r.c
SOKOLSKI GLASNIK
1925.	V	Ljubljani,	dne 15. avgusta 1925.	12-16.
Proslava tisucgodišnjice hrvatskog kraljestva
S v i m a bratskim ž u p a ni a i društvi m a!
Jugoslovenski sokolski savez, poštujuči povijest, narodne svetinje i tradicije našega ujedinjenoga naroda, proslavit če ozbiljno i svečano uspo-menu tisucgodišnjice hrvatskoga kraljestva u Zagrebu, prestolnici Hrvata, i po č i t a v o j zemlji dne 8. septembra 1926.
Primljen je zaključak, da se ta proslava vrši po narednom programu:
I. Dne 7. septembra na veče telovežbena akademija u narodnom pozo-rištu. (Prireduje župa Zagreb.)
II. Dne 8. septembra u 10 sati prepodne svečano zborovanje JSS u sabora ici:
Uvod: Fanfare.
a) Pozdrav staroste JSS.
b) Svečani govor o tisučgodišnjici hrvatskoga kraljestva.
c) Pevanje državne himne.
U 1 sat popodne zajednički ručak.
Popodne u 3 sata: I. sednica prosvetnoga zbora JSS.
Na proslavu moraju poslati sve bratske župe župski barjak, po tri delegata u odori, i medu njima neka bude predsednik župskoga prosvetnoga odbora.
Učestvovanje na toj proslavi strogo je obligatno za sve bratske župe JSS.
Sva bratska društva JSS. dužna su, da istovremeno, t. j. dne 8. septembra u 10 sati, prirede istu proslavu sa predavanjem, kojim če se obrazložiti braći i sestrama historičku važnost tisucgodišnjice hrvatskoga kraljestva. Odnosnu gradu za predavanje poslat će svima društvima prosvetni odbor JSS.
Umoljavamo župske prosvetne odbore, da za prosvetni zbor JSS — što ga sačinjavaju prosvetni odbor JSS i svi predsednici župskih prosvetnih odbora — pošalju, najkašnje do 30. avgusta ove god., eventualne predloge i •me izvestitelja prosvetnoine odboru JSS.
Bratska župska starešinstva pozivamo, da nam najave do 30. avgusta braču delegate Zagreb. Zdravo!
Starešinstvo JSS.:
E. Gangl 1. r.	Dr. Riko Fux 1. r.
starosta JSS.	tajnik	,TSS
/. medjusletske utakmice JSS.
U martu lanjske godine odi učili smo da priredimo svoje prve medjusletske utakmice. Smatrali smo važnim, da vidimo svoja odelenja, da upoznamo svoju spromnost i da se po rezultatu utakmica ravnamo u svom radu u — buduće. Priprave za utakmice i utakmice same trebale su da budu naše merilo, jer one mogu, da najtačnije pokažu naš unutrašnji rad i našu unutrašnju vrednost u takvom obliku, u kakvom nam do sad nije bilo mogude preceniti svoje snage.
Danas su medjusletske utakmice za nama, izvršili smo ih pripravama saveznog tehničkog odbora, pripravama i izbornim utakmioama u društvima i župama i u konačnom stadiju, t. j. medjusletskim utakmioama u Beogradu, gde su izabrani utakmičari nastupili i pokazali šta znaju i šta ne znaju. Po tom konačnom stadiju, po završnom aktu, bodemo da stvorimo svoj sud. Taj sud treba da bude jasan, da se ubudude svako lako po njem ravna i doprinese torne da stvorimo sve što je u našoj modi. da napredujemo bez prestanka i bez zastajanja.
Po mom mišljenju može se lako stvoriti jasan i ta da n sud o našim medjusletskim utakmioama, o sposobnosti i zrelosti našeg članstva bez obzira na možebiti nezgodne okolnosti u kojima se utakmica vršila. Ako naime govorimo o svojoj sposobnosti, polazimo sa stanovišta, da moramo biti zreli za sve okolnosti, pa i za najneugodnije. Baš u nezgodnijim okolnostima jasnije se pokaže, koliko smo vaspitavali i koliko smo vredni. To jo pravi kriterij za prosudjivanje naših dela. Ne treba da se pri tom stidimo svojih po-grešaka, jer je svaki od nas hteo najbolje a učinio je sve što je mogao. Rezultat pokazuje faktično stanje. Ko nije učinio sve što je mogao i morao, što mu je nalagala sokolska dužnost, taj iieka se ubudude popravi, neka uvidi svoju pogrešku ili neka otpane kao suha grana sa svežeg drveta.
*
Od bratskog českoslovačkog Sokolstva prisustvovali su našim priredbama u Beogradu brada zamenik starešine COS. Vincenc Stčpanok, načelnik COS. dr. Jindrich Vaniček, njegov zamenik Rudolf Bilek i sestra Maehalova. Poljski sokolski savez zastupao je starešin^, br. Adam Zamoyski.
Pre svega hteo bili da u glavnimi potezima konstatujem važne činjenice, koje smo videli na samim utakmicama i koje izlaze iz onog što smo videli.
Da smo svoje prve medjusletne utakmice priredili baš u Beogradu imali smo za to važne razloge. Kako smo ved nekoliko puta rekli, hteli smo baš Beogradu da pokažemo nešto o Sokolstvu, što još nije video, što bi bilo važno da vidi, kako radi razvoja Sokolstva u tamošnjim krajevima, tako i zato da shvate i razumeju Sokolstvo oni važni faktori državni, koji nas ne mogu da razumeju, jer nas još nisu upoznali. Važno je to za nas pa smo radi toga hteli da u Beogradu pokažemo svojo izabrano članstvo, utakmičare i utakmičarke.
Beogradska sokolska župa, koja je u ovoj priredbi imala da pripravi sve što je potrebno za utakmice: teren, sprave, stanove, prehranu i t. d., ne raspolaže s velikim brojem potrebnih radnika. To nas nije smetalo. U po-stojedim prilikama nismo smeli ni mogli postaviti prevelike zahteve. Bili smo spremni da ne idemo na zabavu i da demo u mnogom pogledu morati žrtvovati komoditet. Nikakva pritužba u tom pogledu nije na mestu. Teško je jedino to što nas je uhvatilo tako neugodno vreme. S timi smo računali prepovršno radi toga, što je tako vreme, kakvo smo imali, u Beogradu u to
doba nenormalno. Pripravili smo se na silnu vručinu a prala nas je kisa i zima nam je bilo. I to nam nije pokvarilo uspeh.
Druga stvar je doba priredbe. U prvom projektu smo predlagali, da se medjusletske utakmice vrše u septembru. Na sednici navedeni razlozi odluoili su da se utakmice izvrše več u junu. Tim smo mnogo oduzeli utak-micama, kako smio videli u Beogradu. Učinili smo veliku pogrešku.
Pored tih neugodnosti ipalc možemo da ocenimo svoje članstvo, i to smo baš hteli.
*
Iz Ljubljane u Beograd vozio je utakmičare posebni voz, ko ji se uz put, primajući članstvo na glavnim stanicama, sasvim napunio. U Beograd je stigao pravovremeno, ali žalibože baš u taj trenutak izlio se silan pljusak.
Več to je rdjavo delovalo na utakmičare. Moramo priznati da nisu klonuli duhom, ostali su dobre volje i dobrog raspoloženja. Hvala im za to, jer je položaj vodstva u to doba bio za celo teži nego njihov. Tako bi im radi bili pomogli, ali nismo mogli. Morali smo ih odvesti u šotore, ko ji nisu bili 7.a utakmičare zgodni pri ovakom vremenu. U zadnji momenat smo dobili te šotore, a na drugačije smo računali. Zahvalni smo bili vojnoj vlasti za ono što nam je dala od svoje dobre volje, ali nas je bolelo da nismo mogli pomoči. I to su utakmičari podneli. Osim nekih iznimki disciplina nije trpela.
članice su bile dobro smeštene u školi.
*
Sednica sudaca bila je u vežbaoni beogradskog Sokola. Kako nas je terala nesreča, morala se baš u tom trenutku pokvariti električna instalacija, i sednica se morala održati pri tri sveče i slaboj petrolejskoj lampi.
Na toj sednici smo konstatovali da se u nekoliko odstupilo od propisa veda za utakmice što se ubuduče ne sme dogoditi. Svako je odstupanje od propisa pogreška, koja dokazuje našu nezrelost. Ta odstupanja učinila su vodstva župa u pogledu prijave. Utakmičari nisu krivi a mi smo stajali pred gotovim činom) i morali smo preko toga preči.
Razdelili smo suče koliko je bilo moguče. I to je poglavlje koje moramo raščistiti.
Izabrali smo kockam vežbe; za sve one gde je bilo propisano pet, izabrana je č o t v r t a, za sve gde su bile propisane tri, izabrana je t r e č a.
*
Dne 27. juna 1925. u 6. sati ujutru trebalo je nastupiti. Za prvi dan su bile odredjene utakmice odelenja i pojedinaca u odele-njima, osim amuškog višeg odeljka, i utakmice za p r v e n s t v o J S S. Koliko bi taj dan još ostalo vremena izvršile bi se utakmice u šestoboju i posebne utakmice.
Vreme je bilo neprijatno. Želeli smo sunca, jer mnogo utakmičara nije spavalo radi mokrog ležišta i hladnoče — svaka čast i priznanje junaciima! Tačno su u šest sati nastupili dobro raspoloženi i veseli. Disciplina je bila uzorna. Isto tako članice, koje su došle iz Beograda u Košutnjak, bile su tačjie i disoiplinovane. Razdelili smo liste za utakmice i počeli.
*
Utakmice su se vršile u Košutnjaku, koji je sat i po pešačkog hoda udaljen od sredine Beograda. Tamo je železnička stanica, a tramvaji voze do Topčidera, koji je oko 10 minuta udaljen od Košutnjalca. Leži u divnoj dolinici, okrušen šumovitim brdima. Beogradjani dolaze ovamo na nedeljne
izlete. Naša priredba vršila se na športskom prostoru, koji je vrlo velik pa nam je bilo moguče napraviti taimo i tabor i ostaviti dosta, odnosno preobilno mesta za zbiralište i vežbalište. Za zajedničku prehranu bile su nameatene kuhinje i trpezarija. Na jednoj strani vežbališlta je stalna tribina za gledaoce. Taj prostor smo upotrebili, jer je bio jedini primeran i jer nismo mogli praviti velike izdatke za pripremianje vežbališta.
Prostor za utakmice nije bio pripremljen sasvimi bez mane ali sprave su bile dobre. Pri tom moram spomenuti da smo radili kao siromasi, koji ne-maju sredstava. Drugačije pri današnjem financijalnom stanju našeg Sokolstva nije bilo moguče.
Radi toga je trpela priredba. Ponovno moram spomenuti, da prostor za vežbanje nije bio kako treba ogradjen — pogreška iz koje se kod nas ne možemo izvuči; največa pogreška čitavc priredbe je bila n e d o s t a t a k dobrih redatelja. O tom ču govoriti kasnije.
Kako su utakmice lepo započele, tako su se lepo i vršile do podne. Izgledalo je da čemo svršiti do večeri. Kad smo po programu o podne pre-kinuli utakmice, najedamput se spustio silan pljusak, pri 6em je svaka vežba bila nemoguča._ Cekali smo sate i sate da nastavimo. Članstvo se sakrivalo gde je god bilo nešto krova. Sačuvalo je dobro raspoloženje, i da se samo mialo razvedrilo, odmah bismo bili nastavili. Nije bilo sudjeno. Kasno po podne nije nam ostalo nista drugo nego zakazati nastavak utakmice za sutra dan u jutro.
Za utakmičare nam je pošlo za rukom da dobijemo u gradu stan u školi (bez slame) — slabe volje smo taj dan ostavili Košutnjak.
Utakmica nam je toga narednog dana pokazala odličan materijal i utakmičare u koje smemo da polažemo najveće nade. Prevladavala su odelenja nižeg razdela ali srednji razdeo bio je odličan. U muškom srednjem razdelu videli smo utakmičara, koji su mogli slobodno nastupiti u višem razdelu. Bilo je nekoliko i takvih, koji po redu za utakmice nisu imali pristupa u srednji razdeo. To su svi oni, koji su pri poslednjoj utakmici JSS. postigli u srednjem razdelu 85 % ili više. Trinaest smo aktivnih našli i razume se brisali ih. Vežbe su bile dobro naučene, pritužbi u smislu reda za utakmice nije bilo. I muški niži razdeo takmičio se s vidljivim oduševljenjem.
Jednaku pohvalu zaslužuju sestre, koje su se potpuno dobro držale i ako su u višem razdelu uspesi bili premaleni. Kad to ne bi bile večinom. po-četnice, zamerili bi im' bili.
*
Taj dan se takmičilo i prvenstvo muških članova. Za to da smo odlučili utakmice za prvenstvo i poselmo da smo ih odlučili u takvom obliku kako se to dogodilo, imali smo naročitih razloga. Pre svega smo hteli da onoj braći utakmičarima, koji, i ako sposobni za teže vežbe, malo se trude i ne mogu da se oduševe za teže vežbe, pokažemo najteže šta možemo svladati s našim utakmičarima. Dalje smto hteli da ocenimo stalnost i istrajnost one naše brade, koja su nas do sad zastupala u inostranstvu, da iz tog izvučemo sud za buduče. Radi toga so propisali za prvenstvo tako teške vežbe.
Naš eksperimenat nije imao sreče u toliko u koliko smo se razočarali u učestvovanju.
Pa ako i priznamo da je obavezna vežba na vratilu (preči) bila preteška i recimo čak neprikladna, ipak ne možemo a da ne prigovorimo, da je uče-stvovanje u toj utakmici bilo premalo a priprava preslaba. Poznamo vež-bače, koji su se, sledeči osnovne sokolske principe, morali za tu u takimle u pripravljati i u njoj učestvovati. Nisu to učinili ali je istina, da je priprava za prvenstvo bila teška zadača i velika žrtva.
Radi toga tim radije priznajemo napor onih, koji su se žrtvovali, a to su brača:
Lovšin Evgen (Ljubljana I), koji je postigao od	180	dos.	145	točaka 80-56 %
Derganc Stane (Ljubljana I) „	„	„	„	„	„	143	„	79-86	%
Primožič Josip (Ljubljana II) „	„	„	,,	„	„	134	„	74-58	%
Primožič Ciril (Beograd) „	„	„	„	»	„	131	„	73-04	%
Jeršek Pavel (Ljubljana II.) „	„	„	„	„	„	129	„	71-94	%
Poljšak Rudolf (Celje), koji je tokom utakmice istupio.
Gornji rezultati su nedovršen rezultat, koliko se od utakmice izvršilo. Pri tom manjka još skok u vis s motkom' i trčanje sa zaprekama.
Pošto utakmica nije bila izvršena i završena potpuno u smislu reda za utakmice, anulirali smo je.
Za Članice je utakmica višeg razdela vredila istodobno i kao utakmica za prvenstvo.
Tu su rezultati bili tako niški da je i ženska prvenstvena utakmica ostala bez pozitivnih rezultata.
*
Drugi dan 28. juna nastavili smo utakmice prošlog dana. Istodobno je taj dan izvršena utakmica višeg razdela.
Utakmičari toga dana več nisu bili tako tačni i ako u početku nije bilo znakova nediscipline. U pojedinaca i skupina mogla se opaziti nestrpljivost, jer su sumnjali dali če dovršiti utakmicu ili ne.
Odiriah su u početku utakmičari višeg razdela pokazali dobar materijal; njihov je nastup bio uzoran, disciplina na vrhuncu. Ali čim dalje se utak-inica produžavala nastupala je sve veča nervoznost. Konstatujem da ta nervoznost nije dolazila iz redova utakmičara, koji zaslužuju svaku pohvalu, nego iz redova gledalaca, Redari, u koliko ih je bilo, niso odgovarali svojoj dužnosti. Oko sudaca su se nakupili «o n i koji su spremali
o	d e 1 e n j a», koji se u buduče ne bi smeli pojaviti na mestu utakmice. «Sudelovanje» tih pratilaca sa sudcima postajalo je od časa do časa sve glasnije, i uzrujanje je raslo od trenutku do trenutka.
Prisiljen sam da na ovom mestu izjavim u obranu utakmičara, sudaca i sebe: Pojedinosti o torni doznao sam istom po utakmdci. Sam nišam mogao pratiti odelenja, jer sam morao pripravljati potrebno za pokuse i popodnevni nastup. Video sam izdaleka izvedbe utakmičara, što rnle je trenutno za-dovoljavalo; vežbalište sam hteo isprazniti, ali nišam imao ljudi za to; nišam iii slutio šta se šapuče i kako se utiče na suče i uznemiruje utakmjčare. Ako je to moja pogreška, uzimam je na sebe. Pritužbe u smislu reda za utakmice nišam dobio ni jedne. Nika d više se ne sme vršiti nikakva utakmica bez zbora red a ra, koji treba da bude na razpoloženju vodji utakmice i koji vr-ši ono što miu se naredi. Onih, «koji su spremali odelenja*, koji delom ne razumeju, delom su puni strasti, moraju iščeznuti. Da radi njih izgubi od svoje lepote tako lepo zasnovana utakmica to je neoprostiv greh; greh, koji je kod nas več tako dugo ukorenjen, nekoliko puta je več na skrajnje ne lep način izbio, i poslednje je vreme da ga temeljito ispravimo.
