Ljubljana, 1. novembra 1929.
FoštaHna plaćena u gotovu
Cena Din 2
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA	Ljubljani, Narodni dom. * Telefon ured. 2543. - Račun pošt Sted. 10.932. - Oglasi po cenika
Broj 21.
Puljska tragedija i Jugoslovensko Sokolstvo
Vladimiru Gortanu.
Svršeno je! Ti si pao poput Hrista čist na pravdi Boga. Tvoja duša čisla poletjela nekud, gdje nepravde nema. Tvoja zemlja stoji ubijena, nijema . . .
Rikard Katalinić Jeretov.
Svršeno je, a hteli srno sprečiti! Uzaludni su bili svi napori i molbe ne samo naše, več i čitavoga kulturnega sveta.
Nažalost prebrzo su se ispunne reči predsednika vanrednoga suda, mladog 30godišnjeg generala fašisti čke milice Cristinija, koji je izjavio »Manchester Guardianu«: »Proces mo«, ra biti kratak i oštar, jer se pučan* stvo mora očistiti mentaliteta optuže* nih«. U torne je suština tragedije.
Vladimir Gortan, mladi i junački sin tužne Istre, sruših se u grob mrtav, pogoden u leda ubojitim hicima faši* sta' koji po mišljenju dopisnika »Manchester Guardiana« nemaju ni toliko hrabrosti i odvažnosti, da bi pogledali svojim žrtvama sa svezanim rukama i okovanim nogama u oči; a Živko Gortan, Viktor Bačac, Dušan i Vekoslav Ladovac u tamnicama živi su pokopani.
Strašna sudbina! Krvlju i suzama upisano je novo poglavlje u istoriju muka i patnja jadnog naroda naše krvi i našeg imena!
Starešinstvo Jugoslovenskog So* kolskog Saveza, u svesti pune i teške odgovornosti za sudbinu sviju pripad* nika našega naroda, uvažujuči mno* gobrojne protestne izjave, koje su mu stizavale od bratskih sokolskih župa i društava iz cele zemlje,- u- zaštitu je i odbranu čovečnosti i pravde te u in* teresu najprimitivnijih uslova života* renja naše narodne manjine prilikom puljske tragedije učinilo odmah sve, što je bilo u njegovoj mogučnosti.
Prvi brzojavni protest upučen je preko Maršalata Dvora Nj. Vel. Kra*
1 ja u Beogradu, a koji glasi:
U ime svega Sokolstva naše zem<
1 je i u ime čovečnosti prosvedujemo duboko ogorčeni velikom nepravdom, koja je učinjena istarskim sunarodnja* cima u Pulju, moleči da ovaj protest hitno pošaljete talijanskoj vladi. — JSS.
Drugi je upučen g. ministru po* slaniku kraljevine Italije u Beogradu sa sledečim sadržajem:
Prosvedujemo u ime čovečnosti duboko ranjenj u bratskim osečajima strašnom sudbinom i velikom neprav* dom, koja je učinjena istarskim su* narodnjacima u Pulju, pozivajuči več* nu pravdu na zaštitu najprimitivnijih prava kulturnog čoveka. — JSS.
Našem g. ministru inostranih dela u Beogradu upučen je bio sličan brzo* jav, kao i Maršalatu Dvora.
Medutim »pravda« se nije obazi* rala na proteste kulturnog sveta. Smrt je učinila svoje. Da spasimo preostale
žive mrtvace puljske tragedije, učinili smo sledeče korake. U prvom redu obratili smo se jednim sažalnim brzo* javom na N j. Vel. Kralja Aleksan* dra I., a pismeni protesti upučeni su Društvu naroda u Ženevi, Ligue des droits de 1’homme u Parizu, Meduna* rodnoj telovežbačkoj federaciji u Bor* deauxu i Slovenskom Sokolstvu u Pragu.
O vi protesti glase:
Društvu naroda, Ženeva.
»Vanredni sud u Pulju, sada u Italiji, je 17. oktobra osudio našeg sunarodnjaka Vladiinira Gortana na smrt streljanjem u leda. Osuda bila je izvršena narednog dana, bez da bi se počekalo na rešenje molbe za pomilo* vanje. Naša organizacija je odmah, čim je saznala za sudbonosni tok te tragedije, brzojavno uložila protest kod poslanstva talijanske kraljevine na našem dvoru u Beogradu — bez uspeha, kao ito su ostali bez uspeha svi naši protesti, uloženi istim nači* nom na naše državne vlasti.
Predsednik toga suda je po no* vinskim vestima več pre rasprave iz* javio, da če biti Vladimir Gortan osu den na smrt.
Živko Gortan, Viktor Bačac, Du* 'šan-i Vekoslav Ledovsc irilr -su -pred
istim sudom psudeni svaki na 30 go* dina tamniče. Bojimo se, da se ti naši sunarodnjaci neče vratiti živi iz nje.
Društvu naroda nije nepoznato, radi čega su bili ti nesrečnici optuženi i osudeni. Iz protestnih izjava, koje se ogorčeno javljaju iz svega kultur* noga sveta, je čitavom svetu poznato, kako se je vršio sudski postupak bez dovoljnih stvarnih dokaza i bez mo* gučnosti stvarne odbrane.
Kao najsnažnija organizacija u kraljevini Jugoslaviji, smatramo za svoju dužnost, da u interesu naj pri* mitivnijih prava naše narodne manji* ne u Italiji, stupimo pred Društvo na* roda i u ime čovečnosti i pravde naj* odlučnije prosvedujemo protiv takvih nekulturnih i ljudsko dostojanstvo vredajučih dela.
Društvo naroda, u koje imamo puno poverenje, odlučno pozivamo, da pokrene akciju za rcviziju procesa, da se spase muka barem ona naša brača, koja su osudena na strahote talijanskih tamnica. Mrtvog Vladimira Gortana i onako nije moguče više. do* zvati u život. Njegova smrt neka bude memento svim našilnicima.
»Ligue des droits de l’homme« u Parizu upučeno je pismo sličnog sa*
držaja, dok je Medunarodnoj telo* vežbačkoj federaciji u Bordeauxu upu* čeno ovo:
»U Pulju, koji je iza’svetskog rata pripao Italiji, odigrala se je 17. o. m. tragedija, čiji krvavi tok Vam je več poznat iz novinskih izveštaja svega kulturnoga sveta.
Fašistička justica usmrtila je na* šeg sunarodnjaka Vladimira Gortana, a četvoricu njegovih prijatelja osudila je svakog na 30godišnju tamnicu.
Molimo, da u ime huipanitete i pravde najenergičnije protestirate pro* tiv takvog ugnetavanja naše narodne manjine u Italiji i preko svojih odlič* nih veza postignete reviziju; procesa.
Verujuči u Vašu drugpirsku po* moč u strašnoj bolesti, koja danas pretresava naše duše, iskreno Vas po* zdravljamo.
Neka živi pravda i čov<2čnost!«
I konačno slovenskoj sokolskoj bradi u Prag uputili smo ovu molbu:
»Bračo!	I
U Pulju, koji je damjs u vlasti Italije, odigrala se je strašna trage* dija, čijom žrtvom je pao n^š jugo* slovenski brat Vladimir Gortan, a če* tvorica ostale naše brače bHj su osu* deni svaki na 30godišnju tamnicu.
Takvim sistemom krvave justice hoče se-ugušiii i i&koreniti naš živalj, hoče se uništiti sva prava narodnih manjina u Italiji.
Na temelju bratskih veza, koje nas udružuju u organizaciji »Sloven* sko Sokolstvo«, obračamo se do Vas s hitnom molbom, da također i Vi dignete svoj glas protiv ovakvog na* čina uništavanja zarobljenog dela na* šega naroda.
Protestirajte kod Društva naro da i kod Medunarodnog telovpžbačkog saveza, da se postigne revizija proce sa i javno ožigoše kršitelje principa čovečnosti i pravde.«
Iza svega ovoga, naša je sveta dužnost, da ne mirujemo, dok ne po* stignemo ili rcviziju procesa ili njiho* vo oslobodenje! A onima, kojih se tiče i koji »sokolsko pero« smatraju dovoljnim povodom za izrieanje smrt* ne kazne, poručujemo: Ubijajte nas — ubiti nas nečete, jer »mentalitet optu* Ženih« živi u nama.
Zaključujemo, kao što smo i po* čeli, opet rečima našeg sokolskog brata i pesnika Rikarda Kataliniča Je* retova, koje govore više nego svi naši komentari, a te su: »Ni kletve ni suze! Samo napred tako, da se rodi jedno pokolenje jako, što se neda strti, što če trpit znati al u pravu horu još i .umirati!«
Učesnici zbora župskih prosvetava JSS u Brodu na Savi 26. i 27. oktobra 1929.
