brate moj, (kako sam
znadeš) biva upravo sada i kod nas. Ovi razlo¬
ži neka me izpričaju pred licem gori rečene go¬
spode gledeč na izjasnjenja.

Eto ti, dragi moj štioče, sve, što ti imam
kazati za ovu knjižicu. A tim budi zdravo!

Zagreb d. 15. prosinca g. 1844.

Sf. Vr

KAZAL«

Pesni Stanka Vraza.

Stranica

Predgovor.. • XX

A. Prvo listje.

1. Prvi razstanak. 6

2. Izpovdst. 7

3. Borba. 10

4. Nepokornost. 11

0. Cžlovi. 12

6 .  Tuga. 15

7. O ponodi. 16

8. Preprošenoj. 18

B. Cvetje i vode.

1. Prepirka. 23

2. Šta je ljnbav ?. 25

3. Uzrok. 26

4. Lžpa Anka . 27

5. Udaljenoj. 29

6. Ti si moja. 30

7. Rok i staža. 31

8. Tri modi. 33

9. Sirotiea. 36

10. Dva vdtrida. 38

11. Golub i svraka. 40

12. Molb i. 42

C. Izza mora.

Sestri Anki (posveta).. ■ 47

1. Radost i žalost. 48

2. Zimski večer. 49

3. Slušat i celivat. 51

4. Razgovor. 52

5. Sanak. 53

6. Na progorju aktičkom . 55

7. Život i duša. 55

8. Srdee. 56

9. List.  56

10. Dioba sveta... • • • 57

XVI

Stranica

11. Pod prozorom. 59

12. Metulj. 60

13. Kuža. 61

14. Divna pžsma. 62

15. DSvojka kraj rnora.». 64

16. Sestrica. 6o

D. Povestiee,

Grob izdajice.   71

Hajduk i vezir

1. Prštnje. 76

2. Smrt vezira. 77

3. Smrt hajduka. 79

Izjasnjenje. 81

Istina i Sala, pesni J. Eešetara s Cerovca • • • • 87

O torne kako su pesni ove pale na konac ove

knjige i u kakov je skripac tim zagaZio

spisovatelj . 89

Mlinari i mlatci. 97

Traži a dat ce ti . 100

Lšpa pospodja. 103

Platja lakomnosti. 109

Kralj Matijaš. 110

Grlica. 113

Jašac. 114

Soneti

1. StrSle Apolonove. 116

2. Hesperidke. 117

3. Kuži carici. 118

4. Prijatelju i drugu N. JI.. 119

Tri sitne sitnice

1. Nemirni susedi. 120

2. Pošten nauk. 120

3. Silo za ognjilo. 121

čestitka. 122

Izjasnjenje. 124

Oproštaj sa stiocem. 139

N. B. . 141

Književni oglas. 143

. . . il suono

Di quei sospiri, ond’ io nudriva il core
In sul mio primo giovenile errore,

Quand’ era in parte altr’ uom da quel eh’ i’ sono . . .

Fr. Petrarca.

1. Prvi Razstanak.

(It ežko j’ majci z&bit eedo drago,

V ~'{^  Težko j’ momku zabit drage kip,
Težko j’ meni zabit vrtimo blago —
Od mladosti moje rajski hip.

O mladosti! prva tvoja doba

Rumena je ko svibanjski jar:
Živio posle sto godin’, do groba
Takvih danah neeeš nae nigdar.

Kan u tiče krila bez verigah —
Tvoj je um ti slobodan i vit,
Srdce mlado bez tuge i brigah,

A put gladak i ružam’ pokrit.

6

Bratja draga, dosad k<3 angjeli
Sto kroz život vodjahu te t.aj,

Sestre krasne ko golubi bčli —

Pretvarahu zemlju ti u raj.

A sad ruke pruže ti k razstanku,

Svako stranom svom veselo gre,

A za njimi kd sreča u sanku
Ali i tvoje ide veselje.

Hman izza njih vičeš: S Bogom, s Bogom!

Bez obzira na reč ljubeznu
Dalje ih tera sudba s šibom strogom,
Izpred oka dok ti izčeznu.

Izpred tebe sunce svoje luče
Ugasiva u rumen oblak,

Izza tebe bura bič svoj vuče,

A noč grozna neprozračan mrak.

Ah po mraku sad ti j’ tumarati;

Mčsto ružah putem leži glog,

A noga ti nesine nigde stati:

Dalje zove udilj sreče rog.

O mladosti! krasna j’ bila tvoja
Prva doba, al ode ko san:

7

S Bogom ostaj! vapi duša moja,

Ko da skrajni zapadnu joj dan.

I ko sto mat’ metje povrh groba
Dragog čeda ruže i ružmarin —

Ja ti danas metjem, krasna doba!

Na grob ovu pesmu u spomin.

N. Gradac 3. stud. 1833.

2.  Izpovčst.

--“-'•tr—~

(Pisao sluteči smrt.)

Kad tžlesni duša skine tovor,

Kad lopata zvekne nada mnom —
Nece mene slavit ljudski govor;

Jer na glavu nemetnu mi lovor
Ni besedah, ni topovah grom.

Dari, svete, tvoi su sleparije:

Otrov med je, pelin cvet je tvoj,
Trnje venac, što ga slava vije,

Žar mu znanja vir, tko iž njeg pije • •
Dok krv igra, neznaš šta j’ pokoj.

8

Al prestavljen duh bit ee ti blagi;

Jer če prestat smetat njemu mir
Tasti sanci — srdcu toli dragi —,
Travne želje i varavi vragi,

Praznih nadah neprestan prepir.

Da! prestat ee, šta sad duša trpi,

Spast š nje muke i brigah teret;
Križ ce kitit venac — ne što crpi
Iz krvi se il žanje na hrpi

Od trupovah — neg ljubavi cvet.

Ti jedino dobro! o ljubavi!

Ti si dušah pleme.nitih kruh,

Ključ i zvčzda k raju, k pravoj slavi;
Rado mladost ja u tebi stravi’,

Da još onkraj prati me tvoj duh.

Blago ti nam, gde pod sunčni zapad
Nadkrivo nas svojim granam bor,
Slušo sladki naših priseg’ šapat;

Ustne samo pod cšlovma sklapat —
Dvijuh dušah vžčni ugovor.

O blaženstva! Al več s Bogom, ljuba!

Znaj i onkraj žive ljubvi san :

Za mnom plakat — tašta je danguba;

9

Dok nas sudna nesastavi truba,

Duh moj k tebi slazit ce svak dan.

A ti brate, što ti u priklštje
Od Mudrice 1 ) uvede mi um!

Da te Slava vžk u vence spletje,

Razigrava grčkih maslin’ cvetje,

I tih palmah hindostanskih šum 1

I vi bratjo, drugo vi na staži

Rodnog prava • • • s Bogom, s Bogom svi!

Bili za rod svštli vam obrazi!

Bran’te, diž’te, šta nepravda gazi ■ • •

Venac za vas na križu visi.

S. Bogom ! • • • Skoro duh ce skinut tovor,
Mirno spavat trup pod gomiloj, 2 )

Niti marim, bio li nad njom lovor,

Bio 1’ po svetu za mnom dug razgovor;—
Ja sam ljubio — eto venac moj!

N. Gradac d. 15. velj. 1834.

10

3. Borba.

Kud ste svibnja mog časovi kratki?

Nade sanci zlatni dan i noč?

Kan pod leto ode slavulj sladki,

Vidio sam vas hitrom jagmom prod • • •

Smrkni sunce! danah mi nerodi!

Dosta dugo čeko sam zahman:

Čas mladosti tonu k6 tone u vodi
Zlatan prsten - - proso je moj dan.

Tražih sladki mir u prasnili knjigah
Kan u ružah pčola traži med ;

Platja praha, platja gorkih brigah
Sad je meni uspomene jed.

Iz srdca mi nauk sanke dere,

Mladih mojih danah sladki dar:
Razbjenog se hvatam čuna vere —

Ko razbjenih dasakah mornar.

Nu čas beži ko nocca o zori;

Razbjen čun mi izbaci talas- • • •

Gde ste sanci ? gde li zlatni dvori ?

Gdč ti zvžzdo, što sjala on čas?

N. Gradac d. 23. travnja 1834.

11

4. Nepokornost.

Prodj’ se, misli, vilinskih obraza’!

Prodj’ nje licah •— lepših od zorice !
Prodj’ ustnicah —■ sladjih jagodice,

I očijuh krasnih, rimska stasa, 3 )

Da nejmade krasnije zvžzdiee!

Prodj’ se, misli, uspomenah sladkih!
Naslonjene glave mi na glavi,

Oko grla ruke — i ljubavi
Prvih rečcah, prvih čašah kratkih!

Prodj’ sna svakog u noe i na javi!

Al nesluša: ljubavi se klanja,

Koju srdca cvilj i tuga negne —
Nalik psetu, što kad goso segne
Po kandžiju, k njemu od drhtanja
Mruč pripuzi, i — k nogama legne.

Žerovinci d. 13. ruj n a 1843.

12

5. C e 1 o v i.

(Metrička igračka.)

„Omnia si dederis oscula, pauca dabis u
Properti

Ne smij se, seko!

Luda me zovi:

Sladji neg mleko
Tvoi su cžlovi.

Sto si jih dala,

Na njih ti hvala;

Al gledajuci
Tebi sjajnci’

Vlasih pram gusti,

Očjuli zrcalo,

Lica i usti,

Srdce još želi
A ustna veli:

Cuj, moja Hvalo,

Još jih premalo!

Da hi jih dala,

Koliko ima
Peska sred zala, —

Da bi jih dala,

Koliko ima

Ribicah more, <

Šibicah gore, —

Da bi jih dala,

Koliko ima ;

Zvezdah pre zore j

Nebo všk sjajno : j

Još udaralo j

Srdee bi tajno : j

Cuj, moja Hvalo, J

Još jih premalo ! j

Da bi jih dala,

Koliko može S

Cisliti trava, — J

Da bi jih dala j

Koliko može J

Smisliti glava, —

Koliko može j

Žudit (tobože)

Srdee bezkrajno:

Još udaralo !

Srdee bi tajno:

Cuj, moja Hvalo!

Još jih premalo!

Al seko moja !
Sestra me zove :

14

Sad na razstanje
Nešted’ cšlove.

Viš gde bez broja
Sršd rimske staže
Zvšzde izlaze,

A zvezde raju
Mom zapadaju! —

Za milovanje
Za to još jedan • • •

A sad posledan- • •

Ah, sladka seko!

Luda me zovi:

Sladji neg mleko
Tvoi su celovi;

Al škoda, Hvalo,

Sto imaš težku
Jednu pogrešku,

Te jih daješ malo,

Malo ah malo —

Svedjer premalo !

llovci 20. rujna 1834.

4
I


6. Tuga.

K6 pod jesen lastavice družne

Skupljaju se na visokih stšna’,

Tu začinju pesme milotužne,

Gledajoči na gnčzda ljubljena;

Za tim dižuc krila prem nerado

Kretju dalko za to sinje more: —

Tak se prašta sad moe srdce mlado

S tobom, gnezdo, moj domači dvore!

Polje j’ dugo, nebo je široko,

Al jim ipak nalaze kraj oči:

Sto j’ preda mnom, to nijedno oko
Nepromeri, nit pamet dokroei.

Hman odtiskam misli u to more,

(Lete hrže od sokola siva),

Skoro udare na guste zastore:

Sto j’ za njimi? — nežna duša živa.

Nu opet se vratjam k dragom dvoru:

Tu j’ vrt s cvetjem, nad njim roj lcpira’
Tu studenac pri listnom javoru,

I lug zelen, u njem stanak mira;

16

Do njeg travnik, brz konjič na paši,

(Nanj se mahnem, da zviždaju grive),

Ta i oganj, oko momci naši,

Svirajuč il pojuč pesme žive ;

A na njivi zanjuči sestrice,

Medju njimi i ti, lepša zore !• • •

Sve je prošlo! a ja skrivam lice,

Plačuč s tebe, moj domači dvore!

N. Gradac d. 12. listopada 1834.

7. O ponoči.

Ponoči je! misli spat ncmogu;

Slavulj plače na oknu srčd uze,
U srdcu mi budi žalost mnogu,

A na oči mami gorke suze.

Sad na pamet dolaze mi sladki

Uspomeni — kd sunašce sreče;
Ljubav silna i nje danci kratki,

Od kih njedan več takav bit neče.

17

Gdč sam sad ja ? a gdč li je Ona —
Taj obraz včk dosta neproslavljen ?
Nij’ mi jadnu lista ni poklona,

Sto tol davno od nje sam razstavljen.

Mesec ko čun kroz oblake bčži,

Razsvetljujoč noč tihu bez vitra :

Eno kuča, vrt i hladnik leži,

Nad njim zvčzda najsjajnija titra.

U hladniku — ata kroz grane seva ?

U belini tu se nešto giblje:

Žena lepa kano gorska deva,

A na krilu mužku glavu ziblje.

To j’ ljubovnik a ona ljubovca;

Ona njemu, on njoj lice ljubi;

Oni šaptju, al glas svakog slovca
Več na ustam blažen se izgubi.

Još se grle, cčluju cčlovi,

Šaptju, muce, tad naglo ustanu:

„S Bogom!“ kažuč ljubeznimi slovi,

I izeeznu svako na svu stranu.

Tim sve umukne; mesec za oblak mine;
Skrije se zvžzda; studen hlad zapiri;

18

Isti slavulj na oknu utihne,

Samo srdce moje se neumiri.

N. Graclac d. 13. svibnja 1835.

• --

8. Preprošenoj.

Strašan čas prolazi evo bez obzira,

Da slednji put oko sprani oka zablisnc,

Još slobodno srdce na srdcu umira,

Još ruka u ruku slednji »s Bogom“ stisne,

A potom — kad ruku tu drugom več dadu —

Hrlit ču ja k grobu ko sunce k zapadu.

U tebe mi srdce, k6 bez duše — tčlo,

A oči sred suznog mora mao otočac:

Bože daj, te tvoje srdce bi imelo

Bolji udes, bolji bi bio tvojih očac’;

Može da ti bude po času sadajnu,

Ako ljubav možeš zaboravit najnu. 5 )

O ma sladka dušo! ta bčla ručica

Hoče 1’ bit prikladna oko drugog grla?

Zar su ta procvala drugom usta, lica?

Zar ta krv i duša za mene umrla ?

Zar se to udalo s drugim srdce vruče?

(Ta ga j’ Bog zaručio s mojim!) — Nij moguče!

19

Ima 1’ tu razluke, gdč od vdkov sveže

Svemogudom rukom Bog dve složne 6 ) duše
Može 1’ te slab čovek mah taj vez razreže,
Da se u prah vščne prisege razruše?

Dk može on može dva srdca raztužit,

Al včk nece modi dvš duše razdražit.

Dosad bio bi nama udes mio svak satak,

Al sreda ta biaše ko ruža u travnju;

Svak dan biaše nama sunean, Idp al — kratak:

Le)j nosaše svetlu izpred naju glavnju,

Al Polelj 7 ) za drugog sad ju upaljiva,

Hode da raztrgne do dva srdca živa.

Ah tih rajskih danah, dok još noga moja
Onn uzku stažu svak dan bi sledila
Od dvora do hižke 8 ), gde me bez pokoja
Na pragu pod večer eekala, grlila:

Bio je svedok komen 9 ), prag i svako mesto,
Da si ti vek moja, duše mi nevesto!

Pa zar tako brzo prodjoše ti sanci?

Drugi sada tvoju ruku prosi, ište:

Zarast staža, prestat sladki de sastanci

I celovi (svedok što tolkim ognjište) • • •
Jednom još k razstanku ! • • • Ne ! Ah usti tvoje
Nišu više najne, nisu ljube moje.

2  **

20

! A da čuješ sada! U pdnoeno doba,

Kad, grlec te, lica ljubit ce ti mlada,
Razkošju ginula kad budeta S * * * * 10 ) oba;

> Zaklinjem te, dušo, neobziraj s’ tada,

Jer izza te bit ce u zračnoj postavi ll )
Ostavljen duli najne nesretue ljubavi.

Nu ved „s Bogom ostaj!“ cvili moja duša:

Evo raj ostavljam bez krivnje i greha,
Slušaj moje tuge, kojih svet nesluša:

Goi-ki jad me prati, ostavlja uteha —
Kano nevoljnika, što ga sred stratišta
Vode da pogube, prem neskrivi nista.

S Bogom ljuba! s Bogom uz te sve radosti!

Sad slednjiput oko spram oka zablisnu,

Srdce s srdcem, duša s dušom se oprosti,

Ruka u ručicu slednji »s Bogom« stisnil ■ • • •

Ja hrlim, ostaviv uz te krajnu nadu,

Ko starac pram grobu, ko sunce k zapadu.

>


Od zdrava se dreva lioce
Ili cvetje ili voče.

Vid Došen.

1. Prepirka.

0k “- .

(%J  tS^rdce, srdce! kaž’ de mi pravo:

^ Šta igranje tvoje pomeni ?

,f Ako si ti jako i zdravo,

Zašto drhtješ k6 list jeseni?

Srdce.

Oko, oko! kaž’ de ti pravo:

Zašt’ na tebi vlažna koprena?
Ako si ti jasno i zdravo,

Zašto plačeš ? odkud promžna ?

Oko.

Muči, muči, srdce nesretno!

Sta sam krivo, što mčnjam lice?
Vedro gledah na polje cvetno,

Al su došle na me tužice.

Srdce.

Muči, muči, oko nesretno !

Lahko tebi u tvorne stanju:
Gledaš u svet — u polje cvžtno,
Gde sve žive u milovanju.

24

A težko ti meni u nedrih:

Tu ja kd rob čarnim porazit;

Ob noč zvezdah nevidim vedrih,

Niti ob dan sunca doiazit.