Do podne smo utakmice delom prekinuli i izvršili pokuse za popodnevni nastup. Utakmičari i utakmičarke, koji su završili utakmice otišli su u grad radi povorke, lcoja je bila priredjena na izričitu želju brače i sestara iz Beograda, u kojoj je učestvovalo oko 1000 osoba. Ostali utakmičari su za to vreme i popodne neprestano produžili, dok nije baš pred sam javni nastup završena utakmica višeg razdela.
Za utakmice C i C je bilo prijavljeno dovoljno članova ali se nisu mogle izvršiti.
Za prvo odelenje višeg razdela darovao je kralj Aleksandar kao prelaznu nagradil srebrni mač sa zlatim balčakom i dragim kamenjem, umetnički
izrađjen u stilu mačeva, kojмпд su se brača Srbi u srednjem veku borili za svoju zlatnu slobodu.
Tu prelaznu nagradu, koja se zove «Mač kralja Aleksandra* do-biče odelenje Ljubljana i čuvace je do prve iduče utakm.ice JSS. Pri narednoj utakmioi dobiće mač ono odelenje, lcoje bude prvo u višem, razdelu.
*
Po podne u pet sati bio je javni n a s t u p, koji je gledalo ogromno mnoštvo publike (do 25 hiljada). Nastup je bio preprost. Beogradska župa je uspelo nastupila s nekim tačkama dece i naraštaja; u prostim vežbama (vežbe utakmičara) nastupilo je 200 članica i 300 članova, 8 utak-mičarskih odelenja na spravama.
*
Da zaključim!
Učestvovanje na utakmicama od Strane članova i članica bilo je iznad očekivanja brojno.
Poprečni kvalitet našeg vežbovnog materijala je dobar. Sadanja srednja odelenja su garancija za dobra viša odelenja u budučnosti. To je nada sve važno. Vežbači su jezgra svega delovanja i nastojanja sokolskih društava.
I	kako ne možemo reči da je najbolji vežbači bez svake sumnje i najbolji Soko tako je isto sigurno da dobrog Sokolstva bez dobrih vežbača uopšte ne može biti. Znamo šta je zadaća u vezi sa izričito fizičkim vaspitanjem, ali i znamo dobro šta znači za opšte naše vaspitanje u svakom našem društvu po jedno odelenje sa sposobnostima za viši razdeo.
U tom pogledu moramo zabeležiti velik napredak, koji je tim znamenitiji ako pomislimo na sledeče:
Od ustanovljenja JSS. pa do danas videli smo veču telovežbenu sposobnost samo kod braće Slovenaca. U ostalim krajev ima naše zemlje je tek polagano oživljavao smisao za to. To nije bilo dobro. Hteli smo i hočemo da budemo svi jednaki da jo poprečni stupanj svih nas isti. Nečemo da su pri utakmicama prvi baš Slovenci, nečemo da nas na medjunarodnim utakmicama zastupaju samo Slovenci. Za to imamo dovoljno razloga u pogledu našeg unutrašnjeg delovanja i zastupanja prema vani. Pre svega hočemo da se sav naš sokolski narod digne na visinu sad najboljih.
U Beogradu smo videli da smo na vratima potpunog izjednačenja.
To nas mora radovati.
Naša slaba strana je ovo: U Beogradu srno imali prilike da vidimo, d a nemarno još pravog smisla za sistemlatsku organizacij u. Imamo dobra pravila, pravilnike i t. d. ali najprimitivnijeg, što znači organizacija, ne možemo ili nečemo da razumemo. T pri največoj saveznoj priredbi je društveni načelnik odgovoran vodja svojih članova, a župski načelnik svojih društava. Podela posla! To jo smisao i značenje organizacije župa i društava. Evidencija stalna i tačna, koju moraju vršiti načelnici i prednjači društava te načelnici i članovi tehniških odbora župa, p r e d u s 1 o v je discipline. U tom pogledu ne pada krivica na vežbače i vežbačice nego na pozvane tehničke organe.
Nedostaje nam takodjer smisao za ukupnost. Prvi interes je celina, tek potom društvo ili kakav drugi deo celino. Ako se u toni pogledu za-borave odgovorne vodje, onda nije čudo ako članstvo izgubi disciplinu.
Dalje: Nikakve priredbe bez dobrih reditelja.
Ako hočemo Beograd če nam biti najbolja škola za naš buduči rad. A da to hočemo svi jugoslovenski Sokoli i da ćemo nastojati svima silama da popravimo što je do sad u nas rdjavo: o tome sam tvrdo uveren. Zdravo!
Miroslav Ambrožič.
Uspehi I. medzletne tekme JSS.
Vrste članov.
Vrste, ki so označene z dvema zvezdicama**, dobe veliko diplomo, in one, ki so označene z eno zvezdico*, dobe malo diplomo.
Dose- ženo mesto	Društvo	Župa	Število doseženih točk	Odstotki
	Višji oddelek (dosegljivih 580 točk).			
*1.	Ljubljana	Ljubljana	488-25	84-18
*2.	Ljubljana I		477-25	82-28
3.	Ljubljana 11	„	360-75	62-20
4.	Župna vrsta	Kranj	337-75	58-23
	Srednji oddelek (dosegljivih 520 točk).			
**1.	Maribor	Maribor	455-75	87-64
*2.	Celje	Celje	407-25	78-32
*3.	Ljubljana II	Ljubljana	394 • —	75-77
4.	Zemun	Beograd	387-50	74-52
5.	Ljubljana	Ljubljana	383-25	73-70
6.	Gjenović, Imotski,			
	Trebinje, Mostar	Mostar	380-75	73-22
7.	Zagreb 1	Zagreb	364 • —	70- —
8.	Ptuj, Središče	Maribor	362-75	69 76
9.	Karlovac	Novo mesto	355-25	68-32
10.	Banja Luka	Banja Luka	298-25	57-36
	Nižji oddelek (dosegljivih 400 točk).			
**1.	Subotica	Novi Sad	372-75	93-19
**2.	Cetinje, Ercegnovi,			
	Imotski, Mostar	Mostar	369-75	92-44
**3.	Som bor	Novi Sad	360-25	90 06
**4.	Split	Split	358-50	89 63
**5.	St. Bečej, Gospodinački	Novi Sad	357-25	89-31
**6.	Ljubljana I	Ljubljana	357 ■ —	89-25
**7_	Celje	Celje	353-25	88-31
**8.	Cerknica, Vrhnika	Ljubljana	348-25	87-06
**9.	Vršac	Veliki Bečkerek	347-25	86-81
«40.	Šabac	Beograd	344-50	86-13
«41.	Šoštanj	Celje	341-25	85-31
*12.	Zemun (Rankov)	Beograd	338-25	84-56
*13.	Zemun (Delič)	„	337-75	84-44
*14.	Novi Sad	Novi Sad	337-50	84-38
*15.	Bela Crkva (Nikitin)	Veliki Bečkerek	329-25	82-31
*16.	Veliki Bečkcrck	n n	328-50	82 13
*17.	Gospič, Sušak,			
	Kraljeviča	Rijeka	326-50	81-63
*18.	Pančevo, Beograd			
	(matica)	Beograd	326-—	81-50
*19.	Zemun, Beograd	n		
	(matica)		321-75	80-44
*20.	Beograd	Beograd	321-25	80-31
Dose-		Župa	Število	
ženo mesto	Društvo		doseženih točk	°/o
—						 ~
*21.	Ptuj	Maribor	320-50	80-13
*22.	Bela Crkva (Karnjejev)	Veliki Bečkerek	317-75	79 44
*23.	Cuprija	Kragujevac	316-50	79 13
*24.	Beograd 1	Beograd	313-75	78-44
*25.	Požega	Osijek	312 —	78--
*26.	Novo mesto	Novo mesto	308■75	77-19
*27.	Gračanica, Tuzla,	Tuzla		
	Lukavac		308-25	77-06
*28.	St. Bečej, Mol	Novi Sad	307-25	76-81
*29.	Sokol 1 Zagreb (Ruski odsek)	Zagreb	302-75	75-69
*30.	Donji Miholjac	Osijek	300•25	75-06
	Varaždin	Maribor	300-25	75-06
31.	Karlovac	Novo mesto	298-75	74-69
32.	St. Pazova	Beograd	296-25	74-06
33.	Valpovo	Osijek	295 —	73-75
34	Banja Luka	j Banja Luka	293-75	73-44
35.	Zemun (Radivojevič)	Beograd	293 • —	73-25
36.	Beograd I	.	291-25	72-81
37.	Nova Gradiška	Zagreb	282-25	70-56
Člani posamezniki.
Posamezniki, ki so označeni z dvema zvezdicama**, dobe veliko diplomo, oni, ki so označeni z eno zvezdico*, dobe malo diplomo.
			Število
1 m e	Društvo	Župa	dose- ženih točk
Višji oddelek (dosegljivih 100 lotk).
**1.	Sršen Srečko	Ljubljana	Ljubljana	93- —	93" —
**2.	Žilič Stane			91-75	91 -75
	Orel Vlado	„	n	86-50	86-50
**4	Zupan Oton	Ljubljana I		85-75	85-75
**5.	Porenta Ivan		и	85 25	85-25
*6.	Kerne Stane		w	84-25	84-25
*7.	Lovšin Evgen	N <	»	81-50	81-50
*8.	Košnik Milan	Kranj	Kranj	81-50	81-50
*9.	Ciotti Drago	Sušak	Rijeka	80-75	80-75
*10.	Kavčič Kajetan	Ljubljana	Ljubljana	80-25	80-25
*11.	Lubej Lojze	Ljubljana I	»	80- —	80- —
*12.	Derganc Stane	„	ti	79-75	79-75
*13.	Poljšak Rudolf	Celje	Celje	79-25	79-25
*14.	Ban Rafael	Sušak	Rijeka	79-—	79--
*15.	Gregorka Boris	Ljubljana	Ljubljana	78- —	78' —
	Vrhovec Alojz	■>			
Dose- ženo mesto	I m e	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	°/ /o
*16.	Pehani Gojmir	Ljubljana	Ljubljana	77-50	77-50
*17.	Buh Anton	Jesenice	Kranj	76'75	76-75
18.	Primožič Josip	Ljubljana 11	Ljubljana	73-50	73-50
19.	Žabjak Josip	Ljubljana 1	„	73-25	73-25
20.	Jeršek Pavic	Ljubljana 11	n	68 75	68-75
21.	Ravhekar Avgust	Jesenice	Kranj	67- —	67--
22.	Jeras Josip	Ljubljana 11	Ljubljana	66-25	66-25
23.	Colič Petar	Mostar	Mostar	63-50	63-50
24.	Sturm Tine	Ljubljana II	Ljubljana	62--	62--
25.	Stanič Ciril	n	„	60 50	60-50
26.	Zubac Jovo	Mostar	Mostar	57-75	57-75
27.	Primožič Ciril	Beograd (matica)	Beograd	56-75	56-75
28.	Han Tomislav	Karlovac	Novo mesto	56-50	56-50
29.	Vuksan Borivoj	Zagreb 1	Zagreb	52 50	52 50
30.	Blaškovič Branko	Karlovac	Karlovac	51-50	51-50
31.	Luznar Polde	Javornik	Kranj	51'-	51--
32.	Vujkovič Blaško	Zagreb I	Zagreb	50- —	50- —
33.	Baraga Pavel	Jesenice	Kranj	49- —	49- —
34.	Pristov Janko	„	»	48-50	48-50
35.	Kovačič Franc	Ljubljana II	Ljubljana	44-50	44-50
36.	Pavčič Josip	„	,	33-75	33-75
37.	Rihtar Vladimir	Jesenice	Kranj	30-75	30-75
	Srednji oddelek (dosegljivih 90 točk.)				
**1.	Splichal Jože	Novo mesto	Novo mesto	85 —	94 44
**2.	Splichal Pavel	» и	n n	83-75	93-05
**3.	Ojsterc Ivan	Maribor	Maribor	83- —	92 22
**4.	Lapajne Stanko	„	„	82.50	91-67
**5.	Hrlberski Zvonko	Zagreb I	Zagreb	80-25	89-17
**6.	Trček Ludvik	Ljubljana I	Ljubljana	80--	88 ■ 89
**7	Šuica Stevo	Zemun	Beograd	79-75	88-61
**8.	Fempl Stanimir	„	n	79-25	88 06
	Pavelka Karol	Ptuj	Maribor		
	Božič Žarko	St. Bečej	Novi Sad		
**9.	Murn Rudolf	Novo mesto	Novo mesto	78-50	87 22
	Pureber Emil	„ „	v n		
**10.	Bračko Franjo	Maribor	Maribor	78-25	86.94
**11.	Čelhar Ivo		n	78- —	86-67
**12.	Kovač Franc	Gjenovič	Mostar	77-50	86-11
**13.	Oblišar Hinko	Celje	Celje	77-25	85-83
	Vukičevič Pavle	Beograd 1	Beograd		
**14.	Žigon Štefan	Ljubljana	Ljubljana	76 75	85 28
**15.	Mačus Franjo	Maribor	Maribor	76-50	85--
*16.	Keber Herman	Ljubljana II	Ljubljana	76- —	84-44
	Sajvera Josip	Beograd	Beograd		
Dose-				Število			
ženo mesto	I m c	Društvo	Župa	dose- ženih		7 o	
				točk			____
*17.	Kumelj	Ljubljana 11	Ljubljana	75	50	83	«Q
	Mlakar Jakob	Radovljica	Kranj				
*18.	Krol Edo	Subotica	Novi Sad			83	06
	Ruškuc Gjorgje	Novi Sad		74	75		
*19.	Strojan Janez	Stepanja vas	Ljubljana	74	50	82	78
*20.	Mohor Jela Aparnik Stane	Kranj Celje	Kranj Celje	73	75	81	94
*21.	Čonič Petar Stefanovič Dušan	Beograd Zemun	Beograd	73	50	81	67
*22.	Česen Franc	Celje	Celje	73	25	81	39
*23.	Mali Anton	Ljubljana I	Ljubljana	73	—	81	11
*24.	Murat Zvonimir	Split	Split	71	75	79	72
*25.	Ažman Drago Stopar Jože	Kranj Maribor	Kranj Maribor	71	—	78	89
*26.	Reš Franc	Kranj	Kranj	70	75	78	61
*27.	Zlokarnik Jože	Stepanja vas	Ljubljana	70	—	77	78
*28.	Živkov Milenko	Mostar	Mostar	69	25	76	94
*29.	Kordelič Srečko	Ljubljana	Ljubljana	69	—	76	C,7
*30.	Čermelč Stanko	Zagreb 1	Zagreb	68	50	76	11
*31.	Ilič Jovan	Beograd I	Beograd	68	25	75	83
*32.	Klemenc Franc Oblišar Jože	Ljubljana I Celje	Ljubljana Celje	67	75	75	28
33.	Rako Živko	Imotski	Mostar	67	25	74	72
34.	Han Mladen	Karlovac	Novo mesto	67	—	74	44
35.	Orad Anton	Ljubljana 11	Ljubljana	66	25	73	61
	Grobelnik Riko	Celje	Celje				
36.	Kink	Ljubljana 11	Ljubljana	65	75	73	06
37.	Avsec Dušan	Ljubljana	M	65	50	72	78
38.	Grujič Miroslav	Karlovac	Novo mesto	65	25	72	50
39.	Veselko Franc Bas Kamilo	Ptuj Trebinje	Maribor Mostar	65			72	22
40.	Hajdin Nikola Vukšič Ljubomir	Karlovac Beograd	Novo mesto Beograd	64	75	71	94
41.	Keber Franc Poljanec Savo	Ljubljana I Ljubljana	Ljubljana »	63	50	70	56
42.	Bratina Smiljan Jeftimijades Milojko	Kranj Beograd	Kranj Beograd	63	25	70	'2,S
43.	Pertot Janko Podboj Ivan	Ptuj Ljubljana	Maribor Ljubljana	63	—	70	—
44.	Frank Josip Lowey Anton	Ljubljana 11 Split	M Split	62	75	69	72
45.	Bojanovič Božo	Zemun	Beograd	62	50	69	II
46.	Biderman Jože Žitnik Rudolf	Celje Stepanja vas	Celje Ljubljana	62	-	68	89
47.	Altaras Silvij	Split	Split	61	75	68	61
Dose- ženo	1 m e	Društvo	Župa	Število dose- ženih		0	'o
mesto				točk			
48.	Milovanovič Voja Oreškovič Stcpan	Zagreb I	Zagreb	61	50	68-33	
49.	Orčina Petar Žakič Mladen	Split Novi Sad	Split Novi Sad	60-75		67-50	
	Dular Ciril	Novo mesto	Novo mesto			67	22
50.	Šerer Franjo	Zemun	Beograd	60 -bO			
51.	Vittori Srečko	Središče	Maribor	60	—	66-67	
52.	Veselko Rudolf			59-50		66	11
53.	Podkov	Ljubljana 11	Ljubljana	59	—	65-56	
54.	Vucelinovič Ed.	Imotski	Mostar	58-75		65-28	
	Hočevar Stanko	Ribnica	Ljubljana				
	Ncuhold Rudolf	Karlovac	Novo mesto			64	72
55.	Ruškuc Novak	Novi Sad	Novi Sad	58-25			
	Trninič llija	Banja Luka	Banja Luka				
	Ncuhold Riko	Karlovac	Novo mesto				
56.	Pajalič Božo Šafar Slavko	Zagreb I Celje	Zagreb Celje	58	“““	64	44
57.	Gjorgjevič Sveto	Banja Luka	Banja Luka	57	50	63	89
58.	Jarc Berti Lavrič Josip	Ljubljana	Ljubljana	57	—	63	33
59.	Soič Bogasič	Imotski	Mostar	56	50	62	78
60.	Navračič Ivo	Novo mesto	Novo mesto	56	25	62	50
61.	Puhalo Milan	Banja Luka	Banja Luka	56	—	62	22
62.	Plevnik Zvonko	Virovitica	Bjelovar	55	25	61	39
63.	Nikolič Aleks.	Beograd I	Beograd	55	—	61	11
64.	Jerančič Lovro	Stepanja vas	Ljubljana	54		60	
	Pajič Vojislav	Beograd I	Beograd				
65.	Ivesa Josip	Virovitica	Bjelovar	53	25	59	17
66.	Perko-Ratkovič Nikola	Virovitica	»	53	-	58	89
67.	Debeljak Ivan	Ribnica	Ljubljana	52		57	78
	Kadijevič Petar	Mostar	Mostar				
68.	Česen Ivan Hakcnberg Josip	Ljubljana I Virovitica	Ljubljana Bjelovar	51	75	57	50
69.	Lončar Nikola Toplak Lojze	Zagreb I Ptuj	Zagreb Maribor	50	75	56	39
70.	Šuster Franjo	Banja Luka	Banja Luka	49	50	55	—
71.	Cvijetič Svetislav	» »	» !>	49	25	54	72
72.	Andrejevič Kosta	Beograd	Beograd	48	75	54	17
73.	Ercegovič Ante	Split	Split	48	—	53	33
74.	Zore Franc	Stepanja vas	Ljubljana	44	—'	48	89
75.	Djukič Milan	Zemun	Beograd	43	25	48	06
76.	Šebor Franjo	Banja Luka	Banja Luka	38	—	42	22
Dose-				Število	
ženo mesto	I m e	Društvo	Župa	dose- ženih	
				točk	_
	Nižji oddelek (dosegljivih 70 lotk.)				