Vise o torne vidi u „Sokolskoj prosveti11.
čem brezpogojno po njih ravnati. Za* obljubljam se, da ostanem zvest jugo* slovenskemu državnemu in narodnemu edinstvu ter ideji vseslovanske skup* nosti. Zdravo!
Iza svečane zakletve pruža svaki član i svaka članica desnicu bratu sta* rosti i polaže ruku na društvenu za* stavu, ako ju društvo imade. — Kod zakletve moraju biti prisutni celoku* pan društveni odbor i prednjački zbor sa društvenom zastavom i sve član* stvo.
4. Od prošle godine dalje sečače sc jugoslovensko Sokolstvo na 1. de* cembra svake godine za Jugoslaviju zaslužnih, -a. inj-farih muževa i žena (na*
. rodnih voda i radnika, junaka, pesni* ka, književnika, umetnika itd.). Svako društvo če u svom mestu s naraštajem i decom očistiti, urediti i ukrasiti gro* bove takvih muževa i žena. Mrtvima čast i blaga uspomena, živim podstrck za uzoran, plemenit, požrtvovan ži« vot! Nije potrebno naročito naglaša* vati, od kolikog je odgojnog značenja ta odredba za našu sokolsku omla* dinu.
5. Bratska društva neka se sete 1. decembra naših pograničnih sokol*
skih društava. Svako, kome je to mo* guče, neka daruje za knjižnice pogra* ničnih sokolskih društava po jednu knjigu. Knjige pošaljite Jugosloven* skom Sokolskom Savezu, koji če ih razaslati pojedinim bratskim pogra* ničnim društvima. Svaka knjiga je dobrodošla! Knjige pošaljite Savezu do 15. decembra o. g.
6. Štcr se tiče gospodarske strane proslave 1. decembra, to je več odlu* čila naša ovogodišnja glavna skupština u Sušaku. Taj zaključak svakome je poznat.
7. Izveštaje o proslavi 1. decem* bra neka pošalju bratska društva pre* ko svojih župa starešinstvu JSS od* mah izza proslave, a župski novinar ima dužnost, da se brine za izveštaj u »Sokolskom Glasniku« o tim prosla* vama pregledno za sva društva do* tične župe.
Da bi nam bio srečan, veseo, sve* stan i pobedonosan početak sletske godine I
Želeči svima kod ovogodišnje pro* slave 1. decembra najlepši uspeh, ša* 1 j cino svoj braci i sestrama, deci i naraštaju bratske pozdrave!
Sletu — Zdravo!
Ljubljana, 1. novembra 1929.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.
Vladimir Šuklje, predsednik PO.	Dr.	Riko Fux, tajnik.
Dr. MAKS KOVAČIČ (Maribor),
starosta Mariborske župe:
Starejšim bratom mariborske Sokolske župe.
Proslava sokolskog praznika — 1. decembra 1929
Svim bratskim župama i društvima!
Naš drugi sokolski Sabor u Zagre* bu god. 1924. primio je državni praz* nik 1. decembra takoder kao sokolski praznik. Radi toga upučuje potpisano starešinstvo JSS svim bratskim župa* ma i društvima i svemu članstvu po* ziv: Sva društva bez izuzetka dužna su, a i obavezno je za njih, da proslave taj dan kao državni i kao sokolski praznik.
Ovogodišnja proslava 1. decembra neka služi kao oficijelni početak slet* ske godine, jer če biti god. 1930. me* seca juna II. jugoslovenski sveeokol* ski slet u Beogradu. Na taj dan stupi* mo dakle svi u sletsku godinu i tom dogođaju odgovarajuće neka se u svim društvima obavi proslava 1. decembra, naročito svečano pak se mora to uči* niti u Beogradu kao me(stu, gde če se održati naš slet. Način i organizacij u proslave na toj osnovi prepuštamo po* jedinim društvima, kojima dajemo sle* deče upute:
1. Društveni starosta, prosvetar ili načelnik neka održi prigodno slovo, u ko jem neka se naročito naglasi ra* dost Sokolstva radi imenovanja drža* ve imenom Jugoslavija, što za nas predstavlja pobedu sokolske ideologi* je i njegovih desetogodišnjih napora i važnost ovogodišnjeg 1. decembra ob* žirom na to, da ga smatramo za prvi dan sletske godine. Neka se upozore svi pripadnici pojedinih društava na najintenzivnije spremanje za slet s naročitim naglašivanjem, da mora od sada dalje sve do sletskog zaključka svaki raditi za slet i misliti samo na slet, kako bi mu več danas osigurali najpotpuniji moralni i materialni uspeh.
2. Radi toga mora da služi ovo* godišnja proslava 1. decembra porastu i razvitku sokolskih redova i sokolskoj propagandi medu narodom po devizi: Svaki naš pripadnik hoče da pridobije po jednog novog pripadnika za svoje društvo i za vežbaonicu pa i za slet,
3. Kod proslave 1. decembra mo* ra se izvršiti zakletva novog članstva. Zakletva može se izvršiti odvojeno od ostale proslave (n. pr. pre podne, dok je proslava uveče), i to prema mesnim prilikama i okolnostima, u ko^ jima živite. — Zakletva, koju izgova* raju brača i sestre za starostom, glasi: Zaklinjem se, da ču u društvenom, privatnom i javnom životu vršiti sa* vesno i verno sve dužnosti, koje mi nalaže svetost i uzvišenost sokolske misli. Izjavljujem, da su mi poznati propisi društvenih pravila i da ču ih se bezuvetno držati. Kunem se, da ču ostati veran jugoslovenskom držav* nom i narodnom jedinstvu te ideji za* jednice sviju Slovena. Zdravo! — (Slo* venski tekst):	Zaobljubljam	‘se,	da
hočem vestno in zvesto izpolnjevati v svojem društvenem, zasebnem in iavnem življenju vse dolžnosti, ki mi jih nalaga svetost in vzvišenost sokol* ske misli. Izjavljam, da so mi znani predpisi društvenih pravil in da se ho*
V 20. številki »Sokolskega Glasni* ka« je br. Milan Teodorovič, načelnik župe Svetozara Miletiča v Novem Sa* du, z lepim člankom pozival starejše brate lastne župe v telovadnico, oz. z o* pet v telovadnico. Kmalu nato smo imeli priliko čitati poziv podobne vse* bine tudi v nekem slovenskem dnevni* ku, ki ga je objavila bratska Celjska župa. Sam nimam namena ponavljati morda izvajanja, ki smo jih pred dve* ma letoma priobčili v našem maribor* skem dnevniku vaditelji oddelka sta* rejših tclovadccv Sok. društva v Mari* boru in katera smo potem dali pona* tisniti ter razmnožiti in razposlati kot letak po našem župnem teritoriju. Ugotovili hočem le, da je delovna se* zona 1927/28 našla v naši župi pri sta* rejših bratih — telovadcih več odziva nego delovna sezona 1928/29. Zato pa hočem sedaj, ko smo že precej daleč v delovni sezoni 1929/30 — sezoni, ki mora veljati neposredni pripravi za beograjski vsesokolski zlet — in tu gre za prestiž jugoslovenskte^a Sokol* stva, bodimo si tega dobro v svesti. — potrkati na vašo odnosno našo sokol* sko vest: ali smemo pripustiti, da bi v Beogradu druge sokolske župe, kar se tiče telovadbe starejših članov, pred*
A i stariju braču osta* lih župa molim, da pročita* taju ovaj članak. — Pisac.
njačile pred našo, ki si v Jugosloven. Sok. Savezu upravičeno lasti prven* stvo glede sistematične organizacije starejših telovadcev in ki je prva v Ju* goslaviji poslala vrsto starejših telo* vadcev na tekmo, kjer je vrsta tudi pokazala odličen uspeh ter se plasirala na 3. mestu?! (Upamo, da bomo tek* movali »starini« Mariborske Sok. župe tudi v Beogradu. To v vednost in vzpodbudo mlajšim bratom — tekmo* valcem!!) — V nadi, da vam prebudim vest in sokolsko zavesit, vam hočem podati v prevodu članek, ki je izšel lansko leto v »Vestniku Sok. župy Tyršovy« (s sedežem v Koliriu) in ki sem ga priredil za naše razmere. Napi* sal ga je starosta župe Tyrševe, br. Д. V. Pragr. Članek se glasi: v Telovadba starega članstva. Veli* častni zalet češkoslovaškega starega članstva ob poslednjem praškem vse* sokolskem zletu, kjer se je udeležilo vaj s palicami čez 5000 članov, je za* vzel vso javnost, sokolsko in izven* sokolsko. Bil je to uspeh v vsakem pogledu. V telovadnem oziru je bil po* dan nesporni dokaz, da živi v češko* slovaškem starem članstvu telesna zmožnost, doseči izdaten napon moči, (Nadaljevanje str. 2., stolpec IV.)
