|ssst a a o □ s.n.
Sadržaj 5. broja: Садржај 5. броја:
Strana — Стрвва
1. Izveštaj sa sednice predsedništva Jugoslavenskog
Sokolskog Saveza............................ 193
2. Pismeno obrazloženje Jugoslavenskog Sokolskog
Saveza, upućeno Češkoj Obec Sokolskoj u
Pragu............................................195
3. Vsem bratskim društvom..............................197
4. Tehnički deo: Praške vježbe muškog podmlatka
za VII. svesokolski	slet u Pragu.................200
5. Белешке.............................................204
6. Maribor . . . •  ...................................230
7. Poziv na pretplatu................................. 231
8 Из уцраве..........................................  233
REDAKCIJA: DR. L. POPOVIČ, Š ENO IN A ULICA 17/11 РЕДАКЦИЈА: ДР. JI. ПОПОВИЋ, ШЕНОИНА УЛИЦА 17/11 ADMINISTRACIJA: T. JANJANIN, ŠENOINA ULICA 17/11. АДМИНИСТРАЦИJA: T ЈАЊАНИН, ШЕНОИНА УЛ. 17/11. Telefon 2—87	Telefon interurban 2—87
Телефон 2—87	Телефон	интерурбан	2—87
Лнст иалази сваки иесед, стоји годишње 36.— К, поједини број К 4 — двоброј 8.—. K. — List izlazi svaki mesec, stoji godišnje 36,— K, pojedini broj K 4,— bvobroj K 8.—,
Привредникова Штаиварија у Загребу.
Izveštaj sa sednice predsedništva Jugo-slavenskog Sokolskog Saveza,
održane dne T. maja o. g. u Ljubljani
Do ove sednice došlo je tako, da su članovi predsedništva Jugoslav. Sokol. Saveza, dr. Srgjan Budisavlievič i dr. L. Popovič, krajem meseca marta zatražili pismeno od dr. Oražena, predsednika, da što pre sazove jednu vanrednu sednicu predsedništva. Kao razlog torne naveli su ovo: nakon rešenja jugoslav. Sok. Saveza, od 15. marta o. g. u Ljubljani, da Jugoslavensko Sokolstvo ne može i neče sudelovati na Vil. Češkom Svesokolskom Sletu, dne 28. VI. o. g. u Pragu, opazilo se u redovima sokolskim veliko nezadovoljstvo, nastalo ie uzrujanje, i sa mnogo mesta stizali su upiti i urgencije, predloži i žalbe, — sve usljed gornjeg rešenja, — čak se sa nekoliko strana izjavilo, da se ovo rešenje Jugoslav. Sokol. Saveza neče hteti poštovati, i naši če sokoli na svoju ruku da krenu u Prag na Slet, — a osim sokola	počela je da se	zanima i naša javnost,	skoro su sve no-
vine	stale o torne da	pišu, i najposle je čak	i br. L.	Kalina, po-
slanik Češko-Slovačke Republike u Beogradu, i naš odličan i veliki prijatelj, te soko bez mahne, ustao javno u novinama save-tujuči i predlažuči, da mi na Slet ipak podjemo, pa makar nas nekoliko stotina. Dr. Oražen sazvao je na to vanrednu sednicu za dne 24. IV. o. g. u Ljubljanu, i kad je radi željezničkog štrajka bilo nemoguče da se u Ljubljanu dodje, odložena je sednica za
1.	maj.
Prisutni su bili:	dr. Oražen, dr. Fuks,	Vidmar,	Gangl, dr.
Car,	dr. Budisavljevič, Sušnič, dr. Popovič, Kajzel.i i	dr. Pivko.
Tajnik dr. Fuks pročitao je zapisnik prošle sednice. koti se prima bez primedbe.
Na to tajnik podnosi svoj izveštaj iz koga vadimo najvaž-nije: u pogledu fuzijoniranja starih plemenskih društava imade nekoliko mesta, gde je nastao spor, koji več prilično dugo traje tako da se radi konačnog sredjenja morao umešati sam Kavez u to i uputiti pismena odredjenja, no i nakon toga izgleda da se od spora nije dalje pošlo, jer na sva pitanja i požurnice Saveza
Сонолсии Гласник	13
nema ioš nikako i nikakva odgovora, a ta su mesta: N. Gradiška, Banjaluka, Osek, Petrinja i Otočac, — od novih sokolskih župa, prema načrtu i predlozima Jugoslav. Sokol. Sabora te predsedništva Jugoslav. Sokol. Saveza, osnovane su i prijavile su Savezu svoje osnivanje ove župe: 1. Sokolska Župa Mostar,
2.	S. Ž. Split, 3. S. Ž. Tuzla, 4. S. Ž. Banjaluka, 5. S. Ž Sarajevo, 6. S. Ž. Novisad, 7. S. Ž. Bečkerek, 8. S. Ž, Osijek. 9.
S.	Ž. Zagreb, 10. S. Ž. Varaždin, — za izdavanje župnih sokolskih listova zatražile su dozvolu ove župe: 1. S. Ž. Tuzla, 2. S.. Ž. Rečkerek, 3. S. Ž. Zagreb (u početku kao list Sokol. Društva u Zagrebu), 4. S. Ž. Ljubljana I., rešeno je da se sva četiri lista dozvole s time, da ime lista bude Sokolski Vesnik te i te Župe, i da se savezne dozvole, prema statutu o sokolskoj štampi, otisne na prvoj strani prvoga broja, — župne sletove prijavile su : 1. S. Ž. Novisad, da se Slet održi u Somboru dne 28. VI. o. g. na Vidovdan, i da na lome sletu sudeluje i S. Ž. Banatska 2. S. Ž. Ljubljana i S. Ž. Ljubljana L, da se sletovi održe u Ljubljani, jedan za drugim, u razmaku od osam dana, te je slet u Somboru uzet na znanje, Ljubljanskim Župama biče predloženo da održe u jednom danu zajednički slet, a ako to ne bude moguče, da jedna župa samo održi slet u Ljubljani, a druga u okolici Ljubljane, — u pogledu tuzioniranja društava predlaže tajnik, da se u nove sokolske župe mogu primiti samo ona sokolska društva, koja su ispunila obaveze zakona Jugoslav. Sokolstva, primljenog na Vidovdanskom Saboru 28. VI. 1919. g. u Novomsadu, te se taj predlog jednoglasno prima, — dalje tajnik izveštava, da je odmah nakon sednice Saveza od 15. III. o. g. brzojavno oba-vestio Češku Obec Sokolsku o zaključku Saveza, da na Sletu u Pragu ne može Jugoslavensko Sokolstvo sudeiovati, te da je neko vreme nakon toga odposlano u Prag i opširno pismeno saopčenje i obrazloženje o tome, no do sada k Praga nije odgovora; kod ovog dela tajnikovog izveštaja odpočne savcsno, temeljito i opširno savetovanje o našem sudelovanju u Pragu, u kome uzmu živog učešča sva prisutna brada, te se na koncu dodje do jedno-glasnog zaključka, da Jugoslavensko Sokolstvo ne može sudeiovati na Sletu u Pragu, nego da odašilje jedno oveče izaslanstvo samo, a u tome izaslanstvu da bude celo predsedništvo Saveza, tehnički odbor Saveza, te još nekoliko sokolskih radenika i struč-
njaka, u svemu oko 40 osoba, i time je konačno rešena stvar sudelovanja na Sletu u Pragu.
Vodja Saveza Vidmar izveštava o teškom i nesredjenom stanju u kome se naše Sokolstvo nalazi, osobito ističe, da za-jedničku sokolsku komandu neće društva da primaju i uvedu, te da je posao tehničkog odbora Saveza, kraj najbolje volje i kraj naivećih žrtava, oteščan i od malog uspeha, te predlaže da se sa-vezni organ Sokolski Glasnik ili prenese u Ljubljanu, ili da se dozvoli. da tehnički odbor Saveza izdaje u Ljubljani svoj poseban sokolsko-tehnički list, a na to je rešeno, da do skupštine Saveza, koja če se održati u Mariboru dne 30. avgusta o. g„ tehnički odbor izdaje potrebne stvari slobodno u malim sveskama, kao neku svoju knjižnicu, a to je tim lakše. jer je več sam Vidmar izdao pre kratkog vremena na slovenačkom u jednoj brošurici svoje vežbe, pa sada neka nastavi.
Ponovo je utvrdjeno da Jugoslavenski Sokolski Savez održi svoj savezni slet o. g. u Mariboru dne 29. avgusta, Sve sokolske župe dobile su več o torne obavesti za Maribor .i Ljubljanu, a sada če se odmah izdati i aetaljna uputstva.
Povodom osnivanja gradjanskih sindikalnih veča predložio je dr. Budisavljevič da Savez zauzme i u torne svoje stanovište, jer na više mesta su naša sokolska društva angažovana tim radom, pa je jednoglasno donešena ova rezolucija: Jugoslav Sokolstvo, kao svmarodna demokratska a ne klasna organizacija rte može kao takova učestvovati u gradjanskim sindikalnim većima. A od govarajoči temeljnim načelima jugoslavenskog narodnog i državnog jedinstra uvek je spremno Jugoslavensko Sokolstvo da udje u borbu sa svima neprijateljima države, dolazili oni s polja ili iznutra.
Time je sednica i zavržena.
Pismeno obrazloženje Jugoslavenskog Sokoiskog SaueztL upuceno Češkoj Obec Sokolskoj u Pragu, u stvari VII. Češkog Svesokolskog Sleta o. g
V Ljubljani, dne 8. aprila 1920. Bratsko predsedstvo ! Starešinstvo Sokolskega Saveza Srbov, Hrvatov in Slovencev je imelo dne j-5. marca 1920. v Ljubljani svojo redno sejo, ki so se jo udeležili čiani starešinstva iz vse naše države. Po vsestranskem temeljitem in stvarnem razmotri vanju je starešinstvo soglasno sklenilo,
da se jugoslovansko Sokolstvo vsesokolskega zleta v Pragi letos korporativno ali v večjem številu ne udeleži.
Le s teškirn srcem smo se morali odločiti za ta sklep, do katerega so nas prisilile naše neugodne razmere, ki jih tudi naša nai-krepkejša volja ne more premagati. Hoteli smo žrtvovati vse, kolikor imamo materialnih sredstev na raspolago, da pridemo med Vas, dragi bratje, in Vas po svojih najboljših močeh podpremo pri zgradbi češkega Sokolstva in pri ureditvi razmer v mladi Vaši svobodni republiki. Toda razlogi, ki jih navajamo spodaj, so prečrtali naše račune ter nam velevali opustiti vsako misel na prvi naš skupni nastop izven mej naše države med bratskim češkoslovaškim narodom.
1.	Naša sokolska organizacija se nahaja še v stanju preporoda. Zaradi med vojno vladajočih razmer smo bili Sokoli na slovanskem jugu razdeljeni v tri organizacije, ki so delovale vsaka za se vzlic-vsemu našemu stremljenju po ujedinjenju. Protislovenska politika v dobi našega robstva je bila najhujša sovražnica Sokolstva, ki je moralo iskati le tajnih stikov med seboj, ki pa se ni moglo in smelo zliti v celoto. Šele z ustanovitvijo Sokolskega Saveza Srbov. Hrvatov in Slovencev je bila dana možnost, da smo stopili odločno in smotreno delo naše popolne združitve. To delo je ogromno in se-dejanstveno ne da izvršiti tako lahko, naglo in temeljito, kakor je to zasnovano v naših željah in načrtih. V naši državi vihrajo ljuti politični boji, ki ovirajo kulturno delo in ki otežujejo tudi našemu Savezu delovanje. Sovražniki Sokolstva so v naši državi vztrajno na delu, da vsaj zavirajo naš razvoj in napredek, ker ga že ne morejo preprečiti in ga tudi nikoli ne bodo preprečili.
V interesu Sokolstva je torej, da predvsem izvđdemo v svojem Savezu reorganizacijo do zadnje podrobnosti, da vstvarimo neraz-rušen temelj svoji bodočnosti in da v ta namen porabimo vso svojo energijo in vsa materialna sredstva. Posamezne dosedanje plemenske sokolske zveze, župe in društva so v likvidaciji in se ravno izvršuje fuzija, oziroma ustanavljanje žup in društev, kolikor in kjer še ni to delo izvršeno. Po vsej državi smo v najintenzivnejšem naporu, ki ne smemo od njega odnehati, dokler ne ustvarimo živijenskih pogojev Sokolskemu Savezu Srbov, Hrvatov in Slovencev. Preden ta reorganizacija ni doma izvedena tako, kakor mora biti, ako hočemo na tem temelju graditi naprej in uspešno stremeti za visokimi ideali našega Sokolstva, ne moremo niti med bratskim češkoslovaškim narodom nastopiti po številu, pripravljenosti in enakosti
onako, kakor zahteva čast, pomen in važnost Sokolstva To je prvi in glavni razlog, da smo primorani odreči svojo udeležbo.
2. Večini našega članstva bi pa bila udeležba na Vašem zletu sploh nemogoča, ker demobilizacija, dasi je že odrejena — še ni izvršena. In ravno Sokoli telovadci stoje še vedno pod orožjem na naših mejah v službi domovine. Zlasti srbski del našega troimenoga naroda bi bil od sodelovanja pri zletu skoro popolnoma izključen. Tam je sovrag uničil vse, kar je narod imel; možje so v vojaški službi, sokolska društva so se komaj začela oživljati k novemu delu. Brez srbskih naših bratov pa ne smemo in ne moremo nikamor iz domovine.
3. Trpljenje našega zasužnjenega naroda na okupiranem ozemlju nam brani na veselo, slavnostno pot v zlato Prago. Na zasedenem ozemlju, ko jo kuje v verige robstva in bolesti kleti naš sovražnik Italijan, imamo pet žup, kjer hrepene naši najboljši, najzavednejši iri najodličnejši bratje in sestre po svobodi in združitvi z domovino. Sokolske župe Trst, Gorica, Idrija, Reka in Zadar so danes pekoče, krvaveče rane na našem narodnem telesu! In ne bo radosti v naših srcih, dokler ne bomo v svobodi in bratskem objemu združeni z njimi, in Sokolski Savez Srbov. Hrvatov in Slovencov toliko časa ne bo dograjen, dokler se vsi naši bratje in vse naše sestre ne zbe rejo pod njegovim praporom! Brez naših bratov z zasedenega ozemlja bi naša udeležba ne bila popolna in naša radost bi ne mogla biti nekaljena Svojih bratov ne moremo pustiti v sužnosti, kjer jim sovražnik ne! dovoljuje nemotenega delovanja, temveč ga obira in zabranjuje. Ljubezen do najbližjih svojcev nam prepoveduje pot na veliko sokolsko slavo!
4. Nadvse merodajno pa jc tudi finančno vprašanje. Naša udeležba na zletu bi bila zlasti zaradi valute zvezane z veliki stroški. Računati moramo na vsaj 14 dnevno odsotnost z doma. Dasi bi imeli med Vami mnogo ugodnosti, bi bili izdatki v teh razmerah vendar preogromni. Naši telovadci so po veliki večini izključno iz neimovitih slojev, in ne morejo žrtvovati večjih svot. Društva so po večini brez sredstev in ne morejo dati večje podpore, istotako Savez, ki smo ga šele ustanovili. Nikakor pa ne moremo storiti tega našim najboljšim bratom in sestram, da jih zaradi materialnih neprilik pustimo doma; medtem ko bi se šli zabavat imovitejši, ki ne poznajo toliko pravega sokolskega dela. Materialne žrtve bi bile po našem
proračunu tako velike, da jih ne moremo in ne smemo zahtevati,,, od našega Sokolstva, ako ga nočemo gmotno popolnoma oslabiti.