**1.	Maksimovič Milenko	Beograd	Beograd	68-50	97-86
**2.	Rakič Žarko Žic Franjo	Subotica Cetinje	Novi Sad Mostar	68--	97-14
**3.	Pilič Dušan	Subotica	Novi Sad	67-50	96-43
**4_	Rak Milko	Ljubljana 1	Ljubljana	66-75	95-36
«5.	Ruškuc Veselin	St. Bečej	Novi Sad	66-50	95--
	Vrba Josip	Subotica	» »		
**6.	Pilič Miloš	.		66-25	94-64
**7.	Spernjak Bogdan	Vršac	Veliki Bečkerek	66' —	94-29
«8.	Benkovič Josip	Ercegnovi	Mostar	65-75	93-93
	Skočir Bogomil	Celje	Celje		
**9.	Štemberger Drago	Ljubljana I	Ljubljana	65-50	93-57
**10.	Puin Milan	Sombor	Novi Sad	65-25	93-21
**11.	fCristen Jože	Cerknica	Ljubljana	65--	92-86
**12.	Gospodinački Dušan	St. Bečej	Novi Sad	64-25	91-79
	Zahrastnik Ivan Jurkovič Jovo	Radeče Ptuj	Celje Maribor		
**13.	Markolin Ivo Reuter Ivan	Varaždin Brod	Osijek	64--	91-43
**14.	Aleksič Svanimir Ljujič Petar	Beograd I Čačak	Beograd Kragujevac	63-75	91-07
**15.	Plavšič Vojislav Belič Vojin Fuchs Beno Lubin Josip Mihelič Stanislav	Sombor St. Bečej Šoštanj Split Vrhnika	Novi Sad Novi Sad Celje Split Ljubljana	63-50	90-71
**16.	Petrovič Paja Plavšič Miroslav Rako Slavko Tajnik Joža Žarkovič Branko Šilič Marko	Stara Pazova Šabac Imotski Kranj Šabac Novi Sad	Beograd Mostar Kranj Beograd Novi Sad	63-25	90-36
**17.	Šostar Dragutin Volk Miško	Šoštanj	Celje	63--	90--
**18.	Mibajlovič Boro Nikolič Miloš	Mostar Pančevo	Mostar Beograd	62-75	89-64
**19.	Marakovič Ivan Jerkov Miroslav	Zemun Novi Sad	Novi Sad	62-50	89-29
**20.	Klisura Ivo Rožič Srečko	Ercegnovi Ljubljana I	Mostar Ljubljana	62-25	88-93
Dose- ženo mesto	I m c	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	0/ /o
**21.	Dofek Viljem Klisura Andro Ranok Ivan Vrcan Juraj	Celje Ercegnovi Veliki Bečkerek Split	Celje Mostar Veliki Bečkerek Split	62,—	88-57
**22.	Grkinič Nikola Hamm Ardin Mikič Jože Urbančlk A.	Sušak Valpovo Ljubljana I Ćuprija	Rijeka Osijek Ljubljana Kragujevac	61-75	88-21
**23.	Jovič Dušan Katavič Juraj Milašinovič Živojin Milojevič Stevo Popovič Jovan Rauhner Alcksija Šušujevič Momčilo	Subotica Split Sombor Nova Gradiška Ljubljana Zemun Šabac	Novi Sad Split Novi Sad Zagreb Ljubljana Beograd »	61-50	87-86
**24.	Božič Danilo Ilič Djordje Marjanovič Pajo Šopalovič Predrag Stepaiiov Djoka Vilfan Emil	St. Bečej Novi Sad Pančevo Šabac Subotica Ljubljana I	Novi Sad n n Beograd Novi Sad Ljubljana	61-25	87-50
**25.	Amidžič Bogdan Bazelj Franc Jurjaševič Fran Karujejev Pctar Stanič Simeon Vukov Milan	Banja Luka Novo mesto Celje Bela Crkva Subotica Veliki Bečkerck	Banja Luka Novo mesto Celje Veliki Bečkerek Novi Sad Veliki Bečkerek	61- —	87-14
**26.	Btidisavljevič Petar	Sušak	Rijeka	60-75	86-79
**27.	Krstekonič Ljubomir Licardo Vido Nikolič Živojin Nikltin Georgije Njegovan Vlado Stanič Žarko Svet Ivo Šobar Franc	Subotica Pančevo Bela Crkva Karlovac Sombor Šoštanj Toplice	Novi Sad n n Beograd Veliki Bečkerek Novo mesto Novi Sad Celje Novo mesto	60-50	86-43
**28.	Avramovič Vojislav Grabovac Tihomir Kapamadžin Dušan Mandrino Slavko Movh Anton	Vršac Sinj St. Bečej Pančevo Šoštanj ;	Veliki Bečkerck Split Novi Sad Beograd Celje	60-25	86-07
Dose- ženo mesto	1 m e	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	%
**29.	Bogner Josip Galijan Franjo Jekoš Vinko Mitič Milan Lene Oskar	Zemun Beograd I Boštanj Čača k Zemun	Beograd Zagreb Kragujevac Beograd	60- —	85-71
**30.	Joksimovič Radomir Kojo Ljubo	Vršac Mostar	Veliki Bečkerek Mostar	59-75	85-36
**31.	Bojič Vojislav Jerkovič Toma Mikačič Ivo Popovič Dojan Saje Baldo Selevšek Fran Strmšek Slavko	Šabac Sombor Split Sombor Novo mesto Radeče Celje	Beograd Novi Sad Split Novi Sad Novo mesto Celje	59-50	85'-
*32.	Delič Vukašin Presečnik Polde Janjič Aleksander	Zemun Šoštanj Vršac	Beograd Celje Veliki Bečkerek	59-25	84-64
*33.	Djukič Petar Gruič Djoka Štempihar Juro Vukotič Emil Živkovič Dušan	Vršac Novi Sad Celje Brod Zemun	Veliki Bečkerek Novi Sad Celje Osijek Beograd	59 —	84-29
*34.	Černelč Božo Despotovič Jovan Horvat Aleksander	Maribor D. Miholjac Bela Crkva	Maribor Osijek Veliki Bečkerek	58-75	83-93
*35.	Blum Josip Čavrag Mišo Kostantivič Nikolič Petar Pogačnik Janko Šuica Sava Švestka Josip Vugrin Albin	Požega Banja Luka Čača k Vršac Celje Zemun Čuprija Karlovac	Osijek Banja Luka Kragujevac Veliki Bečkerek Celje Beograd Kragujevac Novo mesto	58-50	83-57
*36.	Jelovac Mirko Krivič Petar Lahovsky Radivoj Rak Drago	Zemun Split D. Miholjac Ljubljana I	Beograd Split Osijek Ljubljana	58-25	83-21
*37.	Dabič Janko Miloševič Danilo Simeonovlč Drag. Slapšak Josip	St. Bečej Sinj Čačak Boštanj	Novi Sad Split Kragujevac Zagreb	58--	82-26
Dose- ženo mesto	I m e	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	o/ /0
*38.	Harmcl Ivo Jakomini Leopold Jovanovič Dušan Kankelj Josip Koncilja Jakob Majaron Ludvik Supln Ante	Cerknica Vrhnika Beograd I Zemun Novo mesto Celje Split	Ljubljana » Beograd n Novo mesto Celje Split	57-75	82-50
•39.	Pavlica Mladen Spasojevič Joca Ukmar Franjo Vojnov Sergije	Zemun Subotica Maribor Bela Crkva	Beograd Novi Sad Maribor Veliki Bečkerek	57-50	82-14
*40.	Rževski Nikola	Zemun	Beograd	57-25	81-79
*41.	Boremovlč Arseni Olgja Dimitrije Rašeta Petar Vozelj Josip Weiss Dragutin	Gračanica Vršac Subotica Brežice Djakovo	Tuzla Veliki Bečkerek Novi Sad Zagreb Osijek	57--	81-43
*42.	Derkačev Evgenije Jovanovič Branko Rapaič Jovo	Zemun Veliki Bečkerek Sušak	Beograd Veliki Bečkerek Rijeka	56-75	81-07
*43.	Karan Dragič Kranjc Franc Murn Jože Nikolič Miloš Rankov Jovan Živkovič Bogdan	Karlovac Cerknica Ptuj Zemun	Novo mesto Ljubljana Maribor Beograd	56-50	80-71
*44.	Kralj Alfred Nikitin Dimitrij Potrč Otmar Stančič Oskar	Maribor Bela Crkva Ptuj Zemun	Maribor Veliki Bečkerek Maribor Beograd	56-25	80-36
*45.	Bujlncki Nikola Grums Dušan Pušnik Ciril Žikič Živojin	Bela Crkva Varaždin Celje Ćuprija	Veliki Bečkerek Maribor Celje Kragujevac	56- —	80- —
*46.	Stankovič Ivan Šarič Jezdo	Beograd I Banja Luka	Beograd Banja Luka	55-75	79 64
*47.	Blažičevič Edo Olgenborger S.	Požega Bela Crkva	Osijek Veliki Bečkerek	55-50 55-50	79-29 79-29
*48.	Blažič Edvard	Ljubljana I	Ljubljana	55-25	78-93
Dose- ženo mesto	I m c	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	%
	Oajič Nenad	Beograd	Beograd	55- —	78-57
*49.	Grigarov	Zagreb I	Zagreb	55- —	78-57
	Hopin Mihajlo	Zemun	Beograd	55--	78-57
	Curčić Nikola	St. Bcčej	Novi Sad		
*50.	Karničnik Ivan	Maribor	Maribor	54-75	78-21
	Lojk Stanko	Novo mesto	Novo mesto		
	Radivojević Jovan	Vršac	Veliki Bečkerek		
	Jankovič Dragomir	Beograd	Beograd		
*51.	Jankovič Josip	Požega	Osijek	54-50	77-86
	Lah France	Ptuj	Maribor		
	Rudič Stevo	Karlovac	Novo mesto		
*52.	Florcnski Nikola	Zemun	Beograd	54-25	77-50
*53.	Djurič Leonid	Bela Crkva	Veliki Bečkerek	54- —	77-14
	Mravak Zdravko	Požega	Osijek		
	Desaty Ferdo	Valpovo	n		
	Henigman Karl	Toplice	Novo mesto		
	Stjepanovič Zdravko	Tuzla	T uzla	53-75	76-79
Ji.	Stojsavljevič Milovan	Gospič	Rijeka		
	Šarič Ferdo	Banja Luka	Banja Luka		
	Zgonc Anton	Cerknica	Ljubljana		
	Jevtič Milorad	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek		
	Rašeta	Ogulin	Rijeka		
*55.	Kukurin Milan	Brod	Osijek	53-50	76-43
	Marovt Stanko	Maribor	Maribor		
	Naraks Bogomir	Žalec	Celje		
	Bicbert Josip	Valpovo	Osijek	53-25	76-07
JU.	Wudler Boris	Žalec	Celje		
*57.	Vicinski Boris	Bela Crkva	Veliki Bečkerek	53- —	75-71
	Garati Milorad	Veliki Bečkerek	» n		
	Coufal Josip	Ćuprija	Kragujevac		
	Dešič Makso	Tuzla	Tuzla		
	Kiš Šimo	Pazova	Beograd		
	Kozina Pavel	Ljubljana	Ljubljana		
*58.	Lansberg Dimitrije	Zemun	Beograd	52-75	75-36
	Lukacs Ljudevit	n	„		
	Lukič Djura	Požega	Osijek		
	Mulabedirovič Abd.	Gračanica	Tuzla		
	Radovanovič Aleks.	Zemun	Beograd		
	Šarčevič Franjo	D. Miholjac	Osijek		
.	Bešlagič Salko	Tuzla	Tuzla		
*59.	Kovačevič Slavko	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	52-50	75- —
	Manojlovič Dorde	Stara Pazova	Beograd		
	Savčič Dušan	Beograd	„		
Dose- ženo	I m e	Društvo	Župa	Število dose- ženih	10
mesto				točk	
60.	Rađivojević Đorđe Derenčin Franjo Josifovič Živorad	Zemun Maribor Beograd	Beograd Maribor Beograd	52 25	74 64
61.	Koren Stanislav Plazzeriano Hrvoj Ristič Vičentije	Radeče Varaždin Šabac	Celje Maribor Beograd	52--	74 29
62.	Janič Vojislav Šarič Miroslav Jakšič Milan Kocmut Rudolf	Nova Gradiška Sinj Beograd I Ptuj	Zagreb Split Beograd Maribor	51-75	73-93
63.	Kosanov Zdravko Trninič Mirka Uzunov Stanislav Cvar Andrej Nikolič Mihajlo	St. Bečej Nova Gradiška Zagreb I Ljubljana Beograd 1	Novi Sad Zagreb Ljubljana Beograd	51 50	73-57
64.	Sljusarensko	Zagreb I	Zagreb	51'25	73-21
	Šer Slobodan Schiesel Viktor Nenediklov Petar Babdček Josip Mirosavljevič Mita	Zemun D. Miholjac Zagreb I Split St. Bečej	Beograd Osijek Zagreb Split Novi Sad		
65.	Sarkiz Bek. Živkov Šime Žukov Pavel Lazarevič .Milan	Zagreb 1 St. Bečej Zagreb I Beograd 1	Zagreb Novi Sad Zagreb Beograd	51- —	72-86
66.	Skocajič Zlatibor Šketa Martin Košir Stanko	Bela Crkva Žalec Novo mesto	Veliki Bečkerek Celje Novo mesto	50-50	72-14
67.	Nikolič Siniša Platnik Drag. Zlokar Stjepan Božič Maksim Djukalovič Nikola Grubački Vojin	Beograd 1 Brod Valpovo St. Bečej Beograd Veliki Bečkerek	Beograd Osijek Novi Sad Beograd Veliki Bečkerek	50 25	71-79
68.	Kovačič Julij Latič Mateja Tomič Gojko Vezmar Jovan	Varaždin Beograd n Zemun	Maribor Beograd	50 -	71-43
69.	Žagar Ignac	Ptuj	Maribor	49-75	71-07
70.	Amidžič Danilo Plener Aleksander	Banja Luka Beograd 1	Banja Luka Beograd	49-50	70-71
71.	Bourek Josip	Požega	Osijek	49-25	70-36
	Šedy Pero	Dolnji Milioljac	»		
Dose-				Število	%
ženo mesto	I m e	Društvo	Župa	dose- ženih točk	
72.	Verfl Josip	Cuprija	Kragujevac	48-75	69 64
73.	Despot Stevan	Stara Pazova	Beograd	48-50	69-29
	Jovanovič Pavle	Vršac	Veliki Bečkerek		
74.	Pivin Nikola Sovilj Živojin	Bela Crkva Beograd I	Beograd	48 —	68-57
75.	Zeljkovič Sveto	Banja Luka	Banja Luka	47-75	68-21
76.	Airanič Pavao	Valpovo	Osijek	47-50	67-86
	Plavšič Aleksander	Beograd	Beograd		
77.	Ulirik Mišo	Stara Pazova	Beograd	47 —	67-14
	Matič Momir	St. Bečcj	Novi Sad		66-79
78.	Slejška Veselinovič Miloslav Alajbegovič Hamdo	Cuprija Novi Sad Tuzla	Kragujevac Novi Sad Tuzla	46-75	
79.	Jovanovič Petar	Zemun	Beograd	46-50	66 ’ 43
	Novakovič Dušan Vorgič Lazar Horvat Dimitrije	Nova Gradiška St. Bečej Zemun	Zagreb Novi Sad Beograd		
80.	Ružič Ivan	Sušak	Rijeka	46-25	66-07
	Vilič Miladin Vokač Rudolf	Novi Sad Cuprija	Novi Sad Kragujevac		
	Jazbec Štefko	Šoštanj	Celje	46 —	65-71
81.	Pokeljšek Ivan	Žalec	n	46 —	65" 71
82.	Karagireb Pavle	Bela Crkva	Veliki Bečkerek	45-75	65 36
	Vojtehovsky Milan	Varaždin	Maribor	45-75	65-36
83.	Senkijevič S.	Bela Crkva	Veliki Bečkerek	45-50	65 —
84.	Krežič Nikola Bračcvac Stjepau	Nova Gradiška Valpovo	Zagreb Osijek	45-25	64-64
85.	Čeleda Drago	Virovitica	Bjelovar	45 —	64-29
	Hegeduševič Ivan	Djakovo	Osijek		
	Zadravec Dura	Beograd I	Beograd		63-57
86.	Kraziger Ivan	Virovitica	Bjelovar	44-50	
87.	Glassner Drag.	Dolnji Miholjac	Osijek	44-25	63-21
88.	Korunsovac Vukašin	Daruvar	Bjelovar	44- —	62 86
89.	Orlov Vladimir	Zagreb 1	Zagreb	43 - 75	62-50
90.	Dobroslovački Miloš	St. Bečej	Novi Sad	43-50	62' 14
91.	Jarc Andrej	Novo mesto	Novo mesto	43 —	61 43
92.	Jurman Ervin	Karlovac	n n	42-75	61 -07
93.	Rac Stjepan	Djakovo	Osijek	42 —	60—
94.	Stiplovšek Duro Marjan Lucjan	Varaždin Ribnica	Maribor Ljubljana	41-75	59-64
95.	Popovič Dragoljub Šantič Ilija	Daruvar Stara Pazova	Bjelovar Beograd	59 29	41 • 50
Dose- ženo mesto	I m e	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	o/ /o
96.	Oražem France	Ribnica	Ljubljana	39-25	56 07
97.	Jungić Sveto	Banja Luka	Banja Luka	39- —	55-71
98.	Šarkezi Josip	Stara Pazova	Beograd	38-75	55-36
99.	Kanurski Đuro	Karlovac	Novo mesto	38-50	55--
100.	Ehrlich Aleksander	Dolnji Miholjac	Osijek	36 50	52-14
101.	Gombar Janko	Beograd 1	Beograd	35-75	51 07
102.	Predojević Milan	Nova Gradiška	Zagreb	35 50	50 71
103.	Zrelec Emil	Banja Luka	Banja Luka	34-25	48-93
104.	Barancov Mih.	Bela Crkva	Veliki Bečkerek	33-75	48-21
105.	Delič Ivan	Sinj	Split	33-25	47-50
106.	Bučar Anton	Toplice	Novo mesto	31-50	45'-
107.	Arko Anton	Ribnica	Ljubljana	31- —	44-29
108.	Beciivič Dušan	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	29- —	41-43
Vrste članic.
