"KRALJEVINA SRBA, HRVATA J .SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN I. JULA1 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6119.
Dr. Alois Fischer,.ihemičar, Beč.
Motali ili legure, koje sadrže zračeče materije kao radium, mezotorium' itd. i postupak za izradu istih.
Prijava od 20. septembra 1927.	Važr od 1. augusta 1928.
Traženo pravo prvenstva od 29. septembra 1926. (Austrija).
Kao što je poznato leči se niz oboljenja kože i krvi pomoću rentgenovih zra-kova i zrakova radioaktivnih materija (soli radijuma i mezotoriuma). Rehtgenovi aparati daju samo jednu vrstu zrakova iz gama zrakova i ovi su vrlo podesni za zračenje velikih površina. 'Radioaktivne soli emitiraju tri vrste zrakova, naime alfa, beta i gama zrake i pomoću ovih se može dejstvovati lokalno, na vrlo male površine. Kako su radium preparati vrlo kompendiozni, to se oni mogu suprotno rentgenovom zračenju, uvoditi u šupljine ■tfela dakle u središte; bolesti.
Tako isto je ograničena oblast prime-ne radiokativnih materija. Da bi one mogle razviti svoje potpuno dejstvo one se moraju hermetički zatvoriti. Radium ne emitira sve tri vrste zrakova već njegove proizvode raspadanja, i kako je prvi proizvod raspadanja radiuma gasovit to se ovi proizvodi mogu držati samo u za vaz-duh hermetički zatvorenim telima (zatopljene staklene cevi, zalemovane metalne cevi tako zv. Dominici-cevi). Danas se obično radiumova so sipa u staklenu eev i ova — radi zaštite — stavlja u metalnu čauru. Kako alfa i beta zraci imaju samo malu moć probijanja, to oni zbog pomenutog čuvanja rađiumovih soli ne mogu uopšte dejstvovati i ove cevi ‘(Do-minici cevi) u stvari emituju samo gama zrake, slično rentgenovim-cevima.
Gore spomnute Dominici-cevi često
zbog svog kompendioznog čuvanja zauzimaju toliko, prostora,! da je njihova ipri-mena isključena u centru obolelog mesta. Na pr. nemogućno je takve cevi sa spolj-nim prečnikom od 0.2 do> 0.5 .mm. izra-djivati >u otvorenom obliku i i puniti sa potrebnom količinom radiuma. Pa. ipak su takve minimalne i dimenzije, potrebne,.. ako •se na pr. radium zelinunetiiiu kanale.korena obolelog zuba.
■Ako se !pak zračeča “materija može zatvoriti tako, da pri hermetičkom zatvoru zraci imaju1 da probijaju samo 0.1 do 0.2 mm sloj zaštitne .čaure Ili još manje, onda je time zračeče dejstvo iste količine radiuma povećano za nekoliko puta. Od K)0 T zrakova-radiuma' oko <30% su alfa zraci, okoo6—-7% 'beta - zraci'i mali ostatak oko 3''po 8to“$U''gama-zraci i-sa-mo 'seeovaj mali đeo danas iskorišćuje. Pronalazak, koji bi odklohio ovu" nezgodu značio bi izvanredan ekonomski napredak.
Kod tako zvanih, površinskih nosioca radiumova ili mezotorna so se pomoću laka fiksira na takve metalnej.ploče ili na tekstilnu podlogu. Veza nije čvrsta, preparati se ne mogu dugo držati, , jer niti tkivo niti lak mogu dugo odbljevati zračenju.
Ni Dominici-cevi ni jpovršinskb.nosači ne mogu se temljno;dezinficirati t.,.j>;ku-vati u ključanoj vodi.
‘Din 1 lOr—
Sve ove nezgode uklanja ovaj pronalazak.
Pronadjeno je, da se metali ili legure, koje se emitirajućim materijama kao što je radium, mezotorium ili njihova hemi-ska jedinjenja, naročito soli, dovedene u bliski dodir i potom podvrgnute mehaničkoj ili termičkoj obradi, na pr. valjanju, kovanju, zagrevanju — eventualno do sinterovanja ili topljenja — jedine potpuno čvrsto u smislu gasova sa zračečim materijama.