5. Temu se pridružujejo še prevozne neprilike. V sedanjih razmerah je'izključeno, da bi od naše železniške uprave dobili za vso dobo svoje odsotnosti iz domovine na razpolago 10 vlakov, kolikor bi jih potrebovali, polag tega pa še vse potrebno osobje. Toliko prevoznega materijala ne dobimo pod nikakim pogojem, ker je to z ozirom na stanje naših železnic in z ozirom na zahteve splošnega prometa enostavno nemogoče.
6. Vrhutega nima večina našega članstva niti slavnostnega kroja, niti telovadne obleke. Potrebna obleka je pa pri današnjih cenah in z našo valuto tako draga, da je nje nabava za naše članstvo popolnoma izključena. Brez kroja, -zlasti pa brez. telovašnih oblek je pa naš nastop na Vašem zletu nentfogoč, Starešinstvo pa je sklenilo, da odpošlje Sokolski Savez SIIS na Vaš zlet. svoj upravni in tehniški odbor, ki bosta zastopala jugoslovansko-Sokolstvo ter sodelovala pri pripravljalnih delih za prerojeni e vseslovanske Sokolske Zveze. Več nam za letos ne dopuščajo naše moči.
Bratsko predsedstvo naj presodi našo odpoved z uvaževan jem zgoraj navedenih razlogov in naj bo uverjeno o iskrenosti našega zagotovila, da nam je češko Sokolstvo bilo in nam ostane zgled in vzor životvornega Sokolstva!
Ko se zacelijo rane, ki jih je vojna vsekala našemu narodu in našemu Sokolstvu, bomo mi med prvimi, ki se bomo navdušeno in brez pomisleka odzval: Vašemu vabilu.
Naše zastopstvo pa, ki pride med Vas, dragi bratje, bo imelo dovolj priliko, da se prepriča o uspehih Vašega dela. da z Vami vred začrta nova pota skupnemu bodočemu delovanju in da se z dragocenimi pridobitvami vrne domov — dvigat in jačit sokolsko voljo, gradit naš skupni, enosni, nerazrušeni vseslovanski sokolski dom I Zdravo! — Starešinstvo Sokolskega Saveza SHS Dr. Oražen. t. č. starosta, Dr. tuxy t. č tajnik.
Vsem bratskim društvom
Prosvetno-kultumo odeljenje Sokolskega Saveza SHS. o ti reja za vse jugoslovansko Sokolstvo obvezno vsakoletno proslavo prebujenja prirodnih sil, ki so slika in prilika našega vstajenja k novemu življenju.
Sokolsko delo zimske dobe naj se pokaže pred očmi vsesra naroda v luči resnice, lepote in plemenite sile!
Ko se zbujajo prirodne moči k mogočnem novemu ustvarjanju, zove vekomaj snujoča in trajno mlada sokolska ideja naše vrste v naš veliki skupni dom — v veličastvo prirode, ki jo odeva prvo cvetje in jo zlasti presnavljajoča luč pomladnega solnca!
Mesec april in maj sta določena za
Sokoiski pomladanski praznik,
Prošlega letu je praznovalo naše Sokolstvo svoj prvi pomladanski praznik v osvobojeni domovini, zato je poimenovalo ta praznik s pridevkom : Pomlad svobode.
Svoj drugi pomladinski praznik pa označimo z nazivom :
Proljeće bratstva.
Treba nam je med svojim članstvom, med najširšimi plastmi in vsemi sloji naroda zbuditi, utrditi in ojačiti pravo pojmovanje našega sokolskega bratstva, zato moramo nastopati po vsej svoji domovini kot njega blagovestniki in pospeševalci, predvsem pa mora Sokolstvo samo živeti in delovati po njegovih načelih!
Tej proslavi in temu namenu služi ta okvirni vzpored :
/. Predpoldanski zbor.
1) Govor (naše ujedinjenje; zgodovina Jugoslovanov; sokolska
gesla; Sokolstvo —narodna vojska; naše naloge v službi domovine; telesna moč in moralna sila; sokolsko bratstvo).
2) Primerne deklamacije (naračaja ali članstva ali obeh).
3) Petje, glasba (narodne himne, narodne pesmi, domoljubni
spevi).
4) Alegorija, (sr. Jurij; sv. Sava; Jugoslavija; Kraljevič Marko;
Kralj Matjaž; Kosovo polje; Strossmayer; ujedinjenje SHS. pod sokolskim praporom, kronanje na Markovem trgu v Zagrebu; Gundulič; Gosposvetsko polje).
//. Popoldanska s/ava.
1) Javni nastop (članstvo in naraščaj).
2) Izlet v svobodno prirodo.
3) Eventualna ponovitev javnega nastopa.
4. Zakletev naroda na sokolsko idejo.
Ta vzpored pa lahko vsako bratsko društvo svojim razmeram, močem in potrebam primerna dopolni, razširi ali skrči.
Bratje in sestre! Dolžnost nas vseh je, da dostojno proslavimo svoj drugi
Sokolski pomladanski praznik,
svoje veliko in pomembno Proljeće bratstva!
Delo za to proslavo naj služi obenem kol priprava za prvi delni zlet Sokolskega Sayeza SHS dne 29. avgusta 1920 v Mariboru, kjer se morajo zbrati naše številne vrste, prepojene in ne-razvezno sklenjene s sokolskim bratstvom!
Bratski župni odbori naj nemudoma odrede, da sc vsa župna društva razgibljejo v intenzivnem delu Župna predsestva so dolžna, da pošljejo podpisanemu starešinstvu poročila o proslavi pomladanskega praznika, kadar prejmejo od vseh svojih društev izvestja, kako so izvršila to zadačo! Kjer pažupeše ne delujejo (na zasedenem ozemlju, ali kjer še niso nove župe ustanovljene), morajo posamezna društva v svojem delokrogu prirediti proslavo in o nje uspelosti poročati naravnost podpisanemu starešinstvu.
Zdravo 1
Starešinstvo Sokolskega Saveza Srbov, Hrvatov in Slovencev.
V Ljubljani, dne 1. aprila 1920.
Dr. Oražen 1. r.	Dr.	Riko	Fux	1.	r.
t. č. starosta.	t.	č.	tajnik.
Gangl Engelbert 1. r.
načelnik prosvetnega odseka.
Tehnički dio
Proste tfježbe muškog podmladka (od 14—18 go-dina) za VI. svesokolski slet u Pragu.
Temeljni stav: stav spetni, ruke dolje, šake otvorene. Gdje nije izričito drugačije navedeno, šake su otvorene, prsti pruženi.
/. Sastav.
1.	a) Desna ruka strance u vis, hrptimice — lijeva strance, palčimice — odnožit desnom;
b)	izdržaj;
c) lijeva ruka u vis, hrptimice — desnalukom na lijevo strance, palčimice — otkročni stav desnom;
d) izdržaj.
2. a) l/t °^r- Hjevo na 1. peti u stav zanožni desnom — 1. ruka izd. — d. kroz položaj ruke dolje u vis palčimice;
b) izdržaj;
c) iskoračni stav desnom naprijed — ruke strancc hrptimice ;
d) izdržaj.
3)	a) spuštanjem lijeve na puno stopalo i prenosom težine tijela na obje noge 1/1 okret lijevo na petama u stav zakročni desnom — desna ruka kroz položaj ruku dolje naprijed gore, palč. lijeva natrag, palč.
b) izdržaj;
c) križni stav desnom naprijed — ruke (kroz pol. dolje) strance, palč.
d) izdržaj.
4. a) ‘/i °^r* lijevo na petama u uspon spetni — ruke izdržaj;
b) izdržaj;
c) stav spetni — ruke dolje;
d) izdržaj.
II.	Sastav.
1. a) potpor čučnjem zanožno desnom;
b) dići se, zanožni stav desne — ruke naprijed, palčimice;
c) ispad desnom naprijed — ruke strance, palčimice;
d) -
2. a) dići se i l/t okr. na lijevo na petama otkročni stav.
desnom — ruke o bok;
b) prenos	u ispad lijevom strance	i naklon na	lijevo (trup
i desna	noga jesu u jednoj črti	pod kutom	od	45° na-
prama zemlji) — ruke izdržaj;
c) usprav,	diži se u stav otkročni	desnom — ruke	strance.
palčimice;
d) -
3. a) prenos i ispad desnom sirance, naklon na desno —
lijeva r. u vis, palč. — desna o bok (1. ruka, trup i 1. noga u jednoj črti kod kutom od 45°),
b) dići se, usprav, 1/i okr. na lijevo na peti 1. noge u stav /.anožni desnom — 1. ruka kod, hrptimice — sunuti desnom natrag, paič.
c) mali čučanj l prednožno desnom — slabi naklon natrag ruke strance, dlan (trup i d. noga koja se opire o zemlju) u jednoj črti;
d) -	1
4.	usprav, diči se, 1/i okr. na lijevo na 1. peti u stav od nožni desnom — krugovima gore ruke strance palčimice;
b) priključenjem desne stav spetni — ruke dolje ;
c) i d) —
III.	Sastav.
1. a) Uspon spetni — ruke strance u vis van, lirpt.
b) -
c) poklek na desnu natrag — naklon naprijed (do vodoravna) ruke kroz pol. stranu skučiti natrag unutra, sti-snute pesti križaju se u zapešču desna preko lijeve:
d) -
2. a) usprav — diči se i prenos u ispad desnom natrag —
rukama sunuti naprijed van, palčimice, otvorene pesti;
b) 7.
c) diči se u stav zanožni desnom — ruke naprijed gore, otvorena pest dlanovima naprijed okomite u zapešču:
d) -
3. a) ispad desnom strance — lijeva r. strance, hrpt. desna
u vis i lukom na lijevo skučiti u vis van (stisnuta pest na zatiljku) pogled lijevo; b' —
c) 7, okr. na lijevo i ispadom desne naprijed potpor čuč-njem zanožno lijevom — udarac gornji desnom) (saka stisnuta) zakreni gore; d. ruka, trup i leva noga tvore jednu crtu;
d) -
4. a) diči se na I. nozi '/t okr. na lievo u stav zanožni de-
snom — ruke dolje i spređa u vis,, palčimice, pesti otvorene tl. ruka čeka desnu); b) _
c) prikl j učenjem desne stav spetni — ruke strance dolje:
d) -
IV.	S a stav.
1. a) potpor čučnjem zanožno desnom;
b) ~.
c) dići se i ispad d. naprijed, slabi naklon naprijed — ruke strance dolje, dlanovi naprijed:
d) —
2)	a) dići se i 1/l okr. na lijevo prenos u ispad lijevom naprijed — slabi naklon naprijed — desnu ruku naprijed gore, hrptimice — lijevu skučiti natrag, hrptimice:
b) T..
c) dići se, usprav i predkrokom desne poklek na lijevo ko-Ijeno — desna ruka strance hrptimice — lijevom. su-nuti strance, hrptimice;
d)
3. a) dići se, 1/l okr. na lijevo na petama prenos u ispad ii-
lijevom naprijed, mali naklon napnjed — vodoravnim lukovima desnu r. naprijed gore, hrpiimice, lijevu natrag, palčimice;
b) -
c) dohvatom kod lijevog stopala potpor ležeči za rukama:
d) -
4. aj poskokom medju ruke dići se u stav spetni — ruke spri
jeda u Vis palčimice;
b) V, okr. na lijevo — lukovima unutra ruke strance, hrptimice ;
c) ruke dolje:
d) —
Ha знање.
Опомињу ce бр. друштва, да су век два меседа одкакс су добила доииее ради организовања просветно-културннк одељења. До данас јо јавило само десетак друштава органн-зовање овога оделеља. Друштва иека чим пре пошаљу од-говоре, јор од тога зависи даљње органпзовање овогч рад.ч...
3 a r p е б, 20. апрнла 1920.
ПросвеШно-културно одељење Сокол. Савеза.
Белешке.
Соколско друштво Зеленика. На 7. марта о. г. иза-бран је за горље соколско друштво тајнпм гласањем сле-дећи соколски одбор за годину 1920. п то: за старосту брат Благоје Мићуновик, за нодст. брат Видо Радмиловић, за тај-ника брат Дунђеровић, за благајника брат Ђорђе Јелић, за учител.а н начелника предњачкога збора брат Матија Лучић, за вођу брат Тодор Ђуровић, одборници: браћа Јефто Ђу-ровић, Јово Аврамовпћ, Вељко Раповац, Рпко Корчуланин, Мирчо Марић, Фрањо Томанек и Адам Песторић, пододбор: браћа Оаво Акиченовић, Мило Перишић ii Драго Миловић, надзорни одбор: браћа Марко Раповац, Франц Шпилер п Јосип Јолак.
Соколска жупа у Мостару одржала је у недељу 28. марта о. г. главну скупштину на којој су заступана дрзгштва по својим делегатима створила једнодушан закључак да оснивају Соколску жупу са седкштем у Мостару. Заступљена су била ова друштва: Мостар, Билећа, Коњиц, Чапљина, Не-весиње, Цтолац, Требиње, Гацко из Херцеговине а затим Ду-бровник, Херцегновп, Рисан и Опузен нз Далмације. Из Хер-деговине су пријавнла делегате и друштва из Љубиња и ЈБубушког, али онп впеу на скупштину дошли те ће по свој прилнци битп узроком слабе поштанске и прометне везе. Дан иза скупштине стигле су пуномоћн од друштва пз Котора и Прозора којима се овлашћују чланови Мостарског Соколског друштва на заступање у скупштини. Пријавили су били де-легате и друштва из Зеленике и Ђеновнћа али на скупштнну нису дошли п то први из досада непознатога разлога а други услед закашњења пароброда. Друштва из области Дубров-чика ограничила су приступ у жупу тиме да им се дозволи . иступ из наше соколске жупе ако Соколски Савез дозволи да «е оенује посебна жупа са сједиштем у Дубровиику. Жупа Гундулићвва затражила је код Соколског Савеза у Љубљанн осиивање те жупв која није предвиђена у нацртЈ^ Соколских жупа нојп је макар и привремвио усвојен на Видовданском Соколском Сабору у Новом Саду. Опште мнење прнсутних било је да би боље било не цепати се у две жупе нарочито радн тога што су били сви увереља да ће Соколство боље
иапредоватл ако со буде управљало нз Мостара 'где имадв леп број Соколских раденнка а међу њнма и заслужпих већ до сада за тај рад. Скупштпна је протекла у најбољем реду. За жупског старешину изабраи је брат Чедо Милић, трговац из Мостара. Не треба боље гаралцпје за успешан рад, него што је чињенлца да се прпмио да буде на челу Соколске жупе у делом лашем Соколству познатл п прлзпатл Сокол-ски раденпк брат Чедо Милнћ. 1. замеиик Јован Секуловпћ u3 Хердегноиог, 2. заменнк Др. Лука Дражић лз Дубров-ллка; начелник: Драгутпн Сотл, држ. одветник из Мостара;
1.	замелпк Алте Корчулаллл нз Дубровника, 2. замеллк Лука Цплпговвћ нз Хердегповог: тајник Мнллвоје Јелачпћ, тр-говац из Мостара; благајннца Лепосава Мпјатовпћ, чиношшда срп. баике; одборскп заменидн: Танасије Самарђпћ из Мо-стара, Таднја Матлћ пз Опузена и Жарко Милушић из Мо-стара; ревлзорл рачуиа: Коста Костпћ, Инан Келез п Војн-слав Вучковлћ свл из Мостара; културно просветнл одсек; Др. Двјетан Спужевлћ. Др. Еудокијо Томовлћ, Др. Златко Нарделл, Иваи Келез, Др. Анте Франковић, Лида. Франко-вић, Вера т1онпћ, Анте Фпгурић, Др. Лука Иваппшевпћ u Саво Вучановлћ; одбор засоколски нараштај: Данило Тунгуз-Перовлћ, професор гпмназије, Ђорђе Перлл, Јозо Стлллло-внк (Невесиње) Ивал Солдо, Петар Чолпк ir Вукосава Ка-шнковлћ, те соколскл суд: Др. Влатко Тамбић, ЈБубо Пудар (Чапл>ила). Далило Шкоро (Коњпд), Владнмнр Којо и Адам Микачић.