O k o.

Srdce, srdce, ti zlato moje!

Nišam li ja več od naravi
Odlučeno rad službe tvoje,

Da tu stojim — straža u glavi?

Sta svžt radi, ko verna sluga
Sve ti javljam do tvoje uze ;

A za to mi nij’ platja druga

Od tebe neg — suze pa suze.

Srdce.

Oko, oko, ti hrano moja!

Istina je, lepo mi kažeš,

Da tu ima krasot’ bez broja,

I rajskimi bojam’ predlažeš.

Nu s tog stravi željah me tolko,
Eazplačem se ko trs obrezan,

Te ti pošljem suzah nčkolko,

Da ti javim svoju bolezan.

25

To sam ono eto nedavno,

Gdč se tiho razgovarahu
Oko moje i srdce kukavno, —

I priznajem : bio sam u strahu.

Ja sam uprav znao istinu,

Sta je uzrok ? koje li krivo?

Al sam mučao ko rog na klinu
I kip jedan rubcem pokrivo.

Samobor d. 5. rujna 1835

2. Šta je ljubav ?

Branislavi.

Šta je ljubav? Vetrič milen,

Sto se brati s premaletjem,
Celivajuč igra s cvčtjem.

Sta je ljubav? Vihar silen,

Sto se pod njim obaraju
Cvet u vrtlju, dub u gaju.

Sta je ljubav? Sunčni zrači,

Sto još niče od njih brže.

Šta je ljubav? Sunčni zrači,

Sto no leti travu prže.

26

Sta je ljubav ? Most do neba,
Kud angjeli k nam silaze,
Kazivajuč čiste staže,
Noseč komad rajskog hleba.
Št.a je ljubav? Črni djavd,

Što nas truje kupom lasti,
Tšlo čini u prah pasti,
Duši otme neba pravo.

Tvoja ljubav, srdee drago!

Bila uvek, kako treba;

Bila vetrič, sunce blago,

Bila zlatan most do neba;
Bila uvek i bez kraja
Ko tvoa duša — kčerca raja.

3. Uzrok.

Pesmica.

Pitaš me: šta uzroči,

Kada nas svčt razstavi,
Zašto nam suzne oči ?
Zašto nas tuga travi?

27

Kada nad rdke, gore
Odnese sudba drago,
Duša u te prostore

Svoe ide tražit blago.

Tako bez duše tuži

Srdee nam danke, lčta
Kano metulj na ruži,

Na kojoj nejma evdta.

Tuži i u sve vžke
Tužeci neprestaje,
Dokle nad gore, reke
Nestigne u svoe raje.

4. Lepa Anka.

Pesma.

Ala je ldpa naša Anka!

Da 1’ je istina? da 1’ je san?
Tresu se bor i jela tanka,
Navidjajuc joj struk tanan.

28

f f

]  U lugu sladki sbor slavuljah

Suti nje čujuc sladji glas;

Nad njome trepti roj metuljah j

j Mnijuc da j’ cvžtak nje obraz. j

) >

j U vrtlju s’ dive krasne ruže, S

Gleded taj licah, ustah raj;

]  Hitri ju hladci grled kruže, \

j Da ju odvedu u svoj gaj. J

Niz stdnu prska, u dol skače j

Brže i brže vodopad,

Gdč, igrajue se, prst namače;

Da ga poljubi, nosi hlad. j

) ^ i

J Tako sve čezne da ju prati

j I grli, ljubeč njezin sled;

Samo ja moram ovde stati,
Gde me začara nje pogled.

29

5. Udaljenoj.

Pesma.

Mlada krasna domorodko,

Svštlokosa, beloruka!

Znaš li vreme, kad ma desna
Vila ti se oko struka?

Od sto svečah sja dvorana,

Od sto zv&dah — krasnih očiu’;

A ja htio bi sad, da mogu,

Taj nočni dan zastrt nocju.

U kolo se momčad hvata,

Al nij’ meni do zabave,

Vec ja žudim, kd što lani,

Igrat s kosom tvoje glave.

Žudim čarom od ežlovah

Usta moja k njoj prilšpit,

Gledajuc' ti rajske oči
Za ostali svšt oslepit.

Ali s Bogom, što si proso,
Čase kano stržlja s luka!
S Bogom i ti, domorodko,
Svštlokosa, beloruka!

-

30

6. Ti si moja.

Romanca.

Ti mi se rodi ko dan s iztoči,
Blažena mati tvoja!

Grledo ti usti, gledo li oči,

Svako mi, dušo, od njih švčdoei:
Ti si moja! Ti si moja!

>

S

Svžt se sa svčtom po nebu kretje,

| Vidiš gdč tu bez broja

Blistaju zvčzde ko alem-svžtje;
Medju nje zlatno pismo se splžtje:
Ti si moja! ti si moja!

i '

j

< Vetrič se igra s listjem dubrave

I s ružom divnih boja’;

Nad cvčtjem letju čele gizdave
I lepir-roji, sve da mu jave:

Ti si moja! ti si moja!

j

Tičica, što ju pri incim prozoru
j Tanahna njiše hvoja,

Glasno proživa u svom žuboru,

Da se razlega u dol i goru:
Ti si moja! ti si moja!

31

Ma se svšt zakleo, da te ugrabi
Prsten mi od pokoja,

Neboj se dušo, i nepozabi:
Višnji je močan, a ljudi slabi:
Ti si moja! ti si moja!

Tako j’ zapiso nepromenice
Višnji u dela svoja:

U jasne zvezde, u žubor tiče,

U ruže, cvetje i sržd dušice:

Ti si moja! uvčk moja !

7. Rok i staža.

Ho mane a.

Ti me pitaš s dušom brižnom,
Kako želim da me služiš,
Da mi s dušom dušu družiš
U životu časobižnom ?

Razne roke, razne staže
Ima ljubav, srce mlado,

Koji treba da se paze ■ ■

Slušaj dobro, moja lado ! '-)

32

Dok su zlatna vrata raja
Otvorena u pokoji,

Gde vladajuc ljubav stoji
I bez brige i bez kraja;

Ti onamo vodi mene,

Gdš cemo se — dva goluba
Ljubit uvčk bez promene, ■ • •

„Ah budi mi tada ljuba!"

Kad s’ na nebu bura digne,
Žarka munja i grom ljuti,

Da na zemlji smrknu puti,
Sve uzdrhtne, k tlam se prigne!
Tad u pomoč budi meni,

Rukama mi pokrij lica,

Da nevidim strelj’ ognjeni’- • •
„Ah, budi mi tad sestrica.

Kad pozove domovina

Trubljom slave sokolove,

Pa i mene medju ove
Ište kano verna sina;

Blagoslov’ me u to ime,

S dužnoštju me ti pobrati,

I slobodju nadahni me - • •

„Ah budi mi tada mati!

33

Kad mi budu usti modre —

Ko sto sad su oči troje,

I studeno telo moje
Kad na črne metnu odre;

Ti pred križem sklopi ruke,

Za dušin mi moleč džo,

Da mi vek se spasi muke - • •

„Ah budi tad moj angjeo!"

Ti me pitaš s dušom brižnom,
Kako želim da me služiš,

Da mi s dušom dušu družiš,
U životu časobižnom?

Razne roke, razne staže
Pokazali ti, srce mlado,

Koje treba da se paze - • •

Pamti dobro, moja lado!

8. Tri moči.

Ditirambo.

Dok se smes još gnaše srčd prostora
Bez vremena, mčre i pravila,

Iz bezkrajnog neizmšrnosti mora
Digne Višnji i ruke i krila:

3

34

Jednim trenom dugih trepavicah
Otvrde se bšžne smčsi,

Drugim trenom a uresi
Svet se lueom od sunčnih zčnicah.
Evo nebo, kopno, more sinje:
Ljude, črve, raje, pustinje!

Tko taj izli od svesile rog? - • •
— Svemoguci Bog.

Dok caruje Bog, to se pojavi
Iz umrlih bitje divno smčlo
(Oči — oganj, krv mu — vino vrelo)
Digne glavu sjajuču u slavi,

Na šareno vito krilo
Krasnih mečtah um postavi;

Na zulum se tužeči nemilo,

Kori Boga, drma mu prestolje,
Hvastajuc se sve da čini bolje - • •
Prijaznie nameštja u nebo Bogove,
Svčt prevratja, pravec stvore nove,
U raje pretvara bezplodne pustinje,
Otoke plovuče
I divno cvatuče
Metje u more sinje;

Med sa dubja kapat čini,

Cvasti ruže na trnini,

Učke točit sladost mlika,

— 35  —

Ovce plodit zlatno runo,

Gore kamenje bleska puno,

Da sjaše s uresa razlika
Zemlja svakolika- • • •

Tko biaše taj t-vorac, taj besnik?..
— Covek pesnik.

Time s neba najvedrijeg liea
Sidje devojčica,

Mljezinče božjeg uma
I večne mudrosti :

Čelo drago, vedro, od razuma
Bi reč da stoji u njem presto,
Oči izvor svijuh blaženosti’,

Usta svijuh mili n’ mčsto.

Plast ju krije beli, prosti;

U desnoj joj prutak pozlatjeni,

U lievoj — bič gvozdeni.

Višnji iznad žarkieh oblaka’ —-
Svog podnožja — zemlju gledi,
Gdč se bori s dobrom strast opaka,

1 greli lioee svet da poda bedi.
Bog u svetom svom gnjevu i srdu,
Da pedepsa pakost grdu,

Digne s treskom desnieu,

Al da vidiš devojčicu!

3 **

36

i

Podhvati inu ruku tvrdu ■ • •

Bog mljezinee upazi,

A trčs — nerazi.

A pšsnik? Na medjašu sveta’

Sad boravi, vatru da ugrabi,

(Sto na veke zemlji bi oteta),

Njom da otme smrti rod slabi:

U nebeške diže ga višine,

S prestolja š njim Boga da skine:

Al gle dete gde se smijuč ujavi!
Pogledne ga u oei,

Oko njega vhs svet se zatoči,

Oholost ga ostavi • • • •

Vaj u kosti strta su mu krila! • • ■

Ah odkud ta dragobesna sila V

To je prutak zlatni, bič željezni —
To si ti, lj ubezni!

9.  Sirotica.

Parabola.

Za zelen venčac beruč cvetljice,
Prolazi dčva kraj sirotice:

)

)

>

)

— 37  —

„Ah mili Bože, da je sad meni
K ružam u onaj venčac zeleni!

„ Volila bi tu ma časak stati,
j>Nego sto godin’ na lčhi sjati !“ —
Tako uzdiše željna bez mere.

Deva ponikne, cvetak ubere,

Do kitnih ružah u vžnčac stavi,

Na glavu metne venčac gizdavi.

S prva u vencu nježnoga tela
Cvčtljica naša stoji vesela;

Al čim se sunce više uzdigne,

I žarkim zračim do venca stigne,

Evo zlo po nju, sirota sahne,

Glaviču skloni, težko uzdahne ■

«Ah mili Bože, da lude glave!

„ Bila sam sretna sred zelen-trave;
„ Ali me tasta želja zahiti,

„Stati uz ružu što venčac kiti:
„Evo me kako ludo poginu’! - . . . «
Cim to izusti, več i preminil.

Koga god u dol namesti sudba,
Nek ga na goru nevuče žudba.

38

10. Dva vetriča.

Parabola.

{

)

?

(

Izza sinjeg mora a od juga
Pošlje Vesna dva sinka dva druga —

Dva vetriča k iztoku studenu,

Da Morani u )  odtud decu krenu,

I navčste njen dolazak ticam,

Vodam, njivam, livadam, šumicam.

Prvi leti k visokoj planini,

Drugi leti k zabitnoj dolini.

Tek što s’ ovaj stane dolom šetat,

Ustma duhat, topla krila kretat,

Neprolaze tri četiri dana,

Pridizat se stane več sva strana,

Po prodolili bujit, cvetat trava,

Zelenit se livada, dubrava,

Polja šarit od zlatnih metuljah,

Luži glasit od drozdah, slavuljab,

Šuštit listje i njihat se grane. j

A kad vide to dšca Morane —

Mraz i Zima — ljuto nplašeno
Odu dalko za more ledeno.

Dok to biva u sršdi doline,

Sidje vštric k drugu svoin s planine,

Vhs ozebo, pogružen u tugu

Stanc ovak sborit svomu drugu: j

39

Ali moj bratco ! Bog ti dade sreču;
„Lepo j’ ovde, sve pliva u cvetju;

„ Stvore tvoje sunce milo gleda —
„Ko nad zibkom majka sanak čeda:
„A1 zlo ti je onde sred planine,
„Koju grade tvrdom stražom stine.
„Tu ti vise Mraz i ljuta Zima
„ Prikovana glatnima lancima.

„Tu sunašce jasno sja — al hladno,
„Buee vihri žestoki bezvladno,

„Ljuti orli silnim krilma biju,

„Zli gavrani graktjuč krug se viju.
„Tu nevidiš ni zemlje ni drva,

„Vece leži vžčni led od prva.

„Tu se kinih tri dni al zaludo,

„ Tko ce stopit led, kamenje hudo ?
„ Viš, kako ti jadan vas ozebo’! • • -
„Proklelo je ono mžsto nebo - ■ ■ ■ “

Čujte, bratjo! koih duši se trude
Da proletje što pre u nas bude:
Nejte nosit ognja u višine,

Več slazite u smerne doline:

Tu širite krila zdravog uma,

I čestitog srdca rgo bez šuma;

1 do mala past če led s naroda,
Krasnim cvetom procvasti sloboda:

40

Kad razgrelo sunce sve doline,

A led s&m če kopnuti s planine,
Tu se Vesna udomiti blaga ;

Jerbo, znajte, bratjo moja draga!
Grde vidite zelene vrhunce,
Tu j’ več zemlju prč razgrelo

11. G-olub i svraka.

Basna.

Tiea golub pletjaše gučeči
Prosto gnčzdo kud če mlade leči.
Tim odnškud bes svraku donese,

Te ti grdno na njeg se otrese:

„Oj budalo! šta ti ovdž radiš?
„Kako pčvaš? kako gnčzdo gradiš?
„Ajd’ u šumu, ostavi to polje,

„A ja ču te naučiti bolje:

„Sborit čvrštje, gradit kuče jače,
„Pa i uz to bolje jest kolače."
Ponižno joj golub odgovori:

„„Ja ču ostat, kako Bog me stvori
„„Moj je život na njegovom krilu,
„„Bog mi poda i narav i šilu;

sunce

41

„„0n kazuje šta da svak dan radim,
„„Kako sborirn, kaliva gnžzda gradim:
„„I vazda de mojim biti pita,

„„Ako Bog da, uroditi žita.““

Tim odleti golub pod oblake,

Ljuto gnjev se upali u svrake;

Skupi krila, pa se u čemeru
Odmali spusti za njim u poteru.

Nu, što kažu, Višnji uzrok znade,
Zašto kozi dugi rep nedade,

Da u svrake nisu kratka krila,

Kratka krila, rep težak, dugačak,
Gore bi se njemu osvetila,

Nego mišu ili vrabcu maoak.

Al svraka još goluba nij’ shvatda,
Izmorenih krilah pade na tla.

Cujte, bratjo, zadravski susedi!

Ko što tieam višnji Bog naredi,

Da sve slede slut svoje naravi,

Svoje ljubeč i radec s ljubavi, —
Tako i nam Višnji narav poda,

Da sledimo slut pravog naroda,

Da sborimo, kako dedi ištu,

Da gledimo, kud nas vodi zvezda,

42

Da gradimo na svojem zemljištu,

Da branimo naših starih gnezda,
Ostavljajuč čista i unukom- • ■ •

Zašto dakle Vi prokletom rukom
Kazgradjujet’ domače nam sgrade ?
Bog je otaci  s n da  c, te  z n a d e,
Zašto raznu dade narav  pultom.

12. M o 1 b a.

Ko najlepši alem cista
U vedrini sjaje luna,

A oko nje sjajna kruna
Od ostalih zvezdah blista —

Kano venac od kamena’
Blistajučih sršd prstena.

Kano ustma čeda mlada,

Kada usnu dobre volje,

Mirno sniva lug i polje,

Odisajuc sapom hlada,

Tek što slavulj — naš pobratim —
Lug proslavlja kljunom zlatim.

43

Lepa j’ zemlja, koju si obro
Ti za narod svoj gohibji,
Kaj na zemlji raja ljubji;
Lčpo j’ nebo, večno dobro!
Koje razape bi reč prosti
Nad njim šator od milosti,

Tek jedno još crv tvoj prosi:
Izmedj zemlje (znaj) i neba
Digni magle i odnosi,

Da če imat, ko što treba,

K tvomu nebu duh narodan
Put svedj jasan i slobodan.












.spienione balwany ....

W inilijonowyck t^czach kolujty wspaniale . .

Miec$c za sob$ muszle, perly i korale. (

A. M i c k i e w i c z.

)

'FkJ

Sestri Anki.

Posveta.

- —

Sorella, oli n oni e quanto sei caro !

L. G a r r e v.

pestro Anko, srdce milo!
v V  ^ Kako ljubav toli mnogu
A Nagraditi tebi mogu,

Od kolevke moje vilo?

Smšli mornar kad ostavi
Dom i ljubu u nemiru,

Silje zlato, biser, viru
Iz daljine da joj javi.

Ja ostavili kraj svoj rodni,
Tvog se liših lica mila,
Slaba prostreh svit vžtrila
Na put stlizki i zahodni.

Ali na daljne brežine su
Zanšle me bure strasti,
Gde ja videh slavu cvasti
U kitnome svom uresu!

48

<

Al sve stalna j’ bratska vžra:

Zato evo izza mora —

Šljem ti svetao sad sred dvora
Gjerdan ljuštur’ i bisera’.