»Piši pluk 28 Тугбв a Fugnera“.
Jedan otl svetlih dana u istoriji bratskog Čehoslovačkog Sokolstva bezuvetno je i 28. oktobra o. .g., jer je toga dana po naredbi saniog preziden« ta republike 28. pešadijski puk primio ime »Peši pluk 28 Tyrše a Fiignera«. Ovo imenovanje, puka bilo je spojeno sa svečanim privezivanjem vrpce, ko* ju je darovala Československa obec sokolska, k’oja nosi. Tyrševo geslo »Klesnout neb dospet«, a koju je pri« čvrstila да zastavu sestra Renata Tyr« Ševa«Fugnerova. Ovoj krasnoj pažnji, koju je pokazala čehoslovačka arma« da osnivačima Sokolstva prisustvo« valo je brojno Sokolstvo sviju praških župa i okolnih društava u odorama sa zastavama i glazbama; vanjske župe poslale su svoje delegacije.
Svečanosti prisustvovali su i pred« stavnici sokolskih saveza učlanjenih u Slovenskom Sokolstvu. Jugosloven« sko Sokolstvo zastupao je tom prili« kom starosta br. E. Gangl, koji je is« pred našeg Sokolstva čestitao puku i privezao vrpcu JSS u našim državnim bojama.
O	tom radosnom dogodaju i sa« radnji čehoslovačkog Sokolstva i voj« ske izvestičemo naše članstvo opšir« nije i potanje u narednom broju.
*
Što piše „Tčlocvik« o našem nastupu u Plznju.
U »Tčlocviku« od 1. oktobra o. g. piše poznati telovežbački stručnjak bratskog čehoslovačkog Sokolstva, br. Franta Erben u izveštaju o pokrajin« skom sletu ČOS u Plznju o nastupu jugoslovenskog Sokolstva na javnoj , vežbi ovo:
»Sledio je nastup Jugoslovenskog Sokolskog Saveza pod vodstvom na« čelnika br. dr. Viktora Murnika. Vež« balo se je u tri samostalne tvorcvine; krajnje dve je tvorilo po 12 članova, a u sredini je vežbalo 16 sestara. Na glaz« bu poznatog jugoslovenskog takmičara brata Stane Vidmara pokazali su ori« ginalne, pokretne proste vežbe za II. jugoslovenski svesokolski slet u Bed« gradu, koje je komponovao načelnik jugoslovenskog Sokolstva brat Mur« nik. Krasna skladba, krasno i tempe« ramentno izvodena, kao što smo več naučeni kod brače Jugoslovena. Ima« mo se čemu nadati u Beogradu, gde
če, nadajmo se nebo biti više sklono fbmu haSfupu .. .«
Še o koncertu sokolskega pevskega zbora Moravsko - šleske in Tššinske sokolske župe v Ljubljani.
V sredo, dne 9. oktobra t. 1. je nastopil Sokolski pevski zbor Morav« sko«šleske in Tešinske sokolske župe v filharmonični dvorani: v Ljubljani. Zbor šteje 50 članov, samih dobro iz« vežbanih, glasovno jako dobro izrav« nanih, zanesljivih pevcev, ki pod svo« jim požrtvovalnim, visoko glasbeno naobraženim, temperamentnim diri« gentom in skladateljem, bratom F. M. H r a d i 1 o m, intenzivno gojijo Viso« ko umetniško glasbeno 'kulturo.
V pevskem zboru vlada vzorna sokolska disciplina. Miren nastop v sokolskem kroju, napeta pozornost na odru, tih odstop, vse to jako prijetno učinkuje na gledalca. Pevci pojo vse na pamet in pazijo na vsak dirigentov mig. Tako točne, enakomerne izgovor« jave, mirnega naraščanja glasov do mogočnega fortissima in pojemanja do najtanjšega pianissima smo vajeni samo pri najboljših pevskih zborih.
Na sporedu so bile po večini epič« ne skladbe čeških skladateljev, polne nacionalnega čuvstvovanja. V znak medsebojnega prijateljstva in bratstva obeh narodov je zbor v začetku zapel jugoslovansko ip češkoslovaško him« no, ki јц je občinstvo stoje, poslušalo. Po državnih himnah je zbor pel sokol« sko himno »Straža domovine«, Forster« jevo himno »Sv. Vaclav«, polno naj« lepših glasbenih slik, ki v njih sklada« telj kaže na hrepenenje češkega naro« da po osvobojenju, in istega skladate« lja lirično »Narodno«, nam že znano Križkovskega »Utopljenko«, pesem starejšega izvora, ki je prevedena v naše narečje, in lepo, živahno Smeta« novo »Kmetsko«.
Drugi , del koncerta je obsegal ja« ko zanimivo Bendlovo »Koračnico Ta« boritov«, kj se odlikuje po lahnem na« raščanju in pojemanju glasov, moder« no Hradilovo »Pesem Beskidov«, pol« no dramatičnih slik, in Janačkovo »Se« demdeset tisoč«, težavno, polifonično skladbo, višek koncerta, ki jo je zbor s čudovito lahkoto vzorno odpel.
Ob sklepu smo culi štiri češke, ozi« roma slovaške narodne pesmi vesele vsebine, ki jih je pubHka sprejela z navdušenim odobravanjem. Posebno pa je vžgala slovenska narodna »Prišla je miška«, ki so jo bratje pevci odpeli v slovenskem narečju in zato žeji bu« rcn aplavz, tako da so morali dodati še par pesmi. —	ju.
Glavna skupština Jugoslovanske Sokolske Matice.
Glavna skupština ' Jugoslovenske Sokolske Matice, r. z. s o. j. u Ljub« ljani, održače se 15. novembra 1929 u 17-30 s. u prostori jama Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani, Narod« ni dom sa sledečim dnevnim redom:
1. Izveštaj načelništva i čitanje re« vizijskog izveštaja Saveza slovenskih zadruga od 9. septembra 1929.
2. Rasprava o bilanci za godinu
1928.
3. Absolutorij prijašnjoj i sadaš« n jo j upravi.	-r
4. Izbor načelništva: i revizora.
5. Slučajnosti.	;
Ako se u odredeno vreme ne sku« pi po pravilima odredeni broj zadru« gara, vršiče se u smislu § 27 zadruž« nih pravila ppla sata kasni je druga glavna skupština s istim dnevnim re« dom, koja može zaključivati bez ob« žira na broj prisutnih.
Načelništvo.
m
¥EST!
— Nova sokolska društva. Osno« vana su nova sokolska društva: Mari« bor I (župa Maribor), Valandovo (žu« pa Skoplje), Beograd IV (Čukarica — župa Beograd), Jajce (župa Sarajevo), Bos. Svinjar (župa Banja Luka), Pri« mosten (sokolska četa, župa Mostar).
— Umro je u Ljubljani brat Vac« lav Hejnic, član Sokolskog društva Ljubljana — matica, star 66 godina. P° z vanju '(bi o je nadzornik gradske vrtljarije, a član društva 30 godina.
. — Nemački jezik u praškim ško« lama. Školski odbor praške opštine za« kljuČio je, da se u sve škole u Pragu uvede nemački jezik kao . obligatan predmet. ' u<
— Ivan Pavlov, slavni ruski fizio* log i osnivač nauke o relativizmu re« fleksa, prosjavio je 27. septembra o. g. svoj 80. rodendan.,
— Prva bugarska knjiga. »Literar« ni Glas« piše iz Sofije, da je bila prva bugarska- knjiga (kalendar »Staropla« nince«) .§t.ampana u Beogradu 1855. g.
— Непгу Bergson, največi filozof, našega^ veka, proslavio je se^lamdese« togodišrtjiču rodenja. Prošle godinc primio je Nobclovu nagradu. г 1
, ~77 I/u ^ Vojnpvič na francuskom jeziku. Revija »Mercu re de France« u Parizu objavljbje na francuskom jezi« ku-;- posfednju 'dratfiu našbg slavnog pesnika »Prolog nenapisane drame«.
— Novi sokolski diom. Bratsko društvo u Slovenjgradcu, župa Mari« bor, otvoriče rl7.rO; m. svoj dom sa sve« čanom akademijom. r»i ■
Umno je u Ljubljani brat Srečko Potnik, tvorničar, jedan od najpožrt« vovnijih članova Sokolskog društva Ljubljana I' (Tabor).
i;
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Kod Lužičkih Srba.
(Nastavak 3.)
