p .	.'S. VI 1934
Larina plaćena u gotovu
Krai, prlicg. _
SOKOLSKI
Cena Din 2'-
CUS I lO SAVEZA SOKOU KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
MESEČINI PRILOG -SOKOLSKO SELO-
tJUBLJANA, 25 MAJA 1934
Izlazi svakog petka • Godišnja preiplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko! tiskari, Frančiškanska ulica brol 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 џ Oglasi po cenika • Rukopisi se ne vračaju
GOD. V BROJ 22
Ne idemo u Budimpešto!
en °k°hma, kojima je cluboko u sr-пзсол na ljubav, čast i svetlo ime na n nar°da.' naše države, hteli su i £(, vogodišnjim međunarodnim takmi-u .Budimpešti da dostojno reža vnu^11 naše Sokolstvo i naše dr-i str C °^e Prcd stranim takmičarima i!o- .1.1aroc^'rna- ^ao što su na svim čl-;3 ? jim medunarodnim gimnasti кп1’П .ит™а dolično, kao što to Soli/ гт£ u	naši	takiničari	visoko
ek* * • Је > 'me našeg naroda, Sokol-to 3	s°kolske telovežbe, bili bi
šu Ucivn.’li jamačno i ovog puta. Za to j s.e z>lavo spremali več duže vremena ju.aisl:a su se svestrano spremili za od-nu borbu o svetsko prvenstvo i s naj-jjC1vm stranim gimnastičkim vrstama, n 0,sao je, nažalost, neočekivan momc-s , ’ koji je osujetio takmičenje našim ' 0 ’m boreima. Drski istup Macl-šen3 U ^enev> protiv naše države i na-Jnar°da nije mogao da ostavi i nas s°le indiferentnima, i da nastupamo ■ žemlji onog naroda koji se nabacuje naš narod i našu državu tako nedo-’cnWi j nekulturnim obedama i kleve-ania. Sokolstvo, svesno svog zadatka
i svog velikog poslanstva u Jugosloven-stvu i Slovenstvu, kao organizacija s ve-likom i časnom istorijom u službi svom narodu ne samo na fizičkom več i na nacionalnom i ostalim poljima, moralo je otkaže svoje učešče u Budimpešti. Naše Sokolstvo verno svojem poslanstvu i istorijskoj*ulozi u svome narodu, objavilo je putem naše Savezne sokolske uprave i široj javnosti sledeču svo-ju odluku:
»Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije rešila je da naši takmičari ne prisustvuju utakmicama Medunaro dne gimnastičke unije, koje če se odr-žati u Budimpešti početkom juna o. g. i to zbog nerezumljivog i ničim oprav-danog istupa madžarske vlade protiv Kraljevine Jugoslavije kod Društva naroda u Ženevi.«
O	ovom rešenju obavešteni su Me-dunarodna gimnastička federacija, bratska Češkoslovenska obec sokolska u Pragu, Poljski sokolski savez u Varšavi, Savez gimnastičkih društava »Junak« u Sofiji i Rumunjski gimnastieki savez u Bukareštu.
Na straži!
Največu nesigurnost po mir bile Su uvek i biče i u buduče slabe držav-''e Branice, slabe naročito u tom pogledu, jer su otrgnute od zaleda, nemaju l'ukakve veze s unutrašnjošču države
1	lfnaju Stanovništvo, koje je sve prc To° naci°na^no i državno orijentisano. svim aZ* * Za našu državu, koja ima u '	susednim državama jaku nacional-
vProPagandu koja je uperena protiv Se. države. Sva ta propaganda ne i	Samo Рг* oduševljenim rečima
!_ Plznom govoru, več ima svoje kon-etne oblike, ima ideje, koje su real-. zasnovane i praktički sc privode u **■ Pogledajmo samo našu severnu Janiču prema Austriji! Več pred ra-ni vodio se je tu težak nacionalni boj, je doduše sa stvaranjem Jugosla-Je privremeno prestao, pojavljuje se sada gotovo u istoi meri, iako u rugom obliku. Težnja za prodiranjem , e mačko g upliva u nekadanje postoj-
1]}e i još dalje preko njih ostala je ,|-‘lzmenjena i celokupno nemštvo po->>§РГ svaku takvu akciju. »Sidmak« i dot ” Promcndi su samo taktiku, dal’ n^Smetano radc u istoj meri i na-Je j utvrduju nemačke postojanke j yDasu granicu i u unutrašnjosti naše eif2aVe'	zaPadna	granica,	naro-
‘o naša Dalmacija i, pače, Crna Gora Pr°zivljuju tudu propagandu u takvoj s da mora o njoj da vodi računa bil dete. Pogranično stanovništvo Hut Па otoc'ma> bilo oko Zadra otrg-„ 0 je od zaleda s kojim nema niti spodarske niti upravne veze te jc ovi-ni° Jedino o tržištima preko naše gra-p.Cc;. ^aša južna granica danas još ne j °Zlvljuje nacionalne bojeve, kao što to, na severnoj, istočnoj i zapadnoj Па ^10*’ a^ se ’Pa^ * tu P°einje da budi d ?10?elna svest i propaganda, koja te az*.iz Albanije, a nije tako malena г Je >z dana u dan sve bolje organi-. ana a s time i opasnija. Na istoku
•	madžarska propaganda na vrhuncu am° ge nc birajU sredstva za postig-Uce cilja.
do ^itavu tu granicu stoji danas nj ' .У sokolskih društava i četa ujedi-гпа u jakoj organizaciji. Ako po-pr "У10 nama protivničku pograničnu Velik^andu uvidamo tek kako su od ilrušf0^ ?^ačenja ova naša pogranična cVrsfVa * koja moraju da postanu Stva sPona našeg pograničnog žitelj-su j svunutrašnjošču naše države. Ta žite,[lfva Pozvana da naše pogranično dignu ? ^osP°darski i kulturno po-od	nacionalno	osveste i da
na;„Jc^a stvori značajne, čvrste čuvare da n ^ran’ce- Zadatak Sokolstva nije da	konflikte	sa	susedima,
Vco ; ,ara J>aPetu atmosferu na granici, nušp Ч па«.zadatak da čuvamo što je Јц_	Pak teško stečenu slobo-
Pušten Sa ^ran*ca ne smc da bude pre-ski ; ka,fa^a sebi, da bude gospodar-uPravn- ° zanemarena, bez veza s Skolst™ ^ržavnim središtima, bez novnjj/1 1 v,ez nacionalno svesnog či-^olsk;uVj’ ^adatak je svih naših so-° svim .stava i eeta da vode računa ovim pitanjima i da se zani-
maju za sve potrebe pograničnog sta-novništлгa. Pravilno je rekao Nemac dr. Valter Šnefus: »Granica, koja je zanemarena, s narodnom celinom ne-dovoljno spojena, gospodarski i kulturno prepuštena sama sebi mora da probudi u susedu, koji živi u boljim prilikama, osvajaeke težnje i tada ka-da vlade i politički činioci na osvajanje tudega niti ne misle. Tako se stvara atmosfera napetosti medu susedima, koja rada nepoverenje i konflikte. Zato mora država, koja želi da mimoide takve opasnosti, da se brine da pogranični teritorij što tesnije poveže sa svojom domovinom, da se pogranično stanovništvo moralno i gospodarski ojača, da se zadoji domovinskim duhom, da tako postane duhovno i gospodarski jak član svoje države. Takva granica biče za svaku državu najbolja i najsigurnija obrana, ujedno pak i neugrožen most miroljubivog su-sedstva.«
Tako govori Nemac, a te reči važe u priličnoj meri i za našu državu. Kod nas se i suviše malo pozornosti posvečuje baš našim pograničnim krajevima. Mnogi su naši pogranični krajevi bez najprimitivnijih uslova 'za povoljan gospodarski i socijalni razvoj tamošnjeg stanovništva, mnoge su naše pograni-ene škole zatvorene, jer nema učitelja, činovništvo se šalje često puta kao za kazan u pogranične krajeve, mnogo krajeva nema ni'ti običnih cesta, koje b; ih vezivale sa zaledeni, a što tek da kažemo o drugim prilikama.
Sokolstvo je uvidelo potrebu tog vrlo važnog dela na granici i stara se za pogranična društva putem narodno-obranbenog otseka Saveza SKJ. Taj se rad upotpunjuje iz godine u godinu, ali to ne može da bude dovoljno, jer je potrebna suradnja svih državnih vla-sti. Nije dovoljno da postavimo uz granicu jake sokolske jedinice, več moraju da sudeluju u tom radu i škola i državna vlast. Učitelji na državnim granicama moraju da budu odabrani, jer njihov rad nije samo u školi, več i medu narodom. Oni moraju da budu tumači narodnih potreba i treba da se brinu da stvore živu sponu izmedu granice i zaleda. Isto važi i za ostalo činovništvo.
Sokolstvo mora da postane važan nacionalni činilac u svakom pograni-čnom seocu. Sokolske organizacije uz granicu moraju da daju potstreka za sve nacionalno kao i za gospodarsko i socijalno kretanje pograničnog stanovništva, koje može samo na osnovi takvog rada da dobije poverenje u tu organizaciju. U svakom sokolskom društvu mora da bude knjižnica, društvo mora da se brine za izobrazba članstva, mora da pomaže socijalno slabije, treba da sc brine za naraštaj i za školski rad. Svako društvo treba da pronade put i volju za rad i samo tada če uspeh biti osiguran, i samo pod takvim uslovima moči čemo da stvorimo čvrstu i nacionalno svesnu granicu naše države.
Dr. Riko Fuks, Ljubljana.
Solidaran rad
Sokolstvo, ta ogromna porodica, zahteva smišljen i organizovan rad. Vode sokolskog pokreta motre budnim okom da sokolska kola kreču pravim putem, onim, kojim je ista uputio naš osnivač, pokojni brat Miroslav Tirš. Sokolski radnici, duša života i delatno-sti sokolskog pokreta, svesni su svoga rada, punog požrtvovanja i samoprego-revanja, oni su svesni i svoje velike odgovornosti za taj svoj rad pred budu-čim pokolenjima.
Sokolski rad je pun težina i napora. što zna najbolje sokolski radnik, dok to jedan laik ne može, a u mnogo slučajeva neče da razume. Ali, Sokolstvo je pokret večitog života žilavog i istrajnog rada, što baš i uleva celom pokretu ogromnu pogonsku energiju, koja naprosto odbija od sebe sve ono, što traži život bez rada i truda, ili bolje rečeno, što hoče da živi na teret društva i na račun svoga bližnjega. Eto, u tom večitom radu i životu se sastoji baš ta ogromna snaga sokolskog pokreta, koja ga čini pobednikom kroz de-cenije, a koja če ga voditi največim po-bedama, što če ih Slovenstvo i čovečan-stvo u buduče tim putem postiči.
Sokolstvo traži smišljen i organizovan rad. To je tačno. Svaki rad, i pot-hvat, pa bio on još tako sitne prirode, zahteva izvesnu organizaciju i smiš-ljenost u svome radu i kretanju. Po-smatrajuči sve pravce života, životnog gibanja i delatnosti, dolazi se do zaključka, da je apsolutno svaki rad i pokret bez izvesne organizacije, pravilnog i smišljenog rada, ako se teži korisnom uspehu i rezultatu, nemoguč. A šta bi rekli tek za Sokolstvo, tu več danas tako ogromnu organizaciju, koja je u punom svom razvitku i u čijoj se kuči sprema mesta za dvesto i više miliona novih članova sokolske porodice? Ka-kvu ogromnu organizaciju, koliku smiš-ljcnost u radu, zahteva tek taj kolos od posla? — Zaista, ovo pitanje pretstav-lia čitav jedan problem, koji bi rnorao u često slučajeva kod mnogog Sokola ostati bez rešen j a, bez pozitivnog zaključka i rezimea. Ipak, pitanje, treti-rano s pravog gledišta Tirševog Sokolstva, toliko jc jednostavno i prosto, ako se pravilno gleda ceo sokolski sistem, koji počinje od najmanje sokolski vaspitane i organizovane jedinke, pa se udruživanjem u čete, društva, žu-pe, saveze, svesokolski savez, sjedinju-je u veliku porodicu bratstva i jedna-kosti, s lozinkom: svi za jednoga, jedan za sve.
Sokolstvo nije moglo sebi uzeti bo-lju lozinku za svoj rad, oil lozinke: svi za jednoga, jedan za sve. U ovih šest kratkih reči očrtava sc najjasnije pravi sokolski rad. One su najbolja tema za svestrani i neiserpni sokolski študij našim sokolskim vodima, sokolskim radnicima i svima Sokolima. One su neiserpan sokolski program, koji je po-čeo, a nema mu kraja.
Iduči za tom sokolskom lozinkom i tim sokolskim programom, ukazuje se jedna velika potreba u našem sokolskom radu, a to je idealnost i solidarnost. Bez toga, idealnosti i solidarnosti sokolskog rada, naše Sokolstvo bilo bi nalik na šturo pšenično zrno. Celokupna sokolska delatnost oslanja se na ta dva stuba idealnosti i solidarnosti, i Sokolstvo bi postalo nesposobno i pot-puno nemoguče, kada bi se dopustilo da se sruše ova dva snažna stuba.
Naš sokolski rad mora da bude skroz idealan. Nikakve lične koristi, ni-kakvog ličnog dobitka za isti ne smemo i nemarno pravo tražiti. Sta'više, naša je dužnost, da suzbijemo svaki pokušaj onih, koji žele da budu Sokoli iz čisto ličnih svojih računa i ličnih svojih interesa. U takvim slučajevima moramo biti bezobzirni u našoj borbi protiv takvih pokušaj a, ne štedeči pri torne nikoga bez razlike, imajuči uvek na umu, da je bolje amputirati i izgubiti bolesnu ruku, nego pustiti trova-nje krvi ccloga tela i najzad izgubiti telo. Sokolske jedinice moraju strogo voditi računa o tome i one snose največu odgovornost. Sokolske jedinice dužne su znati za pobude svakoga ono-ga, ko želi prekoračiti prag sokolske kuče, koja mora da ostane uvek čista i neokaljena narodna kuča. Lične koristi, lične dobiti. Sokolstvo nikome ne može pružati, jer ono je visoko iznad ličnih pitanja, u službi celine, naroda, Slovenstva. Mesta u sokolskoj kuči
spremna su samo za idealne Sokole, idealne sokolske radnikc i idealne sokolske vode.
Uz idealnost u sokolskom radu ide solidarnost. Rad bez idealnosti i bez solidarnosti u zajednici i zadruzi ne može se zamisliti, a kamo li u Sokolstvu, koje je nešto više od obične za-jednice i zadruge! Neophodan je tu solidaran rad, zajedničko, solidarno osc-čanje sokolskog porodičnog života. Ali, baš tu, u tome zajedničkom i solidar-nOm radu, u tome zajedničkom oseča-nju, naše Sokolstvo oseča još jednu do-sta veliku prazninu, nedostatak, koju treba popunjavati i koji se mora na-doknadivati. Soko ne sme svoj rad upravljati samo na svoju neposrednu blizinu, sokolska jedinica ne sme svoju delatnost ograničavati i koncentrisati samo na svoje mesto, jer to ne bi bio rad u duhu velike porodice, več Soko treba i mora svoj rad i svoje sokolsko osečanje upučivati širom zemlje, u svaku jedinicu, u svaki kutak, gde žive Sokoli — članovi jedne te iste njegove porodice.
Nedogledne su. koristi po Sokolstvo, koje se za danas još kriju, a koje bi Sokolstvo imalo od jednoga potpuno solidarnoga sokolskog rada. Primera radi navodim samo*dva slučaja tako za-mišljenoga solidarno« sokolskog rada
Nije. redak slučaj, da se sokolske jedinice, u najboljoj i najplemenitijoj nameri obračaju na sve Strane drugim sokolskim jedinicama, tražeći pomoč za podizanje sokolskih domova, nabav-ku sokolskih sprava, podizanje sletišta, vežbališta i tome slično. Da su te mo!-be i ti vapaji u najviše slučajeva bez uspeha, to je istina, ali zato ne treba zamerati, jer mora se imati na umu teškoče i borbu za opstanak u mnogim
i mnogim jedinicama. Da ima u Sokolstvu solidarnoga rada i savršeno solidarnoga i porodičnoga duha, takvih molbi za podizanje sokolskih domova i ostaloga, takve teške borbe za opstanak mnogih sokolskih jedinica ne bi moralo biti, i Sokolstvo bi kročilo pravo, kao tenk, preko svih zapreka. Sokolski domovi nicali bi kao proletnje bilje, kad bi svaki član sokolske porodice pomogao jednim pa i najmanjirn doprinosom — možda samo jednim jc-dinim dinarom. Kolika je naša sokolska porodica i koliko bi taj jedan jedmi dinar doprineo za istu? Neka рто^ sude Sokoli čitaoci.
Strašna katastrofa u Kaknju, koja je zadesila tolike porodice i lišila životnog hleba stotine i stotine ne jake dece, zavila je u crninu celu zemlju. — Ta če se črnina skinuti, strašna katastrofa zaboraviti, ostače samo gladna i gola nezbrinuta deca, nemajuči hranitelja, nemajuči nikoga. Kakav život čeka tu jadnu siročad? Sokoli, kad bi mi met-nuli samo jedan zalogaj manje u naša usta, naša velika sokolska porodica nasitila bi ovc jadno slabe stvorove te bi time ulila njima novu snagu i novu moč za život. Koliko bi učinio jedan sitni dinarčič svakoga člana naše porodicti za ovu siročad, a šta bi Sokolstvo time dobilo? Bračo i sestre, ostavljam vama, pa donesite vaš sud.
Sokolstvu je potreban jedan skroz solidaran rad. Taj i takav rad potreban je danas više no ikada, jer jedinka slaba je i nemočna, dok bi celina — po-rodica sokolska, kompaktna i udružena u radu, ncosetno i bez ikakvih i naj-manjih teškoča ispoljavala svu moč idc-alnog i solidarnog zadružnog i porodičnog života. Naše geslo: »ni koristi ni slave« — jasno nam ukazuje pravi put u sokolskom radu. Samo je to put uspehai pobede.
J. Uršič, Valjevo.
S jubileja blskupa brata dra Učelinla ~ Tiče
Biskup blagosivlje Sokole 1 slika se s njima
Tek je počelo svitati. Na kotorskoj obali sakupilo se mnogo sveta: muš-koga, ženskoga, mladoga, staroga, katolika, pravoslavnih. Tu je i muzika, pa Srp. pev. društvo »Jedinstvo«. Sokoli i Sokolice, čak i s Cetinja. Tu je potstarešina župe Bajič i starešina ce-tinjskog društva tlr. Piletič. A i ostali Sokoli i pretsednici opčina u Boci več su ustali i čekaju ria parobrod »Her-cegnovi«, koji stoji privezan uz obalu. Ali kapetan Luka, vešti pomorac, pogleda na nebo’ i vrti glavom. Nečemo moči izači iz »Oštre«, kaže on. Ko da je svih grom ošinuo. Skoro da ne plaču. Spremali se, uranili, a mnogi nisu ni spavali da ne okasne, pa sada da sc vratc kuči. Osobito Crnogorcima to ne bi obraz dopustio. Hoče da se ide pod svaku ccnu. Automobilima. A ako se iz Dubrovnika ne uzmogne krenuti? Ne mari. Znače starina biskup da su se učinili svi napori. Jer ga volimo. Jer to zaslužuje. Velikom susretljivošču brata Lale Zubera veliki autobus je tu.
I	brat Vujičič doveo je svoj auto. Pret-sednik Opčine uzimlje još jedan. 1 kre-čc se. Ima nas dvadesetak. Ostali po-doše kuči žalosni. Kiša.
Kiša pljušti kao iz kabla. Ali na domaku grada Slobode prestaje. U Gružu več čekaju brača dubrovački Sokoli s muzikom i zastavama. Veselje. Srdačni pozdravi. Hočemo H moči pre-ploviti taj komadič mora? Kako nc, odgovaraju. Krcamo se. Dolazi g. ban, nar. poslanici, načelnik Dubrovnika. Krečemo. Ljuljamo se. Dubrovačke Sokolice pevaju. Lopud. Pueaju mužari. Srca drhču. Sveopče veselje. Klicanje. Načelnik Lopuda pozdravlja. Svrstamo se u povorku. 1 brača Čcsi pridružuju se. Penjemo se uskom ulicom do bisku-povog stana. Ulazimo. G. ban s odlič-nieima i pretstavnicima ulazc gore u stan. Ostali napunili dvorište puno mi-risavog cveča. Starac nam izlazi u su-sret i pozdravlja. Vrši se ceremonija. Ban preddje odličje uz dirljiv govor.
I	biskup govori. Svi smo dirnuti. ISaj-više svečar. U takovim momentima ne može sc održati ni najbolje spremljeni govor. A nije ni potreban, jer govori srce. Kucnusmo se sa svečarbm i če-
stitamo. Silazimo u dvorište. Visoki uspravni lik biskupov zastaje na pragu kuče. Oko vrata široka plava vrpca s odličjem. Svi pogledi uprti su u njega. Iz stotino grla se ori: »Živio biskup Učelini!« Opct govori. Kratki. Srdačni. Pomešani sa suzama. Staračke ruke drhču. I njemu suza kao biser niz lice se spušta. »Svi ste moji, svih vas bla-gosivljem, jer vas jednako volim, ko-torane kao i dubrovčane, kao i celi naš narod, kao i celu Jugoslaviju, na čelu s našim junačkim Kraljem. Ne žalim umreti kad sam video našu zastavu i Kralja naše krvi. Velikog Kralja«.
Opet klicanje. Slikanje. Preuzviše-ni, da se slikamo pod našim sokolskim zastavama, to bi bila želja svih nas. »Vrlo rado« odgovara i silazi medu barjaktare s g. banom. Želio bi, brate biskupe, potpis na sliku koja če rediti naše društvene prostorije. Blagi sme-šak preleti njegovim licem pa reče »Sve što mogu za Sokole učiniti i novčano bi vas pomogao da mogu. Neka vas svih Bog blagoslovi bez razlike.« I po-diže desnicu te dede svoj blagoslov u znaku krsta. Svi mu poljubismo ruku da silazeči obrišemo suze.
Ovaj momenat nikada nečemo zaboraviti.’	I.	B.
Visoko odlikovanje biskupa brala dra Učelinla - Tlce
Prigodom 40-godišnjicc biskupova-nja br. dr. Frane Učelinia-Tice, biskupa boko-kotorskog, odlikovao je Njegovo Veličanstvo Kralj svečara visokim odlikovanjem Jugoslovenske krunc I reda s lentom.
Visokim ovim odlikovanjem još je jednom vidno priznata uzvišenost i is-pravnost rada i života ovog velikog po' Dornika jugoslovenskog narodnog uje-dinjenja i oslobodenja.
Biskupu bratu dru Učeliniu-Tice I naše bratske srdačne čestitke.
LO VENSKO
OOKOLSTVO
Zborovanje ČOS
Prolečno nasedanje ČOS vršilo se je 12 i 13 maja u Tirševom domu u Pragu pod pretsedništvom staroste br. Stanislava Bukovskoga i prisutnosti delegata svih 52 župa. Skupštini su pri-sustvovali i zastupnici ruskog Sokolstva i bugarskih Junaka. Ostali slovenski sokolski savezi poslali su svoje brzojavne pozdrave. U svojem govoru pozdravio je br. starosta sve prisutne, naročito zastupnikc Rusa i Bugara, a nato je u odužem govoru izneo rad u prošloj godini. U svojem govoru naročito je podvukao' najznačajniji do-gadaj u slovenskim sokolskim rodovitna —• bratske veze izmedu jugosloven-skih Sokola i bugarskih Junaka.
