.
glasilo saveza SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
SOKOLSKO SELO
Po starina plačen a u gotova
Cena Din У-*
SOKOLSKI GLASNIK
IJIIRI nw*	Izlazi svakog petka - Godišnja pretplata 50 Din - Uredništvo i uprava napise	Ш§М	GOD-	V
-r c	u učiteljsko j tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 Račun	BROJ	57
7 SEPTEMBAR 1934	poštanske štedionice broj 12.943 - Oglasi po ceniku - Rukopisi se ne vraćaju
*JedlanaLestgodišnjicaL
rođen/a JV/. Kr. Visočanstva Prestolonaslednika "Petra,
starešine	Savexa	SoUola
Moralni odgoj u Sokolu
Rne 6 o. m. navršio /e Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik ?etar* dični starešina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, jedanaestu godiš-/Ica Svoga rodjenja.
Svake godine ceo Jugoslovenski narod dočekuje i slavi s največom ra-obletnica rodjenja svog milog Naslednika Prestolja, gledajoči u Njemu, J Prvencu Njegovih uzvišenil} Kraljevskih Roditelja, utelovljene svoje najlepše **de, koje povezuje s Njegovom i sa svojom budućnošću.
Več sada Njegova rana mladost zrači svim največim odlikama uma i srcat Vf**ledjenim od vzvišeni & Kraljevskih Roditelja, odlikama koje od Njega iziskuje tegova velika budučnost, kao od vodje naroda, kada Rožfa Promisao odredi, Svog uzvišenog Oca, našeg viteškog Vladara, primi u Svoje ruke kraljevski Jtiptar, da njime ravna sudbinom Svoga naroda, da ga vodi mudro i viteški, v^likom duhu i po sjajnim tradicijama slavnog Roma Karadjordjeviča. Kao Ja/««rl/| od troje dičnih Sokolova našeg Kraljevskog Roma, On Je predodredjen j ® 1,0 putu istorijskog razvoja i napretka Jugoslovenske Nacije primi največe rijsico delo: Jedinstvo, slobodu i veličina Kraljevine Jugoslavije, delo koje ** Uamre Genije Njegovog slavnog Roma i Jugoslovenskog naroda kroz vekove, JQ »o dostojno ponese, viteški čuva i brani i mudro usavršL I zato Je On uz-<***Jca i milfenik narodni. c s osobitom radošču i gordošču gleda na Njega i celokupno Jugoslovensko ®«ois/i,o kao u svog dičnog Starešinu, koji če, odgojen u našem Kraljevskom *** u sokolskom duhu i sokolskim vrlinama, najbolje znali da pomogne i I }1а,)гес|1 sokolske težnje na ostvarenju daljnjih velikih sokolskih ciljeva i ideala, o ЛсЈопа1п!§ i opče slovenskih- I zato jugoslovensko Sokolstvo s celim narodom tHon OI,oni rodjendanu upučuje Mu svoje sokolske čestitke i pozdrave, uz vruče blirt SvGvišnJemu, da ga čuva, krepi i snaži za Njegovu veliku budučnost* U0 dčnost velike Jugoslavije, na ponos i sreču našeg uzvišenog Kraljevskog ° 1 na slavu Otadžbinel
X R RA V O i
Neumrli Tirš, idejni otac i osni-vač Sokolstva razdelio je celi sokolski rad u tri grane, rasporedio ga na tri polja, ali je naglašavao svagda potrebu uporcdnog delovanja na sva tri polja, izbegavajuči svako pretpostavljanje jed-noga dela drugom. Govoreči o potrebi telesnog i prosvetnog uzgoja. Tirš nije propuštao da istaknc važnost koju ima narodni uzgoj kao način da se sačuva i uzdrži snaga i krcpkost stečena ostalim sokolskim radom.
Danas se ipak pogreškom dešava da neki, spominjuči na prvom mestu jedno od tri polja sokolskog rada, pri-daju torne radu prvenstven značaj, pietpostavljajuči ga drugim dvama. io je u najmanju ruku netačno, ier se ne sme pustiti iz vida činjenicu, da je celokupni sokolski rad, koji u sebi iserp-ljuje pojam Sokolstva, uopče sastav-Ijen od tri dela. koji se moraju nužno upotpunjavati, ako se želi postiči ona j uspeh koji se očekuje od tog rada. Zapostavljanjem jednoga dela sokolskog uzgoj nog rada oduzhna se Sokolstvu značaj svestranosti i dovodi do besko-risnog jednostranog nastojanja, koje niti ima niti može da ima uspeh koji daje celokupan sokolski rad sistematski provoden. Naročito se cesto dešava, da se sokolskom moralnom uzgoju ne pridaje ona važnost, koja se pridaje drugim dvema granama. To je jedna grpba pogreška, jedna neispričiva za-bluda. Sokolstvo kao živa organizacija, koja živi i radi pod raznim uslovima, pod uticajem prilika koje se menjaju tokom vremena, bezuvetno mora da svoj rad prilagodil j e i podelava prema okolnestima pod kojima radi. Današnje naše Sokolstvo nema više samo onai zadatak, koji je imalo predratno, jer se njegov delokrug promenom prilika proširio i njemu je nametnut za-datak da u svojoj ujedinjenoj državi odgaja narod svestrano u duhu Tirševe nauke i u duhu nacionalnih ideala.
Svedoci smo jednoga teškoga doba, doba moralne i materi jalne krize, koja ncmilosrdno besni celim svetom kao posledica jednog strašnog poremc-čenja u svetu. Prilike su stvorile teske uslovc za život, prouzročilc svuda očaj-nu borbu, borbu za život, za s a rti no držanje, borbu za nasušni hleb. Svedoci smo jedne životne borbe, koja nikada nije bila žučnija i bolesnija, nikada protkana s toliko divljaštva, sebičnosti i bezobzirnosti. nikada ispunjena s toliko moralne pokvarenosti i nepravde. Živimo u vreme kad borba za hleb stvara prepone pred kojima mnogi i mnogi korakter posree i pada u ponor moralne bede. Materijalna beda nagoni hiljade slabih da u borbi za hleb zabo-ravc da su ljudi, zaborave čast i poštenje. Očevidci smo nemilosrdnog is-koriščavanja nevoljom pogođenih od Strane onih kojima je pohlepa za materi jalnim dobrima ubila svaku svest o časti, poštenju, milosti i pravednosti i koji s hlapljivom gramzljivošču isce-duju sve od onih koje ie nevolja nagnala u njihove nezasitne ralje. Bez promišljanja i griže savesti dira sc ne samo u tude dobro, več i u tude zivote i u tuđu čast. I ne samo to več i gore. Dogadaji nam svedoče, da se nalazimo u doba, kada se ne ustručava dirati ni narodno dobro ni državna imovirta. Moralno palih nalazimo i tamo gde ih nikako i nikada ne bi smelo biti, na položajima odakle mogu da diraju u imovinu države, u ono što su hiljade i hiljade krvavim žuljevima prvo zaradui i otkinuli da bi zadovoljili dužnosti časna gradanina. Sve te činjenice jasno govore da se nalazimo u doba moral nog pada u doba kada materijalna dobra dovode u pitanje moralne osebine, kada’ materijalna dobra dobivaju prc-vlast i postaju sredstvo za postignuce svega. Kod takvih prilika borba za obo-reni moral, borba za zapostavljenu čast i poštenje je jedna preka mužda, ako se neče da isti potpuno iščeznu kao nešto bez svrhe i koristi.
Sve ovo treba da nam bude pred očima, kada se nađemo na polju moral-nog uzgoja svojih sokolskih pripadnika. Sokolstvo je pozvano- da dade sve od sebe, da posveti svu svoju pažnju črvom delu našeg rada kako bi ono pri-donelo da se pali moral podigne i uz-drmana vera i poštenje povrati. Početi treba od onih mališana i vodeči računa o dobu i spolu več njima po malo ule-vati u duŠu moralne pouke, koje ce u
njihovim dečjim mozgovima stvarati prve pojmove o tom što je časno i^ pošteno, što nečasno i nepravedno. S is-tom ustrajnošču kao i na drugim po-ljima treba sistematski provoditi taj odgoj i kroz doba kada njihovim naglim telesnim razvojem i njihove duše nabujaju i zaplamte svom mladalačkom snagom. Ulevati uvek treba u te mla-denačke duše dragocene kapi moralnih pouka i nastojati da tamo ne usahnu, več da natapaju to biče pomažuči mu u izgradnji njegovog karaktera i oti-majuči ga uticaju pokvarene okoline, prilika, otimajuči ga uticaju ulice. Treba ih po malo navesti na put, koji vodi istini, čestitosti. karakternosti i ospo-sobiti ih da na tom putu ustraju. Na-šoj omladini treba otvoriti oči da uvidi koliko je današnji život na niskom ste-penu u pogledu morala i kako su teške i štetne posledice toga u celokupnom životu. Več samim tim pomoči čeino mnogo da ti ljudi shvate pravu vrednost moralnih osobina i da dobiju _ i pravi pojam o torne, šta je čast, šta je istina, šta je pravednost i milosrđe. 1 ne samo to, nego če sami biti posedmci tih dragocenih osebina ljudskih. Sokolstvo treba da odgoji ljude, kojima ce tude dobro biti svetinja, koji če svoje čuvati, a tude poštovati, Чјиск:. koji če znati i ceniti moralne vrline svojih bližnjih, svoje brače i koji če čuvajuči svoj obraz i te kako poštovati tudi, kad dođu u priliku da se o njem ogreše. Mi treba da odgojimo moralno ljude tako, da im one velike reči »što tebi nije milo, ne čini drugome«, ne budu prazna izreka, več jedna životna istina, koje ć© se uvek u životu držati i provoditi je. Ljudi, koji produ vežbaonicu, treba da budu ne samo telesno jaki, izdržljivi i prosvečeni. več moralno jaki, opskrb-ljeni čistim karakterom, jer če samo takvi moči da popunc prazninu današ-njeg života, današnieg moralno oronu-log društva. Mi treba da omogučimo, da na odgovorna mesta dodu ljucli koji če imati jednu od najpotrebniiih kvalifikacija za tai položa j, čist, neokaljan čvrst značaj. Ti ljudi če i te kako znati poštovati svoj poziv i moči opravdati poverenje, koje se u njih ima. Bcz bojazni če im sc moči poveriti svaka za-dača, svako dobro, svaki interes, bilo la privatni, a naročito onai narodni. Samo ti i takvi ljudi čc moči i smeti da zauzmu mesta otkuda se vodi i upravlja narodom i raspolaže imovinom i dobrom države, jer ti se neče moči o-grešiti o ta njima povcrcna dobra, jer če visoka moralna kvalifikacija biti garancija za to. čuvajuči doDra materijalna, čuvače i ugled i prestiž svoje države i unutra i iz vana. Ukratko, treba da odgojimo svoje pripadnike tako, da od njih stvorimo ljude koji če biti kristalno čistog karaktera, neokaljanog poštenja, koje meče ni nevolje života, iv najlepša i najlaskavija obećanja ш najbolje mogučnosti. da sc osigura lak i udoban život, moči skrcnuti s puta čestitosti i pravednosti. Te i takve treba stvoriti, jer ih tražimo i trebamo. Prilike to traže, prilike koje su izazva-ne nepoverenjem koje je stvoreno ne-dostatkom moralnih osobina.
Sokolstvo to može i mora raditi na torne da se poljuljano poverenje povrati, da sc srozani moral digne i leci. Mi treba da uzgojimo i usadimo u duše naših pripadnika veru i lepotu i dragocenost moralnih vrlina kao nceeg naj-vrednijeg i najdostojnijcg kulturnog čoveka. To je deo našeg sokolskog uzgoja i tom polju treba posvetiti punu pažnju i ne prepuštati ga da samo dode, več pospešiti i omogučiti njegov razvoj kod naših pripadnika, u prvom redu kod našeg mladeg naraštaja. Mi imamo za to uslove, i naš način rada odavno sc pokazao prikladnim, samo treba prionuti na posao, shvatiti Piavo značaj onog što želimo postici. Diza-njem morala i odgajuči generacije u duhu moralnih vrlina mi cenio prido-neti svoj deo da se poboljsaju teske prilike u kojima živimo, jer mi ne smemo rad odveč ograničiti, več ga raširiti i tamo gde to izrično ne 'traži naša sokolska ideologija, kada to traži dobrobit naroda. Dizanjcm morala i odgaja-njem ljudi, čvrste volje i čistog poštenja, ljudi koji če imati smisla za sve što je dobro, lepo, časno i pravedno, mi demo se delom odužiti svom narodu, čiji jesmo i čiji čemo ostati dužnici.
Veljko Vrlinič, Bojanci
$LO
Sokolstvo
Iz islorije uslrojslva župa
Tiršcva župa izdala jc prilikom svoje 50-godišnjiee naročitu spomenicu, u kojoj je medu ostalim objavljen i članak brata Čermaka, 11 kome se iznosi, kako se je medu netom ustanovljenim sokolskim društvima počela naglo da širi inisao za zajedničku sarad-11 j u. Inicijativu u ovpm pogledu dao je sam Tirš, koji jc več god. 1863 u Praškom Sokolu osnovao posebni otsek za zajedničku saradnju slovenskih teio-vežbačkih društava, osobito to u Čes-koj i Moravskoj. Kasnije, god. 1876, ta je misao dobila več konkretniji oblik, kada je Praški Sokol uputio poziv svim ostalim sokolskim društvima, neka pošalju u Prag svoje delegate i vežbače; prve da bi se dogovorili za zajednički rad, a druge za zajedničke javne nastupe. Medutim austrijska vlast jc bila zabranila ovaj sastanak. Takoder i u narednim godinama austrijska vlada se je opirala da dozvoli organizovanu zajedničku saradnju medu pojedinim sokolskim društvima. Uto je god. 1871 počeo da izlazi prvi sokolski list, koji je osnovao Tirš pod imenom »Sokol«, a koji je, iako je bio list Praškog Sokola, ipak ubrzo postao duhovna veza i medu svim ostalim sokolskim društvima. Obzirom na trajne zabrane vlasti odustalo se je od namisli da se osnuje sokolski savez, ali zato se je počelo da misli na osnivanje manjih sokolskih udruženja, naime žu-pa. O osnivanju župe bilo je doduše govora več i pre, ali to samo kao o internoj organizacijskoj jedinici. Tek god. 1882 vlada je dozvolila I svesokol-ski slet u Pragu, na kome su mogla da učestvuju sva sokolska društva, ali ni sada vlada nikako nije htela da pristane da bi se osnovao centralni savez društava. Ipak dve godine kasnije dozvolila je austrijska vlast da se osnuje Tir-ševa župa u Kolinu, koja je počela da deluje več po Tirševoj smrti krajem godine 1884. Još iste godine bila je osnovana i Srednjočeška župa, nato su sledile god. 1885 Krkonoška, Plzenjska, Istočnočeška i Žiškova. sledeče godine pak Havličkova i Fignerova i 1888 još i Podkrkonoška. Sve ove najstarije župe mogle su da ustanove Češku obec so-kolsku tek god. 1889, koja je tada obu-hvatala samo teritorij bivše kraljevine Češke, da su moravske župe tvorile samostalni savez Moravsko-šlesku obec sokolsku. koja se je tek god. 1903 sjc-dinila s češkim župama u jedinstvenu Češku obec sokolsku, a koja je posle prevrata, kada se je Slovačka sjedinila s Češkom u jedinstvenu slobodnu dr-žavu, dobila ime češkoslovačka obec sokolska.