Primi, sestro, darak mio,

S kojim brat te sada dvori;

Blagoslovi i govori:

„ Opet mi se ah vratio ! “ j

1. Radost i žalost.

„Aoh radost, ach radost . .

F. L. Oelakovsky.

Radosti, radosti!

Ružiče rumena!

Samo žao i škoda,

Sto nejmaš korena:

Dojde vetar — raztrese te,
Dojde 1’ voda — raznese te - •
Ah žao i škoda,

Sto nejmaš korena.

49

Žalosti, žalosti!

Grki si ti koren;

Nit ijedan na tebi
Cvčtak nebi stvoren:
Kolko uzdihah srdce pusti,
Dokle tebe neizusti;

Kolko 1’ suzah nepane,
Dok se tuge sahrane!

2. Zimski večer.

„Eyps Mrjoio ne6o Kpoerr>“

A, P u š k i n. )

j

Bura maglom nebo krije,

Vihar s ceste snčg mete,

To ko ljuta zvžr zavije,

To zaplače ko dete;

To ti trže krov stišteni,

Da zašušti slamom dvor,

To ko putnik zakasnjeni
Kuca silno na prozor.

4

50

„Kolibiea naša stara

Tužna je i bez luči. ■ • •

Sta ti tako, moja Mara,

Pokraj vratah zamuči ?

„Da li ti je divjim penjeni
Bure duša stravljena?

Hi dremaš pod zučenjem
Svoga šimšir-vretena ?

„ Izpij jednu, drugarice

Moje sreče pod mladost! ■ ■ • •
Jošte jednu, po čašice - • •

Proč če tuga, doč radost- - -
„ Zapoj pesmu, „kak senica
Sretna bila u rodu‘<;

Zapoj pčsmu, „kak devica
Uranila na vodu“.

Bura maglom nebo krije,

Vihar s ceste sneg mete,

To ko ljuta zver zavije,

To zaplače ko dete.

Izpij, izpij, moja Mare!

Več je kasno u ponoč. ■ •
Zaboravi jade stare:

Bog če dati, te če doč.

3. Slušat i celivat.

„Moja pieszczotka gdy w  wesolej cliwili“ . . .

A. Mickiewicz.

Kada u veselom počmeš razgovoru

Šaptat, gučat, sborit, sladka moja dušo!
Toli milo šaptješ, gučiš po izboru,

Da lišit se slova nehtijuc nijednog,
Nesmžm ti prekinut razgovora mednog,
Vec bi uvek samo slušo, slušo, slušo.

Nu kad vatra reeih oči ti zapali,

Poeme od obrazah ruže ti razkrivat,

A biser-zubiei sjat medju korali, —

Ali on čas pogledam očima te smžlim,
Ustnice primičem, slušati neželim,

Vee samo celivat, cčlivat, cčlivat.

4. Razgovor.

„Koclianko moja! na což nam vozmowa“ . . . .

A. Mickiewicz.

Našto da je, dušo, beseda nam ova?

Zašto težec rečma svojim žar podelit,
Nernogu ti duše ja u dušu prelit V
Zašto se vek trudim drobit ju na slova,

Koja — prvo neg se primu srdca, uba —
Ili zrak razliladi il vžtar razdulia ?

„Ljubiin te, ah ljubim! 1 ' sto put vicem tadar,
A ti se žalostiš i počimaš gnžvat,

Sto ljubavi svoje nišam ipalt kadar
Dosta izgovorit, izrazit, izpevat,

Vec ko mrtav bledim, nežnaduc sposoba, I5 )
Odat znak življenja, odkupit nas groba.

Umorili vec pamet sve dokazivanjem,

Sad hoeu da s tvojim stopim usta ova,

Tako razgovaram srdca se klicanjem,
Razbludnim uzdasi i žarom eelova’, —

Tako razgovaram sate, danke, leta
Tja do konca sveta i po koncu svšta.

53

5. S a n a k.

„Chociaž zmuszona bedziesz me porzucic . . .

A. Mickiewicz.

Premda primorana hočeš rac ostavit,

Ako ti ncgojiš za me ljubav manju, —

Nemoj ipak tada žaloštju me travit:

Na razstanju niti slovca o razstanju.

U oči tog jutra poslšdnji trenutak

U razkoših sladko neka još prevali,

A čim bude lučio sudbine nas prutak
Prvo od otrova tri kaplje mi nalij.

Tad ču s tvojim ustma složit usta ova,
Neodmicat, smrtno dok neudre krilo,

Nek razkošno usuem za veke vekova’
Celivajuč lica, gledajuč te milo.

Nu kad prodje danak i godina duga,

Pozvat če i mene, da pustim grob mirni;

Uspomen’ se tada snivajučeg druga,

Sidji s neba k meni, pa me se dodirni.

54

Opet me prigrli na srdašce živo,

Opet me položi na blaženo krilo;

Pa cu prenut innijuč, da sam malo snivo,
Celivajuc lica, gledajud te milo.

6. Na progorju aktičkom. Ifi )

„Through cloudless skies in silvery sheen.“ . . .

L Byron.

Kroz oblake srebrosjajne pada

Na pučiuu i breg mesec ljubljen,

Za carieu gde čitav nekada

Svet bi dobit, čitav svšt izgubljen.

Mirno gledam sad na morsku stranu,
Mnogi Kimljan gdč ode k pokoju,
Gdč ostavi krunu na mejdanu

Pust razkošnik za krasnu gospoju.

Ja te ljubim, srdce Angjelijo!

Več neg ikad dokazala struna
(Odkad Orvej pakao predobio),

Dok sam ja mlad, a ti krase puna.

Čuješ, dušo! biaše vek prelesni,

Dok po svet još gospoja je stala;
Da j’ sad pčvcem carstvah kolik pesni’,
Ti Anton’je od nas bi stvarala.

Nu buduc to nama sreča krati,

A ti slušaj koliko te cenim:

„Ako svčta za te nejmam dati,

Pa i za vas svčt te nezamčnim.“

7. Život i duša.

„In moments to deliglit devoted.“

L. Byron.

U sladki easak razblude, snage:

„Ah moj živote!“ šaptješ ljuveno:
Reči prekrasne, srdcu predrage!

Da život  traje mlad nepromeno.

Nu život k6 čas teče k svom kraju;
Zato te rčči nikad neslušo!

Neg izvol’ kazat: „Ah moja dušo!

Jer duša  i ma ljubav vek traju.

56

8. S r d e e.

od dragog kamena, sto se razkolilo.

w Ill-fated lieart! and can it "be . . .

L, Byron.

Kako srdce ti zlosretno

Moglo si mi past na dvoje?

/ar li zalimau sve bilo je
Skrbih vrčme dugoletno ?

Nu sad bar mi dragocinii
I draži svak komad biva;

Jer se po tom vecma čini,

Kip da si mi srdca živa.

--so«-— -

9.  List.

U pametnimi gospodje S. E.

„As o’cr the cold scpuleliral stone . . .

L. Byron.

Ko što čovek slova gledi
Usččena grobnoj ploči,

Da pritežu tvoje oči,

Gospo, na se ovi redi.

57

Uzčitaš li knjigu istu,

Kad budem se prestavio,
Znaj, u ovom da je listu
Moga srdca živi dio.

10. Dioba sveta.

„Nehmt liin dio Welt! sprach Zeus von seinen Hohen.

Fr. v, Schiller.

„Evo svčta! (reče Bog nek’ danak)

„Budi vami i bez mite!

Prešo na vas i na vaš ost.anak!

„ Al se bratski pogodite! “

Sve nagrne k diobi brže bolje;

Svak izbere po svom umu:

Kmet okupi goricu i polje;

Knez ogradi za lov šumu;

Kupac segne po Žitku i vinu;

Pop izluči za se svetak;

Car na ceste udari carinu,

Beče kmetu : Daj desetak!

58

Čim razgrabljen kup svetnih dobara’,
Pojde i pesnik odnekuda;

Al imade sve več gospodara:

Ah došo si vec zaluda!

Pesnik.

Vajme ! zar ču sam izmedj džčice
Tvoje ostat ja bez dšla?

Ja, koj verno dvorim tvoje liee,

Srdca čista i vesela.

Bog.

Ab Bog s tobom, gde si opet snivao?

Sinko dragi, tvorce pešam’!

Bžše ti doc, dok sam razdžljivao!

Sto s’ zakasnio, kriv ti nžsam!

P š s n i k.

Uza te sam stao s dušom mladom,
Gledao tebe u tvoj slavi;

Slušao, kako sklad sbori sa skladom ;
Tu ti se duh moj zabavi.

Bog.

Sad šta čemo? Svet ljudi imaju:

Jedin raj još moje j’ blago;

Nu ako ti mio stanak u raju,

A ti dolaz’ kad ti drago!

59

11. Pod prozorom.

Pesmica.

„Leise flehen meine Lieder . .

L. Rellstab.

Moja pesma krotko moli
Kroz tu tihu nod:

Dodji s bžla grada doli,

Dodji, dušo, dodj’!

Šušteč tresu grane bori
U mesečini:

Nek te, dušo, strah nemori;
Neprijatelj spi.

Cuj slavida u dubravi!

Vapi njegov pev:

„Uteši ga, što ga stravi
Najkrasnija dev’!"

On razumi srdca jade,

Milih udes hud;

On razblažit pesmom znade
Svaku nežnu grud.

60

Ded’ i tebe da razblaži:

Sidji k men’ u gaj!
Ah smiluj se i pokaži
Pevcu put u raj !

Ah put u raj !

12. Metulj.

„Naitre avec lo primtemps . . .

Alph. de Lamartine.

Rodit se s proletjem,

S ružami umriti,

Čistim zrakom plivat
Na krilih vetriča,

Njihat se na njedrih
Ružah tek razviti’,

Opajat krasotom,

Mirisom cvetljica’,

Prah stresavši s krilah
Mlado i bez tuge
Kano dah se uznet
U nebeške kruge; —

Eto od metulja
Prekrasne sudbine!

61

Nije 1’ slična želji,
Sto včk dalje hiti;
Prvo stvar oskube,
Neg se je nasiti;
Nakon k nebu vrati,
Tu u slast razmine.

13. Euž a.

——

„Je vis la rose dans un jardin .

A. C.

„Vidio sam ruže cvetak mlad
U krasnom njegvom blčsku,
Sjašo ko zora, rano kad

Iznese luč nebesku ■ • ■ • “
Kaži mi,

Krasna devo!

Kaži mi:

Hočeš li igrat?

,,Digne se šapat, hvale šum,
Svako ju dvorit prosi;

Jer svako srdce, svak ju um
Nad ruže sve uznosi ■ • • ■ “

Kaži mi,

Krasno srdce!

Kaži mi:

Hočeš li igrat ? • • • “

,,Dojde i junak pesnik k njoj,
Uzhitjen roneč pesme:
Divna je ruža i nje goj,

Al se je taknut nesme- •“
Ah slasti,

Krasna dušo!

Ah slasti:

Igrajue s tobom!

14. Divna pesma.

„Quien aviesse tal ventura . .

Romance viejo.

Nančla li koga sgoda
Vrh pueine kraj mora,

Ko što nane knez-Arnalda
Zorom na lčp Gjurgjev dan?

Na rilci mu sivi sokd,

Lov loviti ide mlad ;

63

Pa zagleda brod tanahan,

Gdž stizaše vee na kraj:

Od svile mu bela jedra,

Od šimšira katarka.

Na tom brodu divnu pšsmu
Zapevao mlad mornar:

Utaži se šumno more;

Ukroti se ljut vihar;

Sto plivahu na dnu ribe,

Dižu glave iz moi'a;

Sto letjahu zrakom tiče,

Sad padaju vrh broda.

„0 moj brode, drevo tanko!
,,Cuvao tebe Bog od zla!

„0d napastih belog sveta,

„Kad ti brodiš morski val;

„ O d plitvinah Al m eri j ski h,
„Gebraltarskih klisurah,

„0d zatokah Mletačkijeh,

„ Od Flanderekih peščarah,

„ I od burah kraj Leona,

„Gde ti preti zla propast!“ —
A govori knez Arnaldos
(Pamti dobro govor taj):

„„A Boga ti, mlad mornaru!
„„Odkud tebe pčsma ta?—““
Odgovara mlad mornaru:

64

(

,,Ja nekažem pžsme ove,
„Neg na more tko se da.“

15. Devojka kraj mora.

„Yo mo. levantara, madre . . . tt
Romance viejo.

?

Ja uranih upred zoru j

Na Ičp častni Gjurgjev dan,

Vidčh momu gdč tu staše
Rublje perue kraj mora.

j Sama pere, sama žima, j

Sama resi na grm mlad.

Dok se suši rublje bčlo,

Peva pčsmu u taj glas:

„Ah ljubavi, ma ljubavi!

„Gdš da tebe tražirn sad?“

; More pada, more pljuska,

{  Niz bregove ori glas:

I Moma drži zlatau češalj;

Njime češe svilen pram:

„Ah kaži mi, mlad mornaru,

„Cuvao tebe Bog od zla!

< „Jesi 1’ vidio ljubav moju?

^ „Kud izčeze njezin trag ?“

65

16. Sestrica.

Romanca.

„Solingo vissi senza speranze . .

Luigi Carrer.

Živuč samotan bez svake slasti,

Mrzili na včnee, plese i časti,

Za radost mrtav, za ljubav hladan,

Svak mi sastanak biaše dosadan.

Dok tvoje stidno nevidčh ^ee,

Sladka sestrice ! sladka sestrice !

Kad me nanela prviput sgoda,

Da te ja videh u našeg roda,

Duh mi kazaše: „S tom se več skobi’ 11 !
Al neznah •— kadž ? u ltoj li dobi.

Nu srdce reče: Eto ti j’ liee
Tvoje sestrice, tvoje sestrice!

Sestrice! ime draže od zlata !

Sad stopram čutim, kad si mi data,

Da nejma dražeg srdašcu slovca,

Nit ime „driiga“ nit glas „ljubovca“:

Zato če zvečat včk moje žice:

Zlatna sestrice ! zlatna sestrice!

66

Naci češ tragah moj oj ljubavi
Mladim prolštjem u cvštju, travi:
VStric, što igra s listjem mladime,
(Cini se) šaptje krasno to ime,
Letjuč žubore te lastaviee:

Moja sestrice! moja sestrice!

Bud’ ja konjiča vladao po danku,
Budi pod večer ladjicu tanku,
Livadam, vodam, šumam i njivam
Uvčk to sladko ime prizivam;

Kliče ma Jelja neizmenice:

Dodji sestrice! dodji sestrice!

Kad me pogleda sreča popreko,
Pomislim na te, što si daleko,

A brižna duša mah se okrepi:
„Kose svilene, očijuh Išpi’

(Kaže mi) imaš prijateljieu —
„Znaš li sestricu ! znaš li sestricu!“

Pošto mi majku ote zla sreča,
Ljubav brižljiva, briga ljubeča
Cim me ostavi, (sudih) da pusti
Sasvim me tugam past u čeljusti;
Al mi povratja vedra ju lica —
Opet sestrica, opet sestrica.

67

Kad jednom stigne strašan on danak,
Koj če bit nama slčdnji razstanak,
Prvo neg smrt mi glas obustavi,

Da v črno srdce još te pozdravi,

Nek skrajne budu te besedice:

S Bogom sestrice! s Bogom sestrice!

5 **


Jak dlouha noc — jak dloulia noc —
Však delši' mne nastava.

K. H. Macha.

G-rob izdajiee.

(g. 1835.)


,f r -

sablju visoki,

^Na sablju duboki
Grob na polju stoji jedan;
Nad grobom križ vredan.

Na tona križu sedi,

I niz polje gledi
Crn gavran, pa graktjuc vice
I ljuto nariče.

Zašto vičeš, tiee
Grdna zlokobniee?

S čije se ti rugaš rane,

Črni moj gavrane?

Ja se rugam s toga,
Sto sad vojna svoga
Kapetanka mlada čeka
Željno iz daleka.

72

Ja ti vicem s toga,

Sto kletva — nesloga
Još u ratno kolo hvata
Sve brata na brata.

Jesu 1’ težke ove
Daske ti dubove?

Jel’ ti mučno ljube stanje,
Težko uzdisanje?

Jel’ ti žao ma.ča
I konja jahača?

Žao što nemreš 17 ) na krvavu
Polju včnčat glavn? —

Nišu težke ove
Daske mi dubove;

Nit mi mučno tvoje stanje,
Težko uzdisanje.

Nit mi žao mača,

Nit konja jahača,

Nit što nemrem na krvavu
Polju včnčat glavu.

Neg mi žao, što moja
Bratja bez pokoja

73


Ah! prekletstvo u grob meču —

Na mene nesreču.

Što kd nizko pseto
Biah za tudje kleto
Pleme na zlo včk pripravan,

Sve da budem slavan.

Ah! puno mi žao, j

Što sam za njeg stao,

Odreko se svom narodu, j

Taruč mu slobodu.

To ti mene žeštje
Sad kida neg klčštje,
Jadnu dušu svud preganja
Bez pomilovanja.

A te ljute srde —
Uspomene grde —-
Ah nemože nista dignut,
Nit ublažit, prignut.

Mač kraj mene leži,
Križ na prsih teži:

Mač me žeže kano plamen,
Križ tisti kd kamen;

74

Jer za križ taj proda’

Svu srecu naroda,

Krveom njegvom mač si masti’,
Dok morade pasti.

Ah prokleto budi
Ti srdce u grudi’!

Vek proklete, oči, krvi!

Put i korak prvi!

I vžnac na glavi,

S kojim list krvavi
U knjigu sam uložio,

. I on proklet bio!