Ono što sam ovde opisao, samo je malena slika pnoga, što je taj ve« liki učenjak i rodoljub stvorio za svoj narod i Slovenstvo. O njegovom delu napisano je več više knjiga. Jugoslo« venima ga je predstavio prerano pre« minuli sarajevski profesor Josip Mi« lakovič u svojoj književnoj študiji »Dr. Ernest Muka« (kao knjiga izašla u Zagrebu g. 1907. i u Sarajevu god. 1914.). Ove godine napisao je o njemu dobru raspravu u »Srpskom književ« nom glasniku« neki beogradski uni« verzitetni profesor.
Usprkos ogromnog teškog rada od pola stoleča je profesor Muka za svoje časne godine još uvek čvrst i čio. Veseo je, kada ga posete sloven« ski gosti. Zabavlja ih s pričanjem raz« nih anegdota iz svog života, a tako je i nama pričao mnogo zanimljiva.
Nekom prilikom je bivši saški kralj August odlikovao veči broj pro« fesora, koji su se morali na odredeni dan javiti u dvoru u Draždanima. Medu njima bio je takoder i dr. Mu« ka. Profesori stajali su u dugom redu u sobi za primanje a kralj je svakoga naposc nagovorio te mu stisnuo ruku. Kad je došao do Muke reče mu: »Sie, Mucke, 8ie sind ein grosser Wcnde.« »Ja, Majestat, das bleib’ ich auch bis zum Ende!« odgovori mu ponosno Muka. Nastavljajuči sVoju ceremo« niju, zaustavi se kralj pred profeso« rom vrlo čudne vanjštinc'. Upita ga, šta je, a ovaj mu reče, da je klašični filolog. Kralj ga nekoliko puta pogle« da od gora do dola i obratno te reče: »To sam si odmah mislio. Tako i izgle« date.« Dakako, saskom veličanstvu se nije ni sanjalo, što je klasična filolo« Sija.
O	poslednjem saskom kralju kru« že Lužicom a i u ostalim saskim po«
krajinama najrazličitijc anegdotc. Bio je prava 'Veljačina. Pravilnog nemač« kog jezika nikad nije znao; govo« rio je u saskom narečju. Izražavao se je vrlo prostački a. oblačio se je u lo« vačko odelo. Ljudstvu nije učinio ni«: šta slabo, a ni ništa dobro, jer je nje« govo, glavno delo bilo, da gasi neuga« sivu žedu.
Sedog starca prilično smo dugo zadržali svojim posetom od njegovog dela, zato se hočemo oprostiti. Ali on nas je još zadržao. Ponudio nam je svoju spomen knjigu, da mu upišemo nekoliko redaka na slovenskom jezi« ku, a medutim nam priča o proslavi svoje sedamdesetipetogodišnjice, koju mu je u uskrsnim praznicima u Bu« dyšinu priredila Mačica Serbska. Na ovoj proslavi učestvovala je takoder i družina jugoslovenskih akademičara iz Berlina. Naš Doka Pevac, kao što u Berlinu zovemo konzervatorišta Đorđa Jovanoviča iz Beograda, kras« nim mu je svojim tenorom neumorno pevao srpske sevdalinke, koje su mu ostale u nezaboravnoj uspomefri.
Pokazao nam je još razne darove, koje je primio na spomenutoj proslavi od svog zahvalnog naroda. Upozorio nas je takoder na krasnu vazu, koja stoji na naročitom stalku. Ukrašena je narodnim motivima, a na robovima uradena su pera, s kojima je dr. Muka pisao svoj rečnik. Vazu mu je sagra« dila kčerka, koja je pera brižljivo ču« vala i skupljala.
Svakome od nas je još poklonio nekoliko svojih dela s vlastoručnim potpisom, iza čega se od njega naj« srdačmje oprostimo, želeči mu još mnogo godina plodonosnog rada za ugnjčtavani narod, koji ljubi više, ne« go svog vlastitog sina.
- ■	, W M ■ ’■
.. - U	:	V.	"•
Pre nego se odvezosmo iza ročka k br. Juriju Wjeli, podosmo do g. Ju« ,rija Šolte, knjižničara Mačice Serbske. G; Solta je prijazan, mladi gospodin, po zanimanju učitelj: Nadosmo ga u
(Nadaljevanje s 1. str., stolpca V.)
v moralnem oziru pa je bil dokazan znaten smisel za disciplino in :boder duh, ki sc je pokazal zlasti pri dopol« dnevni skušnji, ko so v silnem dežu premočeni do kože nastopili tisoči sta« rega članstva. V polno zadovoljnost njihovih vodnikov im gledalcev je bil srečno izvršen prihod, pri katerem se je sveže in strumno korakalo;, brež utrujenosti in točno so bile provede« ne vaje s palicami. Po skušnji je bilo pri popoldnevnem javnem . .nastopu staro članstvo .odškodovano s sploš« nim, glasnim priznanjem neštevilnega občinstva.
Na ta nastop, ki je pomenil dra« g oceno obogatitev telovadnega spore« da, so se navezavale mnoge nade. Vi« deli smo v duhu, kako tisoči in tisoči starega članstva napolnjujejo telovad« nice in letna telovadišča, videli smo, kako se starejši telovadci krepijo v skupni vrsti z mladimi člani, širili so se krogi prijateljev pravilne in razum« ne telesne vzgoje, ki ne končuje po starih sklepih s 26. življenskim letom, ne8o Se nadaljuje do poznih let staro« sti. I akšni »stari gardisti«, ki so poka« zali svoje telesne m moralne zmožno« sti, so imeli postati vzori, po katerih bi se imelo ravnati mlado članstvo.
Tudi na sporedih velikih sokolskih poletov na Slovaško v 1. 1928. in pri mnogih župnih javnih telovadbah so bili nastopi starih članov in zopet z od« ličnim uspehom.
Sčasom pa je naša predstava o stalnosti in pravilnosti telovadbe sta« rejših bratov utrpela resno razočara« nje. Bili smo resno obupani. Ako bi ne bil to le prehodni pojav, potem bi prišli do žalostnega dejstva, da je bilo vse le čarobna slika, in bi ostali le pri slutnji, kako bi bilo krasno, če bi se naše staro članstvo trdno zasidralo na naših telovadiščih.
Vemo dobro, da živimo v dobah varanja in nemira, vemo, da podlega« mo več ali manj vsi učinkom od časa do časa nastopajočih vplivov različnih stremljenj najraznovrstnejšega člove« škega udejstvovanja, da zlasti pomanj« kanje discipline in vztrajnosti povzroča v bas omahljivost in dražljivost, tako da pas vsi ti vplivi odvajajo od mir« nega, smotrenega in vztrajnega dela, katero edino more naše sokolsko’ živ« ljcnje izpopolniti in utemeljevati.
Ne verujem pa, da so in bodo ti pojavi trajni. Nočemo obupavati nad dejstvi,“ki jih smatramo — kakor smo rekli — za prehodna in ki bodo go« tovo izginila; potem pa bomo z vsemi silami delovali na to. da bo ta nerazve? scljivi pojav izginil vrst našega sta« rega članstva Prav gotovo izgine, ako bomo porabili v to vsa razpoložljiva sredstva. Predvsem ne prcnehavajmo s stalnim telovadnim delom. Vzpodbu« jajmo nestalno staro članstvo k pra« vilnemu obisku telovadbe vsaj dva« krat na teden, poverimo njeno vod« stvo izkušenim vaditeljem, kateri z iz« bero vaj omogočajo pravilno telovad« bo in vedo s primerno vzpodbujajočo in poučno besedo'vzbujati zanimanje ter izpremene telovadno uro v rado« sten čas, na katerega, se bo vsak sta« rejši telovadec veselil. Bil bi znaten korak naprej, ako bi naše staro član« stvo z marljivo telovadbo predvsem koristilo,samo sebi, obenem pa vzgoj« no delovanje sokolsko dokazalo z dej« stvi, ki bi pričala o njegovi telesni in moralni dozorelosti. Stari borci, evo, kako krasna perspektiva sc vam obe« ta. Korakajmo k njej s trdnim in si« gurnim korakom!
Tako br. Pragr! Ali ni, kakor da govori nam in iz naših razmer? Pri« sluhnimo mu zato prav tenko in daj« mo, da odjeknejo na ta glas, ki nam prihaja iz bratskega češkoslovaškega Sokolstva, prav glasno strune v naših dušah!
MIRKO SAGRAK (Bjelovar):
Eto, i svake'je godine .fako: odošc!
Naš naraštajski odsek, prednjački zbor i prosvetni odbor muči se i radi, stvorio je i stvara iz dece — naraštaj članstvo — Sokole. Jest, iz našeg sokolskog gnezda odletelo je mnogo Sokolova i Sokoliča! Ovde se na času, na predavanju, na debati, na nastupu, jednom reči — u sokolskom delu ne zapaža mnogi Soko, Sokoliča; možebiti zato, što nas je dosta bilo, možebiti zato, što smo vrčni dit Viđirhb Ti nššcm gnezdu Sokole! Ali danas \— nakon ferija i nehotice zapita svaki onaj član, koji malo zaviri u sokolanu; pa gde su?! Tek tada, nakon odlaska se oseča gubitak!