Vrste, ki so1 označene z zvezdico*, dobe malo diplomo.
Dose- ženo mesto	Društvo	Župa	Število doseženih točk	°/ 10
	Višji oddelek (dosegljivih 460 točk).			
1.	Ljubljana 1	Ljubljana	262-25	57-01
2.	Ljubljana		261 • —	56-73
3.	Ljubljana II		236•25	51-35
	Srednji oddelek (dosegljivih 460 točk).			
1*	Novo mesto	Novo mesto	350-25	76-14
2.	Celje	Celje	340 •—	73-91
3.	Maribor	Maribor	333 • —	72-33
4.	Ljubljana	Ljubljana	326-75	71-03
5.	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	318-75	69.29
6.	Novi Sad	Novi Sad- Bačka	313 -	68-14
7.	Karlovac	Novo mesto	308 •—	66-95
8.	Ljubljana I	Ljubljana	302 ■ —	65-65
9.	Beograd I	Beograd	273-75	59-51
10.	Župna vrsta	Rijeka	265-50	57-71
11.	Zemun	Beograd	250 • —	54-34
	Nižji oddelek (dosegljivih 280 točk).			
1.	Župna vrsta	Ljubljana	159-75	57-05
2.	Cuprija	Šumadijska	148-25	52-94
3.	Prijedor	Banja Luka	145-75	52 05
4.	Župna vrsta	Beograd	137-75	49-19
5.	Požega	Osijek	125- —	44-64
6.	Banja Luka	Banja Luka	115-25	41-16
7.	Tuzla	Tuzla	110-25	39-37
Dose- ženo mesto	I m c	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	%
	Članice posameznice.				
Posameznice, ki so označene z dvema zvezdicama**, dobe velUo diplomo, one, ki so ozna-					
	čene z eno	zvezdico*, dobe malo diplomo.			
	Višji oddelek (dosegljivih 80 točk).				
l.	Resnik Dana	Ljubljana	Ljubljana	57-5	71-87
2.	Podpac Marta	Ljubljana 1		56--	70 -
3.	Burger Maca	Ljubljana	„	53-75	67-18
Л	Jelen Zora	Celje	Celje	53 —	66-25
4.	Zalar Julka	Ljubljana 11	Ljubljana	53- —	66-25
5.	Sever Mina			52 75	65 93
6.	Kavčič Mimi	Ljubljana 1	„	50- —	62-50
7.	Prepeluh Cirila	,	„	49 -	61 '25
8.	Coriary Erna	Ljubljana	Ljubljana	47- —	58-75
9.	Leinfelner Anica	Ljubljana II	„	45' —	56-25
10.	Gorjanc Cilka	Ljubljana l	„	44 25	55 31
11.	Vrhove Malči	Ljubljana	„	44- —	55--
12.	Tonja Zinka	Ljubljana I	„	42 -	52 5
13.	Bari Herma	Ljubljana	„	415	51 87
14.	Pepelnak Erna	Ljubljana II	*	40 5	50 62
15.	Stare Krista	Ljubljana I	„	38-5	48-12
16.	Fatur Milka	Ljubljana	„	35'5	44-37
17.	Rebek Cirila	Celje	Celje	35-25	44-06
18.	Cotman Milka	Ljubljana	Ljubljana	34-5	43-12
19.	Fatur Olga	Ljubljana II	„	32-5	40' 62
20.	Leinfelner Tončka			29 —	36-25
21.	Pristov Ivanka	n	*	27-75	34-68
	Srednji oddelek (dosegljivih 80 točk).				
ФФ J	Karakašević Branka	Novi Sad	Novi Sad-Bačka	72- —	90—
**2.	Skok Marija	Celje	Celje	71-75	89-68
			Perič Sofija	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	70-5	88-12
**4>	Atanackovič Grozdana	Beograd I	Beograd	70--	87 50
**5.	Lhotsky Slava	Zagreb I	Zagreb	69-5	86 87
	Matjejovska Gordana	,		69-5	86-87
**6.	Pogačar Justi	Radovljica	Kranj	69 25	86-56
**7.	Matejič Dragica	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	68-5	85-62
«8.	Golčer Jožica	Maribor	Maribor	68 —	85- —
*9.	Mence Gusti	Ljubljana I	Ljubljana	67-5	84-37
*10.	Kubiček Marenka	Karlovac	Novo mesto	67- —	83 75
	Kolaček Josefina	Beograd	Beograd	66-5	83-12
	Kovačič Zdenka	Karlovac	Novo mesto	66 5	83 12
*11.	Nabergoj Stana	Maribor	Maribor	66-5	8312
	Novak Lena	Split	Split	66 • 5	83-12
	Rožanc Eta	Celje	Celje	66-5	83-12
Dose- ženo niesto	I m c	Društvo	Žu pa	Število dose- ženih točk		0/ /o
*12.	Čurčin Desa	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	66	25	82-81
*13.	Jevšček Erna	Novo mesto	Novo mesto	65	25	81-56
*14.	Štrajher Silva	Ljubljana I	Ljubljana	65	—	81 -25
*15.	Car Jelka	Zagreb I	Zagreb	64	75	80 93
*16.	Ostojič Caca	Beograd I	Beograd	64	5	80-62
*17.	Bartl Ksenija	Ljubljana	Ljubljana	64	—	80- —
	Čuček Pepca	Novo mesto	Novo mesto	64	—	80 —
*18.	Pojavnik Milka	Celje	Celje	63	25	79-06
*19.	Karba Marta	,		62	75	78 43
	Lučič Jovanka	Novi Sad	Novi Sad	62	75	78-43
*20.	Mužina Adela	Ljubljana	Ljubljana	62	25	77-81
*21.	Jugovič Heda	Zagreb I	Zagreb	61	5	76-87
*22.	Šega Nada	Jesenice	Kranj	61	—	76-25
23.	Petrovič Sofija	Beograd I	Beograd	59	5	74.37
	Sagmeister Mara	Sušak	Rijeka	59	5	74 37
	Drašler Padva	Novo mesto	Novo mesto	59	—	73-75
24.	Lučič Jelica	Novi Sad	Novi Sad	59	—	73-75
	Pavčnik Mara	Ljubljana I	Ljubljana	59	—	73-75
25.	Jurak Jelka	Tuzla	Tuzla	58	5	73 22
26.	Selič Anka	Beograd I	Beograd	58	25	72 81
27.	Murn Iva	Novo mesto	Novo mesto	57	75	72-18
28.	Gjud Pavla	Ljubljana	Ljubljana	57	5	71-87
	Kos Marija	Maribor	Maribor	57	5	71-87
	Belkin Ljuba	Zemun	Beograd	57	25	71-56
29.	Lojk Milka	Novo mesto	Novo mesto	57	25	71-56
	Kosovac Jelica	Novi Sad	Novi Sad	57	25	71-56
	Vesela Jarmila	Beograd	Beograd	57	25	71 56
	Ciotti Zora	Sušak	Rijeka	56	5	75 62
30.	Lojk Mimi	Novo mesto	Novo mesto	56	5	70 62
	Rakič Nana	Zemun	„	56	5	70-62
31.	Štraus Milka	Maribor	Maribor	54	5	68 12
32.	Benčina Irma	Ljubljana	Ljubljana	54	—	675
33.	Nadjvinski Katica	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	53	—	66 15
34.	Benkoč Ida	Celje	Celje	52	75	65 93
	Petrovič Julka	Karlovac	Novo mesto	52	75	65 93
35.	Bonačič Neva	Split	Split	52	5	65 62
	Vucelič Smilja	Karlovac	Novo mesto	52	5	65-62
36.	Orlič Zora	Zemun	Beograd	52	—	65 —
	Šentjurc Angela	Ptuj	Maribor	52	—	65--
37.	Šarič Zora	Split	Split	50	5	63-12
38.	Svetina Melita	Ljubljana	Ljubljana	50	25	62 81
39.	Popovič Ljubica	Karlovac	Novo mesto	49	75	62-18
Dose- ženo mesto	I m e	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk		%
40.	Klepec Minka	Ljubljana 1	Ljubljana	49			61 '25
41.	Kefurt Mery	Split	Split	47	75	59-48
42.	Nerat Sonja	Ljubljana I	Ljubljana	47	5	59-87
43.	Boškovič Zlatija	Beograd I	Beograd	47	25	59-06
Л Л	Grosman Marija	Kastav	Rijcka	46	25	57-81
44.	Rakić Vasiljka	Novi Sad	Novi Sad	46	25	57-81
45.	Krulc Pavla	Celje	Celje	46	—	57-5
46.	Vesić Mici	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	44	75	55-93
	Kern Ružiča	Zagreb I	Zagreb	44	5	55-62
Л1	Podbršček Pepina	Ljubljana	Ljubljana	44	5	55'62
4/.	Rubeža Milojka	Kastav	Rijeka	44	5	55 '62
	Skorlć Ruža	Split	Split	44	5	55 "62
48.	Bratina Milvana	Kranj	Kranj	43	75	54-68
49.	Momirski Radojka	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	43	5	54-37
	Simonovič Vera	Zemun	Beograd	43	—	53-75
50.	Šega Božena	Jesenice	Kranj	43	—	53-75
51.	Benčina Olga	Maribor	Maribor	42	25	52-81
52.	Blumenau Nada	Ptuj	n	42	—	52 5
53.	Janšič Angelina	Veliki Bečkerek	Veliki Bečkerek	41	—	51-25
54.	Vrabič Pavla	Celje	Celje	40	5	50 31
55.	Petrovič Dana	Karlovac	Novo mesto	39	75	49-68
56.	Jelen Marija	Celje	Celje	39	5	49-37
57.	Lazarevič Anastazija	Beograd 1	Beograd	39	25	49-46
58.	Meršol Draga	Novo mesto	Novo mesto	39	—	48-75
59.	Albaneže Jelica	Sušak	Rijeka	38	5	48 12
60.	Šepič Gabra			37	75	47-18
61.	Drenovac Katica	Novi Sad	Novi Sad	34	5	43-12-
62.	Jordan Hcrma	Ljubljana I	Ljubljana	33	5	41-87
63.	Logar Fani	Maribor	Maribor	32	25	40-31
64.	Bozna Mara	Zemun	Beograd	32	—	40 —
65.	Spaček Katica			30	5	38 12
66.	Arač Margarita	”	•	27	5	34 37
	Nižji oddelek (dosegljivih 50 točk).					