Са скупштдпе послал је на једнодунпш закл>учак Ље-говом Внсочанегву Иреетололаследллку и Регенту Алексан-ДРУ брзојав следећег садржаја: „Соколска друштва из чи-таве Хердеговине л јужие Далмације, скупљена први лут ио делегатлма на екупштлкл за ослпваЏ)е Соколске жуле шал>у најсмерллју лзјаву синовске одалостл своме Узвлшелом Крал>у Њег. Веллч. Петру Првоме л BanieM Влсочанству Длчноме своме Регелту л јулачком командалту наше војскеи, На овај брзојав лрпмпло је старелпшство жупе следећи одговор: „За-хваљујем ла срдачлом поздраву упућеном моме Узвишеном Оиу и Мелл, Александар;‘.
Почело се мицатл л друхлтво у Метковлћу. Друлхтво у Бијелој (опћ. Хердегповл) лрлјавило је бнло накнадно деле-
гате за скупштллу али пнсу дошли. У Тифту постоји одбор за. успоставу Соколског друштва Тпват-Ластва те од нас тражп олширне ипформације. Шаљу се.
Најхптнија је ствар да се одлучи о томе да лп ће uo-•етојати посебна жупа у Дубровнику илп ћо друштва лз то облаети припасти нашој жупи. Док се то ие реши моракемо можда да ограничимо рад у друштвима која пршгадају не-двојбено нашој жупи. Било је и друглх корисних закључака и сад имамо пуне шаке посла. Надамо се да успех neke изо-■статп. Здраво!
COKOJICKO друштво У Дугомрату. На 20/3. обдржавала се је коhctiiтуирајућа скупштина Сокола на којој је једно-гласно прпмљен јединетвен соколски правилник и пзабрана слиједећа управа: Отароста: Др. Томо Мимица; подстароста Mapuo Ннколић, кемнчар; вођа: Долезал Иваи, брнјач; од-борниди: Матуловић Јерко, прив. чиновпик, Милош Нико кадгледник, Шкаричнћ Мате надгледиик, Срзик Стипе над-гледник и Мартииац Грго лрив. чиновник: замјеипцн одбор-ника: Мартшшс Пашко подчиношшк и JLvuuk Иво поштан. чпновник; ревизори: Лепеш Звонимир прнв. чпновник и Ба-кашуп Анге лрив. чиновник; часнл суд: Илж. Мике Новак лрлв. члновник, ЈБубик Јосип прив. чпповлпхс, Члпчик Јозо надгледник, Јеуникар Јосип прив. чиновллк и .Танковик Аугуст вратар.
Соко у Сремскип Карловцима одржао је 4. јануара 1920.. редовну главну скупштлну, на којој су једнодул1ло лрпхвакенл свл закжучц« Соколскога Сабора л у духу тих закључака уклољена племеиска ознака из лазлва друштва и докесена нова правила. Из извештаја, bito га је управнл од-бор поднео скупштллп, вадлмо ова мвста: иоследња редовна гл. скупштлна одржана је 29/3, 1914, Како со те године ла-врлхило пуних 10 годлна, од када јо основаи Срл. Ссжо у Ср. Карловцима, тада лрво српско соколско друл1тво, требала се те годино лрославити и на видан лачлн обележнти прва десетгодишњица C, С. у Ср. Карловцима и целога Српскога Ооколства. Bek су биле готове све припреме за ову прославу, У чијем су програму биле: утакмлце дрултхва из целе Фру-шкогорске жупе, поворка градом, осввкеље лове друпгтвене
заетаве (дар rije Софије Дра Дазе Поповића), узорна јавна ведба у Дворској Башти, на коју су већ бпла пријављеиа узорна веџбачка оделења: Чешке Опћине Соколске, Словен-ске Соколске Звезе, Хрв. Сок. Савеза, Срп. Сок. Савеза и Жупе Крајише, те разне репрвзецуације. Било је још пред-виђено и лолагање камена-твмељца за градњу Сок. Дома у Ср. Карловдима, за коју је тада стајао ла расположењу тада довољав капдтал, а u други уветл, да ову нашу стару чежњу видимо једном остварену. Но, улраво непосредно лред том проел&вом. која је требала бити 5. VII. L914. ластупили су дудбоноснл догађајн у целом нашем лароду. Одмах сутра-дал после еарајевекога атеитата забрањена је иаша. прослава, а трећв дан освануо је у лашн.м друлхтвелим просторијама државки одветник лз Митровице с полидијом и жандарима. Оба-вио је преметачнну, локушш неке списе и кљиге, и дуго на задисник лреслушавао бр. старешилу л тајлика. Убрзо лосле тога још у два маха учинио нам је ненајављену виздту л најзад запечатио друштвене просторије. Када је затим на-стао светскл рат. међу првдма је распулгген лаш Соко л сва му имоввна кофискована. И онда ластадоше прогони и на-сиља. Многл наши чланови бнше узети у војску, затворени или интерниранн, код скоро свлх осталих извршене преме-тачивс, а иреслушавања трајаху до краја 1916. године! Ста-решина бр. Др. Лаза Поповић и вођа бр. Милан Теодоровић беху ухалшени, одведени у затвор судбенога стола v Загребу л <-.а још тројидом сок. браће оптуженл због злочина веле-издаје. Бр. Др. Лаза био је осуђен на 10 месеци тамнице. лошто je лре тога заједно са бр. вођом провео 16 меседи v истражном затвору, а бр. вођа је ослобођен и. одмах узет у војску, где је нздржао све тортуре као политички су.мњивад. Шта је даље рило — свима вам је познато, јер су нам до-гађаји лрошлога рата свима joui v свежој ламети. Поред евих нечувенвх насиља. којима смо нарочнто ми у Карловцима били изложени. нигда не клонусмо, уверени да ће лам лосле овога рата сднути сулце слободе, уједињеља и боље будуК-ности вашега народа. И дочекали смо сада остварење оне соволске мисли, за коју емо л ми десет годдна пуни вере радилв is стрпљиво чекали. И одмах, чим је почетком но-взмбрн 1918. Народиа Блада у Загребу уклнула наредбу из
1914. год. о распуштању сок. друштава, сазвао је заменик f>p. Ђуђа Ракић 17. XI. 1918. на скупштину све старе чла-поие, на којој je; једнодушпо закључено, да* друдатво об-нокн свој рад. И од тога дана настајо нов период у животу друштва .. . Пошто је у овом пзвештају опширније изнеоено, да је котарски еуд на молбу полпцпје, продао 1916. год. на јавној дражби будзашто сву друштвеву покретну нмаовину (потпуни намештај за три собе сок. читаонице и канцеларнје, еве справе, трибииу за јавне веџбе, ведпки број слика п књига n т. д.), чиме је друхптву учињено грдпо наспље п проузро-кована огромна штета, која се данас не може ни процениги, лротив чега су сада учпљвни сходпи кораци, да се ово ко-лнко-толико репарира, — сећа се извештај с пијететом оних чланова, који су умрли за време од 1914—1919. „Дне 15. XII.
1915. немила смрт покосп пам у Загребу, камо је отишао да се одмори н смлри од претрпљеннх патња за време рата као ■галац, проф. Стевана Поповића, првога члана-оснивача нашега друштва и првога иашега старешину 1904—1905. године, који је ову част и дужвост вршпо с пуно разумевања, с љубаг.л.у ii несебичпошћу. У првпм повојима нашега Соколетва био је од старе гарде првп, којп нам ее искрено и с радошћу придружио, да послужи с нама млађима соколској идеји. Нека је нрвом нашем старешшш слава и вечна успомена међу нама! 9. IV, 1915. умро је у Огулпну, након претрпл>ених мука у арадскпм назаматпма, као жртва овога рата, поп Гша ЈовиК-вишегодишљп члан управиог одбора. У н>ему смо изгубили необпчпо доброга, одушевљенога и пскренога брата, који је увек остао наш. Није било соколскога предузећа нити икаквог излета и слета соколскога, а да с нама не би бпо н поп-Гига. Ваљда је цело словеиско Соколство позна-вало са сок. слетова, у свештеничком оделу оа сок. капом, нашега соколскога патрпјарха, како смо га од милоште звали.
11.	II. 1916. умро је најстарији наш члан Васа Вујик, уми-]ЈОвљени дир(!Ктор срп. вел. гнмианије, сремскокарловачке, ‘22. X. 1917. Глиша Лазић, професор иств ги>шазије, неко време члан управнога одбора п ревилор рачуна, који су обо-јида радо н од cpii,a помагали наш сок. рад. Као даља жртва рата иогннуо јо на талијапском фронту члан-потпомагач Мита-Плачковић, столар, неко време члан заменик у управном од-
бору, 'који je вазда нскрепо н несебично послужио нашем Со-колу, нарочито код јавних веџба. преузпмајућн увек радо на себе сву брпгу око уређен>а ведбаллшта л израда еправа.
29. V. 1917. умро је у Сентандрлји Квген Думча, познати велики добротвор народпе просвете, који се још за живота . свога сетио нашега Сокола, поклонлвпш му неке државне ла-пире и тнме лостао добротвором натега друштва. 16. II. 1919. умро је лоштар Емии Ђармати. који је неиреклдно од во-станка друштва био члан-потлсшагач. Но један од најтежлх ударада задеспо је лаше друштв 7. Ш. 1919., када је из на-шега соколског јата залавек одлетела најбоља међУ најбоњим соколицама нашим, сестра Софија ШуваковиЋева Потекла из праве соколске породпде, која је нашем Соколу -дада два дична сокола (бр. Стову и Пају Шукаковдћа) и две красне соко-лице; пок. Соса је прва од наших девојака етудила у Соко и остала нам верна, највернпја до лоеледњега дапа свог. Наше _је друхлтво изгубило у н>ој одушевљену иредводницу и од-личног вођу женскога оделења, која је Соколство изабрала животним циљем, на којем је свсш снагом н свом својом чиетом девојачком душом верно и одано радвла. За то лам је овај губитак тежак, претежак, јер смо у иок. Соек видели сокол-ску ствар у нашег женскиња добро осигураиси. А она, која је толико и c.aiio за Соколство осећала л радила, члја је д<е-војачка љубав била Coico, наједаипуг нас јо оставила, подле-гавшп краткој и тешкој болестл. Сачувајмо, сеотре и браћо, кеизбрисиву успомену на лрерано лреминулу сеетру нашу Софпју Шуваковићеву. Слава јој! Чланова нма друштво : 13 оснивача, 37 извршних мушких, 39 извршних женских и -81 помагача, свега 170. Ово је досада највећи број чланства у овом Сфколу. Осим тога има 135 чланова мушкога (ђач-кога) подмлатка u 20 женокога. Имовпва друхптва износп у новцу К 11,563-02, а посебна заклада за градшу Сок. Дома износи E 35.000-— Погато је скуплтгва лрзхватнла све јвз-извелггаје, изабрана је нова управа : Ђорђе Ракић, старешииа, Др. Обрад Максимоввћ, подстарешпна, Мнлован Сучеввћ, тајнжк, Кузман Статшироввћ, благајник, Др. Људеввт Ауер^ Паиајот Миодраговик, Др. Jlasa Мирковић, и с. Ксена Симе-оновић-Чокићева, Петар Петровпћ-Снашић, замецик и с. IJopa Тишмина, заменида. Затнм је скулштина изјавила евоје нај-Соколски Гласник	14
веће прнЗнање досадашњем старешшш скоро од посганка друштва и оснивачу љегову, бр. Дру Лази Поповићу, који со није могао више цримити ове дужноети, јер је напустио Кар-ловцс. а исто тако дутогодипш>ем вођу Gp. Милану Теодо-„ ровиНу, који ће се иаскоро због свога новога чииовничкога места пресвппти у Нови Сад, те впшегод п ш њем тајнику бр. Николи Максимовићу, који со нијб могао примити истога. Овом пршшком морамо с пуним признањем истаћп овде иа-рочито n бр. Илију Добродолца, сада шефа рачуноводства код одсека Миниетарства Просвете у Новом Саду, којн јс скоро од иоотанка друштва поштено, верно и стручњачи во-дио благајничке послове нашега друштва.
Sokol V Kranju je imel svoj redni občni zbor dne 5. prosinca 1920. z običajnim dnevnim redom. Brat starosta Ivan Valenčič je poročal navzočim bratom o ustanovitvi Saveza, o združitvi sokolskih društev v УЗ žup ter o delovanju drućtva v preteklem letu Povdarjal je razveseljivo dejstvo, da v minolem letu ni nihče od članov preminul: spominjal se je pokojnih: dijaka tukajšne gimnazije Ivana Kočnika, ki je obiskoval dijaškotelovadbo v našem dru-štvu in s. Tončke Rebolj-eve.
Brat tajnik Dr Jurij Štempihar je poročal: Društvo je imelo koncem leta 1919. 192 članov in 230 članic. Izobraževalno delo v društvu je obstojalo v tem, da smo priredili dne 6. aprila J 919. predavanje o sokolskem delu] dalje v priložnostnih nagovorih (ob 100 letnici Vodnikove smrti, ob 35 letnici Tjršove smrti i. I d.) med telovadbo, izposlovali smo si pri narodni čitalnici brezplačno uporabo knjig in slednjič v širjenju sokolskega tiska. Društvo je pri ■ redilo dva javna nastopa, izven doma pa se je udeležilo 20 različnih prireditev, bodisi korporativno ali po deputacijah. Vpod'oujal je č!ano k rejsnejšemu delu na izobraževalnemu polju.
Brat načelnik Fran Ažman je povdarjal, da je zanimanje za telovadbo še vedno premajhno, posebno se to opaža v zimskem času. Članov je telovadilo redno na uro 25, članic 41, učencev 58, učenk 61, dijakov pa 66. Od jeseni ima društvo lepo urejeno knjižnico, ki služi strokovni izobrazbi vaditeljstva. Vaditeljskega tečaja Gorenjske Sokolske Zupe, ki se je vršil v novembru in decembru se je udeleževalo 12 članic in 8 Člani. Društvo je imelo 6 vaditeljev in Л vaditeljske pomočnice.
Med letom je bila izvoljena za načelnico s, Tinca Rakovčeva. Financielno je društvo zaključilo leto 1919. z aktivom. V odboru za leto 1920. so: starosta br. Ivan Valenčič, podstarosta br. Josip Cvar, načelnik b. Fran Ažman, tajnik br. Dr. Juraj Štempihar, blagajnik br. Fran Šemrov, gospodar br. Janko Suhadolnik, časnikar br. Ivan Mešek, tajnika namestnik br. Janko Raut, blag. namestnik br. Konda Geiger, gospodarja namestnik br. Fran Benedik, odbornika br. Marčan Josip in br. Zupan Anton, kot malrikar, načelnik izobraževalnega odska je br. Dr Juri Štempihar, namestniki bb. Joško Likozar, Joško Česen, Joško Radanovič in Šumi Tinko, praporščak br. Fran Benedik, namestnik br. Janko Raut, pregledovalca računov br. Jurij Depoli in Mavilij Mayr, razsodišče bb. Dr. Herle Mirko, Jereb Ruđoll', Tajnik Josip, Wcinberger Josip in Župančič Fran, namestniki bb. Omersa Viktor, Mayr Rica in Depoli Jurij. Izvoljeni so bili tudi odposlani za občni zbor GSŽ, SSZ in Saveza.