Na skupštini podneli su svoje iz-veštaje savezni tajnik, načelnik, načelnica i prosvetar, koje je skuRŠtina uze-la na znanje. Izveste« je zbor, da je ČOS poklonila vazduhoplovstvu ČSR kompletan avion, koji če nositi znak S 328 i koji če biti ukrašen sa sokolskim emblemom. Nadalje se je zaključilo, da se otvori u Tirševom domu na unutarnjem dvorištu sokolski kolumba-rij. Mnogo se je raspravljalo o orga-nizacijskoj, moralnoj i materijalnoj pomoči župa pojedinim manjinskim dru-štvima i onima na granicama, te je donesen zaključak, da sc mora taj rad jes više produbiti.
Zbor se nadalje bavio i pitanjem odnosa Sokolstva prema sadašnjim aktuelnim javnim pitanj ima. O tome je izvestio sam starosta. Sokolstvo če pre svega posvetiti brigu produblje-nju i ojačanju odbrane u narodu, nadalje pojačače svoju brigu prema omla-dini.
Drugog dana raspravljao je zbor o računskom zaključku za prošlu godinu, koji pokazuje malen suficit, dok su računi za prve dve godine iskazivali deficit. Nanovo počelo se je poslovati sa sledečim fondovima: garancijskim za svesokolske sletove, koji iznosi Kč 4 miliona, nadalje sa socijalnim, sa osnovnom glavnicom od milijon Kč i s potpornim s dva miliona glavnice, koji je u prvom redu namenjen podu-piranju članstva, koje je snašla sada-nja besposlenost i gospodarska kriza. Za sarajevski i zagrebački slet još uvek stižu prijave; za Sarajevo je do sada prijavljeno 128 lica, dočim jo za Zagreb prijavljeno oko 450. Opčcnito pokazuje se za drugi slet više zanimanja nego za Sarajevo. Ali prijavni rok još nije istekao i sigurno je, da če se ovaj broj još vrlo mnogo povečati. Na jav-noj vežbi u Zagrebu nastupiče 18 žup-skih uzornih vrsta članova. Za ovu ekspediciju u inozemstvo sastavilo je načelništvo ČOS poseban poslovnik na osnovu dosadanjih iskustava. Isto tako učestvovače ČOS i na pokrajinskom sletu u Poznanju s večom deputacijom.
Veliko zanimanje vlada u svim župama za odbranbeni uzgoj članova, naraštajaca i muške dece. Izmedu internih zaključaka moramo da napome-ne jedinstveno organizovanje sokolskih biografa. Svako društvo mora da ima barem tročlanski biografski otsek, ako ima svoje vlastito kinematografsko preduzeče. Nadalje moraju i župe da osnuju slične otseke. Odlučilo se je nadalje, da če se naredne godine vršiti savezna smučarska takmičenja na Slo-vaneku. Uredilo se je pitanje poseta župskih skupština po saveznim dele-gatima i odlučilo se je, da če župe pri-ređivati svoje skupštinc u smislu s ovom odlukom, da bude omogučeno saveznim delegatima da prisustvuju svakoj skupštini. Izmeniče se takoder i telovežbeni kroj naraštajski.
Zbor je poslao brzojavni pozdrav sedom bivšem načelniku ČOS br. dru. Jindržihu Vaničku i dr. Čižku u Nahodu.
Novo propagandno sredstvo ČOS
Za vreme zborovanja ČOS bila jc u Tirševom domu u Pragu otvorena putujuea izložba fotografija IX sveso-kolskog sleta u Pragu. Na toj izložbi bile su izležene najlepše slike nezabo-ravnog jubilejnog sleta. Izložba je ure-dena na inicijativu pretsedniŠtva pro-svetnog zbora ČOS, koje če ju posu-divati i ostalim župama i društvima uz nadoknadil stvarnih prevoznih troško-va. Slike če svuda, gde god budu izlo-žene, ostaviti na gledaoce jak utisak i postače na taj način odlično propagandno sredstvo ne samo za sokolski život, več i za naredni X svesokolski slet, koji če se vršiti 1938 godine u Pragu.
Lakoalletska takmičenja ČOS u Pragu
10 juna prireduje ČOS na stadionu na Letni lakoatletska takmičenja muškog članstva. Sama takmičenja obuhvatače trčanje na 100, 200, 400, 800, 1500 i 5000 m, nadalje trčanje pre-
ko zapreka na 110 m i 200 m, bacanje kugle, granate, diska, kopija i skokove u visinu i daljinu, s palicom i troskok i konaeno u prodajnim trčanjima na 100 X 4 i 800, 400, 200 i 100. Takmičenja če se vršiti pre i posle podne, i na njima če učestovati u prvom redu oni sokolski lakcatletski takmičari, koji su več takmičili u gornjim granama u svojim župama.
Nekoliko lakoatletskih uspeha u ČOS
Pred nekoliko vremena objavili smo nekoliko najboljih rezultata iz sokolskih lakoatletskih takmičenja na području ČOS. Danas nastavljamo s najboljim uspesima u raznim Skokovima, koji su bili registrovani isto tako prilikom raznih sokolskih takmičenja u lakoj atlctici. Prošlc godine skočio je najviše br. Horak iz društva Kralo-vo Polje i to 185 cm. Na drugom mestu bio je br. Valoušek iz Brna I sa 180 cm. Poprečna višina skoka 20 najboljih sokolskih skakača iznosi 172 cm. U Skokovima u visinu s palicom bio je prošle godine na prvom mestu br. Svoboda iz Turnova sa 372 cm na drugom mestu br. Veranck iz Moravske Ostrave sa 360 cm, a na trečem br. Hlavonj iz Brna sa 350 cm. Poprečna višina sledečih najboljih skakača iznosi 3 m 34 cm. Sledeča disciplina u skokovima jc skok u daljinu. U tom skoku postig-nuta je kod 20 najboljih skakača poprečna dužina 11 m 97 cm; na prvom u toj grani bio je br. Moravec iz Bo-humina sa 6 m 54 cm; a na drugom mestu br. Odstrčil sa 650 cm i br. Herman sa 649 cm. Konačno moramo da napomenemo i troskok gde iznosi poprečna dužina 11 m 97 cm; na prvom mestu bio je prošlc godine br. Gazdoš iz Tlurnačeva sa 12 m*i 25 cm.
Pred osnivanjem sokolskog druflva u Ženevi
U Švicarskoj deluje sada sokolsko društvo u Cirihu, koje pripada putem zagranične župe češkoslovačkom Sokolstvu. Kako je u zadnje vreme postalo moguče da sc osnuje i sokolsko društvo u Ženevi, sedištu Društva naroda, počeo je ciriški Soko s potrebnim pripremama. lzvcsno jc, da je u tom mestu ne samo lep broj Čehoslovaka, več da su i ostali Sloveni isto-tako dobro zastupani i da če ovo društvo, koje se osniva, biti zapravo slovensko društvo budu li se u njega učlanili svi Sloveni koji boravc u Ženevi.
Javna vežba Praškog Sokola
Veliko zanimanje vlada u praškim sokolskim redovima za javnu vežbu matičnog društva Praški Sokol, koja če se vršiti 26 i 27 maja na sportskom igralištu Sparta na Letni. Praški Sokol ne običava da prireduje svoj javni na-stup svake godine. Zadnji javni nastup bio je pre 12 godina. Ove godine pri-rediče sc taj nastup u znak spomena na tragičnu smrt prvog društvenog načelnika dra Tirša, koji jc pred 50 go-gina zaglavio u reci Ahi u Tirolu. Ovaj nastup obavezan je za sve društvene telovažbačke kategorije.
Brnski spomen ~ slel
Glavni sletski dan brnskog sleta biče 24 juna. U predvečer toga dana sakupiče se u Brnu veliko mnoštvo članova i članica cbiju krnskih sokolskih župa i prirediče iz nekoliko zborista istovremeno pohod s glazbama na veliki stadion Sokola I, gde če biti sve tri-bine rezervisane za opčinstvo, dok če članstvo u kroju i civilu zauzeti svoja mesta na vežbalištu. Sabranom Sokolstvu i narodu progovoriče pretsednik sletskog odbora br. dr. Groh, koji če u glavnom protumaeiti znaecnjc spo-men sleta. Iza govora otsvirače sokolske glazbe nekoliko čeških kompozicija. Na sam pak glavni sletski dan kada če nastupiti članstvo obiju župa u punom broju u prostim vežbama i vežbama na spravama, zaključičc slet-sku priredbu velika sletska scena. Sama scena prikazivače gledaocima sleta i ostalom opčinstvu dogadajc iz godine 1914. Scena je delo br. Čcrmaka.
Opća međuslelska lakmlčenja češkoslovačkog Sokolstva
O.ve godine vršiče sc u Brnu 17 juna opšta medusletska takmičenja članova češkoslovačkog Sokolstva. Na takmičenjima če nastupiti samo srednje i više odeljenjc vrsta i pojedinaca. Niže odeljenjc otpada. Niže odeljenje takmičiče, kako je predvideno, druge godine. Pred samim saveznim takmičenjima vršiče se 26 i 27 maja izlučna takmičenja u pojedinim župama. Saveznim takmičenjima biče prepušteni samo oni takmičari koji postignu na*
župskim takmičenjima propisani broj točaka. Sudeči po dosadašnjim prijavama, takmičenje u višem odeljenju biče prilično živo, jer če na tom takmičenju učestvovati 14 vrsta i 40 pojedinaca. U srednjem odeljenju takmičiče 139 vrsta i 211 pojedinaca. Svega je, dakle, prijavljeno za ta takmičenja oko 1500 boraca. Takmičenje obuhvata vežbe na vratilu, razboju, krugovima i konju u šir s ručkama, nadalje preskoke preko konja uzduž, proste vežbe, penjanje, bacanje kugle, skok u daljinu sa zaletom i trčanje na 100 m.
Sitne vesti Iz češkoslovačkog Sokolstva
U okviru jubilarnog sleta priredile su obe brnske župe prošle nedelje pli-vačka takmičenja, kojima su učestvo-vali 91 takmičar i takmičarka za pli-vačke grane i 15 njih za skokove u vodu. Takmičio je naraštaj i članstvo. Opčenito pobedila je župa Mahalova u naraštajskim, a Druga župa u članskim takmičenjima.
Sudske škole za članove vršile su se za češke župe u Pragu, Pardubicama i Plznju, za moravske u Brnu i za is-točno-moravske i slovačkc župe u Pre-rovu, i to sve istog dana t. j. 8 maja.
Za Sarajevo se je prijavilo toliko češkoslovačkih Sokola, da je osiguran posebni vlak, koji polazi iz Praga dne 24 juna. Prijavi li se još do 1 juna dovolj no učesnika i iz Moravske krenuče i drugi voz iz Brna.
Dan dece priredila je župa Slad-kovskoga. Pretprošle nedelje sakupilo se je na odredenom mestu 1460 muške i 2001 ženske dece. Deci se je tom prilikom protumačio na razumljiv način sokolski rad i sokolska misao, a nato su deca položila prisegu da če marljivo vežbati, lepo se ponašati te sve ispu-njavati tako, kako to zahteva sokolska misao.
Po broju najjača je sada župa u ČOS plzenjska, koja po stanju od 31 decembra 1933 godine broji 102 društva s 16.885 članstva. Ali taj je broj u stalnom porastu, tako da je več 1 aprila o. g. brojila župa 105 jedinica sa 17.071 članstva. Ta je župa. kako smo to u jednom od prošlih brojeva objavili, uputila apel na svoje članstvo da marljive posečuje vežbaonice. Poziv nije ostac bez uspeha. Od decembra prošle godine, kada se je uputio taj poziv, dignuo se je broj vežbača za oko 50%. Statistika iz decembra prošlc godine iskazuje samo 8382 vežbača. a ona iz marta ove godine več 12.01(1 osoba. Naročito je porastao broj naraštaja i to muški od 528 na 832, a ženski od 529 na 973.
Prvu šk.clu za opcraterc sokolskih bioskopa prirediče biografski otsek ČOS u prvoj polovini jula u Pragu u Tirševom domu pod vodstvom br. Neliba. U školi če se naročito predavati c gespodarenju' u sokolskim kinematografskim ustanovama.
Prosvetna škola ČOS, koja če se održavati u Pragu u Tirševom domu od 30 juna do i5 jula, obuhvatače 98 predavanja i 22 časa poučnih izleta. U školu biče primljeno i nekoliko slušača iz ostaleg slovenskog Sokolstva te iz redova bugarskih Junaka. Češkoslo-vačke sokolske župe odaslače u tu školu svoje najbolje prosvetne rade-nike.
1Pokrajinski slet u Zagrebu u avgustu o. g.
U AmerlcI se spremaju na zagrebački slet
m
Čitamo u »Jugoslavenskom Glasniku«, Čikago, u broju od 19 aprila ovaj članak:
Ko če na sokolski slet u Zagreb?
Največa slava, koja se je ikada pre držala u našem_ belom Zagrebu, biče ovogodišnji sokolski slet prigo-dom 60 godišnjice osnivanja prvog »Hrvatskog Sokola« i 10 godišnjice Sa-veza slovenskog Sokolstva. Izletnici iz Amerike, kao i oni, koji žele pose-titi našu lepu domovinu prilikom ovih velebnih sokolskih svečanosti, putova-če iz Nju Jorka s luksuznim Cunardo-vim parobrodom »Aquitania«. Odlazak iz Nju Jorka je 14 jula, pa se upozo-ravaju sokolska brača i sestre širom Amerike, i svi oni, koji se žele pridružiti našim izletnicima, da bi još sada pisali po informacije i knjižicu, koja če im rastumačiti celi raspored
Ljubljanski Sokol
Sokolsko društvo Ljubljana matica, najstarije sokolsko gnezdo na Slo-venskom Jugu, koje je lani u Ljubljani krasnim sletom proslavilo 70godišnjicu osnutka, doči če na zagrebački slet s naročito brojnim izaslanstvom. Biče to simbolieko opetovanje historičkog poseta Ljubijanskog, onda ješ »Južnog Sokola«, koji je 1874 ulio zagrepeanima oduševljenjc i snagu za osnivanje »Hrvatskog Sokola«, čiju 60 godišnjicu mi slavimo. Na sletskim javnim vežbama, jedne večeri, Ljubljanski če Sokol prikazati veličanstvenu telovežbaeku kompozicij u svog prezaslužnog vede br. dr. Viktora Murnika, kojom su lani domačine zadivili desetke, tisuča ncse'tnika ljubljanskog sleta.
Osiguranfe sletišta
Kod osiguravajućih društava »Cro-atia« i »Rosia Fonsier« osigurano je sletište sa svim uredajima i gradom u potpunoj vrednosti od 3 i po milijuna dinara. Sletski odbor, vlasti i osigura-vajuča društva zajednički paze i nad-ziru radove.
Oslguranje učesnika
Svi učesniei sletskih svečanosti _u Zagrebu, koji budu imali sletske značke, esigurani su protiv nezgoda, a za slučaj smrti sa 10.000 Din, dok za slučaj trajne nesposobnosti 20.000 Din. To je posebno osiguranje sletskog odbora, van redovitog osiguranja sokolskih vežbača u sokolskem fondu za nezgode.
Vodnici dece i naraštaja
UBS
Soketska
,tadic-^tedwM\a
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd održavaju sc:
dne 31 maja predaje br. Milutin Janjuševič o temi: »Važnost Sarajeva i ovoga kraja države«. (Predavanje jc namenjeno duhovnom pripremanju članstva za sarajevski slet). Večernjc.
dne 3 juna predaje br. dr. Ksavcri Glinka o temi: »Poljska književnost u prošlosti«. (Predavanje je^ namenjeno duhovnom pripremanju članstva za poljske sletove: Poznanj 1934	\ ar-
šava 1935). Popodnevno.
dne 7 juna predaje br. dr. Ksavcri Glinka o temi: »Savrcmtma poljska književnost«. (Predavanje je namenjeno duhovnom pripremanju članstva za poljske sletove: Poznanj 1934	\	ar-
šava 1935). Vcčernje.
Večornja predavanja se održavaju svakoga četvrtka od 19.10 do 19.30 ca-sova, a popodnevna svake prvo i trcce nedelje od 15.15 do 15.30 easova.
RADIO-STANICA ZAGREB
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Zagreb odrzava-ju se:
dne 1 juna prodaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb: »Početak sletskih svečanosti«.
Sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Zagreb održavaju se svakoga petka u 19 sati.
RADIO-STANICA LJUBLJANA
u utorak, 29 maja predaje brat Verij Švajgar (Ljubljana) o temi: »Iz
Za dane sokolske omladine 9 i 10 juna imadu članovi i članice, koji vo-
putovanja i dati sva potrebna obave-štenja za ovaj znameniti izlet americ-kih Jugoslovena svojoj rodnoj grudi. Informacije daju sledeči članovi odbora. (Tu list n a vodi tačne adrese Da-roslava Vlahoviča, Nju dork; Tome Dominisa, Čikago; Konstantina Zmaja, Čikago; Vlahe Vlahoviča, Čikago; Vincenta Arbanasa, Čikago i Tome Blažine, Čikago.) List nastavlja:
U društvu izletnika biče i nekoliko američkih novinara, koji su se več prijavili odboru. Sada je prilika da se jev-ti.no putuje u posete našoj miloj domovini.	!
Isti list donosi na drugom mestu sliku Konstantina Zmaja, koji če pred-voditi izletnike, i upoznajc naše ame-ričke iseljenike sa svim pojedinostima putovanja. Preporuča predvodnika kao iskusnog, dobrog i poštenog pratioca.
de, nadziru i prate naraštaj i dccu pravo na znaeku vežbača naraštaja po 6 dinara. Ta značka im vredi samo za omladinske dane. Za glavne sletske dane nabaviče drugu značku. Značke glavnih dana ne vrede za omladinske!
Polfaci dolaze
Ministarstvo inostranih poslova bratske Republike Poljske odobrilo je Poljskom sokolskom savezu veliki popust kod inače vrlo skupih putnica. Tako je omogučeno Poljacima da u večem broju posete naš jubilarni slet, da tako jače povežu bratske sokolske saveze, naročito sada, pred svesokolski slet u Varšavi 1935.
Filmsko snimanje
Nekoliko domačih i stranih filmskih poduzeča obratilo se na sletski odbor s ponudama za snimanje ton-filma c zagrebačkom sletu. Pregovori su još u toku.
Cene ulaznlcama
Za javnu vežbu školske omladine na sletištu u nedelju 3 juna posle podne utvrdene su ove cene ulaznicama: Dači i vojnici, stajanjc Din	2.-—.
Stajanje	.,	5.—^
Sedalo na tribinama	„	10.—
Loža (s 5 mesta)	„	100.—-.
Ulaznice biče u pretprodaji i moči če se na vreme nabaviti.
Za narašiajske dane
Do 15 maja o. g. primio je Sletski odbro prijave do 100 sokolskih jedinica za dan naraštaja i dece 10 juna. Svega jc prijavljeno izvan Zagreba 3000 naraštaja i dece. Prijave i dalje dnevno stižu.
идац
i .e ■ .
Гл A*-; •¥*■ :
i'	.............
Pogled na severnu tribinu velikog sokolskog sletišta u Zagrebu. Isto takva je i južna tribina. Obe zatvaraju vežbalište s krače, strane, a duge su svaka 177.05 metara, široke 19.10 metara, a visoke 9.70. Na tim »kračim« tribinama biče mesta za 5200 sedišta, na svakoj. Svega, na svim tribinama sletišta ima 23.000 sedišta, a u stajalištu mesta za 30.000 ljudi. Dakle svega za 53.000 gledalaca, a može da stane još više.
Slika prikazuje prosek glavne zapadne tribine za vreme gradnje. To jc samj> jedna polovica zapadne tribine, koja je svega 233 metra duga. U sredini je posebna loža Nj. Vel. Kralja, Visokog Pokrovitelja zagrebačkog sokolskog sleta. Gore u višini od 10 metara su lože, pred njima na stepenicama sedišta, a dole pred sedištima (na slici se ne vide) stepenice stajališta. Na zapadnoj tribini biče mesta za sedenje za 7000 gledalaca.
Prijave za prijem u Škofu га obisku vojnika za vode sokolskih čela
Svima bratskim župama!
„an-^ j b* *?r. župe imalc na raspola-“ Ju dovoljno vremena za prijave člani J* n?a'ib s°kolskih četa za ovogodiš-sokolsko-vojničku školu, savezna dnnaVa dRstav'la im je prema brpju do af Pojavljenih i u Savezu registro-„ . I" spkolskih. četa, odgovarajuči broj dirf i za,te Pr'jave. Kao i prošle go-. \7° ee se i ove godine u »Školi n i ? . u vojnika za vode sok. četa« 50 ? 1 *ri tečaja, koji če, svaki od po tana, trajati od 1 novembra 1934 do marta 1935 god. Savezna uprava dr-кпг-^-Је duznost svake br župe da is-m !so.ovu priliku, kako bi, bez ikakvih
tem У *nih žrhn'a’ došla sigurnim pu-što večcg broja pomagača pri 0me radu u selu.
zn t.?J's^0vl 2a prijem u ovu Školu po-r j.1 Su- ab ih savezna uprava ponavlja jed* • a’ da k>r- župe, a s njima zakol^ * Jna^ena društva kao i same so-n S. ? čete, skrenulo ozbiljnu pažnju $j-0j °r članova koji se predlažu u ujor^j a^' predloženi vojnik-soko j„ da ispunjava ove uslove: 1) da veron-n S0.^Glske čete; 2) da uživa po-lakta^at j^3’ ^ da J!e °zbiljan i pun Voden- a ,ie dovoljno pismen radi Ije •/ aoministracije; o) da ima voza a rad u Sokolstvu i da ima smisla like rganizac>ju; 6) da mu domače pri-oinogučuju rad u sok. četi.
da J2 ov?6odišnjeg iskusfva znade se, SVe „U, P°jedine čete predlagale izreda OtsI V°j? članove koji su se nalazili na Ve UzenJu roka, ne stavljajuči nikako-nihna^°menc’ Је °d tila predlože-v najpodesniji da se pozove u Školu. ko h Se to ovo^a Puta učini barem tava’.^ Se najdostojniji zabeleže na pr-dvt Cfta u sP'sku- Desilasu sc takoder a slučaja, gde pozvani tečajci, su-jn P° tački 4, nisu bili dovoljno pis-so *’ RdPosn° oskudnoj pismenosti su , aucili tek u vojsci ili u tečaju. Ka-n„;s.G u svaki tečaj može da pozove , JV’se 60 70 vojnika-sokola, jasno je, плгРГi 0V!1T1 РгЈЈауата nije glavno broj igo kvalitet predloženih. Neka sc zakon0 predlažu Za tečaj takvi članovi, nim lfVe.mu nc odgovaraju postavlje-st0 .,sl0vima, da ne bi oni zauzeli me-koii ,novima drugih sokolskih četa, lovi £°varaju svima postavljenim us-
st„ ^retH°zi sa spiskovima neka se do-e saveznoj upravi najkasnije do
31 avgusta o. g. dotle svaka sokolska četa može tačno da sazna u kojoj jedi-nici služi predloženi vojnik-soko i da u spisku zabeleži tačno njegovu voj-ničku adresu, od koje mnogo zavisi uspeh sigurnosti poziva. Neka br. župe, društva i čete obrate pažnju i na to, dokle pojedinci služe u kadru, da se ne bi ponovila ovogodišnja nezgoda, da su u pojedine tečajeve pozivani vojnici-sokoli, za koje su naknadno njihove komande javljale, da su oni več otslužili svoj rok i da su pušteni kuči. Za bla-govremene prijave ima dovoljno vremena, zato se one prijave, koje stignu posle 31 avgusta o. g., neče uzimaii u obzir.
Zdravo!
Beograd, 1 maja 1934 god.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
II	zamen, starešine:
Đ. Paunkovič, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
Podacl o sokolskim četama
Svima bratskim sokolskim župama!