**l.	Savič Marija	Gospič	Rijeka	43	—	86" —
*2.	Andrijašev Ljubica	St. Bcčej	Novi Sad	39	—	78 —
*3.	Božič Milka	St. Bečej	„	38	75	77 5
*4.	Rihter Jelena	Tuzla	Tuzla	37	5	75—
5.	Simonič Julči	Litija	Ljubljana	35	5	71 —
	Blum Ančika	Tuzla	Tuzla	34	5	69 —
6.	Vojnovič Mara	Požega	Osijek	34	5	69 —
	Frdhiich Justi	Ljubljana	Ljubljana	33	5	67 —
7.	Kratkova Tatjana	Ljubljana I		33	5	67 —
	Medič Anka	Prijedor	Banja Luka	33	5	67 —
				Število		
Dose- ženo	1 m c	Društvo	Župa	dose- ženih		o/ /o
mesto				točk		
8.	Markovič Dragica	Gospič	Rijeka	33	—	66—
9.	Bogdanovič Nevena	Vršac	Veliki Bečkerek	32	5	65- —
10.	Kazič Katica	Karlovac	Novo mesto	32	—	64' —
11.	Nedcljkovič Mileva	Čača k	Šumadijska	31	5	63- —
12.	Krajčova Ana	Ćuprija	„	31	25	62-5
13.	Tonja Sonja	Ljubljana I	Ljubljana	30	75	61 '5
	Krajnovič Danica	Prijcdor	Banja Luka	30	5	61- —
14.	Miloševič Vidosava	Čačak	Šumadijska	30	5	61 —
	Živanovič Ljubica	Beograd I	Beograd	30	5	61 • —
15.	Kovačič Zora	Karlovac	Novo mesto	30	—	60' —
	de Majo Vojka	Beograd I	Beograd	30	—	60- —
16.	Trkulja Ljeposava	Prijedor	Banja Luka	29	75	595
17.	Andrijašev Bojana	St. Bečej	Novi Sad	29	5	59- —
18.	Leban Stana	Ljubljana 1	Ljubljana	29	25	58-5
19.	Adamovič Vutica	Prijedor	Banja Luka	29	—	58- —
	Obradovič Nada .	Požega	Osijek	29	—	58- —
20.	Ajsenbajser Olivija	Stara Pazova	Beograd	28	5	57- —
	Špoljarič Ana	Karlovac	Novo mesto	28	5	57- —
	Tomič Rosa	St. Bečej	Novi Sad	27	5	55- —
	Dordič Desa	Tuzla	Tuzla	27	5	55- —
21.	Jakoubkova Ruža	Ćuprija	Šumadijska	27	5	55- —
	Jovanovič Zora	Šabac	Beograd	27	5	55--
	Klun Erna	Ljubljana	Ljubljana	27	5	55- —
	Stuchly Anica	n.	»	27	5	55--
22.	Podlucka Božena	Cuprija	Šumadijska	26	25	52-5
23.	Kos Tončka	Litija	Ljubljana	26	—	52--
	Voušak Marin ela	Požega	Osijek	26	—	52- —
24.	Havlenova Marija	Cuprija	Šumadijska	25	75	51-5
25.	Botoz Radana	Prijedor	Banja Luka	25	5	51- —
	Glamočanin Nada	„	n	25	5	51- —
26.	Jakoubkova Ana	Čuprija	Šumadijska	25	—	50 • —
27.	Šašek Blaženka	Karlovac	Novo mesto	24	5	49' —
	Aranjicki Ivanka	Stara Pazova	Beograd	23	—	46- —
28.	Ogorevc Milka	Ljubljana 1	Ljubljana	23	—	46' —
	Pavasovič Savka	Beograd I	Beograd	23	—	46--
29.	Anidžič Jovanka	Banja Luka	Banja Luka	22	50	45' —
30.	Mihajlovič Vera	Šabac	Beograd	22	5	45--
31.	Vragovič Ivka	Karlovac	Novo mesto	22	—	44- —
32.	Jakoubkova Kristina	Cuprija	Šumadijska	21	25	42-5
	Čanak Persa	Prijedor	Banja Luka	21	—	42- —
33.	Kordič Marija	Banja Luka	n	21	—	42- —
	Samardžič Vuka	„	n	21	—	42--
Dose-				Število		
ženo mesto	Ime	Društvo	Župa	dose- ženih		%
				točk			-
34.	L j uboja Roza	Banja Luka	Banja Luka	20			40 —
	Samardžič Vida	*	„	20	—	40 —
35.	Jovanovič Krista	»	e	19	5	39 —
	Klič Desa	Tuzla	Tuzla	19	25	38-5
36.	Cvejanov Danica	St. Bečej	Novi Sad-Bačka	18	5	37 —
	Hajek Mara	Nova Gradiška	Zagreb	18	5	37 —
	Bela Marija	Pančevo	Beograd	17	5	35 —
37.	Marija Murat	Split	Split	17	5	35 —
	Tomič Meri	Požega	Osijek	17	5	35 —
39.	Kiferle Malči	Ljubljana	Ljubljana	16	5	33 —
40.	Plečas Branka	Gospič	Rijeka	16	—	32 —
41.	Lazič Ružiča	Nova Gradiška	Zagreb	15	25	30-5
	Bogdanovič Jovanka	» n		15	—	30 —
42.	Gombar Zuska	Stara Pazova	Beograd	15	-	30—
	Vokačeva Emilija	Cuprija	Šumadijska	15	—	30 —
	Grkovič Melanka	Požega	Osijek	14	5	29 —
43.	Ivaniš Jelka			14	5	29 —
	Škorič Nikolina	Split	Split	14	5	29 —
44.	Šimič Zora	Tuzla	Tuzla	14	25	28 5
45.	Mraz Ruža	Banja Luka	Banja Luka	14	—	28 —
46.	Markovič Jevosina	Tuzla	Tuzla	12	75	25-5
47.	Rugale Vojka	Gornji Logatec	Ljubljana	12	5	25"
48.	Jerbič Štefica	Nova Gradiška	Zagreb	12	—	24--
	Perišič Bosiljka	Split	Split	12	—	24--
49.	Dobrič Katica	Nova Gradiška	Zagreb	11	—	22 —
50.	Šebor Draga	Banja Luka	Banja Luka	10	—	20—
51.	Nikolič Slavka	Tuzla	Tuzla	8	5	17 —
52.	Šebor Anka	Banja Luka	Banja Luka	6.25		12 5
Tekme niso dokončali:
V	nižjem oddelku.
1. Kukadinović Milorad, Sombor
2. Starčević Dušan, Beograd
3. Vajdič Mile, Požega
4. Petrovič Branko, Karlovac
5. Ivančevič Ranko, Daruvar
6. Lihtineger Stanko, Žalec
Bolna odstopila:
1. Cerar, Radovljica
2. Jankovič Jovan, Nova Gradiška
	1 m c	Društvo	Župa	Število dose- ženih točk	%
Po	tekmovalnem redu (poglavje		V., točka 4.) so		bili
diskvalificirani:					
		Nižji oddelek:			
	Bareza Vjekoslav	Sinj	Split	60.25	86.07
	Kalafatič Franjo	„	„	63.75	91.07
	Kolbe Franjo	Subotica	Novi Sad	64.50	92.14
	Poteka Ivan	Brežice	Zagreb	46.50	66.43
Srednji oddelek:					
	Arsenijevič Milan	Beograd	Beograd	74.25	82.50
	Brnnčič Ivan	Stepanja vas	Ljubljana	75.50	83.89
	Horvat Ludvik	Radovljica	Kranj	71.25	79.17
	Krsmanovič Miloš	Beograd	Beograd	74.25	82.50
	Lavrač Oskar	Beograd I	„	74,—	82.22
	Naglič Berto	Maribor	Maribor	71.-	78.89
	Pirnat Karol	Ljubljana 1	Ljubljana	66.50	73.89
	Rustja Vlado	Novo mesto	Novo mesto	85.-	94.44
	Supin Vlade	Split	Split	77.50	86.11
Ustanovna skupština Slovenskega sokolskoga saveza.
Brat Adam1 Zamovski, starosta Poljskoga sokolskoga saveza, s a z i v 1 j e
ovlašten za to dne 18. augusta 1924. na našem zborovanju u Zagrebu — Ustanov n u skupštinu Slovenskoga sokolskoga saveza, koja če se vršiti u Varšavi u dane od 13. do 16. augusta ove godine.
_ Na osnovi zagrebačkoga zaključka prisustvovat če toj skupštini zastup-ftici Sokolstva Českoslovaoke, Poljske, Ruske i Jugoslavije.
Prvo zborovanje bit če 13. augusta posle podne, drugo 14. augusta pre Podne; dne 14. augusta po podne dolazak poljskih Sokola iz Amerike; 15. i 16. augusta slet. poljskoga Sokolstva.
Ofioijelni zastupnici JSS. jesu brat starosta E. Gangl i njegov namesnik orat Gjuro Paunković.
Izveštaj lekarskog odelenja JSS.
na saveznoj skupščini u Brodu 21. i 22. marta 1925.
Covječji razum znao si je stvoriti puteve, po kojima si je olakšao svoj •Jftčin života, omilio boj za opstanak, te podignuo eivilizaeiju i kulturu do današnje višine. Sve te dobrote, što ih imademo od tih dvaju faktora, iz-''lra.iu samo od čovječjeg razuma, te se imademo samo njemu zahvaliti. Jakle, kako imade svaka stvar svoje dobro i svoje zlo svojstvo, tako je ls‘o kod svih stečevina” civilizacije. Prije čovjek Slobodan, bez ikakvih sPona napram svojemu bližnjemu, kretao se je uvele u naravi, čvrstio i ucvrščivao svoje telo u boju sa divljim životinjama, u skrbi za svoj opstanak. 1111 je više prodirala civilizacija, čim se je više širila kultura, tim se suzivala osobna sloboda pojedinaca u korist celine, tim manje je u° briga za namirnice života i za hranu. Podigli su mu se stanovi za
prenočivanje, gde je bio siguran pred neprijateljima; svakdanju hranu što je prije lovio po šumama, počeo je pridobivati svojim zanatom, svojim razumom. Duševni se je njegov obzor širio, a trpelo je kod toga telo. Skrb za njegovanje tela je pala, čvrstoča zdravlja se umanjivala. Čovek je telesno propadao a bolesti — prije tako malo poznate — počele su ha-račiti, te zahtevale svoje žrtve. Več stari narodi — pogledajmo samo na Grke i Rimljane — uvideli su slabi deo života civiliziranog čoveka, upo-znali su da takoder telo postavlja svoje stalne zadače, da je treba i telo gojiti u učvrščivati, hočemo li da imamo zdravu dušu i da dademo zahievani tribut telu telovežbom i igrama. Uvideli su da je rečenica: «Mens sana in corpore sano» (Zdrav duh u zdravu telu) pravilna, pa su se povratili k naravi, a da kod toga ne bi ni najmanje okrnjili svoju kulturu. Postali su jak narod zdravih, čvrstih ljudi u duševnom i telesnom svojstvu. Kasnije su počeli zanemarivati svoje telo, pa je sledila također propast tih isto-rijskih naroda. Srednji vek, vek tmine, najbolje nam kaže slab upliv za-nemarena tela. Onda kad je bilo njegovanje tela, dapače i kupanje tela -* greh, nije se mogla duša razviti u bolesnu, slabu umezimljenu telu. Ne smemo se čuditi ako su uzbuktjele strasti u čovečjoj duši, ako je trium-firala razuzdanost i strast, razumemo inkviziciju, neprestane vojske, epidemije koje su uništavale cele pokrajine. Harmonije duše i tela je nastalo, telo je oslabilo, a strasti duše su nadvladale, te zapovedale nad čovečanstvoni slobodno i bez zapreka. Ponovno se je našao apostol Rousseau, koji je uvideo, da je napredak čovečanstva moguč samo u najužoj harmoniji duše s telom, pa mu je pokazao put natrag k naravi, k njegovanju tela. Njegov je glas bio posvema naravan i utemeljen. Slabašna su se telesa morala ponovno ozdraviti i učvrstiti, ako se je htelo umiriti i ukrotiti razuzdane strasti duše. Trebalo je zdravo telo, da se uzmogne učvrstiti i ojačiti volju duše. Samo njegovanjem tela njeguju se s uspehom dobre sposobnosti razuma, a duša može samo na taj način čeznuti za dobrim, što je uvek bliže savršenosti. Na tim principima bazira talcođer ideja JSS. Harmonično usavršivanje i vežbanje duha s telom neka nam uvek ostane cilj našeg delovanja, nek nas vodi k delu, što nam ga je pokazao naš prvoborilac Tyrš-Uzgojiti zdrav narod, koji če se razvijati i procvetati te koji če znati braniti svoju slobodu i svoju državu, nek bude naša prva zadača. Toj zadači neka svaki pojedinac posveti svoje moči po svojem najboljem znanju i sposobnosti-Sve klase naroda neka sudeluju kod ustvaranja tog cilja, nek ispunjuju sistem, te time olakšaju delo dosadašnjim trudbenicima. Sporazumnim bratskim delom svih slojeva približat čemo se lakše, te brže doseči uspehe, što si ih želimo. Tehničkom odboru, vežbačima samim je več odavna ne-dostajala zdravstvena klasa ne samo kod nezgoda, več i kod samog vež-banja. Opažanjem su došli do zaključka, da u pojedinim slučajevima ne postignu takve uspehe, kako su si ih umislili; dogodilo se, da je vežbač morao zapustiti telovežbu jer ga je kakvi telesni organ izdao. Došli su do spoznanja, da je preka potreba upoznati ustrojstvo tela, da se uzmogne svakom pojedinom postaviti svojstvene zadače i vežbe, koje ne prekoračuju njegove moči. Sistematična telovežba koja mora biti odmerena po sposobnosti svakog vežbača, nek bude od sada prvi zahtev JSS. Usled toga nestat če svih greški, koje su nastale kod vežbača slaba tela, neče se više gajiti greške na srcu niti greške kod raširenja pluča, niti katara plučnih vršaka itd., što se je do sada — i ako u retkim slučajevima do-gađalo. Slabi organizam nek se krepi, njegova otporna snaga pomnoži samo propisanim sistematičnim vežbama nakon toga što se ga je tačno lekarski pregledalo i ustanovilo zdravstveno stanje pojedinačnih organa j celog tela. Samo na taj način če se slabašni ukrepiti, a zdravi i jaki vežbači
dovesti u kratko m roku do cilja. Da su vežbači na pravom putu, kaže nam Nemačka, koja vežba svoj naraštaj pod lekarskim nadzorom, jer misli sa novom pojačenom generacijom na revanche za svoj poraz u svetskom ratu. A mi ne možemo i ne smijemo zaostati. U svrhu toga usta-novio se je kod JSS. zdravstveno odelenje. Zadača njegova neka bude:
1.) Upoznati vežbače sa ustrojstvom tela i delovanjem pojedinih organa
u miru i za vreme vežbe.
2.) Upeljati ih u higijenski način života.
3.) Poučiti ih za prvu pomoč u sili.
Ad 1.) Ako hočemo da razvijemo svoje telesne sile do skrajne savrše-nosti u lepoj harmoniji bezuslovno je potrebno, da upoznamo ustrojstvo tela i delovanje pojedinih organa. Samo na ta j način uvidet čemo, koji organi trebaju osobitih vežba, na koje delove treba osobito paziti da se razviju s celinom u lepoj formi. Stanoviti slabašni organi zahtevaju upravo osobite pažnje i pozornosti, da ih ne preobteretimo s vežbama i ne zahtevamo od njih u početkui prevelikog napora, da ne smalakšu, več da pridobe na moči, te da se izjednače s drugima. U tom slučaju bit če osobito dobro, da se lečnički pretraže svi oni vežbači početnici sa slabim srcem, manje vrednim plučima itd. jer če se ti organi moči razviti sistematično individualnim vežbanjem, koje neče suviše od njih zahtevati i koje neče prekoračiti njihovu sposobnost. Današnji naraštaj, koji je usled rata slab, rahitičan, sa uskim ppprsjem, slabim srcem i malokrvan, zahteva osobitu vrstu vežbanja, koja mora biti individualno prema njihovu zdravstvenom položaju. A te vrste vežbanja ne smijemo podnipošto odbiti. Njihova uska prsa neka se razšire a tesni okrug, što sada stiska srce i siromašna pluča te im preti tuberkulozom, raširit če se, te time dati slobodni razvoj tim dvim organima. Da to postignemo, priredivat če se predavanja, izdavat če se sokolska zdravstvena literatura, kao brošure, članci, razprave, tabele, izradivat če se mulaže i potrebni preparati, koji neka predočuju pojedine organe čoveka. U tu svrhu se je več ustanovio znanstveni pododsek pod vodstvom br. univ. doc. dr. Košira, koji je več počeo uspešno delovati i čiji je konačni cilj ustanovljenje visoke škole za telesni uzgoj.
Ad 2.) Istotako je od velike važnosti, da upoznamo vežbače s higijenskim propisima kako u životu tako u vežbaoni. Svojevoljni higijenski način života je polovica zdravlja. Pa neka nam zato uvek lebdi pred očim,a. Upoznati treba članstvo sa higijenom vlastitoga tela, higijenom doma, stanovanja, škole a istotako i higijenom vežbaonice. Da napomenem samo štetnost prašine, dobra razsvetu, primerno ogrevanje i ventilaciju u vežbaoni, potrebno spavanje, štetnu hranu, alkohol, nikotin itd., pa vidimo da Čeka zdravstveno odelenje velika zadača u budučnosti kod Sokola. Treba! če upeljati svuda takoder vežbanje u slobodi, na zraku i suncu, te u naravi jačiiti telo. Trebače pritegnuti k vežbanju tela ne samo mlade, več uopšte članstvo, takoder i starije, da se telo njihovo ne ukoči i ne smalakše, več da si ohrani Čvrstost, moč, zdravlje i odpornu silu do visoke starosti. Da če trebati osim toga izvežbati u svakom društvu vežbače kako da se vladaju za slučaj prve pomoči kod nezgoda, o tom mi nije potrebno da osobito i napose govorim.
Oprostite mi, bračo, ako sam se malko duže zadržao kod obrazlaganja i važnosti zdravstvenog odseka. Smatrao sam za svoju dužnost fla vas upoznam sa našim ciljevima, što su nam ih postavili sami vežbači, te vas umoljavam, da poduprete naše nastojanje, jer če to biti samn u korist i dobrobit celokupnog Sokolstva. Samo na taj čemo se način približiti cilju Sokolstva, otpraviti dosadašnje nedostatke, te uzgajati i dopunjivati naše vežbače telesno i duševno u ljude prve vrste idealne, koji če biti na ponos
i zaštitu naše domovine. U prvom redu upozorujem na župne tehnicke odbore i društvene prednjačke zbore, kojima su zdravstveni odseci orga-nizatorično podredeni, da im budu svagda od pomoči.