Osnutak „Sokolskog društva" u Jesenicama. Zauzima-njem vrijednog učitelja Dujma Marasoviča nastade živa agitacija za osnutak Sokol, društva u ovome selu. U tu svrhu priredio je dva predavanja o važnosti Sokolstva za duševno i tjeiesno obrazovanje našeg naroda, te iznio u kratko povijest Sokolstva u opče kod Sla-vena. a naosob kod nas Jugoslavena. Zadnje predavanje bje odr-žano dneva 22. II. o. g. koje je bilo brojno posječeno sa strane pučanstva. Iza predavanja nastalo je upisivanje, te se je odmah prijavilo 58 članova.
Dne 29 II. o. g bjc održana prva glavna konstituirajuča skup-ština na kojoj bijahu usvojena jedinstvena pravila društvena izdata od Sokol Saveza, S. H. S. U odbor je izabran za starešinu Mara-sovičDujam, učitelj; podstarešina Nazor Filip, trgovae; tajnik: Jeran Frane: blagajnik Eriča Marin; odbornici: Ercegovič Jakov, Šarolić Ivan, Zemunik Male i Brnićević Viče; zamjenici: Nazor Ivan i Medič Filip : revizori: Brničevič Ante i Tomaš Jožo.
Pošto nemarno (vodju) načelnika, to smo zainolili vodju Sok. društva Dugirat brata Doležala da nam barem jedan put sed mično dolazi. Preko sedmice vježba članovo br. Marasovič Dujam.
l ako su članovi sami seljaci, to se sa pohvalom mora istaknuti. da shvačaju sok. ideju te marljivo vježbaju i redovito dolaze na vježbe.
Sada se spremamo da priredimo zabavu. Osnutkom društva ispunjena je praznina u prosv. kult. životu ovog sela te je isto postalo žarište duševnog i tjelesnog preporoda seljana. Zdravo!
Sokolsko društvo u Krapini održalo je đne 25. siječnja t. g. svoju redovitu god. glavnu skupštinu, koja je bila dobro posječena.. Pojedini izvještaj' bili su sa osobitim zanimanjem saslušani napose tajnički u kojem je skupštinarima predočio pokret za gradnja via-stitih prostorija t. j „Sokolskog doma“. Kod izbora upravnog odbora, budući došadanji starješina dr. Mirko Crkvenac uslijed imenovanja župan, fizikom ostavlja Krapinu, starješinom izabran je brat Dragan Blesk; zamjenikom starješine Adolf Kompare: vodjom brat Vilko Mahorič; daljnim odbornicima: Nikola Hmelina, Branimir I.a-tinčič, Tomo Šojat, Aleksander Krsnik, Ivan Licifar, Lavoslav i Štlirko Hirš, -Jakob Singer te Dragutin Faulvetter. Zamjenicima: Hinko Meliš i Josip Novak: revizorima: Milan Topfer i Vilibaldo Sluga; u sokolski sud: Bartol Oleško, Milan Petrovič, Stjepan Filipič, Vjekoslav Gregurovič, Gjuro Turner. Stvoren je zaključak za pristup društva Sokolskoj župi Varaždin i povišenje članarine. Nakon toga novoizabrani starješina u ime društva zahvalio se svom predpasniku dru Mirku Cirkvencu, koji je od osnutka društva kroz 14 godina kao starješina stajao društvu na čelu, te ga svojim nepri-stranim pregnučem nastojanjem i oduševljenim sokolskim radom po-digao na onaj skoro zamjeran stepen višine, kojeg se mnoga druga i jača društva nažalost nijesu mogla dovinuti. Njegov bralski postu-pak sa članstvom, njegova mnogobrojna djela u korist, procvat i napredak društva rese svaku stranicu povijesti „Sokola* u Krapini. Završujuči sa svom braeom i sestrama kliče mu : „Mili i dični starje-šino, Ti doduše odilaziš iz naše sredine, ali Ti si bio, Ti jesi i Ti ostaješ naš!“ — tad dvoranom zaori gromki Zdravo!
Sokolsko društvo Požega. Hrvatski Sokol u Pože^' na glavnoj skupšini 4. I. prihvatio je nova savezna pravila po kojima je promjenio i ime. Prisulno je bilo 56 članova od toga 13 vježbača. Svega članova u g. 1919. bilo je 227. a vježbača 181 i to : muš-kog članstva 30, vježbalo na sat 21, ženskih 13 na sat, podmlatka 27 na sat 21, gimnazijalaca 46 na sat 35, gimnazijalki 15 na sat 15. Blagajna imala je prihoda 29015 K, rashoda 15455 K, čista imovina 15092 K. U odbor su birani koji se je konstituisao tako: Br. Mravak Viktor starješina, Kuntarič Makso zamenik starešine, Lik Rudolf tajnik, Rukavina Dragutin blagajnik, Sovec Antun vodja, ođborriici: Abrič Ivan, Gajer Marica, Jakič Tomo, Petrovič Stipa, Volf Franjo. Zamjenici: Gjurićiš Milan, Puco Gjuro, Djanešič Venda, Cimerman Sandor
Prosvetni odbor Sokola. Zaključkom Sokolskog Sabora ima Sokol stalno kulturno djelovati i držati predavanja, osnivati čitaonice, knjižnice. Do sada bilo je toga u nas. No pozitivnih plodova bilo je malo, skoro nikakovih. Čitaonice i knjižnice slične su klubovima, gdje se sastaje skoro samo inteligencija. Predavanja se drže isto skoro s^mo za inteligenciju bez ikakova sistema, većinom bez realne i praktične vrijedno^ti, slično kinu, Kazalištu i t. d. Lovi se svaki prvi, koji što zna, sastavi predavanje i svrha je polučena. Mnogo se o tom piše, još više govori, troše ambicije, a rezultat skoro nikakovi Naš je narod svijesno od starih režima zanemaren, osi.ao je neuk i neupučen o najelementarnijim pojmovima i znanju, a što je nužao, da može kao čovjek živjeti sposoban za utakmicu i samodržanje. Dignuti naš na rod iz tmine, prosvijetliti ga nije našoj inteligenciji uspjelo Ona je ostala tudja narodu. Slovenci nasuprot imadu krasnih uspjeha. Zadača je stoga Sokola propušteno popraviti i sa starim prekinuti. Po tome bio bi rad toga odbora: 1) Oba-viti koncentraciju svih knjižnica i čitaonica, pače i privatnih, škol ■ skih. 2) te knjižnice imadu biti besplatne, pristup svakom dopušten. svaki dan otvorene od jutra do večeri, sa sposobnim knjižničarom.
3)	Knjige i novine imadu se držati sviju struka, nauka i umjetnosti. Preda vanja mo raju biti takova, koja če narod poučiti o stvarima, koje će ga unaprijediti, na pr: o porodu i bremenosti, o njegi i odgoju djece, o hrani i njenim sastavinama, o kućnoj higijeni, o raznim bolestima, čuvanju od njih i liječenju, o skotu i peradi, o njegi, hrani, vrsnoći i bolestima, ratarstvu, vočarstvu, povrčarstvu k u enoj industriji, vezenju narodnom i obrtima, o zadrugarstvu, za-jedničkoj obradbi zemlje, kupovanju gnojiva, sjemena i drugih za kuču potreba, prodaji žita i dr,, o politici i sociologiji, ali čisto idejno bez ikakove tendencije na temelju najnovijih rezultata nauke, o državi kao članu društva naroda, o državi kao društvu, o samopomoči, (SelbsthiltVercin).
Jasna vježba Sokola u Požegi 7.II. Preča. Nastupilo je sedam najboljih vježbača. Vježbe su bile lijepo sestavljene i od večine precizno izvedene. Osobito su se istaknuli br. Sovec, Vajdič, Volf i Mitrovič. Naročito ču da spomenem učenika IV. razr. gimnazije Me-snera. Taj mladič, hvala njegoviij ranoj tjelesnoj razvijenosti te sil noj volji i ambiciji, za sedam mjeseci rada dospio je u prvi odio.
Praške vježbe, Vježbalo je deset Sokolica. Vježbe su izvedene dobro i lijepo, dijelom i precizno. Bilo jeizabuna uzsmijeh
dječurlije. Ozbiljno opčinstvo živo je pkeskalo bodreči ih tako za. daljni rad.
Sokolice vježbaju tek četiri mjeseca. Praške vježbe su tako teške i opsežne, da je Savez češki izričito saopčio, da su samo za starije i sposobnije vježbačice. K torne još nije bilo glazbe. Soko zagrebački zamoljen je bio tri nedjelje brzojavno za note. Dvaput bio je brzojavno požuren. Do danas ni odgovora nema. Glazba zanosi vježbača, daje mirnocu, ritam i efekt. Stoga smo dužni priznati, da su Sokolice za to kratko vrije krasno uspjele i napredovale. Bolje bi bilo, da se nije s ovim vježbama istupilo. Program bi još uvijek bio dovoljan. To je škola za drugi put.
R u č e. Vježbalo se jednako kao na preči. Skupina kao po-sljednja vježba, bila je lijepo zamišljena, a još Ijepše i bolje izvedena.
Vježbe sa štapovima. Veče zadovoljštine Sokolice ni-jesu mogle dobiti nego uspjehom ovih vježbi. Slikovitost sastava, lijep utisak nošnje i lijepa točna izvedba. Te su vježbe bile po nji-hovoj spremi, za vrijeme vježba bilo je silnoga pljeska, osobito kod pojedinih vježbi na spravama.
Živa slika. Ideal Sokola, znanje, rad, poštenje. Skupina od 6 lica u narodnoj nošnji, jedan Soko vježbač, jedan sokolič, sa knjigom, plugom, preslicom, luči i jugoslavenskom zastavom. Ra-svjeta u dvije izmjene u bojama jugoslavenskim i hrvatskim. Učinak je bio vanredan.
O zabavi. Posječeno je bilo mnogo. Od djece, radnika, Seljaka do najviših. Napadno malo je bilo činovnika kao i imučnijih gradjana. Ukupni prihod 8527-— K, izdatak 3860'— K. Cista dobit 4667 K.l
Sokol U MakarskOj. Naše društvo priredilo je „Veliki društveni ples* dneva 14. II. o. g. u prostorijama mjesnog kazališta uz sudjelovanje ovdašnjeg diletantskog orkestra. Odaziv je bio uprav preko svakog očekivanja. Kazalište bijaše dupkom puno biranog gradjanstva iz svih staleža. Moralni a napose materijalni uspjeh bijaše kakovu< se nitko ni izdaleka nadao nije. Grad od samih 2000 duša dao je na ulaznicama i milodarima K 7400.—. Makarska je dakle i ovom prigodom dokazala, da uvijek narodno osječa, a Sokol da joj je bio vazda i ostaje najmilije društvo — Sokolske odore uz mnoštvo krasnih šarolikih odijela, u kojima su došle naše vesele djevojčice, pa muzika četvorka i ostalih plesova sastavljena prigo-
dno iz samih narodnih popjevaka, a sve to začinjeno milozvučnim pjevanjem, davalo zabavi čisto narodno obilježje. — Animirana zabava potrajala je u uzornom redu do 5 sati jutra, kad se zadovoljno razidjosmo.
Dneva 14. III. o. g. priredilo je naše Sokolsko društvo, ta-kodjer u prostorijama mjesnog kazališta „Prvu godišnju javnu vježbu* sa slijeđečim rasporedm: 1) Riječ o Sokolstvu, predaje brat tajnik.
2)	Vježbe oslobodjenja i ujedinjenja, izvadja vježbački odio. 3) Piramide izvadja vježbački odio. 4) Ples.
Sokolsko društvo u Zvorniku uputilo je ovu molbu: Bratskem Sokolskom Savezu SHS., Ljubljana. Potpuna nestašica potrebnih nam sprava u Sokolani primorava nas, da se obratirno na Vas sa molbom, da nam od područnih Vam župa i društava širom naše prostrane Domovine uinolite potrebne sprave ili na poklon, iti da ih otkupimo po jednoj umjerenoj cijeni ili da ih dobi-jemo u poslugu do boljih vremena.
Uvjereni smo, da ima sada društava — nakon fuzije — koji raspolažu sa duplini spravama, dakle imaju ih suvišnih, dok se mi patimo bez ičega.
Sve naše lijepe sprave, koje smo prije rata imali, uništio je nemilosrdno i potpuno varvarski neprijatelj. Sada nemarno ničega, ni najpotrebnijeg.
Primili bismo prosto svaku sprava sokolska; bez obzira kakva je, stara ili nova, mala ili velika.
Molimo Vas jednim raspisorn uputite ovu molbu našu svima društvima i pozovite ih da nam pomognu le da se po toj stvari direktno nama obračaju. Zdravo !
Sokolsko društvo u Vel. Grdjevcu daje nam lep primer kako je sokolska misao bliska našem narodu. Ono je počelo svoj rad prije nego se društvo konstituiralo. Tek kad su nakon mesec dana prethodnog rada videli kako su jaki, konstituisalo se društvo ovako: Starešina br. Josip Halužan, zamenik starešine br. Rajko Minčir, načelnik br. Stevo Radotič, zamjenik načelnika br. Franjo Lovrak, tajnik br. Većeslav Penpa, blagajnik br. Ljubomir Mihaljica te odbornici Viktor Malič i Hugo Graber. Izabran je kulturno prosvetni odbor te sokolski sud. Društvo broji 62 člana od toga izvr-šujučih 37. Ovim vrednim našim Sokolima treba da sva veča društva pomognu, da dodju do sprava, vežbačeg odela i drugog U radu je spas našeg naroda, pa zato ovom novom vrednom društvu	/
ide hvala od nas i njegovog naroda. Samo dalje., napred u sokol-skorn radu. Zdravo!
Sokolska župa u Splitu. Prema zaključku Sokolskog Sabora u Novomsadu proSle godinc bila je na 1. aprila 1920. obdržana u Splilu vanredna glavna skupština bivše hrvatske (kasnije jugosla-venske) sokolske župe „Vojvoda HrvojeM, na kojoj je bila zaključena likvidacija stare župe.
Odmah nakon le skupštine biia je obdržana druga glavna skup-stina za konstituiranje nove sokolske župe u Splitu, na kojoj su bila jednogiasno prihvačena nova župska pravila te obavljen izbor župskog odbora i župskog sokolskog suda te glasovan župski doprinos.
U župski su odbor izabrana -?lijedoča brača: Starješina dr. Josip Baroš, podstarješine dr. Vjekoslav Lavš i dr. Gjuro Mimica, vodja Jure Vrcan. zamjenici Ivan Doležal i Josip Marčan, tajnik Marin Šeg vic, blagajnik Marko Mikačič, odborski zamjenici Lovro Hribar, dr. Mirko Deanović i prof. Josip Namar, predsjednik odsjeka za mrašfaj Antun Tommaseo. Izbor predsjednika kulturno-prosvje tnog otsjeka odgodjen je do konstituiranja toga otsjaka, što če sli-jediti u najskorije vrijeme. Revizorima računa birani su brača Dujam Mikačič, dr. Josip Baumiiller i Vladimir Bogo, a u sokolski sud birani su brača dr. Gajo Bulat, dr. Ivan Majstrović, Petar Pavičič, Andrija Grgič i Kajo Jelaska.