Kako su završene godišnje skup-štine po župama, pa su novoizabrane uprave do sada imale dovoljno vremena da svoj rad organizuju, savezni ot-sek za seoske čete moli bratsku župsku upravu da mu, radi organiziranja i razvoja rada na svom polju, odgovori na sledeča pitanja:
1)	Je li u župi obrazovan otsek za čete? 2) Ime i prezime pretsednika ovog otseka; njegovo zanimanje. Ima li još kakvu funkciju u župi ili kom društvu? 3) Imena i prezimena članova otseka. 4) Koliko ima u četama teča-jaca koji su svršili saveznu vojničku školu kao vojnici? 5) Ostali eventualni podatci ili saopštenja Savezu. Potpisu-je: tajnik, pretsednik otseka, starešina.
Jedan primerak popuniče i vratiti Savezu najdalje do 10 juna 1934 god., a drugi popuniče i čuvati za arhivu.
Zdravo!
Beograd, dne 19 maja 1934.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
II	zamenik starešine,
Đ. Paunkovič, s. r.
Pčelarski časopis
Svim br. sokolskim župama. društvima i četama!
Uprava Prve jugoslovenske pčelar-ske dopisne škole, svojim aktom br. 601 od 3 maja o. g., »ceneči rad Sokola na selu i želeči ga potpomoči«, obra-tila se je na saveznu upravu i dostavila joj besplatno preko 1000 primeraka prvog broja svog lista, da ih ona ra-zašalje svima svojim sokolskim četama i društvima na uvid i za njihove knjižnice, te da ih pozove na pretplatu ovo-ga lista.
Uvažajuči veliku korist, koju ovaj list i ova pčelarska dopisna Škola može da dade našim Sokolima-poljoprivred-nicima, Savezna uprava rado je pri-hvatila ovu ponudu i, šaljuči svakoj na-šoj sokolskoj četi, a po mogučnosti i društvu po jedan primerak ovoga lista, ima da kaže ovo:
1) Ovo je zaista prva i jedina pčelarska dopisna Škola u Jugoslaviji, koja svoj rad bazira na uputstvima i na održavanju pčelarskih tečajeva putem dopisivanja. Njezin list nije list učenih i teže razumljivih ili polemičnih člana-ka, nego list praktičnih i poučnih sa-stava, pisanih narodu razumljivim jezikom i stilom i sastavljenih sistematski tako, da se svakome, ko se odušev-ljava radom oko pčela i ko u torne radu vidi ncospornu privrednu korist, dadu najpotrebnija uputstva za taj rad, a onima, koji su u torne radu več napredovali, 'osnove i podloge da mogu postati nastavnici i sami u svome kraju održavati pčelarske tečajeve i upuči-vati narod u koristonosnost ove važne privredne grane.
2) Svaka sveska ovoga lista obra-diče kao zasebnu celinu sve važnije grane cclokupnog znanja i umešnosti, koje su potrebne za racionalno negovanje pčelarstva. Od deset svezaka o-voga lista stvoriče se knjiga od 480 stranica sa 250 slika koje objašnjavaju tekst i time dati u ruke našem pri-vredniku knjiga od vanredno visoke vrednosti za ovu granu narodne pri-vrede koja, uz malo truda, ljubavi i umešnosti, može našem narodu da do-nese vrlo velike koristi.
3) Za sokolske čete i sokolska društva s pretežnim seoskim članstvom određuje Škola pretplatu za 50% nižu nego obično, t. j. pretplata na 10 svezaka ovoga lista iznosi samo 50 Din. Isto toliku pretplatu plača i svaki član čete ili društva (pa čak i nečlan), ako se kao pretplatnik javi preko svoje čete ili društva. Čete ili društva kao jedinke plačaju pretplatu odmah i una-pred odjedanput, a članovi, prijavljeni preko čete ili društva, mogu položiti pretplatu odjedanput ili u dva puta tako, da polovinu pretplate polože odmah, a drugu polovinu nakon 3 meseca. List če se slati ili svakome zasebno ili preko sokolske čete ili društva, safllo to treba javiti kartom ili na poledini
čeka ispisati imena prgtplatnika i štam-biljom potvrditi da su Sokoli.
4) Pretplata se može slati uplatnim čekom koji se dobija na svakoj pošti i na njemu treba napisati: Poštanska štedionica u Beogradu u korist čekov-nog računa br. 56.744, a na poledini ispuniti: Prva jugoslovenska pčelarska dopisna Škola — Beograd. Na to j poledini mogu se ispisati i imena eventualnih pretplatnika i udariti štambilj.
5) Za pretplatu se treba odlučiti u гокц od nedelje dana po prijemu ovoga raspisa, da bi se mogao odrediti broj naklade druge sveske ovoga lista i to javiti Školi i poslati pretplatu.
6) Da bi se odluka za pretplatu mogla da donese što pre, neka se svima članovima čete ЛН društva pročitaju uputsfva na drugoj strani korica ovoga lista i na drugoj samoga teksta u listu. Tako če svi zajedno moči da se upoznaju s ciljem i pravcem ove Škole, a i s uslovima koji se od Škole traže.
Savezna uprava preporučuje svima članovima svojih sokolskih društava i četa ovu peelarsku dopisnu Školu iz razloga, što joj je mnogo stalo do toga, da se naši svesni i radini Sokoli u ovo doba krize, kada je cena poljo-privrednih produkata tako niško pala, prihvate svesno ove lepe, zabavne i koristonosne grane naše privrede, koju je naš narod oduvek voleo i koja, s ljubav’ju negovana, donosi apsolutriu i ncospornu materijalnu korist i podižc celokupnu našu narodnu privredu na viši stepen.
Zdravo!
Beograd, dne 11 maja 1934.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
II	zamenik starešine,
Đ. Paunkovič, s. r.
Na Balkanske igre!
Več četiri godine uzastopce uživali smo srdačno gostoprimstvo i susret-Ijivost grčkog sportskog saveza u Ateni. Na starodrevnom mramornom he-lenskom stadionu, merila je svoju sna-gu u čistoj, neokaljanoj i oduševljenoj borbi mladost balkanskih naroda. Jugoslavija je u toj borbi, verna svojim obvceama, redovito sudelovala, znaju-či, da boreči se na olimpijskem polju vrši važnu kulturnu misiju za svoj narod, doprinašajuei ujedno sa svom oz-biljnošču važan oboi zbližavanju, bratskim i prijateljskim odnošajima sude-lujučih nacija.
Srečni i ponosni, što nam je ove godine, susretljivom pomoči Ministar-stva za telesno vaspitanje naroda dana prilika, da se odužimo grčkom narodu za iskreno gostoprimstvo. Jugoslaven-ski lakoatletski savez svestan svoje odgovornosti, poduzečc sve, kako bi ta priredba ispala dostojno velikog zadat-ka, koji joj je namenjen.
Velikoj manifestaciji sveslovenske misli, sletu slovenskog Sokolstva u Zagrebu, treba da sledi slet oduševljene omladine balkanskih nacija, koje u
svojoj iskrenoj saradnji olimpijske misli stvaraju nerazdružive spone nasto-janju vrhovnog pokrovitelja celokupno« športa našeg uzvišenog Vladara Njegovog Veličanstva Kralja i velikom njegovom delu zbližavanja balkanskih naroda.
Prožeti tim mislima Jugoslavenski lakoatletski savez apeluje na celu javnost, poziva svoje članove da pridonesu sve što je u njihovoj mogučnosti, kako bi »V Balkanske igre« održane 26 avgusta, 1 i 2 septembra na'sletskom stadionu u Zagrebu bile dolična manifestacija našeg zajedničkog nastojanja.
Svaki član našega Saveza dužan je, da ozbiljno i redovno pristupi svojim vežbama, kako bi na utakmicama pri-doneo maksimum svoje vrsnoče i sposobnosti te svoju prirodenu borbenost
i	izdržljivost dolično afirmirao u tim viteškim borbama.
Ljubav i susretljivost pozvanoj braei i prijatcljima.
Dužnost i osečaj odgovornosti sva-kog pojedinca u izvršivanju dobivenog zadatka naše su lozinke.
Jugoslovenski lakoatletski savez.
Nekoja akluelnija pilanja o iaksama
Na više upita sa strane br. jediniea priopeuje se sledeče radi ravnanja:
1)	Da li sc plača kakova taksa za a) sokolske priredbe i b) javne vežbe i kolika je?
a) Za priredbe plača se taksa 20% (osim predavanja koja služe u naučne, prosvetne i privredne svrhe);
b) Javne vežbe su oproštene u koliko nema igranke.
2) Da li se plača kakova i kolika taksa za ostale sokolske priredbe: akademije, sela, večeri i t. d. a) ako nema plesa?
a) Ne plača ako nema ulaznine (vidi pod la!);
b) ako su s plesom plača se vazda 20%.
3) Da li i koliko se plača ako su s tom-boloni, lukom sreče?
Ako vrednost sviju srečaka ne prelazi iznos od 2000 Din nema takse,
^°rde Živanovič (Beograd):
iasovi poljskog Jezika
RADIO - STANIČA BEOGRAD
(Nastavak.)
Jedanaesli čas
(I vrsta, množina)
Panowie sgsiedzi zqby J Panow sgsiadow zgbo\v ^ Panom sgsiadom zgbom j' Pan6w sgsiadovv zgby ђ Panowie sgsiedzi zqby j Panami sgsiadami zgbami Panach s^siadach zgbach
2	r Kao što odmah pada u oči, najviše cj, rsetaka ima 1.. padež. Tu su nastavim -owie> -i. -У i -c- Nastavak -owie sajuvsve imenice koje znače srod-im°’ čin i dostojanstvo, zatim osobna mnena i prezimena kad se upotrebe u 'vi<w*ni‘ ^a^° če biti: ojcowie, stryjo-
10	. kst:ryj — stric), profesorowie, kro-'vic't’ ‘^3enlt'ewiczowie (od Sienkie-Suo? ' T Nastavak -i imaju samo lica. Pvek K°ji se nade ispred ovog -i šati m0 umck§ava, ako se može umek-СЦг\ lako če biti: Francuzi (od Fran-si Z ,mnisi (od mnich = monah), Cze-Uzech), sgsiedzi. Iz poslednjeg
konie
koni
koniom
konie
koniei
konmi
koniaeh
sasieuzi. iz pusieuiijey mofiiera.vidimG da sc promenio i sa-i 7	u	Prethodnom	slogu (v. o 5.
Več ^adezu jednine, 10. čas). Rekli smo ranije da so iza c, dz, cz, sz, rz i slu?”?enja u -y. Zato če i ovde u ovim polakeVima uve^ stajati -y. Na pr.: , . Polacy, rolnik (zemljoradnik)
(MadartCy’ .^aPiec — kupcy, VVggier HjCe f J. ‘— Wggrzy. — Sve ostale ime-5nik H°K° '.таЈи na kraju tvrd sugla--y:	ЈаЈи	o ovom padežu nastavak
^sv дГ ZQbY- t?Žrys (Ибаг) — ty-ili .g j° 'menica završava na -k ne °pda sc piše -i, ali se suglasnik 4iHfj ?Ja (v- osmi čas): wilk (vuk) — gi.	(obala,	ne: breg!) — brze-
°Pi u C ™en'cc s mekim suglasni-Sem or,-^ayrš.etbu imaJu nas*tavak -c, bitj. o Je imaju -owie. Tako če telj\ racz — orasze, nauczyciel (uči-Pokoirv GauC2yeiele, pokoj (soba) —
•	Uvaj nastavak dobijaju i ime-
nice na -anin, ali tad nemaju krajnje -in, (kao kod nas: gradanin — grada-ni): mieszczanin (meštanin) — miesz-czanie.
U 2. padežu nastavci su — ow i -i (posle c, dz, cz, sz, rz, i ž piše se -.y). Prvi nastavak imaju imenice s tvrdim završetkom, a drugi s mekim. Od mekih imenica imaju u ovom padežu nastavak -6w one koje imaju u
1.	padežu množine nastavak -owie: krolow, stryjow, a takode i izvestan broj drugih imenica, koje su primile ovaj nastavak po analogiji. — Zapam-timo da imenice tysige, (hiljada), mie-si^c (mesec) i pienigdz (novac) imaju u ovom padežu promenjen nosni samoglasnik: tysigcy, miesiecy, pienig-dzy.
U 4. padežu nastavak je kod imenica koje znače čoveka kao u 2. padežu, a kod ostalih je kao u 1. padežu.
U 7. padežu imenica pienigdz ima promenjen. nosni samoglasnik: pienigdzmi. Ovakav nastavak (t. j. -mi) ima manji broj imenica, ostale imaju -ami.
0 ostalim padežima ne bi se ima-
lo	šta naročito reči.
Imenica rok (godina) množinu ima od imenice lato, koja se menja po II vrsti. — Imenica czlowiek ima množinu: ludzie (1. i 5. pad.)) ludzi (2. i 4. pad.), ludziom (3. pad.), ludžmi (6. pad.) i ludziaeh (7. pad.). — Imenica tydzien (nedelja dana) ima u ostalim padežima produženu osnovu (tygo-): tygodnia tygodniowi i t. d. — Imenica przyjacicl ima množinu: przyjaciele (1. i 5. pad.), przyjacioI (2. i 4. pad.), przyjaciolmi (6. pad.) i przyjaciolach (7. padež).
Staruszkocvie
Patrzymy sobic na ulieg
Przez wpolrozwartg okiennieg.
\V czolka calujem cudze dziatki
1 podlewamy w oknach keviatki.
Žyjemy sobie jak Bog zdarzy.
Zrywamy kartki z kalendarzy.
J u 1 j a n T u \v i m.
Reči i tumačenja. — sta-ruszek, -szka = starac, starčič; sta-ruszkowie = L pad. množ.; patrzymy (patšimi) = gledamo; sobie = sebi;
ako se ovo sobie upotrebi uz glagol, kao što je ovde u našem slučaju, onda se ne prevodi, več daje rečenici naročito značenje: patrzymy sobie = gledamo tako...; przez (pšes) = kroz; rozwarty = rastvoren, otvoren; wpol-roz\varty = u pola otvoren; okiennica = kapak na prozoru; ezolo = čelo; czolko (dim.) = čelce; calowae = ljubiti; calujem (mesto calujemy) = ljubimo; cudzy = tud; dziatki (množina) = dcčica; podlewač = zalevati; kwia-tek (dim. od kwiat) = cvetič; kwiatki (množina) = cveče; okno = prozor (ne: okno!); žyjemy (od žyč) = živimo; žyjemy sobie = živimo tako (tu-mačenje kao gore); zdarzyč = dopustiti, blagosloviti; zrywač = cepati, kidati; zry\vamy = kidamo, cepamo; z = iz; kartka (dim. od karta) = listič (u knjiži, karta; kalendarz = kalendar; kalendarzy = 2 pad. množine.
Starci
Gledamo tako na ulicu
Kroz poluotvoren kapak prozorski.
U čela ljubimo tudu dečicu
I	zalivamo cveče na prozorima.
Živimo tako kako Bog hoče.
Kidamo lističe iz kalendara.
Wiktorja Angielska
Kr61owa angielska Wiktorja znana byla ze skgpstvva. Jeden z jej wnu-kow napisal raz do niej list z prošbg
o	parg funtow szterlingow. Zamiast pienigdzy, otrzymal nauki moralne. Wkrotce potem napisal tak do swojej krole.wskiej babci: »Dzigkujg ci, bab-ciu, za twoj list, ktory jako twćj auto-graf sprzedalem za dziesige funtoev«.
Reči. — angielski = engleski; krolowa — kraljica; znany = poznat; skgpstwo = tvrdičluk; ze skanstvva = po tvrdičluku, sa tvrdičluka; wnuk = unuk; jeden z jej \vnukow = jedan njen unuk; raz = jedanput; do niej = njoj, joj; list := pismo; prošba = molba; o =o, za; para = par, nekoliko; funt = funta; zamiast = umesto; otrzymaI = primio je; nauka = nauka, pouica; tvkroteo = ubrzo; krolews*ki = kradjevski; babcia (bapča) = baba (dim.); sprzedač = prodati; sprzedalem = prodao sam.
Viktorija Engleska
Engleska kraljica Viktorija poznata je bila sa tvrdičluka. Jedan njen unuk napisao joj je jedanput pismo (s molbom), moleči za nekoliko funti sterlinga. Umesto novaca, primio je moralne pouke. Ubrzo potom ovako je napisao svojoj kraljevskoj babi: »Hvala ti, babice, za tvoje pismo, koje sam kao tvoj autograf prodao za deset funti«.
Dvanaesli čas
II	vrsta.
Uzečemo imenice: slo\vo (reč, ne: slovo!), pole (polje), zdanie (misao,
mišljenje). J e d n i n a.		
1. slowo	pole	zdanie
2. slowa	pola	zdania
3. s!owu	polu	zdaniu
4. slowo	pole	zdanie
5. slowo	pole	zdanie
6. sloevem	polem!	zdaniem
7. slovie	polu	zdaniu
Množina.		
1. slova	pola	zdania
2. slow	pol	zdan
3. slowom	polom	zdaniom
4. s!owa	pola	zdania
5. slowa	pola	zdania
6. slowam	polami	zdartiami
7. (o)sloevach	(o) polach	(o) zdaniach.
Ako pogledamo čitavu promenu, videčemo da se vrlo malo razlikuje od naše. U jednini skoro i nema razlike, sem 6. i 7. padeža tvrdc promene; u poljskom je -em, kod nas -om, u polj-skom je -e kod nas u. Ovako je bilo i kod imenica muškog roda. Imenice koje imaju pred nastavkom mek suglasnik ili zadnjcnepčane k, g, eh dobijaju u 7. padežu nastavak -u (kao i kod nas), ostale pak imenice imaju -e. Ispred ovog -e suglasnik je uvek umekšan. — Kao i kod imenica muškog roda, tako i kod ovih često se u ovom padežu menja i samoglasnik u pret-poslcdnjem slogu:
lato = leto, ali w lecie (v lječe) = leti
iniasto = mesto, varoš, ali w miešcie = u varoši (prvo se t pretvo-
rilo u č ispred -e, a onda s prešlo u s zbog jednačenja sa č)
šwiatlo = svetlost, ali w šwietle = u svetlosti.
Ni ova promena nije potpuno dosledno sprovedena, ima dosta izuzeta-ka, ali čemo o njima govoriti onda kad nam dodu u tekstovima.
U množini največu pažnju moramo obratiti na 2. pa d e ž (genitiv). Ovaj padež je kod imenica srednjeg roda bez nastavka, dakle: pol, slow i t. d. Izuzetak čine neke imenice na -e (koje je postalo od -ije) koje imaju nastavak -i (ispred c, cz, sz, rz, piše se -y):	.
rozdrože (raskršče) — rozdrozy narzecze (narečje) — narzeczy przcdmiešcie (predgrade) — przed-miešci. Kako u ovom padežu nema nastavka, te na kraju ostajc zatvoren slog, to se vrše promene samoglasnika
o	kojima smo več govorili, t. j. o prelazi u 6, a Q y g:
kolo (kolo, krug) — kol šwigto (praznik) — šwigt.
Kad se nadu jedan do drugog dva ili više suglasnika, onda se oni razdvajaj u nepostojanim -e — : mydlo (sapun) — mydet skrzydlo (skšidlo = krilo) — skrzydel
žebro (rebro) — žeber (jedina ime-niea koja se piše sa ž, a trebalo bi sa rz, što potvrduje naše r: rebro). — Ne dobijaju nepostojano ->6 — imenice na -stwo, -ctwo, -sko:
krolcstwo (kraljevina) — krolestw bogactwo (bogatstvo) — bogact\v zjawisko (pojava) — zjawisk Latinske imenice na -um- ne me-njaju se u jednini, ali su u srednjem rodu: naszc muzeum narodowe (naš narodni muzej), z muzeum narodowe-go (iz narodnog muzeja). Ove se imenice u množini menjaju pravilno (mu-zea), samo u 2. padežu imaju nastavak -6\v, kao imenice muškog roda: gimnazjum — gimnazj6w seminarjum — seminarjovv.
P r z y s 1 o w i a.
1. Každy poczgtek trudny.
2. Kto rano wstaje temu Pan Bog daje.
ali ako sti zgoditci u novcu od iz-vučenih zgoditaka 25%, ostalo kao pod točkom la.
4) Da Ji se prilepljuje taksena marka na plakate i oglase?
U koliko su to objave raznih udru-ženja koja nemaju spekulativan karakter — ne —■ jer se plača samo za takove objave koje se ističu radi materijalne koristi.
5) Da li se moraju uzimati državne ulaznice i kod kojih priredaba te koliko se zato ubire?
Kod priredaba pod la) kao i kod vežba s igrankom moraju se uzimati ulaznice drž. izdanja. Taksa je 20% od vred. ulaznica, 5% na ime kontrolne takse, 40% od državne takse na ime banske takse (ako je uvedena) i jedan blok 3 Din.
6) Kako je s dobrovoljnim prinosima?
Kod ovoga isto kao i pod 5 sa-
mo što se mora voditi spisak priloga u duplo nakon čega se od ukupno unišlih priloga plača navedena taksa. Dobrovoljni priloži su oni, kad unapred cena ulaza nije zaračunata.
7) Kad se plača točarinska taksa?
Sokolska društva ne plačaju to-čarinsku taksu za točenje piča na sokolskim priredbama ako vrše točenje piča u svojoj režiji. — Isto vredi i za državnu i banovinsku trošarinu.
8) Kako se taksira račune?
Za utroške na tim priredbama imadu se izdavati monopolisani računi i to ako utrošak iznosi: od 20 do 100 Din taksa 0'50 Din drž. i 0‘25 Din banska (ako je zavedena), od 100 Din dalje taksa 1 Din drž. i 0’50 Din banska (ako je zavedena).
IZ. TELCVEM(kCXi 5VFTA
PREDNJAČKA ŠKOLA UNIJE FRANCUSKIH GIMNASTA
Pri Uniji francuskih gimnasta počeli su ove godine i s redovnim savez-nim prednjačkim školama, koje su se do sada vršile vrlo retko. Zbog toga se i nije moglo da govori u tom telo-vežbačkom savezu o kakvom metodi-čkom jedinstvenom smeru kao n. pr. pri nemačkim turnerima. Kako je Francuska unija ipak najjača telovež-bačka organizacija u Francuskoj, i kako je potrebno da se i njena društva po-jačaju, uvidelo je tehničko vodstvo, da je najbolje ako sc započne sa sistematskim pripremanjem prednjaka. U tu svrhu osnovana je savezna prednjačka škola, koja če ove godine trajati od 30 jula do 15 avgusta. Sedište škole je u Dinardu. U toj školi je mesta za 75 slušača j određeno je, da mora biti naj-manje dve trečine slušača mladih od 40 god. Troškove prehrane i nastanbe snosiče Unija, a ostale troškove same župe. Predavači biče iz vrsta saveznog tehničkog vodstva i oficirskog zbora.
MADŽARSKA VRSTA ZA MEĐUNARODNE UTAKMICE
Pri zadnjim izlučnim takmičenjima madžarskih vežbača za sastav takmi-čarske vrste osvojio je prvo mesto na spravama Peter, koji je dobio ukupno 110.975 točaka dok je u atletskem takmičenju bio naj bolj i Lanči sa 27.85 točaka. Na osnovi celokupnog takmičenja došao je na prvo mesto Sarlos sa 136.45 točaka, na drugo mesto Lanči sa 131.75 točaka, na treče Tot sa 130.475 točaka, a nato slede Peter, Sarkanji, Tot, Boros, Hegediš, Pele i Suranji. Iz ovog vrsnog reda vidi se da je olimpijski prvak Pele nazadovao i došao
3. Czego oko nie widzi tego sercu nie žal.
4. Darowanemu koniowi nie zagleda j w z^by.
5. Gošč i ryba trzeciego dnia cuchn^.
6. Lepszv jeden vvrobel w rqku, niž dziesi^č na dachu.
7. O wilku mowa, a wilk tuž.
8. Z wielkiej chmury maly deszcz.
Reči i tumačenja.