*
Savezni zdravniški odsek se je konstituiral 26. septembra 1924. Imel je do sedaj 6 rednih sej in 1 izredno sejo Na teh sejah se je določil končno inventar društvene lekarne v telovadnici ter njena oblika. Sprejeta je bila za društvo pripravna zletna lekarna. Oboje se predloži glavmi skupščini v Brodu v odobrenje.
Znanstveni pododsek se je ustanovil 26. septembra 1924.
Na poziv za osnovanje župnih zdravniških odsekov se je oglasilo 8 žup, in sicer župe Ljubljana, Kranj, Zagreb, Banja Luka, Novo mesto, Maribor. Te tudi že delujejo. V Mostaru je bilo doslej mogoče izvoliti samo predsednika tega odseka, v Kragujevcu pa zaradi zaposlenosti zdravnikov pri epidemiji ni bilo mogoče še osnovati župnega zdravniškega odseka.
O	osnovanju društvenih zdravniških odsekov še niso došla poročila.
Zdravstveni listi za telovadce in telovadkinje, moški in ženski naraščaj so se nabavili pri savezu za vsa društva, včlanjena v JSS.
Izmed 25 žup se je torej odzvalo samo 8 žup in osnovalo župne zdravniške odseke na podlagi sprejetih pravil. Zakaj se še druge župe niso odzvale večkratnim vabilom in pozivom saveznega zdravniškega odseka, ni znano, ker te župe še niso poslale nobenega zadevnega poročila.
Znanstveni pododsek, ustanovljen na seji zdravniškega odseka JSS. dne 26. septembra 1924. si je ^postavil kot glavno nalogo, širiti med člani JSS. potom člankov, predavanj itd. vse one zdravniške panoge, ki pridejo v poštev za telovadbo, in to:
1.) nauk o sestavu človeškega telesa (anatomija);
2.) nauk o delovanju telesnih organov (fiziologija);
S.) pouk o higieni: splošna higiena, telesna higiena, seksualna higiena itd.;
4.) seksualna vzgoja, ki bi jo kazalo podati skupaj s prosvetnim odsekom;
5.) pouk o prvi pomoči.
Do sedaj je priobčil znanstveni pododsek članek o vplivu telovadbe na zdravje in pričel s serijo člankov o anatomiji in fiziologiji človeškega telesa s posebnim vplivom na telovadbo. Pripravljajo se članki o telesni higieni,
o	higieni zob, o higieni očesa, o higieni telovadnice in drugi.
Znanstveni pododsek je pričel z urejevanjem svoje knjižnice, za katero si namerava nabaviti v okviru dovoljenega kredita primerne knjige.
D r. Tone Jama r.
Dr. R. F.:
Lutrija Jugoslovenskoga sokolskoga saveza.
Svaka organizacija, koja hoče da savesno i tačno vrši svoje dužnosti, potrebuje novčanih sredstava. Bez njih je nemoguč svaki uspešan rad, nemočna je svaka organizacija. Organizacija, osnovana bez potrebne pret-hodne novčane baze za svoje gospodarstveno uspevanje, osudena je več pri svojem porodu na neradinost i na smrt, alco ju članstvo naknadno ne podupire novcem. Članstvo, koje priznava načela jedne organizacije te joj se na toj osnovi i pridruži, preuzima svu odgovornost za dobro uspevanje toga idejnoga bojnoga udruženja pa mu je dužnost, da to udruženje potpomaže onoliko, koliko je potrebno za njegovo uspevanje. članstvo, koje to ne če
ili ne može da razume, ne pozna svrhe svoga udruženja i kaže, da nije spremno da se bori za načela što ih organizacija treba da zastupa, pa tako več samo od sebe osudi organizaciju. Bez žrtava, bilo materijalnih ili idejnih, ne uspeva nijedno preduzeče, nijedna organizacija. To treba da imamo pred očima, kada raspravljamo o financijskom pitanju naše sokolske organizacije. Zgrada sokolske organizacije zahteva od svakoga člana nešto više požrtvov-nosti u materijalnom pogledu nego druge slične organizacije. Sav ustroj tehničkoga i upravnoga rada u sokolskoj organizaciji zahteva, da se radi i postupa i nadalje onako, kako je to dugogodišnjom uspešnem praksom i pokazano; treba da idemo dalje onim putem, za lcoji se dugim iskustvom znade da je uistinu najprikladniji, i lcoji nas je več doveo do lepih uspeha u sokolskom uzgojnom radu. Ako priznavamo pozitivnu stranu toga ustroja, moramo da priznamo i sve materijalne izdatke, što ih iziskuje taj način organizacije.
Na ponovnim svojim sastancima, odborskim sednicama župskim i savez-nim, na glavnim skupštinama Sokolstvo je priznalo sve to, što smo gore naglasili, i izjavilo, da je pripravno nositi sve žrtve, koje su u vezi s našim organizacijskim radom. Nema toga u našim redovima, koji bi rekao, da nisu materijalna sredstva potrebna za vršenje organizacijskega rada; mnogo ih je pako, koji pri svojem radu, usprkos oduševljenju za ideju i organizaciju, ne uvidaju potrebe centralnih organizacija župa i društava, a to stoga, jer ne žive s njima u direktnom saobračaju, ne poznavaju njihova rada te ih smatraju nekakvom nepotrebnom nadzornom organizacijom. Takim je ljudima svaki i najmanji doprinos za te organizacije težak i teškim ga srcem daju. Funkcijonari župa i društava imaju dužnost, da u takim slučajevima živo uznastoje poučiti članstvo o organizaciji, da se tako odstrane svi štetni nesporazum«.
Sav financijalni uspeh kod svake organizacije, pa tako i kod sokolske, stoji pre svega do rada funkcijonara. Nigde nedostaje samo zahtev, nego je nužna pouka i agitacija. Ako znamo u članstvu probuditi zanimanje za svoju organizaciju, članstvo če i doprinesti ono, što se od njega zahteva, Istina je i to, da ih je medu članstvom mnogo, koji uz svoju neznatnu zaslužbu ne mogu da namire sviju materijalnih zahteva organizacije, ali u takim slučajevima treba da društveni funkcijonari nadu način, gde da dobiju sredstva da nadoknade taj izgubljeni dohodalc. To je z a d a č a našega bratstva.
Odobrenjem glavne skupštine izdao je Jugoslovenslci sokolski savez lutriju da namiri savezne ovogodišnje potrebe; ta lutrija pruža članstvu s jedne Strane priliku, da si steče eventualni dobitak, s druge strane nudi lep dohodak njihovoj centralnoj organizaciji a da članstva ne tereti prisilno. Lutrija opterečuje samo one članove i članice, koji hoče da od svoje volje kupuju srečke, a pre svega one koji mogu da žrtvuju tokom jedne godine nekoliko veči iznos za svoju organizaciju. Uspeh lutrije stoji do dobre volje društvenih funkcijonara. Budu li funkcijonari društava hteli, budu li znali organizovati rasprodaju srečaka, vršit če njihovo društvo prema svojoj organizaciji potpuno svoju dužnost. Društvo pako, čiji funkcijonari sami od sebe ne če da sudeluju kod rasprodaje srečaka, zaostat če krivnjom svojih funkcijonara u ovom sokolskom radu za usavršenje zgrade naše organizacije. Nadamo se, da če biti malo takih društava, čiji funkcijonari ne bi hteli da Priponmžu kod usavršivanja svoje organizacije. Članstvo bi moralo takove funkcijonare osuditi, a osuditi bi ih moralo i celokupno naše Sokolstvo.
Lutrija JSS. je prva lutrija jugoslovenskoga Sokolstva; izvedena je pri-volom sviju župskih delegata, koji su ujedno i delegati svega Sokolstva, radi toga je dužnost svakoga Sokola, da pripomogne do njena što lepšeg uspeha.
Pravilnik za organizacijo okrožij v zupah.
1.
Predvsem večje župe, pa tudi manjše župe, če je potrebno, se delijo na poljubno število okrožij, in sicer v ta namen, da okrožja posredujejo med društvenimi tehničnimi vodstvi in med župnim tehničnim vodstvom, da okrožja vršijo nadzorstvo nad tehničnim delovanjem društev ter pomagajo društvom pri vzgoji, obenem pa poročajo župnim tehničnim organom o delovanju v okrožjih.
Okrožja so torej tehnični organi. Upravno se župe v okrožja ne delijo.
Okrožni tehnični organi so podrejeni župnim načelništvom, odnosno župnim tehničnim odborom.
2.
Način delitve po okrožjih mora odgovarjati krajevnim razmeram ter se mora izvršiti tako, da je po komunikacijskih sredstvih ali po razpoložljivih tehničnih močeh stik med župo in društvi tem ožji, oziroma vzgojno delovanje v društvih čim bolj pospešeno.
Razdelitev izvrši župno načelništvo s tehničnim odborom ter jo po izkustvih ali razmerah kadarkoli lahko menja.
3.
Na čelu okrožij so:
a) ali zaupniki župnega tehničnega odbora, to je: po en zaupnik za vsako okrožje;
b) ali okrožna načelništva, to je: za vsako okrožje po en načelnik ih ena načelnica;
c) ali okrožna načelništva z okrožnimi tehničnimi odbori, to je: za vsako okrožje po en načelnik in po ena načelnica, ki si ustanovita tehnične odbore, analogno kakor pri župah iz poljubnega števila članov in članic.
4.
Zaupniki župnih tehničnih odborov v zmislu točke 3. so lahko člani župnega tehničnega odbora, ki imajo posebno nalogo, da skrbijo za gotova društva v župi. Za zaupnika pa župni tehnični odbor lahko imenuje tudi enega izmed načelnikov, odnosno načelnic onih društev, ki spadajo v ono okrožje. Vsak tak zaupnik mora biti v stalnem stiku z župnim tehničnim odborom, od katerega dobiva potrebna navodila. Obenem potuje od društva do društva svojega okrožja ter pospešuje v vsakem pogledu delovanje in vzgojo v društvih.
Ako imajo okrožja svoja načelništva, jih volijo izmed sebe načelniki in načelnice onega okrožja. Dolžnosti imajo načelništva iste kakor zaupniki.
Ako pa se ustanovijo poleg okrožnih načelništev, izvoljenih od društvenih načelnikov in načelnic, tudi okrožni tehnični odbori, potem je stremeti za tem, da se okrožni tehnični odbori organizirajo analogno, kakor je to predpisano za župne tehnične odbore, ter da se ustanovijo tudi potrebni odseki, predvsem pa odsek za naraščaj in deco.
Zdravniški odseki v okrožjih naj se ustanavljajo samo tedaj, če to odredi župni zdravniški odsek.
Glede ustanovitve okrožnih prosvetnih odborov sklepata sporazumno župni tehnični odbor in župni prosvetni odbor.
5.
V	primerih samostojnih javnih nastopov okrožij vodijo okrožja okrožni načelniki z načelnicami, analogno kakor je to predpisano za javne nastop® žup.
Glede sestave okrožnih tehničnih odoborov, sej in glasovanja veljajo iste določbe, kakor za župne tehnične odbore.	....
Načelnik ali načelnica, ki je vodnik tehničnega delovanja v okrožju, je odgovoren župnemu tehničnemu odboru.
7.
Potrebna gmotna sredstva za vzdrževanje poslov v okrožjih krijejo župni upravni organi po sklepih, ki jih sami storijo.
8.
Ta pravilnik potrdi in ga sme menjati zbor župnih načelnikov.
IŽ STAREŠIN S TV A JSS. ----------------------------------
X. sodnica starešinstva JSS. dne 2. juna 1925.
Prisutni: Gangl, Bajželj, Deu, dr. Fux, Kajzelj, Košir, Krejči, Ludvik, Marolt, Švajgar, Turk, Zelenko, Jeras. Opravdani: Ambrožič, Čobal, Gregorin, Miklavc, Možinova.
Br. starosta Gangl izveštuje o razviču barjaka sokolskoga društva u Subotici; svečanost je bila u svakom pogledu lepa i pokazala je veliku agilnost društva. Brat tajnik izveštuje: Unija francuskih gimnasta pozivlje na slet u Strasbourg. Poslat če se brzojavni pozdrav. Župa Split javlja, da če 8. kolovoza upriličiti okružni slet u Sinj. Župa Beograd javlja, da društvo Klenak ne deluje više, što zaključuje iz činjenice, da je društvo vratilo spise. Naložilo se župi, da stvar tačnije pretraži. Župa Sarajevo javlja, da če 14. juna proslaviti 50godišnjicu br. Števe Žakule i moli, da JSS. pošalje na proslavu svoga zastupnika. Buduči da iz financ, prilika nije moguče poslati izasla-nika, poslat če se brzojavni pozdrav. Dalje izveštuje brat tajnik, da društva višeputa urgiraju rešenje kakve stvari što ju je savez več odavna rešio. Uzrok je taj što društveni funkcijonari redovito ne ureduju, pa se ponovno dogada, da dolaze od društva naručene pošiljke natrag s napomenom: «Ne prima se!» Društva bit če na to upozorena u Glasniku.
Br. blagajnik Kajzelj podastire izveštaj o stanju blagajne i o drugim financ, stvarima saveza. Društva, koja nisu dosad namirila svojih obveznosti naprama JSS. bit če objavljena u Glasniku. Br. Ludvik izveštuje za željez-ničko odelenje o svim nužnim poslovima, što ih je izvršio kao priprave za nieđusletne utakmice u Beogradu. Raspravljalo se je još o mnogim drugim gospodarstvenim pitanjima te su bili primljeni odnosni predloži.
XI. sednica starešinstva JSS. dne 8. juna 1925.
Prisutni: Gangl, Ambrožič, Cobal, Fettich, Fux, Govekarjeva, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Krejči, Ludvik, Marolt, Švajgar. Opravdani: Bajželj, Miklavc, Turk, Zelenko.
Br. tajnik izveštuje: ČOS. se je zahvalila za učestvovanje kod proslave °tvorenja Tyrševa doma. Župa Celje upriličit če 14. juna izlet u Laško; starešinstvo če zastupati dr. Krejči. Istoga dana polazi Mariborska župa u Mursku Subotu; od starešinstva učestvovat če br. Gangl i dr. Fux. — Župa Rijeka Poslala je savezu načrt pogodbe za sokolsko lečilište u Crikvenici; br. dr. Fet-tich pregledao je pogodbu i predlaže da se odobri, a savez si je pridržao Pravo nadzora. — Br. blagajnik donaša izveštaj o blagajni, i taj se izveštaj °dobrava.
Brat Čobal izveštuje o sastanku s dačkom organizacijom i donaša predlog, da se osnuje posebno odelenje (Cobal, Fux, Bajželj, Marolt, Jeras, zastupnici lelcarskog odlenja i zastupnici T. O.) za podržavanje veza s đaštvom u Pragu. — Nadalje izveštuje, da je Jagoslovenska sokolska župa u Chicagu poslala informativni dopis o svojem delovanju. U toj je župi učlanjeno 6 hrvatskih i dva slovenska sokolska društva. Župa če učestvovati na sletu čeških Sokola u Chicagu, a i veča deputacija doći će na hrvatski sokolski slet u Zagreb. Buduči da župa u Chicagu nije učlanjena u JSS., nemarno ništa protiv toga, ako učestvuje na hrvatskom sokolskem sletu. Njena deputacija bit če u Ljubljani dobrodošla. Prima se.
Br. Gregorin izveštuje o uspesima svojih intervencija u Beogradu.
XII. sednica starešinstva JSS. dne 15. juna 1925.
Prisutni: Gangl, Ambrožič, Bajželj, Čobal, Deu, Fettich, Fux, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Krejči, Marolt, Ludvik, Švajgar, Turk, Zelenko. Opravdani: Miklavec, Poženel, Govekarjeva, Trdinova, Možinova.
Otvorivši sednicu izveštuje starosta br. Gangl, da je s bratom Fuxom učestvovao VII. sletu mariborske župe u Mursko j Suboti. Opširnije če o sletu izvestiti br. Fux. — Brat Bajželj donaša potanki izveštaj o župskom sletu i razviču barjaka u Velikom Bečkereku. — Nato izveštuje br. dr. Krejči
o	župskom sletu župe Celje u Laškom i o sednici župskoga odbora.
Starosta br. Gangl pozdravi zatim nazočnoga br. Palčiča iz Zagreba, koji saopšti da je izgorela tvornica, gde je bilo naručeno sukno za odela članica, zato ne če biti moguče, da se odela na dobu dovrše.