Mnogi su napustili naše gnezdo ponosno uzdignuta čela, znajuči što im je dužnost, osečajuči se dosta krepkima da lete samostalno i da pru«
Sokolsko pismo.
že ako ustreba svoju pomoč, da po« mognu dobrom sokolskom voljom!
.. A matično gnezdo? Isto što i prošlih godina: s mnogo ljubavi ec od« gajati nove Sokole! Jest, teško je! Za« hteva mnogo i ljubavi i požrtvovnosti i samopiregora i vremena. Možda neki neuspeh, neko nesokolsko delo čini, da se na čas klone — ali kolika je uteha, radost i potstrek, ako se vidi nakon godinu, dve, — uspehi
Evo i ove je godine odleteo medu mnogim ostalima i jedan ISoko, koji je možda bio pre iz.vesno vreme na ras« kršću: Kamo? I baš Sokolstvo mu je pokazalo pravi put kojim treba poči. Voden sigurnom rukom pošao jc so« kolskim putem i učeči u našem gnez« du eto — odleteo. Polazeči u novo mesto, prvo bijaše: sokolana i da nam javi sto radi. Vidim več njegovo za« čudeno lice, kad pročita svoje pismo u
lu?j.čko srpsLoj Latoličkoj tiskari, ko« ja je vlasništvo Društva sv. Cirila i Metoda. S pokojnim učiteljem Rčza« kom, koji takoder ureduje dfečji list »Raj«, obavljfc sve furikcijč od rav« natelja tiškarč pak do'blagajnika i ko« rek tora besplatno.
Softtf' požn'am '^eć od pre; Upo« znao sam se5 s njime ovpgodišnjeg pro« leča u Splitu,. kad sam putovao sa br. Skalbm; Zalo nas je vrlo srdačno pri« mio i pokazao tiskaru. To je sasvim maleno prčduzeče, koje zadovoljava potrebe katoličkih. Lužičkih Srba. Ovdfc se štaippaju pre svega pobožne
Br. Wjela stanuje u staroj 'škol« skoj zgradi. Odmah u susedstvu je krasna nova škola, sagradena prema riajmodernijim higijenskim i pedago« škim principima. Na pragu nas veselo pozdravlja gospoda Wjelova, koja nas odmah poziva u sobu i pogoščuje do« brom kavom, cigaretama i drugim do« brinama, koje pruža svojim gostima gostoljubiva 'lužička kuča.
Gospoda \Vjelova odlična je na« cionalna radenica i muževa desna ruka. Proizlazi iz neke ponemčene slovenske porodiee te se je iza venča« nja naskoro naučila lužičko«srpski je«
::VAJ
Bukeci (nem. Hochkirch) sa Čornobohom u pozadinl.
knjige i nedeljnik »Katolski Posol«, koji izlazi več 67. godinu te je naj« bolje uredivan lužičko«srpski list. Društvo sv. Cirila i Metoda štampa ovde svoj kalendar »Krajan«, koji več 62 godine medu Lužičkim Srbima predstavlja isto, što kod nas Mohor« jev kalendar.
Dogovorismo se, da eemo pogle« dati matičinu knjižnicu sutradan po« podne te pohrlismo na vlak, koji nas je odveo do Pomoraca. Ovde nas je več čekao na stanici br. Wjela, koji nas je odveo na svoj dom u Bukecima (nem. Hochkirch), pola sata hoda od Pomoraca.
zik i postala oduševljena Slovenka. Marljivo saraduje u mnogim narod« nim društvima, pre svega u Sokolu i pevačkom društvu, u kojem ju srna« traju za odličnu pevačicu. Svoga sinka Janka, koji polazi treči razred osnov« ne škole, uzgaja u strogo naibdriom duhu, a kod kuče sc govori samo lu« žičko«srpski.
Br. Wjela nam pokazuje svoju knjižnicu, u kojoj ima najlepša dela lužičko«srpske i svetske književnosti. Vrlo zanimljive su lužičko«srpske škol« ske knjige, koje su sastavili- i u vla« stitoj nakladi izdali lužički učitelji. Sastvaljenc su po najrna4ernUim pc«
111	I
dagoškim principima, što kod nas u večini slučajeva nisu. Ali čitavo ovo blago je za narodno vaspitanje mrtvo, zakopano u raznim sopstvenirrf knjiž« nicama, jer se d školatna, gde je is« ključivo nemačka obuka, ne mogu i ne smeju upotrebljavati ni kao po« močne knjige za lužičko=srpsku decu.
Uopšte je delo raznarbdivanja ne« mačke škole svestrano, sistematski dobro promišljeno, zai ldžičkp«srpski narod upravo katastrofalnb. Ne samo, da Lužički Srbi nemaju ni jedtie svoje škole, več se ■ deca u nemačkim ško« lama sistematski odnarođuju. U ilu« straoiju, kakvim se metodama kod to« ga Nemci služe, spomenučii' šarno ne« mačke školske čitanke, u kojima su sastavci, koji proklinju sloveiiske na« rode te ih proglašuju za malo mahje nego obične ubice i tatove. Te sastav« ke, koji su većirn delom pisani u ve« zanoj reči, moraju deca naučiti ha« pamet! -	'	"	J
Lužičko«srpska obuka obavezna je samo u saskoj Lužici, u kojoj neka bi se obuka na fnateririskom jeziku vršila u tri časa nedeljno. U praksi izgleda stvar ovako, da sq u materinskom je« ziku vrši obuka sedmično samo sat i po, jer postoji naredba, da radi luži« čke oblike ne sme štetovati obuka ne« mačke dece, iako je moguče u svakom razredu samo nekoliko nemačke dece, koja su ali deca malobrojnih renegata, nemačkih doseljenika, žandara itd. Jedino, što u Saskoj još sprečava pot« puno raznarodivanje slovenske dece, je lepi broj učitelja, koji uzgajaju decu u narodnom duhu, kod čega . im mnogo pomaže saska školska autono« mija, po kojoj učitelji sami biraju nadzornike, upravitelje, odreduju na« stavne načrte itd.
Vrlo žalosni pak su izgledi za bu« dučnost lužičko«srpskog naroda u pruskoj Lužici. Ovde se može davati lužičko«srpska obuka jedan put sed« mično neobligatno. Čuo sam ali, da se te. pogodnosti lužička deca vrlo malo
Glasniku! Znadem, da bi ga lepše sa* stavio — ali ne, neka bude onako iskreno i jednostavno kako mi ga je napisa«:	'
Dragi Mirko!
Upravo sam	došao	iz	škole i na*
šao	tvoje pismo	na stolu.	Vrlo me je
razveselilo. Najlepša ti hvala na tvo* jim vežbama, koje si mi poslao. Još ti se zahvaljujem na tvojoj obećanoj pomoči.	i
Hočeš da ti	pišem	o	Sokolstvu u
X ...? Kad sam	došao	u	X. • ■. prvo
sam se zainteresovao za Sokolstvo. Odmah su me uhvatili članovi i prvi dan sam išao na vežbu. Dodem u so* kolanu, koja je vrlo dobra. Imaju svoj dom, koji im je kupio br. X... Y... Kako rekoh došao sam u salu. ah, imaš šta videti! Ima tu članova, ela* nica, naraštajki; jedan sedi za klavir rom i svira a drugi plesu. Dabome mene predstaviše brači i sestrama. I ja sam plesao s njima do 11 sati u no« či, onda je voda rekao, da je sat svr* šen a drugi da je sutra. Došao sam i sutradan. Bilo je malo redovnih vežbi, malo na spravama a posle opet ples sa članicama, koje su došle makar nisu imale vežbu da posle našeg sata, koji je trajao 30 minuta plešu! Eto, dragi Mirko, tako sam proveo par sati sa članovima i članieama. Ja sam se kod kuče spremio za jedno predavanje. Izvore sam uzeo iz »Naš zadatak, smer i cilj«. Došao sam na vežbu i zamolio brata V., vodu svih katego* rija, pa i članstva, da mi dopusti da rečem par reči. Ja sam im izneo sve njihove mane i rekao sam im, da i»So* ko« nije nikakav plesni tečaj i tako dalje. Ja sam ih zamolio, da odsad ma> lo svesnije vrše svoje sokolske dužno* sti. K meni se pridružio brat V. i na*
čelnik i prof. S. i nas četvorica smo skroz reorganizovali društvo i to da* bome po našem bjelovarskom sistemu. Zahtevao sam energično, da se uvede u društvo »knjiga rada«, da se uvede dežuranje starije- brače iz odbora. Onda smo kupili uže i načinio sam im vijaču, za koju uopšte nikada nisu ni čuli. Čitav svoj rad uperio sam na or* ganizaciju naraštaja koga imade dosta. Kako ti je požnato osnovao sam na* raštajski odsek. Uveo sam po našem sistemu nagovore, debate i predava* nja. I ako Bog da održačemo naskoro prvu čajanku.