Za to mi je tčsan
Grob i prostor Ičsan,

I prašalt se svak na meni
Cini stup gvozdeni.

Ah da če se smilit —
Tko moj grob razkrilit,
Pa izvadit trup na polje:
Bilo bi mi bolje!

Al zahman! nemogu
Mirovat mi kosti,

75

Zašto nejma ni pri Bogu
Izdajstvu milosti. • • • •

Tako se duh mori,

Iz groba govori;

Tuge nitko neodvratja
Neg gavrani bratja.

A kad ponoc stiže,
Kažu, da se diže
Ko vukodlak — trup iz gr
Slžp na oka oba.

Tako noccu svaku
Trup ostavlja raku,

Do petlovih prvih pesni’

Oko groba bžsni;

Dok se smili nebu,

Pa ga psi izgrebu,

A gavrani — črni gosti —
Kaznose mu kosti.

76

Hajduk i vezir. 18 >

--“'V'*--

1. P rž tu j e.

Istom svane s iztoka dan "beli,

Na poljanu kroz gvozdena vrata
Grne narod kan od ticah jata;
Coek bi reko, vks se grad več seli.

Kroz ulice iz Travnika grada
Vode spetog Kulaša hajduka,

Od kojega, ko janje od vuka,
Drhtje isti car sred Carigrada.

Vezir viže: Davori dželati!

Brže, džco, na kolač djaurina!
Uteče li danas, tako dina,

Sutra če nas po Travniku klati- • •

Pseto djaursko! deder besni sade!
Plšni, robi našu slavnu Bosnu,
Vod’ u grade hajdučad ponosnu
Kolji Turke, plaši bule mlade!

77  —

Grozno hajduk zubima zaškrtnu,

Očim baci tresah hiljadicu, • • •
Zaljulja se vezir na konjiču,

Kan da primio od njih ranu smrtmi.

„Nesprdaj se, krvniče vezire!

Pamti dobro, šta ti kažem sada;
Sred ponoči doc ču ti u grada,
Pa te ubit, tako meni vire!. “

To još s kolca Kulaš progovoid,

Na vezira besno se nasmehne,

Da mah vezir konjiča okrene,
Smeten ode, u grad se zatvori.

2. Smrt vezira.

Vezir jakim stražami obsadi
I Kulaša i sebe u gradu,

Cim se sunce smiri na zapadu,
Od hajdukah tim da se zagradi.

I več hodže k jaciji s munarah
Kazvikaše družbu pravovernu :
Čut je samo kroz šutnju večernu
Laju pašah i korak stražarah.

Viže vezir baš oko ponoči :

„Gdč ste momci ? gle Kulaš dolazi!"
Skoče brže u sobu kavazi,

Da veziru budu do pomoči.

„„Gde je djaurin?““ svaki od njih pita
„ Zar nevidiš, gdč me ovde davi ?

„1 nogu mi za vrat več postavi?
„Nevidiš li djaura strahovita ?“

Vezir stenje, grči se i vije,

Grozan strah mu iz očijuh siva,

Ustne drhtju, sapa utrnjiva,

Protegne se još a — vec ga nije.

Po aharu, čardaku, magazi
Mah se momci raztrkaju;

Još protraže harem i odaju,

Al se zalud vratjaju kavazi.

Nejma nigdč ni živoga stvora,

Nij’ Kokara, nije Jezdimira,

Sto prčtjahu, da če zla vezira
Tu noč smaknut a sršda njegva dvora.

79

3.  Smrt  h a j d u k a.

Istom Turci vec sabu klanjaše,

Kad bi grozan glas k agama prenet,
Tu noc vezir da ode a dženet ■ • • •
Uplaše se i age i paše.

Jedni kažu: Jezdimir ga ubi! —

Drugi: Kulaš uteko je s kolca! —
Al Jezdimir robi do Sokolca,

Kulaš dušu na kolcu izgubi.

Tim raztura glas se po narodu •

Do pb grada ostavi ognjište,

Sad k veziru, a sad na stratište,

Da razvide i mesto i sgodu.

Vezir leži raztegnut na odrih :

„Valah mrtav! “ kaže jedau paša.

Idu dalje, a da viš Kulaša,

Gde mu nikla glava ustah modrih.

Tšlu žice napnute ko šibe,

Rujne kapi krvi na tle cure:

„Djaur još žive' 1  (kaže jedno Ture)
„A naš vezir sinoc ved pogibe."

80

Mah te rčči uzdrnu hajduka
Kano včtar suhi list u gaju,
Razabra se jednom još u vaju.

Bi reč taj čas sva pusti ga muka.

Na kolcu se izpravi, izusti:

„ Slava Bogu!“ ustma se nasmčhne,
Glavu digne i nebu okrene,

Jednom dahne, pa i dušu pusti.

Izj a-. 1 ij en j o.

—=8J=>—

1. Priklžtje od Mudrioe. Priklet ili
pri kletje zovu na Malom Stajeru i Medjimurju
prostor srždišni od kuce. P r i k 1 ž t deli k 1 ž t od
hi že (sobe). Unj se ulazi s vana kroz dvoja vrata,
koja stoje jedna sprama drugim. Iz pri kletja vode
opet dvoja druga vrata, jedna u h i ž u a druga u
ki št, a po stubali ili lžstvah ulazi se na nahi-
žj  e (pod krov). Priklet Slovenci korutanski i
Hrvati u zapadnoj Ugarskoj zovu veža,  Srbiji
vaj at ili aj at, a po nšmački mogo bi se pro-
zvati Vorhalle ili Vorhof  (TtpoTOAaiov). I u
tom ga smislu i ja ovdž uzimam. — Mudricom
prozvali su pisaoci panonskoslovenski od pr. v.
boginju Min er v u. I ja sam prozvanje to u pesni
ovoj pridržao.

2. Pod go mi loj.  Panonski Slovenci gotovo
svi imadu ablativ ženski jednobrojui na oj. Ja sam
ga ovdž pridržao tako rekuc za nevolju.

3. Rimska staža,  ili (kao što se kaže kod
mene) rimska cesta  zovc se onaj pramen zvžz-
dah, kojega astronomi zovu via lactea,  a Nemci
M i 1 c h s t r a s s e.

4. Hladnik  (poljski chlodnik  = kolibica,
što se splete radi hlada od živih rastučih drvetah.

82

5. Najni, a, o = naš, a, e (kad se govori
za jednu stvar, koja je vlastina samo od dvijuh)
a čini se od naju t. j. od nas (dvijuh).

6. Izpred naju  (dvobr.) m. izpred  nas
(d vij  uh)

Bud uči da se u toj knjiži više putah nalazi dvo-
brojnik našim šticem malo poznat, a pisaocem ne-
obiean, trebalo bi da razložim ovde sad temelje,
zašto se njim služim. Nu o tom bit če i posle u
knjiži ovoj obširni razgovor.

7. Polelj.  Pozuato je več, da se zvao u pred-
krštjanskoj dobi u naših dedovah Lelj, Leljo
ili Lelj  a Bog ljubavi (u G-rkali ''Epuu;). Isto tako
zvao se u njih Polelj  Bog braka (u Grkah up,evato?).
Slavij ani, predinetjuči reči kojoj samostavnoj slovee
p o, hoče više putah time da naznaoe nčšto nastav-
ljajuče, dovršivajuče. N. p. reč polaž ili polaža
znači čoveka, što pristaje izza laže  (lažea), da
posvedočava reči njegove, dodajuči još koješta da
se laž time više včruje i (tobože) u poštenju održi
(Srav. narodnu pričicu o laži i polaž i). —

8. Iiižka.  Kod mene zovu hižom  i kuču i
sobu, a hižkom ili hižicom  kučicu ili sobicu.

9. Komen  (tal. c o mi n o?) znači u nas ono
uzvišeno mesto u priklšti, gdč se metju lonci, luči
i koješta. Pri komenu  stoji Slovenka kuhajuči
ili ložeo peč. Slovenski komeni imadu na sebi nčšla
osobito romantično-poetičkog; i da bi mogli pre¬
govorit glasom ljudskim, čudne bi se stvari saznale
o srdcih i ustijuh krasnih Slovenkih.

— 83

10.  Budeta  dvobrojnik m. budete  (vi dva)
kaže se ondč, kad je rčč za dva čovčka ili za
jednog čovčka i jednu Ženu. Kad je govor za
dvč ženskč glave, kaže se b u d e t č m. budete
(vi dve).

11. U zračnoj postavi.  U narčeju sloven-
skom postava  znači i ono, što sc kaže u knji-
ževnom narečju prilika.

12 Lada  bila je u starih Slavljanah boginja
ljubavi. Stari naši pčsnici (dubrovački) svaku kra-
snu gospoju zvahu ladu  (sravnaj englezki naziv
gospoje lady).  Narod naš u dolnjih stranah ne-
običnu lčpotieu naziva sad vi lom n. p. kaže:
Ala ti lepu  vilu! ili tanka je kao vila  itd.

13. S ir o tiča,  cvet koj zovu Nemci Stief-
miitterchen  (viola tricolor. L i n.)

14. Morana.  U staroj mythologiji slavljanskoj
ima boginju prolčtja, što se zove Vesna  (vide
D j ul a bij c II. izd. str. 230.), isto onako i boginju
zime što se zove Morana.  U prenešenom smislu
znači Vesna boginju mladosti,  a Morana boginju
starosti,  što nam je poznato iz rukopisa Kralo-
dvorskog:

„1 iedinu družu nam imieti
Po puti všei z Vesnypo Moranu.“
(Zaboj, Slavoj i Ludiek.)

15. Sposob = način.

16. Progorje aktičko.  Na moru u oči pro-
gorja ovog bila je svetoslavna bitka izmedju cesara
Oktavijana Augusta i Marka Antonija, koja poslč,

6 **

kako bi propalo skupnovladarstvo, razdčlista vladu
rimsku izmedju se. Nu domala posle te diobe za¬
plete se Antonij, kojemu ni pod zrčle godine ne-
omrznu ašikovanje, u umetne mreže razvikane Kleo¬
patre, kraljice egypatske. I tu bi bio propao u bez-
dno lasti, da se nije ostavljena njegova žena Ful-
vija utekla Augnstu, umolivši ga, da joj probudi
vojna iz sna nečestnih bludnjah. August opameti
opet druga svoga, koj u dobar čas ulivati mae,
pak prosčče ljuvene mreže kraljevske čaralice. Posle
Antonij zivljaše opet neko vrčme čestito i razumno.
Medjutim umre mu žena Pulvija, a on se oženi za
Oktaviju, sestru druga si Oktavijana Augusta, ži-
vuč i sa Ženom ovom i s bratom njezinim podugo
u skladu i poštenju. Nu što je vražje, ode prije
posle po vragu. Ostrvivši jednom na putne lepote
Kleopatrine, omrzne Antoniji! do mala poštena i
pametna žena Oktavija. On ju ostavi vrativši se
u naručje egypatske svoje milostnice. To Okta¬
vijana vrlo razljuti. Sabravši vojske koliko igda
mogaše, pozove razkošnika na mejdan. Dockan
se prenu Antonij, nu sasvim tim skupi do mala
vojsku silniju nego što je imadijaše drug njegov.
Sastanu se čete od oba česara na progorju aktič-
kom momak u momka, a bojne galije na moru u
oči istog progorja brod u brod. Kostka bojna pane
najprvo na more. Još se nopokloni sreča ni na
ničju stranu, ali Kleopatra okrene brodove svoje
pa uteče bez obzira put Egypta. Antonij vidivši
gdč mu bčga milostnica, pristane i on izza nje u
begstvo, nepomislivši da ostavlja na mejdanu i slavu
i šibiku zlatnu — a ono još bez nevolje i za prono-

85

šenu jednu lčpotu. I tako održi Oktavijan nenadno
inejdan. Za godinu posle sdvoji s mnogih nesgodah
Antonij, pa se smaknu sam mačem svojim. Kleo¬
patra nemogavši ljuvenom včštinom nadigrati Okta-
vijana, metne zmiju otrovnu na prsi, da ju ugrize,
pa od ugriza i umre. — To se je sbilo nžkoliko
godinah prije nar. I. K. j

17. Ne mr e m. N e mr e m, n e mr e š, n e mr e j

kažu panonski Slovenci m. n e m o r e m, n e m o r e š,
nemore  (nemogu, nemožeš, nemože).

18. Povod ovoj pesni dala je u Vukovoj sbirci
srbskih poslovicah (Cetinje 1836) strana 39. Tu i
Vuk pripovčda evo šta: „Kulaš harambaša je bio u
Bosni. Još n djetinstvu slušao sam pjesmu, kako

su ga turski svatovi iz Podažeplja zatekli negdje u
kuei ranjena, pa ga uhvatili i poklonili nekakvom
Topal-paši; nu Topal-paša ga nije smijo pogubiti j
od njegova družtva od Kokara i Jezdiinira, nego
ga poslao bosanskom vezivu, a on ga nabio na ko¬
lač". -Za one reči turske, što jih ima u pčsni

ovoj, molim te, da jih potražiš, ako jih vee nepo-
znaš, u Vukovom rčeniku ili još bolje u pre-
krasnoj knjižici „ Pogled u Bosnu“, a ono straga u
slovaru rččih turskih. — Ima kod nas gospode,
što vrlo viču na x'čči inostrane a najpače na turske,
kažuei da one grde krasan naš jezik. I ja rado
priznajem, da bi vrlo dobro bilo, da bude jezik
naš prost od tih rččih kao i od svake druge pri¬
mesi inostrane; i svagdč ču uastojati, da jim se
pišuoi nčkako uklonim. Nu za veliku nevolju vo¬
lim opet metnuti tudju a narodu poznatu rčč, nego

kovati novu kakvu ili grliti mesto nje od drugih
skovanu, koja se neslaže ni s duhom ni s licem je¬
zika našeg. Evo šta ja o toj stvari sudim. Polag
pameti moje negrde toliko jezik nas inostrane ržči,
koliko ga grdi i upravo ubija inostrani način sla-
ganja rečih, metjuči u slog naš reči po zakonih ino-
stranih ne samo protivnih zakonu i duhu, kojim misli
i sbori prosti i nepokvaren naš eovžk, nego li da-
paee protivnih istom zakonu zdrava mišljenja u
obče. Hic labor, hocopus.  U slogu (stilu)
budimo puriste strogi, a ne u golih rečih. Tu si
mi uzmimo na um onu poslovicu: Golo slovo
ubija, samo duh daje život.

od

JAKOBA REŠETARA

s Cerovca. J

j

Svaka šala na polak istina.

Nar, poslovica.

Nekolika redih o tom, kako je dodatak ovaj
pao na konae ove knjige i u kakov je škripac
tim zagazio »pisatelj.

Beseda vrlo dngačka o stvari vrlo kratkoj.

Bilo je u četvrtak — ne borme! bilo je u pe-
tak. Došo sam baš od obžda. Kako znate iz
škole, poslfi obeda nije dobro sbiljnim se zabav¬
ljati stvarmi. Tako ni ja sad nišam htio ni
pisati ni eitajuci glavu si treti, vee ja otvorim
drugu moju sobu, a u sobi staru neku škrinju,
što sam ju nedavno dopremio iz zavečaja. Treba
da znaš, dragi moj štioče! da sam ja u tu istu
škrinju strpao šilu božju kojekakvih i svakojakih
knjigah i pisarnah buduci (ako se nevaram) još
djak, pa tako ostavio do tog dana. Sad ja sta¬
nem prometati, vaditi iz te skrinje pismo po pismo,
knjigu po knjigu, gledajue koriee i nenatiskane liste
i eitajuc što sam našo gde je bilo onde napisano
i naerčkano vlastnom mojom rukom, koju sam
sad jedva više spoznao. Ako si ikad šta pisao
u mladosti preko dužnosti svoje, to ceš razumiti,
kakvo prorazi divno cutjenje spisatelja, kad posle
tolikih promenah, poslš tolikih godinah radosti i
žalosti — vidi opet ono, što je napisao, kad ga
prvi put naterao nutarnji nekakav bes, da napiše
ršči i redke bez da upravo znade zašto. Srdce mu
se razigra (neeu da kažem) od radosti nego od
neizvšstne nškakve tuge. čitajue opet poslž toli-

kih godinali stvari te, sad mu tek upravo omile,
i sve što su slabe omile mu više nego išta, što
je posle napisao, makar bilo dostojno, da se zlat-
nim čekičem sakuje u zvšzde. A znaš zašto su
mu toli mile? Zato, jerbo je bio onda mladji i
ludji, u cvčtnih onih godinah zlatnili nadah, uzne-
šenili željah i smelih namerah. On gleda na nje
i na blaženu dobu njihovog začetja, kao stara
majka na grob prve svoje dčce, koji brižna kiti
zelenim cvčtjem i nataplja toplimi suzami neizre¬
čene tuge. Tako ti sad bude i meni pred škri-
njom, gledajuč stara ta pisma, plod lude moje mla¬
dosti. Nabroje mi se na rovašu pameti svi svetli i
mračni dani one dobe. Preuze me nekakva želja,
te bi htio dati i za najinračniji dan mladosti naj-
svčtliji sadašnjeg mog života. Zatim dojde težka
tuga, i gotovo bi bio na glas zaplakao, da me tu
u dobar čas nezateče stari prijatelj i včran drug
one moje dobe Jakob Iiešetar s Cerovca.
Kao prenuvši izza sna, otarem si oči, razaberem
se i viknem na njeg izza glasa:

„Šta ti li ovdč?“

„„Jesam brate!"“ (odgovori mi on polag stare
svoje flegme). Dragi moj štioče, ja ti sad neču
ovdš razpravljat na tanko a redom dialogičkim
i šta i kako smo se nadalje spominjali, niti se
ovdč neradi oko tog; več ja odmah padam in
medias res,  izostavivši sentimentalne razgovore
o prošastom i sadašnjem.