Kako i mi imamo sličnih poslovi-ca, to čemo uvek davati najprc našu sličnu poslovicu, a u zagradi čemo dati doslovni prevod poljske poslovice. — Przyslowie, -a = poslovica; každv = svaki; poez^tek, -tku = početak; trud-ny — težak; kto = ko; \vstaje (fstaje) = ustaje; rano — rano, jutro; jutro
— sutra; temu = tome; Pan Bog — Gospod Bog; serce, -a = srce; žal = žao; tego sercu nie žal = za tim srce ne žali; darowany — darovan; zagla-dač — zagledati; nie zagledaj! = ne zagledaj!; gošč, goščia = gost; ryba
— riba; dzien, dnia = dan; cuchn^č =:smrdeti; wrobel, -bla, — vrabac; w rQku = u rukama; niž rr nego; dziesi^č = deset; dach, -u = krov; wilk, -& = vuk, kur jak; rnowa = govor; tuž (=: tu) — tu; chmura = oblak; deszcz, -u
kiša, ali 2. padež jednine može glasiti i: dždžu, što je stariji oblik i čita se: dždžu (ud voj eno dž i u izgovoru).
1. Svaki je početak težak.
2. Ko rano rani dve sreče grabi.
(Ko rano ustaje tome Gospod
Bog daje).
3. Sto oko ne vidi srce ne zaželi.
(Što oko ne vidi za tim srcc ne
žali).
4. Poklonu sc ne gleda u zube.
(Darovanem konju ne zagledaj
u zube).
5. Mila gosta tri dana dosta.
(Gost i riba trečeg dana smrde).
6. Bolji vrabac u ruci, nego golub
na grani.
(Bolji je jedan vrabac u rukama
nego deset na krovu).
7. Mi o vuku, a vuk na vrata.
(O vuku govor, a vuk tu).
8. Tresla se gora rodio se miš.
(Iz velikog oblaka mala kiša).
na pretzadnje mesto, tako da dolazi u obzir samo kao zamenik. Razume se, da su gornji rezultati postignuti pri iz-birnom takmičenju, i da če se svakako razlikovati od onih koje se postigne na medunarodnom takmičenju.
ŠVICARSKI GIMNASTE NA OLIMPIJADI U BERLINU
Polagano stižu prijave za medu-narodnu olimpijadu u Berlinu, koja če se vršiti u god. 1936. Švicarski gimna-ste odlučili su, da na toj olimpijadi učestvuju s vrstom od 15 do 20 takmi-čara i da če u tu svrhu več ove godine prirediti prve izbirne utakmice. Iz toga se vidi, da se švicarski gimnaste vrlo ozbiljno spremaju.
NEMAČKI TURNERI PRIMIĆE SE U FIG
Dne 30 i 31 maja o. g. održavače se u Budimpešti glavna skupština Medu-narodnog telovežbačkog saveza — FIG —, koja če se baviti i pitanjem prima-nja nemačkog turnerskog saveza u ovu veliku organizaciju. Pretsednik Medu-narodne telovežbačke unije br. Adam Zamojski potvrdio je Nemcima primi-tak njihove prijave i poduzeo korake da več na ovoj godišnjoj skupštini do-de do raspravljanja i odluke u gornjem pitanju. Kako izgleda nema nikakvih zapreka da se Nemce primi u FIG (Fe-deration Internationale Gvmnastique). U slučaju da budu primljcni odmah če najaviti svoju vrstu za medunarodna takmičenja. Nemačka vrsta vežba več dužc vremena i izvršeno je nekoliko izlučnih utakmica. Zadnje izlučno tak-mičenje bilo je u mesecu aprilu u Lajp-cigu.
NOGOMET NA OLIMPIJADI U BERLINU
Otkako je otpravljen nogomet s olimpijskog programa god. 1924 u Parizu vršile su se naredne olimpijade u
M a 1 a r z.
— Alež ty nie masz najmniejszego pojtjcia o malowaniu! Co to jest? co ty wlašciwie malujesz?
— MalujQ, co widzq.
— Lepiejby bylo gdybyš widzial to, co malujesz!
Reči: — malarz, -a = slikar; alež = ali, ta; mniejszy, najmniejszy == ma-nji, najmanji; poj<žcie, -a (pojenjče) — pojam; malo\vanie, -a = slikanje; wla-šeiwie (vlas’ćivje) — upravo; malovvač
—	slikati; maluj^ malujesz = slikam, slikaš; \vidzQ = vidim; lepiej = bolje; lepiejby (ljepjejbi) = v. 7. čas o akcen-tovanju reči kad su spojene sa -bym, -byš, -by; gdy = kad; gdyby = kad bi; widzial = video.
Slikar.
— Ta ti nemaš ni pojma o slikanju! Sta je to? šta ti upravo slikaš?
— Slikam što vidim.
— Bolje bi bilo kad bi video to što slikaš!
Trinaesti čas
(II vrsta, n a s t a v a k).
J e d n i n a.
1. imiQ (ime)	zvvierz^ (zver)
2. imienia	zwierzQcia (zvježčnjča)
3. imieniu	zwierz(?ciu	(zvježenjču)
4. imiQ	zwierzQ
5. imiQ	zwierz«j
6. imieniem	zwierz$ciem
(zvježčnjčem)
7. (o) imieniu	(o) zwierz$ciu
(zvježenjču)
1. imiona
2. imion
3. imionom
4. imiona
5. imiona
6. imionami
Množina.
zwierzQta zwierzqt zwierzQtom z\vierzQta zwierzQta zwierzQtami
7.	(o) imionach (o) zwierz^tach
Ovaj tip imenica sc malo razlikuje od omog prvog (slowo, pole), ali ima nekih naročitih osobina, koje se u dosta velikoj meri nalaze i kod nas.
U j c d n i n i je promena skoro ista kao kod nas, ako samo uzmemo u obzir neke osobine poljskog jezika.
Amsterdamu i Los Andelesu bez nogometnih utakmica. Kako je pak zaklju-čio medunarodni olimpijski odbor do-zvoliče se na berlinskim takmičenjima ponovno i nogomet, ako, razume se, pristane na to i Federasjo enternasional de Futbol.
TREĆA RADNIČKA OLIMPIJADA U PRAGU
Za velike dane ove svečanosti rad-ničkih telovežbačkih jcdinica u Češko-slovačkoj prijavilo sc oko 70 hiljada učesnika, za čiji če prevoz biti potrebna oko 52 posebna vlaka. Glavni sletski dani biče od 5 do 8 jula i obuh-vatače u prvom redu takmičenja na stadionu, zajedničke proste vežbe, po-slepodnevni javni nastup naraštaja i skauta i uveče ophod Pragom. 6 jula nastaviče se s takmičenjima, posle po-dne biče na vežbalištu javni nastupi članova i članica, nadalje starijih rad-ničkih boraca, nemačkih radničkih vežbača iz češkoslovačke i telovežbene točke zagraničnih gostiju. Naredni dan t. j. 7 jula biče pre svega posvečen takmičenjima i samo uveče biče nekoje veče telovežbene akademije i festival radničkih pevačkih zborova. Glavni dan biče zapravo 8 jula, s prepodnev-nom velikom manifestacionom povor-kom, poslepodnevnim nastupima na vežbalištu gde če uzeti učešča i češko-slovačka vojska s nekoliko odeljenja. Sve javne nastupe završiče se sa slav-nosnom scenom.
DATUMI SLETOVA FRANCUSKE UNIJE
Ove godine priredila je Francuska gimnastička unija svoj veliki savezni slet u Dižonu i to o Duhovima. Kako Francuska unija priređuje svake godine po jedan savezni slet dolaze u na-rednim godinama u obzir sledeči gradovi: Rube 1935, Brest 1936 i Pariz 1937 god. Sigurno je, da če slet u Parizu nadmašiti i po svojem značaju i po svojoj veličini sve ostale sletovc, koji, doduše, imaju savezni karakter, ali po svojoj veličini nc nadmašuju niti naše pokrajinske sletove.
MEDUNARODNI KONGRES ZA FIZIČKI UZGOJ OMLADINE U PEŠTI
U danima od 24 do 29 maja o. g. organizuje Madžarski telovež-eni savez medunarodni kongres za fizičko vaspi-tanjo dece i omladine uopšte. Na programu kongresa su refurati odličnih štručnjaka, medu njima profesora, le-kara i praktičara, koji rade u tekrvež-benim društvima. S kongresom su spojene i priredbe prigodom kojih če se izvoditi vežbe iz pojedinih telovežbe-nih sistema i smerova. Na kongres mo-gu 4ia dodu pored delegata pojedinih organizacija i ustanova također i privatna lica.
Najpre imiQ (1., 4. i 5. padež): polj-skom q odgovara naše e. Dalje pak u promeni imamo nastavke kao i kod nas, samo je u poljskom su^lasnik ispred nastavka umekšan: plemena = plemenienia teleta = ciel^cia (čel jen j ča). Obratimo pažnju i na 'to, da kod imenica koje imaju kod nas u osnovi -n — (imena, plemena) imaju u poljskom u promeni pretvoreno nosno e u obično, dok one imenice koje su s -t — u osnovi (teleta, deteta) zadrza-vaju nosni samoglasnik kroz celu pro-menu.
U množini ima unutrašnjih promena. Nastavci su potpuno isti kao u prvom tipu (slowo, pole), ali vidimo da je ovde suglasnik pred nastavkom uvek tvrd (ne kao u jednini), i da se kod imenica s -n — u osnovi menja čak i samoglasnik u prethodnom slogu:
plemiona ciel^ta.
U 2. padežu množine i kod ovih imenica imamo -Ц-, a u svim ostalim padežima je
zwierzQta — zvvierz^t cielQta — cielžit.
Po ovorn obrascu menja se i imenica ksi^ž<j (knez), iako je muskog roda (nekad je bila srednjeg roda), samo što sad nema više u promeni pot-pune oblike kao nekad: ksiqŽQcia, ksia-ž^ciu, nego skračene: ksi^cia (ks enj-ča), ksi^ciu i t. d. Naravno da je 4. padež kao 2., jer je imenica muskog roda.	.	.
Imenice ziele (zelje) i nasienie (seme) imaju množinu kao imenice ovog tipa, ma da ne pripadaju ovamo: ziola, nasiona.
Nepoznate reči.
KsiQgarnia = knjižara; možna = mogučno je, može se (podrazumeva se upravo:	možna rzecz —_ moguena
stvar); dostač = dobiti; najmowszy ~ najnoviji; wydawnictwo = izdanje, izdate knjige; zaraz = odmah; dostan^, dostaniesz, dostanie (od dostač) = do-biču, dobičeš; dobiče; wielki = veliki; razem = zajedno; dodatek, -tku = dodatak; ksi^žka (ks’o"ška) = knjiga; ksi^žek — 2. pad. množine — knjiga; ktory — koji; dzisiaj (ili: dziš) = da-nas; wyszedl = izišao je; wybrač
KUCNIK^
Osnivanje Švedsko-jugoslovenskog drnšiva n Štokholmu. Inicijativom na-šeg počasnog generalnog konzula g. Larkea osnovano je u Štokholmu Švedsko-jugoslovensko udruženje, kome je ciij da radi na razvijanju nauč-nih, književnih, umetničkih i gospodarskih veza izmedu Švedske i Jugoslavije. U tu svrhu prirediče se u Štokholmu niz predavanja, koncerata i izložbi, kojima je zadača da upoznaju švedska publiku s tečevina našeg naroda. Pretsednik novoosnovanog društva je g. Lindblom, poznati švedski istoričar umetnosti i upravnik muzeja u Štokholmu. Vrlo dobro poznaje našu umetnost. Pored njega u odboru su još najuglednije ličnsti iz redova naučnika, umetnika i privrednika švedske pre-stonice.
Novi članovi Jugoslovenske akademije znanosti i umetnostku Zagrebu.
U subotu 19 maja održana je bila redovna svečana sednica Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu pod pretsedavanjem univ. pro-fesora dr. Alberta Bazale i u prisu-stvu zastupnika Nj. Vel. Kralja g. generala Panto Draškiča, pretstavnika Kr. srpske akademije u Beogradu pretsed-nika dr. Bogdana Gavriloviča i dr. Jovana Radoniča, rektora Univerziteta, zastupnika bana i drugih institucija. — Nakon iznešenih izveštaja o radu u prošloj godini, u kojoj sc je proslavila 75 godišnjica akademije, pretsednik dr. Bazala objavio j c zaključak zadnje glavne skupštine, koja jo izabrala za prave članove akademije našeg velikog kipara Ivana Meštroviča, slikara Vladi-mira Beciča za izvanredne prave članove pesnika Vladimira Nazora i po-znatog slikara Ljubu Babiča, dok su bili za dopisne članove izabrani dr. Josip Bezendorfer, general Stevan Bo-škovičt; načelnik Vojnog-geografskofg-instituta te profesor beogradskog univerziteta dr. Živojin Dordevič. Sa sed-nice bila je upučena Nj. Vel. Kralju pozdravna brzojavka.
30 godišnjica smrti Evgenija Kumi-čiča-Sisolskog. Na dan 13 maja 1904 umro je u Zagrebu poznati naš književnik i političko-nacionalni radnik Evgenije Kumičič. Roden 1850 u selu Berseč, u istarskoj Liburniji, učio je u rodnom selu osnovnu školu dok je stu-dirao gimnaziju u Kopru, Rijeci i u Zadru. Nakon položene mature stu-dirao je jednu godinu medicinu u Pragu, kasnijc filozofiju u Beču. Bio jc jednu godinu suplent u Splitu — pa je enda morao u vojsku. Iz vojske pošao je u Pariz, na povratku iz Pariza ostao je pola godine u Veneciji. Ponovno se vratio u Beč, gde je studirao roman-sku književnost, a zbog okupacije Bosne 1878 opet su ga pozvali u vojsku. Postao je kasni j e profesor na zagre-bačkoj realci ali nakon nekoliko godina
je podneo ostavku, da se je mogao sav posvetiti književnosti i političkom radu. Bio je osnivač realizma i naturalizma u hrvatskom delu našeg naroda, ali pri tome ostaje u svom radu i u svojim literarnim radovima nacionalist i romantičar. Mnogobrojna su njegova dela i bio je jedan od najplodnijih P'-saca, a da pri tome čistota njegovog jezika nije trpela. Osobito su poznata sledeča njegova dela: Split i Par’z (1874), Pod puškom (1878), Olga i L'' na (1881) iste godine Jelkin bosiljak, Neobični ljudi (1882) i iste godine Primorci, Gospoda Sabina i Začudeni sva-tovi (1883), Sirota (1885), Ubilo ga vino (1885), Teodora, Preko mora, Savezni; ec i Crn Božič (1889). Otrovana srca i Sestre (1890), Mladost — ludost i Obi-teljska tajna (1891), Urota, Petar Zrinjski, Pobeljeni grobovi, Kraljica Lepa i t. d. Naročit je i njegov publicistički rad, a kao političar bio je jedan od naj-boljih, ako ne najbolji govornik Star-čevičeve stranke, kojoj je pripadao du-šom i telom, dok je ona bila beskom-promisna i borbena. Kroz punih 25 g«" dina veliki pokojnik bio jc centralna ličnost intelektualnog društva hrvat-skog dela našeg naroda.
100 godišnjica Smrti francuskoj nacionalnog heroja Lafajeta. Dne 20
maja 1834 umro jc u Parizu francuski nacionalni heroj i borac za slobodu general Marija Josip Pol marki de La-fajet. Lafajet rodio se 6 septembra 1757 na zamku Šavanjak. Posvetio kao večina mladih plemiča vojničkoj karijeri, ali je mnogo i studirao fil0-zofiju. Godine 1776 bio je na čelu fran-cuske legije u Severnoj Americi, gde je s velikim uspesima pomagao u borbama za oslobodenje Sev. Amerike. U otadžbinu vratio se kao general-mal«1 Kad je počeo veliki pokret za opšta narodna prava i borba protiv apsoluti-zma i privilegija aristokratije — on stupa odmah u redove boraca za prava gradanstva i on je medu onima koji predlažu jednaka prava u velikoj na-rodnoj skupštini za sve Stanovnike Francuske. Kao narodni ljubimac postao je 1789 zapovednik narodne garde, ali su se kasnije događaji u prestonic« razvijali protiv njegovih planova. Godina 1792 zatekla ga je kao komandanta ardenske armije. Hteo jc onda <Ja spasi kralja, ali je podigao narod pr°' tiv sebe i morao je čak da pobegne u Flandriju, gde je bio uhvačen sa Strane austrijskih trupa i kao veoma opasan čovek pritvoren skoro 5 godina u Olomoucu. Godine 1797 ipak je bio pusten, ali se je tek 1800 vratio u Fran-cusku, gde opet stupi aktivno u politi-čki život iako ne tako istaknuto kao ranije. On 1815, nakon poraza kod Vfl-terloa, kao potpretsednika Narodne skupštine nagovori Napoleona da abdicira. Od 1818 pa do 1830 bio je ne-prekidno član narodne skupštine i to radikalne levicc. Godine 1825 bio Jc ponovno u Americi, gde je bio doče-kan s velikim počastima. Pri svojim velikim sposobnostima i ogromnoj po-
izabrati; coš — nešto; woli — više voli; teraz — sad; raczej = pre, bolje, radije; kupilbvm = kupio bih; latwiej = lakše; czytaj^c = čitajuči; može = možda; pokažemv = pokazačemo; može pokažemy panu = možda hočete da Vam pokažemo; najwiQkszy == največi; najvvieksi =: 1. pad. množ. muškog roda; nasi = 1. pad. množ. muškog roda od nasz; pisarz, -a = pisac; czytalem ~ čitao sam; przeklad, -u = prevod; ehcialbym = hteo bih; na razie = u prvi mah, za sad; wezmQ = uzeču; povviešč = roman; \viersz, -a = red, stih, pesma.
W ksiegarni. — U knjižari.
— Czy možna dostač katalog naj-nowszych \vydawnictw?
Može li se dobiti katalog naj-novijih izdanja (izdatih knjiga)?
— Owszem, možna. Zaraz pan dostanie nasz wielki katalog razem z dodatkiem najnowszych ksiqžek, ktory vvlašnie dzisiaj >v\rszcdl.
Da, može. Odmah čete dobiti naš veliki katalog zajedno s dodatkom najnovijih knjiga, koji je baš danas izišao.
— ChcQ vvvbrač coš z najnowszej literatury polskiej.
Hoču da izberem nešto iz najnovije poljske književnosti.
— Czy pan vvoli proze; czy poezjQ? Volite li više prozu ili poe-ziju?
— Vszystko jedno. Raczej kupil-bym coš z polskiej prozy, bo chcQ si<? uczyč jQzyka, a to za-\vsze Iatwiej gdv siQ czyta pro-
ZQ.
Sve jedno. Sad bih radije kupio nešto iz poljske proze, jer hoču da učim jezik, a 'to je uvek lakše čitajuči prozu.
— Može pokažemy panu dziela Sienkiewicza albo Žeromskiego. To najwiQksi nasi pisarze.
Možda hočete da Vam pokažemo dela Sjenkjeviča ili Žc-romskoga. To su največi maši pisci.
— Sienkiewicza i Žeromskiego czytalem juž w przekladach-Chcialbym teraz coš z najnovv-szej literatury.
Sjenkjeviča i Žeromskog čitao sam več u prevodima. Hteo bih sad nešto iz najnovije književnosti.
— Z najnowszej literaturv može chce pan dziela Kadena - Ban-, drowskiego, Zofji Nalkowskiej, albo Choynowskiego?
Iz najnovije književnosti možda bistc hteli dela Kadena-Bandrovskog, Zofje Nalkov-.ske ili Hojnovskoga?
— Tak. Na razie wezmQ tylko po-wiešč Kadena - Bandrowskiego i \vierszv Juljana Tuwima.
Da. Za sad ču uzeti samo roman Kadena - Bandrovskog i pesme Juljana Tuvima.
Anonim.
PiQcioletni Franuš: — Tatusiu, co to jest anonim?
Ojciec: — To taki czlowiek, kto-ry coš robi, a nic chce, žeby o tem inni \viedzieli.
Franuš: — Aha! Rozumiem.
Nazajutrz.	.
Ojciec: — Franusiu, kto to stlukl lustro?
Franuš: — Anonim, tatusiu.
Reči. — pi^cioletni (pjenjčoljet-nji) = petogodišnji; Franuš (dim.) = Franjica; tatuš (od mrla) = tatica; tatusiu = 5. pad. jednine; robi = radi; žeby = da bi, da; inni = drugi (1 pad. množ. muškog roda); wiedzieli = znali'su; rozumiem = razumem; kto = ko; stlukl (stluk) = razbio, razbio jel lustro, -a = ogledalo; nazajutrz — su-tradan.
Ancmlm.
Petogodišnji Franjica: — Tatice, šta je to anonim?
Otac: — To jc takav čovek, koj* nešto ‘radi, a neče da drugi o tom® znaju.
Franjica: — Aha! Razumem.
Sutradan.
Otac: — Franjicc, ko jc to razbio ogledalo?
Franjica: — Anonim, tatice.
(Nastaviče se)
Pularnosti, koju je uživao, mogao je da igra u istoriji Francuske još vcću a..bez sumnje i presudniju ulogu, da 'nje bio nemiran i nepostojan duh i da i prilike cesto nisu toga dozvolile. U spomen njegovo«* bivanja u Olomo-ucu otkriven mu je tamo u ncdelju •■u maja o. g., uz velike manifestacije ceskoslovačko-francuskog prijateljstva, spomenik.
Kratke kulturne vesii. U Moskvi umro 11 o. m. čuveni ruski fizičar svet-?kog glasa Orest Danilović Hvolzon. Več pre rata bio je rcdovan profesor nzike na petrogradskom univerzitetu, a pored toga još i profesor na tehničkoj postansko-telegrafskoj školi i na kron-statskoj artilerskoj oficirskoj školi. ‘jvojim radovima na polju magnetizma, <-rmike i t. d. stekao je svetski glas. ocekao je 82 godinc života
®''ih dana dočekao je 65 godinu |У°8. života poznati naš književnik dr. avid Bogdanovi^ koji ima osobite asluge za izdanje narodnih priča i pe-ama hrvatskog dela našeg naroda. Ju-1 arae spada u red najboljih poznava-t®Ca *tare narodne poezije, a i litera-j e* Početkom ovc godine izdao je prvi
o	Preradenog svog dela »Pregled književnosti hrvatske i srpske«.
^IJICE iLlSTOVl
(s . ^ročnik za sokolske prednjake. i,jVr:°’ Preradeno i prošireno, vlastito
■zelenje Tuzla ]934 Autor brat v
v Bogićević, Tuzla. d poznati naš sokolski radnik brat hv | v*č dao se je na težak i neza-Itv ? P°sao da pruži našem prednja-j Jednu zaista prepotrebnu knjigu, Prednjački Vade mccum.
0	., ^°k su njegova prijašnja izdanja priručnika, radi odličnog obradi-^ sokolskog gradiva kako idejnog, *0. i tehničkog, potpuno rasprodata, setio je pisac potrebu da izda i četvr-® Preradeno, produbljeno, opširno i s ručno delo koje je pred nekoliko dana “gledalo svetlo.