Eto to ja radim dragi Mirko! I biču tako slobodan, da te umolim, kada če mi što u mom radu zapeti, da mi ti pomogneš, i čvrsto sam uveren, da mi ti svoju pomoč nečeš odbiti. I budi uveren, 'Mirko, Bjelovar je od mene učinio Sokola i to pravog Soko* la, kome je na umu samo naše sveto (Jeslo: Napred, samo napred! Te reči duboko su se zasekle u moje srce. Te reči toliko puta sam čuo od brata Ru* dice i toliko puta od tebe. Ustrajaču u svom radu i neču klonuti! IMoja za* dača je, da napravim od plesne škole »Soko« i to ču napraviti!
Mala mi je neprilika ovo; direktor je po nekoj naredbi zabranio Soko. Dači uopšte ne mogu biti članovi So* kola niti ikakvog sportskog društva osim Crvenog Krsta. Doznao je, da vo* dim naraštaj muški i ženski i pozvao me na red. Ja sam mu rekao: »Za ide.ju Sokolstva ne žalim svoje buduč* nosti!« Za prvi put sam kažnjen uko* rom razrednika. Ali to ne smeta!
Dragi ^ Mirko, pošalji mi svoju »Petku«. 1 voja če Petka biti nešto iz* vanredno za X ...
Uzdajuči se u tvoju pomoč po* zdravljam te sa sokolskim Zdravo!
ffjugotl o ven /ki tve
fokohki /let god. 1930. u Beogradu. '
Natečaj.
Jugoslovenski Sokolski Savez ras* pisuje natečaj za:
1. Umetnički načrt plakata.
2. .Model za: a) sletsku člansku značku i b) sletsku naraštajsku značku.
3. Umetnički načrt za tri vrste sletskih razglednica; sve ovo za II. ju* goslovenski svesokolski slet, koji če se obdržavati u Beogradu meseca juna god. 1930.
Čl. 1.
Pravo natecati se imadu umetnici Jugosloveni i svi ostali umetnici Slo* veni, koji živi na području naše dr* žave.
Čl. 2.
Sve radnje imadu biti izvedene u jugoslovenskom sokolskom duhu. Pia* kat imade biti izveden u ■ litografiji u najviše tri boje, a sa tekstom, koji glasi: II. jugoslovenski svesokolski slet — Beograd— 1930.
Isti tekst moraju nositi i značke i razglednice.
Za ovaj plakat imadu natecatelji da izvedu načrt u bojama u veličini originalne zamisli (veličine najmanje 126 X 94 cm, najviše 196X100 cm).
Model ,za, sletsku značku imade biti izveden u sadri slobodnog oblika. Pločica, na kojoj je izveden, mora biti veličine 27X36cm.
Čl. 3.
Natečajne, se radnje imadu pripo* slati uz potvrdu Sletskom Odboru u Beogradu (Palata »Izvozne banke« — Terazije — II. sprat), najkasnije do 15. decembra 1929. do 12 sati. Svaka pojedina radnja imade biti providena geslom te zapečačenom kuvertom sa istim geslom. U kuverti treba da je ime i tačna adresa natecatelja.
Iza toga roka prispele radnje neče se primati u natečaj. 1
u	. . Čl. ,4, v;*. -_i'	’
Žiri, koji se sastojj od sedam lica, .od kojih moraju biti čćtvorica likovna umetnika, doneče odluku o priposla* nim radovima osam dana nakon nate* čajnog roka. ,	■	,
Žiri bira izmedu sebe predsednika.
Članovi žirija ne mogu da se na* teču. Sastav žirija objaviče se na vreme.
Čl. 5.
Žiri če postupati kod ovoga nate* čaja u smislu pravila za raspisivanje natečaja, koje je izdalo »Udruženje jugoslovenskih inžinjera i arhitekata«.
Čl. 6.
Žiri če izabirati za izvedbu najbo* lje radove i to jedan za plakat, dva za značku, a tri za razglednice. Autori izabranih radova dužni su kod izvedb®
plakata, znački, odnosno razglednica bez naročitog honorara vršiti nadzor, odnosno ispravke te se imadu u tu svrhu staviti u sporazum sa Sletskim Odborom.
Čl. 7.
Za najbolje radove odredene su sledeče nagrade: 1. za načrt plakata tri nagrade; i to: prva nagrada za plakat 5000 Din, druga 2000 Din, a treča 1000 Din; 2. za model članske značke dve nagrade, i to: prva nagrada 1500 Din, a druga 500 Din; '3. za model na* raštajske značke dve nagrade, i to: prva 1500 Din, a druga 500 Din; 4. za načrt razglednica tri nagrade, i to: prva 2000 Din, druga 1000 Din, a treča 500 Din.
Ove se svote isplačuju u dve rate i to prva osam dana nakon odluke ži* rija, a druga iza kako je prvi snimak nlakata, znački, odnosno razglednica dovršen.
Čl. 8.
Svi radovi biče nakon žirija izlo* ženi zajedno sa zapisnikom žirija u sletskoj kancelariji.
Nagradeni radovi prelaze u svo* jinu Sletskog Odbora, kojemu pripada neograničeno pravo reprodukcije.
Čl. 9.
Radove, koji nisu nagradeni, mogu — ako ih ne kupi Sletski Odbor — na* tecatelji podiči u roku od mesec dana nakon izloženja uz povrat potvrde o predaji u sletskoj kancelariji.
Starešinstvo JSS.
Pravilnik odbora
za pripremu II. jugoslovenskog svesokolskog sleta u Beogradu 1930. god.
I. Mesto, naziv i priređivač sleta.
Član 1.
Po zaključku IX. glavne skupšti* ne JSS, održane u Kragujevcu 1928. god. slet se prireduje u Beogradu 1930. godine.
Član 2,
Slet nosi naziv: Drugi jugosloven* ski svesokolski slet u Beogradu.
Član 3.
Slet prireduje Jugoslovenski So* kolski Savez.	>,
II. Organizacija 'fejeta.
član 4.,;',:;
Organizaciju sleta provode Svet čanosni sletski odbor i Načefciištvo
JSS.
čian 5:
Svečanosni odbor čine: 1. predsed* nik odbora, njegov zamenik i četiri podpredsednika, 2. Starešinstvo JSS, 3. Sletski odbor, 4. zastupnici Vlade, Op* štine, Vojske i ostalih korporacija, ko* je sletski odbor pozove na saradnju, odnosno načelnik JSS ili njegov za* menik.
Predsednik svečanosnog odbora je starešina JSS i njegov zamenik predsednik Sletskog odbora. Podpred* sednike bira svečanosni odbor iz svo* je sredine.
Član 6.
Svečanosni odbor prima izveštajc o pripremama za slet i o njima daje svoje mišljenje i želje.
O tekučim poslovima podnosi iz* veštaje Svečanosnom odboru general* ni sletski tajnik, odnosno nadležni re* ferenti.
Svečanosni je odbor reprezentant sletske organizacije u svim sletskim
svečanostima.
Član 7.
Sletski odbor čine: 1. predsednik sletskog odbora i tri podpredsednika, 2. Starešinstvo Sokolske Zupe »Dušan Silni«, 3. pročelnici svih odborskih sek* cija, 4. zastupnici najbližih župskih sokolskih društava (Beograd, Zemun, Pančevo, Stara Pazova) i načelnik JSS.
Predsednik Sletskog odbora je starešina Beogradske Sokolske Župe, a podpredsednici podstarešine iste Župe.
Član 8.	.-..i
Sletski odbor je glavni radni od* bor, kod kojega se centrališu sve slet* ske radnje. Sletski odbor donosi sa* mostalno odluke o svim pripremnim radnjama sleta, a odluke provodi pre* ko sekcija kao svojih organa.
Član 9.
Sletski se odbor deli na trinaest sekcija i to: 1. Tajnička, 2. Finansij* sko*gospodarska, 3. Gradevinska, 4. Tehničko*gospodarska, 5. Novinarska, 6. Saobračajna, 7. Stanbena, 8. Pre* hranbena, 9. Redateljska, 10. Zabavna, ll.Lekarska, 12. Za izradu spomenice, 13. Za strane goste.
Član 10.	,
Na čelu je svake sekcije pročel* nik, koga bira sletski odbor iz svoje sredine. Pored pročelnika- svaka sek* cija ima svoga tajnika, a finansijsko* gospodarska i potreban broj blagajni* ka, koje bira sekcija između svojih članova. Sekciju sastavlja njen pročel* nik.