Iz ovog kratkog prikaza može da se vidi, kako je Sokolstvo moralo u bivšoj Austro-Ugarskoj Monarhiji da svladava i najteže teškoče. da bi došlo do svojih najelementarnijih organizacijskih prava. Iz toga ujedno vidimo također i to, da je u češkoslovaekom Sokolstvu več pred pola stoleča bio udaren temelj župskoj organizaciji, dok su se u jugoslovenskom Sokolstvu župe počele da stvaraju tek od godine 1904.
Novi sokolski stadion u ČSR
Sokolsko društvo Valeške Mezir-žiči u Moravskoj gradi svoj stadion, na čijem če prostoru za vežbanje biti mesta za 1000 vežbača za vežbanje prostih vežbi. Nadalje če stadion imati prostor za sve vrsti lake atletike, kao i trkačku stažu za takmičenje, prostor za bazenu, odbojku i tenis te poseban prostor za dečje igre. Stadion če imati također i svoj« kupalište i naprave za tuširanje. Stadion u celini dakako neče moči biti izgraden odjednom, i t6 iz razloga opče privredne depresije, več če se izgradivati postepeno kroz nekoliko Rodina.
Slej slovačkog Sokolstva u Americi
Slovački Sokoli u Severnoj Ame-riei, udruženi u svoju zasebnu sokolsku organizaciju, a koja je član Saveza če-škoslovačkog Sokolstva i Saveza slo-venskog Sokolstva u Americi, priredili su ove godine u Filadelfiji od 1 do 4 jula svoj savezni slet, a uz koji su bila također održana i savezna takmičenja kao i savezna godišnja skupština. Takmičenja su ohuhvatala takmičenje za prvenstvo članova i članica te takmičenja u višim i nižim odeljenjima članova i članica. Kako donosi stručna kritika, ova prvenstvena takmičenja bila su vrlo dobra, pa također i telovežba u vrstama pokazala je, da slovačko Sokolstvo u Americi znatno napreduje. Na javnoj vežbi pak nastupilo je 318 članica, koje su vežbale sa sjajnim palicama, te 303 člana s prostim vežbama. Oba nastupa i članica i članova postigla su vanredan uspeh. Na ovom sletu pokazalo jc slovačko Sokolstvo u Americi da ima dobar materijal i u svom na-' raštaju, iz čijih je redova nastupilo 135 naraštajaca i 154 naraštajke, zatim 116 dečaka i 118 devojčica. Javna vežba bila je vrlo dobro posečena, a prisustvovao joj je i načelnik Američke obce sokolske te Saveza slovenskog Sokolstva u Americi br. Jaroslav Jerinek, koji je s uspehom sleta bio veoma zadovoljan.
Lep primer sokolske drušlvenosti
Za vreme letnjih meseci odlazi velik broj Sokola u razna letovališta i kupatila, bilo u svrhu lečenja ili odmora. Ipak se opaža, da kada se nadu u jednom istom mestu, da se osečaju nekako jedan prema drugome sasvim strani, iako nose sokolski znak i pripada ju jednoj te istoj organizaciji. U svrhu da zbliži svu tu i takvu braču, koja su se našla na odmoru, Sokolsko društvo u poznatim češkoslovaškim toplicama Luhačovice, sazvalo jc jed-noga dana sve goste Sokole u svoje društvene prostorije u svrhu međusob-nog upoznanja i zbliženja. I zaista, na ovaj sastanak došlo ih j c vrlo mnogo i medusobno sc upoznali. Bilo je tu brače iz svih krajeva Češkoslovačke, koja su nakon tog bratskog sastanka povezali čvrste bratske i prijateljske medusobne veze, učinivši time i svoj boravak u samom letovalištu mnogo prijatnijim.
Kroz šlampu
Zanimiv članak u zvaničnom organu bugarskih Junaka
»Lidove novine« u svom broju od 24 avgusta o. g. donose pod naslovom »Junači odgovaraju« sledeči članak:
— U zvaničnom organu Junaka — »Gimnastika, šport i kultura« broj 40, odgovara glavni urednik G. D. Kožu-harov u duljem članku pod naslovom: »Odjek na dva smera medu bugarskim Junačim®« češkoslovačkim Sokolima na dva članka, koji su izašli jedan u Lido-vim novinama od 24 juna o. g. i u »Vestniku sokolskom« broj 25—26, zvaničnom organu COS. U prvom članku izmedu ostalog jc rečeno, da postoje dva pravca medu bugarskim Junacima — jedan slovenski i sokolski, koji za-stupa pretsednik brat Dimitrije Lazov, dok drugi zastupa redaktor Kožuharov. U drugom pak članku se nalaze po mišljenju brata Kožuharova zlobni i skrajne uvredljivi pasusi, u kojima su Junači grubo napadani i isinejani, jer da su u Pcšti priredili serenade ITorti ju i Gembcšu.
G. D. Kožuharov piše: »Ovo pisanje izražava nezadovoljstvo i gnev Čeha zbog naše (junačke) ekspedicije u Peštu i glavno zbog našeg samostal-nog nastupanja kao Bugara, kao Junaka, i na kraju kao članova slovenskog Sokolstva, u čije je redove bio naš Savez pre kratko vreme primljen. Smatramo evojom dužnošču da ubedimo češku javnost i štampu, da niti je Savez bugarskih Junaka Lazovov niti Ko-žuharovov, nego da ie pre svega bu-
Sednlca zbora župskih načelnika i načelnica,
održana u Ljubljani 25 i 26 avgusta o. g.
garska narodna organizacija, koja se ne samo ne meša u politiku, nego koja
— a to je u ovom slučaju na j važni j e
— misli i radi bugarski i ljubomorno bdije nad svojom nezavisnošeu. Pored toga ne trpi se u Savezu bugarskih Junaka nikakva dvoličnost u mišljenju ili ideologiji, niti u drugim pitanjima u Savezu, kao ni u držanju Junaka pre ma stranim telovežbačkim organizacijama i savezima uključiv i Sokole.
Bugarski Junači smatraju, da su primljeni u Savez slovenskog Sokolstva kao punopravni članovi i da nisu niti če biti kome poslušni — pa bio to ko bio, jer su im svi ostali savezi jednaci.
U Peštu smo išli, jer smo bili tamo s pravom pozvani kao redovni i clugo-godišnji članovi Mcdunarodne telovež-bačke federacije. Mi Bugari i Madžari smo prijatelji. Naše držanje tamo samo je odgovaralo našim velikim i iskrenim simpatijama, koje je prema nama spontano manifestovao madžarski narod, s kojim nas ne spaja samo prošlost, nego i jednaka sudbma posle svetskog rata. Možda bi neko želeo, da sc odrečemo svoje istorijske prošlosti. da zaboravi-mo svoje nacionalne ideale, da sc mož da čak odrečemo i svog imena i da svoje držanje prema drugima »zmenimo — osobito ako su nam prijateljski naklonjeni — ovisni o volji i odobre-nju slovenskih Sokola — ali do ovoga nikada neče doči i niko nas na to neče primorati.
Na poziv načelnika Saveza SKJ br. Miroslava Ambrožiča, održan je dne 25 i 26 avgusta o. g. u Ljubljani, u pro-storijama Sokolskog društva na Taboru, zbor župskih načelnika i načelnica.
Ovoj sednici zbora učestvovala su 4 člana saveznog načelništva, 15 članova i članica saveznog tehničkog odbora, 22 župska načelnika te 14 župskih načelnica. Zasedanje zbora trajalo je u subotu dne 25 pr. m. od 10 do 12 i od 15 do 18 sati, i u nedelju dne 26 pr. m. od 8 do 12 sati. Dnevni red zbora bio je veoma opsežan, a pojedini predloži i referati bili su pomno pripravljeni. Na zboru su se rešavala mnoga pitanja, koja duboko zadiru u ustroj i rad cclo-kupnog našeg Sokolstva.
Nakon iserpnog izveštaja saveznog načelnika br. Ambrožiča o izvršenom radu od zadnje savezne godišnje skup-štine, zbor j c prihvatio predloge načelništva i saveznog tehničkog odbora u pogledu održanja raznih priredaba u razdoblju od god. 1935 do 1938. Sve ove predloge izneo> je tajnik načelništva Saveza br. Stanko Trček, na čiji je predlog zbor također usvojio i zaklju-čak o ustanovljenju sudačkog zbora za one grane. za koje sudački zborovi još ne postoje. Do sada smo naime imali posebne sudačke zborove za smučanje i odbojku, a od sada čemo imati ispi-tane suče također i za sve ostale grane telesnog vaspitanja, kao za vežbanje na spravama, proste grane i za plivanje. U Savezu če se u tu svrhu održati i posebni tečajevi i ispiti za suče odnosnih grana, te če ti svi ispitani suci iz svih grana biti vodeni u načelništvu Saveza u posebnoj kartoteci. Također savezno načelništvo vodiče evidencu i o svim ispitanim župskim prednjacima.
Iz prihvačenog radnog programa za god. 1935 napominjemo opča takipiče-nja članova i članica za prvenstvo Saveza i opča takmičenja nižih odeljenja u dve skupine. Ova takmičenja če se održati u Ljubljani u mesecu julu na-redne godine. Medu ostalim takmiče-njima održače se god. 1935 i takmičenja naraštaja, takmičenja u igrama (u od-bojci, hazeni i košarki), takmičenja u plivanju i u smučanju.
U razdoblju od god. 1935 do 1938 održače se svake godine sledeči tečajevi: jedan opči, 'koji če trajati 4 nedelje, zatim jednonedeljni plivački, omla-dinski, za taborovanje, za suče, za smučanje i za smučarske vodnike. Svi če se ovi tečajevi održati za članove i za članice.
Nadalje je na zboru bio prihvačen i glavni raspored II svesokolskog sleta, koji če se održati u Beogradu god. 1936, zatim pravilnik o pozdravljanju i pravilnik za povorke i javne nastupe. Prihvačen je također predlog načelništva Saveza o izgradnji smuearskog doma na Gorenjskem. Ovaj predlog zagovarao jc izvestilac otseka za smučanje u načelništvu Saveza br. Dušan Podgornik. Konačno je bio primljen predlog i o statistici tehničkih organa, a ujedno je donešen načelni zaključak i o izmeni svečanog kroja za članstvo, koji bi u praktičnom i higijenskom pogledu im no da bolje odgovara potrebama sokolske organizacije.
Drugoga dana, t. j. o nedelju dne 26 avgusta, podneo je referat o osnivanju novih jcdinica elan saveznog tehničkog odbora br. Lojze Lubej, a elan saveznog tehničkog odbora br. Franjo Lubej podneo je referat o smeru naseg vaspitanja, koji je zbor prihvatio s odobravanjem zajedno sa svim odnosnim predlozima, kojima je svrha da se otstrane mnoge nezdrave pojave u organizaciji. Konkretne predloge obaju ovih' referata savezno načelništvo pred-ložiče u svrhu izvedbe na nadležno mesto.
U dalj njem toku zborovanja pojedini župski načelnici i načelnice izvestili su o delovanju stalnih župskh prednja-ka. te je s tim u vezi bio primljen i predlog, da se uredi njihov socijalm položaj, kao i da se tu funkcij u po zu-pama nadopuni i s prednjacicama.
Pri zaključku zbora brat načelnik umolio je zbor načelnika i načelnica da izjave svoje mišljenje u pogledu koncentracije savezne uprave u Beogradu, i to radi toga, jer sc narocito u poslednje vreme neprestano tvrdi, da jc Stetno za sokolsku organizaciju sto načelništvo Saveza nije u Beogradu. Stoga je br. Ambrožič istaknuo, da je neophodno potrebno da se to pitanje
_ _	.. . Л „ i 4 -л c/i VP.P ПОС1П1С S
tehničkih razloga ne može biti nikakvih promena u vodstvu načelništva ni tehničkog odbora. Zbor je nato jednoduš-no izrazio sadanjem načelničkom i teh-ničkom vodstvu svoje priznanje, ali je ipak večinom izjasnio se, da je koncentracija svih organa savezne uprave neophodno potrebna za napredak Sokolstva, tc da je to danas zapravo naj-važnije načelno pitanje u našoj organizaciji. Obzirom na ovo gledište zbora župskih načelnika i načelnica savezni načelnik br. Ambrožič izjavio je, da ne želi da ometa daljnji tok organizacij -skog razvoja u torne smeru i da če stoga zato odmah podneti svoju ostavku na nadležno mesto. S njim dakako ot-stupa takoder i celokupni tehnički odbor. Da medutim priprave za svesokol-ski slet u Beogradu ne bi time bile ometane, savezni načelnik ponudio jc zboru župskih načelnika i načelnica svoju pripravnost, da sa svojim sada-njim tehničkim odborom izda sve proste i takmičarske vežbe za buduči beo-gradski slet, a što je zbor i prihvatio.
Cesilika slovenskog Sokolsiva N]. Kr. Visočanstvu Prestolonasledniku Peiru
slarešinl Saveza SKJ povodom llgođišnjice Njegovog rodenja
Povodom jedanaestogodišnjice rodenja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra
uputio jc I zamenik starešine Saveza slovenskog Sokolstva sledcču brzojavna čestitku:
Starešini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, N j. Vis. Prestolonasledniku Petru
Beograd
U ime slovenskog Sokolstva upu čujem iskrene čestitke za rodendan uz želju za dug i srečan život na siavu 1 veličinu naroda, domovine. Sokolstva i Slovenstva! Zdravo!