Skupština je takodjer zaključila da svako društvo ima plačati u ime župskog doprinosa svakog pelugodišta po 2 krune na svakog člana bez razlike, prama stanju od 1. i, i 1. VII. svake godine.
Napokon je zaključeno, da so ovoga ljeta, ako ikako prilike budu dopuštale, priredi župski slet u Splitu, a u svakom slučaju da se priredi jedna javna župska vježba sa natjecajem.
Župa Sušak-Rijeka. Na sjednici saveznog starješinstva dne
4.	jan. 1920. bijaše ustanovljen opseg ovoj župi, koja bi imala da udruži teritorij dosadanjth triju župa: Frankopanska na Sušaku. Ante Starčeviča u Gospiću i Vitezičeve u Istri. Ali ne posvema, jer valja uvažiti, da če ostati prema WiJsonovoj liniji u Istri tri jaka i dobro organizirana društva izvan granica Jugoslavije. To su sokolska v društva u Puli, Pazinu i Medulinu. Nova župa morati če voditi brigu oko sokolskog pokreta i na onom teritoriju dosadanje Vitezičeve župe, koje če ostati u gramcauia Julijske Venecije.
Kako spomenuti zaključak o opsegu nove župe još nije defi-»itivan, treba iznijeti činjenicu. da se kod raspravljanja u ovome pitanju bez dvojbe nije imalo pred očima opsežnost teritorija iz-medju Zagreba i Rijeke; prije svega prometne prilike biti će stal-nom zaprekom u rada dviju župa, što če se nalaziti sa sjedištem na izlaznim tačkama o ve ovalne pokrajine. Za Liku i pokrajinu oko Oguiina morati če se ustrojiti još jedna župa. Na redu je brade iz tih krajeva, da zauzmu stajalište u pitanju župske organizacije. Župa Sušak-Rijeka, koja če ob drža vati narednih dana konstituirajuču glavnu skupštinu, imati če u Primorju samom bezbroj zadača, kao što i izvan granica Jugoslavije, pa bi joj bila briga za napredak organizacije tako daleko u zaledju, kac sto je Lika, na veliki teret.
Sokolsko gibanje u Primorju nije se iza prevrata j o.s nikako moglo učvrstiti i ojačati. Ponajviše je tome kriva talijanska okupa cija Istre i nekojih krajeva u Hr. Priiitbrju a donekle zapinje rad i uslijed slabih prometnih sveža. Naročito u zajedniekom radu društva, koja su bila oslonjena na parobrodarski promet, nema govora. Od župe Vitezićeve sviju se 11 društava nalazi u okupiranim kra-jevima, te ne može nijedno da radi zbog talijanskog nasilja, dočim se nalaze od župe Frankopanske Sušak i Draga u talijanskom olcu-pacijskom području; ova potonja dva društva donekle mogu da raz-vijaju svoju djelatnost. Od ostalih društava župe Frankopanske, koja se nalaze na slobodnom teritoriju, rade ozbiljno društva u Bakru, Grikvenici i Kraljeviči. Ova su društva priredila tekuče godine več pet akademija i više predavanja. Društva u Fužinama, Delnicama, Hreljinu, Bribiru i Novom ne pokazuju još nikakovog života, pak će imati nova župa Srigu da ih sa ustrajnim radom privede opet u život.	Janko	Jazbec.
Соколско друштво у Лијевну. Усдркос што је Хр-ватскд Соко на нобратски иачлн отклонио фузију, Српски Соко укинувши племенски дазив, одржао je I. главну кон-етитунрајуку скупштдиу дде 28. марта о. r. ua коју je лрд-ступдо леп број члапова из Хрватског Сокола, те је једло-глзстго усвојен нредлог о ступању у савез СХС Соколства.
Правдла су изузев неке лхале нзмене дрема месним лрд-лгка.ма у делости усвојена, па је изабрат следећд одбор: Ста-решина бр. Гојко Оамарџпћ, I. заменик старешиле n начал-тшк дозорлшне д левачке секдпје бр. Иван Мдшдћ, П. за-меник старешиде д дачалшш тамбуратке д музичке секције
бр. Мустафа Мулалпћ, вођа бр. Рајко Пушкаревнћ, заминзк вођс бр. Јосип Мамић, секретар бр. .Tono Вулета, благајник бр. Мехмед Лсмо, домаћин бр. Ђоко Миљуш, I. одборник и началнлк просветне еекције п књижшгде бр. Љубо Впдовпћ, II. одборннк п пачалник „Побратима11 п референт градње дома бр. Јово Бајпло, III. референт за хигијену п замекик секретара бр. Мустафа Шеремет. Надзорнн одбор: Председ-ник n члан поротног суда бр. Павле Кујунџић, I. надзорготк и неровођа поротног суда бр. Томо Јурпн, II. надзорпик и члан поротног суда бр. Мустафа Датифнћ.
Лел успех гарантује снгуран опстанак, тако, да дру-штво данас броји 44 вежбача, 12 вежбачица и (>7 редовних чланова.
Одбор је порадио, да. оснује јак подмладак пз учокпка-ца народне основне школе, реалне гнмназнјо н трговачке школе.
Да бп се што јаче маиифестовала снага и евест Сокол-ства, одбор је закључпо прпредити у очн Ћурђевдаиа [. за-баву упрплпчену са Ђурђевданскии уранком.
Mariborska Sokolska Župa. Tajniško in nadzorniško po-rožilo na občnem zboru M. S. Z, dne 12. decembra 1919. Bratski zbori Aloje tajniško in nadzorniško poročilo ho nekoliko daljše. ker se nanaša deloma tudi v preteklost.
Svetovna vojna je prekinila naše — v najlepšem razvoju se nahajajoče — delo. Mnogo članov je sledilo vpoklieom, preostale so zadele vsemogoče persekueije, kakoršnjih je tyla pač zmožna edino — le Avstrija. Toda, to so bili zadnji čini tiranstva umirajoče mačehe. Nade so se izpolnile, preobrat, radost, vseobča brezskrbnost in zapravljivost — psiha vojne. V teh razmerah je pričelo Sokolstvo ob Dravi in Muri s svojim novim delom. Težak jo bil začetek, ni bilo več ledine, ker ista je že preorana, bil je pa boj proti vse-občemu lenuštvu ter boj proti predsodkom, ki so jih imeli ljudje, češ, da je naloga Sokolstva že dovršena. Polagoma se je vračala med članstvo zavest, da čakajo Sokolstvo, ki je splošna narodna organizacija, v svobodni Jugoslaviji, obdani povsod od sovažnikov, rav-notako važna, če ne še važnjejše naloge, kot nekdaj. Vzgajali narod v telesno krepke in duševno čile člane države, vzgajati svoje članstvo v pravilnem umevanju svobode, da bo v potrebi pripravljeno z vsemi silami braniti domovino, osvoboditi vse one naše brate, ki
-še vedno ječe v sovažnih okovih, to so dolžnosti, naložene Sokolstvu.
V takih razmerah je sklicala župa svoj redni občni zbor na 27. aprila 1919. Udeležili so se ga zastopniki komaj polovice včlanjenih društev, druga, polovica ni smatrala tega potrebnim. Iz poročil sledi: Župa, ki je poslovala do leta 1913. kot okrožje v celjski župi, jo bila ustanovljena meseca , decembra 1913. V kratki dobi njenega obstanka ste se vršili 2 predsestveni seji in 2 seji župnega vaditeljskega zbora ter izbirna tekma za ljubljanski zlet v Mariboru in Ormožu. Dne 28. junija 1914. se je vršil o priliki razvitja zastave Mariborskega Sokola I. župni zlet v Rušah. Istega se je udeležilo okrog 200 članov v kroju, ljubljanske proste vaje je izvajalo 46 članov ter 18 članic, 44 učencev je pa izvajalo s palicami. Sodelovali so tudi bratje Hrvati, ki so nastopili ob mraku s kombiniranimi vajami z bengaličnimi lučmi. Gotovine je imela župa 95.87 K. V župi so včlanjena sledeča društva : Ljutomer, Maribor, Ormož, Ptuj, Sv. Lenart, Slov. Bistrica in Središče. Prenehala se s svojim delovanjem: Ribnica v Pohorju, ki je ni mogoče oživiti vsled ne-mornosti bivših ondotnih članov, odsek v Selnici, ki je zgubil na bojnih poljanah skoraj vse svoje članstvo ter vsled preobrata Gradec. V novi odbor so bili izvoljeni : za starosto br. dr. Vladimir Sernec, za I. podstarosto br. dr. Fr. Strelec, za II. podslarosto br. J. Rajh, za tajnika br. dr. Irgolič, za blagajnika br. Tušak, za načelnika br. Emon Ilich, za zapisnikarja br. dr. Kovačič. Odb. namestniki so bratje : Pišek, Planer in Sagadin ter pregledniki računov bratje: Grivec, Bureš in Jager.
Novi odbor je zavedal naloge, ki ga čaka, toda zadel je ob mnoge ovire. Glavna ovira je pač ta, da se med posamezne društvene odbore ni še poglobilo pravilno umevanje 'sokolske ideje ozir. discipline. Vsled tega je poslovanje župnega odbora zelo otežko-čeno. V prvi vrsti so tega pač krivi bratje tajniki, ki tako nemarno izpolnjujejo na občnih zborih prevzete dolžnosti, od kojih ni mogoče dobiti nikakih poročil in to kljub opetovanim pozivom. Tudi ostali odborniki niso brez krivde. V vsem se pač vidi pomanjkanje smisla za skupno delo. Vsem bratom priporočam, naj si vcepijo v srce br. dr. Pestotnika članek: O važnosti dobre društvene administracije (v Sokolskem koledarju za leto 1914). Prečitajte ga vsi pazljivo, ravnajte se strogo po njem in bodite uverjeni, da odpadejo v bc-
doče vse take in slične pritožbe. Te opazke sem moral napraviti na naslov onih, ki se jih tiče
Kar je bilo v danih razmerah mogoče, to je župa tudi izpolnila in izvršila. 0 našem delu v javnosti poročam sledeče: Dne 4. majnika t. 1. je poletelo naše Sokolstvo v bližnji Čakovec k slavnosti ustanovitve tamk Sokola. Naši člani in članice so nastopili ob toj priliki skupno z drugimi s prostimi vajami. Dne 19. junija so priredila društva Ljutomer, Ormož in Središče skupen pešizlet v Jeruzalem, kjer je pred precejšnjim številom občinstva nastopilo ormoško članstvo z ljubljanskimi in praškimi prostimi vajami Dne 15. avgusta t. 1. je imel Ormož svoj društveni nastop ob sodelovanju nekaterih bratov iz Maribora, Ptuja, Središča in Varaždina. Nastop je bii dober, veselični prostor idealen, občinstva okrog 2000 Nastopili so člani, članice in šolski naraščaj. Dne 7. septembra t. 1. je prvič vkorakalo slovensko Sokolstvo v Ptuj, v on Ptuj, ki je je pred kratkimi ll-timi leti opljuval in osuval naše žene in dekleta. Kaka izprememba! Namesto krika in vika — ogromna vriskajoča množica naroda, mesto kamenja padale so cvetke, vilu-ajoče zastave vsepovsod in le nekaj zastrtih oken je pričalo, da so pred kratkim časom tod gospodarili drugi, nam tuji in sovražni ljudje. Članstva v kroju je bilo okrog 150, med njimi odposlanci Zveze, raznih žup in Primorskega sokolskega krožka iz Ljublane in Strnišča z vsemi svojimi članicami in telovadkami , ki jih je bilo nad 70 s 3 zastavami. med njimi ona goriškega Sokola, koja upamo, da nas pro-vede svoječasno zopet na svobodna goriška tla. Pri popoldanski javni telovadbi ki jej je prisostvovalo nad 6000 ljudi, nastopilo je 64 članov in 120 članic z ljubljanskimi prostimi vajami, učenci in učenke — 156 po številu — skupno s kombiniranimi prostimi vajami ter 36 dijaškega naraščaja z lažjimi prostimi vajami. Na orodju je nastopilo 6 vrst ter vzorna zvezna vrsta pod vodstvom načelnika br. Vidmarja. Po javnem nastopu se je vršila v ptujskem parku dobro vspela ljudska zabava. Zlet ni bil v tehniškem oziru na taki višini, da bi zamogli biti povsem zadovolji ž njim, kar bi bilo v tako kratkem času skoraj nemogoče pričakovati, pokazal nam je pa stremljenje po pravem sokolskem delu in upamo, da nam javno sokolovanje v prihodnjem letu pokaže sad prave sokolske vzgoje v telovadnici — sistematične vadbe. Ob toj priliki nekoliko pripomb: Opazil sem opetovanokrat, da se v telovadnicah muči novince z nepretrgano vadbo prostih vaj, kar naj bi imelo za nasledek skoraj-
šnjo suđelovanje dotičnikov pri javnih telovadbah. Nasledki so jasni: grdi, naravnost neestetični počepi, slabi izpadi, popolnoma nepravilne drže teles, rok in nog. S take vadbe se ne pridobi Sokolstvu novince, prej jih to odžene, javni nastopi pa nikoli ne pokažejo • onega, kar bi ob pravilni vadbi morali pokazati. Nadalje je to tudi popolnoma napačno in v protislovju z načeli telesne vzgoje. Bratje vaditelji, kakor vadite sistematično orodno telovadbo z tem, da pričentate pri najlažjih prvinah, tako začnite tudi pri prostih vajah z najednostavnejšimi gibi rok in nog. Edino taka vadba nam bode prinesla vspehov in prepričali se bodete sami, da bode s tem nastopilo pri javnem nastopu mogoče desetorica telovadcem manj, ali ti bedo pokazali pravilen sokolski nastop Nadalje bi priporočal v prihodnje, naj naši javni nastopi pokažejo javnosti vse naše delo v telovadnici, nastopi naj se ne vrše samo na glavnem orodju, ampak tudi na vseh stranskih, z raznimi skoki, plezanje po vrvi, (za kar bi bilo treba postaviti primerne naprave) itd.
21. septembra se-je udeležilo 7 članov zveznega zleta v Ljubljani, isti dan pa je imel Mariborski Sokol svoj javni nastop v Studencih. Da spremlja povsod Sokolstvo s simpatijami, pokazal je tudi ta nastop. Škoda je, da je dež mnogo pokvaril in se je moralo občinstvo raziti že rned telovadbo. Po svojih odposlancih se je župa , nadalje udeležila Sok. Sabora v Novem Sadu ter je večkrat poletelo naše članstvo na bližnje Koroško. Žal, da denarna sredstva niso dopuščale intenzivnejšega tozadevnega dela, kar pa je bilo v danih razmerah mogoče, to se je tudi izvršilo. Društva su prirejala sem-tertja popoldanske pešizlete, ki so se jih udeleževali tudi učenci in učenke, želim, da se ti pešizleti v bodočnosti pomnože. Obletnico naše osvoboditve so slavila nekatera sokoiska društva s posebnimi slavji, zakaj ne vsa — mi ni mogoče dognati.
Zabeležiti imamo pa tudi nekoliko veselih vesti... V zadnjem časti se je ustanovilo nekaj novih društev, ki mnogo obečajo. Ljutomer je ustanovil odsek y Radgoni, pridno se gible nov Sokol v Studencih, Na Koroškem se je 'ustanovil Sokol v Crni, Guštanju in Pliberku, ustanovlja se pa tudi v Št. Lovrencu, Vuzenici-Muti, v Rušah, Šmarjeti niže Ptuja in Velikovcu. Predpogoji (telovadnica in orodje) se skoraj povsod dani, občutno je pa pomanjkanje vaditeljev i vaditeljic, vprašanje, ki se mora hitro rešiti. Pričakujem od vaditelskega tečaja vsaj toliko vspehov, da se prične čimprej po
vseh društvih z intenzivnim sokolskim delom in da ne bode v tern prednjačila le nekatera društva.