.. Kako je br. Bogičevič u prvim svo-tedanjima uz ostalo osvetlao i so-i? • . ’с*еЈи- to ie 11 ovom izdanju uz “ejni j istorijski naročito obradio teh-njeki sokolski dco. Brat Bogićević pri obradi ovog vanredno dobrog Priruč-ika služio se je najistaknutijim pisci-a i praktičarima ne samo u sokolskoj c ovežbi nego i najpoznatijim piscima ^ ostiuom gimnastičkom svetu. Bratu jo.8№ potpuno je uspelo da u svo-ra"j. nJizi na 616 stranica potpuno ob-1 pitanje. z . a se čitači i'interesenti bolje upo-. Ju sa sadržinom ovog Priručnika
dono
,	i	sadržaj,	koji	je	tako	stručno
nik Cma^Ski игс^сп. Sadržina priruč-IV* s?^r?ava ova poglavlja: Predgovor i cil' in^u' — Literatura. — Značenje ___ } telovežbe: kratak pregled sustava. Sta Stru^a; Proste vežbe. G rane: a) c'i ^vi ' Prizem, položaji, b) Poskoči. Pi-i	^)	Gibanja, e) Izdržaji. —
Tr^6^ Prostih vežbi. f) Hodanje. g) eanja: općenito. — Pripremne vežbe r£°vtrčanje. — Trčanjc u ustrajnosti. rat г^а11Је na dugim stazama. — Ma-trčanjc i trčanjc s preponama. — pr !. a trka. — Vodenje i upravljanje kc S__n, vežbama. — Pitanje iz I stru-(I;' Strojeve vežbe: a) Vežbe poje-vn ?Ca’ k) Vežbe u članu, c) Vežbe u ni • Vežbe u četi. — Kolo. — Pita-Vpvu strojevnih vežbi. — II Struka: a) i:	na spravama: 1) Bučicc. 2) Pa-
vi.%3) Čunjevi. 4) Tercti. 5) Kratka n ,aca- 7- Bacanja (kugla, kladivo, graji: .a’ disk, koplje, lopta s očmom; meti .a- h) Vežbe na spravama: 1) Du-Skokovi. Ostale sprave ka. o?Vn? vrstc i čuvanje). — III Stru-D ' VSkupine. — IV Struka: Otpori. —
c)	Pl*0*" ^ Plesovi i različnosti, b) Igre. ne "\anje. — Razvcžbavanje priprav-Vj Vcžbc i umirenje. — Vežbe na ži-ra.i sPravama. Pevanje. — Praktičan va 4 vežbaonici. — Metodika sokol.
л‘,ania- — Umor, kupanje i masaža. itlej ^ls sPrava i vežbališta. — Sokolska i,- Istorija telovežbe i Sokolstva. Hijj |^с^Је telo. — Čifcmjc zemljopis-
s п0 Час.Је Sve ovo gradivo ilustrirao da i ‘nim slikama i stavovima, tako k0lie Potpuno jasan i pristupačan sva-Prin na*.em prednjaku i prednjačkom je zravipku. U svojoj knjiži služio sc j°m v.aničnom sokolskom terminologi-ocen- Po ovo del°> koje je tako dobro ničar eil° sv^ na®'b sokolskih tch-Seo a,.freba da dode u ruke svakog na-a ; •',riPadnika koji sc bavi tehnikom, br, iiejn?m -^tranom Sokolstva. Radovi
Svittia°^'1CeV^a vr'° Su	l^oznati
Još 1 ?toga nije potrebno ila ih mi topli!« Se"no istieemo. Priručnik naj-Nj prcPoručujenio. t'u2l„ a,rueuje se kod Sokolske župe I)0šali’pUZ cenu 0t* 45 Din ako se novac *cče. unaPred, inače se plača pou-
*
,S°ko
,usJtrov=5 mesec aPril 1 maj °- H-*4 i. "
•C'Poi
šan-M. Bogunovič (Zagreb): Narodna i sokolska misao Bosne i Hercegovine.
— Dr. Vojislav Besarovič (Sarajevo): Nekoliko sokolskih uspomena. — inž. Jovo Popovič (Sarajevo): Sokoli na ro-biji. — Josip Boko (Sinj): Nacionalna svijest — Sokolstvo — Škola. — dr. Stevan Simunovič (Split): Krvne srod-nosti i konstitucija. — Hrvoje Macano-vič (Zagreb): Svjetski rekordi u Planici. — dr. Stevan Simunovič: U se a ne u svoje kljuse. — Glavna godišnja skupština župe Split. — Glavna godišnja skupština Sušak-Rijeka. — Vijesti iz župe Sušak-Rijeka. Vijesti iz župe Zadar-Šibenik. — Vijesti iz župe Split.
— Sokolska štampa.
*
Dečje telesno vaspitanje. U redakciji br. Dušana M. Bogunoviča izašao je 9 ovogodišnji broj sa sledečim sadržaj cm: Tiršev sokolski sustav u pita-
li	jima i odgovorima. — Dečije igre i Sokolstvo. — I gimnastička akademija dečjih sokolskih kompozicija. — N<»vi radnici na polju vaspitanja dece. — Sokolstvo. — Sokolstvo i škola.
*
Za Kralja i Jugoslaviju. Brat Stje-pan Vukojevič iz Doboja izdao je ovu knjigu, koju je posvetio: »Prahu bes-mrtnoga Vožda Karadorda i svim bor-cima za jugoslovensko narodno oslo-bodenje i ujedinjenje«. Knjiga obuhva-ta 108 stranica običnog oktav formata i u njoj se plastično i živo prikazuje razvoj jugoslovenske nacionalne misli od prvih poeetaka do danas. Posebno mesto u knjiži zauzima poglavlje »Kralj«. Pored biografskih podataka o životu i radu Njegovog Veličanstva Kralja od detinjstva do najnovijih dana, u knjiži su citirani gotovo svi Kraljevi govori, manifesti i proklamacijc.
Kroz celu knjigu provejava duh bes-kompromisnog intcgralnog jugosloven-stva, duh zanosa za velikim neprolaz-nim delima Karadordeviča, napose za delima našega Kralja, kao i zanosa za svim znanim i neznanim junacima na maču, reči i peru koji su stvarali ovu državu. Narudžbe prima autor br. Stje-pan Vukojevič, banski večnik Doboj, Vrbaska banovina. Cena je knjiži: kar-tonirani primerak 20 Din, ukoričen u platnu sa zlatotiskom 50 Din.
*
Naš val. Upravo je izišao 8 broj jedine slovenačke nedeljne ilustrovane radijske revije »Naš val«, koji se po sadržini i raskošnoj opremi može da meri sa svakom inozemskom velikom radijskom revijom. Ova revija zaista je uzorno uredivana i u njoj saraduju najistaknutiji radnici i stručnjaci. Revija je bogato ilustrovana. Svakom radio-prctplatniku vrlo če dobro doči.
»Naš val« izlazi svakog petka i stoji za čitavu godinu samo 140 Din, a mesečno 12 Din. Naručuje se pri upravi Gajeva ulica 8 u Ljubljani.
Naš Vidovdan in Prvi december4
Sokolska društva in šolska vodstva ponovno opozarjamo na dve kratki, toda pestri in zelo ljubki igrici »NAŠ VIDOV DAN« in »PRVI DECEMBER«, ki ju je za šolsko oziroma sokolsko mladež sestavila naša velika prijateljica Manica Komanova. Tisk in založba Učiteljske tiskarne v Ljubljani. Cena brošurici samo 3 Din. Sezite po njej, dokler je še kaj zaloge!
11 NAŠIH 1UPA
DRAJ S ТШ i C ETA
broj 4_°4 na Jadranu. Izašao je dvo-I,ustrovo 28 mesec aPril i maj o. g. «kog	.s mn°Sini slikama iz sokol-
‘*гп	“ donosi ovaj sadržaj: dr.
tevan S°yić: O srpskom Sokolstvu. at» Zakula (Beograd): Kob. — 1
Du-
iupa Sovi Sađ
NOVI SAD. — Rad Sokolskog društva u Novom Sadu kretao se ovog meseca uglavnom oko priprema za javnu vežbu, ko j a če se održati u Novom Sadu dana 3 juna o. g. Na ovoj priredbi, pored Sokola, uzeće učešća i sve srednje škole u Novom Sadu, tako da če broj vežbača biti vcoma impo-zantan.
Muzička sekcija Sokolskog društva priredila je 28 aprila uvečc svoj veliki koncert, koji se sastojao iz dva dela. Prvi dco programa bio je posvečen kompozicijama Plotova (uvertira iz opere Marta), Žrabenca (Dalmatinski šajkaš), Bodcja (uvertira na pesmu Suncc jarko) i Griča (Pcr-Gint, svita). U drugom delu prikazana je prvi put muzička drama od Bodeja »Za slobo-du otadžbinc«, uz pratnju sokolskog orkestra i uz učešče članova i članica Sokolskog društva kao pevača. Oba dela koncerta bila su besprekorno izvedena, pa su svi izvodači od prisutne publike bili nagradeni spontanim aplau-zom. Mora se priznati, da je Muzička sekcija, pod u,pravom br. Miodraga Jovanoviča i sestre Vere Tošič, kao i brata kapelnika E. Bodeja, u poslednje vreme pokazala lepe rezultate i dobila opštc priznanje.
Durdevdanski uranak protekao je vrlo veselo uz učešče oko 150 članica i članova. Stražilovo je itoga dana od-jekivalo od veselih sokolskih pesama i zvukova sokolske fanfare.
Naposlefku, vredi spomenuti uspelo priredeni drugarski sastanak članova uprave Saveznog prosvetno« odbora, Župe, Sokolskog društva i svih njegovih sckcija, koji jc održan 9 maja uvečc u velikoj dvorani Habaga. Na ovom sastanku, priredenom inici-jativom Muzičke sekcijc društva, pp-novo su izvedene sve tačke koncertnog programa od 28 prošlog meseca. Veče je proteklo u pravom bratskom ras-položenju, vrlo prijaitno, tako da je izražena želja da se ovakvi sastanci češče prireduju.
Župa OsifeU
OSIJEK. — Ispiti za suče u odboj-
ci (volley-ball). Sokolska župa Osijek priredila je 4 maja o. g. i spite za sa-vezne suče u odbojci pred komisijoin, koju je delegiralo načelništvo Savcza SKJ.
Ispit je položilo 10 brače i 1 sestra i to: Matoševič Marko iz Sibinja, Vidakovič Ivan iz Belišča, Mogorovič Matko iz Našica. Vukelič Ivan iz Svi-laja, Jankovič Oto iz Osijeka g. g., Suknjajič Rade iz Osijeka g. g., Pavlovič Vlado iz Osijeka g. g., Vasiljevič Mladen iz Osijeka g. g., Kolarov Dor-de iz Osijeka g. g., Hodovski Vlado iz Osijeka g. g. — i sestra Tomič Kajka iz Osijeka d. g. — KI.
BROD BRDO. — Sokolska četa Brod Brdo proslavila jc u zajednici s podmlatkom Crvenog krsta majčin dan. Prisutne jc pozdravio starešina čete br. L. Miletič i govorio o svrsi
majčinog dana. Predavanje o majci održala je s. I. Kikercz, prosvetar čete. Deklamovane su ovc pesme: Maj-ka, Majčinc ruke, Dječja molitva i Majčina kosa.
Posle proslave održano je dečje
selo.
BUDIMCI. — Na Durdevdan priredilo jc Sokolsko društvo Budimci durdevdanski uranak u šumi kod bu-nara »Breza«. Na uranak su pozvani i bratsko Sokolsko društvo Habjanovci, bratska četa Kmdija i Vel. Vučkovac.
U 3 sata u jutro pošle su pozvane jedinice iz svojih sela na zakazani uranak.
U zakazano vreme otpočeo jc od-redeni program, te su sve tačke programa izvedene na opšte zadovoljstvo kako Sokola tako i publike, koja je bila prisutna u lepom broju.
Posle završenog programa u šumi u 1 sat razišli smo se kučama, a Bu-dimčani i Kmdija s muzikom na čelu prošli smo u povorei kroz selo Budim-ce gde nas je narod odušcvljeno po-zdravljao.
NAŠICE. — U ncdelju dne 29 aprila je naše društvo održalo kao i svake godinc komcmorativmu akadc-miju Zrinjskih i Frankopana. Akadc-miju je otvorio svečanim goлrorom brat starešina Pctar Ror. Spomen slovo održao je brat prosvetar Mamuzič Predrag. Predavanje je pobudilo sve-opču pažnju slušalaca. Odrecitovane su dve pesme »Mučenicima«, »U spomen Zrinjskih i Frankovana«. Valja istači da je i ovom prilikom pevačko društvo Lisinski izašlo ususret Sokolstvu te je otpevalo — muški zbor od Zajca: »Frankopanku«. Posle toga je zamolio brat starešina sve prisutne da zapevaju državnu himnu.
Nakon toga jc ova svečanost bila zavržena uz zahvalu br. starešine.
Župa Sarajevo
TRAVNIK. — U aprilu je održan 15-dnevni prednjački itečaj IV okioižja sarajevske Sokols>ke župe u Travniku. Tečaj je pohadalo 16 članova raznih društava i četa ovoga okružja. Tečaj je vodio br. Šalim Jajetovič iz Sarajeva. On jc u zajednici s odborom Sokol. društva u Travniku, za sve vreme tečaja, učinio sve, da bi tečajci po-neli što više znanja, kako u praktič-nom tako i u teoretskom pogledu. Tečaj je u svakom pravcu uspeo u biče čaj jc u svakom pogledu uspeo i biče od velike koristi za sva društva i jedinice čiji su članovi učestvovati u tečaju.
GORNJI VAKUF. — Ove je godine Sokolska četa u G. Vakufu održala svečanu akademiju u znak sedanja na velike narodne junake: Zrinj-skog i Frankopana. Najpre su u eitao-nici deklamovala brača: Mulsif Kirlič, Zahid čalkič i Iljaz Manovič. Predavanje je održao br. Augustin Rejič, prosvetar. Nakon predavanja predavač jc skrenuo prisutpima pažnju na sokolski slet u Sarajevu.
Župa Skoplje
ŽITKOVAC. — Na dan 25 fe-bruara 1934 godine, inicijativom učitelja potpomognut od strane br. Ilin-čiča Milisava, učitelja i prosvetara Sokolskog društva u Kosov. Mitroviči, osnovana je jedna od prvih sokolskih četa u srezu Kos. mitrovičkom u selu Žerovnici.
Sokolska četa u selu Žerovnici, srezu Kos. mitrovičkom, danas broji 64 člana i velik broj podmlatka ve-činom učenika i učenica osnovne škole. Izabrana je ova uprava:	sta-
rešina, načelnik i prosvetar izabran je osnivač čete agilni Popovič Vukomir.
Pojavom ove čete u ovome mestu u toku njenog samo dvomesečnog rada, seljani su odmah uvideli cilj Sokolstva i smer sokolskih četa i time je pridobijena masa i pripremljena za da/je širenje ove ustanove, koja je vrlo potrebna narodu.
SKOPLJE. — 31 marta i 1 aprila
o.	g. Sokolsko društvo Skoplje matica održalo je društvene prednjačke ispi-te. Na ispit se prijavile 4 sestre i 22 brata. Nije polagala jedna sestra.
Ispit je položila sestra Desanka Martinovie, i brača I vičič Bogdan, Cvetkovič Blagoje, Orlov Dorde, Pan-ta Pandilovič, Dimič Cirilo, Stojanovič Svetomir, Živanovič Boško, Vladisav-Ijevič Mihajlo, Antič Milan, Dordevič Asparuh, Dordevič Dimitrije, Kostič Aleksandar, Popovič Božidar i Popovič Jeftim, svi s ocenom sposoban za prednjačkog pomočnika.
Župa Split
BOGOMLJE. — Novoosnovana četa. Dana 5 marta 1934 god. osnovana je Sokolska četa u Bogomolju na Hvaru. Na konstituirajučoj skupštini govorio je brat Rudan Marijo, dipl. pravnik, prikazavši u kratkim črtama snagu Sokolstva, njegov uspešan rad na telesnom, moralnom i nacionalnom vaspitanju omladine. Birana je uprava sa starostom Rudan Marijem. U upravu su ušli večinom mladi ljudi intelektualci, odgojeni u sokolani.
Od dana osnivanja do danas četa silno napreduje na svakom polju: teh-ničkom, administrativnom i prosvetnem. Vežbači članovi, njih 12 na broju, več znadu sletsku vežbu. Isto tako i naraštaj, 8 na broju, zna sletsku vežbu. Prosvetni rad je vrlo uspešan. U mesecu martu i aprilu održana su dva predavanja i 3 nagovora pred vrstom. Dana 6 maja t. g. održao je brat prosvetar Prgin Ivo, učitelj, opsežno nre-davanje s temom: »Postanak i ideologija Sokolstva«. Pred celokupnim članstvom prikazao je brat prosvetar po-stanak Sokola, rad br. Tirša i Fignera, ime »Sokol« i naše narodue pesme.
Ž.upa Sušak - RijeKa
SUŠAK. — Župski prednjački tečaj za prednjačice. U duhu zaključka župskog tehničkog odbora i po odo-brenju zaključka sa stranc glavne god. skupštinc župe Sušak-Rijeka, održan jc u Sušaku u sokolskom domu od 3 do 14 maja o. g. prednjački tečaj za društvene prednjačice, kako bi se uz-gojio kadar valjanih tehničkih radni-ca tako potrebnih za vaspitanje ženskih kategorija naših sokolskih pripadnika. Tečaj je bio posve bcsplaitan za polaznice koje su imalc zajedničko konačište u mesnom i»Park hotelu«, za-jedničku prehranu u restauraciji »Pomorcu« (u zgradi sok. doma), dok su za predavanja boravile stalno u sokolskoj vežbaonici. Tečaj je vodio br. Marijan Boras, župski načelnik. Svega je održano u tečaju 81 sat, i to: Redovne vežbe i igre 10 sati (br. M. Boras), Proste vežtie 8 s. (s. Roma Moho-vič), Proste vežbe za naraštaj 6 s. (s. Nevenka Boras), Vežbe na spravama 6 s. (s. Ivka Biondič), Igre i praktično vodenje dece 6 s. (s. Gabra Sepič), Sok. telovežbeni sustav 10 s. (br. Janko Prelovec), Odbojka 5 s. (br. Ante Žagar), Igre i vežbe sa spravama 4 s. (br. M. Boras), Laka atletika 8 s. (br. Dragutin Reti), Plivanje 1 s. (br. Vito Vranič), Smučanje 1 s. (br. J. Prelovec), Osnovi sok. misli, Putevi i ciljevi Sokolstva, Sok. prosvetni rad, Govori pred vrstom 6 s. (Ivan Ivančič), Povest Sokolstva, Sokolska štampa 2 s. (br. Ante Šepič), Anatomija fiziologija i prva pomoč 3 s. (br. dr. Anite Šval-ba). Organizacija Sokola 4 s. (br. Alija Omerbegovič), Sok. statistika 1 s. (br. Masko Prosen). Rad je tekao svaki dan od 8—12 i od 14—18 sati, dakle, pro-sečno na dan 8 sati. Od svih naših je-dinica (svih ima danas več 60!) prijavilo se je jedva 12 da če poslati svoje polaznike u tečaj. Na tečaj je došlo svega 19 sestara. Neke su jedinice poslale u tečaj i po 2 sestre (Novi, Pag, Sušak, Crikvenica, Bakarac), dok jc društvo Vrata imalo u itečaju 3 sestre. Osim več spomenutih jedilnica bila ■su zastupana s po jednom polaznicom br. društva: Baška, Draga, Grobnik, le-lcnje, Malinska i Vrbovec (župa Bjelovar). Po zanimanju bilo jc od ovih polaznica: kučanica 6, obrtnica 1, učiteljica 3, učiteljskih kandidatkinja 5, drž. čin. 1, priv. čin. 3. Za trajanja či-tavoga tečaja bile su tečajnice marljive. istrajne, poslušne i disciplinovane; ttokazivale su naročit interes za sve predmete, pa nisu nastavnici(-ice) ni-malo žalili vremena ni napora. Na za-
1
120-1
vršetku tečaja priredena je bila polaz-nieama tečaja intimna drugarska večera kojoj je uz ss. predavačice i br. pre-davače pribivao i br. župski starešina Ivo Polič, koji je i u ovoj zgodi, kaa
i ranije za trajanja samoga tečaja višt puta pohodio predavanja i sam davac. potstreka sestrama za rad. Uz nekoli ko prigodnih reči podelio je ss. uvere nja o polasku tečaja !br. Marijan Boras i zaključio ovaj itečaj koji če, van svake sumnje, doskora uroditi najlepšim plodovima. — A. Š.
SUŠAK. — Župski prednjački is niti. 13 maja o. g., obavljeni su u vež baonici br. Sokolskog društva Trsat is piti za župske prednjake. Ispit je obav ljen po propisima br. Saveza. Ispitnom poverenstvu pretsedao je izaslanik br, Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu br. Dragutin Šulce, stari Soko i odličan sokolski stručnjak iz Zagreba. Ispitivači bili su br.: Pete^ dr. Josip (anatomija, fiziologija, higi-jena i prva pomoč), Prelovec Janko (Sokolski sustav, metodika sok. uzgo-ja), Reti Dragutin (Sokolska organizacija, laka atletika), Šepič prof. Ante (Sokolska ideologija, istorija Sokolstva
i	Sokolska literatura), Vasič Pero (ru-kovanjc sa spravama, uredenje vežba-onice i vežbališta). Za ispit se jc bilo prijavilo trinaestero društvenih pred-njaka, i to 3 sestre i 10 'brače. Medu-tim su se na ispit prikazala svega samo
4	brata, i to: br. Helman Vinko (društvo Draga), Krmpotič Delimir (Senj), Luznar Boris (Trsat), Žagar Antun (Sušak-Rijeka). Ispit koji ima 3 dela (pismeni, teoretski i praktički) i za koji se traži valjana svestrana sokolska sprema, napravila su sva 4 kandidata s uspehom. Cestitjuči novoj brači žup-skim prednjacima na uspehu, želimo da se druga brača i sestre povedu га njihovim primerom. — A. Š.
ALEKSANDROVO. — Sokolsko društvo Aleksandrovo proslavilo je dan uspomene na Zrinjske i Frankopane u nedelj u 29 aprila. Odmah posle mise skupilo se dosta meštana u sokolskom domu da prisustvuju proslavi. Proslava je otpočela deklamacij om pesme »Smrt Petra Zrinjskog i Franje Krste Frankopana«, koju je deklamirala jedna devojčica iz podmlatka. Posle deklamacije održan je govor o tim našim velikanima. Predavač je osim političkog i nacionalno# irada Petra Zrinjskog i Krste Frankopana istakao političko-naeionalni i prosvetni rad porodica Zrinjskih i Frankopana uop-če. Završetak predavanja prisutni su popra'tili gromkim uzvikom:	»Slava
Zrinjskim i Frankopanima!« Posle predavanja jedan dečak iz podmlatka de-klamovao je pesmu »Zrinjsko-Franko-panka« od Augusta Harambašiea te je time zavržena proslava dana Zrinjskih i Frankopana.
GOSPIĆ. — U poslednje vreme u našem društvu radi sc vrlo živo. Radi so u samome mestu. Nijedan značajni-ji datum ne prode koji bi bio bez priredbe, akademije, predavanja i t. d. Medutim mnogo više pažnje posvečeno je seoskim četama, kojih se broj od lani povečao od 4 na 18. U poslednje vreme čete su silno aktivne, naročito u priredbama. Tako su skoro sve naše čete ovoga proleča dale zabave, koje su bile i dobro organizova-ne i dobro posečene. Program bio je nekoliko puta na zavidnoj višini. Tako je za primer četa Čitluk, pored svih skromnih sredstava, dala dobru inter-pretaciju »Dide«. Upravo je čudo da se u zabitnom selu može tako nešta izvesti.
Naše društvo stoji na stanovistu da naše selo treba u mnogome podiči. Težak je 'to problem i teško ga je rešiti. Mi mislimo da je svako od nas du-žan da na tome poradi. Stoga smo odlučili da mi možemo selu da damo poticaja da život oko sebe učini, ako ne lakšim, a ono lepšim i zdravijim. Često kuče u našim sclima nisu uvek okrečene. Član naših četa obavezuje se da če svoju kuču okrečiti. Naši članovi se upučuju kako če praviti plju-račnice, strugare za obuču, upučuju sc uopče u higijenu, koja toliko kod nas nedostaje. Predavanja su ovoga proleča bila brojna. Kretala su se kako u
HOSIJJi • FONSIER • društvo sta osiguranfe i reosiguran/e m tteograd
smeru nacionalnoga tako i toga civili-zacionoga podizanja našega naroda. Vočarstvo je kod nas slabo razvijeno.