Prvi zamerdk starešin® Saveza slovenskog Sokolstva
G a n g 1
Savezni prednjački tečajev!
Načelništvo Saveza SKJ izradilo je u svom nastojanju za što potpunijom izobrazbom sokolskog prednjaštva, a koje tvori srž svega sokolskog vasjn-tanja, opširan raspored prednjačkih tečajeva za tekuču godinu, a koji dosledno i provodi. U prvoj polovici ove godine održani su tako sledeči tečajevi: jednomesečni tečaj vrhunske telovežbe za članove, jednomesečni tečaj za učiteljske abiturijente, 14-dnevni opči tečaj za članove, 14-dnevni opči tečaj za članice, jednonedeljni dopunbeni tečaj za članove za vežbe bez glavnih sprava te jednonedeljni plivački tečaj za članove i članice.
U mesecu avgustu pak održala su se dva tečaja za članove i za članice. Od 12 do 19 avgusta održavao se je u Sokolskom domu Sokolskog društva Ljubljana-Tabor tečaj za vodnike i vodnice naraštaja, kome je učestvo-valo 15 članova i 14 članica iz 14 župa. Članove ovoga tečaja vodio je br. Franjo Lubej, a članice s. Sepa Milica. U okviru ovog tečaja prireden je i jedan poludnevni bojni izlet kao i jednodnev-no taborenje na rečici Sori kod Med-voda pod vodstvom pretsednika saveznog naraštajskog otseka br. Ivana Prosenca.
Od 20 do 25 avgusta održan je tečaj za proste grane (laku atletiku), koji je vodio br. Zupan Oton uz pomoč brata Branka Poliča i s. Milice Šepa.
Ovaj tečaj održavao se je na vežbahs Ljubljanskog Sokola, a učestvovajo 111 je 12 članova i 10 članica iz l^žup • Oba tečaja otvorio je i zaključio p® čelnik Saveza br. Miroslav Ambrozij koji je u tečajevima i držao predavanja o načelnim pitanjima sokolskog vaspj; tanja, dok su ostala predavanja drz8^ pojedini članovi saveznog tehničkos odbora i brača Janko Kavčič i BranK Polič te s. Milica Šepa, apsolventi vl' soke škole za telesno vaspitanje.
Iskustvo je pokazalo da se ose®® sve veča potreba vlastitog savezno« internata, koji bi tečajcima pružab s' ono što je neophodno potrebno za s stematsko i potpuno vaspitanje soKO skog prednjaštva.
Svih 8 tečaja bilo jc na doli®11?! višini, jer je načelništvo Saveza prirna ® u tečajeve samo prednjake s položen1®1 župskim prednjačkim ispitom. Ako memo u obzir da su svi tečajevi 1га1лп 4 meseca, te da je kroz nje prošlo brače i sestara, kao i da su se svi tečajevi održali s minimalnim trošk°' vima (penzionat tečajnika u Akaden1' skom kolegiju i Obrtničkom vajensko®1 domu, te najam prostorij a za vežbanJ®; jer su sva predavanja održali člano'j saveznog načelništva i tehničkog bora i ostali predavači besplatno, m? žemo ustvrditi. da su nastojanja nae® ništva Saveza postigla u ovoj god1® svestran i potpun uspeh.
адцкд
Savezni predn jački tečaj za proste grane, održan u Ljubl jani od 20 do 25 avgusta o. g.
raščisti več sada, kada se yec pocinje s pripremama za svcsokolski slet u Beogradu i jer u toku samih pnprema iz
Ponavljamo: želimo prijateljstvo sa svim Slovenima, ali ne pod svaku cenu, nego s potrebnom merom postovanja našeg narodnog i državnog dostojanstva.«
Tako redaktor Kožuharov. Ovim je pOkazao svoje slovensko i junacko lice, ovim je pokazao, kakav je odnosaj bugarskih Junaka prema BSS. Njegov odgovor bio bi opasan, kada bi iza njega stajao sam Savez, ali kako je to samo izjava saveznog redaktora, to je jedna opomena, a to tim više.
I
ti
Savezni tečaj za vodnike i vodnice naraštaja, odr/.an u Ljubljam od 12 do 19 avgusta o. g.
^ sporne« narodni!} mučenika, pogubljeni£> pre 20 godina u Petro v a radi n u
Sokolske svečanosti u Pelrovaradinu
8 1 9 o. m.
duhovnog i u srcu svoga
... Pnbližio sc jc dan slave mučenika, Де su kosti ležale 20 god. skoro šasvim zaboravljene, razasutc po petrovaradin 'om tlu, čekajuči dan uskrsnuća u dušama naroda.
... Približio se je dan, kad če se nad Jinovim grobovima sveštenička ino-va ujediniti s rečju govornika, koji j® ukazati na svetlo mesto, što ga nji-°ve žrtve zauzimaju u istoriji našeg , arodnog osl.obodenja i približiti ih
tako
svome narodu.
liovu
Približio se je dan, kad če u nji-
•j. ?^meilu biti blagoslovljen dom, ajtrajniji i najrečitiji spomenik nji-
,Va rnučeništva, kad če nad glavama rovaradinskih Sokola zalepršati div-simbol, Kraljeva zastava, što ga So-stavlja u amanet budučim pokole-nJima.
V . pre 20 godina bivša austrougarska ra -i? ^oteravala jc ovamo Srbe iz 0ijZ^ |. Sremskih mesta kao roblje, кг'Ги Пе’	sc	mofiao izreči jedan
* s^d i izvršiti smrtna kazna na ar> nečovečan način.
Tako je na petrovaradinskim ledi-]: ma 17 septembra 1914 godine stre-sJ10 Ц Batajničana na očigled celoga ; a’ koje je ovamo bilo doterano. Prvi u ^0б>Рио Ivan Senković, bivši opšt. Ti ^aJnik, a zatim ostala jedanaesto-dto: Nikola Jovanovič, roden u ff *ajn‘ci 22-1Х-1886; Petar Jovanovič, vi. • u Krnješevcima; Svetozar Jovano-ju’,r?d. u St. Banovcima 29-VII-1870; lo v!? Dmijovič, rod. u Batajnici tai • . 8; Bogoljub Bokun, rod. u Ba-r P10* 27-1X 1858; Slavko Eglenđija, dA.V Batajnici 6-V-1892; Stanko Ra-W c/ rod- u Batajnici l-VI-1853; Mi-Stepanovič. rod. u Batajnici 10-Х
'л ?*v°jin Markovič, rod. u Bataj-niCl 4-Х-1868.
Var Jr seP^embra streljano je u petro-sto .lnskim tvrdavnim šančevima še-ц,,|Г1?а. uglednih Beščana. Tu poginu * * čestiti paroh Svetozar Duja-ffS’ rod- 16-VIII-1863; Vladimir iat	opšt.	beležnik; Milan Vari-
Da’ student veterine, rod. 28-11-1888; tort a. “°vanovič, akademska slikarka, Sv j 1-1886; Vladimir Rac, posednik; Ivj.^ozar Bojič, krojač, rod. 24-111-1881. din °V° ^osti prenesene su 1922 go-e u Bešku i svečano sahranjene.
Meseca novembra iste godine streljani su iz Boljevaea porodica Radičevič. i 'to: Ilija, rod. 9-VII-1879, žena mu Marija, rod. 6-Х1-1879 i Ilijina majka Kumrija, stara 66 godina. S m j ima je streljana njihova gošča Milka (prezimc nepoznato), stara 34 godine i njen 13-godišnji sin Dragutin, kao i Živko Ca-ran, rod. 25-VI-1879 godine.
Dne 28-VII-1916 umro je u petro-varadinskoj tvrdavi, mučen i zlostav-ljan od vojnih vlasti, Dimitrije Andre-jevič, gimnazijski profesor, roden 1854 godine u Rumi.
Iz Vojke streljani su ovde u mesecu septembru 1914: Indič Lazar, zidar, rod. 22-111-1892 i Aleksandar Čo-banovič, ratar, 'rod. 7-VII-1892.
Iz Sremskih Karlovaca .streljan je Bogdan Nikolič, roden u Pakracu 1893 godine, študent prava.
Iz Zemuna streljani su Simonovič Bogoljub, trgovac, rod. 1868 u Novom Sadu, Salačanin Milan, mesar, rod. 1864 u Zemunu i Maksimovič Petar, redar, rod. 1857 u Rumi. S njima su još streljani Pavle Đorđević i Zarič.
To su svi oni, za koje se sa si-gurnošču moglo ustanoviti, da su u Petrovaradinu tečajem rata pogubljeni. Verovatno je, da je pogubljeno još mnogo više, pa zato se ovi spomenici i spomen-ploče kao i dom podižu ne samo u spomen pozna tih nego i .svih ostalih nepoznatih i zahoravljcnih sremskih mučenika. Njima svima neka je slava i hvala za našu slobodu!
Radovi na podizanju doma i spomenika lepo napreduj u te če do 8 septembra biti završeni. Tu čemo sc tih dana skupiti oko njihovih grobova, oko grobova naših narodnih mučenika, da im odamo nakon 20 godina dužno po-štovanje i da im posvetom Sokolskog doma postavimo trajan i vidljiv spomen.
S ovim sremskim mučenicima po-ginuo je i brat Karlo Giter, Čeh, da-leko od svoje domovine, ali na sloven-skom tlu. Poginuo je za slobodu svoje domovine i celokupnog Slovenstva, i time dokazao bratsku Ijubav i uzajam-nost koja veže medbsobno sve slovenske narode.
Svima mučenicima za slobodu neka je trajan spomen i večna slava!
Raspored
Svečanosll posvete nadgrobne plota I spomenika na grobovima streljanih mučenika i osvečenja Sokolskog doma i društvene zašla ve, dara Nj. Vel. Kralja, 8 septembra
^ časova: Skup na sokolskom let-u i3Tm vežkalištu.
.30 časova: Doček gostiju na sta-4 14 ICl ^>e'trovarat'in-Dunav.
časova: Povorka sa stanice u .Vr03vu na mesto pogubljenja, gde -biti osvečena spomen-ploča na-ocinih mučenika. Pomen i osveče-•Ie spomen-ploče vrši Visokopre-®ye^teni gospodin Tihon, vikarni Ji 9^a jektenija odgovara hor pVačkih društava iz Novog Sada. „ °yori br. Stanislav Preprek, pro-K«j-ar Sokolskog društva Pctrova-ra«in.
n P?sl.e osvcćenja povorka kreče sla У°Јп*^ко groblje, gde če pravo-Vi^e grobove osvetiti i prekaditi a okopreosv. gosp. episkop Tihon, „ ^lmokatolički grob Preuzvišeni hi«iP n dr- An tun Akšamovič, te . HP dakovačko-srcmski. Na jek-šta'Ja odgovara hor pevačkih dru-n„,Va 'J Novog Sada, a tužaljku Ve. a Hrv. pevačko društvo »Ne-rerl <<:i °.VOr‘ ^r- РгапЈ° Malin, 11-starV-- >>S^^colske prosvete« i bivši • vi^Ci-lna Sokolskog društva Peiro-varadin.
din-^Za ito^? Povorka kreče na Le-enki- S,.^c Visokopreosv. gosp. kariv P '^on održati pomen, pre-snr, R.r°bove i osvetiti nadgrobni streljanih Batajničana. kih '>e vcn^a odgovara hor pevač-žaUu Ustava iz Novog Sada a tu-»Nj„, Peva Hrv. pevačko društvo ВогЛСПк' »Govori br. dr. Branko i čIt. a’n.ačelnik grada Novog Sada IV*, 1 c'°brotvor Sokolskog društva 9^ , trovaradin.
ч 7 f^ra:
za 'avni ^as na Sport-0Iri igrahštu »Sremac«.
u 9.30 časova: Formiranje povorke na igralištu. Povorka kreče ulicom Narodnih mučenika, te ulicama Zrinj-skog i Frankopana do crkve Uzvi-šenja Sv. Križa gde če u crkvenoj porti otslužiti svečanu pontifikalnu službu Božju Preuzvišeni gospodin biskup dr. Antun Akšamovič. Posle službe Božje kreče povorka u novi Sokolski dom, gde če se svečanost obaviti ovim redom:
1) Sokolski pozdrav. Peva »Ne-ven«. 2) Osvečenje doma. Svečani čin obavlja Preuzvišeni gospodin biskup dr. Antun Akšamovič. 3) Molitva za Njegovo Veličanstvo Kralja. 4) Pozdravni govor stareši-nie društva br. Vladimira Višoše-viča.
u 13.30 časova: Zajednički ručak u re-storaciji »Štole«.
u 15.30 časova na sletištu: Osvečenje i razvijanje društvene zastave, dara Njegovog Veličanstva Kralja. Svečani čin obavlja Preuzvišeni gosp. biskup dr. Antun Akšamovič.
u 16 časova: Javni čas sa sledečim ras-po redom:
1) Muška i ženska deca (zagrc-bačke vežbe); 2) Mladi muški nara-štaj (Jegerove vežbe); 3) Stariji muški naraštaj (zagrebačke vežbe); 4) Ženski naraštaj (zagrebačke vežbe); 5) Članovi (zagrebačke vežbe); 6) Članice (zagrebačke vežbe); 7) Članovi (vežbe na spravama); 8) Članice društva Novi Sad (vežbe na gredi); 9) Starija brača (vežbe s palicama).
u«20 časova: Narodno veselje na let-njem vežbalištu Sokolskog društva Petrovaradin.
Osnivanje oiseka za pozorlšla Mlaka
;V,e^ne &v„inf“eneiji nastavnika pro-nii* avfiU4fC aveza SKJ održanc 14 Šit jc orth,?' SjU N°vom Sadu. do-
se usled znatn°S le 111 iedinira pozorišta u sokol-t>u° ^dličnn. a; a koja su prihvačena sehai^e PodmlCHStvo Za sokolsko vas-p V otJS?*,atka. ima osnovati po-Sve!ttiom a P°zorišta s lutkama pri m odhoru Saveza SKJ.