Broj članova u sekcijama nije od* reden, nego se ravna prema potreba* ma, pa se prema tome mogu u svako doba kooptirati novi članovi.
Član (11.
Načelništvo JSS vodi tehničku or* ganizaciju sleta prema svome pravil* niku.
III. Delokrug sekcija.
Član 12. v
a) Tajnička sekcija vodi sve po* slove sleta, obavlja svu koresponden* ciju u sletskim predmetima, stavlja načelne predloge u pogledu sleta, pri* bavlja sve formulare, izdaje potrebne upute za slet, organizuje i vodi sletsku kancelariju.
Na čelu je tajničke sekcije gene* ralni tajnik. Generalni tajnik mora potpisivati uz starešinu i pročelnika sekcije sva pisma, koja se šalju iz slet* ske kancelarije. Ima prava prisustvo* vati sodnicama svih sekcija. U otsut* nosti tajnika zamenjuje ga u svim duž* nostima njegov pomočnik.
b) Finansijsko=gospodarska seks cija ima dužnost: da sastavi prema predlozima pojedinih sekcija čitav proračun o svima primicima i izdaci* ma sleta,
da učini predloge za pokriče svih sletskih izdataka,
da upravlja celokupnim imetkom II. jugoslovenskog svesokolskog sleta, da vodi tačno od Starešinstva JSS propisano knjigovodstvo o svim pri* micima i izdacima za slet,
da kontroliše i isplačuje sve raču* ne pojedinih sekcija, koji moraju biti potpisani od pročelnika sekcije, koji predlaže račun,
da izdaje svečane legitimacije i ulaznice za sve javne priredbe, gde god se priredivale,
da ubire ulazninu na sletištu i kod svih sletskih priredbi i da organizuje nadzor,	|
ili uopšte nc poslužuju. Uzroci su tome različiti. Jedan od glavnih je za* sramljivanje dece, koja posečuju lu* žičko*srpsku obuku. Zasramljuje ih sve od nemačkog učitelja pak do re* negata i njihove dece. Za drugi цај* veči uzrok pak smatram pomanjkanje dobrih, narodno svesnih učitelja, kOji bi znali decu navezati na sebe. Neki nemački učitelj, koji je naučio lužičko* srpski jezik, tužio mi je jednom pri* likom, da bi rado davao lužičko*srpsku obuku, ali da deca neče doči, iako ih je k tome ljubazno pozvao. Kaže, da su tome krivi roditelji, koji uzgajaju decu protiv učitelja, i da nisu Nemci krivi, ako se narod germanizira, več Lužički Srbi sami. Pitao sam seljake, zašto ovako postupaju i zašto ne sile decu k lužičkoj obuci, ako se im pru* ža prilika. Odgovorili su mi, da sum* njaju, da zna učitelj njihov jezik, jer ga još nikad nisu čuli govoriti lužički. Preponosan je, da bi s narodom go* vorio u njihovom jeziku i zato mu ne poveravaju decu. Rekli su mi: »Mo* gao bi nam pokvariti još ono malo našeg govora, koji su se naša deca na* učila kod kuee!« Ako stvar dobro pro* mislimo, dolazimo do zaključka, da imaju seljaci pravo. U Pruskoj nema školske autonomije, zato je i narodno svesnim učiteljima delo vrlo oteško* ćeno.
Malo sam se udaljio od svoga pu* topisa s opisivanjem školskih prilika, ali smatrao sam to z^ potrebno, jer ču u daljnjem opisivanju svoga puto* vanja još češče govoriti o raznim ne* mačkim metodama odnarodivanja u osnovnoj školi. Vratimo se dakle k br. Wjeli!	■	1
S	Prijateljem Jožom upisasmo ne* koliko slovenskih rečenica u spomen knjigu, a onda se uputismo u društvu br. Wjele, njegove žene i sinka Jan* ka spram najvišeg brda Lužice. Po pri* jatnoj hladovini vodi nas puteljak kroz borove i hrastove gajiče, a na* kon dvosatnog hoda dodosmo na vrh, gde se poposmo na razgledni stup,
odakle je krasan razgled po lužičkoj ravnici, po kojoj je razbacano mnogo malih brežuljaka. To su, kao što kaže ljudska usmena predaja, okopi starih Slovena, koji su ih sagradili u borbi protiv Germana. Narod ih sma'tra za svoju Avetinju i priča razne pripovet* ke, koje su s njima u vezi. Takav bre* žuljak nazivaju »hrodlišče«, što bi se naški reklo po prilici »gradište«.
Medu ovim malim uzvisinama kraljuje gora Lubin (449 m) — lužička Peca. Pod Lubinom spava sedam srp* skih kraljeva i čekaju na čas, koji je odreden, da se sa svojom vojskom
je od lužičkoga. Ovde obitavaju ne* mački kolonisti, koje su razni vladari u prijašnjim stolečima ovde naselili i tako na umotan način razdvojili nekoč jedinstvenu severnu slovensku zemlju. Ovaj pojas nemačkih naseljenika ši* rok je skoro 20 kilometara i sižc da* leko u unutrašnjoist današnje čehoslo* vačke republike. Od Čornoboha do da* našrfjo granice čehoslovačke 'države ima dobrih osam kilometara. Ova bli* zina pa je ujedno i uzrok, da vide Nemci u svakom narodnom pokretu Lužičkih Srba irederitistički pokret, koji po njihovom mišljenju teži za de*
Serbski dom u Budyšlnu.
dignu spram Germana te ih i svladaju. Sličnih priča kruži medu narodom mnogo, a nije ni čudo, jer je narodno pesništvo vrlo razvijeno kod Lužičkih Srba. Uz narodne pripovedke imaju mnoge basne (basnički), ljubavne, ša* ljive (hrončke), plesne (reje), svadbe* ne (kwasne spew-y) i nabožne pesme (kerluše) te romance (wuženjenja), ba* lade (prezpolna), legenda (bamžički) i. dr. Imaju i nekoliko narodnih epskih pesama, koje su vrlo staroga izvora.
Čornoboh, na kojem se nalazimo, je lužičkossrpskoj jezikovnoj granici. Na južnoj strani njegovog pobočja več počinje nemačko područje, širok po* jas, koji deli češko jezikovno područ*
lenjem Lužice od (Nemačke i prisaje* dinjenju k Čehoslo vačkoj. Svakog svesnog Lužičkog Srba zovu Čehom, što je (Nemcima toliko kao veleizda* jica.
Polagano ostavljamo razgledni sltup, koji Nemci nazivlju »Bismark* turm«, i sedasmo u hladovinu pred go* stionicom. Gostioničar je zagriženi Nemac, koji je dugo vremena zabra« njivao Lužičanima, da na Čornobohu pevaju svoje pesme. Razgovaramo o svim mogučim stvarima, najviše daka* ko o Lužici i njenim problemima te
o	Jugoslaviji, za koju se je naročito zanimala gospoda Wjelova, još više pak njezin mali Janko, da vidi med*
vede, vukove i druge divlje zveri, o kojima mu je pričao prijatelj Joža. Obećao mu je, da če mu sve to drage volje pokazati te mu. je več unapred poklonio džepni kompas, da se ne'bi izgubio u jugoslovenskim prašumama, kao što se je to njemu več nekoliko puta dogodilo, dok si konačno nije na* havio kompas, s kojim je u berlinskim ulicama odredivao smer, kojim je tre*
bao iči.
Vreme je brzo prolazilo i upu'tili smo se opet u Bukece. Gospoda Wje* lova otišla je sa sinčičem kuči, da pri* premi večeru, a nas je odveo br. Wje* la u selo, da se upoznamo takoder s ijudima iz naroda.
Ovde posetismo stolarskog maj* štora br. Pavla Ljubjenskoga, odličnog Sokola i narodnog radenika. Kao Jugo* slovene primio nas je nadasve brat* ski, a njegova žena odmah nas je po* »ostila kavom i pecivom. Kao čovek iz naroda odlično nam je obrazložio mno* ge zanimljive stvari iz lužičko*srpskog života, što nam je kasnije kod Študija lužičko*srpskih problema dobro služi*
lo.	K nama je seo također i njegov brat Arnošit, koji pomaže bratu Pavlu kao stolarski pomočnik. I on je odu* šovljen Soko. Bio je več u českoj i češkim jezikom dobro vlada. Rado bi došao i u Jugoslaviju, gde bi hteo ra* diti neko vreme kao stolarski pomoč* nik, da se nauči naš jezik. Za Ženu hoče Jugoslovenku i to Crnogorku.