„Jesi 11 mi opet šta donio?" (kažem ja, pošto
bi on iz džepa tamnohrdjavog svog kaputa iz-

vadio nčkakva pisma). „Nebi li bila opet za Kolo
zamerna kakva kritika?"

„„A da! “ “ (odgovori on). „„Ima (kako čujem)
a vas ljudih, što se ljute na me, zašto uvek samo
protresavam i odsnde krojim gotovom njihovom
poslu. “ “

„Istina je, šta kažeš" (pribvatim ja opet) —
„dapaee oni navode i uzroke, govoreči, daje lahko
prigovarati pogači, ali težko kupovati brašno i
maslo, od koje se pravi pogača".

To baš tiisu prazne rŽči““ (odgovori on),
— „„i baš porad toga dao sam se i ja na po-
sao, kupovat brašno i maslo i od njega gradit po-
gaeice-ili (da prosto govorim) napisao sam nč-
kakve sitnice u vezanom slogu, i evo jih danas
iznosim najprvo pred tvoje lice. Cuo sam, gdč
stoji u novinah, da opet nameravaš izdati na
svetlo nčkakve pesme. Govori svet o tvojih pes-
mah, da su mirne i krotke, zato su i knjige tvoje
dobro gledane. S toga te molim i zaklinjem, primi
sad i moje pčsni pod tvoje krilo, prikopeivši jih
nekako tvojoj knjiži — ma bilo i na koncu. Pa
onda svet neka sudi kako mu drago, samo da su
jednom na svetlu.““

Pa zar jih ti nemožeš sam izdati?" (prekinem
mu ja rčo). „Ta to i ostali početnici čine!"

„„E da!" (nastavi opet on). „„Kamo sreče da
sam početnik. Ali mene svet več pozna. Pa zar
si več zaboravio, šta sam pisao u Kolu, i šta svet
o tom govori. Pa sad ti pomisli, da ja to sam
izdam pod golim svojim imenom! Ni hrdjavi vrag

nebi kupio a kamo li živa koja ilirska duša, izu-
zamši možebiti koj prokšenae ili žedan osvete, koji
bi kupio vragolije radi, da potraži pogreške, pa
da mi iili izbroji na prste u družtvo i djavolski
da mi se naruga pred svčtom. Vidiš gde sam na
nevolji; pomozi mi. Ta smo stari prijatelji, i
ostat čemo do smrti (kako si malo prvo reko. “ “)

Tako ti on mene nagovaraše i (kako Nemac
kaže) za slabi bok uhvativši i nagovori. Ti dobro
znaš, učeni moj štioče, kakve su se kod nas do-
sad gradile pčsni. Krotke i bezazlene, te nebi od
njih posedila ni mačku dlačica a kamo li kosa u
koje naše mudre glave. Pevalo se (kako znaš)
samo o ljubavi, o črnih  — i (promene radi) kad-
kad i o modrih  očijuh; izvan toga o slozi i
bratstvu, o ogništu i bojištu, a pri tom je ostala
mirna krajna. „Zvekan“ i podobne grešne umotvo-
rine nepadoše mi ni iz daleka na um. Zato ja
nesluteči nikakva zla, stvari mog prijatelja ne-
pročitane metnem na svoj ormar, podam mu na
to ruku i š njom (kako je u nas običaj) i po-
štenu svpju ržč. A tim on „s Bogom ostaj!“ pa ode.

Nu da vidiš sad vraga !

Tomu bude (neznam više) ili drugi ili tretji
dan. Ja pod večer nekako medju devetim i dva-
naestim satom došavši kliči, stanem se razprav¬
ljati, i (kako običavain) prtiti na stolae uz krevet
svakovrstne knjige i pisma, da legnuvši čitam.
Pošto legnem, stanem prebirati te stvari, i zaista
nešta citati. Tu udarim najposlč i na pesni mog
prijatelja. Pročitam prvu. Bogrne dčlo pošteno,

da mu prigovara neima. Pročitam i drugn. Ta
je (istina) ponešto odviš dugačlca (pomislim u sebi
položivši rukopis na stolac). Nu nečineči rado
krivicu razumu prijatelja mog, hvatim se opet ru-
kopisa, te pročitam tu istu stvar po drugi — da
i po tretji put. A sad (da vidiš) nalazim stoprv
u njoj greh, a greh (za veliko moje čudo) od nemale
važnosti, grčli težak i pogibeljan slavnom imenu
naroda. Stani samo pa slušaj zaglavak! On glasi:
„A Slovcnae? — nejma nista".  Da! „SIoveuac
nejma nista."  Krasnih mi rččih! Pa kojemu da
se Slovencu nebi zamčrila ta poruga? Ta su i
Slovenci Slavjani t. j. Slave sini: narod savršen,
da mu na svčtu druga neima. Pa se sad usudio
nekakav inažiknjiga kojekakve mu izpočitavati
nedostatke i napisati istim gusačjim perom: „A
Slovenac nejma nista"  Tko da se ncrazljuti
nad takvom nečuvenom smčlostju? Zar neima več
dovoljno inostranskih perah i ustali, koja koješta
klevetju o nami, te mora sad ustat na našu slavu
ista domača krv i pamet? Tako mudrujuči raz-
ljutim se kruto, i kao što jastreb pograbi noktima
kokoš — ja oberučke pograbim sva ta pisma i
več nadnesem nad sveču, da tu prekim sudom
spalim dužno i nedužno; nu —• nu? — klonu mi
opet ruke, čim mi pane na um, šta sam obečao.
Evo ti me baš u škripcu? Gde si sad, moja pameti?
Šta da učiniš? Priložiš Ii pesni te knjižici, uvredit
češ u narodu i malo i veliko, pa če ustat na te
kao ptice na sovu. Nemetneš li, dat češ prija¬
telju povod do tužbe, te on može razkazat po svetu
nečuveno verolomstvo, pa če ista drobna dčea,

kad me god ugleduu, na ulici vikati na me, da
sam Bog zna šta ne. Lepa je doista stvar, kad
eovek sve dobro promisli i razmisli prvo nego li
šta obeča. Sad sam si pomislio na prijatelja jed-
nog, kojeg sam drugda žalio što je tako bojazljiv,
te za svaku i najmanju stvar, koju ima učiniti,
treba više d n ti ah nego Bog stvarajuči svžt : tri
dana promišljavanja za „bi li nebi li?“ a opet
tri za „kako bi?“ Kako sam ti ga sad navidjao!
Nije ti meni bilo više do smeha i žaljenja drugih.
Nu bilo kako mu drago. „Eeko neporeko!" Ma-
kar od uvredjeua veličanstva nčkojih roda mog
sakrivat se morao kao sova od pticah belog da¬
na, ja nakon odlučim priložiti knjiži ovoj pesni
svog prijatelja samo za poštenu reč, jerbo sam
tako obečao.

Ovdč sam progovorio samo za dve. Za ostale
me ni nepitaj, jerbo bi trebalo možebiti i za nje
(ko što se kaže kod nas) okapanja za koje ovde
neima mesta. Zato ti je predajem onako a ne-
okopane.

Tim bi mogo ovu i onako več dugačku hese-
du zaglavit. Nu spominjam se, da sam prijate¬
lju mom i mimo toga nčšto obeeao, a ono jest,
dragi stioee! priporučit ti ga u ljubav i
prijateljstvo.  „E da!“ (kazat češ ti, i do
prilike još i to dostavit); „Pa koja ti je bila ne-
volja priporueat eoveka, kojega (kako si sam pri-
znao) več i odprije poznaješ?“ E dragi moj! Pitam
ja tebe ; nisi li možebit več i ti, kao dobar čovek
nevrednom slugi svome, pustivši ga iz službe, dao
priporučni list, ako je to zahtevao, i sve što ti je

95

možebiti ukrao zlatni sahat ili razbio drago (Jenu
času? Vidiš! zato ni meni nezamžravaj kao čoveku,
koj bi rad svakomu dobro. Izvan toga pomisli još
i na to, da je on najverniji moj drug, najstariji
prijatelj, s kojim sam drugovao več od malih no-
guh. I odkako ga pamtim, poznam ga več kao
čovčka od mira i dobrog vladanja. Ja ti ovde
(bez zamere) samo jedan prirnSr navodim. Dok
smo još zajedno školovali, ostali bi djaei staromu
učitelju dosadjivali kojekakvimi vragolijami: sad
izza ledjah včšali mu na koler od haljine dja-
voliče od papira, sad mu metali u džep škatu-
ljice od kartah pune zuječih muhah, a opet. drugi-
put podložili bi noge od stolice lupinjami od
orahah, te bi sve praskalo, kad bi uzlazio. Nu
on — šta misliš — šta bi medjutim radio ? Sedio
bi u svom kutu mirno kao zid i (kako se pristoji
dobromu učencu) ruke držao izpred sebe na klupu.
I izvan škole poznavalo ga svako kao primer od
dobrote. Niti bi on igrao riža, niti se kupao u
vodi, jerbo nam je to bilo zabranjeno. Pa kako
da ja sad u tako krasnog čovčka nebi imao vere?
Molim te: bi-li i ti sim mogo pomisliti da bi i
on mogo doči na vražju nogu? Zaista ne. A sad?
Vidio ga Bog!.

Nu vreme je, da jedanred zaista zaglavimo.
Priporučam ti dakle još prvo prijatelja mog (ka¬
kav je takav je!) Priporučam ti ga u ljubav i
prijateljstvo. I sve što je ponešto zubat (nekoji če
kazat: i neotesan),  opet je (včruj mi!) pošten
čovek, iskren prijatelj i domorodac s dušom i te-
lom. Medjutim on je kako tako mlad, zato se

96

može,mo nadati te de se još s vremenom popraviti
dok mu ti ostri zubi izpanu. A toga se mo-
žemo ved doskora dodekati, zašto polag sve te
njegove mladosti opazio sam pri poslednjem na¬
šem razgovoru, da mu kroz kosu ndšto udara na-
lik na srebrne niti — biljeg približavajude se mu-
drosti —, dapače! činilo mi se, da mu pod ldvim
brkom ved i zub jedan klamitje. Nu kako bilo
da bilo; vidit demo. Ako mi Bog dade sastavit
u zdravlju i drugu knjigu, molit cu te, da opet
predplatiš. U njoj deš nadi i od njega do ne¬
koliko komadah, koje mi je obecao na poslednjem
našem sastanku. Medjutim dok se to nesbude,
žitaj ove pozorno. Cim su izašle na svet, Vlasti¬
na su više tvoja nego naša. Zato jih ti inožeš su-
diti strogo. Tomu se ni mi neprotivimo, niti
imamo pravo protiviti se. Nego jedno te molimo!
Ako ti se možebit nebi dopao duh, kojim su na-
dahnute, nemoj misliti, da jih je nadalinulo opa-
ko srdee. Namera spisateljeva bila je po srdcu
dobra. Nu glavom grešili su ved isti Salomoni.
Zato ti kroječ sud pomisli na to i reci: „Svi
smo ljudi grešni! “

Mlinari i mlatci.

Nar. pričica. (

|§og i Petar (bio dan vruči)
Jednom putem svoim idudi
Dojdoše kraj gumna,

Gde bas mlateem tustu puru
Metnu na stol i čuturu
( Kmetica razumna. '

Pomoz Bože, o družino!
Bog pečenku, hleb i vino
Blagoslovio vama!

Ter i mfotuk lčp udžlio,
Koliko god koj poželio,

Bilo mu srčd hrama !

Utrudismo, od uranka
Pa do podne bez prestanka
Po kamenju hode:

Dajte piti, vee dosadi
Muka žedjce i crv gladi,

Ma bilo i vode !

7

98

Al da vidiš mlatce naše!

Za Boga ti nehajaše,

Nedaju im nista;

Vee putnike jadne bšdne
Otšraše gladne žedne
Cepi iz dvorišta.

Bog i Petar (bio dan vruci)
Jednom putem svoim iduči
Dojdu pokraj mlina:

Na pragu se mlinar grije,
Kruhac jede, vodu pije;

To mu je užina.

Pomoz’ Bože, o mlinaru!
Bog ti vodu, koru stara
Blagoslovio kruha!

Dao užinu nekoč jaču,

Dao ti vina i pogaču,

Nikad mlinu suha!

Utrudismo, od uranka
Pa do podne bez prestanka
Po kamenju hodč:

Daj der piti, vee dosadi
Muka žedjoe i crv gladi,

Ma bilo i vode!

99

To za Boga mlinar prima,

S praga stane, ide š njima
U svoju klet uzku;

Pa iz kuta sa police
Sname vina, šljivovice
I peoenu gnsku.

Na čast vama, o putnici!
Deder gladi i žedjiei
Odolita time:

Letine su došle hude,

Malo imam, al nek bude
Sve u božje ime.

Bog sa Petrom kod mlinara
Napije se vina stara,

Naji mesa tusta;

Pa blagoslov reče sveti . . .
Mah iz mlina ter iz kleti
Odu leta pusta.

Od to doba, bratjo draga!
Kod mlinara svakog blaga
Ima pune mere,

Cim se mlatcem bez ogleda
Ništ van sira, kruha neda
Do zadnje večere. *)

—-sSS*—

100

J

Traži a dat če ti.

Nar. pricica.

Bog i Petar putovahu

Po lžpome bžlom svžtu,

Pa dojdoše k nekom kmetu,
Sto se baš „Hans Miiller" zvaše:
Cini nam se od imena,

! Bio je Nemae od kolčna.

(

„ Božja pomoč, gospodaru!

Več ti nama glad dotuži,
Deder nama čim posluži,
Hvalit četna 2 ) na tvom daru.“
Nžmac muci i nesbori!

Več im čorbom mah podvori.

j

j

Putnici se nahraniše

Kod tog kmeta baš do sita:
„Sta srna dužna? (Bog upita)
Kaž’ nama dug, makar više".
Nžmac vikne: Daj mi kesu
Punu novca’, pa ajd’ k besu!

101

Bog i Petar putovaše

Po lepome belom svetu,

Pa dojdoše k nekom kmetu,
Sto se „Marco Kossi“ z vaše:

Cini nam se od imena,

Bio je Latin 3 ) od kolena.

„ Božja pomoč, gospodaru!

Vec ti nama glad dotuži,
Deder nama cim posluži,
Hvalit cema na tvom daru. “

Latin rekne : Gratamente!  4 )
Dade sira i palente.

Putnici se naliraniše

Kod Latina gostovita:

„ Sta sma dužna V (Bog upita)
Kaž’ nama dug, makar više“.

Taj nečeka druge dobe:

Daj mi (reče) štacun robe.

Bog i Petar putovaše

Po lSpome belom svštu,

Pa dojdoše k nekom kmetu,
Što se »Erdeg Ištvan" zvaše:
Cini nam se od imena,

Bio je Madžar od kolena.

102

„ Božja pomoč, gospodaru !

Več ti nama glad dotuži,

Deder nama čim posluži,

Hvalit čema na tvom daru“.

Madžar vikne : Tešek b’ratom ! 5 )
Dajuč mčrom obilatom.

Putnici se nahraniše
Kod Madžara ponosita:

„ Sta sma dužna ? (Bog upita)
Kaž’ nama dug, makar više.“

Madžar vikne: Daj mi žita,

Da bude mi hlčb i pita.

Bog i Petar putovaše

Po lepome belom svetu,

Pa dojdoše k nžkom kmetu,

Sto se „Matjaš Yčtar“ zvaše:
čini nam se od imena,

Bio Slovenac od kolčna.

„Božja pomoč, gospodam!

Več ti nama glad dotuži,

Deder nama čim posluži;

Hvalit čema na tvom daru".

A Slovenac klčt otvori,

Vinom, pitom mah podvori.

103

Putnici se nahraniše

Kod Slovenca darovita:

„Sta sma dužna? (Bog upita)
Kaž’ nama dug, makar više“.

Al Slovenac, duša čista,

Kaže odmah: Bratjo nista!

Od to doba (znajte) ima

Nčmae kesu svagda punu,
Latin robe u štacunu
Holi Madžar s hambarima
Žitom puna sva dvorišta,

Al Slovenac ? — nejma n i š t a.

Lepa gospodja.

Balada. 6)

-»o .'trot'-

Jedu, piju, duhan pale,

Plešu, tuku sve bez straha,
Malo stene nerazvale
Smijuci se: Hihi! haha!

Tvrdko sčdne na kraj stola
I podboči stas svoj krupan,
Pa se i on hvati kola
Kunuč zdravo kano župan 7 )

104

Nad vojakom krivovercem,

Sto svakoga psuje, peča,
Trikrat mahne šestopercem, —
Eto od njeg imaš zeca.

Nad pisarom, što kraj čaše
Tžši srdce svoe pi;okleto,

Tri obruče s kesom smaše, —
Eto od njeg imaš pseto.

Nad krojača svrcne svrčak,

Cev pristavi do ustnice,

Cmoče, cmoče, pa cio vrčak
Scmoče dobre šljivovice.

čim natoči i prinikne,

Pčne. uzvriju i zašume:

„Što za vraga!“ (skoči, vikne)
„Po šta ste vi došli, kume?“

Bjaše na dnu čaše djavo,

Pravi NSmac, hitra guja;

Skine klobuk, reče : Zdravo!
Vas ponižan kano kuja.

S čaše pade na tle oduran,

Pa izraste na hvat jačak:

105

Nosom sova, nogom puran,

A pandjama divji mačak.

„Zdravo, Tvrdko! zdravo, kume!“
To rekavši k njemu stupa:
Sta tak čudno gledaš u me?
Ta na časti bjasmo skupa.

„Nisili mi ti u Risu 8 )

Sve obečao duše svoje?

Za svedoka u zapisu
Tri najprva vraga stoje.