I	u tome smo odlueili da učinimo korak napred. Razdelili smo nekoliko ti-suča mladica. Tim radom mislimo da čemo se upotpuniti. Nije dovoljno da se naše selo odgaja u disciplini ustroja, u duhu nacionalnoga jedinstva, nego upravo to što je u mnogim krajevima rak-rana našega sela, treba popravlja-vati. Naš je narod kršan, ali higijena često je takva da njegova kršnost strada; naš je kraj prekrasam, ali često krasota prirode kvari nered i zapušte-nost. Koliko je u našoj moči mi čemo poraditi da se te mane otklone, i čvrsto smo uvereni da čemo imati uspeha.
. I. Br.
KRASICA. — Našo Sokolsko društvo održalo je dne 13 maja t. g. drugu u ovoj godini uspelu akademiju uz sudel-ovanje br. društva Bakar. Na sveopče zadovoljstvo prisutnih izveden je program s 10 tačaka.
Akademiji prisustvovala su iz br. župo »Sušak-Rijeka« brača starešina Polič Ivo, tajnik Mehm-ed Omerbego-vič i načelnik načelnik Marijan Boras.
Iza programa nastao je ples.
Interes za Sokolstvo u Krasici sve se više širi, te svakim danom raste broj novog članstva. To je znak da je njegov uspeh potpunoma osiguran.
LOKVE. — Sokolsko društvo Lokve održalo je dne 29 aprila o. g. akademiju u spomen Zrinjskog i Frankopana. Akademiju je otvorio lepim pozdravom brat starešina Cenčič. Iza toga je sledilo predavanje prosvetara brata Vičiča o Zrinjskom i Frankopanu, koje je bilo nagradeno aplauzom. Zatim je muški i ženski podmladak veoma lepo i skladno izveo zagreba-čke proste vežbe. Isto tako je izveo i naraštaj. Bilo je i pevanje muškog i ženskog podmlatka. Kao poslednja tačka programa bila je skupinska vež-ba članova, koju su odlično izveli. Akademija je u svakom pogledu moralno kao i materij alno uspela.
OTOČAC. — Našo je društvo i u prošlom mesecu bilo aktivno. Odr-žana su tri sela.
2	aprila, na selu po podne, br. E. Štefan, prosvetar, predavao je o povesti Sokolstva i sokolskih sletova, a br. dr. Đ. Brankovič, starešina, govo-rio je o pripremama za slet u Otočcu i izvestio prisutne da jo uži odbor na-činio načrt po kome če pojedini slet-ski odbori naskoro započeti intenzi-van rad.
Na selu 8 aprila, naveče, br. starešina je govorio o dužnostima svih članova pred slet, a br. prosvetar, pošto je ukratko istakao zasluge Sokolstva za naš narod u prošlosti, nagla-sio je da i danas vršenje sokolskih dužnosti zinači vršenje nacionalnih dužnosti.
29 aprila br. S. Mimović održao je vrlo lepo predavanje o Zrinjskom i Frankopanu. Posle predavanja izveden je prigodan program (deklamacije i kratka scena o Z. i F.), a naraštaj je radi propagande za slet odigrao u čer škim i poljskim narodnim nošnjama »Češku besedu« i »Krakovjak«.
Tehnički odbor marljivo je spre-mao s pojedinim kategorijama sletske vežbe. U aprilu bila su ovde osam dana dva delegata 2TO iz Sušaka. Oni su obišli i okolne čete radi uvežbava-nja sletskih vežbi.
Pojačana aktivnost našeg društva u ovoj godini i priprema i propaganda za slet nailaze u javnosti na interes i priznanje.
U društvu se zaelanjuju novi članovi, a svest o potrebi vršenja sokolskih dužnosti budi se i kod onih članova koji dosada nisu pokazivali dovoljno interesa za rad u društvu.
SUŠAK. —Tridesetgodišnjica Sokolskog društva Sušak-Rijeka. Ove go-
dine navršiče se trideset godina što postoji naše matično Sokolsko društvo Sušak-Rijeka. Od vrlo skromnih poče-taka, naše je društvo vrlo brzo saku-pilo u svojoj sredini sve što je u našem tada još neznatnom gradiču i susednoj Rijeci osečalo i mislilo jugo-slovenski i opče slovenski. Sve naj-istaknutije nacionalne manifestacije odigrale su se u krilu našega Sokola, najistaknutiji ljudi ovoga našega krše-vitog i patriotskog kraja bili su članovi našega društva. Mnogi su od članova Sokola Sušak-Rijeka, vaspitani Tirševim idejom i slovenskim ideali-ma, kao dobrovoljci za balkanskog i svetskog rata delima iskupili svoj pa-triotizam, mnogi su svoje živote položili za jedinstvo i slobodu našega naroda. A ko bi nabrojio sve one žrtve neprijateljske persekucije, koje su članovi Sokola muški podnosili? Danas se naše društvo broji medu najjače sokolske jedinice.
Da se sve to ne zaboravi, da se mladi naraštaji upute i obaveste o na-cionalnom radu i u ovom našem kraju, održače se na Telovo, 31 maja o. g., svečana matineja prilikom trideseto godišnjice od osnutka našega So-kolskog društva s glazbenim programom i predavanjem, a posle podne javna vežba s narodnim veseljem na Sokolskom trgu.
SUŠAK. — Iako je u subotu 6 maja kiša levala, nedelja u jutro osvanula je lepa i topla. Več iza 6 sati ujutro vojna muzika probudila je grad, pa je mnoštvo naroda pohrlilo da otpralti našu junačku vojsku na njenom dur-devdanskom uranku u Martinščicu. Na čelu povorke stupali su Sokoli svih kategorija, članovi naraštaj i deca. Uz glazbu i pesmu veselo smo koracali k cilju. U lazaretskoj kapeli u Martin-ščici otslužena je sv. misa za katoličku školsku decu, kojoj su prisustvovali i svi Sokoli. To je samo jedan dokaz više, da Sokolovi obavljaju svoje verske dužnosti i da ih niko u torne ne preči, a najmanje Tirševa ideja, zbog koje i dalje nekoji visoki crkveni ka-tolički funkcioneri napadaju tu našu nacionalnu i vitešku instituciju. Posle toga deca i omladina priredili su u skupinama razine igre, a vojska, Sokolovi i gradanstvo otplesalo je nekoliko kola. Tu je ponovo pao u oči demokratski duh, koji vlada u našoj vojsci, kad se u kolo uhvatiše oficir do mladog rekruta, koji je došao sa sela. Ne znam da li u kojoj vojsci vlada pored odlič-nog zapta ovoliki demokratizam. To je prava narodna vojska najdemokrat-skijeg narado Evrope. Posle igre i plesa, i posle zakuske, cela se ogromna povorka opet sa Sokolima na čelu u
11	sati vratila u grad, iskičena zelenilom a vesela i raspoložena omladina na mladom proletnjem suncu pevala je rodoljubne davorije, a bogme i starije kategorije zabasirale su pesme svoje mladosti. U uzornom redu kroz špalir mnogobrojnog gradanstva, koje je oduševljeno klicalo Kralju, Jugoslaviji i junačkoj vojsci, prošla je povorka sušačkim ulicama do Jelačičeva trga, gde se je Sokolstvo oprostilo od brače vojnika. Palo je u oči uzoran red i odličani korak, kojim su stupali mladi rekruti, koji su tek dan pre stupili u vojsku. Taj je uranak bio jedan od najusnelijih, jer je bila nedelja, lepo vreme, pa su mu prisustvovali mnogi stanovnici obiju Kostrana, Drage te Trsata, te Sokolska društva pomenutih mesta.
SUŠAK. — Sokolski naraštaj i sokolska deca našega Sokolskog društva Sušak-Rijeka prekrasno su prošlog če-tvrtka, na Spasovo, manifestovala svo-ju beskrajnu ljubav prema Majci i svu svoju blagodamost prema tom najmi-lijem i najsvetijem stvorenju na zemlji. I tom smo se prilikom ponovouve-rili da se je sokolska misao duboko ukorenila u našem gradu, jer dvorana našega Sokola, iako največa dvorana u gradu, bila je kud i kamo premalena da primi tolike oduševljeno gledaoce i tek malen deo izvadača i vežbača. Jer kad bi se moglo smestiti za nastup sve naraštajce i svu decu, ne bi apso-lutno bilo mesta za gledaoce^ Kad se ta naša jedina dvorana u Sušaku gradila, nije se ni iz daleka mislilo, da če se sokolski pokret toliko razmahati. Valja svakako priznati da je Sokolstvo pobedilo, a to valja zahvaliti u prvom redu onima, koji su iz sokolane napravili najprijatnije boravište naše omladine, njihov dr igi dom.
Sve su tačke bogatog programa Majčina dana bile izvedene na opče zadovoljstvo. Predaleko bi nas zavelo kad bismo sve hteli sporne, .iti. Sve je bilo izvedeno precizno i tačno. No što je kod tih svih izvedbi ove naše drage dece najlepše, to je ono njihovo sveto oduševljenje, kojim oni vrše svoje tačke, onaj žar, kojim vrše svoje sokolske dužnosti, i to od najmanjeg do največeg, onaj dobrovoljni zapt, ukoliko je to kod nestašne i žive dece samo moguče. Ali od celog tog programa dve če stvari ostati u živoj us-pomeni gledalaca, i to Sokolana-škola i pesma br. dra Andrica o Majci. Onaj dečji razgovor šaljiv i neusiljen, tako prirodan i zgodan, onaj .njihov dečji orkestar. Deca su zaista najzlatnija kad hoče da oponašaj u velike. A to i jest, zapravo, karikatura nas velikih
i,	recimo, mudrih. Te su tačke do suza nasmejale i razdragale mnogobrojnu publiku. Andričeva pesma, koju je na-raštajac Žun s puno razumevanja i osečaja deklamovao, duboko je ganula svojim neobično lepim mislima i du-bokim osečajima ljubavi i obožavanja prema Majci. Sva je ta pesma od po-četka do kraja puna ozbudenja ispe-vana bez predaha u jcdnom drhtaju i jednom kucaju srca. — Ova je proslava završena slavenskim plesovima, koje su otplesali naraštajci i naraštaj-ke u narodnim nošnjama.
Tom je prilikom sabrano za žrtve u Kaknju oko 1.000 Din, pa če se ta svota dostaviti putem Sokola u Kaknju sirotanima iza one grozne rudarske katastrofe. Tako su ovim plemenitim činom sušački Sokoliči najdostoj-nije proslavili Majčin dan. — M.
VRATA. — Naše društvo uz uče-šče brojnog stanovišta održalo je svečano durđevdanski uranak na vrhu Slavice. Tu se je razvila vežba, nate-canje, pesma, šala, veselje. Došla su nam na taj dan i brača iz Fužine sa svojim starešinom na čelu. Brat prosvetar govorio je o z.načenju uranka, danas dana pesme i veselja, a negda junačke borbe i brižnog sastanka.
Župa Šibenik. - Zadar
ŠIBENIK. — Župski slet. Do par
dana, 3 juna, Sokolska župa Šibenik-Zadar prireduje svoj veliki župski slet. To če biti manifestacija sokolskog bratstva i ljubavi, revija naših snaga. Tog če se dana okupiti Sokoli iz cele naše župe da pokažu plodove svog napornog rada, svoga pregaranja. Sigurni smo, da če sletu prisustvovati svi Sokoli, pa i iz najudaljenijih naših mesta, jer čemo samo tako moči dokazati da je Sokolstvo odraz našeg na-rodnog života, koje crpi snagu iz zdravih elemenata naše rase. Uz sletsku svečanost obaviče se proslava 30 godišnjice Sokolskog društva u Man da-lini kraj Šibenika kojom če se prigo-dom osvetiti nova društvena zastava kojoj če kumovati starešina Saveza SKJ, Prestolonaslednik Petar. Največi če se deo svečanosti obaviti u Manda-lini na prostranom sletištu koje če moči da primi više hiljada gledalaca. Svi sletski odbori najaktivnije rade kako bi organizacija sleta ispala što uzorni-je. Verujemo, da če i Sokoli iz ostaljh primorskih župa u što večem broju prisustvovati, jer je ovo slet na našem Jadranu, čiji smo, mi Sokoli, najbud-niji čuvari.
KNIN. — 13 maja održan je u Kninu tromesečni sastanak sviju sokolskih četa sa područja Sokolskog društva Knin.
Ovome sastanku prisustvovalo je od 18 postoječih četa njih 16 sa oko 180 članova vežbača i preko 150 nevež-bača. Jedna je četa opravdala izosta-nak dok druga nije.
Brača prednjači izvršili su pregled tehničkog rada. Oni su prezado-voljni uspehom postignutim u tehni-čkom pogledu na ovom sastanku. Sve su čete savladale proste vežbe za Zagreb i Sarajevo bez greške, a mnoge su čete pokazale vrlo dobre rezultate postignute u lakoj atletici.
Administrativno poslovanje pregledali su brača tajnici društva te su i oni zadovoljni postignutim uspesima na ovom polju, kad se zna da je prošle godine administracija kod naših četa dosta loše vodena. Sada izim 2—3 čete, sve ostale čete vrlo vredno vode administraciju.
Društveni blagajnik pregledao je blagajničko poslovanje, koje ni do danas, i ako je bratskim četama sa Strane uprave davano mnogo i mnogo uputa, — nije kod svih četa vredno vodeno. On je na dan sastanka imao, valjda, najtežu dužnost, ali je on, sokolski svestan, svoju tešku dužnost iz-vršio na potpuno zadovoljstvo sviju. Brat blagajnik radio je besprekidno od 7 sati u jutro do 3.30 sata posle podne.
Na sastanku, kome su prisustvovali starešine župe Šibenik-Zadar brat M. M. Triva, narodni poslanik brat dr. T. Novakovič, načelnik prosvetnog odeljenja Banske uprave Split prof. br. Niko Stipčevič, komandant 54 pešad. puka brat puk. Petar Petrovič, te pored celokupne uprave društava i mnogi drugi videni gradani, sve prisutne čete podnele su opširne pismene izve-štaje za sav svoj rad. Iz tih se je iz-veštaja moglo Iako razabrati velik na-predak rada na selu.
Na kraju starešina župe brat Triva veoma se pohvalno izrazio o uspehu rada uprave društva Knin na našem selu to je izrazio nadu, da če uprava društva i otsada nastojati taj rad da održi na onoj višini koji mu 1 pripada.
-	R-Ć.
PAKOŠTANE. — Sokolska četa u Pakoštanima postoji samo šest meseci. Kroz to kratko vreme uspela je ipak da sakupi u svoje krilo preko 70 članova ne računajuči decu i naraštaj. Četa jc imala nekoliko uspelih priredbi kojo su joj koristile u moralnem i materijalnom pogledu. Zastupan je ta-koder i ostali prosvetni rad. Sokolska se gimnastika goji i razvija. 10 rrtaja bila je zakazana javna vežba kojoj bi bile prisustvovalo susedne bratske jedilnice, ali je stvar na kratko vreme odgodena zbog proputovanja narodnih pretstavnika kroz Biograd n/m, gde im je bio prireden vcličanstven doček kome je sudelovalo i Sokolstvo s glaz-bom na čelu.
PREKO. — Nova Sokolska četa u Poljani. U Poljani osnovana je sokolska četa. 5 maja uveče bila je javna rasveta. 6 maja spremalo se je selo da svečano dočeka goste i da čim do-stojnije proslavi ova j retki dan. Naj-pre su došla brača iz Preka. Naši su ih dočekali u velikom broju. Četa od 80 mladih ljudi stoji spremna i odlazi na doček. Školska deca s zastavicama u špaliru ispod slavoluka 100 metara dugog čekaju goste. I devojčico prve.
S	košaricama punim cveča. Narod čeka. Evo ih dokaze ... Zastave, glazba, pretstavnici vlasti, prečki Sokoli, čete: Kali Kukljica, Lukoran, Sutomišči-ca, Ugljan, masa sveta a onda četa Poljana. Več ulaze kroz slavoluk, more zastava, delirium oduševljenja, cveče, svuda se čuju pozdravi. Kiša je preki-nula povorku, a kada je prestala kiša ponovno se jo skupila ogromna množina Sokolstva i gradanstva. Pretstav-
nici vlasti došli su na tribinu. Mesni učitelj br. Jurinovič, pozdravio je prisutne i zahvaljuje na brojnom po-setu i odazivu. Reč ima starosta pre-čkog Sokola brat K. Perovič. Lep patriotski govor. Oduševljenje je opet tu., Preporuča rad i istrajnost. Čiita pozdravne brzojave Nj. Vel. Kralju, Ministru unutrašnjih dela br. Žiki Laziču, Ministru fizičkog vaspitanja br. dr. Grgi B. Andelinoviču, banu dr. J. Jablanoviču, Sokolskom savezu i brat-skoj župi Šibenik. Zatim govori pret-stavnik opštine br. A. Moravič, bivši poljanski učitelj. Na binu stupa učiteljica M. Brenko, vredna i požrtvovna sokolska radenica. Govori majkama. Pozivlje ih da odgajaju svoju decu sokolski, jer jedino u zdravom teki zdrav *je duh. Majke su prve, koje mo-raju da več u najranije doba, usade |i srca dece • ljubaA' prema Kralju, Otadžbini i Sokolu. Na svršetku go-v0ra bila je pozdravljena burnim aplauzom. Posle toga glazba je otsvi-rala nekoliko komada. Narodno veselje. Kolo. U tom slavlju došao je čas odlaska. Motorni brodovi, okičeni zastavama, dupkom su puni. Peva se, viče, kliče! Opet vatrometi, rakete. Glazba svira. Lukoranski motor tri-put defilira ispred mosta. Svi su tako zadovoljni, veseli. Onda odlaze i Ugljanci. Več su u magli. Četa Suto-miščica odlazi. Opet pevanje, vika i povici: Živeo Kralj, Živili Sokoli. Poljanci su svi tu. Prate Matično društvo i čete Kali i Kukljicu i pretstavnike deo puta. Pozdravljaju ih s trokrat-nim »Zdravo!« Rukovanje, razlaz.
SIVERIĆ. — Dana 5 maja t. g. održalo je Sokolsko društvo Split u našem društvu dve pretstave s lutkarskim pozorištem, čiji prikaz je bio oduševljeno pozdravljen sa Strane ov-dašnjih starijih i mladih Sokola.
Ovom prigodom su brača iz Splita pokazali veliku volju, da nam čim lepše pjikažu ovu, za naše kraje ve, novu i lepu umetnost.
SIVERIĆ. — Sokolsko društvo Si-verič sa UO podupiručim članstvom 'i svim vežbačim kategorijama napravilo je durdevdanski uranak na roški Slap, koji je od mesta udaljen 18 km. Izletnika je bilo oko 100, a uranak je usle-dio teretnim autom, koji nam jo u tu svrhu stavio na raspolaganjo ovdašnji rudnik. Po dolasku na roški slap svi su izletnici razgledali prirodne krasote, a nakon toga je usledila zakuska, te vežbe svih kategorija,' laka atletika i drugo. Posle jedanaest sati bio je po-vratak.
Župa Tuzla
TUZLA. — Iz I okruga, (Tuzla).
Da bi sa sokolski rad u svim društvima ovoga okruga unapredio i da bi se pod nadzorom okružnog načelništva kretao pravim sokolskim ' putem, održana je sednica zbora društvenih načelnika i io jedna u Kreki, 15-1 V, a djuga u Zvorniku 22-IV, jer je okrug vrlo ra-štrkan. Obe sednice je vodio okružni načelnik. Bila su zastupana sva društva osim Gračanice. Na ovim je sed-nicama zaključeno održanje lakoatlet-skog tečaja i opčeg; prednjačkog tečaja, okružni izlet peške, takmičenja svih jedinica u Lukaveu 23, a u Vlasenici 10 juna, održanje pomočničkih ispita. Nadalje su odredeni datumi javnih nastupa za sva društva kako bi isti odgovarali potrebama dotične jedinice, a no bi ometali nastupe ostalih obližnjih jedinica. Sva društva u bližini sedišta okruga dobro rado i na-preduju, dok se ostala naročito istoč-na bore s raznim poteškočama. Prvi okružni izlet je morao radi tuče biti otkazan, pa je za drugi bio slab odziv.
Lakoatletski tečaj je održan u Lu-kavcu 5 i 6 maja sa 18 članova i 5 članica iz društava: Tuzla (J), Kreka (2), Bukinje (2), Lukavac (7), Gračanica (4) i Zvornik (1). Uspeh i broj teča-jaca nas vrlo zadovoljava iako je tečaj bio veoma naporan, medutim nije bilo moguče odrzati ga tokom 3 dana. Javni nastup i takmičenja okruga u Lukaveu održače se prilikom proslave 10-godišnjice postanka toga društva. Nadamo se, da če ova priredba biti odlično organizovana i posečena.
Iz II okruga (Doboj). Na sednici zbora društvenih i četnih načelnika 29 aprila u Doboju na kojoj nisu prisustvovala društva Maglaj, Odžak i Modriča, utanačen je program rada za ovo leto, pa je zaključeno održati la-koatletska takmičenja u Tesliču, a opča u Derventi; lakoatletski tečaj i pomočničke ispite u Doboju, opči prednjački tečaj u jesen. Prema tome če okrug imati dva javna nastupa s takmičenjem. Odredeni su datumi javnih časova prisutnih društava. Skoro sva društva u okrugu imaju odlične železnieke veze, ali mnoga veoma slabe, pa i nikako ne rade, niti za rad pokazuju volje. Okružno načelništvo imače tešku dužnost da rad takovih društava krene s mrtve tačke. Okrug broji preko 30 četa, od kojih polovica vrlo dobro rade.
Iz III okruga (Brčko). Ovaj okrug imade najteže saobračajne veze sa svojim jedinicama, a premalo materijal-
nih sredstava. Kad k tome dodamo J05 j slab rad večine društava onda možemo j shvatiti s kakovim teškočama se mora , okružno načelništvo da bori. Za sadil je rešeno održati lakoatletski tečaj 11 i Brčkom koncem maja, opče takmice-nje 10 juna, a lakoatletsko u jesen. Prednjački tečaj če se takoder morati održati u jesen. Ovaj okrug je na br0‘ ju kvalifikovanih prednjaka najsiro-mašniji, ali je shvačanje društava za obrazovanje prednjaka več dugi n!Z godina skoro nikakovo, pa je n. PJ; prošle godine več zakazan prednjački tečaj morao biti otkazan.
TUZLA. — Sednica TOŽ održana
je u Kreki 12 maja na kojoj su pr£' treseni svi zaključci pojedinih okruz-nih sednica i dovedeni u suglasnost sa zajedničkim interesima. Zaključeno jc> da se po okruzima održavaju 3 mesečne sednice zbora društvenih i četnih načelnika, da se drže sednice okružnin načelništava, da se što češče po izne" nada obilaze društva te da ih se ton) prilikom upučuje na pravilan sokolsk1 rad. Odredeni su vodnici za učešče naše župe u Sarajevu i Zagrebu i drugim vanjskim priredbama. Odredeni su glavni suci na okružnim takmičenjima. pretsednici za pomooničke ispite P° okruzima i odredeno je svakom okru; gu s koliko kredita može raspolagati iz župskog budžeta za svoje potreb (sednice, obilazak i tečajevi). Zaključeno je, da se vrste za lakoatletsko takmičenje u Sarajevu i Zagrebu odrede na osnovu okružnih izbirnih takmičenja, koja moraju biti dovršena do
10	juna.