Ovaj otsek je odmah konstituisan i odobren od Strane Uprave Saveza SKJ, te če time biti olakša>n rad na širenju lutkarskog pokreta u našem Sokolstvu. U upravu otseka su ušli naši "najbolji stručnjaci i poznavaoci ove umetnosti, i to: kao pretsednik Jožo Zidarič, Ljubljana; potpretsednik i izvestilac za organizaciju i propagandu: Miloš Vasič, Beograd; izvestilac za teh-
ničku obradu Iutaka i mehanizam: ino. Oto Tomandl, Subotica; za primenjenu književnost: Mirko Mihaldžič, Titel; za dekorativnu umetnost: Borislav Kostič, Novi Sad; za režiju: Božidar Valtro-vič, Novi Sad; za muziku: Svetolik Paščan, Novi Sad.
Otseku je dužnost da u toku iz-
vršenja četverogodišnjeg plana Pro-svetnog odbora uvede ova pozorišta u sve sokolske jedinice te time doprinese mnogo na vaspitanju i podizanju sokolskog podmlatka.
Natečaj za Izradu komada za sokolska pozorlšla iuiaka
Otsek za pozorišta s lutkama pri Prosvetnom odboru Saveza SKJ ras-pisuje natečaj za najbolju bajku ob-radenu kao komad za pozorište lutaka. Komad mora imati poučno-vaspitni karakter, sa sokolskom tcndencijom, pu-nom vedrine, a po mogučstvu protkan pefemama. Isti ima biti napisan pisa-čom mašinom, a da nema više od 4—5 slika. Nagrade su tri, i to: prva nagrada Din 1500.-—, druga Dim 1000.—, tre-ča Din 500.—. Nagradeni komadi osta-ju potpuna svojina sa svima pravima autora Saveza Kraljevine Jugoslavije.
Rok podnošenja papisanih dela je 31 decembar ove godipe. Rukopisi ima-ju se poslati u zavoju5 s oznakom, a uz isti priložiti zapečačen omot, u koji če se staviti ime i tačna adresa pisca kao i svojeručna izjava o prenosu svi ju autorskih prava na Savez SKJ.
Natecati se mogu svi Sloveni Kraljevine Jugoslavije.
Rukopise slati na: Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Novi Sad (za lutkovni otsek).
KRC NIKA
f Joca Vujič. Pre nekoliko dana umro je u Beogradu Joca Vujič, bivši narodni poslanik i banski večnik iz Sente, veliki nacionalni i kulturni rad-nik. Joca Vujič rodio se 13 jula 1863 godine u Senti kao sin bogatog advokata dr. Save Vujiča, koji je uživao u svom mestu i medu vojvodanskim Sr-bima opšti ugled. Osnovnu školu zavr-šio je u rodnom mestu, gimnaziju u Senti, Segedinu i sadašnjoj Bratislavi, a zatim poljoprivrednu akademiju u Madžar Varu. Od 1896 pa do svetskog rata bio je pretsednik Srpske crkvene opštine i dugo godina član uprave Matice srpske, a posle rata narodni poslanik i od 1930 banski večnik. Za vreme balkanskog rata on jc sakupio velike svote novca, koje jc poslao srpskom i crnogorskom Crvenom krstu. O svom trošku podigao je u budimskoj eparhiji srpsku narodnu školu. Još od rane mladosti Joca Vujič dao se velikom lju-bavlju na prikupljanje spomenika srpske kulture i nacionalne istorije, pa su još pre rata njegove zbirke bile ču-vene. Godine 1932 pokojnik je poklo-nio beogradskom univerzitetu svoju dragocenu biblioteku od 6572 sveske, januara 1933 celu svoju skupocenu arhivu od 1940 dokumenata, a sada nakon njegove smrti dobiče univerzitet još i njegovu veliku galeriju slika, naših najboljih majstora 18 i 19 stoleča, koja broji preko 400 slika.
Osvečen je spomenika palim Topli-čanimai U nedelj u 9 septembra obaviče se uz velike nacionalne svečanosti u Prokuplju osvečenje i otkrivanje spomenika palim Topličanima u ratovima za oslobodenje i ujedinjenje od 1912— 1918 god. kao junacima, koji su pali u narodnom ustanku u Toplici 1917 god. U vezi s ovom svečanošču slaviče pro-kupaeka crkva, hram velikomučenika sv. Prokopija 1000 godišnjicu svoga po-stojanja. Osvečenje čc izvršiti lično Nj. Sv. patrijarh Varnava uz asisten-eiju zagrebačkog mitropolita Dositeja te episkopa niškog i skopskog. Ovaj pijetetni čin junačke Toplice, kolevke х-Gvozdenog puka« organizuju proku-pačka društva i udruženje Topličana u Beogradu.
75-godišnjica Marka Cara. Dana 30 avgusta navršio je 75 godinu svog plodnog i zaslužnog života naš poznati književnik Marko Car, rodom Boke-liac, a uskoro če navršiti i 60-godišnjicu svog literarnog rada. Pored prvih pe-sama a zatim pripovedaka, jubilarac je pisao zanimljive putopise, književne študije, a napokon se potpuno posvetio umetničkoj kritici, estetici i eseju. Naj-poznatija njegova knjiga je »Moje simpatije«. Pored svega toga on je bio i cdličan prevodilac, koji je prevadao na naš jezik italijanske, francuske, eng-leske, latinske, španske i nemačke pisce, o kojima je takoder napisao i posebne prikaze i študije te tako upoznavao naš narod sa stranom literaturom. Ali ne samo to, 0n je opet i naše pisce prevo-dio u italijanski i trancuski jezik, te tako opet i kulturni Zapad upoznao s našom literaturom.
VIII medunarodni kongres filozofa u Pragu. Pod protektoratom pretsedni-ka češkosiovačke Republike i počasnim pretsedništvom ministra prosvete univ. prof. dr. Krčmarža počeo je u nedelju 2 o. m. svojim zasedanjem i radom VIII medunarodni filozofski kongres, na kojem ie prijavljeno preko 120 govornika. Medu učesnicima ovog kon-kresa nalaze se najpoznatiji filozofi svi-ju naroda medu kojima je brojno za-stupana i naša država. Nakon kongresa organizovače priredivački odbor pod vodstvom univ. prof. dr. Radia izlete na konopište. u Marianske Laznje i u Karlove Vari,
Joše nekoliko podataka o našoj Vojnoj akademiji, p poslednjem smo broju izvestili, da je naša Niža škola vojne akademije podignuta na rang fakulteta i da če se otsada u nju primati samo daci s položenom maturom. Ove godine prima ova naša institucija,
koja je osnovana 1850 godine pod vladanjem kneza Aleksandra Karadorde-viča, 300 pitomaca. Do godine 1880 zvala se je Artilerska škola, a prvi upravnik bio joj je general Franjo Zaha, rodom Čeh. Kroz našu Vojnu akademiju prošli su naši največi voj-skovode iz minulih ratova:	Putnik,
Stepanovič, Mišič, Bojovič i t. d. Od godine 1873 pa do danas dala nam je Vojna kademija 36 ministara, nekoliko pretsednika vlade, desetak poslanika na stranim dvorovima. Do danas na čelu Akademjje stajalo je preko 20 upravnika, a dvojica od njih su postali i članovi Akademije nauka i umetnosti.
150-godišnjica smrti Deni Didroa.
Dne 30 jula navršilo se 150 godina od smrti čuvenog francuskog pisca i filozofa Deni Didroa. Ovaj veliki slobodo-umni genij francuskog naroda rodio se 5 oktobra 1713 u Langreju. Otač mu je bio nožar, te je želeo da mu sin postane svečenik. Ali mladi Didro nakon svrše-nih študija, iako je več u svojoj 13 go-dini dobio tonzuru, nije postao svečenik,‘nego se posvetio literaturi i filozofiji. Njegov život bio je miran, iako je bio sam nemiran i borben duh, te je radije živeo u provinci ji, povueeno uživajuči lepote prirode i — dobre kuhinje. Jedino veče putovanje poduzeo jc 1773—1774 u Rusiju, kamo ga je pozvala njegova velika zaštitnica carica Katarina II. Pored mnogih novela, drama, romana i eseja pisao je i filozofske rasprave te sentenec o umetnosti, slikarstvu i t. d. U svemu se pokazivao originalnim i zato ga opravdano smatraj u osnivačem moderne literature i kritike umetnosti. Didro je imao velik uticaj i na nemačke pisce, osobito na Getea i Lesinga. U svom velikom filo-zofskom delu »Pansc filosofik« poka-zao je svoje slobodoumje. Bio je n velikoj opreci s teolozima. Glavno pak i svetskog glasa je njegovo delo »Enciklopedija«. s kojom se je i proslavio, a koju je izdavao od god. 1851—1772 s d’ Alamberom i za koju je dobio odlične saradnike, medu kojima su bili najčuveniji francuski naučenjaci, kao: Volter, Holbah, Kesne, Tirgo, Neker, Marmontcl i drugi.
Razne kulturne vesti. Krajem avgusta 1884 godine dovršio je svoj epohalni izum — linotajp — urar Otmar Mer-gentaler, koji je bio rodom Nemac, ali se jc več mlad otselio u Ameriku, gde je radio u Baltimoru. Ova slagača ma-šina, koju su onda primili ručni slagari s nepoverenjem, boječi se, da če izgubiti posao, omogučila je velik razvoj štamparstva i bez nje ne bi mogli zamisliti današnjih velikih novina i no-vinskog brzog rada.
Dne 30 avgusta o. g. proteklo je 5 godina od smrti Iva Vojnoviča, jednog od naših največih književnika, koji je umro u beogradskom sanatoriju u 72 godini. O njemu se je i kod nas mnogo pisalo, ali potpunu študiju o čitavom njegovom radu nije napisao Jugosloven, nego Poljak prof, Golombek. Njegova študija, koja nosi naziv »Ivo Vojnovič, jugoslovenski dramaturg«, izašla je u knjiži od 500 stranica, u kojoj su iserp-no prikazane sve faze Vojnovičevog književničkog razvoja.
U ponedeljak dne 10 o. m. otkriče zagrebačko Hrvatsko stenografsko društvo u počast osnivaču hrvatske stenografije Franji Magdiču, rodom Slovencu iz Logarovca kod Križevca pri Ljutomeru, na njegovoj rodnoj kuči spomen-ploču, u kojoj se rodio 21 po-vembra 1830 godine.
Ove god. proslaviče se 100-godiš-njica prvog dela češkosiovačke narodne himne, i to pesme:	Kde	domov
muj«. koju. je u oktobru 1834 složio F. Škroup i koju su pevali prvi puta u Tilovom komadu »Fidlovačka«. Takoder i drugi deo češkosiovačke himne — slovačka pesma »Nad Tarou sa bliska« slavi ove godine svoj jubilej, i to 90-godišnjicu, jer je njena melodija kao pesma »Kod zdenca« osva-nula medu narodom 1844, na koju jc pak J. Matušek sastavio novi tekst, koji je onda posao himnom Slovaka.
IZGUBIO SE PEČAT
Sokolska četa, Crkveni Bok, društvo Staža, proglašuje ovim svoj okru-gli žig sa sadržajem »Sokolsko društvo — Staža — četa Crkveni Bok« nevažečim, a koji je izgubljen na sokolskom sletu u Zagrebu. — Četa se služi e novim žigom sledečeg sadr/a-ja: »Sokolska četa — Crkveni Bok«, što se br. jedinicama stavlja do znanja.
Knjige ili s tovI
NARODNE IGRE
I knjiga. Skupile i ispisale Ljubica i Danica S. Jankovič. Beograd, 1934 (144 3 VIII strana.)
Ovih dana je izišao iz štampe pod gornjim naslovom naš prvi priručnik za učenje narodnih igara, s teorijskim Uvodom i uputstvom za primenu.
Zbirka sadrži tačne opise stotine originalnih narodnih igara; medu njima sc nalaze i igre, koje su učile na tečaju narodnih igara za beogradske prednja-ke pri Sokolskom društvu Beograd III. Zastupljenc su još čuvene južnosrbi-janske, vranjanske, vlasinske, leskovač-ke, šumadinske, moravske, podrinske, sremske, crnogorko-bokeljske igre i t. d. Pored kola otvorenih, zatvorcnih, ženskih, mešovitih, dečjih, kombinova-nih, ima igara u parovima, trojkama, u-porednim lancima. U istim kolima vidno se ističu kolovodine solo partije.
Opisi se sastoje iz obrazaca i analiza, vezanih za takt melodije i pesme. Ima i ostalih potrebnih podataka i na-pomena. Pomoču opisa mogu sc na lak način upoznati i naučiti prave stare narodne igre.
U teoretskom Uvodu ima osam poglavlja o raznim prednietima u vezi s narodnim igrama. Sve to može po-služiti za spremanje govora pred vr-stom.
Knjiga, ukusno opremljena i bogata sadržajem, može korisno da posluži i prednjacima i članovima prosvetnih i prireiiivačkih odbora za tečajevc narodnih igara, akademija, javnih časova, sletova i it. d.
Cena knjiži je 30 Din, s poštarinom i pakovanjem 35 Din. Novac i narudž-bine treba slati čekom preko Poštanske štedionice na ime Ljubice S. Jankovičeve, profesorske, čekovni račun 56.910
Proglas
odbora za proslavo 15 letnice osvobojenja Prekmurja
1919—1954
Letos. 12. avgusta, jc poteklo 15 let, ko so vkorakale jugoslovanske čete v Prekmurje. S tem je bilo Prekmurje osvobojeno in za večne čase pripojene k Jugoslaviji.
Slavni so bili časi panonskih Slovencev, ko sta jim v stolnem Blatogradu kneževala Kocel in Pribina. Slovanska blagovestnika sv. Ciril in Metod sta sejala seme prave vere in prosvete po slovenski Panoniji, ki je bila močna vez in most med Slovani na severu preko Dunava in na jugu preko Drave, In prav ta slovenska zemlja je postala žrtev tujega navala. Slovanski rod je krvavel in gineval skozi sto in stoletja, doklerni slovenska Panonija nehala biti slovanska. On nekdaj številnih panonskih Slovenov je ostala le peščica na skrajnem jugu med Muro, Rabo in Krko. Tudi nad to slovansko zemljo jc lebdel duh smrti in grozil udušiti zadnji ostanek panonsko-slovenskega ljudstva.
V zadnjem hipu pa je posijal z juga žarek zarje Vidove preko Mure m prinesel veselo vest novega življenja umirajočemu narodu. Kri tisočerih junakov na bojiščih je bila prelita za vsak košček jugoslovenske zemlje, za
svobodo vseh s silo ločenih delov ju-goslovenskega naroda. Vstala je Jugoslavija, zaživela je in z močno silo si je morala graditi svoje meje. Premaknila se je tisočletna meja z Mure na sever. 12. avgusta 1919 so zasedle jugo-slovenske čete Prekmurje in izpolnile so sc želje panonskih Slovencev po svobodi.