,,Nišam li te slušat mora’,

A na tretje zime kraju
Ti si imao s ugovora
Doči u Eim na predaju.

„Zapis dalje več nesluži,

Jer prošlo je sedam zima’:
Vas se pakb na te tuži,

Sto nemisliš več put Rima.

„Danas bit če konac lovu,

Kraj dosadnih tvojih psina’:
Rim ti zovu kromu ovu,

Ovd’ nevalja plemenština.“

106

Tvrdko hoče da kroz vrati

Ujde na taj dictum aeerbum:
Za rukav ga vrag uhvati,

Kažuč: Gdč je nobile verbum? 9 )

Kak če, Bog zna, svršit tu rče?

Več ga za vrat drži djavo;

Ali Tvrdko pane u ržč,

Pa se bogme brani zdravo.

„Gledaj zapis, ma sotono!

Vidiš li ti šta je odje?

Poslč lžtah ovo ono,

Kad i na me red več dodje;

„Imam pravo još tri puta
Upregnut te u tri radnje,

A ti imaš dčla kruta
Baš do točke svršit zadnje.

„Evo visi grb pod krovom —

Slikovani konj na platnu:

Podaj život konju ovom,

Skuj na njega uzdu zlatnu.

„A od peska bič mi spleti,

Da ču imat čim ga terat;

107

U lug sgradi dvor i klžti,

Da ču imat gdč večerat.

„Od lubanjah budi sgrada,

Uzvišena baš vrh Kleka, . 10 )
Krov od židskih budi brada’,
Makom pribit prek i preka.

„Evo svrdao mčre dobre,

Pedanj dugi, a prst slabi;

Ti klinacah takvih, pobre,

Tri u svako zrnce zabij. — “

Mah se djavo posla prime:

Konja stvori, krmi, poji,

I bič splete u to ime,

Gle na službu sve več stoji.

Tvrdko uzjaše, na konju se
Skokom vrti oko plotov’;
Stupa, kasa, tera kljuse;

Dok dospije — dvor je gotov.

„Brate vraže! to je pravo,

Al druge nis’ još sgotovio:
Skupaj se ti ovdž zdravo;
Vodu pop je blagoslovio.“

Vrag se grči i kostreči,

Nčki bčs ga peče, bode:

Al gosine to su reči, n )

Po vrat dukne na sred vode.

Nu izleti mah ko s prače
Tresuči se k6 trepola:

„Moj si (reče), jer tko nač če
Gorju kupelj za djavola?“ -—

„Jošte jednu! vidit čemo,

Kolko uzmože ear paklenski:
Gledaj, onud ide šemo
Moja ljuba, angjeo ženski.

„Ja eu služit Belzebuba,

I podnosit tvoje trude,

A medju tim moja ljuba

Nek ko s mužem s tobom bude.

„Prisegni joj noč i danak

Službu, ljubav punu<vatre,

Ako i jedan slomiš članak,
Pogodba se mah nek satre.“

Evo vraga! vks uzpreda,

Kad smotri tu staru šljuku:

109

Kan da sluša, kan da gleda,
Uzmičuči traži kuku.

I dok Tvrdko priporuča,

Brani vrata, kih se latio,

Vrag kroz luknju prasne ključa,
Pa se danas još nij’ vratio.

-- >y- -

Plutja lakomnosti. 1  -)

Pred manastir svaki petak
I svak drugi postni svetak
Morem smudja dva dojdosta —
Za korizmu bogme dosta.

Jednog djaci tu ulove,

I za občd prigotove,

A za pleme drugi osta —

Za korizmu bogme dosta.

Taj uza se dojduč petak
I najbližnji postni svetak
Svog dovede opet gosta —

Za korizmu bogme dosta.

110

Jednog opet tu ulove,

I za obed prigotove,

A za pleme drugi osta —

Za korizmu bogme dosta.

Al ih jednom djavo smete,

Pa neki djak, ludo dete,

Oba zakla zarad posta —

Za korizmu bogme dosta.

Sad da vidiš, brate, vraga!

Od tog časa nebi traga
Več nijednom od tih gosta’ —
Za korizmu bogme dosta.

-->4oe~-—

Kralj Matijaš. 13 )

Kralj Matijaš s dvanajst drugah
Brodi k grobu Isukrsta;

Pa ga uprav nasršd mora
Zakvačila bura čvrsta.

Veli župan Vidoslavski:

Mač moj znade dobro mlatit,

Al je bogme težko s morem,
Jer ga nij’ moč gdč dohvatit.

A Hvaletin junak veli:

A ja s guslam’ vladam umno:
Al je mučan poso ovde,

Jer nesluša more šumno.

Družbi sbori vitez Dragoš,

Srdce krotko kan u ovce:
Meni nij’ baš stalo do me,
Neg mi j’ stalo do ljubovce.

U to pisne vrli Ratko,

Baš kroz zube kunuč zdravo :
Da sam samo ja na suhu,
Makar sve vas uzo djavo !

A vladika Bogdan moli,

Motreč more neraztopno:

Ja sam, spase, tvoj delija.

Ah pomoz’ mi sad na kopno!

A Vragutin zlo proklinja:
Vladaoci močna pakla!

Držte ladju, da bude se
Sad nekako još izmakla.

S

5

112

Još promrmlja mudri Pučko:
Mnogim kazah, kud je cesta,
Al u mora kan u gluha
Dobar savčt nejma mčsta.

Al si misli starac Belko:

Ja sam jurve star hrvoja,
Zato bogme žudim željno
Steč na suhu grob pokoja.

Tim uzklikne star Veselko:

Vrag nas zani u tu stranu,
Ja sam učan dobru vinu,

A ne lokat vodu slanu.

Stane sitno udarati

Uz tamburu junak Blagoj :
Ah da mi se stvorit ticom,
Odkrilio bi se k dragoj.

A Bratuša šaljno reče:

Ah doista zle odluke;

Več bi volio, da ja jedem,
Neg da mene jedu — štuke.

Nakon Bračko mirno kaže:
Sta ti prudi jao i tuga?

113

Ako moraš danas poči,

Neeeš podi baš bez druga.

Kralj Matij aš nernudruje,

Neg gledajuc na sve strane,
Brod krmani mudrom rukom,
Dokle bura neprestane.

Grlica. 14 )

Prve godine.

U Svetinje crkvi ide Keza
Još na taste na veliki petak;

Zeleni se vrba, bukva, breza,

Tiče poju, jer po kalendaru
Njihvom bjaše baš veliki svetak;

Tim u šumi a na lirastu staru
Zagukne i nesretna grlica.

Keza čuje, vikne: „Ah grlica!"

I tri suze panu joj po krilu.

Bože dragi, kolku nejma šilu
Nad devojkom takva mala tiča 1

8

114

Druge godine.

Stoji kuda, a pred kučom Reza
U kolevci pojuč čedo ljulja:

Zeleni se opet bukva, breza,

Kroz dubravu i gustu šikaru
Sto se ori sladjanih slavulja’;

Tim u šumi a na hrastu staru
Zagukne i nesretna grlica.

Reza čuje, vikne: „Ah grlica!"

I tri suze kapnu joj po krilu.

Rože dragi, kolku nejma šilu
Nad d d v oj kom takva mala tiča!

Jašae.

Basna polag Modrinjaka 15.)

Tomu još nij’ davno, ludo tnomče s paše
Naglim skokom kljuse po cesti dojaše,

Da zviždahu vetrom i grive i rep,

Izpod pločah letje prah, kamen i cršp.
Tako štropotjuei tja u grad dotera,

Veselo zahuče spram svakog pendžera.

Na ulicu hrže sakupe se ljudi,

Svako dšte zine i jašcu se čudi;

115

Trgne se izza sna i baka pijana,

Kad čuje gdč ovaj projaši katana,
Uplašena vice: 0 gospodo moja!

Vidite svet Gjure gdč jasi pozoja:

Bez uzde, ostrugah, bez sedla, capraga
Po zraku ga tera ko ljutoga vraga.

Još u reči biaše, a kljuse posrne,

Momak naš ti trčsne poduž zemlje črne ;
I kako tu leži raztegnut ko žaba,

Smije mu se svako, ista pjana baba.

S

1  __

Sto si ti uzjaliao na tu bedeviju.
Naticajuči se za dikom i slavom
Paz’ da isto nebo neprolomiš glavom!
j Paz’ da neposrneš, neukineš siju!

Paz’ da ti se babe i dčca nesmiju!


1 .

Strele Apolonove.

Pošto narod od Achajskih krajah
Apolona pod Trojom uvrždi,

On rukovet ostrili strel’ naredi,

I ugodi u jed svojih vajah.

Naperi jih u tabor Achajah,

I pridruži svakoj pomor blSdi,

Te mah Grči padahu u bedi —

l

Ko pod mrtvu jesen listje gajah.

Cujte Boga Delijanskog vraži!
j Zašt’ grdite sluge mu pobožne,

S Kolo, vrelo, džve njegvih hramah ?

Čuvajte se, da koj nenagazi;

Jer on poda od sile svemožne
Pun nam tuljac str (dah—epigramah.


117

2 .

Hesperidke. 17 )

Lepotici jednoj.

Na otoku divnom pram zapadu

Biaše ograd 18 ), u njem tri dšvice,
Što čuvahu zlatne jabučioe,

Ko što selce s&d taj čuvat znadu.
Mnogi junak, stignuv k tom ogradu,
Smelost plati glavom nemilice,

Dok ti Atlas i Hrelj varalice
Tih jabukah nškalc neukradu.

Krasna seko ! Arethuso moja!

U tebe je jabuka zlatjena —

Sred mladosti rajske perivoja.

Al ju čuvaj, čuvao te Leljo!

Da ostane skora i rumena,

Dok nedodje sudjenik — tvoj Hreljo.

118

3 .

Ruži carici.

Drago ti je gledat roj lepira’,

Kad prolštjem po vrtlih se druže,
I tu cvetje najkrasnije kruže,
Šarim krilma igrajuc bez mira.

Ali na njih vrtljari se tuže,
Terajuo ih s cvetja bez obzira,

Ili koljuč sred nestašnog pira,

Da obrane čistost mlade niže.

Prva ružo mojeg perivoja!

Kruže tebe lepiri bez broja,

Tražec krunit rajsko tvoje cvštje.

O da bžs ih odnio bez traga!

A najprvo malog onog vraga,

Sto u svaki perivoj doletje!

t

119

4 .

Prijatelju i drugu.

N. B.

Biaše (kažu) u bana Momčila 20 )
Dobar konjič još danas na slavi,
Koj iz bede svake ga izbavi ;
Zašto u tog konja biahu krila.

Al ga jednom žena prevarila:

Ban na mejdan ode i zaglavi;
Jer pod kolan nevernica savi
Dobru konju čudnovata krila.

Krilat konjič u tebe j’, viteže!

Al nevidiš gdž' baba Smiljana
Pod kolan mu lahka krila veže.
Teraj babu za vragom, moj brate!

Konjic ce ti trebat za mejdana,
Jer gle Žure vec tržu mač na te. 21 )

120

Tri sitne sitnice.

1. Nemirni susždi.

Neizlazim s pomne brige,

Neuzpeva ipak radnja;

Otvorena j’ stranka knjige,

Al daleko još je zadnja.

Sad mi slavulj neda mira,

Sad prolazec pastir svira,

A sad oči od susedke
Metju pomnji moj zapletke.

2. Pošten nauk.

Ti si leti traži momu,

S kom u ljubav kaniš dodi:
Prikladni su k poslu tomu
Dugi danei, tople noči.

A po zimi s momom mora
Savez biti sasvim gotov;

Jer je strašan mraz van dvora,
Ima snžga pokraj plotov’.

Pazi dobro oči svoje,
Da mi ludo neoslepiš.

M omak.

Makar prošla več daleko,

Obzireš se još i diviš:

Pazi na se, draga seko!

Da si vrata neizkriviš. j

.



122

Oestit K si

Miška .Simšiča.

raznositelja nar. novinah na svrsi g. 1842.

*

j Pesma a d 1 i b i t u m za jedan mužki il ženski glas, sa spro-

'(  vadjanjem zvoke od škudali i cvancikah. NB. I cekini su za

) taj poso prikladni.

Sto j’ god lčtos svčt uradio,

II palače nove sgradio,

II pokrpao stare plote, —

Bio li mraz il sunce vruče,

S O gospodo, k Vam u kuče

Svake srčde i subote
j O tom brzi glas donosili,

Nit za dčnar ikad prositi —

S Ja Miško Ju riši d.

j Do kraja je več godina,

S njom poslednji broj novina’ :

Bog Vam da o, što vam treba’

Dobru čeljad i kučien,

Cuvao svaku hiljadicu,

K tom i zdravijo — darak neba;

To i svaku drugu sreču
Ustim Vami svakdan veču —

Ja Miško Jurišič.

123

Pa i Vi se ogledajte
Od Vaše mi srede dajte!
Meni treba bogme kaput,
Ter i novi par eipeljah,
Pa cu opet po nedžljah
Dolaziti rado dva put
(Ako drago bude Vami
S veselimi novinami —
Ja Miško Jurišič.

)

Iz j  asnj e.

\ _ )

\ )

j 1. Kod nas na Malom Štajeru *) mlatci

služe (što no ltažu) za mertik  (mčrtuk), a ono po
svaki 11. ili 12. vagan od svega što namlate.
Medjutim daje jim se jelo podosta kukavno, pi¬
vo ili same vode ili kadkad kiseliee kakve, kruš-
kovice, jabučnice ili zavrčlice, gdč se u kuei
sprama njih puno bolje hrane svi drugi poljski f

težaci, n. p. orači, kopači, žeteoci itd. Nu kad
domlate, daje jim domačica čestitu čast, gotovo
kao pir; a čast tu zovu domlatki.  (Taj isti obi¬
čaj ima i kod ostalih Slavjanah, barem — po ko¬
liko ja znam — kod Poljakah). — Usuprot tomu
noše bake mlinarom (vodeničarom) kojekakvih
mitah, da jim što brže samelju, a ono po naj¬
više rakije, vina, zabeli, lana itd. — Pričica pžs-
me ove poznata je po svijuh gornjih Stranah. (<3uo
sam ju kod kuče, u Kranjskoj i pod istim starim
Dobračem). Sva je prilika te če bit i kod ostalih
Slavjanah.

2. Hvalit čem a m. h v a 1 i t č e m o (m i j
dva):  dvobroj, koji se upotrebljava kod večine
kajkavacah (barem u svijuh gornjih Stranah), a ono
kod svijuh glagoljah, vremenah, načinah i brojni-
kah isto onako u reeih samostavnih kao i pridavnih

j-

*) Onako zovn Slovenci (\Vcnden) svn ona stranu Štajera, u kojoj

i mestoimenih (pronomina). Zato te molim, dragi
moj štioee! da te nesmeta, kad se gdčkad i po-
slž sastaneš s timi dvobrojnimi formami n. p.
šta sma dužna? m. šta smo (mi dva) dužni?
ili: dojdosta  m. (oni dva) dojdoše;  jerbo
znaš, da u tom stoji bogatost naših formah. I budi
harem dozvoljeno nami, što smo dvobrojniku na-
uoni od kuce, da so njime služimo i sve ako i
drugovi naši iz dolnjih i zapadnih stranah nei-
maju volje uvoditi ga u književni život. Svaka
pokrajina i u jeziku kao i u ostalom životu ima
razlikih krasnih svojili vlastitostih, kojimi treba
da se ponosi a kamoli da se njimi nestidi. Ovo
biva i kod drugih izobraženih naroda, najpače
kod Nčmacah. Tu n. p. saksonski pisalac pone-
što drugčije piše, primajuci nčkoje vlastitosti svog
narččja u pero svoje, nego što piše drug njegov
iz Švabske (in stricto sensu),  ili iz Pruske, ili
Austrije, koji opet primaju u pismo vlastitosti
svojeg domaeeg narččja. A to je i pravo i zdra¬
vo, jerbo način taj pridajo razliki kolorit i sko
rotu obrazu književnosti, najpače u štruci poesije.
Pa ako je to lepo i probitačno za druge, pa za-
što da nebi bilo isto onako i kod nas i za nas.

3. Kod nas (na Malom Staj er u) štacunare
(dučandžije) zovu Latine,  a ono valja porad
toga, što su prvi u nas zaveli trgovinu Latini
(Talijani *) (ili barem onaj način, kojirn se u sa-

#) Talijane, koji dolaze iz Italije k nam kao zanatlije ili pro-
davajuci od kuce do kuce koješta, zovemo Lahe (Vlahe)
kao i svi zapadni Slavljani, Cesi i v  Poljaci. Od tog do¬
laze i mnoga mestna imena n. p. Laško  (Tiiffer), Laška
Gorica  (Gorz) itd.

126

j

( >

( >

dašnje vreme tč ra po dučanih. 1 ovo sluti na
istiuu mog mnenja, da se u nas ducan zove štacun
(tal. staggionel.  I doista ima i dan danas kod
nas mnoge trgovačke porodieo, što noše imena ta-
lijanska n. p. Cantili, Fabiani, S pizzi To¬
masi, Tossi  i mnogi drugi.*)

4. Gratamente  (?) (tal.): s drage volje.

5. Tešek baritom  (magj.): izvoli brate moj!

6. Nasledovanjc Miekievieeve ballade „Pani
\  Twardovvska.“

7. Zupani  bili su u staro vržme kod našeg
naroda veliki dostojnici (gotovo nezavisni vlada-
ri). Porphyrogenita kaže, da je Hrvatska bila
razdeljena na županije. Posle kako se Hrvatska
uzdignc na čast kraljevstva, padne to ime sve
dublje, tako da se malo kada u pismih više spo-
minje, nego se govori više za bane i knjezove.
Madžari došavši u bližnji savez s narodom našim
uzmu od njega župane (išpane) u smislu pogla-
vicah od jednog kotara (district) po lat. eomites.