TUZLA. — Tečaj za suče. Da bi
svaki okrug za svoja takmičenja ras' polagao s dovoljnim brojem sposobnih sudaca, održalo je župsko načelništvo dne 13 maja u Kreki jednodnevni tečaj za suče. Na ovaj tečaj su bili p°; zvani naši najistaknutiji prednjači 1 prednjačice širom cele župe. Nekoli-cina se ih nije mogla odazvati radi sprečenosti. Na tečaju je bilo 10 članova i 5 članica, svi nastavnici bili su i tečajci, i svi su skupa iznosili svoja opažanja i iskustva, sudelovali na za-jedničkom uvežbavanju u teškoj su-dačkoj dužnosti. Tečajci su bili veči' nom naši dugogodišnji suci na dosa-dašnjim takmičenjima, pa nam je t0 najbolja garancija da čemo se i u bn-duče na njih osloniti i da če oni
biti
uvek stup našeg sudačkog kadra-Okružne načelnike čeka sada dužnost da uz pomoč sudaca s ovog tečaja spremc sebi u okružnim tečajevima što veči broj sudaca za niža i lakoatleitska odeljenja. Tokom vremena uveščemo i sudačke ispite.
Iz do sada iznešenoga jasno se razabire, da naše župsko načelništvo nastoji što više osposobiti okružna vodstva za samostalan rad i taj rad svuda voditi istim putem. U tu svrhu održava ono najživlji kontakt s okru-zima, upozorava ih na dužnosti, dajo im inicijativu, pomagala u vidu raznih programa, tablica, propisa, pa i struč; ne literature. Več drugu godinu radi se u našoj župi na opisani način, se nadamo, da če isti doneti odličnih rezultata, koji se primečuju tek nakon dužeg vreme,nskog razdoblja.	K*
TUZLA. — Tečaj za prosvetare u Tuzli. Prosvetni odbor, Sokolske župe Tuzla, održao je drugi, trodnevni prosvetni tečaj od 16 do 18 marta o. g. Učesnika tečaja bilo je 26 (18 mu-ških, 8 ženskih) iz 17 društava i dve čete. (1 društvo sa 5, jedno sa 3 u jed-no sa 2 učesnika). Po zanimanju pri' sustvovali su tečaju: 1 sudija, 2 študenta, 8 učitelja, 1 inžinjer, 3 činovni-ka, 2 težaka, 2 zanatlija, 6 daka i jedna domačica.
Predavanja su se održavala od 8 do 13 i od 15 do 19 sati. Ukupno 27 časova i to: 1) Sokolska misao, 1. e-. Nikifor Todič, sudija; 2) Putevi i cilj evi, 2 č., Nikifor Todič, sudija; 3) Povest Sokolstva, 1 č., Rado Uhljki profesor; 4) Trezvenjaštvo i štednja.
1 č., Rade Uhlik, profesor; 5) Zadaci društvenog prosvetara, 1 č., Ing. Sači-ragič Ibrahim; 6) Organizacija, 2 č.;, ing. Sačiragič Ibrahim; 7) Sokolska J prosvetna štampa, 1 č., ing. Sačiragic Ibrahim; 8) Sokolsko vaspitanje dece i naraštaja, 2 č., Milišič Miloš; 9) Izleti i taborovanja, 2 č., Milišič MiloSi 10) Vaspitainjc novog članstva, 1 č.; Milišič Miloš; 11) Predavanja i govori pred vrstom, 1 č., Bešlagič Šefik; 1-/ Seosko Sokolstvo, 1 č., Bešlagič Šefik: 13) Nacionalni zadaci Sokolstva, 1 c.. Bešlagič Šefik; 14) Lutkarstvo, 3 c.* Veno Rihter; 15 Pozorište, 1 č., Be' neš; 16) Njegovanje muziko i pesni® u Sokolstvu, 1 č., Veljko CesaroviC’
17) Tel. čas, Tiršov sustav, 3 č., Miloševič Miloš s govorima pred vrstom>
18) Primcdba tečajaca.
Konstatovati treba, da jc uspeb
tečaja vrlo dobar. Duh tečajaca kao > predavača bio jc vanredan, zanimanj potpuno.
Mora se naglasiti fakat, da j o 1 dan bilo i previše predavanja y>' što če se pri održanju sledečeg tečaj svakako uzeti u obzir.
što sc tiče nastanbc bilo je ovkazenske u Tuzli, muški u Kreki, a ® t iz okolnih društava stanovali su k°
kuće.
Jer se za sve nisu mogle nači
prostorij e.
Sledeči tečaj treba održati svaka-'0 u mesecu julu ili avgustu, kacla čc raspoloženju ovdašnji srednjo-ski onv^ti i to potpuno internat-
Tcčajci su imali i zajedničku hra-i'k’ » on' udaljcnih i siromašni-aruštava i pomoč za put.
. BOSAN. BROD. — Naše društvo Pnrcđilo je u zadnje vreme dva veoma “spela predavanja. O »Sokolskoj ideo-predavao je brat dr. Ivo Jela-starešina bratskog Sokolskog dru-ji-Xa.IZ Slavon. Broda, a brat prof. T. lc iz Slav. Broda o »Savremenim na-’onamim zadatcima Sokolstva«. Prc-avanja su za naše prilike dobro po-ve“na °d Strane članstva pa i ostalih genijih gradana Bosan. Broda. Braču je .vače je pre predavanja pozdravio Prisutnim pretstavio prosvetar našega društva brat L. Filipič.
.	BROD.	— Naše društvo u
jednici sa Hrvatskim kulturnim clru-J,0nV>Napredak« ženskom i muškom ; c,rUi:nicom u Bosan. Brodu priredilo je na dan 29 aprila o. g. Petra Zrinj-°g i Krste Frankopana sa sledečim f °"rarP0rn: 1) Otvorenje akademije, an Mrgan. 2) »Nikola Šubič Zrinj-:	(odlomci iz opere od 1. Zajca)
odio Glazbeni zbor železničara iz t-Sanv-, .Broda. 3) »Sla4ra njima« od J. j *®ywča, pevalo Hrvatsko pjevačko rli ? “Martič«, 4) »Na Ozlju gra-5j ">? A. Šcnoa, deklamirao Sokolič. ) »Urota Zrinjsko-Frankopanska«, go-. »°dr. Martin Prelog. 6) »Novo podnje« od A. Santiča, deklamirala v«	»Vijenac Jugoslov. napje-
. Cižeka, svirao Glazbeni zbor J-nič. 8) »Zrinjsko-Frankopanska« ,i v/ Zajca, pevalo Hrvatskc- pjev. lis Vo “Martič«. Akademija jc od-llcno uspela.
odr SV£‘čanim zadušnicama, koje sij u 0га.п^ na dan 30 anrila u t sati uju.ro s vdašnjoj rimo-katoličkoj erkvi pri-®vali su pretstavniei vlasti i mno-Drojno gradanstvo Bosan. Breda.
s E)OBOJ. — Zborovanje četa. Bile
0 2astupane sva uprave četa Kožuhe, Ps*a - Grapska, Osječani, Boljanič i voosnovana Kostajnica. Zbor je
nih°^° starosta br. Petrovič. Iz iserp-г . .,lzyeštaja pojedinih četa može se ziv ’ rac^ u na®em selu intenci110 napreduje što je i brat župski n;.cSat, pohvalio. Tada se prešlo na i * projekte od stran« poje-j.- . c‘ruštvenih funkcionera. Tehnič-je ' Pro.svetni izveštaj pokazuju da sc v/ ov*m granania mnogo uznapredo-tiča a naro<-^0 11 ovoj poslednjoj. Ma-jjovr	važnost vodenja matice,
^reči o načinu vodenja iste. Budu-po a, matice kod četa nisu sredene, cel Pitnost kako bi se evidenci j a irii,-iUpnoS članstva dovela u red do Uc'h sletova.
nom l-duŠevliava nas naPredak u eko-
1 j/?s„°'Poljoprivrednom pogledu kao
0 ,l‘.rjlenskom. Naročito je govoreno
1 h A so^’ ko j a ima dosta vitamina čil,!"3] ’vosti tako, da je društvo odlu-
ua podeli 8 kg iste.
HRGE. — Sokolska četa Flrgc matičnog društva Zavidoviči, dan6/! sv0^ javn* čas na Uurdev-čla ’	■ таЈа- Tom nrilikom došli su
dur!?V' matičn°S društva u Hrge na su j 'ganski uranak. i na javnom ča-k.,trustvo je nastupilo sa svim svojim H Arijama pored vežbača iz četa Vozuča i Lozna. Posle javnog CC'ta	Jc izvt>la pozorišni ko-
h0 “SJalka sirotinja« s velikim uspe-јг m; Kako je bilo mnogo posetilaea 0vSvm okolnih sela i Zavidoviča to se rol pr'redba pretvorila u pravo na-?° veselje, koje jc trajalo do mra-]i ovom prilikom pokazalo se jasno, Sejo° je Sokolstvu otvoren put u naše ra,i.’ Put kojim se može i mora poči
1	dobra sviju nas.
je dPOžARNlCA. — U Požarnici bilo Se& V maja pravo sokolsko slavlje. iž ]^?.četa Požarnica pozvala jc četu drušif .j.eg se°ceta Flusine i Sokolsko sela u° }z Tuzle na svoju slavu. Iz s »usinc došla je četa sa 20 članova ^>kolT-ikom- ^cta iL d°šla i sa svojim iz "p s,lm barjakom. Sokolsko društvo Parin- e ^ošlo je sa svima svojim pri-ca n1*"3,1113* Počam od dece, do člani-be mS. Podnc u 1 sat počele su \сг-njčc ДЈРГС su istupila deca iz Požar-ske "d Vno Је bilo vid iti oko 50 seo-Claii, Ccc.kako skladno i otresito izva-Su j Sv°Jc vežbe. Posle ovih nastupila hal,, ^Ca. 'z Tuzle. Male Sokolice vež-40. u izvršno. Ovc dece bilo j c oko Seljgi ^astup sokolskih četa (oko 50 '*Van»a,j S^ar’^	> mladiča) bio je
iitip6’-. 0\rde se je videlo, koliki Pred 3J vu^mila sokolska četa na selu.
0	so^rf^kom održao jc predavanje Učitel;0 vk°j. 'clcji na selu brat Pašič, kole; Је mnogo delovalo na So-na 2iJ0srav narod kojih je bilo oko 2000
2upa Varaždin
—	II župski slet u U ^ако r^ave za drugi župski slet пасГ°и- ,st’zu dnevno i prema isti-a^eKori''^1Ce	^r°j vežbača svili
Qi J **•
društva • 'SU odazvala i pojedina
1	čete iz zagrebačke i maribor-
ske župe, a doči če i delegati drugih obližnjih župa te bratskog Saveza.
Svoj dolazak obečao j c i ministar fizičkog vaspitanja brat dr. Andelino-vič, koji je dobro poznat u ovim kra-jev'ima, pa j c ta vest izazvala odušev-Ijenje medu članstvom.
Raspored sleta je ovaj:
2 - VI u 14 sati početak župskih takmičenja. Čete se nateču za veliki srebrni lovor - venac, dar Njegovog Veličanstva Kralja četi pobednici varaždinske župe;
2-VI u 20 sati akademija u proslavil 15 godišnjice osnutka čakovač-kog društva. Na akademiji nastupiče najbolja odeljenja iz Čakovca, Varaždina, Murskog Središta i pojedinih četa te pevački i tamburaški zborovi.
3 - VI u 8 sajti pokusi. U 11 sati povorka gradom i zbor Sokolstva, kojom prigodom če čakovečko društvo posvetiti i razviti svoj barjak, kome ku-mujc ban Savske banovine br. dr. Ivo Perovič.
3-.VI u 15 sati javna vežba, na kojoj če izaslanik Njegovog Veličanstva Kralja podeliti četi pobednici kraljev lovor-venac. Posle vežbe zabava na sletskom prostoru. Povlastica na željeznicama je pravodobno zamoljc-na. Prehrana biče uz vrlo итегепг cene, a poskrbljeno jc i za zajednička prenočišta:
Organizovani su svi otseci, koji velikim marom prireduju sve potrebno za slet.	B.
VARAŽDIN. — Razdeoba župe na okružja. 15 i 22 aprila o. g. organi-zovana su u našoj župi — prema zaključku ovogodišnje glavne skupštine
—	četiri okružja. I to: Mursko okružje s jedinicama Mursko Središte, Stri-gova, Čakovec, Gornji Mihaljevcc, Sv. Juraj n. b., Macinec, Nedelišče, Mačkovec, Pustakovec, Vratišinec. Pod-tren, Pribislavec, Belica, Gardinovcc, Dekanovec, Sv. Martin na Muri, Iva-r.ovec, Novo Selo, Sv. Rok, Šenkovec i Zasadbreg. Načelnik je brat Ladislav Sadar, a prosvetar braifc Martin Ribarič. Dravsko okružje saeinjavaju Ko-toriba, Donja Dubrava, Prelog, Le-grad, Don ji Vidovec, Don ji Mihalje-vec, Draškovec, D. Kraljevec, Mala Subotica, Goričan, Hodošan, Turčišče, Rasinja, Ludbreg, Martijanec, Kuzmi-nee, Veliki Bukovec, Mali Bukovec, Kutnjak i Podravska Selnica. Načelnik je brat Tomislav Barulek, a prosvetar brat Zvonko Dumbovič. Varaždinsko okružje čine: Puščine, Kuršanec, Novo Selo, Trnovec, Bartolovcc. Semovcc, Jalžabet, Zbelava, Kučan, Kastelanec, Jakopovec, Kneginec, Sv. llija, Bcleti-nec, Podrute, Remctinec, Novi Marof, Gornja Rijeka, Visoko, Bisag, Brezni-ca, Ljubeščica, Vidovec, Varaždinske Toplice, Svibovcc. Biškupec, Budinšči-na i Varaždin. Načelnik je brat Julije Kovačič, a prosvetar brat Vladimir Deduš, Prigcrsko okružje s jedinicama: Stimec, Sračincc, Pctrijanec, Kri-žovljan - Cestica, Vinica, Maruševec, Ivanec, Lepoglava, Bednja i Kamenica. Načelnik je brat Vjekoslav Flajdek, a prosvetar brat Fran Halužan. Tajnici odnosno blagajnici izabrače se naknadno. Za prosvetno X nadzornika sreza ludbreškog izabran je brat Mirko Šoštarič, a za prosveitnog i tehničkog nadzornika četa Gor. Rijeka. Visoko, Breznica i Bisag brat Mato Belobrk.
Istodobno su odredene sve duž-nosti jcdinica novoosnevanim okružji-ma.	B.
ČAKOVEC. — Iz Murskog sokolskog oružja. Nalazimo se pred žup-skim sletcm. koji če se održati 2 i 3 juna t. g. u Čakovcu. Rad je u punome toku. Za taj slet vlada veliki interes u Medimurju, Prekomurju, Zagorju, Podravini, a i kod brače u mariborskoj župi. Starešinstvo bratske Sokolske župe Varaždin je u neposrednom kontaktu sa sletskim odborom, koji je sa-stavljen od brače i sestara iz Čakovca na čelu s bratom starešinom dr. Blažičem. Svaki se tedan održavaju sed-nice.
13 maja na poziv brata Sadara, okružnog načelnika, Ncvog Sela, Pri-bislavca i Ncdelišea u sokolani u Čakovcu, g de je izvršen pregled sletskih vežbi. Pre samog pregleda pozdravio je prisutne. njih oko 70 brače, okružni prosvetar brat Ribarič. Konstaitirala se potpuna disciplina naših bratskih je-dinica. Rad se smatra vrlo ozbiljnim i uzvišenim. Disciplinovanost naših redova obcčajc več sada da če i slet na ovoj našoj severnoj granici i uspeti. Od 1919 godine ovde nije bilo večeg sleta.
U isto vreme obilazi župski prosvetar i referent za muzički otsek br. Vladimir Deduš — Medimurje te pregledava uz ostali prosvetni rad i rad naših pevačkih zborova. Tako je bio u nedelju 13 maja u Vratišincu i Šcn-kovffu. Ova dva pevačka zbora pod vodstvom brata Žganca, Fabete i sestre Tostovršnik Ivke nastupiče na akademiji prigodom župskog sleta. Naročita je želja da se nastupi s me-dimurskim narodnim pesmama, koje su pesme jedne od najlepših. Brat župski prosvetar konstatirao je sposobnost tih zborova, i dao upute za daljnji rad..
Još kratko vreme nas deli od župskog sleta, zato, bračo, na sve veči i ustrajniji rad, da pokažemo, da smo ovde u pitomome Mcdimurju doma i u svome slavcnskomc domu. M. R.
ČAKOVEC. — Sokolsko društvo u Čakovcu i o ve je godine proslavilo uspomenu naših narodnih mučenika Petra Zrinjskog i Franje Krste Fran-kopna. Ove je godine ta proslava bila naročito priredena. Prikazasno je bilo na pozornich Petar Zranjski — IV čin, raslanak iz Čakovca (13 aprila 1679 g.) od Evgenija Kumičiča i od Ogrizovič Milana: U Bečkom Novon Mestu, epilog Zrinjsko-Frankopanskoj tragediji. Prikazivalo se 27 aprila za daštvo ov-dašnjih škola, za gradanstvo 28 aprila, a 29 aprila prikazivalo se u dvorištu Staroga Grada Zrinjskih uz snižene cene.
Pre same priredbe održao je društveni prosvetar kratak proslov. Sve je to trajalo oko 3 sata. 23 lica, brača i sestre, upravo su majstorski odigrala svoje uloge. Narod je bio vrlo zado-voljan, što je Sokolsko društvo dalo takovu priliku za takav umetnički uži-tak. Velika dvorana, kao i sam grad Zrinjskih za vreme pretstava bili su puni naroda. Moralan je uspeh bio odličan. Nije zaostao ni materijalan uspeh. Odmah iza toga je Sokolsko društvo nakazalo 500 Din bratskom So-kolskom društvu u Donjem Kraljevcu, kao prvu pomoč za pogorelce. — A osim toga organiziralo je Sokolsko društvo u Čakovcu za vreme Đurđev-skog uranka i sabirnu akciju za Pogorelce.
Na sam tragični dan 30 aprila pri-sustvovalo je Sokolstvo svečanim zadušnicama u Zrinjskom - Gradu, gde su brača iz Sokolske konjiče držali po-časnu stražu. — R.
DEKANOVEC. — Sokolsko društvo Dekanovec proslavilo je 29 aprila t. g. u zgradi Drž. narod, osnovne ško-le na vrlo svečani način obletnicu mu-eeničke smrti Petra Zrinjskog i Franje Krste Frankopana. Na programu su bile ove tačke: 1) »Smrt Petra Zrinj-sikoga i Krste Frankopana«, proslov.
2)	»Na Ozlju gradu«, dekl. 3) »Hrvat ski mučenici«, dekl. 4) »U red«, vežba uz pesmu. 5) »Urota Zrinjsko-Frankopanska«, igrokaz od Lj. Krajačiča. Sve tačke programa bile su precizno izvedene po članovima Sokol, podmlatka. Moralan uspeh bio je iznad očekiva-nja, a materijalan gotovo ništa manje.
Posle programa bila je narodna veselica ц dvorištu opčine. -— B.
ĐELEKOVEC. — Sokolska četa u Delekovcu priredila je dana 29 aprila 1934 uz sudelovanje Selh. pjev. društva »Preradovič« Zrinjsko Franko-pansku |M'oslavu sa sledečim programom: 1) Državna himna (meš. zbor).
2) »Petar Zrinjski i Fran Krsto Frankopan« (govorio brat S. Sabol, učitelj);
3) »Iz bratskog zagrljaia« (pevala škol. deca). 4) Šenoa: Na Ozlju gradu (deklamirao Ivan Sabolič, učenik 4 razr.). 5) Zajc: Na vojsku (kvartet muškog zbora). 6) Kako nam nekada bijaše (po ulomku iz »Urote« ?>injskog i Frankopana od E. Kumičiča, čitao Slavko Androlie, učenik 4 razr.). 7) Napred, bračo Sokoliči (pevala školska deca).
8)	Proste vežbe članova. 9) Zajc: U boj (kvartet muškog zbora). 19) Gostinčar: Jugoslaviji (pevala škol. deca). Program same proslave počeo je u 3 sata po podnc uz prisuče lepog broja seljana, što je znak, da selo sve više uvida p a Lrebu Sokolstva i da je su-glasno s njegovom velikom idejom. Sve točke programa izvedene su na sveopde zadovoljstvo i odobravanje prisutnih veoma lepo.
KNEGINEC. — Sokolska četa u Knegiricu održala je akademiju 28 aprila o. g. u 4 časa posle podne na kojoj je proslavila uspomenu na P. Zrinjskom i K. Frankopanu — brat iz pod-bio sledeči: 1) Sokolska koračnica — sokolski orkestar. 2) Predavanje sestra E. Tomas. 3) Spomen P. Zrinjskom i K. Frankopanu — brat iz podmlatka. 4) Vežba podmlatka — muš.
— brat V. Kezele. 5) Pred moštima P. Zrinjskog i K. Frankopana (dijalog)
— sestre narašta.ike. 6) Vežba ženskog naraš. — sestra Pcrsoli. 7) Slava Zrinjskom i Frankopanu — brat iz Podmlatka. 8) Vežba članova — brat Vitez.
Program je završen plesom nar. kola.
Sve su tačke dobro izvedene. — S.
MACINEC. -— Sokolska četa u Macincu priredila je 10 maja o. g. javni nastup. Sudelovala su okolišna društva i čete' župe varaždinske i društvo Središče ob Dravi župe Maribor sa svojom glazbom.
Jedinice iz župe varaždinske na-stupile su s prostim vežbama za slet u Zagrebu 1934 g., i to članovi, članice, m. naraštaj, ž. naraštaj i deca (dakle sve kategorije vežbača). — Posebno nastupili: članovi i članice (zajedno) pa m. i ž. naraštaj (zajedno) društva Središče ob Dravi s prostim vežbama; Jahački otsek Sokolskog društva Čakovec vežbe s mačevkna i voltežira-nje na živom konju (otsek je došao sa svojom fanfarom od 9 članova); m.
i	ž. deca iz Macinca izvela su simbo-ličku vežbu »Oslobodenje Istre« — pa igre i natecanja. — Na spravama (raz-boj, vratilo, krugovi) nastupilc su 2 vrste članova iz Središča ob Dravi i 1 vrsta iz Čakovca.
Sve su vežbe bile izvedene skladno i lepo, pa je time nagraden trud vežbača ) njihovih prednjaka. Poset
Sim
MM © ^ § N
£
4;
r
i
Društva in člani!
Predno si nabavite sokolske slavnostne in telovadne kroje za pokrajinska zleta v Sarajevu in Zagrebu, zahtevajte cenik in vzorce od
TRGOVSKI • DOM №
iOVA5f1A-РЕбИА • 1П • OBLEK
Cel/e št. 44
Slavnostni kroji se po meri izdelujejo v lastni tovarni.
130 -3
publike bio je velik te je i s te strane priredba uspela.
LUDBREG. — Našim poslednjim dopisom javili smo, da je naše Sokolsko društvo razvilo živu akciju oko narednog prosvečivanja. Mi idemo napred pravim sokolskim korakom. Prosvetni rad organizirali smo sada tako, da smo dali narodu priliku, da može slobodno nedeljno veče provesti u pre-davaonici. Kao središte ovog našeg daljnjeg rada uzeli smo sela Martijanec i L. Karlovce. Svaki od 10 predavatelja imao je da održi svoje predavanje u ovim mestima. Teme predavanja su bile raznovrsne, ali večinom takove, da su slušačima pružile koris-nu poduku. Predavanja je narod dobro posečiVao, nu razume se, da su ena s praktičnom svrhom, kao na pr. iz medicine, veterinarstva, zakonodavstva i ekonomije bila obilnije posečana, nego
ii	druge cd manje praktičnog značaja. Narod ne beži od prilike kad može nešto naučiti. Predavači pak su imali to ugodno zadovoljstvo, što su videli, da je narod zahvalan za njihov po-žrtvovni rad. Treba, dakle, raditi i onet raditi, a uspeh neee izostati.