Letos poteka petnajsto leto svobodnega življenja. To jubilejno leto ne sme iti mimo nas neopaženo, ampak nam mora nuditi priliko, da proslavimo ta največji dogodek v zgodovini Prekmurja. da poudarimo svojo neomajno ljubezen in vdanost do svojega narodnega vladarja in svoje jugoslovenskc domovine.
Narodna društva v Lendavi proslavijo petnajstletnico osvobojenja pod visokim pokroviteljstvom Nj, Vel. kralja v dneh 22. in 23. septembra t. 1. Zato pozivamo vsa društva in vse prebivalstvo Prekmurja, da se polnoštevilno udeleži in sodeluje na proslavi. Prav tako pozivamo tudi vse ostale naše prijatelje onstran Mure in Drave, da ob tej priliki obiščejo Prekmurje in v bratskem objemu proslavijo dan ru-šega narodnega osvobojenja.
HOSIJA-FONSIEU m društvo sza osiguranfe i reosiguranfe џ fteograd
II TELOVEMCkCG SVETA
V BALKANSKE IGRE U ZAGREBU
Pod pokroviteljstvom Nj. Vel. Kralja Aleksandra održane su prošlih dana, i to 26 i 29 avgusta te 1 i 2 septembra, na Sokolskom stadionu u Zagrebu balkanske igre, dosada pete po redu, koje su po svojoj vrlo dobroj organizaciji, po velikom broju odličnih takmičara, kao i po svome toku i postignutim re-zultatima polueile krasan uspeh, te po čemu su svemu bile jedna od najlepših i največih sportskih priredaba, koje su kod nas do sada održane. Ovim balkanskim igrama učestvovali su takmičari svih šestero balkanskih nacija: Albanci, Bugari. Grei, Jugosloveni, Rumunji i Turci. Organizaciju ovih petih balkanskih igara proveo je Jugoslovenski lakoatletski savez na čelu sa svojim oretsednikom g. Veljkom Ugriničem.
Uoči prvog dana takmičenja, t. j. dne 25 avgusta naveče, priredena je po zagrebačkim ulicama velika sportska manifestaciona povorka, u kojoj su u-čcstvovali na čelu s reprezentativnim ekipama svih balkanskih država i orga-nizacionim vodstvom ovih balkanskih igara pretstavnici i takmičari svih sportskih grana. Ueesnike povorke, a naro-čito takmičare i goste balkanskih država pozdravio je s balkona Narodnog kazališta ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Grga Andelinovič.
Sutradan pre podne održan je u prisustvu pretstavnika vlasti, korporacija i mnogih telesnouzgojnih udruže-nja, a pod pretsedništvom pretsednika interbalkanskog sportskog komiteta Grka dra Rinopulosa kongres balkan-skog športa. kojemu su učestvovali delegati svih balkanskih naroda. Sam kongres otvorio je pretsednik Jugosloven-skog lakoatletskog saveza g. Ugrinič, predavši zatim pretsedništvo dru Rino-pulosu. Na kongresu, na kome su Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije zastupali II zamenik starešine brat Dura Paun-kovič i starešina Sokolske župe Zagreb brat dr. Oton Gavrančič, govorili su
ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Grga Andelihovič, nadalje pretstav-nik Savske banovine i pretstavnik grada Zagreba, koji su pozdravili kongres u ime banovine, odnosno u ime Zagreba, tc pretsednik Saveza sportskih saveza dr. Stevan Hadži .podban Savske banovine. U ime Medunarodnog olim-pijskog komiteta kongres je pozdravio dr. Franjo Bučar, a u ime pak svih delegata balkanskih sportskih saveza go-vorio je rumunski sportišta g. Boeresku.
S kongresa poslani su svim suverenima balkanskih država pozdravni telegrami.
Za ove pete balkanske igre Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije darovao je pet nagradnih pehara, a jednoga je poklonio lično potstarešina brat Dura Paunkovič.
Na ovim danima petih balkanskih igara prisus’tvovao je izaslanik Nj. Vel. Kralja, zatim pretstavnici najviših civilnih i vojnih vlasti, pretstavnici poje dinih balkanskih država, pretstavnici korporacija, jugoslovenskog Sokolstva, raznih sportskih udruženja te veoma velik broj gledalaca.
S osobitim zadovoljstvom moraju se istaknuti krasni uspesi, koje su na ovim igrama postigli jugoslovenski takmičari, koji su u velikom broju tak-mičarskih grana zauzeli ne samo prva pobednička mesta, več i postigli mnoge upravo odlične rezultate, tukavši i neke svoje dosadanje nacionalne kao i balkanske rekorde. Medu ovim našim odličnim lakoatletičarima nalaze se u prvim redovima i članovi našeg Sokolstva.
U vrlo oštroi i napetoj borbi, koja se je več od početka vodila medu grč-kim i jugoslovenskim takmičarima, po-bedili su s malom razlikom bodova Grči.
Konačni rezultat po bodovima je sledeči:
Zagreb 1934 Atena 1933
1) Grčka	164	169
2) Jugoslavija	155	110
3) Rumunija	62	61
4) Bugarska	33	53
5) Turska	33	58
6) Albanija	7	7
II NAŠIH 2UPA
DR.U S TAVA i t ETA
iupa 'Banja Cuka
BANJA LUKA. — Župska prosvetna škola u Ban joj Luci. Župski prosvetni odbor u Banjoj Luci održao je prosvetnu školu od 19 do 25 avgusta o. g. za 35 članova slušača. Na ovom tečaju uzeli su učešča društveni pro-svetari i vode sokolskih četa, medu ko-jima je bilo najviše učitelja. Cilj ove škole bio je da učesriike upozna sa sa-vremenim zadatcima Sokolstva kao i drugih pitanja, koja se odnose na rad u društvima kao i sokolskim četama. Naročita pažnja posvetila se je vežba-nju tečajaca u izradi predavanja i sa-mostalnih govora pred vrstama. Sva druš>tva kao i čete nisu imalc svojih pretstavnika na ovom veoma uspelom tečaju. Kada se uzme u obzir, da je tečaj organizovala župa besplatno, i da je za predavače angaživala svoje najbolje sokolske radnike, onda bi bez iz-nimke sva društva trebala i morala poslati svoje prosvetne radnike.
Organizacija škole bila je veoma dobra, tako da su svi tečajci odneli najlepši dojam i odlične utiske. Školu je vodio župski prosvetar brat H. Mu-atbegovič, sudija, koji je i održao nekoliko predavanja. koia su veoma uspela. Škola je bila smeštena u zgradi »Higijenskog zavoda« u čijoj se je bližini nalazio Sokolski dom. Ishrana i prenočiš te rešeno je veoma dobro, tako da su tečajci i u toni pogledu bili pot-puno zadovoljni. Način života je bio internatski.
U školi je vladala prava sokolska disciplina, a časovi su počinjali tačno i na vreme. Rad u školi počinjao je u-jutro od 6.30 do 11.30 sati, a po podne od 4 do 8 sati. Za vreme tečaja oilrža-vali su se časovi večernje i jutarnje gimnastike. Sve gimnastičke radnje vodio je prednjak brat Miloš Volk. koji je prikazao i jedan praktičan čas rada s decom. Iz njegovog rada moglo se je videti i naučiti šta znači sistematski rad u vežbaonici i uočiti njegove koristi. Nastavno gradivo bilo je ogromno i vc-onia opsežno, tako da pojedini učesnici, usletl kratkoče vremena, nisu do kraja mogli izneti svoje misli. Ono što je naročito karakterisalo ovu školu to su zajedničke debate i vežbanje učesnika u govorima pred vrstom, zatim predavanja pojedinaca koji su za kratko vreme imali sastaviti po jedno predavanje j izneti ga školi na occnu.
Sama predavanja bila su mahom popularna, te je u njima prikazat razvoj Sokolstva u svim fazama od svoga postanka pa do danas. Zatim organizacija Sokolstva u vezi sa Zakonom o
fizičkom vaspitanju; Idejni osnovi Sokolstva; Sokolska štampa; Sistemi tc-lesnog vaspitanja i Tiršev sistem; Sav-remeni zadatci Sokolstva; Vaspitanje sokolske dece i naraštaja i još mnogo drugih zdravstvenih i socijalnih predavanja u vezi sa Sokolstvom.
Nakon završenog tečaja učesnici su posetili i položili venac na grob banja-lučkih veleizdajnika. Tom prilikom održao je brat H. Muratbegovič topao i dirljiv govor iznevši rad Sokola mučenika, našto su tečajci otpevali »Vječ-naja pamjat«.
Nakon završetka škole prireden je zajednički izlet u kupalište Slatinu gde su tečajci uz sokolsku pesmu i svirku proveli eeo dan u lepoj i ugodnoj zabavi. Tamo je prireden i zajednički ru-čak. S ovim je bio završen tečaj, pa su se tečajci razišli svojim jedinicama, od-nevši sa sobom mnogo novog znanja, koje če s puno ljubavi znati kazati svojoj ostaloj brači i tako uneti nov život na svim poljima prosvetnog sokolskog rada.	M. B.
Žtepa "Bjelovar
BJELOVAR. — f Paula Sondič,
Našega brata i sokolskog radnika dra Ivana Sondiča i njegovi! obitelj zade-sio je težak udarac sudbine. 25 VIII o. g. u 9Vi umrla mu je draga supruga Paula, koju 27 VIII otpratismo na večni počinak.
Uzorna i dobra majka odgojila je Sokolice našem narodu, pa je doista bio ganutljiv posvetni napis na vrpci venca Sokolskog društva i župe Bjelovar koji je glasio: »Sokolskoj majci!« Bila je skromna i krotka, izlazila je, a i to retko, samo s mužem i kčerka-ma, a i onda se ni je znalo za nju: ni-kad se nije gurala na vidna mesta, ni-kad isticala, volela je ostati skromna i nezapažena. Inače nesebična, sve je da vala za decu svoju i dom svoj. Uzorna domačica primala je svakoga u svoj dom otvorena srca i duše. Kao supruga i majka uzorna i požrtvovna. negujuči, naročito za vreme bolesti muža i decu, nije štedila sebe i svoje krhko zdrav-Ije. Bila je duboko osečajna za pravicu tc je svom dušom ljubila domovinu svoju, angažujuči se čak i aktivno još kao mlada devojka kod rušenja mad-žaronštine u Hrvatskoj. Takovom je ostala i kao žena, te je tako odgajala i svoju decu, od kojih su je preživele kčeri Ljerka i Mirjana. Večna spo-men neka je medu nama ovoj čestitoj i plemenitoj duši, a bratu Ivanu i sestrama Ljerki i Mirjani kao i ostaloj rodbini naše duboko i iskreno sauče-Sčcl — Dr. S.
Župa Celje
SEVNICA. — Sokolsko društvo Sevnica, ki spada kakor kažejo letna izvestja br. župe Celje, med najagilnej-ša in najdelavnejša društva Posavskega okrožja ima dne 9. septembra t. 1. svoj letošnji javni nastop. Društvo deluje v zelo težkih razmerah. Ima prezadolžen dom, za katerega ne zmaguje niti letnih obresti. V kraju deluje z vsemi silami več močnih Sokolstvu nasprotnih ustanov. Zato priporočamo čim številnejši poset javnega nastopa tega društva.
Z odlokom M. S. je odobrena vsakemu udeležencu polovična vožnja. — Člani v skupinah naj potujejo v smislu pravilnika o povlasticah SKJ z uvere-nji društva, da se prihranijo žel. legiti-nacije. Tako je s temi voz. ugodnostmi omogočen poset nastopa vsakomur. — Bratskemu društvu v Sevnici pa želimo kar največ uspeha ter mu kličemo naj ustraja v teški borbi, ker se bliža tudi zanj pomoč in rešitev.
"ŽLupa Karlovac
MAHIČNO. — 26 avgusta o. g. priredilo je naše društvo javnu vežbu. Premda je bio dan oblačan i izgledalo je, da če svaki čas udariti kiša i pokvariti priredbu, ipak se na vežbalištu sakupio veliki broj seljaka i scljakinja iz mesta i susednih sela, kao na malo kojoj javnoj vežbi. Dodoše i gosti iz bratskih društava Gradac i Karlovac, te četa Draganič, Jaškovo, Ozalj, Ne-tretič i Rečica. Pre samog početka javne vežbe došli su na vežbalište br. Bogdanovič, sres. načelnik u Karlovcu, pot-pukovnici br. Šuflaj i Ahačič, pretstavnik br. poljske vojske major g. Saba-tovsky, šef Poreske uprave br. Štromar, župski starešina br. Sabljič s tajnikom br. Dočkalom i mnogi drugi. U 4 sata počela je javna vežba. Prva su nastu-pila muška i ženska deca pod vodstvom br. Bubaša, koja su, u lepoj i ukusnoj narodnoj nošnji vežbala slet. zagreb. vežbu za mladu decu skladno i lepo. Zatim su sledile vežbe starije brače, vežbe ženske starije dece, koja su kod gledalaca pobudila velik interes, jer se nije znalo, da Ii ih više uzdiže lepa narodna nošnja ili lepo i skladno izva-danje vežbi; pa vežbe muške starije dece, proste vežbe članova, vežbe članova na spravama, vežbe članica i na svršetku vežbe sokol. četa. Na svršetku bio je nastup svih kategorija, ispred kojih je br. starešina Bubaš Juriča pozdravio sve prisutne pretstavnik,e vlasti, vojske, kao i sve prisutne, koji su uzveličali ovu manifestaciji! Sokolstva u našem selu istaknuvši posebno sve ciljevc, koje smo mi postavili da po-dignemo naše selo. Zatim je govorio br. Sabljič, starešina župe, koji u svom govoru ističe značenje Sokolstva za selo. Time je javna vežba svršena, a uspeh je vrlo dobar kako u moralnom, tako i u materijalnom pogledu.