Izveštaj br. Fuxa: Brat dr. .Scheiner zahvaljuje se za podeljenu mu pla* ketu. — Brat dr. Urban blagodari za čestitanje prigodom njegove 50godiš-njice.
Župe Tuzla, Sarajevo i Mostar donašaju predlog, da se bratu Stevi Zakuh podeli za zasluge savezna plaketa. Primljen je predlog da če se postupati po pravilima, o čem je več bila obaveštena župa. — Br. dr. Fux moli za mesec julij dopust. Odobrava se.
Izvešče načelnika br. Ambrožiča tiče se medusletnih utakmica u Beogradu. Istotako izveštaj br. Ludvika glede posebnoga vlaka na utakmice.
Brat Švajgar poda izveštaj za statistično odelenje; dosada su prispela 302 st. arka. Društva i župe su donekle malomarne u tom pogledu. <*— U Celju je pregledno maticu (matrikulu) te ju našao u redu.
XIII. sednica starešinstva JSS., dne 22. juna 1925.
Prisutni: Bajželj, Čobal, Deu, Feltich, Fux, Jeras, Kajzelj, Marolt, Miklavc, Ludvik, Švajgar, Trdinova. — Opra vdani: Ambrožič, Gangl, Jamar, Gregorin, Mužinova, Turk, Zelenko.
Izvešče tajnika: Odbor za «Zetsku 01impijadu» pozivlje po savezu brata Štuklja na sudelovanje i imenuje ga ujedno svojini časnim članom. Bratu Štuklju poručuje se, da starešinstvo ne odobrava sudelovanje. — Župa Tuzla želi delegate za župski slet dne 11. i 12. jula. Odreduje se br. Čobal, koji če zatim revidirati župe Tuzla, Sarajevo, Split i Šibenik. — Jugoslovenski sokolski krožek u Pragu javlja odbor i moli za upute; ustupa se T. O. u svrhu predloga tehničke naravi. — Župa Mostar javlja, da je društvo Cetinje bez vežbaone.
Izvešče blagajnika: Stanje 20dinarskoga poreza: 180.909 Din.
Izvešče br. Čobala: Dne 28. juna vrši se I. svesokolski slet Českč Obce Sokolske u Chicagu (Amerika). Zaključilo se, da če se slet pozdraviti 1 uopšte stupiti u što uži saobračaj i s Česima u Americi.
Izveštaj br. Marolta za organizacijsko odelenje: Novo društvo Nova Kapela dodeljuje se župi Osijek iz organizacijskih razloga. Glede pokusne dobe članova odbora bilokoga novoga društva, koji dotad nisu bili nigde elani sokolske organizacije, prima se, nakon daljne debate, da organizacijsko odelenje izradi načelne odredbe glede osnivanja novih društava uopšte, i posebice glede pokusnog doba odbornika u takim društvima.
Izveštaj br. Deua za lutrijsko odelenje: Sve srečke su se porazdelile medu sva društva prema broju članova i mesnim prilikama.
XIV.	sednica starešinstva JSS., dne 30. juna 1925.
Prisutni: Bajželj, Ambrožič, Čobal, Deu, Miklavc, Poženel, Švajgar, Kajzelj, Fux, Zelenko. — Opra vdani: Fettich, Gangl, Govekar jeva, Jeras, Ludvik, Marolt, Mužinova.	  ..	.
Izveštaj tajnika: Društvo Požega šalje spomen-knjižicu o 20godisnjici. — Župa Kralja Petra Svačiča u Zagrebu javlja odstup tajnika i načelnika radi odlaska. — Župa Skoplje javlja, da je ponovno primilo u župsku svezu društvo Skoplje-matica.
Blagajnik izveštuje: 20dinarski porez: 195.403 Din.
Kao savezni zastupnik ide na župski slet Gorenjske sokolske župe dne
5.	jula brat dr. Jamar.
XV. redi)a seja starešinstva dne (i. julija 1925.
Navzočni: Gangl, Ambrožič, Bajželj, Čobal, Deu, Jeras, Kajzelj, Jamai, Ludvik, Marolt, Možinova, Poženel, Švajgar, Trdinova, Zelenko. — Opravičeni: Fux, Gregorin, Govekarjeva, Fettich, Krejči.
Dopusti se dovolijo: br. Fuxu do 31. julija, br. Gregorinu do 31. avgusta, br. Maroltu do 10. avgusta, br. Švajgerju do 1. avgusta, br. Bajželju do
5.	avgusta, s. Govekarjevi do 31. julija, br. Poženelu do 15. avgusta.
Tajniško poročilo: Društvo Vič (župa Ljubljana) prosi dovoljenja vabiti na razvitje prapora društva izven lastne župe. Se odkloni. — Župi Tuzli se izdajanje «Župskega Vestnika» dovoli. — Iz Grahovice prosijo navodil za ustanovitev sokolskega društva. Uredi br. Švajger z župo, kjer se Grahovica nahaja.
Župi Mostar se dovoli naslednji naziv: Župa Alekse Šantiča. Črtanje sokolskega društva Nevesinje, dokler ne plača zaostalih porezov, se odobii.
Brat Jamar poroča nato o zletu Gorenjske sokolske župe v Škofji Loki.
XVI. sednica starešinstva JSS., dne 13. jula 1925.
Prisutni: Gangl, Ambrožič, Deu, Fettich, Jeras, Kajzelj, Košir, Krejči, Ludvik, Miklavc, Mužinova, Turk, Trdinova in delegat župe Zagreb br. Brozovič. — Opravdani: Bajželj, Čobal, Fux, Govekarjeva, Gregorin, Marolt, Poženel, Švajgar.
Vodi se u opštem razgovor o poseti brače iz Amerike u domovinu. Pri-uiaju se odnosni zaključci.
Brat Jeras izveštuje o proslavi lOOOgodišnjice hrvatskoga kraljestva. U glavnome prima se predlog: Proslavu lOOOgodišnjice hrvatskoga kraljestva iniat če JSS. u Zagrebu, kao jedinome mestu, ltoje je prikladno za to. Potanji načrt izradit če se sporazumno sa zagrebačkom župom i saveznim Prosvetnim odborom.
Izveštaj gospodarskoga odelenja: Izdaci za glazbu na vežbama ženskoga ttaraštaja odobravaju se, jer je to učinjeno naredbom T. O.; T. O. neka se sada trsi, da upotrebi tu glazbu eventualno i za druge vežbe. — Novih legitimacija nabavit če se 10.000 komada.
Molba Jugoslovenske sokolske matice za nakladu tiskanica, što ih j°^ nema JSS. prima se nakon dalje debate.
И:
Učestvovanje Jugoslovenske sokolske župe u Chicagu na sletu Hrvatskoga sokolskega saveza u Zagrebu. Gore navedena američka sokolska župa zaključila je, da će po posebnoj deputaciji učestvovati na ovogodišnjem sletu Hrvatskoga sokolskoga saveza u Zagrebu. — Da ne bude kakva nesporaz-umka, izjavljamo, da ta Jugoslovenska sokolska župa v Chicagu m i je u č I a n j e n a u našem Jugoslovenskom sokolsko m savezu, a nije — kako nam se reklo — ni u HSS. Na spomenutoj priredbi učestvovat će pre svega radi proslave lOOOgodišnjice hrvatskoga kraljestva i stoga Sto se izletnicima pruža lepa prilika da, radi popusta na vozarini, posete svoju staru domovinu. — Kako nam javlja uprava te župe, s kojom smo u pisni eno m saobračaju, nije župu pri tom zaključku vodila nikakva posebna ili strankarska namjera nego čista ljiibav do stare domovine i do nijenoga Sokolstva uopšte. Župa u Chicagu, želi, da tu posetu tumači čitava domovina i njeno Sokolstvo kao izraz ljubavi i naklonosti brata do brata. Njena če deputacija ovom prilikom i nas posetiti.
Starešinstvo JSS.
Lutrija JSS. Svima drUštvima bile su rasposlane srečke lutrije JSS. Po-zivljemo društva da se pobrinu za rasprodaju tih srečaka i da ih ne vračaju JSS. Nekoja društva pokazala su ovom prilikom izvanrednu požrtvovnost te su srečke odmah rasprodala i novac doznačila. To su društva: Drvar, Aran-delovac, Prijedor, Teslič, Kovin, Zemun, Slatina, Sokolovac, Dol pri Hrastniku, Šoštanj, čačak, Ćuprija, Sv. Vid, Črna, Mežica Vuzenica, Slovenjgradec, Gjenovič, Stara Palanka, Vinica, Đakovo, Sjetlina, Devdelija, Kriva Palanka, Nerežišče, Pučišče, Opovo, Okučani, Petrinja', Ljubljana. Bratska im hvala za njihovu veliku požrtvovnost koja je to veča, jer su sva imenovana društva večinom malena pa su baš time pokazala da se može sve postiči ako se hoče.
—	Nasuprot je pako žalosna činjenica da su nekoja društva vratila srečke, a da ih nisu ni rasprodavala, ili su ih rasprodala tako malo, da odnosni broj nikako ne odgovara broju njihova članstva a niti prilikama u odnosnom kraju. Žalosna je činjenica, da su medu njima društva, koja bi mogla učiniti deset puta onoliko koliko učine. Svim tim društvima ponovno smo poslali srečke te se nadamo da če učiniti svoju dužnost.
Žalosno poglavje iz naše organizacijo. Pod ovom rubrikom navadat čemo sva ona sokolska društva, koja su kršila sokolsku disciplinu te nisu ovršila zaključaka JSS. Žalosno je, da moramo posegnuti za takvim sredstvom, komu smo se uklanjali, dok smo mogli. Buduči da ostaju sve naše opomene bezuspešne, javljat čemo odsada stalno imena sviju nediscipliniranih dru-štava. — Knjiga <0 r g a n i z a c i j a». Pred II. jugoslovenskim sokolskim saborom u Zagrebu nije imao Jugoslovenslci sokolski' savez načelnih zaključaka naše organizacije, sabranih u skupnoj knjigi. Radi toga bilo je starešinstvo ponovno napadnuto i ponovno se je zahtevalo na raznim sedni-cama, da se to izvrši. Iza II. sabora starešinstvo JSS. ugodilo je toj opštoj želji i izdalo sve zaključke sabora i druge stvari, koje se tiču naše organizacije u knjiži «Organizacija». Tu bi knjigu morao imati pri rud svaki Soko, ako hoče da bude uistini Soko. Očekivali smo, da če si ju nabaviti bar svaki funkcijonar društva i župe, jer bez nje ne može da vrši svojih sokolskih funkcija — ali i u tom smo se prevarili. Poslali smo pet primeraka knjige svakome društvu, i to po jedan primerak za starostu, tajnika, načelnika, blagajnika i načelnika prosvetnog odbora. Večina društava preuzela je poslane knjige, manjina ih je vratila.
Likvidacija Jugoslovenskoga Sokola v Pragi. K našemu tozadevnemu svoječasnemu poročilu dostavljamo še, da nam je brat Završnik kot odposlanec likvidacijskega odbora, dne 9. julija 1923. v savezni pisarni izročil društveno imovino v znesku Kč 2077—.	Blagajnik J S S.
Vse župe in društva opozarjamo, da so iz posebnega vlaka, ki je vozil v eograd, izginili trije vrči za vodo. Ono društvo, ki jih je vzelo, naj jih takoj v'rne saveznemu starešinstvu.
BELEŽKE
S?
Brat Stevan Žakula — pctdesetgodišnjik. Stevan Žakufa rodio se Sodine 1873. Gimnazijo je svršio u Sarajevu, odakle je krenuo na visoku ■kolu u Grac, gde je študirao filozofski fakultet. — Več za vreme svojih
® udija u Gracu bavi se sokolskim radom u toliko da je pripadao tamošnjoj pkolskoj četi, koju su obrazovali akademičari, lcoji su posle bili najodušev-Jeniji pobornici sokolske ideje kod nas.
Stevan Žakula učestvuje najaktivnije u radu srpskog Sokolstva u Bosni * Hercegovini sve do oslobodenja, pa se za to i naziva ocem srpskog So-'olstva u Bosni i Hercegovini. Njegovo sokolovanje počinje u najstarijem olskom društvu «Obilič», osnovanom u Mostaru, nastavlja se u Tuzli, gde °n sam zajedno sa svojim drugovima tadašnjim nacionalnim radnicima psniva sokolsko društvo godine 1905. i daje mu naslov Srpski Soko. To: Je »ledu srpskim sokolskim društvima tada prvo društvo, koje nosi sokolski ^aziv, jer su se u to doba sokolska društva zvala «Obilič» ili «Dušan Silni».
Sokolski rad Stevana Žakule tada se odnosi na Posavinu, gde je u najkračeni vremenu organizovao nekoliko društava tako da se njegovom zaslugoni o^ Zvornika do Doboja razvija sokolska zastava. Njegov organizatorski rad u pogledu cele Bosne i Hercegovine počinje godine 1908. kad je osnovana Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka, u kojoj je on bio voda od njenog osnivanja sve do rata. Njegova je naročita zasluga, da je u ovoj župi zavedena zajednička komanda i to njegova komanda, koju je izradio po uzortt komande srpske vojske.
Njegovom zaslugoni srpsko Sokolstvo Bosne i Hercegovine uzima vidna učešča na zagrebačkom sletu godine 1911. i na sletu u Pragu godine 191 f-gde sa ostalim srpskim Sokolima vežba srpslcu simbolična vežbu ujedinjenja
i	oslobodenja. Iza zagrebačkog sleta dolazi do organizacije srpslcog Sokolstva iz sviju pokrajina, te se u Beogradu osniva glavni odbor i glavni tehničl;> odbor iz sviju krajeva, a u ovom zadnjem brat Žakula igra neobičn u vidnU ulogu.
Njegova je zasluga da je u junu 1914. bilo u Bosni i Hercegovini oko 40 sokolskih društava, koja su tada bila raspuštena.
Za vreme rata bio je zajedno sa svojim drugovima zatvoren i osuden radi svog sokolskog rada na tešku tamnicu, u kojoj je sproveo 4 godine-
I	u to doba on visoko nosi sokolsku zastavu i ponižavan i pačen gladu nije nikada klonuo, držalo ga je unutrašnje zadovoljstvo da u ono doba* kad je herojska srpska vojska i sve stanovništvo kraljevine Srbije izvrgnuto največim patnjama, i on podnosi makar i najmanji oboi na oltar inile otadžbine.
Iza oslobodenja poverena mu je velika zadaća poverenika Narodne obrane za Bosnu i Hercegovinu i on u nju ulaže svu svoju energiju i ispunjava je na opče zadovoljstvo.
I	u Sokolstvu iza oslobodenja on igra neobično vidnu ulogu, postaje starešina Sarajevske sokolske župe, a posle načelnik te župe, te je i danas jedan od najistaknutijih pobornika jugoslovenskog Sokolstva.
Sarajevska sokolska župa zajedno sa ostalim nacionalnim organizacijama) u kojima je on učestvovao, Profesorskim udruženjem i njegovim bivšim dacima priredila mu je akademiju 14. junija 1925. Ta je akademija bil® najdostojnija manifestacija priznanja rada idealnog nacionalnog radnika 1 odličnog Sokola. Na akademiji, koja je bila neobično dobro posedena, i na kojoj su bili pored najviših predstavnika vojske i civilnih vlasti, predstavnic* svih kulturnih društava i ninogobrojni njegovi štovatelji, bio je brat Stevan Žakula predmet neobičnih ovacija.
«g
IZ ŽUP g?