Tekom leta se je vršila po 1 seja župnega odbora in 1 seja župnega predsestva, rešavalo se je pa sproti vse tekoče zadeve. Došlo je 109 dopisov odposlanih pa je bilo 197 dopisov in okrožnic. Delo v župi bi bilo intenzivnejše, precej krivde pa leži tudi na zastarelih pravilih, glasom katerih je bilo zelo težko sklicevati ob sedanjih prometnih razmerah odbor k rednim sejam.
Bratje Sokoli! S tem končujem svoje poročilo Ni rožnato, podaja nam pa verno sliko našega Sokolstva in njegovega dela. Svetujem in polagam vam svim na srce sledeče : delo v vsakem posameznem društvu je odvisno od njega odbora, Izvolite zatorej v društvene odbore samo take brate, o katerih ste prepričani, da bodo sprejete dolžnosti tudi izpolnjevali.
Mariborska Sokolska Zupa je priredila v dneh 13. in 14 dec. p. 1. in 4. 5. 6. jan. t. 1. petdnevni vaditeljski tečaj. — Udeležba s strani 8 mih društev povoljna. Predavali so bratje dr. Pivko, dr. Sernec, prof. Schaup, L. Kranjc, D. Ilich in dr. Marin. — Ustanovil se je župni prosvetni odsek, ki pripravlja ciklus javnih predavanj.
Vaditeljski zbor Mariborske Sokolske Župe je imel dne 4. jan. t. 1. svojo redno sejo. — Za podnačelnika je bil izvoljen brat dr Fran Šalamun iz Ptuja. — Društva so se razdelila v sledeča okrožja: koroško z načelnikom Borslnajem iz Velikovca, mariborsko z načelnikom Pero Cestnikom iz Studencev, ptujsko z načelnikom br. J. Trošt iz Stmišča, mursko z načelnikom br. Velnarjem iz Ljutomera. — Za župno načelnico je bila izvoljena sestra Vida Škerjančeva. — Okrožja prirede članske okrožne zlete na Muti, pri Sv. l^nartu. v Središču ter mursko okrožje v krajo, ki se naknadno določi. — Okrožja naj nadalje prirede samostojne okrožne zlete za naraščaj in sicer v Plibriku, v mariborski okolici, ptujsko in mursko okrožje kraje pozneje. — Okrožni zleti se morajo vršiti v majniku ali juniju. — Župni zlet se vrši v Guštanj. — Starejši naraščaj (tr. in obrtni vajenci, gojenke, dijakij prirede podučni župni izlet Fala-Sv. Lovrenc. — Izvoli se tehnični odsek in odsek za naraščaj pod načelstvom brata Cirila Hočevarja iz Studencev. — Konačno, kako spravičijo bratje nekaterih društva svojo olsotnost ?
L. Kranjc, načelnik.
Соколска коњица. Ca Соколством у СуСотици, као нечЕМ сасвим новим за њу, почеле се јављати н разне нове
идеје. Једау од тлх идеја, једнако лепу п корпсну по Оокол-ство, треба запамтнти, управо треба мислитл о томе нако да се и остварл. — Идеја је ова: да се у Суботицп, која је са око-лином надалеко позната са својих коља, оснује прво оделење „Сокола на коњлма11. — Свл знамо Л1та су вредпли соколи у рату. као иешаци, а колико блпамунашој народној војсцн вреднли соколл коњаллцп! — Код остварлвања ове тако лепе лдеје било бл наравно л потешкоЕа, а најваасније блле бл вероватно ове: а) Наетавнк, б) Кол>л, д) Начин наставе; па ћемо одмах локазатл како л ове најважнпје нпсу „непремо-стпве“. Овде лмамо коњлчкп пук л коњпчку артлљерлју, па зар се од толпко офпцира небл лашао једал, лли впше њлх да се измењују, којл бл радо учио ооколе јахању л позна-вању кон»а? Онда коњл ; иазар плсу naiuit грађаии и јбкховп cuhobu и нашп соколл, изар онп немају коња? И зар вамнеба л овај лут војска лзашла у сусрет, као лхто је већ и у друглм приллкама? Треба само покушатл л чврсто хтети па услех иеће лзостатл. — Начлн наставе је сасвлм лроет, од трл часа ведељво колико вежба свака rjjyna ледељно, један час би се за јахаше могао улотреблтл, ла тај лачин бл већ за неколико -чосеци нашл соколл лмалл лојма л о кољлма л о јахању. — Браћо Ооколв заинтересујте се л вл овом лдејом и на-стојте Да се «на v дело приведе. (по бр. Дим. С. Павловићу).
Sokol v Sodražici ie priredil 30. rrov. m. I. akademijo v proslavo obletnice ujedinjenja Jugoslovanov. Slavnostni govor je govoril br. Faganeli, nakar je društveni mešani zbor zapel .Lepa naša domovina11. Sledili sta deklamaciji Ant. Debeljaka „Narodu“ in E. Gangla „Pesem naših dni\ ki jih je prednašala sestra Stana Fajdigova. Moški zbor je zapel „Na dan“ in mešani zbor še štiri narodne pesmi ter A. Nedvedovo „Nazaj v planinski raj“. Prihodnji večer se vzpored na splošno željo ponovil.
Občni zbor Sokola v Sodražici se je vršil dne 20. dec. m. I. Posebno razveseljivo je, da se je istegu vdeležilo lepo število sester. Najprej je br. Faganeli predaval o sokolski ideji. Zatem je br. starosta otvoril VI. redni občni zbor. Sledila so skrbno sestavljena poročila društvenih funkcionarjev, iz katerih smo posneli, da je bilo društvo v minulem letu precej marljivo. Načelnik, br. Ivanc E. je posebno povdarjal nujno potrebo telovadnice, če hoče društvo res delovati. Zavisni od poletja in lepega vremena niso
telovadci prišli do orodne telovadbe, ker so čas, ko jim je nebo bilo naklonjeno, porabili za vadbo prostih vaj in se pripravljali k prosti tekmi. V zimski dobi nimajo kje telovaditi. Govoril je vsem od srca. — Br. starosta poroča, da je društvo pokazalo posebno zadnje čase dovolj življenjske sile in se na splošno željo članov osamosvojilo Zahvaljuje se matičnemu društvu — Ribniškemu Sokolu — za bratska pomoč in upa, da bo društvo sedat ko stopa na lastne noge še bolj delavno. Nato se je prešlo k vo-litvi novega odbora. Za starosto je bil izvoljen br. Obrstar, pod-star. br. K. Kovačič, načelnik br. A. Faganeli, tajnik br V. Drobnič, gospodar br. E. Ivanc, nač. izohr. ods br. Ad. Ivanc.
Soko u Omišu. Starešinstvo Sokola javlja svoj bradi So-kolima i svim prijateljima Sokolstva tužnu vijest, da je 3. veljače o. g. ispustio svoju plemenitu dušu brati član uprave Ju/aj Goj-salić, u cvijetu mladosti.
Sokol Polje je imel 18. januarja 1920 jako dobro obiskan občni zbor. Poročila vseh društvenih činovnikov kažejo, da se Sokol Polje krepko razvija. Število članstva vedno narašča, dne 31. decembra 1919. je bilo 117 članov in članic, kar je za ta krai in za te razmere veliko. Člani in članice telovadijo redno 2 krat na teden. Tudi naraščaj pridno vežba, dečkov je 37, deklic pa 35. Tudi za duševno izobrazbo skrbi društvo ki ima pevski odsek,. tambUraški zbor s sedežem v Zalogu,— snuje se pak tudi društvena knjižnica. V odbor so bili soglasno izvoljeni: A. Kuhar, starosta; A. Drašček podstarosta; Maks Vilfan, načelnik: Franjo Trošt, •podnačelnik: odborniki: Arko Rudolf, Hladnik ivan, Hromeč Jožef st., Kapelj Viljem, Kurnik Fortunat, Kuhar Janko, Vilfan Suzana, Novak Hilda. Načelnica ženskega odseka Ana Mandelj, podnačelnica Beti Stajer
Sokolsko društvo Visoko. Na redovnoj godišnjoj skup-štini držatoj 8. februara 1920. izabrat je novi odbor i to za pred-sjednika: br. Josif Plavšič, potpredsjednika: br. Danilo Nikolič, tajnika: br. Radosav Živkovič blagajnika: br. Vojislav Plavšič, domačina: br. Boško Gošič, pročelnika „Sokola": br Mirko Vuko-jevič, pročelnika čitaonice: br. Dušan Miiič, pročelnika pjevanja: br. Dušan Savič, pročelnik pobratima: br. Savo Ristič, odbornici : brača Vaso Djokič, Risto Dabič i Lazar Milič.
Sokol v Medvodah je imel 11. jan. 1920. svoj I. redni občni zbor, ki se ga je udeležilo mnogobrojno .število članstva.
Br. Ant. Bohinc je poročal o tajništvu, blagajni in imovini, br. Al. Ponikvar o delovanju pevskega zbora in njegovih javnih nastopih, br. Jakob Jesih o telovadbi raožkih oddelkov, o nabavi orodja, o predavanjih in pozval tudi starejše člane in članice k agilnemu delu; v kratkih besedah je ponovno razložil sok. idejo, nastopil je proti alkoholu in nikotinu kot uničevalcema narodnega zdravlja in se končno spomnil vseh neodrešenih bratov s pozivom: „Sokolstvo, kot najmočnejša in izključno narodna organizacija, mora stati na čelu vsega osvobojevalnega dela". Po kratki debati se je določila vpisnina in se izvolil sledeči odbor: Leop. Fertin, starosta; Fil. Razinger, podst.; Jakob Jesih, načelnik; Al. Černe, podnač; Al. Ponikvar-, Ant. Bohinc, Sl. Šubic, Jul. Novljan st, Al. Čarman, P. Vovko, Ant. Merješič, Iv. Bohinc ml., Marija Nykl, Zora Kole-nec in Helica Razinger, odborniki; Jož. Jesih, Jak. Cvajnar, Fr. Permuš, Fr. Demark, Mica Novljan in Justina Cvajnar, namestniki; Fr. Kogej in Rud. Wrischer, pregl. rač.; Jak. Jesih, načel, izobraž. ods ; Al. Ponikvar, načel, pevskega ods.; Leop. Fertin in Al. Ponikvar, delegata za župo; Jak. Jesih in Sl. Šubic, delegata za Sa-vez; Mar. Nykl, odposlanka za župo, Zora Kolenec, njena namestnica; Jul. Novljan ml. knjižničar; Joško Veit, časnikar.
Sokolsko društvo vJŽireh deluje prav provoljno. Ni še vse opiljeno, mnogo robatosti, neotesanosti, zanikonosti in površnosti bo še treba opustiti in si prisvojiti ravno nasprotnih lastnosti. Novi odbor kaže prav lepe nade. Njegovi sklepi niso več ukazi dvoje ljudi, pa seje tudi niso več zimanje lenih na duhu in slepo tavanje za nekaterimi. Ves odbor dela. drug drugega spodbuja, zavrača ali nagiba k boljšemu in pravilnejšemu. Hvale vredno je to za naše društvo, samo v tem se še ne strinja ves nabor, kaj je splošno dobro in splošno prav — to pa zato, ker vsi odborniki ne bero „Sokola4', nekateri pa, ki ga bero, pravijo: tako pišejo plačani sokoli, v resnici delajo drugače. V Ljubljano ali Prago pojdi pa boš videl. — Bratje Zirovci! Ste v zmoti. Plačanih sokolov ne najdete niti v Ljubljani niti v Pragi. Pravi Sokol žiyi v zasebnem in javnem živlenju po sokolskih načelih, kdor pa se ne ravna po teh ni Sokol. Upajmo, da se odbor tudi o tem kmalu prepriča in okuša izboljšati kar je izboljšanja potrebno, zakaj stone bo gamo dolžnost pravega Sokola — nobene novosti
Po marljivem delovanju vaditeljev: načalnika Demšarja Vin-kota, staroste Ivana Kožišnika, vaditelja Ivana Oblaka in načelnice Соколски Гласиик	15
Minke Dolenčeve je priredilo društvo dne 8. svečana v telovadnici javno telovadbo. Uspeh je bil prav lep. Nastopilo je: 8 članov s praškimi prostimi vajami za 1. 1920, 13 članic z ljublj. prostimi vajami za 1913/14, 18 članov moškega naraščaja s češkimi pros. vajami za 1919., 25 deškov z župnimi prostimi vajami za naraščaj, 28 deklic z župnimi postimi vajami v sveži z dečki. 15 članov je nastopilo pri skupinah: stoje na lestvinah v petih trojicah, 18 članov moškega narašč skupine iz leta 1914. in skupine Emila Primožiča. Orodne telovadbe na bradlji se je udeležalo pet telovadcev, ki so zaključili telovadbo s skupnim nastopom petih stoj na eni bradlji. Telovadci so pokazali razumevanje sokolskega dela. Kličemo jim: le vztrajno naprej do še večje popolnosti! — Prireditev je bila raznovstna, a vendar v skupni celoti lepo se izpopobnujoča. Otvo-ril jo jc pevski zbor 48 dečkov in. deklic, ki so navdušeno zapeli: »Lepa naša domovina". Zelo lep je bil nastop treh malih — ki so prispodabljali O. Župančičevega „Cicibana in čebelo® in „Ciciban — eicifuj“. Prireditev je zaključil zbor dečkov in deklic s himno „Bože pravde”, ki se je ta dan povič zapela v našem domu. Po končani prireditvi je odšla mladina ob 6 h. zvečer domov. Vsej prireditovi, tako pri prostih vajah kot pri petju, je veliko pripo mogla godba na pianino, ki jo je oskrbela marljiva sestra Dolenčeva iz Stare Loke. Številen vlista, zadovoljnost staršev in veselje mladine so nam poroki, da je bil vspeh zadovoljiv, o čemer sc je prepričal tudi odbor. K izpopolnjevanju telesa in duha naj stremi vse naše sokolsko delo.	c.
Sokol v Cerknici je imel svoj občni zbor dne 2. svečana t. !. Danes šteje 100 članov, odbor je imel 10 sej, sprejelo se je 21, odposlalo pa 49 dopisov.
Telovadba se, žal, ni gojila, ker ni bilo ne telovadcev, ne vaditeljev. Vsa prizadevanje dobiti vaditelja, je ostalo brezuspešno, upamo pa, da se nam v kratkem posreči telovadbo oživiti in zamujeno nadomestiti; V ta namen se je stavilo v proračun K 4000.
Ustanovili smo dramatični odsek in zgradili nov oder ki je bil za naše razmere drzno delo. Stroški za nabavo odra so pokriti, zaslugo za to ima dramatični odsek, ki prav pridno deluje.
Društvo je imelo v pretečenem letu K 9336-66 dohodkov in 4324-68 izdatkov, (imovina koncem leta 1918 K 1075-93) vse imetje brez inventarja v začetku leta 1920 znaša K 6087-91.
Novoizvoljeni odbor je sledeči: Starosta br. Anton Kravanja-Begunje, podst. br. Stsnko Ribnikar, tajnik in blagajnik br. Kro-šeli Josjp, odborniki: Mesojedec Ivan, Werli Anton, Logar Josip, -Rožanc Anton, Mele Andrej, in sestra Cerjak ženka, namestnika: br. Škrlj Ivan in Mele Anton.