Kako se skoro probudi opet u nas život narodn-
s nastojanjem, da se uzdigne jezik nar. na stui
panj javnog službeuog, počimali smo nazivat u
državnom smislu eomites „župane“, n. p. supre-
mos eomites „ v r h o v n e župane"; vice
eomites  „ p o d ž u p a n e “. Nu ime ž u p a n po¬
znata je još i kod naroda u gornjih Stranah. Tu
je župan dostojanstvo pučko (nem. Amtmann).

- |

*)  Zagrebački ducandžija Scopini  nijo rodom Talijan nego
Kranjae, a ono iz Ribnice (Reifnitz), pa se zove 'od kuce
S k o ]i i n te mu se stopram ovdo klassiciralo ime. • -

127

Ljude te gospoština (Herrschaft) izabire izmedju
pulta. Njih ide služba procčnjivati zemlju, koju
tko prodaje drugomu ili kad umre gospodar njezin
ostavljajuč ju rodbini svojoj, od čega vadi gospo¬
ština d e s e t i n u (Laudemium. U onih gospoštinak,
u kojih se nisu još odkupili poddajnici od robote
(tlake, kuluka), županov je poso, da tčra narod
na robotu,  štao on čini ponajviše bez ikakvog
pomilovanja (kao što su to skoro činili u Hrvat-
skoj tako zvani dvorski ili Špani  [t. j. župani]).

8. Ris zove se u gornjih Stranah mšsto, na
koje ide eovek zaklinjati djavola, kad hoče da
mu donose novacah, ili tajnu kakvu da mu kaže.
Tko ide u Ris,  treba da se spremi pod noč u
šumu ili šp-ilju kakvu, i tu doecka ponočno doba
načinivši oko sebe štapom kolo ili krug (Kreis).
Kad če ponoč te udari več dvanaest satih, pojavi
se djavo u raznih prilikah, to kao goruči krmak,
a to kao lav ili zinaj sipajuči vatru. Tu čovek
moj nesmije ni pisnuti, ni za dlaku prekoračiti
ris (krug štapom načinjen) dok neiztuče jedan
sat po ponoči, drugčije zlo po njega da gore bit
nemože (djavo bi ga odmah poveo sa sobom u
pako.) Nu koji tu ostane stalan i nepomičan do
preko ponoči, tomu donose novacah, koliko se
čovčku uzhtije, ili čega mu drago. — Poznavao
sam ljude, što su bili (kazivaše mi) u risu. Oni
bi mi pripovčdali stvari, od kojih bi mi se (bu-
duči još dečak neuk) ježila koža.

9. Nobile  v er  b um.  U staro doba bilo je
plemstvo poljsko (sz la eh ta p o 1 s k a) pošteno i


128

čestito. Tu nebi trebalo nikakvili pismenih ugovo-
rah ili pogodbah. Kad bi poljski plemič štagod
obečao na svoju plemenitu reč (nobile verbum), to
bi bilo tvrdje od svake pismene pogodbe, i ako
bi tko zahtčvao od njega pismenu svčdočbu, bi
se on vrlo razljutio govoreči: Jam szlachcic!

(ja sam plemič). I u ono je vrčme značila rčč
„plemič" eoveka poštena t. j. plemenita ne samo
po imenu nogo i po srdcu. Nu najprvo izopa-
čiše se velikaši (tako zvani p al ati ni, vojvode,
staroste  i drugi ostali dostojnici i dvorani), te
povukoše u propast duševnu za sobom i prosto
plemstvo. A prvi jih nad ponor taj nadvedoše
pojedini velikaši, koji da podignu sebe ili čitavu
svoju porodieu na više gospodstvo ili dostojan¬
stvo , stadoše prosto plemstvo ili podkupljivati
novci ili laskati mu, zabijajuč mu u mozag, da
je svaki i najsiromašniji plemič tobože kolikogod
i prvi vojvoda, i da njegova rčč baš onoliko
valja koliko palatinova. L tako se namarni prosto
plemstvo (szlachta zagonowa) prvi put u državne j
sabore i ostale javne skupštine. Vidivši to ostali
velikaši, što su tu od tolike telesne sile propali,
stanu bogtne i oni pod svoj barjak kupiti susčd-
nu svoju s z 1 a c h t u, i dovoditi ju uza se u sa¬
bore. I tako se htio nehtio s z 1 a e, h e i c ustnno-
f glavi u vir političkih zapletakah, stane zanemarati
svoju kuču, priučati se na politisiranje, snivajuč
o nčkakvom gospodstvu. Tu propade njegvo po¬
štenje malo po malo u najdublje blato. On bi
prodavao svoju rčč svakoinu, koji bi ga podkupio
\  novci ili počastio, za nevolju više putah i za ki e-

129

lis z ek vodki.  A to se najjasnije vidilo u njih,
izbirajuči si kralja, gdč nemoguči se pogoditi, koji
da izmedju njih bude kralj, volili bi na posledku
kojega mu drago nevčštog tudjeg knježeviča (prin¬
ca) preko njih da se popne na prestfi poljski,
nego li domaceg kojeg poštenog vojvodu ili dru-
gog velikaša, koji bi bio poznavao narod i potrcb-
štine njegove i ljubio domovinu svoju. Tko neee
brata za brata, hoče tudjinu za gospodara. Ta
izopačena pohlepa plemstva poljskog za gospodo¬
vanjem i nenavist izmedju sebe otvori inostrancem
u poljsku vrata na stožer. Evo štioče moj dragi,
kakvim ti načinom propade poštena reč (nobile
verbum) plemiča poljskog a š njom i ustav, bu-
duči osnovan na plemstvo (p e r e x e e 11 e n t i a m
zvano narod poljski).  — Ono isto načelo
ustava i uredbah, što je bilo nekada u Poljskoj,
vlada dan danas još i u Ugarskoj i u sdruženih
kraljevinah. I tu je samo plemič gospodar državni.
Nu na čast gospodarstvo plemiču, dok je plemenit
u svakom smislu, po imenu, umu i srdou. I
doista takav ti je bio u staro vreme plemič hrvat-
ski, a ono i doskora. „To mi veruj, sinko moj!
na poštena inoju rčč“  (kazivao bi stari hrvatski
plemičj, a reč ta valjala bi koliko da je dao od
sebe pismo od sto pečatah. Tako ti je bilo onda.
Ljudi su bili još istina prosti, nepismeni, nerazma-
zani ni odečom ni ničem. Odčča njihova bila je
koliko od svakog čoveka od ostalog naroda. Prost
bio je onda plemič hrvatski, nu pošten, čist, sta-
lan, pripravan svaki čas platiti dug domovini, ako
je trebovala, i glavo  m. Nije se onda nitko nad-

130

trkivacr za službami i gospodstvom. Nije li bilo to
zlatno v verne ? „Da Bogine", kaže prijateljica mo
ja, starica od osamdeset godinah, prolevajuc suze
od očijuh: „Krasno ti je bilo onda, sinko moj!
Mi sve gospe bile smo jednake, koliko jednoj do
božica toliko i drngoj. A to ti je bilo porad to¬
ga, jerbo smo sve znale, da smo korenite Hor¬
vatiče, a nista drugo. Nu sada bodemo da bu-
deino nešta drugo, nego na što nas je stvorio

Bog. A odtuda ti dolazi gizdost, oholost i drugo
kojekakvo gospodstvo. Ali tonili ti onda nije bilo

ni traga ni glasa “.1 tu ti mi sad stane pri-

povedati kao s brojauice sve dražesti onog nje-
zinog veka. A kako je sada? pitaš me, dragi

moj štioče! O to ti sam dobro znaš; ako li ne-

znaš, a ono još bolje za te. Neprolčva badava
suzali od očijuh stara moja prijateljica s dolnjeg
grada. O Bože moj milostivi! pomiluj nas i spasi
domovini!!

10. K1 e k. Glavicah, što se zovu Klek, ima

puiio u domovini uašoj i u gornjih i u zapadnih
stranah. Divna je stvar, te svagde oko njih narod
pripoveda, da se na njih u nočno doba sastaju
včštice, doletjuči tamo s dalekih stranah jašuci
metle. Uošavši tamo (kažu) da se ulivate u kolo
veštičko, te se posle časte i miluju s djavoli. A
taj njihov sabor traje dok prvi petli nezapoju,
pa onda kud koja a svaka svojoj kuci. Imam
stari jedan rukopis od g. 1711, sadržavajnči za-
glavni izpit dvijuh vešticah kranjskih. Tu ima po
tanki opis i razlog tih sastanakah, vražjih inilo-
vanjah i častili polag izpovesti istih obtuženieah.

Znamenit nu strašan dokumenat tmine onih vre-
menah i 9leposti njihove pravice! - ■ - Nu da se
vratirno opet na naš Klek  (da bogme kao pošteni
ljudi, koji s včšticami neče posla da imadu). Klek
jedan, a ono za nas najprvi, ima u Ogulinskoj
regimenti, i ti ga, pobratime moj ! svaki čas ino-
žeš vidčti, ako imaš sreču živeti u Zagrebu, pa
ako se popneš na južno šetalište, pa pogledneš
put Primorja (nota bene  ako imaš i zdrave bistre
oči, a nad tobom vedro nebo). Sto je u nas
. Klek, to jo u Poljakah Lysa gora  *), na kojoj
se sastaju (kažu poljske veštice.

11. Al gosi n e to su reči.  Miekiewicz kaže
punolčpo: Leez pan kaže, sluga  m u s i. Nu
ja zasada to nikako nišam mogo bolje prevesti.

12. Pčsmu tu čitao sam u nekakvom nemač-
kom pesniku, nu posle mi nije nikako moglo
pasti na pamet, u kojoj sam ju knjiži čitao. Nu
buduči mi sasviui tim stalo do toga, da ju
prevedem na miški, proveo sam ju za nevolju
onako iz glave kako sam do prilike mislio, da
če biti bolje. Ti, učeni moj štioče, sukobit češ
se š njom (po svoj prilici) do koje vreme, šetajuči
se po prostranih dubravah poesije teutonske. Ti
češ vidčti ujeziti tanki stas, sakriven pod dugaoku
belu i zlatom izvezenu svitu; videt češ njezinu
okrnglu ručieu, a ono skoro i zdravo lice, i mo¬
dre oči i dugaeke svilene pramove, a srdee tvoje
razigrat če se za tom plavokosom Germankom, pa
če sasvim zaboraviti na prostodušni! inojii kčercu.

*) L y s a gora zaaei našla  Plešivica  (a takvih imenah

132

Jedino se nadam, te če mi ju moči sacuvati u
srdou i pameti tvojoj poznati i omiljeni glas
njezinih ustijuh. Ako ni to, a jadnu si ju!

„ Kukati če kano kukavica,

Previjati kano lastavica,

Uzdisati kano udovica,

A plakati kano i devojka. “

13. Naslčdovanje Uhlandove ballade „Kaiser
Karls Meerfart. “ Ja sam m tisto njega metnuo
„ Kralja Matjaša 11 , i nadam se, da se tim tebi ni¬
šam zamerio, buduči u gornjih našili stranali
„Kralj Matjaš" na tolikoj je slavi u pričicah na¬
roda, koliko kod Francuzah Charlemagne (zvan
u španjolskih nar. romancah el emperador Don
Carlos).

14. Grlice.  Sad ču, dragi moj stioče ! kazati
nešta, šta u mom rodnom kraju znadu sve bake,
a uajpače devojke, što su več za udaju, a ti po
svoj priliei dosad još neznaš. (Ni ja nebi znao
do danas, da me po sreči nisu bake one zibale
i njihale, a ja da se nišam š njimi prijateljio, slu-
šajuči kojekakve njihove razgovore.) Tu se najme
priča i kazuje, da če ona devojka (što no onde
kažu) zibati  do godine (a ono prvo nego je do-
šla pod včnae), koja je u prolčtje prvi put cula
na taste grlico. Zato se kod nas devojke i ne-
poste rado u prolčtje, nego inotju svako jutro,
kako urane, po zalogaj hleba u usta, dok nečuju
grlice. U kakvu može nesreču ugreznuti krasna
seka, što to činiti propusti, videt češ, dragi
moj štioče! čitajuči pčsmu ovu. —

133

15. Sad, dragi moj pobratime! pripovčdat ču
ti za nešto, što po svoj prilici ni ti ni babe mog
zavičaja neznadu. Kazat cu ti nČšto o Modrinjaku
i veku njegovem. Lažeš, sinko! (kazat ce stara
Prep. mejašica  pokojnog mog otca). Bogme la¬
žeš; ja znam dobro Modrinjaka. Poznavala sam
ga, dok je kapelanovao kod sv. Tomasa. Bio to čo-
včk prekrasan. Rado bi u našu kuču dolazio, a
osobito rado vidjao na stolu krap c e i gibanice.
Kad bi on šta takvog zagledao, odmah bi me
ubvatio pod pazuhe, zahnknuo, pa udri na oko-
lo. Pokojna moja mamica (Bog jim daj duši do¬
bro!) mahala bi rukom kazivajuei: „Za pet ran
božjih,  kaj  d e 1 a j u ? P o s t j c, p a p 1 e š e j u ?“
„„0  predraga mati! (odgovorio bi M. na to) post
nepost, Bog nije nikomu odlučio vreme, kad da
hude veseo a kad opet da se žalosti. Nego mi
se veselimo kad nam je do veselja, a žalost i
tuga onako nam dolazi svaki put prerano i u
zao čas. A zašto daklc da se još silimo na nju. ““
Mati moja bi na to opet samo mahnula rukom
nasmešivši se, a mi opet na okrug kao poma-
mni • • A i posle bila sam na dobro s Modri¬
njakom , kad je bio za župnika pri sv. Miklašu.
Predragi gospodine! odmah kako sam se provu-

kla s kuinoin mojom Polj.kom kroz vrata,

a on nama skočio na susret pa nas ogrlio kao
da če odmah s nama pred oltar, pa nas tu obe
privenčat za se • • • • Aa Bogme dobro sam poznala
Modrinjaka. Pa kako nebi? V ar v a la (njibala)
sam ga kao džte maleno, a posle bila mu i na
sprovodu. 11  Tako ti klimajuči glavom kaže, dragi

134

moj štioče! u Središt.u najstarija žena. To isto
če posvedočit.i, ako se uzište, do sto ženah Srš-
dištankah, a opet po drugih sto iz okoliša. A
tko de proti tolikoj vojsci? Ja dakle s ove strane
skidam kapu, Nu da sasvim neostanem za laži,
šta bi mi kao prijatelju istine do duše mučno
bilo, progovorit. cu nčšta o duhu i življu onog
vremena, u kojem je on diliao i živio. A tu znam
da ce mi se poklonit sve žene i bake od Srč-
dišta i njegovog okoliša.

Na početku t. veka razvedrilo se je nebo nad
rodnom bratjom u gornjih stranah naše domovi¬
ne (najpače medjn Murom i Dravom), i uzniklo
cvetje slovensko na polju duševnom. Tu se je
skupila u tabor jedan (bez dogovora) sva mladež
uznešena za krasno, dobro i krepostno. I mladež
ta bi smatrala ostale tobože slobodnomislede Slo¬
vence, ponosece se s nčkakvim svčtoobcanstvorn
(kosmopolitismom) kao nekakve nčmačke slobod-
njake, koreni ih materijalistami, koji dobro naroda
podlažu koristi svojoj posebnoj. Vredno je, da tu
napomenemo prve glave onih vitežkih slovenskih
uznešenikah. U Kranjskoj bio je na čelu Valentin
Vodnik  (prvi pesnik korutanske grane onog veka),
do njega J apel, Kumerdej  idr.; u Koruškoj
Gutsman  i učenac njegov (nadkriljujuč učitelja
i srdcem i umom) Ur. Jarnik  (umro kao župnik
Blatogradski g. 1844); a u Štajeru Primic
(prof. slov. u Gradcu), S m i g o c (spisatelj slovnice
slov.), Narat  (pisalac rščnika, utopio se u Dravi),
pobratim i drug njegov M. Ja k lin (sada dekan
u Ljutomeru), P o p o v i č (umro u Beču kao prof.