Župa МагЉот
GUŠTANJ. — Naš Sokol se marljivo pripravlja na čim lepšo proslavo petnajstletnice svojega obstoja. Članska vrsta je močna, kakor še nikoli, kar je zlasti važno, ker je Guštanj kot obmejni industrijski kraj. Članic je sicer malo, pa so te tembolj delavne. Tudi naraščajnikov in naraščajnic jc lepa vrsta, kar daje najlepše nade za bodoči razvoj društva. Veliko zanimanje vlada zlasti med mladino za odbojko in ni ga dneva, ko bi ne bilo mladine na novo urejenem letnem telovadišču, pa še na sosednjem šolskem igrišču. Delovati je zopet začel društveni tam-buraški zbor, h kateremu je pristopilo nekaj resnih fantov iz poprej Sokolstvu nasprotnega tabora. Spoznanje prave sokolske demokracije, sokolskega napredka in dela ter zanimanje za socialno izboljšanje delavskega stanu jc privabilo te resne in delavne fante v sokolsko družino. Dobrodošli! Plemenitemu razumevanju za važen položaj, ki ga zavzema Sokolsko društvo v Guštanju, se imamo zahvaliti, da jc bil ob izbruhu gospodarske krize leta 1931. zgrajeni Sokolski dom v Guštanju letos izpopolnjen in je dobil tudi na zunaj tako lepo lice, da predstavlja najlepše poslopje v trgu. Tako dopolnjeni prijazni Sokolski dom. ki je obenem splošni guštanjski prosvetni dom, iskreno vabi vse brate in sestre, od blizu in daleč, da pridejo dne 16. septembra na proslavo društvene petnajstletnice! Pridite bratje in sestre, da se skupno razveselimo ob našem napredku, ki smo ga tembolj veseli, ker smo ob meji, kjer so sc pred kratkim vršili boji med našimi narodnimi nasprotniki.
SV. LENART V SLOV. GORICAH. — Četrti okrožni zlet slovenje-goriškega okrožja se je vršil v nedeljo dne 20. VIII. 1934. Na zlet so poslale telovadce vse ediniec v okrožju razen ene. Udeležili pa so se prireditve in aktivno pri njej sodelovali pripadniki br. cdinic izven okrožja. V povorki jc bilo 320 oseb v kroju in 50 v civilu z znaki. Stik povorke je bil na letnem telovadišču, kjer je nagovoril zbrano članstvo, naraščaj in dcco starosta br. dr. Gorišek. Nato se jc vršil javni nastop, pri katerem jc sodelovalo: 96 članov in članic, 26 moš. in žen. nara-
ščaja, 153 moš. žen. dece in 56 četa-šev. Nov je bil pohod, način, kako je bil izveden. Žen. deca, moš. deca ter naraščaj in članstvo skupno so izvajali telovadne točke v obliki telovadne ure. Gledalcu se je nudila prav pestra in živa slika dela v sok. telovadnici. Nastopili so tudi člani in članice z župnimi prostimi vajami; z njimi so nastopili tudi četaši. Kot zadnjo točko nastopa smo videli dve vrsti telovadcev na krogih in na drogu. Poset naše prireditve je bil od strani občinstva prav zadovoljiv. Naš zlet je pokazal, da sokolska misel polagoma, a sigurno pridobiva vedno več tal med našim ljudstvom.
tupa Mostar
STOLAC. — Glazba Sokolskog društva Stolac za vreme od 18—20 avgusta napravila je turneju Bileča - Av-tovac - Nevcsinje.
Na 18 avgusta t. g. priredili smo u Oficirskom domu koncerat s 14 ta-čaka. večinom karišika. jugoslovenskih narodnih popevaka i nacionalnih komada. O vaj koncerat uspeo je u svakom pogledu odlično. Neke tačke morale su se opetovati, a naročito se je publici svidela »Sevdalijada« od Sa-mela Čačkeza. — Bratsko društvo Bileča dobrovoljno je izvršilo sve pripre-me te bilo na ruci vodstvu turneje za zajedničko prenočište i ostale potrebe.
Sutradan u jutro rano, na 19 VIII, muzika je osvanula u malom ubavom mestancu Avtovac, gde je prema pozivu Sokolskog društva Avtovac imala muzika sudelovati prenosu kostiju u zajedničku grobnicu 32-jice narodnih mučenika, koji su bili od austrijskih vlasti 1914—1916 god. pohvatani i po-vešani, a njihova telesa razbacana na jednom obronku. Ovoj velebnoj nacio-nalnoj manifestaciji prisustvovalo je osim bana Zetske banovine br. Muje Sočice i mnogobrojnih delegacija nekoliko hiljada naroda iz bliže i dalje okoline.
Muzika je osim toga sudelovala i zajedničko j javnoj vežbi Sok. društava Gacko i Avtovac te akademiji.
Na 20 VIII na povratku u Stolac prireden jc u Nevesinju koncerat u bašči hotela »Nevesinjc«, koji je bio neobično dobro posečen i uspešan u svakom pogledu.
I bratsko Sokolsko društvo u Nevesinju bilo nam je na ruci te je izvršilo sve pripreme i udesilo zajedničko prenočište za odmor brače muzičara.
Župa Osi jeli
OSIJEK. -— Treči župski prosvetni tečaj Sokolske župe Osijek. Dne 19,
20 i 21 avgusta t. g. održan je trodnev-ni prosvetni tečaj.
Na tečaju su bile zastupljene ove sokolske jcdinice: Slav. Pažega, Pleter-niea, Vel. Gradište, Radovanci, Luč, Budimci, Orahovica, Čačinci, Bankovci, Petrovo Polje, Čepin, Osijek d. g., No-skovci, Branjin Vrh, Podvinje, Novi Jankovci, Svilaj, Cerič, Tordinci. Lu-žanj, Andrijaševci-Rokovci, Ivankovo, Našice, Županja, Vetovo, Pož. Bresto-vac, Vukovar, Bar. Petrovo Selo, Slav. Brod, Beli Manastir, Gorjani, Jarmina, Jclisavac, Branjina i Tenja. Ukupno 35 jedinica ovc župe, dok su Slav. Požega i Čepin poslali po dvoje tečajaca. Kao što vidimo na tečaju je bila zastupljena jedna četvrtina od svcukupnog broja naših jedinica. Po zanimanju u gradan-stvu bilo jc:	1	profesor gimnazije, 1
školski nadzornik, 19 učitelja, 8 učiteljica, 1 prets. općinc, 1 opčinski blagajnik, 3 zemljoradnika, 1 maturant i 1 inaturantica učiteljske škole i 1 svr-šeni gimnazijalac. Po sokolskem položaju bilo jc: 23 presvetara, 4 načelnice, 3 zamenika prosvetara, 3 tajnika prosvetnih odbora, 2 vežbača i 1 vežbačica.
Na tečaju su predavali: 1) Vojnovič — Trkulja Zorka (Sokolstvo i žena). 2) Petrovič Dimitrije (Jugosloven-ska misao u istori ji Sokolstva). 3) Krulj Dušan (Sokolstvo i vera). 4) Vakanjac Milan (Kulturna orijentacija Sokolstva, Administracija). 5) Dimitrijevič dr. Branivoj (Govori pred vrstom). 6) Di-klič dr. Slavko (Sokolstvo, naše oslo-
Ž.upa Novo mesto
ŠT. LOVRENC. — Naš Sokol je
v nedeljo, 19. avgusta popoldne priredij na okusno okrašenem travniku svoj vsakoletni javni nastop, s sodelovanjem društev Trebnje in Mirna, d°' čim so ostala okrožna društva tokrat izostala.
Članic je žal nastopilo le 6, a so podale vaje skladno. Žal, da še vedno kljub značkam ni bilo kritja. Nžist<№ članov (25) jc ugajal. Za njimi jc najmlajše dece odtelovadilo sarajevske vaje. 6 članov in 6 članic je zarujul*1 star Št. Lovrenški ples »čar-oči«, ki r>a' likuje »Češki besedi« in jc splošno ugajal. Efekten je bil še zato. ker so članice bile oblečene v Stari narod1" noši, v kakršni Se je pred 100 l^i.!г' vajal. Nastop jc zaključila vrsta o elanov z vajami na krogih in drogu i žela za svoja izvajanja mnogo odoor8' vanja. Nastop je bil v dobri uri *on_ čan, nakar sc je razvila prav prije*0 sokolska zabava.
Udeležba je kljub krizi poka*8® tudi tokrat, da se naše kmečko lJu£l stvo vse bolj oklepa Sokolstva.
Župno upravo je zastopal sam zUP' ni starosta brat dr. Vašič, okrožje P okr. načelnica s. Draga Kolenčeva 1 okrajni načelnik Tratar.	"at‘
TREBNJE. Mirensko sokolsko okrožje. — Načelništvo naproša tc?j potom vse bratske edinice okrožja. pošljejo zaostale prosvetne inv nJ; čne izveštaje za junij in avgust (če negativno!) okrožju najkasneje do 1' septembra. Bratje načelniki naj na z8 ‘ nji strani vpišejo tudi udeležbo (P kategorijah) na zletih v Zagrebu, W kronogu. Št. Lovrencu in ako ste s^ udeležili še kakšnega drugega izleta- ■" Prosim pa točnosti!
Nadalje ponovno opozarjam bratske edinice, da priredi na 8. septembra svoj nastop bratsko štvo Trebnje in poživljam k el večji udeležbi. Da ne bo zopet ta* • kot na nastopu v Št. Lovrencu!
V svrho priprave za naše del o * jesenski seziji v prosvetnem in tehn1^ nem oziru opozarjam vse brate Pr0Si« tarje, da se bo vršil v septembru celodncvni okrožni prosvetni zbor, 21. oktobra pa celodnevni zbor te№ čarjev okrožja. Opozarjam na oba 1 , tuma brate prosvetarje in načelnike(c ’ že danes. Vse ostalo prejmete v j nicah, ki se jih točno držite! Zclr«v0'
—ar.
bodenje i dobrovoljci). 7) Nevidal 4p August (Propaganda higijene). 8) Lc man Emil (Poljoprivredno prosvečiV nje sokolskog sela). 9) Kvapil ing. 1 , loš (Trogodišnji plan tehničkog župe Osijek za 1932/35 god.). 10) M8f čič Ivo (Zadaci društvenog i četof* prosvetara. — Otfrios medu 'prosvetni"
'-'Ul	uivuu
i tehničkim organima). 11) Sprem * % njo (Novinarstvo u Sokolstvu). y Kolarov Dorde (Izleti, letovanje i borovanje. — Uzorni čas praktičn°f
liia f Sokol
rada s decom). 13) Beara Ilija (Sok° ska štampa). 14) Holeček Janko (P^c) tične pouke o^ sokolskoj statistici)- !/■> Rutar Vlado (Film, radiodiapozitivi)-1' Ilič Tanasije (Idejni osnovi Sokolst^
— Staranje za novo članstvo). 17) kovič Ante (Osnovi sokolske etike- . Zajednički rad prosvetnih i tehnicH organa na vaspitanju dece i narašMJ ’
— Sokolstvo i selo)	.	|
Nastava je počinjala s jutarnJ0 telovežbom uz objašnjavanje, čimc rukovodili brat Vlado Hodovski;< ski prednjak, i sestra Savadinović ^■ j vinka. Tom zgodom su vršeni pred vrstom o kojima su svaki dan P dvoje tečajaca davali svoje kritij mišljenje. Teme govora su bile: što sam Soko (za decu). 2) Smemo K apstinirati od sokolskog rada (za c' ■ nove)? 3) Sokolsko bratstvo (za dc naraštaj). 4) Ni koristi ni slave (za raštaj). 5) Sokolstvo i žena (za ž-
raštaj). 6) Sokolstvu je potreban s1]
neprekidni i svakidanji rad (za
el®!
nove). Održane su dve debatne ye,iA i to jedna »Što da učinimo za парЈ-^,^ sokolske prosvete u župi?«, koju jc s dio pretsednik Prosvetnog odbora.^, druga »Odnos Sokolstva prema 21
ml
" -Ш
ЖШ
Župski prosvetni tečaj, održan u Osijeku dne 19, 20 i 21 avgusta o. i’
IS ^htevima sela«, pod vodstvom brata Iliča Tanasija.
U vreme debatnih večeri davan je
zaravstveno-kulturni film »Alkohol«, a
20
avgusta prikazivanje je popratio i
“cnjak lekar-apstinent.
:	Naročito	zanimljivo	i	korisno	bilo
T Л- a!?.n)e sestre Zorke Vojnovič milje, čije če snažne i duboke misli ' epota osečanja dugo ostati u duša-slušali	Sl1	'e s osobitom pažnjom
na	l!ana	Priredcno je kupanje
reH iaV'’ ^°Је 'c izkoriščeno u prvom n ,ao odmor, a da se ipak pri tome na a .or*sno nauči brat Kolarov je u fiodnoj hladovini održao svoje preda-njuJC ° 'z^et'ma’ letovanju i taborova-
Teeajei Su dobijali dobru i ukusno Prem|jenu hranit u »Đačkom domu« r e ih je prijatna atmosfera, zajednič-a trpeza i briцa brata domačina i vod-va tečaja u svemu zadovoljavala.
st	dom«	gde je bila na-
anba za vreme trajanja tečaja lieio • -1?3 košnicu, u kojoj je tekao vredni živahni život prožet sokolskim du-tc se stiglo i da se napiše neko-vit	pesmiea,	kojima	se duho-
t0 i šaljivo karikirao život u domu, naročito vodstvo tečaja i predavači.
21 avgusta po podne održana je Prosvetna konferencija. na kojoj se lijfPravljalo o ovim temama: 1) U ko-? J e ostvaren program prosvetnog. ada S. P. O. u poredenju s g. 1933,
. lerent Milna Vakanjae. 2) O novo ,:Гј ,nom programu ŽPO za radni period 1934/35, ref. Tanasije Ilič. 3) Sto a učinimo za bolje sokolsko vaspita-
novog članstva?, ref. Ivan Maričić. i “osvetimo veču brigu sokolskom »spitanju deee i naraštaja!, ref. Pet-Vl,c Ante. 5) Sto je najslabije u pro-6\Ср1 na^c zupe?, ref. Milan Vakanjae.
' “redlozi brače.i sestara.
Na kraju tečaja izveden je osvrt a tečaj i priređeno je oproštajno veče, j*®? je srdačno i vedro sokolsko ras-P°l0ženjc došlo do izražaja. Kada su
/v-»	_	_	_	_j_._	  n__
ku
" .tečajci 22 avgusta vračali svojim jUcama, govorili su sa žaljenjem jedan ruSom: kako su im ova tri dana ipak iik' vzo prošla. Kod večine je ostalo “edenje, da je srdačni lični kontakt “ledu prosvetnim radnicima jedan od jajvažnijih uslova za napredak prometne delatnosti u župi.	Đ.	K.