Obenem se je na občnem zboru sprejel tudi oster protest zoper italijanski imperijalizem, ki ogroža našo, narodno posest.
Соколска жупа у Бањој Луци. Према закључку видов-данског соколског сабора у Новом Саду 3. еједнице старе-ншнства Соколског Савеза СХС у Београду од 4. 1. 1920. одржана је у иеђвљу 28. 3. 1920. v Бањој Луци скулштина на којој је основана Соколска жула у Бањој Луцц. На скул-штину су дослала своје делегате, а и прлстуддла у жуиу слиједећа соколска друшгва: 1. Вања Лука. 2. Нриједор, 3. Б. Нови, 4. Двор (Хрватска), 5. Вос. Градишка, 6. В. Кобаш, 7. Дубица, 8. Прњавор, 9. Б. Крупа. На скулштини су ство-рена лравдла жуле иа темељу нацрта правила из 3. бр. Со-колског Гласшхка СХО г. 1920, но с неким нзмјенама, која ћемо накиадно у прегшсу иослатп. Нарочито је истакнуто, да сололска друштва иа нодручју Баше Луке морају да про-шире свој рад изван грмдова у села ослшваљем побратим-<гких друштава. По правилима нзабраи је слиједећи одбор жуле: Старјешина: др. Стован Мољевић, адвокат. _ капд. у Бааој Лудл. 1. замјеник: Лосјш Мрзљак. кот. предстојник ■у Прњавору. 2. замјеннк: Псро Радетић, посједник из При-једора. Вођа: др. Љубомир Поповпћ, адв. нрлправшш \' Ба-њој Луди. 1. замјеиик вође: Лазар Марковић, посједпик из Прњавора. 2. замјеипк во1;С: Душан Бпжнћ из Б. Дубиде. Тајник: др. Мијжо Суботић, лијечнпк у Бањој Луци. Бла-гајиик: Јозо Матановпћ, груитовнички вјежбеиик у Бањој Луцн .Предсједник културно Лробвјетне секдије: Драгутнн Кокановпћ, лроф. у Б. Луцн. предсједник одсека за лодмла-дак: Стево Шкорић учдтељ у Б. Луцл. Одборницн : браћа . Јово Вуковпћ, замјеник му Ђорђо Бабић, Перо Бско, замјо-ник му др. Бранко Вурдеља, Драгутин Салај, замјеник му Матко Хетунац, Данило Судчсвић, замјеннк му Душан Ште-ковнћ. Кука Вралпћ, замјеник mv Владо Гвозденовић, Ми-ленко Дикота, замјсцпк му Миливој Костдћ, ЛЗошко Зељко-:аић, замјеник му Младен Чулић, Криста Курузовић, замје-
ннда joj Зорнда Одачпк, Иетар Ђекик, аамјеник му Недељкс/ Девпћ. Надзорнп одбор: Вожидар Зорнк, Ннко Сурутка, Бранко Милошевик, сви нз Бање Луке. Часни суд: брака Мића Баслак, Љубо Вујић, Светозар Ћургуз, Душан М. Вук-мировик и Илдја Михик.
Соко у ВИСОКОМ приредпо је лрви дан Васкрса забаву са оШш програмом: 1. .,о соколском образовању“ говорио је брат Мирко Вукојевдк, вођа сокола, којп је у кратким и јаснпм дртама прпказао најглавннје особине соколеког обра-зоваља у духу надионалном, демократском, моралном и те-лесном, позивајућп све присутне да ступају у соколске ре-дове, да се зближе, да ее упознају, да увиде да смо свп без разлдне вере д имена брака д да нам у ово време нема ЖИ' вота једнпм без друшх. 2. Бајикеву „Соколску песму" од-певао је лепо и складно мушкд збор „Сокола11 позивајукд свпју на соколскд рад јер: „у соколском братском раду ту нам свима лежп спас11. 3. Просте вежбе с певањем, извео је на опште задовол>ство свнју соколсдн подмладак, које су свпм присутним дзмамиле на очд сузе радосвнце, гдедајукн своју децу, свој подмладак, како достојанствено и озбдљдо раде своје вежбе певајукп доста складно народне хпмне, обрака-јућн се Богу Правде — којд нх је сачувао до сад од про-пасти — да дм д од сад чује гласе ii од сад им буде спас. Шнрећи руке, хтелп би да загрле д притисну на млађане груди Лепу нашу Домовину, показујуки како је лопа, како је мдла, та једдна наша домовина. Ступајуки иипред ц вд-соко уздпжућд заставу Славе показали су непријател>у да су еоколи епремнп с оружјем и деендцом боритн ее за добро своје Домовине.
Надамо се, да ke нашп отарији увддетд кордст од сокол-ства и од сада раднје*слати своју деду,у Соколе. којој су до сада. доста пута ускратили и забранилн. 4. Вежбу оелобођења д ује-дињен>а нзвели су соколд доста добро. Каеније је брат вођа цриеутшш раетумачдо шта значе поједшш ставовд. 5. Вежбе соколнда са украшенпм обручевдма биле су за нашу публину нешто вово. Ово је првд дут да у Влсоком вежбају соколицв које су нас свију заддвдле својдм ледпл и елегантним по-кретима зх пренеле нас за час у царство бајкп и вдла јер ХЦ1 и сада непреста но лебди пред очима врасла слдка дапшх
сестара у своме веисбаћем оделу и обручевима украшеним зеленилом ii цвекем. Оне су однеле победу ове вечери како по лепоти држаша тела. тако и по лепоти инвођеша поједи-ннх етавова н показале су шта се све може учиндти само ■кад се хоке, јер нема вшие од шест недеља како су почеле ввжбати, а ипак су постигле овако леп успех.
Надам се, да he нашп родитељи сада дозволитп кће-рима, да се уписују у Соколска друштва. 6. тачка биле су вежбе на вратилу, које је изводио предњачки збор височког сокола уз суделовање некоје браће сокола из Оарајева кој и су као гости дошли на забаву и добровољно суделовахи ксд вежбања.
Премда је забава била врло добро посећена, опазило се, да наше интелигенције није било, која је и овај пут доказала своју немарност спрам сокола. Здраво!	Соко
Соколско друштво у Гор. Слатини (Бос. Шамац). Намерни смо, да нзнееемо извештај о постанку к раду на-шега сокола, јер је од ошптег интереса оваково јавно из-вешћивање. Наш соко постојп од лањске године. Један од чланова нашега сокола, који је соколотво одувек особито ци-јенио, уочио је једног омладинда врснога тузланскога со-кола, где се иза рата код нас често задржава, те му изнесе своју мисао о оснивању сокола овде, рачунајући на љегову ломоћ. Истп са особитом готовошћу изиђе у сусрот овој ствари, те се у име тога одмах образује мали одбор од 3 лпца у коме је био: старешина учитељ Цвијетин Јовановић, тз.јпик, свештеник Јоваи Јефтић и вођа речени омладинад М илан Марковић. Бежбача с.мо сабрали преко 30, те смо од-мах о Видову дану истуиили са просткм вежбама у Босан. Шамду. Иза тога бплп смо у Обудовцу о Петрову дану, -где cVo се састали са одличним брчанским соколом, а у Гра-дачпу па св. Илију иступили смо заједвички са шамачким ооколом. Преко зиме смо мировалн. јер нпсмо имали згодних просторпја за вежбе. ДрЈчптво је дакле постојало, али није било организовано прописно т. j. по правилима уз, на те-мељу тога, пропистго одобрење властн, а то зато, јер се че-кало, да се види решење у тој стварп Соколског Сабора у Новом Саду. Дне 29. фебруара о. г. дошао је пз Шамца бр. Милак Марковић са агилним ИГамачким учитељем бр. Јова-
ном Радивојевићем, тв смо се организбвалн по нравиллма усвојеним i а впдовданском Сокопском Сабору у Новом Саду, којом је приликом проведено конституисање друштва оваког старешина Станко Васнљевић, подстареншна Марко Вунса-новић, тајник Цвпјетин Јовановић, благајннк Радован Васи-љевић, вођа Милан Вуксановнћ, одборипцп: Петар Ђекпћ, Милан Недић и Јован Станпшић. Здраво!
Sokolsko društvo u Bijeljini, traži učitelja gimnastike, kojs bi ujedno bio učitelj pjevanja i sviranja. Plača prema pogodbi.
Reflektanti neka molbe sa potrebitim dokumentima što prije. ovom društvu pošalju i obzirom na honorar svoje zahtjeve stave,
Maribor
Jugoslavensko Sokolstvo, Maribor se raduje da Te pozdravi-
Zazelenele so naše starodavne šume na ponosnih kozjaških in pohorskih1 hrbtih, tako bujno, kakor se pripravlja planinski raj na mile goste. Z zelenjem hoče venčati slavo Tvojo, Jugoslavensko-Sokolstvo.
Po prijaznih vaseh Slovenskih Goric, od Maribora do Prekmurja se je razširila radostna vest o sokolskem zletu. Pripravlja se slovenski, seljak Pohorec, Goričan in Poljanec, da stisne v bratski ljubezni krepko sokolsko roko.l
Jugoslavensko Sokolstvo, Ti čutiš, kako se radujemo v Mariboru in daleč okrog Tvojega prihoda.
Glej, gradil je neprijatelj 1000 let svoj grad, močno trdujavo-na mariborskih tleh, baš na najlepšem mestu, kjer zapušča šunma Drava planinski svet in se pomirjuje na širokem Ptujskem polju. Gradil si je varno središče, odkoder je hotel vladati daleko široko, bedni raji, slovenskemu narodu. Ponemčil je na pogled tudi že bližnjo okolico svojega Marburga*) in baš lepo dogradil mnogo novih gnezd pc Dravski dolini gor proti Koroški in ob južni železnici tja dolu preko Slovenije k Jadranu.	,	,
Bile so stavbe brez vrednosti. Zrušilo se je vse. -
]) Kozjak je obmejno gorovje med Nemško Avstrijo in Jugoslavijo na severnem bregu Drave c d Koroške do Maribora.
Pohorje je prekrasno zeleno gorovje južno od Drave med Mariborom in Koroško.
2) Maribor je imel pred vojno okoli 30.000 duš, med njimi po „uradnem* štetju niti V, Slovencev. Danas cenimo prebivalstvo na 40.000, Slovencev na nad 70%. Tudi po okolici, nekdaj že močno germanizirani, raste rapidno slovenska zavest.
Zasijalo je novo sclnce nad Mariborom. Oddahnil si je rob. Gospodarji smo.
Ti, Sokolstvo, nam prineseš še duše, ponosnega sokolskega
duha.
Na svidenje dne 29. avgusta 1920 v Mariboru.
Dr. Ljudevit Pivko
starosta Mariborske Sokolske Zupe.
Na uvaženje.
Vidmarjeve proste vežbe za člane in članiceso izšle v po-, sebni, lični brošuri. Sokolskim društvom se dopošljejo potem žup, naročila posameznikov pa se naj naslovijo na Sokolski Savez SHS. v Ljublani, Narodni dom. — Cena 5-— K.
Poziv za pretplatu na Sokolski Glasnik
U 1—2. broju „Sokolskoga Glasnika" oy. god. izašao je na str. 89 članak iz uprave, koji čitanjem puni tugom dušu svakoga Sokola, kad vidi onoliku nemarnost i indiferentnost od strane sokolskih društava i njihovih članova, naprama pretplaćivanju na jedi ni oval’ naš Sokolski organ.
Uz onolike svijetle i velike sokolske dogadjaje koji se poja-više pre, a razviše tokom svetskoga rata, i uz veliki Vidovdanski dan, gdje se na Sokolskome Saboru manifestova onako divno, Sokolsko jedinstvo, eto, uz sve to lijepo i veliko ima nešto ružno u Jugoslavenskom sokolstvu, što se mora odmali odstraniti.
To ružno, čega ss moramo svi stideti jest životarenje Sokolskoga Glasnika, koje je dovelo upravu lista dotle, da u istom članku govori o ponovnoj povišici pretplate, eventualno sa prestankom lista.
Ovo je vilo žalosno, pa da rečem i nedostojno čitavoga našega ujedinjenoga sokolstva, da nijesmo u stanju u ovako dobro organizovanoj celini obezbediti i osigurati, svojim vlastitim sred-stvima opstanak Sokolskoga Glasnika.	*
Da list mogne izlaziti i nadalje, po ovoj ceni, potrebno je, da se bratska društva što više potrude, oko prikupljanja pretplate, kako bi se štampanje lista sa 3.000 primeraka moglo popeti bar na 5.000, pa time da se list za ovu godinu osigura.
U ovu svrhu. treba da svako društvo povjeri prikupljanje preLplatnika autoritetom najuplivnijem članu društva ili mjesta jer samo takvi članovi društva mogu imati ozbtfjna uspjeha.
Kao primjer za prikupljanje pretplatnika, neka posluži rad Mo-starskog Sokola, svima bratskim društvima.
Upravni Odbor Sokola u Mostaru, odredjo je jednu od naj-agilnijih Sokolica sestru Lj. Mijatoviča za iskupljanje pretplate za Sok. Glasnik. Sestra Lj. Mijatoviča sakupla je za vrlo kratko vri jeme medju članovima 42 pretplatnika, te time, i ako je izvršila sjajno svoju dužnost, starešina društva brat dr. P. Mandič nije se mogao zadovoljiti, jer je znao da ima još mnogo članova u društvu, osim izvršujučih, koji mogu i trebaju da se pretplate na list. Starešina, brat Mandič nije žalio truda, več uzeo je stvar u svoje ruke, te svojim ličnim nastojanjem, i otvorenim primjedbama svakom u lice, postigao je toliko uspjeha da je još 60 godišnjih pretplatnika našao.
Kad bi svako bratsko društvo slijedilo primjer br. Mandiča Sokolski Glasnik nebi se štampao u kukavnih 3.000 primeraka več u 8 000.
Povodom ovoga članka iz 1. i 2. broja S. Glasnika smatram da je ova nastala nedača lista pitanje sokolske časti sviju nas, te baš zbog toga tražim odlučno od Sokolskoga Saveza S H. S. i od redakcije i administracije Sokolskog Glasnika ovo:
1) Da se pozovu još jedan put svc župe i sva društva ne-spojena u Župu. da iskupe sve članove za pretplatnike lista koji očilo materijalno to mogu učiniti (prema zaključku S. Saveza).
2) Da se prikupljanje povjeri ličnosti najuplivnijoj, bez obzira kakav položaj zauzima u gradjanskom društvu).
3) Da svaka župa ili društvo podnese Savezu iačan popis onijeh članova kod se nisu pretplatili na list. a mogu to da učine.
4) da se pozovu sva društva da list naručuju za sve pretplatnike sumarno, a u društvu da na pretplatnike dijele.
5) Da se štampa veča količina S Glasnika, kao rezerva, za kasuije pretplatnike, koji če ove vrlo važne brojove posle tražiti
Postupili se ovako, uspeh je siguran i budučnost če se lista sa sigurnošču obezbediti, bez da se pribjegava zadnjem sredstvu-— podizanju pretplate, u protivnom slučaju valja pretplatu i povisiti prije nego se list posvc obustavi.
Poznavajući vrlo dobro život i prilike našijeh članova, moram da rečem, da je vrlo mali broj članova koji se ne mogu na list pretplatiti, te s punim pravom treba zahtijevati da se svaki član mora pretplatiti, ako uživa alkoholna pića ili puši duvan, jer bi to bilo i nebratski i nesokolski kad bi takvi sokoli, na jednoj strani prosipali novac s krvlju stečerii, i rušili zdravlje upotrebom alkohola, dok bi s druge strane prikupljačima pretplatnika za Sok. Glasnik odgovarali da novaca nemaju.