135

nčm. 'jezika), Kosi  (sada župnik u Leskovcih),
Ovčtko  (sada okrožni župnik u Optnjn), P er ge r
(iztraživalac slov. starine, rnnro g. 1840),.K. Kvas
(sada prof. slovenštine u Gradcu),' Ant. Krempl
(sada župnik kod Malenedle) i Modrinjak.  Od
svijuh ovili glavah živil još jedino s telorri i duhom
Cvetko, Jak lin i Ant. Krempl.  Iz medjo
svijuh opet živi i s duhom i peroni dčlujnči i
danas A. K r e m p 1, k oj i ni u starije godine svoje
nije izgubio ni iskrico od svoje prve mladčnačke
vatre. Slava mu! — Nu da se vratimo opet n
onaj vek i na Modrinjaka  kao representanta
idee slavljanstva na Malom Stajeru. Modrinjak
bio je onda prvi pesnik slovenski grane panonske,
kao što sta bila na grani korutanskoj Vodnik
i Jarnik.  Eodio se u Dravskom Središtu (Pol-
sterau), učio gymnasijalne škole u Varaždinu, a
mudroljubje i bogoslovje u Gradcu. Ljudi, što su
ga poznavali, hvale ga kao čovčka umnostna.
učena, ugodna i poštena (i župljani njegovi spo-
rninju ga i dan danas rado kao svog dobročinea).
Proti koncu svojih godinah, nerado gledan od po-
g-lavarah svojih porad nekojih stvarih, u ltoje se
slobodan taj um nije mogo skučiti, zanemari se
sasvim, pijuči preko mere, da u pitju zaboravi
tuge i žalosti svoje, i tako umre pod jesen g. 1827
u sv. Miklašu (u Ljutomerskih Goricah) kao žup¬
nik ondešnji. Kako se dočuje glas u grad, da
je utnro M., pošlju odmah čovčka pisara (kako
se hoče po zakonu), da popiše sve stvari ostav-
ljeue po njemu. Kako taj čovek (zvao se nota
bene  M—rič) dopre i do pisarniee njegove, a on

136

tu svako pismo, na kojem je vidio slova slovenska,
podera, pa onako poderano baci kroz prozor u
dvorište medju smeti. I tako ti propade veči¬
na dčlah Modrinjakovih. I)a je bio pisar taj po
sreči drugog naroda, nebrojeno bi se moglo bilo
blago sačuvati od propasti; jerbo bi težko ona¬
ko bžsno i pomamno bio postupao. Na veliku
je sreču prije toga omarskog gospodarstva bratič
njegov, Lovro Modrinjak,  poneo sa sobom
knjižicu jednu pesamah strica svog u kuča. I
evo ti sve sto je preostalo od vile Modrinjakove.
Ja sam one stvari prepisao za se, i sudim, da su
žeženo zlato, pravi ures poesije slavljanske. Iz
njih sbori pravi čisti um slavljanski glasom domo¬
rodnim ; misli uzvišene, izložene obrazi sjajnimi
fantazije zdrave, skore, uznešene. Najbolje njegove
pesme, što jih ja imam, mogu se zvati: „Grolub,
Elegija, Lav bolestan, Boginji modrici
(Minervi) i A mi c o Zvetkoni.  “ Bud uči je
poslčdnja i značajna i najkratja, evo ti ju priob¬
čujem, dragi pobratime, u prvobitnoj njezinoj slici:

Amico Zvetkoni 1. 1813.

(Akrostikon.)

2 .

Zadnji človek je na sveti, 4-
Ki svoj rod za nič drži:
Zapstonj so mu rožni cveti;
Njemu nikaj nediši.

Vnadrah maternih se zlirani, 5.

V njenoj reji se zredi;
Mačolio oslčpno brani^

Mater pa za nič drži.

Krjav kakti Judaš bodi ! $•

Naj te pes za plotom je!

Med Slovence naj nohodi,

Ki je prav Slovenec ne!

Ti prijatelj Cvetko jesi
Materne dežele cvdt,

Z Dornaske Kamenske vesi,
Z lukom zrejen, pa oplet.

Kokol nesi med pšenic oj,
Sčipek raseš zmed kopriv;

Ko|<ol ztrga se že z klicoj,
Sčipek pa je ves pikljiv.

O ! kak ja želim Vam uživat
Dugo ' podmesečni svet! ..

Primic, Smigoc, Cvetko v i v a t
Dosti dosti dugo 1 6  t! —

137

Iz pesme ove razabrat češ jasno, kojim su
duhom dihali, pod kojim barjakom vojevali on-
dašnji naši domorodci. Jasnim obrazom predstav¬
lja ti se njihova mržnja i preziranje ponemčeni-
kah iz 3 vrste, a kroz taj obraz sjaje kao kon¬
trast najvručija ljubav za slavljanstvo.

Ako te ikad zanese želja znati, kakva je bio
obraza i lica Modrinjak, a ti možeš dobro sgo-
djenn njegovu sliku viditi u Središtu kod bratiea
njegova Lovre Modrinjaka,  kad te sreča
jednom tamo zavede.

16. Naredi. Narediti  slov. mesto: n a-
e in iti, s tvoriti.  O toj starogrčkoj pričici mo¬
žeš, učeni moj štioče! obširnije citati u Homerovoj
Iliadi, knjiži I. (od kojeg pa do kojeg redka? to
če duboka tvoja učenost sama pronači).

17. Hesperidke  bile su device, euvajuče
zlatne jabuke u divnom perivoju u nekakvoj za-
padnoj pokrajini (učeni kažu na sadašnjem otoku
Madeiri).  One su se zvale Arethusa, Agla
i H e sp  eri  a). Božica Junona razljutila se na
Ilrelja (Herakleja), ko što biva više putah te se i
najkrasnije božice razljute na slabe ljude) i slad¬
kim rečma sklonila kralja Eurystheja na to, da
ga upregnuo u one dvanaestere težke radnje.
Medju timi radnjami bio je i onaj vratolomni
poso, da donese od tih devicah rečene zlatne
jabuke. Ti češ se možebiti grohotom nasmijati,
kad uzčitaš, da je poso vratoloman izmamiti jabuku
devojci. Nu, dragi moj! bila su ti onda druga
vremena. Nišu se onda devojačke jabuke nosile
na svštlu, kao danas što se noše. Zato ti onda

138

siromah Hreljo nije ni znao, gdč da jili ima
tražiti, dok mn Prometej ne dokaže, u kojoj po¬
krajini da jih potraži. 1 ondč kad je pao, nije
još mogo pogoditi za perivoj, n kojem su čnvarice.
Na posledkn dogovori se s Atlasom, koji je onde
poblizn nosio na ledjima svojima čitav svčt. I
tako se on težkim trudom jedanved dokopa žu-
djenoga tog blaga. (Citaj o tom n rnythologičkih
rečnicih slova Atlas i Herakles.  Kod nas
Slavljanah znaš, što znaci j abuka  t. j. ljubav.
Isto onako mora te imajii i Hesperidske te jabuke
svoje znamenovanje (valjda da ono isto što pojas
[uiovTj] t. j. neoskvrnjeno devieanstvo ili vernost
bračne ljubavi, jorbo bi jih poklanjali zaruenicam).

18. Ograd  znači na slov. ono, što n dolnjih
Stranah bašča, perivoj, vrt.

19. Sad znaci na slov. v o če (fructus).

20. Ako hočeš da razumiš sonet ovaj, ti-eba
ti znati , tko je bio taj ban Momeilo i žena nje¬
gova Vukosava i kako je izdala zaručnika svoga
kralju Vnkašinu , kojeg je prozvao narod Žurom
(buduči on bio malena kipa): a to češ najlaglje
naučiti iz prekrasne Vukove sbirke nar. naših pe-
samah. Tu ima pčsma o tom u knjiži IV. (Vidi
„Srpske nar. pčsme. Sabrao i izdao na svet Vuk
Stefanovič Karadžič.“ Knjiga IV. str. 14—26.
(Beč 1833).

21. Vidi „Danicu ilirsku £<  g. 1842 broj. 20.
str. 7 8.

22. Slobodan prevod iz Uhlanda.

“VR

139

Oproštaj sa štiocem.

Eto ti razgovor obširni o tom, što kod mene
znadu sve bake, kao i o tom, šta i neznadn.
Vrlo mi je žao razstajuči se s lobom. Na šta
6u si ? Da se s tobom, dragi pobratime, razgo-
varam duže, za to se koce mnogo troska, jerbo
ti stojiš daleko od mene Bog zna n kojem )i
kraju. A da ršč moja dopre do očijuh tvojili i
sred srdea tvoga, za to treba da ju pošljem n
bčli svet. A to se može učiniti samo putem jav¬
nim — putem književnim. A da knjigu onako na-
kitim, treba da se utečem tiskarn, a tiskar ništa
neueini bez jaspre. Ti mi ist.ina n tom poslu po¬
mažeš kesom svojom. Nu kosa jt dna nedospeva
za tolik trošak.

A sad na razstanku još do dve tri reči!

Prvo : Hvalim ti srdačno, dragi moj pri-
jaue! što si me po dugačkom tom potu izpratio
do kraja, uztrpljivo, možebiti ni neroptajnei. Hva¬
lim ti na. ljubavi kao prijatelju i drugu včrtiomu,
koji prijatelja svog spretna n svijuli sgodali života,
tna bilo i preko drvlja i kamenja. Ako sam ti n
čem ugodio, a ja se radujem od svega srdea.
Nu ako se na me tužiš, ako li ti je žao daleka
puta, a ti mi oprosti kao čoveku slabit i grešnu.
-— Možebiti te ti ja preko volje razvodim raz¬
govor svoj odviše ¥ I ja sam priznajem pogrešku
tu. Nu drugujuči i razgovarajudi se cesto s ba-
katni rodnog svog kraja od malih noguh, obiko
sam način taj zanovetan, te se ga nikako otresti
nemogu. — Možebiti te ti ja govorim preprosto.

j

i

i


Istimi je, mogo sam i drugčije zarezati pero, učenije
njim udarati, n. p. obuti škornju s visokimi na-
peticami, obudi svitu retoričku, mctnuti na glavu
vlasulju školastieku, pa te voditi kr oz dugačke
hodnice umetno spletenih periodah. Nu pomislih :
zašto da ti mučim pamet bez nevolje ? — Možebiti
želiš, da sam udario sbiljnije ? Ali, dragi moj,
čuo sam gde kažu ljudi, da je sbiljnost žena
suha, dugoljasta i namrštena lica, a sbiljne učene
razprave — grlu o rasi. Zato sam volio reč svoju
predstaviti kao nevestu veselu, s okruglim ru¬
menim slovenskim licem, a razprave svoje usladiti
medom šale. Nu ako si možebiti zodovoljan s
peroni mojim, a ja te grlim i ljubim, i nista
više neželim i od Koga neprosim, nego zdravlja
i zdrave pameti, da se s tobom opet. šta brže
na tom pazaru sastati mogu.

Danas je Božic. Nu Božic (što no kažu) ima
svega do volje. I meni je. hvala Bogu, svega do
volje, šta mi baš za nevolju treba. Samo jedno
još želim vrude, a ono je, da što skorije stečem
više takovih blagodarnih prijateljah kao što si
ti, samo da se mogu s pomodju njihovom na
godinu što češtje s tobom sastati i razgovarati,
koliko se srdcu uzhtije, uvšrujuci te pred licem
svčta o iskrenoj svojoj ljnbavi i vernom prija¬
teljstvu • • ■ Na današnji dan (na Božič) običavaju
kod nas prijatelji darovati se. I ja želim doneti
ti na dar jabuku. Primi dakle knjižicu ovu u
ime jabuke božičnice. A buduci bude ti dospela
u ruke težko prije uzkrsa, a ja ti ju poklanjam
zajedno i u ime uskrsnog kolača. Tim mi ostaj

141

zdravo, pa ni u buduče nezaboravi na iskrenog
svog pobratima iz Tuškanea.

Zagreb  na Božic g. 1844.

Nakon imenika predplatnikah, koji se ovde izpusta, d* daj e pisac
sto sledi.

N. B. J

Eto ti pregled imeuali od (p. n.) gg. pred¬
platnikah i predbrojnikah. Ja jih obnarodujem
ovde samo da pred svetom pokažem, tko je u nas
podpora te naše mlade književnosti. Tko su da-
kle ti podupiratelji ? Jesu li gospoda u skupoečnih
odečah, gospoda sjajuca od zlata i dragog ka¬
menja? Jesu li gospoda, kojih reč zapoved je
stotinam pokornih slugah? Jesu li gospoda, pred
kojih zvučnim imenom klanja se narod vrveči
po novčanih dvoranah i bogatih trgovačkih ka¬
čah? Neima u ovoj knjiži imena nijednog izmedju
njih. A s kakvimi se dakle imeni mi sastajemo u
ovili listovih ? S imeni od gospode, kojih kuče
uesjaju ni od srebra ni od zlata; s imeni od
otacah, kojih največe je blago domovina i deca,
odgojena težkim njihovim znojem i trudom u strahu
božjem i u ljubavi prama narodu svom i čovč-
eanstvu. Tu se nalaze i imena te iste deee uz-
hitjene za sve dobro i krasno, buduč nepokvarene
kužnim zrakom nizkog materijalisma. — Neima
temelja ona od nekojih toliko pulili pronešena
tužba, da je največa zapreka bržeg napredovanja
književnosti naše — siromaštvo, zašto liju po-
dupire baš samo isto siromaštvo: ljudi, koji polože
danas poslednji svoj novac na oltar književnosti,

142

neznaduči, hoče li moči sutra primiriti iste naj-
silnije potreboče materijalne. A prilog taj oni dajn
dočim bogataš sa stolice svog obilja hladno gleda
na njeg, te možebiti samo kadkada baci po koji
novčič na njezin stol, a to s onim ponosom, s
kojim bogat razkošnik baci grošič milostinje u
torbu prosjačku. Nu zašto da se tužirno na tu
vrstn naroda? Taje  to hod stvarili čovečanstva.
Ni književnost nemačka (a tomu neima još gotovo
više od pol veka) nije bolje prošla od velmožah
svog naroda; a sasvim tim njezino stablo listnije
i cvetnije danas stoji nego li ikoje drugo na svč-
tu. Zato se pouzdamo (ako Bog da) te čc Viš¬
nji i u nas blagosloviti groš udovi, pa njim
obdelana slaba još mladica uzrasti u drvo zdra¬
vo i krepko, pružeče korenje svoje duboko u zem¬
lja domaču a grane visoko pod oblake nebeške.

A sad da još razgledamo imena gledeč na
krajeve i pokrajine. Tu čemo udariti na zname¬
nite razmčre. — Najjača po broju predplatnikah
jest Hrvatska. Izza nje sledi odinah češka; izza
Češke Stajer; izza Stajera tek Slavonska; izza Sla¬
vonske Dalmacija; izza Dalmacije opet Moravska;
izza nje Srbska; izza Srbske Bosna, Primorje, Kranj¬
ska itd. Divno je zaista pojavljanje, što iz Češke ima
više predplatnikah za knjigu ilirsko nego li iz Sla¬
vonije, Dalmacije, Srbske ili Bosne ; i da ista mala
Moravska u toin obziru nad tiče Srbsku i Bosim i dr.
Imamo li se žalostiti nad tim pojavljanjem ili ra¬
do vati ? Razborit štioc nač če u njem zaista razloga
i za jedno i drugo. Medju tim, dobro je još, hvala
Bogu, i Višnji če dati te če i bolje biti.

143

A sada još i srdaeno zahvaljujem svoj bra-
tji, kojih se imena ovdč nalaze, najpače gospodi,
što su predplatili t. j. naprvo položili novce,
zašto (ti sadašnjih naših težkih okolnostih, gdč
svaki pisalac mora da svojim troskom izdaje delo)
oni su jedini i pravi Mecenati naši, izbavljajnči
nas iz mnogih neprilikah i nepotrebnih poslo¬
val). A navlastito hvalim Vam draga bratjo iz
Ceske i Moravske! hvalim Vam na ljubavi, ko-'
jom ste posvedočili . da uzajeinnost slavljanska
uije samo golo slovo. Ilože milostivi daj da bi
sc. krepost ta sve večina ojačila, te bi mi pružee
si uzajemno ruke sveudilj kao bratja složno pu-
tem zakonitim i prirodnim koracali k jednoj istoj
svrsi — k prosveti naroda, a tim k večoj slavi
božjoj i diki eitavog eovečanstvii!

Zlatili Prag u Ceskoj d. 15. kol. 1845.

St. Vr.

Dodajemo napokon i oglas, kojim je pesnik oglasio ovo svoje
tlelo.

Književni Oglas.

Ima tomu tretja godina, što se nišam ujavoi
u svetu s nijednom knjigom, što bi uzdržala
stvari samo mojeg pora. Buduči se odposfe druži
moji oglasili s deli svojimi k oj i po jedmi, koi po
dva put, a drugi opet, kojim do onda jošt ni glasa
nebijaše — svaki po koji put, — stao mi svet i
u oči i iza ledjah prigovarati koješta, n. p. „da
sam lenčina, da sam bacio pero u zapeeak, da
mi je sasvim presabnulo vrelo pevajuče, da su
mi Cigani ukraii konja krilatoga, da mi je stara

služkinja, neimaduči drvah, za nevolju. naložila
peč t.amburom i guslami, i Bog zna šta jošt sve
ne. Prigovaranje ovo vrlo mi dosadi (pa komu
da neudari u nos toli ljuti hren ?)‘. Zato odlučih
prčkim načinom stati na put svim ovim prigovorom
i sprdnjam ; otvorim staru jednu škrinju, u kojoj
čuvam šilu božju pisarnah za moljce; stepem s
nekojih prašinu, i pročitavši ih, izaberem iz njih
ono,; što mi se ueini dostojnim za pečatnju, i do-
davši. nekoliko komadičah iz novije dobe, priuredim
sve za tisak, i ovo vam sl ivna gospodo, štioei i
prijatelji naše literature, knjigu, koju krstih sličnim
imenom „Grusle i tambura“,  a to čc reči, da
knjiga uzdržava različnih pžsnili, pesamab. pes¬
micah i povesticah. Ja sam nastojao, da stvari
te budu u koliko mi sile dopuštaju , gladke i
prijatrfe. Osobito trslo sam se, da i jezik i rižme
budu pnno čištje, okretnije i blagoglasnije, nego li
što to bijaše u prvašnjih mojih knjigah zvanih
„Djula’hije“ i „(41asi iz dubrave Žero
vinske, 11  jerbo o toni sam se najviše starao,
da se nekako uklonim onim prikorom, s kojimi
učeni štokavei (naši Atenijanci) osudjuju nas „ke-
kavce“ (tobože Boo te slovinske) i dela naša.

I tim se usudjujetn sada pozvati svu našu
sl. gg. štioce, nebi li dostojali predplatiti na ovu
moju novn knjižieu. I onako (kako rekoh) nismo
se več davno vidili na čestitom tom pazaru ; i
Bog zna hočemo li se opet ikad viditi ?

Zagreb, dne 1. Prosinca 1844.

Sfattko Vraz .

umm


vv  ‘‘ . ‘ _ C\‘  ' ' v' :.' v

NRRODNfl IN UNIUERZITETNR
KNJI2NICR