, BAR. PETROVO SELO. — So-’olska četa Bar. Petrovo Selo, prire-.Ila je u nedelju 26-tog avgusta svoju Javuiu vežbu. Ovo je treča javna vežba .Postanka ove čete. Istoj eu sudelo-
od
 V»V4 4UV»ViU-
d}i- matično društvo Beli Manastir, ^ lfn društvo Kneževo i Br. Vrh-Še-erana, te četa I.uč. Ovo su naposc Pored Sok. društva Darde i najaktiv-!Je jediniee Baranjskog sokolskog °Kružja.
Javna vežba održana je na letnjem 1ezbalištu, koje je bilo ogradeno i de-^°rirano 'nacionalnim bojama. Program ^astojao iz 12 tačaka, koje su se vi i o* ^rzo- bez ikakvog zastoja, od-Jale. Vežbalo je ukupno, u svima VeH	vežbača. Sve vežbe iz-
se .e su leP° i dobro. Najviše su . '. svideli nastupi dece. Kolo, u pro-, lm vežbama, izvela su deea uz pes-r »: Igre i raznolikosti izazvale su na-t u veselost i živost medu publi-kami,°Ve ta^^e bile su takmičarskog lo r.. tera te 'su pored živosti i vese-ko	’	vr^°	interesantne. Za ova-
a Ve tačke ima vrlo mnogo gradiva, _ a njih ne treba mnogo onog posebnih Pripremanja, te su to najzahval-jJp tačke, jer ih publika prima s oso-ka'1^ zac*0voljstvom. Isto tako publi-f'knl-C z*vo učestvovala u takmičenju Us_ a u vis kod članova, te ie svaki ^Peli skok nagradila toplim pljeskom. pej Peenrto javna vežba posve je us-Us.a' .Ovaj uspeh je plod svestranog i
a j nog rada ove čete.
dr„*yEL- KOPANICA. — Sokolsko s'v0 - u	Kopanici održalo je
VežJ^ javnu vežbu dne 19 avgusta. Okni3 -*c uspela u svakom pogledu. Pon ^ru^tva su se odazvala u le-Podi7 - u.’ * to:	društvo Andrijevei.
i Đakovo te čete Svilaj i brat °	Prisutne je pozdravio
Ve?b .,110Svctilr- a zatim su izvedene Se |ce Vr^°. dobro i precizno. Is'takla su i]riJ5fPOm i skladnom vežbom deca br. ci« Vll Andrijevei. U igri »Pobjedni-^°Pa ° a su muška deea društva aplauniCaI' ubravši pri tom buran ^ruštv Rjaveče istoga dana dalo je selu • ademiju. Ovo je u našem stupi, 1Vl P,u^a davano s ovakovim na-vaea '-3' at . Prosvctar iz Andrije-Orisut,1,0 P,rvi. istuPio, pozdravivši sve 'te u .c; k°jih se je mnogo okupilo ’гПео kom. i emišljenom govorom tim o za'^C- '• Smerove Sokolstva, za-^’njenn'JC n.'c' Slovcna, i o našoj uje-Su izverlfir10^??^ Jugoslaviji. Sve tačke Jjiše su „ ,c hladno i precizno, a naj-л akovo" p auza Pobrale članice društva lo~ len Sa. svo-i°m vežbom »Petka«. °^vežbalP SV ^voju vežbu »četvorka« Vaca, a "v, u" naraštajci iz Andrije-^ lično ;...US,a t*(fca Vel. Kopanice su avija« b^.,vcžbu ®Neka živi Jugo-z,adnja	1 , uprevo oduševila
i.ru^tva v i i- 0JU su izveli članovi JH«. (jz f : Kopaniea: »Vcče na ško-i e Po braf,^ \7Vai?-jc ove fantičeve vež-
ovu ve?^8111^11’ članovi su odvež-• °^eu j , - u upravo začudnom tač-
čl^^Ovi'ti \т i ' ter su je morali an*ce i ’д|л ak?n °voga nastupile su n°vi društva Dakovo na
ručama i nakon odlično izvedenih vež-bi program je bio iscrpljen. Svima pri-sutnima se na posetu zahvalio brat tajnik, a ujedno i brači, koja su nas posetila.
Nakon toga održana je mala veselica uz glazbu i ples.
Ovo je svakako jedan od najuspe-lijih naših nastupa i priredbi u svakom pogledu.
Ž.upa Sušah. - RifeUa
OTOČAC. — Slet sokolskih četa župe Sušak-Rijeka u Otočcu. Dne 19
avgusta o. g. održao se je slet sokolskih četa župe Sušak-Rijeka u Otočcu pod pokroviteljstvom Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra.
Na taj slet pošli su od strane žup-skog starešinstva starešina župe brat Ivo Polič, a od strane župskog načel-ništva br. Marijan Boras, načelnik, Janko Jazbec, prvi zamenik i Anton Mar-gan, drugi zamenik načelnika.
U subotu posle podne t. j. dne 18 avgusta održana su župska natecanja četa za prekrasan srebrni venac, ko ji je Nj. Vel. Kralj darovao za četu po-bednicu na utakmicama.
Natecanja sokolskih četa
Za natecanja pokazao sc je medu četama velik interes, s kojeg razloga se takmičenja nisu mogla dovršiti u subotu posle podne, premda su potra-jala do iza 8 sati uvečer, te su nastavljena drugog dana, t. j. u nedelju dne 19 avgusta u 7 sati ujutro, a potrajala su do 10 sati. U tom vremenu održani su takoder i pokusi za javnu vežbu, koja se je održala posle podne istoga dana.
Nakon dovršenih utakmica sastali su se suci takmičara sa starešinom župe za stvaranje odluke, te je nakon zbrajanja bodova, uzimajuči u obzir i diskvalifikovane nastupe nekojih četa. pala odluka, da se proglasi četom pobednicom na utakmicama za prvenstvo župe Sokolska četa Vrebac.
Doček izaslanika N j. Vel. Kralja
U 11 sati započelo se je s prova-danjem sletskog programa i kada su več svi, nakon dolaska Banova izaslanika, br. podbana Hadžia bili na oku-pu, uputio se je starešina župe br. Ivo Polič sa starešinom društva Otočac po izaslanika Nj. Vel. Kralja Aleksandra br. Svetislava Nikoliča, pukovnika i komandanta mesta.
Kad je Kraljev izaslanik br. pu-kovnik Nikolič u pratnji izaslanika župe unišao na sletište vojna muzika II planinskog puka s Trsata svirala je držav,nu himnu, koju su svi prisotni stoječi slušali i nakon svršetka priredili manifestacije Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom domu.
Na tribini su Kraljevog izaslanika dočekali Banov izaslanik podban br. Hadži, sreski načelnik br. dr. Nenad Čepinac, pretsedmk općine br. Dane Miletič, bivši pretsednik Senata sena-to br. dr. Pavelič, članovi župske uprave i ioš nekoji.
Čim se je Kraljev zastupnik pozdravio s prisutnima pristupila mu je jedna sestra Sokolica te mu jc uz pri-godne reči predala krasnu kitu cveča, a tako isto jedna druga sestra Banovu izaslaniku podbanu br. Hadžiu, na čemu su sc obojica sestrama Sokolicama najsrdačnije zahvalili.
Govor starešine župe brata Ive Poliča
Iza toga stupio je na pročelje tri-bine starešina župe br. Ivo Polič te je izrekao ovaj govor:
— Kao starešina Sokolske župe Sušak-Rijeka upravljam prve reči sokolskog pozdrava Onomc, koji je sebe čitava posvetio dobru svoga naroda i procvatu nama mile, ali još uvek kraje, domovine Jugoslavije. Prvi gromki pozdrav iz naših jadransko-ličkih grla neka poleti Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru 1 i celom Domu slavnih Karadordeviča. Neka živi prvi medu prvim Sokolima Nj. Vel. Kralj Aleksandar! Neka živi Dom slavne Dinastije Karadordeviča!
Kolika je pažnja posvečena od strane Nj. Vel. Kralja sletu sokolskih četa naše župe u Otočcu neki vam bu-dc dokazom, što je Nj. Veličanstvo na našem župskom sletu četa zastupa-no po br. Svetoliku Nikoliču, pukov-niku i komandantu mesta, i što če četa pobednica na utakmicama. biti odlikovana srebrnim vencem koji je podarilo Nj. Veličanstvo, a koji venac če zastupnik Nj. Veličanstva predati četi pobednici. Navlastito je naša župa počaščena još i time, što je Nj. Veličanstvo na zamolbu starešinstva župe odredilo, da pokroviteljem prvog sleta sokolskih četa naše župe u Otočcu b,u-de Njegov Sin Prvenac Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar, naš ljubljeni sokolski starešina, koji neka vodi naše Sokolstvo poput svog hrabrog Deda blagopokojnog Kralja Petra Prvog Ve-likog Oslobodioca i svog junačkog Oca Ujedinitelja od uspeha do uspeha. Neka nas povede našim daljini putem od Jugoslovenstva Slovenstvu ili bolje reči Sveslovenstvu, dok napokon ne sti-gnemo našem poslednjem cilju Čove-čanstvu. Našem sokolskom starešini bratu Prestolonasledniku Petru naš bratski sokolski Zdravo!
Gospodine zastupniče Nj. Veličanstva Kralja! Umoljavam Vas da bu dete tumačem naše ncpokolebive sokolske ljubavi i odanosti prema Nj.
Vel. Kralju i čitavom Karadordevom Domu.
Gospodine zastupniče g. Bana! Vas kao pretstavnika Savske banovine i kao zastupnika kuma barjaka Sokolskog društva Otočac pozdravljam sa sokolskim Zdravo! Pozdravljam pretstavnika državne vlasti g. dr. Nenada Čepinca, sreskog načelnika ti Otočcu. Nadalje pozdravljam pretstavnike naše hrabre vojske, s kojom Sokolstvo župe Sušak-Rijeka saraduje od vajka-da rame uz rame na preporodu našeg naroda. To j našoj hrabroj jugosloven-skoj vojsci, koja nam je sa svojim vrhovnim Vojskovodom i jugoslo3'en-skim dobroл7oljcima na vršcima svojjh bajuneta donesla slobodu i ujedinjenje naš topli sokolski Zdravo! uz poklik: Živela vojska!
Brate pretsedniče opčine! Tebe kao domačinu varoši Otočac i prvog opčinara pozdravljam u želji, da za-jedno sa Sokolstvom poradiš na procvatu sokolske ideje i boljitku mesta. Vas, gospodo svetovne pretstavnike i vas gospode i gospodo pretstavnike nacionalno'4, kulturnog i ekonomskog života Otočca, pozdravljam i hvalim vam na pažnji koju uvek ukazujete prema Sokolstvu.. Pozdravljam takoder sokolske zastupnike van naše župe te im hvalim što su svojim prisu-stvom uveličali ovu našu župsku pri-redbu. Na kraju pozdravljam vas. mile -sestre i draga bračo sokolskih dru-štava, koji ste se danas po svojoj so-kolskoj dužnosti sjatili u Otočcu. Da ste Zdravo! Vama, sestre i bračo sokolskog društva Otočac, a na ruke va-šeg zaslužnog starešine br. dr. Dorda Brankoviča, čestitam razviče društve-nog barjaka i 20-godišnjicu uspešnog, ali punog borbe sokolskog rada, raz-vijanog u društvu po nauči našeg ne-umrlog sokolskog apostola dra Miroslava Tirša; »Pojedinac ništa, celina sve!« Napose pozdravljam vas, bračo i sestre sokolskih četa župe, s čvrstim uverenjem. da če ovaj prvi naš slet imati vidna utecaja na razvitak sokolske i nacionalne misli na teritoriju naše župe, a navlastito ovde u Lici, gde su razni tudinski plačenici i zatornici slobode našeg jugoslovenskog naroda pokušavali, da za Judin novac potko-paju temelje rodene grude, čiji su temelji cementirani kostima i krvlju naših najboljih sinova. Upozorite, sestre i bračo, i one vase koji danas nisu ovde, da ne nasedaj u tim pokvarenim tipovima koji za svoje izdajničke i haj-dučko podvige primeju zvečeče italijanske lire, a oni zavedeni jadniei za-služenu plaču, uže oko vrata. Kažite im da če doči i za nje dan pokajanja i bede, kada više ne bude izdajničkih zalogaja, ali tada neče biti moguč niti povratak na rodeno ognjište, jer če na ulazu u Jugosloviju stajati za njih bolan ali zaslužen napis Antuna Nemči-ča, koji glasi:
Prošteno jc grješnicima, Zulumčaru. ubojici,
Prošteno je svima, svima,
Samo nije izdajici.
Završavam moje reči s usklikom: »Živeo Kralj, Živela Jugoslavija!«
Govor brata starešine župe bio je predmetom neprestanih ovacija i odobravanja.
Predaja barjaka Sokol, društvu Otočac
Nakon toga podban br. Hadži u ime bana br. dra Ive Peroviča predaje barjak starešini Sokolskog društva Otočac popračujuči svoj čin vrlo lepim i patriotskim sokolskim rečima, našto svi prisutni aklamiraju podbana br. Hadžija.
Starešina Sokolskog društva Otočac primio je barjak uz popratne reči.
Nakon toga je barjaktar preuzeo barjak izrekavši pri tom prisegu na barjak završivši svoju prisegu rečima: »Glavu ču dati, ali barjak ne!«
Velebna povorka
Završnu ree imac- je ;pretsednik Opčine simpatični sokolski brat Dane Miletič, koji u ime opčine pozdravlja zastupnika Nj. Vel. Kralja, podbana br. dr. Hadžia. župsko starešinstvo i svu ostalu braču i sestre, koji pohrliše u Otočac na slet sokolskih četa župe Sušak-Rijeka.
Iza dovršenih pozdrava i razviča barjaka bila je formirana povorka koju jc predvodio načelmštvo župe, a na čelu povorke stupao je starešina župe s dva sokolska veterana i to starešinom Sokolskohg društva Gospič br. dr. Petrom Zecom i starešinom Sokolskog društva Brinje br. Uzelcom.
U povorci su su delovale tri glazbe t. j. dve sokolske, Sokolskog društva Zagreb I, Sokolskog društva Gospič i vojna muzika II planinskog puka s Trsata.