Zdravo 1.	Č	Milič.
Iz uprave.
Uprava „Sokolskog Glasnika" dala je u svojoj režiji izraditi 10.000 dopisnih karata (razglednica) naših heroja „Tri junaka — ‘ri Sokola" (Vidi Sokolski Glasnik broj 1 i 2, strana 1.)
Sva bratska društva bi trebala, da što više ovih karata naruče i na svojim zabavama prodaju. Gijena K 1'— po komadu, a do-biju se kod uprave Sok. Glasnika samo uz pouzeće.
U našoj administraciji leži još oko 1000 kompletnih godišta Sok. Glasnika 1919. pa se braća Sokoli, koji ove Glasnike još nemaju, bratski mole, da iste što prije naruče.
Ovo je godište, obzirom na historiju našeg velikog i ujedinje-nog jugoslavenskog Sokolstva, za svakog brata Sokola od velike važnosti.
Sokolska društva u Vel. Bečkereku, Pančevu. Vel. Kikindi i ostalim mjestima u Banatu naručuju na stotine ovih godišta. Cijena K 24-— po kompletnom godištu.
Nekoja braća pretplatnici Sok. Glasnika još uvjek pitaju kolika je prošla ili ovogodišnja pretplata za list, a nekoji opet šalju i manje. Na drugoj strani omota (korica) svakoga lista nalazi se tačno označena godišnja pretplata, kao i cijena za pojedini broj.
Pretplaćujte se na Sokolski Glasnik, a oni, koji još dosad nisu ovogodišnja pretplatu poslali neka je sakupljaju i šalju.
Zdravo!	T.	Janjanin.
Добровољни прилози за „Соколски Гласник11. Бр.
ссгколско друштво Љубнље поелало je К 30 као прилог. Брат Душан Богуновић сакупио на Соколском састанку у Панчеву К 714-— Брат др. И Мартић нз Београда приложпо К 400. Хвала и здраво!	Т.	Јањанин.
Slike za vježbe „Oslobodjenja i ujedinjenja" (brat Hofman) izašle su baš pred svršetak lista te se več razašilju. Slike su izradjene precizno i ukusno u crnoj i crvenoj boji.
Bratska društva, koja svoje naručbe nisu dosad poslala, neka ih što prije pošalju, jer zaliha, usljed slaba odziva, nije velika. Svaki dobar prednjak treba da ima kod sebe ove slike.
Cijena kod uplačanja unapred K 8.50, pouzečem K 9-— po komadu a dobiju se kod Administracije lista.
zdravo!	T. Janjama.
Zaliha „Sokolskog Glasnika" broj 3 od ove godine po-sve je istekla, jer je broj pretplatnika u mjesecu martu nenadano porastao. Kod novih pretplata šalju se u zamjenu pojedini brp-jevi gd prošle godine, a najviše se traži broj 11. i 12. radivježba „Oslobodjenja".
Bratska društva i brada pretplatnici se mole, da slučajno preostale i pročitane Sokolske Glasnike broj 3. koje pretplatnici eventualno više ne trebaju, upravi lista bilo kao poklon bilo uz odštetu natrag povrate.
Zdravo!	Uprava lista.
HDBO-OTBOPEHA
ТРГОВИНА МАНУФАКТУРНЕ, HPATHE И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велино
M. БАЧИЋ *Ш
— ЗАГРЕБ —
Јуришићева ул. 1. а. Елза Флуид дом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.
КОЛОНИЈАЛНА, ЈУЖНОГ ВОЋА И БОЈА ТРГОВИНА
HA MAJIO - HA ВЕЛИКО
Ц.ДИМОВЦБ
НОВИ САД
Осиована r. 1871.
Телефон бр. 334, ТелвгрЈН алр. Дкмови^.
Препоручује своје стовариште колонијалне робе, као каву, бибер, цимет, пимент, чај, пи-ринач, чоколаду,' бонбоне, грожђе, бадем, лешник, коњак грчки и франц., ликер, рум, као и све врсте земљаии боја, по најумеренијим ценама.
ВЕЛЕТРГОВИНА
МИКИНАиСТОЈКОВИЋА
НАСЛЕДНИЦИ
СНАБДЕЛИ СУ СВОЈЕ ВЕДИКО СТОВАРИШТЕ PA3H0BPCH0M КОЛОНИАЛНОМ, ДЕЛИКАТЕС И МАТЕРИАЛНОМ РОБОМ, СТАЛ-НО ВЕЛККА 3 АЛИХА У ПЛАВОМ КАМЕНУ, РАФИЈИ, СУМПОР ЦВЕТУ, ЛУКОВАЧКОЈ МАСНОЈ АМОНИАК И КРИСТАЛ СОДИ,
СВЕ ВРСТЕ ЗЕЈТИНА, КЕЊАЧА, МАРМАЛАДЕ, БОНБОНА, КАРА-МЕЛА, ДЕЗЕРТ ВИНА, ЛИКЕРА, ШЉИВОВИЦЕ, КОЊАКА, РУ-МОВА, ШАМПАЊЦА, РАЗНИ МИНЕРАЛНИ ВОДА, ЈУЖНОГ ВОЋА, СИТНЕ СОЛИ . —
НИСКЕ И УМЕРЕНЕ ЦЕНЕ. ТАЧНА ПОСЛУГА.
БРАЋА ПРОДАНОВИЋ
= НОВИ САД =
ТЕЛЕФОН 133.	ДУНАВСКА	УЛИЦА
Ново дворажГза чешљање госпођа
Телефои 22-29. - Загреб. “ Тслефон 22-29.
Јављам п. н. госпоЈЈама, да сам отворио и модерно уредио, дво-рану за чешљање, те исту снабдио са свим модераим справама за прање п сушење главе.као и за масажу лица н руку.
Са велпким трудом и трошком успјело ми је ангажовати прве умјетнике у модерпом те коотиискои хисторичком чешљању као и у бојадисаљу косе у свим бојама уз потписно јамство.
Јамство се састоји у том, јер су г. Булајпћ и госпођа му били намјештепп у Бечу код свјетске познате твртке Песл као матадор женског чешљааа те пригодом разних интернационалних натједања у чешљању однели прве награде у Бечу н Берлину.
Нреузимаи у израду све врстн косе (Biideau, Trenspormation те разно Chignome).
Ha складпшту пмадем све врсти француских п бечкпх мириса те разних тоилетнпх сапуна од чувених светскнх тврхва. Осим тога пос.једујем све потребне ствари за aerj7 лнца и руку.
Са тптовањем,
ДУШЛН ЖЕСТИЋ, власуљар, Боговићсва ул. бр. 1.
Preporučujem sljedeće odabrane Knjige:
Job. П. Јовановпћ, Наполеон
n Југославени, ћир..............
Др. Јован Скерлић,Есеји о хрв,-
орп. иитању, лат................
Дав. Трстењак, Дарвиппзам у
узгоју, лат..........................................
Кнут Хамсун, Под јесењим
звездама, лат...................
Бебел, Жвиаи содпјалпзам, лат. Thomas Charlvte, Франдуска ре-волудија (I. dio La Bastile) . . Еојновић. Лазарево васкрсење ,, Герачум, лат. . . . ,С. Пандуровпћ, Оковани гло-
гови, лат.......................
..Mackterlinek, Smrt..............
Mažuranić, Smrt Smailage Cengića Јовановпћ, Српско - бугарскн
рат.............................
Skitaljec, Stara Rusija...........
Dostojevski, Veliki inkvizitor . . Д. Бојповић, Књпжевпп ча-
■ еови, лат.......................
Фери Пеонп, Српска драма од октобра 1915. до марта 1916.,
Јшр.............................
Л!длош Бурдћ, Смрт мајке Ју-
говића, лат.....................
Smiles, Pomozi sebi...............
Круна
6.50
6,-
4,—
3,-
5.—
8,-
4.80
5.-
5—
5.— 2,_
9,-
Т,-
1,—
6.-
9,-
6.-
2,—
Kruna
O. S. Marden, Samopouzdanje vodi
k pobedi.............................5.50
O.	S. Marden, Volja i uspjeh . . 5.50
N. Machiaveli, Knez.....................5.—
T. Rooseveldt, Štojedemokratizam? 5.— Tolstoj, Hadži Murat, uvez. . . . 4.—
Stankovič, Nečista krv..............4.—
J. J. Rotissenau, Društveni ugovor 5,—
Strindberg, Sin služavke............6.—
Fjodorov, Kamenje...................4.—
Delage, Teorija o razvoju .... 7,— Dora Dunckerova, Marquiza Pom-
podour............................12.—
Vojnovič 1, Akordi..................5.—
Vojnovič L, Književni časovi. . . 6.— Merežkovski, Car Aleksander . . 9,— „	Julian Apostata . . 6.—
Oskar Wilde, Mladi Kralj, uvez. . 10,— Saltikov Ščedrin, Gospoda Go-
lovljovi..........................8 —
Verne J., Crna Indija...................3.—
Чеде .Мијатовпћ, Свети Јован
Брститељ..............................8,—
А. Доде, Нума Рунестан . . . 7.—
Prevost М., Poludjevice.............4.—
Šeringer, Riječnik tudjih riječi . . 5.— Vojnovič, Pad Dubrovnika I. i Ii. dio 12.— Dostojevski, Brača Karamazovi . .14,— Idiot, I., II., 111. i IV. dio 12,—
КЊИЖАРА J. ПВТРОВИЋА, ТУЗЛА.
II. СЕРДАРУШИБ
БАНКА И МЕЊАЧНИЦА НОВИ САД
Регента Александра ул. бр. 43.
врши под најповољнијим условима све банкарске и трговачке послове:
1) купује и продаје стране мо-нете,
2) обавља и посредује житар-ске послове за свој и туђ рачун,
3) посредује купопродају не-кретнина жуке) индустри-јалних објеката, као и свих врсти робе,
4) одељење за осигурање свих врста.
V. Kolarski
Novi Sad :: т^<оп br- “•
trgovina južnog voća i špece-raja na malo i veliko prepo-ručuje svoje stovarište.
  Cene umerene. ------
MODNI SALON
ANKA TUMPIĆ
Iliča 0. - ZAGREB — Iliča e.
Veliko skladište najmodernijih še-šira i forma, cvieča, pera, vrpca, svile i baršuna za nakit, modne robe. Preuzima moderniziranje i pregladjenje šešira.
Brza podvorba. — Izradba ukusna. dene umjerene.
FRANJOPAAR
VARAŽDIN.
Brzojav: Paar, Varaždin - Tel. inter. br. 13.
Preuziinam potpnno nrcdjenje pčelarstva, od najmanjili i mijjeduo-stiivnijili, do največih i najluksnrloznljili.
Prva iirratska veletrgovina svili pče-larskih sprava i košnlca Wittmanovog sustava.
НОВА ИЗДАЊА
КЊИЖАРЕ.
3. и В. ВАСИЋА
ЗАГРЕБ.
Др. Свет. Пешнћ: Судска медецнна . . . К 40.—
Dr. Laza Popovič:
Uputa za snimanjc slika rentgenom. (Knjižnica za rentgen sv. 1.) .........K	¥•—
Иро Војновић:
Смрт мајке Југовића . K 12.—
Carnegie A.:
Carstvo poslova .... K 12.—
НАРУЏБЕ ТРЕБА СЛАТИ НЕПОСРЕДНО КЊИЖАРИ
3.	h B. ВЛСИЋП, ЗПГРЕБ.
	■ 	^Lr		
	fl¥GIEfl DROGERIJA -PARFIMER JA KOSTA ŽIV0JN07IĆ	
	NOVI SAD Kralja Petra ulica broj 30. Telefon br. 97.	1
	Preporućuje svoje bogato sto-varište farmaceutskih artiklo-va, hemikalija, droga, parfi-merije. galeničkih i kosmeti-čkih preparata, svih potreba za fotografiranje, zavojnog ma-terijala, hemijsko - tehničkih rekvizita, gumene robe 1 t. d. Na malo 1 veliko. Brza 1 ta£na posluga, cene solidne.	
		==№====	
Prva hrvatska šteflionica n Zagrebu'
Osnovana godine 1846.
lHonićka glavnica K 40.000,000.—	Prlčuve	K	73,000.000,—
Podružnice: Beograd, Bjelovar, Brod na Savi, Cirkvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo. Gjurgjevac, Ilok, Karlovae, Kraljeviča, Križevci, Mitroviča, Nova Gradiška, Novi, Ogulin, Osijek gornji grad, Požega, Rijeka, Senj, Sisak, Sv. ivan Zelina, Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovifica, Vukovar, Zemun i Sušak. lepostave: Osijek donji grad, Vinica.
MF* Mjenjaenlca: Zagreb, Iliča h roj 5.
Prima
uloške na uložne knjižice i na tekući račun. Eskomptira mjenice i devize.
Prima
na inkaso tu- i inozemne mjenice.
Obavlja
bnrzovne naloge savjesno i kulantno.
Izdaje
čekove i kreditna pisma te obavlja isplate na temelju akreditiva na sva tu- i inozemna mjesta.
Podjeljuje
hipotekarne zajmove na kuče i na nekretnine.
Izdaje
47»®/»-tne založnice, koje imadu oprost od poreza, pupilarnu sigurnost i jameevnu sposobnost.
HАРОЧИТА ТРГОВИНA МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБАЧКИ : магазин :
ЗАГРЕБ, ЈЕЛАЧИЋ ТРГ.
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zagrebu đne 17./11. 1919. dobio sam dozvolu ža otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom „Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca".
Predbježno ču imati na skladištu samo vježbače potrebštine t j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veli-.činama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice i sve ostale potrebštine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine.
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič, gSSffi&Tffi! Zagreb. ■
Gundulićeva ulica broj 23.
Банца ђојводина д. д.
Нови Сад, Регента Александга ул. бр 35
Обавља све извозничке, комисионе и банкарске послове. Дионичка главница К 5,000.000'
Телефон 240.
брзојав: Банка Бојводина.
1. купује и прсдаје све земгљске произзоде, вредносне пааире, ва-
луте и девизе;
2. фингксира кзвозве и увозне послове;
3. полаже кауцију за валутку централу, државна надлештва и све
јавне лицитације;
4. вршн исплате и наплате свих врсти, даје информације и обаве-
штања по свима финансијским, тргсвачким и индустријеким послов.ЈМа;
5. пркма улоге и укамаћује исте по највишој каматној стопи;
6. купује и продаје велике и Ј«але дукате.
доМј*1, ' зад
Aiuerikanskl памје-štaj trorira f ?
„jeRRY“
anierikanskl stolovi, ormari i kartoteke, stolči, fotelji.
Diktafoni
Strojevi za umna-žanje
kao i sve potrebštine za pisaće Strojeve.
Dvorana amerikanskih uredskih naraještaja
Notter i drug
Iliča 2<i. (uud karauom „001180“)
Preporučujc pisaće Strojeve raznih sustava sa latinicam 1 čirilicom 1 to: Smith Premier, Kontineiital, Adler, Un«lerwood, Remington, Royali druge, kao i sav pribor.
—Vlastlta metianifka radi-ona za popravke.
IJle gojne
raznih tvotina: Arntieim, Wertheim, Langhammer, Wiese itd. — Tiskala za kopiranje, rut ne kasete sigurne proti vatri i krad.il.
Rabljene
blagajne
u svim veličinama, kao i rabljeni jiisaci strojev! uz vrlo jeftlite cijene.