ŠEMOVEC. — Sokolska četa Še-mcvec održala je 29 aprila o. g. akademiju u spomen narodnih mučenika P. Zrinjskog i Fr. Krste Frankopana sa sledečim rasporedom: 1) Sitar Ivan, prosvetar: »Život i rad te tragična smrt narodnih mučenika«. 2) Horvat Viktorija, uč. IV r.: Aleksa Santšć: »Naša otadžbina«. dekl. 3) Medimuree Josip, uč. III r.: Juraj Tordinac: »Moja domovina«, dekl, 4) Levatič Marija, uč. IV r.: I. Gundulič: »Slobodi«. dekl.
5)	Sokolska deca i Mladani Podmlatka Crvenog krsta, uč. III i IV r.: »Himna«, »Oj Slavcni«, pevanje. 6) Sokolska deca (muška i ženska): I prosta vežba, sokolska deca (samo muška: II skupine sa zastavicama.
Priredba održana je na letnjem vežbalištu u prisuču velikog broja naroda. — S.
VARAŽDIN. — Na Spasovo organiziralo je Sokolsko društvo Varaždin kao uranak jutarnji izlet na Va-raždinbreg za sve kategorije svoga članstva i za susedne čete. U 5'A uju-tro krcnulo je sa sokolskom muzikoin na čelu preko 250 muške i ženske dece tc muškog i ženskog naraštaja sa svojim vodnicima i nekoliko drugih članova na put. U Knegincu im se pri-družiše članovi, naraštaj i deca Sokolskih četa Trnovec, Sv. Ilija i Zbelava-kučan, a sve je dočakala domača Sokolska četa tako, te se u šumnici iza Kneginca sabralo preko 400 Sokolova. Iza kratkog pozdrava po zastupniku So-koLske župe razvio se u šumici — na žalost tek za kratak čas — interesan-tan logorski život. Medutim je morala mladež k sv. misi u Kneginec, a pridružio joj se i deo članova, dok su se ostali pozabavili oko školc. Posle mise bio jc improvizovan mali nastup naraštaja i dcce matičnog društva i četa, te članova četa. Mnogobrojni selja-čki svet gledao j c sve vežbe s očitim interesom. Još malo plesa — naravno narodnih kola -— i velika se povorka uputila na stanicu Varaždinske Toplice, da se t) d a vi c vrati svojim kučama. Taj prvi pokušaj izleta zajedno sa sokolskim četama uspeo je toliko, te če za njim slediti svakako i drugi zasnovani eventualno još i u večem opsegu.
D.
VARAŽDIN. — Sokolsko društvo Varaždin priredilo je u subotu, 5 maja o. g. u 8 'A časova uveče Zrinsko-Frankopansku proslavu s naetupom muškog i ženskog članstva, naraštaja i dece. Sve spomenute kategorije izve-le su vanredno egzaktno ovogodišnje sletske vežbe. K tomu je nastupila vrsta naraštaja na visokim, a vrsta članova na niškim ručama. I tc su vežbe bile izvedene odlično i izazvalc dugo-trajan pljesak. Prigodni je govor ^o značenju tragedije od 30 aprila 1671 za naš narod održao društveni prosvetar brat Bosanac. S tom je prired-bom — dobro posečenom — završena Zrinjsko-Frankopanska proslava Sokolskog društva Varaždin, koja jc počela s naraštajskim selom 29 aprila o.
g. i nastavil^ 30 aprila s izletom dece i naraštaja u Kuršaneeki lug, gde je zaglavio Nikola Zrinjski. — D.
VRATIŠINEC. — Sokolska četa Vratišinec održala je 29 aprila t. g. uoči dana 263 obletnice mučeničke smrti, proslavu smrti Petra Zrinjskog i Frana Frankopana.
Proslava je otvorena pevanjem državne himne, pod vodstvom brata prosvetara, zatim je usledio proslov sestre Badanjakove — iza proslova održao je brat Novak Valentin uspelo predavanje o mučenicima. Iza toga sledile su deklamacije i to Krčmarič: Smrt Petra Zrinjskog i Frankopana i Šenoina: Na Ozlju gradu. Konačno jo brat Pelikan Ante govorio o značenju dana.
Sve kategorije vežbača odvežbale su proste vežbe za zagrebački slet, a naraštaj muški nastupio je u ritmjčkim vežbama i razneličnostima. — A. P.
VRATIŠINEC. — Gradnja sokolskog doma. Pre par dana počele su prve radnje za gradnju sokolskog doma. Tesari marljivo tešu drvo što smo ga dobili na poklon od imučnije brače
i	drugih dobrotvora. Takoder sc otpo-čclo i s pravljenjem opeke. Izgleda da če biti do konca juna sav gradevni matrijal pripravljen, te če sc tada moči pristupiti samoj gradnji.
Naše letnjc vežbalište opet jc oživelo kao mravinjak. Svako veče dolaze deca, naraštaj i članovi na vežbe. Članovi marljivo vežbaju za pretstoječe župske utakmiee. Osobito se mnogo igra odbojka, pa su več članovi dobro uvežbani. 13 maja odigrali smo prija-tcljsku utakmicu u odbojci s članovima Sokolskog društva Donja Lendava, koje smo pobedili sa 2 : 0. Ž. M.
Zupa Vel. Bečkereh
ILANDŽA. — Sokolsko društvo u llandži priredilo je na dan ti maja ove godine durdevski uranak s izletom u najlepšu okolinu na imanju brata Perc Oka, gde su brača srdačno dočekana
i	gde im je ukazana najlepša pažnja. Na uranku je uzelo učešča ilandžansko pevačko društvo, na čelu s bratom Savom Živkovim i otpevalo nekoliko nacionalnih i rodoljubivih pesama. Ova-ko impozantnoj svečanosti pridruži«-se je i veliki broj gradanstva. Zatim je na lepom i živopisnom terenu održan javan čas, posle čega je nastala igran-ka i narodno veselje, koje se završilo u najboljem raspoloženju.
MOKRIN. — Sokolsko društvo u Mokrinu održalo je 6 maja 1934 svoj javni nastup uz bratsko sudelovanje društava iz Vel. Kikinde i Ban. Aran-delova. Svečanost je otpočela još u nedelju izjutra kada jc celo selo osvanulo pod zastavama. U jedan sat domači Sokoli izašli su na čelu s muzi kom pred goste iz Vel. Kikinde. Na stanici je formirana povorka na čelu s muzikom. koja je došla do osnovne školc i tu je održana zajednička kušnja svih kategorija. U 3 časa povorka s muzikom krenula se na igealište, gde je održan javan čas u prisustvu od oko 1200 duša. Ovo je do sada najveea poseta sokolskih priredaba. U 4 časa nastupilo je 180 ženske dece s prostim župskim vežbama, koje su bile dobre izvedene. Zatim jc nastupio muški podmladak s prostim župskim vežbama. Muški naraštaj odvežbao je proste vežbe, a zatim je jcdna vrsta vežbala na vratilu, a druga na razboju. Iza toga nastupio je ženski podmladak domače =! društva s prostim vežbama a isto tako i članovi. Najzad su izvodilu članice pros.ie vežbe. Sve proste vežbe koje su odredene za ovogodišnje sletove u Sarajevu i Zagrebu dobro su izvedene i publika je sa zadovoljstvom napustila vežbalište.
U veče istoga dana prikazan je pozorišni komad »Ridokosa« u 3 čina s pevanjem. Pred dupke punom salom diletanti su izveli vrlo dobro ovaj komad, a publika ih je na kraju nagradila dugim aplauzom. Nakon pretstave bila jc igranka.
Obe ove priredbe Sokolskog društva uspele su kako u moralnom 'tako
i	u materijalnom pogledu	D.	A.
TOMAšEVAC. — f Anđić Milica. Dana 26 aprila t. g. u 30 god. svog života, preminula je bivša načelnica ovog društva sestra Anđić rod. Jevtič Milica po zanimanju, ugovorna poštarka.
Prah pokojne bio je predan zemlji dana 27 p. m., k a da ju je ispratilo do poslednjeg njenog prebivanja sve članstvo ovog društva s mnogobrojnim gradanstvom.
Na grobu pokojne sestre Milice, u ime društva pokojnicom se je opro-stio otvorenim grobom brat F. Feli-
50V.
Župa Zagreb
CRKVENI BOK. — Sokolska četa Crkveni Bok organizovala je ove go-dine proslavu durdevdanskog uranka u obližnjoj šumi Ilina greda, kojoj su prisustvovali matično društvo Staža te Čete Papiči i Živaja sa tamburaškim zborovima. Uranku je prisustvovalo preko 100 pripadnika Sokola, te toliko drugih posetilaca. lza zakuske bilo je narodno veselje. Prisutne je pozdravio brat Jovo Beč i protumačio im značenje tsranka.
Moralan uspeh jc odličan. Materi-jalni uspeh je takoder dobar.
DONJI KLASNIĆ. — Naša četa priredila je durdevski uranak sa svojim članstvom do gradine zvane »Bruhanj grad«. Na tom istoriskom gradu održao je govor br. Živko Petrovič o značenju durdevskog uranka. Posle toga nastalo je sokolsko veselje: otpe-vano je nekoliko sokol, pesama i državna himna. Nakon ovog lepog ras-poreda povratili smo se svojim kuča-ma.
KRALJEVČANI. — Dne 6 maja priredila je Sok. četa u Kraljevčanima svoju prvu javnu vežbu na svom kras-nom vežbalištu. Starešina čete brat Opalič pozdravio je sve prisutne pozi-vajuči ih da nomognu njihov rad na selu. Nato je izveden ovaj program: 1) Nastupila su muška i ženska deca sa skladno uvežbanim prostim vežba-rna. 2) Muška deca s vežbama s palicama. 3) Ženska deca, vežbe s venči-jima. 4) Muška deca sa zastavicama.
5)	Muški naraštaj iz Malog Graca iz-veo je vežbe s palicama za stariju bra-'u. 6) Članovi Sok. društva Glina, iz-veli su proste vežbe članova za sle* u Zagrebu. 7) Članovi Sok. četa iz Kraljevčana, izveli su vežbe za slet u Zagrebu. 8) Članovi društva Glina nastu-<>ili su na preči. Ukupno je nastupilo iko 200 vežbača. Vežbe su bile dobro uvežbane. Gledalaca je bilo oko 500 na je prema tome vežba uspela i u moralnom i materijalnom pogledu, ^osle vežbe igrali su članovi društva Glina i nekih četa odbojku.
KRAPINA. — Selo u počast polj-‘ kog naroda. Prosvetni odbor Sokolskog društva Krapina izvršujuči stav-ijenu si zadaču da dade ceo niz slovenskih večeri, održao je dosad češkoslo-vačko i istarsko veče. Obe su te priredbe vrlo dobro uspele u svakom pogledu. Dne 12 maja dala je glazbena sekcija našeg društva selo u počast polj-skog naroda.
Lepo predavanje o Poljacima i Poljskoj održao je tajnik Prosvetnog odbora br. Mihovil Štauber. Posle predavanja redao se je obilan glazbeni program. Mešoviti zbor Pevačke sekcije društva pod zborovodstvom br. ing. Miliča Gaje izveo je uz opče odobravanje ove točke: 1) Kazuro a) Ostatni ma-
zur, b) Nie chodz Marysin. c) Rosta kalina, d) Krakowiak; 2) Milojević; Noč i 3) Binioki: Čini se čini... Tamburaškim je korom ravnao br. Udovič Dragutin. On je skladno otsvirao: 1) Katišik poljskih narod, pesama, 2) Polj-sku narodnu pesmu, 3) Smetana: UIo-mak iz Prodane neveste i 4) Klaič: Svra-čanje.
Sve su točke bile izvedene vrlo dobro i na opšte zadovoljstvo.
Tim naše društvo završava sa svim priredbama, jer se mora punom parom baciti na pripremanje našeg okružnog sleta, koji je zamišljen u večem stilu, pa traže sve članove društva, da se bace na rad za tu priredbu na kojoj če biti razviče društvene zastave i otvo-renje doma.	R-a.
KRAPINSKE TOPLICE. — Nova Sokolska četa Velika, Erpenja. Pre
kratkog vremena osnovana je u Veli-koj Erpenji snažna Sokolska četa. Na čelu čete stoji br. Ovčarič, kao starosta, i učiteljica Ovčarič Olga, kao tajnik. Br. Ovčarič je još pre osnutka rastumačio narodu ideju Sokolstva Četa broji 78 čl., od kojih je 35 vežbača. Četa pokazuje lep napredak na svakom polju sokolskog delovanja.
LUDINA. — II slet Moslavačkog Sokolskog okružja. U nedelju 3 juna t. g. održaje se u Ludini II okružni slet Moslavačkog okružnja župe Zagreb. Ovaj slet biče velika manifestacija sokolske ideje u Moslavini. Sokolstvo u tom okružju treba da na tom sletu pokaže idejnu svest, dosadanju tehničku spremu i organizatorski! sposobnost. Tim sletom proslaviče se 10 godišnjica Hrvatskog Sokola u Ludini, a ujedno če se pokazati koliko je Sokolstvo u Moslavini pokročilo napred od I okružnog sleta 1931 god u Ivaničgradu, kada u okružju nije bilo ni jedne sokolske čete. Prokroviteljstvo nad II okružnim sletom preuzeo je ban Savske banovine br. dr. Ivo Perovič. Odbor Sokolskog društva, kao i prednjački zbor, vodi marljivo pripreme za ovu priredbu, na koju dolaze sva sok. društva (8)
i	sve sokolske čete (13) Moslavačkog sokolskog okružja. Sletski odbor ulaže veliki trud, koji je skopčan i s materi-jalnim žrtvama, da ovaj slet što bolje uspe. Sokolsko društvo u Ludini upu-tilo je poziv svim sokolskim društvima
i	četama, da u što večem broju dodu na slet. Samo sletište biče uredeno na sajmištu tik vatrogasnog spremišta. Na sletištu biče podignute tribine i ostala sedišta, zatim bife i t. d. Na programu sleta je natecanje za prvenstvo župe (2 juna), doček gostiju (ujutro 3 juna), povorka, zajednički ručak, javna vežba
i	pučka svečanost. Dužnost jc okruž-nih društava i četa, kao i ostalih sokolskih društava izvan Moslavine, da u što večem broju posete slet u Ludini, tim više što je ovo društvo uvek prisustvovalo i nastupalo na mnogim sle-tovima i javnim vežbama. Ovih dana objaviče se potanji raspored celog sleta, za koji vlada velik interes ne samo u selima opštine Ludina, nego i u svoj Moslavini. Sletski odbor uveren u sokolsku i jugoslovensku svest, te brat-sku solidarnost nada se pouzdano, da če br. društva i čete i ostala javnost na-stojati po svojim silama, da svojim prisustvom pomognu da ova sokolska svečanost što bolje ispadne. Z. H. N.
IVANIČGRAD. — Javna vežba.
Sokolsko društvo Ivaničgrad prireduje na blagdan Telovo 31 maja svoju javnu vežbu. Prema programu tog dana u 11.30
sati je doček Sok. društava I i II iz Zagreba, a u 14.15 sati je doček gostiju iz Kutine, Popovače i Ludine. U me-duvremenu je doček bratskih društava Čazma i Kloštar Ivanič. Po dolasku gostiju sledi svečana povorka gradom. — Javna vežba počinje u 15 sati ispred vatrogasnog spremišta. Posle sledi puč-čka svečanost. Ivaničgrad je uvek privlačiva točka za izletnike iz okolišnih mesta i Zagreba. Sokolske javne vežbe u Ivaničgradu, održane pre i posle rata, po svojoj priredbi i po poseti op-činstva, imale su uvek karakteristiku sokolskih sletova u manjem stilu. A ako se još k tome uvaži da Ivaničgrad imade dobru željezničku vezu, onda smo uvereni da če 31 maja u Ivaničgrad pohrliti lepi broj Sokolova i ostalih prijatelja sokolske ideje.	N.
SV. MARTIN POD OKIČEM. —
Dne 13 maja dala je ova vredna četa svoj javni nastup kojom se je prilikom održala smotra sokolskih snaga, koje če uzeti učešča na ovogodišnjim sletovi-ma u Sarajevu i Zagrebu
U 15 časova, kako je bilo zakazs-no, prostrano letnje vežbalište čete bilo je ispunjeno vežbačim kategorijama i ostalim narodom iz Sv. Martina i drugih okolnih sela. Sokolsku župu Zagreb zastupao je br. Rade Kosovič, referent za sokolske čete.
Starešina čete br. Vinko Šoič, se-ljak, u lepom govoru izložio je značaj ove priredbe, kojom je prilikom uputio pozdrav Nj. V. Kralju i starešini Sokolskog Saveza Prestolonasledniku Petru, kao i prisutnim izaslanicima i ostalom narodu. Potom je starešina matičnog društva br. Švarič u svome govoru iz-neo zadatke Sokolstva i pohvalio rad čete u Sv. Martinu. Iza toga počele su vežbe: Prvo su nastupila 64 muške i ženske dece u zajedničkoj vežbi. Ovi najmladi Sokoliči obučeni u čisto belo seljačko rublje izveli su vežbe veoma lepo uz odobravanje prisutne publike; zatim su vežbala posebne vežbe muška
i	ženska deca od 12—14 godina koja su oduševila gledaoce, a naročito dečije roditelje, koji su im dugo pljeskali. Naraštaj ke iz matičnog društva, kao i iz čete, vežbale su skupa sletske vežbe, koje su isto tako izvedene lepo i skladno; članice Sokolskog društva Zagreb
I	skupa s domačim pokazale su nam vrlo lepo vežbe propisane za ovogodiš. slet u Zagrebu. Najiepša je bila pojava malih »žetelica«. Ova nam je vežba sim-bolički prikazala rad naših vrednih žetelica u polju. Prava snaga Sokolstva na selu pokazana je nastupom članova četa iz Sv. Nedelje, Zdenčine, Manje Vasi, Miriovca i domačih. Posle vežba-nja na spravama, poslednja je nastupila »stara garda« iz Samobora — vež-bom s palicama. Vežba ove starije bra-če nije ni ukoliko izostala od onih mladih jer kako izgleda »stark su se trudili da na sebe skrenu pažnju, te su zaista i požnjeli vrlo lep aplauz.
Pos|e svršenog programa govorio je o Tirševu Sokolstvu br. Debeljak, potstarešina župe, kojom je prilikom čestitao četi na lepom uspehu, a zatim je kroz selo krenula duga povorka pe-vajuči sokolske koračnicc. iza toga sledilo je narodno veselje.
Kako moralni tako i materijalni uspeh bio je vrlo lep.	R. K.
ZAGREB. — Sokolska četa Granešina i Sokolsko društvo Zagreb III priredili su u nedelju dne 13 maja uspeli javni nastup, prvi nastup čete Grane-šina. U posete je došlo četi od matič-
nog društva preko 150 brače, a od čete Remete-Bukovac i čete Čučerje, koje pripadaju istom matičnem društvu, oko 40 brače. Javni nastup otvorio je brat prosvetar čete Božidar Denk, koji je pozdravio sve prisutne i rekao, da je ovaj nastup vezan s proslavom Majči-na dana. Na kraju svog govora pozvao je sve prisutne, da kliknu Zdravo Nj. Vel. Kralju i Kraljici te starosti Saveza, Prestolonasledniku Petru. Na pozdravu zahvalio je brat načelnik matičnog društva Božo Pajalič, pozivajuči i tumačeči važnost saradnje izmedu grada i sela.	i"
Sokolska i školska deca nastupila su s deklamacijama i malim igrokazima.
Nakon deklamacija razvio se telo-vežbeni nastup, u kojemu su redom na-stupali: m. deca matice (16), m. deca čete Granešina (59), ženska deca čete Granešina (64), m. i žen. deca s peva-njem i vežbama sa zastavicama čete Granešine (54), članovi matice sa slet-skim vežbama (17), naraštajci na koz-liču (8), uzorna vrsta članova na ruča-ma (8), ženski naraštaj matice (16), te članovi čete (5) — dakle svega oko 250 pripadnika s vežbama, dok je s deklamacijama nastupilo oko stotina dece iz čete, te 15 što članova što naraštaja iz matice s igrokazom na provizorno po-stavljenoj pozornici usred šume.
Na samoj priredbi je bilo prisutno svega oko 500 gledalaca, što znači za takovo malo seio kaošto je Granešina rekordan broj. Nakon same priredbe, koju jc zaključio brat prosvetar matice inž. Anžlovar s prigodnim govorom, razvilo se bratsko veselje u šumici do mraka.	V. M. A.
ČUČURJE. — Naša četa prireduje svoj javni nastup 3 juna o. g. Pozivamo sve bratske čete, osobito Remete-Bukovac i Granešinu da nas posete. M*-tično društvo Zagreb III doči če u ve-likom broju.
ZAGREB. Sokolsko društvo Zagreb III prirediče svoj javni godišnji nastup dne 17 juna o. g. u Maksimi«1-Tom prilikom posvetiče se barjak naraštaja našeg društva.
Javna vežba pokazače dosadašnji rad društva u gradu i na selu. Seoske čete, koje pripadaju pod društvo t. )■ Remete-Bukovac, Čučerje i Granešina nastupiče tom prilikom i s članovima) s decom, tako da če ovaj nastup biti
i	s te strane veoma zanimiv.
Naraštajski barjak radi se i veC je napola gotov. Potrebno je da se i na' raštajci spremaju, da budu dostojni tog dana i tog barjaka.	V. M. A.
Шив s$k§t$ki МШ
41 našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige: \ B o k o J o s.:
Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. -*
Cena 5 Din ______________________________________ ^
Hebert G. -Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Din
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —'
Cena 18 Din
Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). Cena 35 D n
Š u 1
c e:
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje.
Cena 55 Din
U štampi: Dr. Vaniček - Drenik: Baton i boks
Џџ§Љ»шк& Sddsfut ШоШ»
LJUBLJANA, NARODNI DO M
Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
123—22
Solutfi i Sokotite!
Nabavljajte svečane i vježbaće potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača Saveza S. K. J.
Zagreb, Frankopanska ulica 9
 ............../w>
KUiAHNAVTDEII/
11UB LUHAB AUanNOVAtl
124—22
Kuća za izdati
Na IjetovaliHtu Pale kod Sarajeva
Izdaje - e orimuli kuća sa H soba, 3 вера-rea i jerlnom velikom salom u koju se može umestiti đo 60 osoba.
Kuća je na Trlo lepom i vidnom mestu sa prirodnim parkom od crnogo-rice i drugog lisnatog drveta u bližini stanice Pale. Kuća je podesna i za svra-tiste Ijeti i zimi, naročito za turiste i skijaie.
Upitati kod pretetavnika opStine Hale.
штшшвттшшттшшштm
127-3
u
iitUe sokolsku Uotoftu:
»SoKolski glasnik«, »Soko«, »Sokolsku prosvetu«, »Sokolsko selo«,
»Sokolić« i »Našu radosi«!
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdala Učiteljska tiskarna Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TISKARNA
1
I
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
122-21
Ogfosufte u Sekat. џШмки!
Braćo, sesire!
Sve sokolske poirepštine za favne i svečane naslupe dobijele najjevtinije i najsolidnije kod bralske radnje
BRANKO PALČIČ
glavni dobavljač Saveza S. K. J.
CENTRALA: Zagreb, Kraljice Marije ulica 6 128—3	FI	LIJ	AL	A:	Beograd,	Balkanska	24	:::_
125-4
Izlažem na ljubljanskom velesejmu
KR. DVORSKI fiSlfi DOBAVLJAČ
♦
Prva jugoslavenska industrija športskih potrepština
M.DRUCKER
ZAGREB
ILIČA 39
BEOGRAD
Pasat Akademije Nauka
Izašao je novi ejenik sokolskih potrepština sa rasporedom utakmica za laku atletiku.
ZATRAŽITE HITNOf
izdale Save* Sokola Krallevine Jugoslavije (E. GaneD • Slavni I odgovorni urednik Sljepan Čelar • Urednje Redakcijski oieek • Ttoka Učiteljska
(prefofavnik Franc« Šlrukelj); svl u Ljubljani