Sokolsko slavlje u Slavonskoj Požegi. 6. i 7. juna proslavilo je sokolsko društvo u Slavonskoj Požegi dvadesetgodišnjicu opstanka svoga društva spojenu sa posvetom naraštajske zastave i natjecanjem župe Strossinayerove-Na proslavi su sudjelovala od župe Strossmayerove bratska društva Osijek) Brod, Đakovo, Valpovo, Donji Miholjac, a izaslanicima su bila zastupana društva Šid, Vinkovci i Vukovar. Od župe pak Kralja Petra Svačiča sudje-lovahu društva Zagreb I, Nova kapela, Kutina, Nova Gradiška te izaslanic* Magreba II i Pakraca, a pribivo je takoder po jedan zastupnilc bratskog društva Novi Sad i Beograd. — Sama svečanost otpočela je 6. juna poslije podne dočekom gostiju na stanici sa pozdravnim govorima. U prvi sumrak rečenog dana krenulo je iz Sokolane požešlco sokolsko društvo u povorci na čelu sa fanfarom i vojnom glasbom do kuče svoga starješine V. Mravka. gdje je lijepim govorom pozdravio kumu zastave gdu. Mravak naraštajac
Nežić. U večer priredilo je sokolsko društvo Brod u počasi bratskom po-^eškom društvu uspjelu akademiju, iza koje se razvila intimna zabava, kanom zorom slijedečeg dana t. j. 7. juna održana su na lijepo za tu svrhu I'reuređenom sportskom igralištu, župska natjecanja. U 11. sati pak dopodne
0,Počela je takoder na istom mjestu proslava dvadesetgodišnjice i razviče zabave. Starješinstvu župa Strossmayerove i Kralja Petra Svačiča, te iza njih "anizanom mnogobrojnom članstvu i lionjaničkim sokolskim odredima kao "apokon i sakupljenom opčinstvu protumačio je društveni tajnik brat Mirko željan oduljim govorom značenje toga dana za sokolsku misao u Požegi te Saveo sve uspjehe, borbe i nezgode, što ih je društvo kroz ta dva decenija doživjelo. Iza toga je slijedilo samo razvijanje zastave, gdje se toplim i "ježnim riječima obratio naraštaju brat Boško Kostič opominjuči ih, da "Strajno čuvajuči svoj simbol — jugoslavensku trobojku, koju su sad dobili ~~ uvijek rade kako od njih traži prava sokolska misao. Primajuči zastavu iz ^ku kume sa mnogo srca se zahvalio u ime svoje ostale brače naraštajaca mladi barjaktar brat Nikola Radmilović. U taj momenat udari vojna glazba kilti ne, a nježnu novu zastavu zagrliše u dugi cjelov ostale njezine starije s"stre.— Poslije tog svečanog trenutka krene impozantna povorka gradom iskičenim zastavama, u kojoj je uz dvije fanfare (Požega, Zagreb) i vojnu Slazbu stupalo preko 500 Sokola. Dospjevši pred gradsku vječnicu zanosnim 'k je govorom pozdravio u ime drevnog grada Požege gradski senator Ljubomir Jovanovič, na čijem se govoru zahvalio starešina župe Strossmayerove krat Mita Petrovič. Iza toga kreče uz pucnjavu mužara sa okolišnjih brda Povorka na trg sv. Terezije, gdje je defilovala svojim zastavama, a time je kt svečanost bila završena. — Istoga dana poslije podne održana je na sletištu fevna vježba, u kojoj je nastupilo mnogobrojno članstvo pojedinih društava *upe Strossmayerove u prostim vježbama kao i na spravama. Osobitim je Pak oduševljenjem pozdravljena četa vojnika-Sokola požešltog garnizona Pod vodstvom brata potporučnika V. Kojadinoviča, koji su u bojnoj opremi k-veli lijepe vježbe sa puškama. — O samoj svojoj dvadesetgodišnjici izdalo Је sokolsko društvo lijepo otiskanu <Spomenicu». — Svim priredbama pri-sustvovao je dobar dio gradanstva i seljaka, a oba dana u večer lijepo se fazvila ugodna zabava s igranlcom u šumovitom Grabniku, kojeg je bilo milota pogledati iskičena trobojkama i obasjana mnogobrojnim žaruljama, faketama i valrometima, u čijoj svjetlosti vrvi na stotine sokolskih odora izmješanih sa mnoštvom civila, kroz kojih žamor neprestano ozvanjaju zvuci s°kolskih fanfara i vojne glazbe.
V. слет Банатсне Соколске Жупе у Великом Бечкереку одржан је 7. u
јуна о. г. — За долазак гостију у Велики Вечкерек била су аранжирана велика поза: једаи је довезао Соколе из јужиог, а други из ееверног каната са гостима из Бачке. 7. јуна око 11 сати стигла су оба воза на °Дређену станицу са око четири хиљаде Сокола, војника, Рускиња и других г°стију. На великој пољани пред станицом сврстала сс огромна поворка са 'гРи глазбе и том приликом изрече старешипа жуне брат Парловић, пуков-""к, поздравшт говор. У свом леиом и нскреном говору осврне се па "Ротли слет у Вечкереку и нагласи, да је сада сретан што видн око себе '""огобројнс госте из суседних жупа. Осврће се на цил> слетова, који до-"Ринашају упознавању и братству. Жели, да наш рад буде на добро и ^ћу нашег краља и народа, да се рад удвостручи и да се соколске •'чпиице отаве на расположоње своме Краљу и домовини. Оцомиње иа љубав ^ Раду л жртве, које морамо драговољио принашати. Обраћа се војпицима
11	позива их на устрајан соколски рад, ceha их на жртве, донешене у рату а ову слободу, и советује им да буду са браћом Соколима иста војска,
1,ста 6paha и да буду задојени истим идеалина. Свршава с речима, да је с°Колска идеја света, часна, пуна љубави, вериа Краљу првом пашем и
највећем Соколу it отаџбини. (Говор ,је био прекидаи бурним «живео».) Музика интонира државну химну, која ,је позорно саслушана. У 12 caTI1 кренула је поворка у град, који је сав искићен славолуцима, цвећем, нат писима и барјацима. Путем су биле поређане огромне масе народа и школе, које су одушевљено поздрављале своје миле госте. Поворку ,је пратио с једне и с друге стране велики бро.ј редатеља на бициклима, који су били обучени у црвене когауље и правили лепу слику са соколском поворком. На први мах се опазило, да је организација на свом месту. Дошавшн на главни трг поворка се разилазила тако да су водићи водили поједине чете у одређене настамбе, што је било врло добро организирано и извршено. После подне у четири сата била је главна проба свих категорија на укусно уређеном слетишту у близини града. Пробама је присуствовало шест хиљада гледаоца. У вечер у 9 сати била је врло успела академија На слетишту. Академија се састојала из девет тачака вјежбања и две тачке певања. Извађале су се скупинске вежбе, вежбе сунцобранима, једа' наесторка, вежбе обручима, деветорка, вежбе палицама, вежбе луковима И «У бој». Ове су тачке извела друштва Велики Вечкерек, руска гимназија Велика Кикинда, питомци војие музичке школе Вршац, Нови Бечеј, Нова Каљижа и Соко Вршац. Академија је била одлично изведена, неке су тачкв биле пуне ефекта, неке са мање ефекта. Вежбе је пратила или музика i«111 клавир. Тачке певања извео је певачки кор бечкеречког Сокола. Олетншт'’ је било електрично расветлено, а подијум, на којему се вежбало, расветлеН је био од рефлектора, само лепши би утисак био, да је рефлектор бацао разне боје. Академији је присуствовало преко три хиљаде особа. — ^ вечер је одржана седиица жупе, којој је присуствовао изасланшс ЈСС. брат Иван Бајжељ и који је реферисао о финанцијалној страни наше жуие спрам Савеза. Још су присутни повели дебату како би се дало по.моћи жупи у соколском раду. Са стране жупе имали су реч браћа Милош Ста-нојевић и Анте Тадић, члановн жупског старешинства, а са стране Савеза браћа rBypa Паунковић и Иван Бајжељ, савезни подстарешине. — 8. јуна у .јутро око 9 сати почели су се сакупљати Соколи у својим становима 11 у групама придолазпти на слетиште, одакле се упутила поворка. ПреД поворком су јашила четири трубача, после ових соколска коњица из Вели-ког Бечкерека, док она из Велике Кикинде је изостала. Сада су наизиенИ6 долазиле разне врсте војске 7. и 27. пешадијског пука те 5. и 21. артк-леријског nyi«i ca музиком. После ових ношене су заставе Сокола из Новог Сада и Велике Кикинде, рађене по соколским правилима, тс застава нз Крстура, рађена у племенском духу, и завијена још не благословена за-става Сокола из Великог Бечкерека. Иза застава ступало Је жупско старс-шинство са предетавником ЈСС. и старегаином београдске жупе. На ред °У дошли Соколи из Бачке под водством брата Тодоровића и сада редо*1 банатски Соколи у одорама и вежбачким оделима, руски Соколи из Беле Цркве, мушкн нараштај, Војна музичка школа са музиком, чланице, руска гимназија са фанфаром из Велике Кикинде обучена у дрвене блузе, плаве сукње и белим капама (руска заотава), фанфара из Велике КикинДе> женски нараштај, женска деца, мушка деца, Словаци у народним ношн>аЛа из Ковачице, Соколи у цивилу и добровољци нз Баиатског Карађорђева.
У поворци је било: војника 887, Руса 16, Рускиља 170, Словака 60, добро' вољаца 40; међу војнике смо убројили 76 војничких музиканата. УкупН0 ван организације ЈСС. 1173 лица. Припадника ЈСС. било је овако: соколск® коњница прописно обучена 19, чланства из Баната у одорама 122, у везВ' бачким оделима 28, браће из Бачке у одорама 83, чланица 94, нарашта,1а мушког 286, нараштаја женског 194, дев,е мугаке 484, деце женске 320. једна соколска фанфара у одорама 24, Сокола у цивилу 100. Укуппо послиједљих 1754 лица. Укупно једних н других 2927 особа v цоворди-
Поворка се зауставила пред жуианијом где су били изречени поздравни говори. Старешина жуие брат Павловић захваљује се Бечкереку на гоето-примству и моли госп. великог жупана да буде тумач соколеке верпости Љеговом Величанству Краљу Александру I. и да Његовом Краљевском Височанству Преотолонаследнику Петру изручи ноздрав југословенске соколске деце. После овога музика засвира химну. У даљњем говору за-Хваљује се властима на сусретљивости, гостима, владици, ословљује Соколе, војнике и грађане. Говор је често прекидан бурним «живео». •— Велики 'Купан госп. Мита Алексијевић одвраћа на говору и говори о соколсЈсој идеји амо иа северу. Узима реч брат Ђуро Паунковић, који у свом пес-ничком говору успроређује банатоко влаће са соколским четама и успо-Pebyje Соколе са цвећем, којим су улице искићене. — После ових говора био је дефиле деле соколске поворке. Одавде се пошло на освештење соколске заставе, које се извршило пред још недовршеним Соколским Домом. Влагослов је нзвршио владика госп. Летић уз аеистенцију седам свештеника а при чему је певало друштво «Гуслар» из Велике Кикиндс. Након свршена чина изрекао је Високопреосвештени госп. Летић дирљив говор, «говор из срдашца младих Сокола», којим је увеличао борбу Оокола R својој победи а при чому морамо своје непријатеље уннштити, т. ј. зле Јмне, а сами морамо бити пуни пожртвоваша и братске узајамности. И симпатије дркве су на страни Сокола, јер уз тело јачају и дух, те и Соколи постају поборници и сарадници цркве. Спомиње Њег. Вел. благо-Покојног Краља Петра, који је пошао сличним путем (Слава му!)„ и Њег. Вел. Краља Александра 1., који ,је пошао истим путем (Живео!), а истим лутем морамо поћи и ми. Г1ри свршетку благосивље народ. Силно одобра-Бање и клицање. — Узима реч гоСп. поджупан Рајић, који је у име жупа-Иије кумовао застави. Спомиње Ооколство пре рата, које је било прогањано, и дух Карађорђа, који je умео душевио народно јединство. Соколе узима као организацију, која је ударила камен темељац народном ослобођењу и јединству и који су и пре рата гојили наду и чврсту веру у ослобођење. (Силно одобравање.) Отарешина беч1серечког Сокола брат Милош Станојевић Узима заставу и говори одушевљеним и искреним речима о њезином зна-Чен>у и захваљује се жупанији на поклону. Опомиње чланство на част ааставе, коју треба јуначки бранити као што су је наши стари јунаци бранили на победоносним пољанама. Предаје з&ставу барјактару са зна-Чајним речима, које треба да су му увек у мислима као друштвеном барјактару. Барјактар прима заставу и свечано обећаје чувати њезину част. (Бурно одобравање ■ и живео.) Свира се химна. — Изасланик ЈСС. брат Бајжељ испоручује поздраве из Љубљане (громки «Здраво!»). Cpehan је што се умножавају заставе, шире нова друшва, што све јача снагу наше Идеје и народа у чему види бољу будућност. Говори о културно-просвет-иом подизању народа. Опомиње омладину да чврсто држи заставу под Којом се скупља чиме показује да је вредан члан југословенског народа. (Одобравање и здраво!) Свира.се «У бој, у бо,ј!» — Још ,је узео реч сељак Добровољац Душан Иванчевић, који моли омладину соколску да чува слободу, коју су нам они извојевали. (Одобравање.) — После ове свеча-Ности био је банкет за позване госте иа којему је изречено миого одушев-љених наздравица. За време бапкета свирао је соколски оркестар. — После Иодне у 4 «ата била је велика јавна вежба. 1. тачку ритмичке вежбе извео Је женски подмладак добро. Опажале су се погрешке у држању руку, те поскок није био увек у складу са окретом као и прикључење требало је тачнцје извести. Деце је било 384. — 2. тачку, прооте везкбе, извели су чланови са довољно вештине, али опажало се да многи није поевећивао Довољно пажње при учењу у ооколани, што ,је знатно деловало па такт о ко.јему зависи утисак вежбе на гледаоца. Имам још да прпметим, да за-
тиљак (покривање) није увек задовољавао. Браће је вежбало 248.
:i- тачку. просте вежбе, извео је мушки подмладак са врло добрим успехом. Једино у другој везкби била је која мања погрешка. Подмладка је било 470.
—	4. тачку, вежбе са веидима, извео је жеиски нараштај са довољно неуспеха, што се мора бацити на непажљу. Вило је нетачности у држа&У руку, лукови wy наи.зменице прављени, поскоци нису били скушш, а по-тиљак био је неправилан. Једнно последња вежба имала је нешто успеха Вежбало је 205 нараштајкиња. — 5. тачку игре извела су дсца и нараштај на свеопштс весеље. Суделовало је 450 играча. — о. тачка била је Р|(Т' мичке вежбе чланица, које су прилично изведене, али не баш задовољава-јуће. Погрешке су биле у луковима, поскоцима и рукама. Вежбало Је 60 чланица и 69 ученица виших разрода руске гимназије из Велике Кикинде. — 7. тачку, вежбе са штаповима, извео је врло добро мушки нараштај, н. пр. друга је вежба била одлично изведена. Вежбало је 300 на-раштајаца и 30 питомаца војне музичке школе, укудно 330 вежбача. —
8.	тачку, деветорку, извело је друштво из Сенте врло добро, само такове вежбе, у којима се исте кретље више пута понављају, постају досадке.
9 тачка била је изведена на справама од 35 вежбача врло добро и одлично. При овако великом програму не би требало мсњати справе. — 10. тачку извели су војници 7. и 27. пешадијсхсог пука и 5. и 21. артилеријског пука, т. ј. вежбе с пушкама, одлично. Вежбало је 480 војника. — И.тачку, вежбе у круговима, извела јс руека гимназија из Велике Кикинде врло добро. Виле су 74 вежбачице. — 12. тачку, слободне вежбе, извели су питомци војне музичке школе из Вршца одлично. Било је 80 вежбача. — 13. тачку, вежбе с пушкама, извела је војгаса из Новог Сада прилично са иеки.м мањкавостима. Вежбало је 110 момака. — 14. тачку, вежбе с пушкама, извела је војна музичка школа из Вршца одлично. Било је 20 вежбача. — 15. тачку извела је во.јпа коњица из Велике Кикинде у потпуиом реду-Вило је 40 јахача. На крају су формирали слово А (Александар), настало ,је пуцање из мужара и свирање државне химне. — Наступ и одступ био је добро организираи. Свирале су наизменце три музике. Вило је присутно око 10 хил>ада људи са улазницама. Вежбало је припадника ЈСО. из баиат-ске жупе 1407, затнм у ионовним тачкама 485 и 9 из бачке жупе; укупно 1961. Вежбало је неприпадника ЈСС. 700 војника и 143 Рускише; укупво 903. Свих вежбача укупио 2864. Међу публиком је било око хиљаду браће н сестара, који су стигли аутомобилима из свих већих места Војводине. У вечер су биле народне веселице и концерти. У поноћи су се друштва разишла по утаначеном распореду. — Организација слета била је на свом месту и цеокупап програм као н учсетвоваље чинио је дојам покрајинског а не жупског слета. Нрехрану је сваки сам збринуо а у кафанама су биле већ унапред утаначене дене. За лропаганду слета били еу изданп велики плакати украшони народном орнаментиком, укупне дописнице и истИ слетски знак у минијатури. Жупски «,Соколски Весиик» изашао је као свечани бро.ј, у којему су били чланци истакнутијих соколских радника из Баната и целог Соколства са чланком дотичног брата. Изашао је у све-чаном руху посвсћен Соколству «Банатски Гласник». — За врсме noBopite .могла су се видети нека браћа из коњичког оделеља да гледају иоворку са тротоара место да јагау, тако исто н нека друга браћа, чак и један старешииа — сви у одорама — проматрали су поворку са тротоара. Нека се браћа ннсу држала прописа те су обукла жуте ципеле, а шта више један се брат иакарадио са женском наруквицом (бразлетом) на руцн у сокол-ској одори. За времо вежбања више нараштајаца имало је или жуте или беле чарапе место црних како ,је огромна већииа имала. — Осврт на слет iinahnhe у жупском листу. — Здраво!	А	н	т	е	Т	а д и h, Вршац.