Ako se tako obradjeni metali odnos, legure potom izvlače u vrlo tanke žice (0—2 do 0.4 mm) ili iz njih obrazuju listovi ili eventualno sasvim tanke metalne ploče, onda one neće gama i beta zrake zadržavati a zadržaće vrlo malo procenata alfa zrakova.
Takvo čvrsto vezivanje metala ili legura sa zračečim materijama može se izvesti tako da se poslednje polože na metale ili legure pomoću elektrolize, pri čem se zračeči talog može eventualno time bolje fiksirati, što se dalja metalna prevlaka izradjuje galvanskim ili kojim drugim poznatim putem. Ova metalna prevlaka može se zagrevanjem zatopiti na podlogu.
Za gore navedene medicinske svrhe misli se jedino na čvrsto spajanje (vezivanje) zračečih materija sa teško ili uopšte ne oksidišućim se metalima prvenstveno zlatom ili platinom. Mogu se i za razne specialne svrhe upotrebiti i drugi metali na sličan način. Sledeči primeri treba da pokažu nekoliko oblika izvodje-nja pronalaska, čime pak nisu iscrpljene sve mogućnosti primene.
Primer 1.
Metali ili legure, koji treba da se vežu čvrsto u smislu gasa sa zračečim sup-stancama kao što je radium, mezotorium ili njihova jedinjenja, prvo se valjaju u fine listiće, žice itd. koju ili izvlače i na ove onda nanose zračeče materije ili njihova jedinjenja sa ili bez vezača što rav-mernije dele u željenoj količini. Sad se listići itd. uvijaju i mehaničkim sredstvima intenzivno obrade, kuju, valjaju itd. dok se ne dobije potpuno ravnomerna podela i čvrsti spoj zračeče materije sa dotičnim metalom ili legurom. Dobiveni proizvod se onda, na pr. za lečenje zuba izvlači u finu žicu (0,2 do 0,4 mm) u kojoj se beta i gama zraci ne zadržavaju a alfa samo u najmanjoj meri.
Dalja dobra strana ovih proizvoda je ta, što se oni opiru srazmerno vjgokim temperaturama i mogu kuvati, žariti i dezinficirati bez gubitka skupocene materi-
je i najzad su prema prirodi osnovnog metala otporni protiv kiselina, alkalija i t. d.
Primer 2.
Metali ili legure, koji se vezuju sa zračečim materijama na visokoj temperaturi (1000° C i više) se zagrevaju, sinte-ruju ili tope i istom onda dodaju zračeče materije kao radium, mezotorium, odnos, njihova hemiska jedinjenja, naročito soli u željenoj količini, pri čem se još moga dodati redukujuće dejstvujuće materije kao glicerin, šećer, limunska kiselina, vinska kiselina itd.
Zračeče materije se vezuju sa dotičnim osnovnim metalnim odnos, legurama — na toploti —- naročito u rastopljenom stanju i time obrazuju legure, koje se kao u '1 primeru, mogu mehaničkim putem preobratiti u oblike zgodne za primenu, u tanke žice, listiće itd.
Ovi kao i oni po primeru 1 dobiveni proizvodi mogu se još i prevući galvanskim ili kojim drugim putem, (potapanjem, štrcanjem) zaštitnom metalnom prevlakom.
Primer 3.
Jedan drugi način da se dobije čvrsto spajanje zračečih materija sa metalima ili legurama, sastoji se u tome, što se te materije dodaju smesama, koje služe za izradu emalja i kojima se onda prevlače metali ili legure — koje se prethodno dovedu do željeznog oblika.
Primer 4.
Da bi se sa metalima ili legurama čvrsto spojile zračeče materije, kao radium, mezotorium itd. odnosno njihova jedinjenja, poslednje se iz rastvora svojih soli ili topljenjem elektrolitičnim putem talože na metale ili legure.
Dobiveni talog se može onda eventualno fiksirati na kakvu mehaničkim ili galvanskim putem dobivenu prevlaku, na šta se može izvršiti još eventualna mehanička ili termična obrada.