Povorka je prošla glavnim ulicama, a pred spomenikom Kralja Petra izvršen jc defile ispred Kraljeva izaslanika, a iza toga je bio razlaz.
Zajednički ručak
U 1 sat posle podne ureeen je zajednički ručak, kome jc prisustvovao izaslanik Nj. Veličanstva pukovnik br. Svetolik Nikolič, podban br. Hadži, br. dr. Pavelič, bivši pretsednik Senata, starešine društava, narodni poslanici brača dr. Pctar Zec, senator, i dr. Ante Kuntarič, narodni poslanik, za Otočac br. Ilič, pretsednik opčine br. Danijel Miletič, starešina župe. načelnik župp s oba zamenika, nekoje starešine sokolskih četa i društava, brat starešina
Sokolskog društva Otočac s nekojim članovima i zaslužan za Sokolstvo u Otočcu br. Bude Ružič, .te zastupnik Sok. društva Sušak-Rijeka.
Za vreme ručka ustao jo starešina župe br. Ivo Polič te je izrekao zdra-vieu u čast Nj. Veličanstva Kralja.
Nakon ovog pozdrava zaorile su dvoranom Oficirskog doma gromke ovacije, a vojna muzika otsvirala je državnu himnu.
Iza dovršene himne ustao je Kraljev izaslanik pukovnik br. Nikolič te je zahvalio na iskazanim izrazima ljubavi i odanosti prema Nj. Veličanstvu i celom Kraljevskom domu. kazavši da če biti tumačem kod Nj. Veličanstva vcličanstvenih manifestacija.
Starešina Sokolskog društva Otočac pozdravio je podbana br. Hadžia, a pretsednik opčine sve ostale i lime je zajednički ručak dovršen, te su učes-nici banketa pošli na javnu vežbu.
Javna vežba
Sama javna vežba započela je u 4 sata posle podne, a sve tačke programa bile su vrlo dobro izvedene, do-čim su proste vežbe sokolskih četa da-leko nadvisHe vežbe u Zagrebu, što jc vrlo dobro spomenuo referent župe za čete br. Mihajlo Potkonjak kad je či-tao ocene utakmica.
Svojim dvema posebnim točkama »Selo« i »Zarobljenoj brači u Istri« za-divila je sve prisutne Sokolska četa Perušič.
Pre 6 tačke programa javne vežbe stupio je na podium referent za čete br. Potkonjak, te je pročitao rezultate natecanja prikazavši u'pravom svetlu odeo natecatelja svake čete i mane koje se ne smeju u budučo opetovati, jer su iste na štetu dotične jediniee.
Posle toga je Kraljev izaslanik, uz nekoliko reči, predao srebrni vcnac četi Vrebac kao pobednici na prvim utakmicama sokolskih četa župe Sušak-Rijeka.
U ime čete pobednice zahvalio je Kraljevom izaslaniku načelnik čete molbom. da sc njegova zahvala, odnosno zahvala čete, dostavi Nj. Vel. Kralju. Odeo čete pobednicc je nakon toga s vencem prodefilovao najprc pred zastupnikom Nj. Veličanstva, a zatim celim vežbalištem, koje je pobednici-ma napravilo velike manifestacije.
Vežbama je rukovodio br. načelnik župe Marijan Boras sa svojim za-menicima bračom Potkonjakom i br. Maričem. Ženska su odeljenja nastu-pala pod vodsvom zamcnice načelnice sestre Markovič. Sestra Markovič spada u red onih Sokolica, koje kad se udaju ne napuštaju sokolske redove, kako se to, nažalost, u najviše sluča-jeva dešava, več prijašnjim žarom po-diže žensko članstvo i naraštaj uz bok marljive sestre Kangrga.
Načelnik Sokolskog društva Otočac brat Jakšič, učinio je koliko je mo-gao da slet u Otočcu ispadne što bolje i što lepše.
Akademija i završetak sleta
U večer istoga dana t. j. u nedelju održana je na sletištu akademija, na kojoj se je ponovno ispoljio rad neumorne sokolske radnice, zamcnice načelnice, sestre Zdenke Markovič, koja neka i dalje nastavi ovim putem ne gledajuči na neumesne prigovore i kritike onih koji Sokolstvu ništa ne daju, van kritike, ničim osnovane i to još na sletištu.
Sestru načelnicu Nadu Kangrga nismo za vreme sletskih dana videli, jer ju je malo pred sletom zadesio težak udarac smrču njezinog dragog oca, a našeg marljivog i svesnog dugogo-dišnjeg sokolskog radnika.
Slet je završio u moralnom i ma-terijalnorn pogledu dobro, ali bi rezultat tog sleta bio mnogo veči, da se je pravovremeno odgodio, t. j. da sc nije održao iza tolikih sletova i priredaba na kojima sc je članstvo župe finan-sijski i fizički istrošilo.
Župa Varaždin
VARAŽDIN. — Župske utakmice u odbojci. Dne 15 avgusta o. g. održa-nc su u Varaždinu utakmice u odbojci za prvenstvo župe. Takmičilo je švega 7 vrsta, 4 članova i 3 vrste mu-škog naraštaja. Konačni uspeh je ova-kav: članovi: 1) Varaždin I, 2) Prelog,
3)	Varaždin II, 4) Vratišinec; muški-naraštaj: 1) Varaždin I, 2) Varaždin II i 3) Čakovec.
^bne jediniee, koje nisu takmičile na utakmici. a inače igraju odbojku, takmičiče na sletu Dravskog okružja u Donjoj Dubravi.
Slet dravskog okružja u Donjoj Dubravi. 8 i 9 septembra o. g. prire-duje novoosnovano Dravsko okružje svoj prvi slet u Donjoj Dubravi. Dravsko okružje obasiže srezove Prelog i Ludbreg. Tom prigodom razviče i posvetiti svoj barjak Sokolsko društvo u Donjoj Dubravi. Bar jaku kumuje ban Savske banovine brat dr. Ivo Perovič.
Nakon uspelog župskog sleta u Čakovcu biče to opet jedna jaka manifestacija Sokolstva na severnoj gra-nici naše države.
KUZMINEC. — Dana 26 avgusta o. g. održana je I javna vežba čete uz veoma brojno sudelovanje okolišnih društava (Kotoriba-Avtolovcc i Selnice). Na početku samog nastupa pozdravio je goste i braču brat prosvetar
A. N. Vidovič lepim govorom. Sam nastup eastojao se iz 13 točaka, koje su sve veoma precizno izvadane po članstvu, m. i ž. te naraštaju. Sam nastup uspeo je iznad svakog očekiva-nja, tako da su mnogi gosti ostali u Kuzmincu do kasno u noči. Skladna i lepa vežba čete Kuzminec bilo je veoma burno pozdravljena od svih pri-sutnih.
Župu je zastupao brat Mita Kovačevič iz Ludbrega.
Ž.upa Vel. Bečlcerele
K ALUĐERO V O. — 19 avgust^ Kaluderovo je osvanulo okičeno zastavama i čilimima, s podignutim slavo-lukom da što svečanije proslavi go-dišnjicu osnivanja Sok. čete. U 10 ča-sova krenula je povorka iz -sokolane u crkvu, a posle bogosluženja održana je u sokolani svečana sednica. Na sodnici jc govorio brat starešina Maslcj
0 značaju današnje proslave i postignu-tom uspehu u radu Sok. čete. U 15 časova Sok. četa dočekala je maticu Sokolsko društvo iz B. Ctkve te za-jedno s njime izvela vrežbe na vežba-lištu pred mnogobrojnom publikom.
Osobito su lep utisak ostavile na prisutne proste vežbe članica. Brat Irovič, starešina matičnog društva iz
B. Crkve, održao je na vežbalištu pred stotinama prisutnih govor O zadači Sokola kao i velikom napretku Sok. čete u Kaluderovu.
Uveče priredena je pretstava, koja je odlično uspela. Gosti su se posle igranke razišli u največem raspolože-nju.
Zupa Zagreb
CRKVENI BOK. — 19 avgusta održala se je u našem mestu velika crkvena i sokolska svečanost. — Več rano ujutro osvanulo je malo selo u Posavini u svečanom ruhu s nekoliko slavoluka medu kojima ee naročito isticao sokolski. U 9 časova došlo je Nj. Preosveštenstvo g. dr. Maksimilijan, episkop gornjo - karlovački, koga je dočekao crkveni odbor 6 upravom opštine i Sokolske čete te školskom decom.
Po završenoj liturgiji prireden jc ručak za visokog gosta s više zvanica u Parohijskom domu. — Dok je izvršen ručak uprava čete radila jc na poslednjim pripremama za javnu vežbu
1 na dočeku gostiju. Pre podne stigla je glazba br. društva Nova Gradiška, te delegat bratske župe brat Srečko Džamonja s višom vrstom društva Zagreb II, Jasenovac, Staža, Sunja, Blin-ski Kut, Papiči, Kratečko, Živoja i delegati društva Bobovac. U 16 sati formirana je povorka s glazbom na čelu. Povorka je burno pozdravljana kroz selo od sakupljenog naroda na crkve-noj slavi.
Po završetku povorke stupio je na vežbalište burno pozdravljen kroz špalir Sokola Nj. Prcosv. g. dr. Maksimilijan, episkop, koga je s praitnjom i upravom čete dočekala glazba uz ovacije Sokola.
Javnu vežbu otvorio je br. starešina Vukadinovič pozdravivši prisutne visoke goste uputivši pozdrav na najviše mesto N j. Vel. Kralju, Nj. Vi«. Prestolonasledniku Petru, Kralj, domu i velikoj i močnoi Jugoslaviji. Posle toga je izveden sledeči program: 1) Deca muška i ženska, Crkveni Bok. 2) Naraštaj Stara. 3) Čete — proste vežbe. 4) Članovi — proste vežbe. 5) članice — proste vežbe. 6) Čete — jubi-larne vežbe. 7) Zagreb II — vežbe na spravama i 8) Staža, Sunja i Kratečko vežbe na spravama.
Vežbe su izvedene na zadovoljstvo publike, a naročito vežbe na spravama višeg odeljenja članova Zagreb II, koji su burno pozdravljeni na ulazu na vežbalište i nagradeni aplauzom.
Nj. Preosveštenstvo izrazio sc najlepše o izvodenju programa.
Dru Maksimilijanu, episkopu i ostalim gostima zahvalio se održavši lep patriotski govor br. Srečko Džamonja, tajnik župe.
Posle toga nastalo je narodno veselje na kojem je kratko vreme ostao i g. episkop.
Priredba je u moralnom pogledu iznad očekivanja uspela.
LUDINA. — Sokolsko društvo Ludina osnovalo je pred dve gedine svoju sokolsku glazbu, koja se razvija u svakom pogledu vrlo lepo. Glazbe nici, njih 12. su stari i discipiinovani Sokolovi, te rutinirani u glazbenoj štruci. Glazba svira razne jugoslovenske i slovenske skladbe, kao karišikc, uvertire i narodne popevke, kao i plesne komade. Pod vodstvom kapelnika brata Josipa Vaneka, glazba nastupa na svim nacionalnim manifestacijama i sokolskim priredbama u Ludi-ni, a osim toga več je nastupila na sokolskim javnim vežbama u Lipovlja-nima, Lipovčanima, Popovači i u Križ-cima. Kako glazba uz povoljnu i ma-lenu naplatu svira na sokolskim priredbama, to apeliramo na okolišna bratska društva i čete da kod sledečih svojih priredbi povedu računa, odnosno pozovu sokolsku glazbu iz Lukine. Sokolsko bratstvo i solidarnost na-lažo nam da podupiramo svoju sokolsku glazbu (jedina u Moslavačkotn sok. okružju). To nam je bratska i sokolska dužnost!
Započeli smo sa izradom sokolskih pelerina
Ove su pelerine izradjene po propisanom kroju iz našeg poznatog patentiranog nepromocivog hubertus sukna. U sporazumu sa Savezom Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, dajemo svakome članu Sokola kod kupnje ove pelerine u našim prodavaonicama 10°/o popusta.
Da uzmognemo ovaj popust obračunati s našim prodavaonicama, izdali smo posebne rabatne karte, koje se imadu kod kupnje izručiti
poslovodji prodavaonice.
Umoljavamo najuljudnije cij. sokolska društva i čete za obavijest, koliko rabatnih karata potrebuju za njihove članove, da ih uzmognemo odmah po prijemu obavijesti priposlati.
TI V AR ODIJELA
Tekstilna Industrija d.d. Varaždin
~	‘ —— —	■—    u“
bil**
Gođ. IV — broj 37
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska matica, L)ubl)ana, Narodni dom Poštansko čekovni račun Ljubljana: 15.831 Teleton broj 25-43
Zahtevajte cenik!
Širite
Sokolsku
šiampu
»Sokolski glasnik:«, »Soko«, »SoRolsRu prosveta«, »Sokolsko selo«, »SoRolić« i »Našu radost«!
i	VM.V.rS./A	IlONniVl
V. G. KRALJETA
SUŠAK
l Štrosmajerova ulica 5
if' TELEFON BROJ 2-22
КШЕ1Б
ali
лАелллмјо.
najtetidiujte
ХШИШП-ВЕи
Шшшашшашшшшш
24ti—'Mi
Sokolski
Sokolić“ i
LIDLOVI INSTRUMENTI
•248-8
Usled pada češkoslovačke krune možete kod nas da kupujete vrlo jevtino.
Sada imate največu priliku da nabavite prvorazredni Lidiov instrumenat.
Javite mi za koji se instrumenat zanimate, i odmah ču Vam javiti tačnu njegovu cenu u dinarima uračunavši ujedno itroškove šiljanja.
TVORNICA GLAZBENIH INSTRUMENATA
JOSIP L S D L, BRNO, ČSR
Tvrtka je 1933 godino odlikovana na svetakoj izložbi u ČIKAGU s najviSim odlikovanjem.
JADRANSKA PLOVIDBA D. D.
SUŠAK
■■■■■HIRedovita parobrodskaslužba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku
3EVTINA TURISTIČKA PUTOVAN3A 10-11 dana za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Tražite prospekte!
“ Upute daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine T agencije i svi veći putnički uredi u tu- i inozemstvu
JUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA
u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim Jamstvom
245-36
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Sokoli i
230-19
Nabavljajte svečane i vježbače potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača Saveza S. K. J.
Zagreb, Frankopanska ulica 9
244-35
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebna knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
I	V	LJUBLJANI,	FRANČIŠKANSKA	6