Napred navedeni primeri oblici izvo-djenja pronalaska mogu se, naravno, me-djusobno kombinirati da bi se za specialne svrhe dobili podesni proizvodi. Tako se na pr. mogu dobiti na pr. masivna zračeča tela, naime zavarivanjem radioaktivnih listića na željene oblike metala, koji su listići dobiveni nekim od gornjih postupaka.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu metala ili legura, koje čvrsto u smislu gasova sadrže zračeče materije, kao radium, mezotorium itd. odnosno njihova jedinjenja, naznačena
time, što se zračeče materije kao radium, mezotorium itd. odnos, njihova hemiska jedinjenja zajedno sa metalima ili legurama mehanički ili toplotno obradjuju valjanjem, kovanjem, izvlačenjem, sinterova-njem, topljenjem itd. ili kombinacijom ovih metoda ili pak elektrolitičnim putem, eventualno u kombinaciji sa mehaničkim ili termičkim metodama.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se na metale odnos, legure rav-nomerno nanose zračeče materije, kao radium, mezotorium itd. ili njihova hemiska jedinjenja i potom zajedno sa metalima ili legurama podvrgavaju eventualno ponovljenom procesu kovanja, valjanja, izvlačenja ili kakvoj drugoj energičnoj mehaničkoj obradi, da bi se zračeče materije čvrsto spojile sa dotičnim metalom odnos, legurom.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se zračeče materije kao radium, mezotorium ili njihova jedinjenja eventualno izmešana sa organskim redukuju-ćim materijama, kao šećer, vinska kiselina itd. dodaju napred zagrejanim, sintero-vanim iil rastopljenim metalima, na šta se one sa ovim eventualno mogu podvrći još jednom termičko mehaničkoj obradi,
dok se zračeče materije ne pripoje, čvrsto odnosno legiraju sa metalima.
4.	Oblik izvodjenja postupka po zahtevu 3, naznačen time što se smešama, koje služe za izradu emalja dodaju zračeče materije, kao radium, mezotorium ili njihova jedinjenja i njima metali odnosno legure prevlače.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se zračeče materije, kao radium, mezotorium talože iz svojih rastvoreinh ili rastopljenih soli elektrolizom na metale ili legure i potom termički ili mehanički spajaju sa metalima ili legurama, tako da zračeče materije budu čvrsto spojene sa svojim nosiocima.
6.	Oblik izvodjenja po zahtevu 5, naznačen time, što se na metalima odnosno legurama nataložene zračeče materije prevlače metalnom prevlakom elektrolitičnim putem.
7.	Postupa kpo zahtevu 6, naznačen time, što se metalna prevlaka naknadno zatopljuje na podlogu.
8.	Postupak po zahtevu 6 i 7 naznačen time, što se metali odnosno legure, koje sadrže zračeče materije i koje su prevučene metalnom oblogom podvrgavaju naknadno mehaničkoj, termičkoj ili kombiniranoj obradi.
/'m:;-::.':-:	'	■ .	!;[
' ■ !• '■	• !-:i	\
O
a
j
... ^ , , jii/taiftvJšm. :iio /.• si ->s'oiBt «ohW»os'9!ii a	i.:ji.
;
' ■
. ■. u.; .-v-	■ j
-< :'T! '	!,
jlbni; ts{i rni[qofiiv 'll'V-.;; <:!!■:<-!’	■ i!-i ■ i’■	. !'
A'iurvi . i; i ■’	,n Ijj.i!
'
-fiTi.jgfji ili firnilBJsfti se onbgj.Bs BinojniJioi onioiqoj ili idoinfirigm um •ii/OTjfjli-	> ;) Jl<‘>{iur/0A . ,i VlhuM
■
.
■
.amebohmi ini. Hi
ateiirml »vo^t ili .hli -'uiihoti* m aiujU) kihi!ahat iis1 onbojiss moJoq i B^nslnibei
;
■■/m ioivngv.iv [os« ib*|bv}lb>i ili
.
'
■
■