Arnošt je vrlo nadaren čovek. Izumio je naročiti stroj za automat* sko brušenje pile te ga zajedno s bra* tom Pavlom i sagradio. Sastoji iz preko sedamsto različitih delova i de* liča, od kojih je večinu izradio sam. Stroj ima električni pogon i radi do desetinke milimetra tačno. Brata Pavla upitam, kako su došli na misao, da sagrade takav stroj, a on mi reče:
»Lužičko * srpskih obrtnika ima vrlo malo, a i mi bijemo tešku borbu za opstanak. Konkurenca sa štrane nemačkog obrtnika vrlo je velika i mi ju nismo u stanju pobijati. Nemački
obrtnici prodavaju svoje produkte is* pod cene, jer dobivaju znatne potpore od raznih nemačko*nacionalnih obrt* ničkih organizacija, u koje mi nema* mo pristup, dokgod smo narodno svesni Lužičani. Ova konkurenca ta* koder je i psihološki dobro proraču* nano germanizatorsko sredstvo, jer narod kaže, da nema čemu biti Srbin, ako mu Nemac pruža veče pogodnosti za život. S tih razloga počeli smo s bratom razmišljati, kako bi i ja lako prodavao svoje produkte' barem po istoj ceni kao Nemac, ako ne i još jeftinije. Došli smo do zaključka, da bi to bilo moguče samo tako, da ta* koder i surovinu sami preradujemo.
I	počeli smo najpre graditi električnu pilu. Buduči nam je ali brušenje ove oduzimalo suviše vremena, hteli smo kupiti napravu za brušenje, ali nova* ca za to nije bilo. Iz ilustrovanih ce* nika prerisovali smo si razne delove i s vremenom pošlo nam je za rukom sagraditi stroj, koji obavlja danas po* sao, za koji smo pre trebali čitave sa* te, precizno u nekoliko minuta.
Danas kupim u šumi drvo, sam ga posečem, dovezem kuči i načinim daske. Tako dobivamo surovinu za svoj obrt za poloVinu jeftinije, nego ako bi ju morao kupovati na tržištu. Radi toga mi je danas takoder mo* guče konkurirati čak i svom nemač* kom prijatelju unatoč potpora, koje dobiva. Svoje produkte ne prodajem samo našima, več kod mene kupuju takoder i Nemci. Ali pre toga proživ* ljavao sam več kritične časove, kad nišam mogao zaraditi ni za svakdanji hleb,« svršio je br. Pavao svoje pri* Čanje.
Pokazao nam je još svoje stolar* ske radove, na kojima je lepa Arno* štova rezbarija, a iza toga morali smo se oprostiti, jer nas je gospoda Wje* lova več teško očekivala s večerom, koja je potrajala prilično dugo, jer u Budyšin smo se dovezli tek proti jutru.
t •
da se brine za korisnu upotrebu sletišta van sletskih dana i da iznaj* mljuje razne lokale na sletištu; '
da osigura sve gradnje, alat i osta*
li	inventar kao i materijalni uspeh za slučaj nevremena na sletske, dane,
da predlaže u sporazumu sa taj* ništvom postavljanje honorarnih či* novnika i ostalih nameštenika,
da pribavlja konkursne proračune za sve formulare, plakate i ostale slet* ske potrepštine i o ovima podnosi predlog Sletskom odboru,
da daje predujmove pojedinim sekcijama uz potvj-du pročelnika od* nosne sekcije, da preispita i kontro* jiše konačne račune pojedinih sekcija, da sastavi konačni obračun, da pribavi potrebni nameštaj, pi* sače mašine i ostalo za sletsku kance* lariju,
da.se brine za vatrogasnu stražu u svim sletskim prostorijama,
da vrši nadzor nad cenama u svim sletskim prostorijama,
da vodi evidenciju o svim izgub* ljenim i pronadenim predmetima,
da se sporazume sa Gradskom opštinom o priredbi gospodarske iz* ložbe za vreme sletskih dana.
c) Građevinska sekcija ima duž* nost:
da izradi sve načrte i proračune za sletište,
da raspiše konkurs za sve sletske radnje i da dobivene ponude predlo* ži sletskom odboru na prihvat,
da vodi nadzor nad izvršivanjem izdanih radnja,
da pribavi sve gradevne dozvole, da se brine za izdržavanje sleti* šta i da posle sleta ukloni sve grade* vine sa sletišta i materijal unovči.
d) Tehničkosgospodarska sekcija vodi sve one poslove tehničke prirode, koji spadaju u nadležnost Načelništva JSS,
pribavlja za sletište sve potrebne telovežbačke sprave, prema uputama Načelništva JSS,
dovozi sprave na sletište, sprema ih u skladišta i posle sleta otprema, smešta sprave na sletištu prema uputama Načelništva JSS,
vrši nadzor u garderobama, vodi brigu oko uvežbavanja pro* pisanih sletskih vežbi i preko svojih izaslanika kontroliše rad pojedinih žu* pa i društava.
e) Novinarska sekcija organizuje i vrši propagandu za slet predavanji* ma i preko dnevnika i sokolskih gla* sila, uređuje sietski organ.
f) Saobrečajna sekcija ima duž* nost:
da pribavi povlastice za vožnju na svim želježničkim i parobrodarskim grupama,
da organizuje naročite vlakove za provoz članova i gostiju,
da se brine za vreme sletskih da* na za dovoljna transportna sredstva, automobile, fijakere, autobuse, tram* vaje itd., *
da organizuje naročite vlakove i parobrode za izlete posle sleta,
da se brine za lokalni dovoz na sletište.
g) Stanbena sekcija ima dužnost da pribavi stanove za čitavo član*
stvo i goste, za naraštaj i decu, i da vodi nadzor nad svima stanovima, da organizuje doček članstva i go* stiju na stanici i pristaništu, odvode* nje u stanove i prenošenje prtljaga sa stanice u stan i obratno.
h) Prehranbena sekaija ima duž* "nost:
da se brine za prehranu svih čla* nova i gostiju uz umerene cene,
da nadzire sve gostione i ostale lokale u pogledu kakvoče hrane ! odr* žavanja pogodenih cena.
i) Redateljska sekcija ima duž* nost:
da kao redatelj saraduje kod svih sletskih priredaba,
da pomaže u organizaciji povorke, da održaje red kod povorke i svih priredaba,
da se brine za red u gradu, na sletištu i na stanici u sporazumu sa gradskom policijom,
da vodi kontrolu ulaznica na tri* bine, lože, sedišta i stajališta,
da se brine za održavanje reda medu gledaocima kod ulaza na sleti* šte i sletske prostorije,
da se brine za red i čistoču u svla* čionicama vežbača,
da se brine za stalan nadzor u svlačionicama i sabiralištima na sle* tištu,
da se brine za permanentnu služ* bu na željezničkoj stanici i prista* niSlu,
da organizuje naraštaj za provod* ničku službu,
da se brine za standart za po* vorku,
da se brine za sletsku muziku. j) Zabavna sekcija ima dužnost: da organizuje pozorišne prestave, koncerte, izlete, predavanja, narodno veselje itd.,
da organizuje pozdravno veče go* stima.
k) Lekarska sekcija ima dužnost: da organizuje u gradu i na sleti* štu prikladne stanice za prvu pomoč, da organizuje ambulantnu službu kod povorke.
da se pobrine za lekove i povoje, da vodi nadzor o zdravstvenom stanju vežbača i ostalog ^članstva,
’ da pruži prvu pomoč u svim ne* zgodama,
da vrši nadzor svih zajedničkih konačišta.
1) Sekcija za izradu spomenice ima dužnost^ . '
da pribirc materijal za izradu slet* ske spomenice,
da ižradi spomenicu i ovu rasturi, da priredi Sokolsku izložbu. m) Sekcija za strane goste ima dužnost:
da se brine za doček i smeštanje stranih gostiju.
IV.	Rad Sekcija.
v	Član	13.
Svaka sekcija izraduje u najkrače vreme detaljan program svoga rada i ovaj predlaže preko tajničke sekcije Sletskom odboru na odobrenje.
Član 14.
Sekcijske sednice održavaju sc najmanje jedanput nedeljno, a saziv& ih pročelnik sekcije. O sazivu sednice ima se obavestiti Sletska kancelarija najmanje 24 sata pre održavanja sed* nice.
Član 15.
Rad sekcije je punovažan, ako sednici prisustvuje osim pročelnika polovica članova sekcije. Odlučuje se proštom večinom. Pri jednakoj podeli glasova odlučuje glas pročelnika.
Član 16.
O	sekcijskim sednieama vodi se zapisnik, koga potpisuju svi prisutni članovi. Zakijučci sekcije imaju se od* mah po održanoj sednici podneti pre* ko sletske kancelarije Sletskom odbo* ru na odobrenje, a.stupaju na snagu tek po odobrenju Sletskog odbora.
Bračo prosvetari u dTuštvima! — Zbor župskih prosvetara, koji je odr* žan 26. i 27. oktobra u Brodu na Savi, naglasio je veliku važnost kratkih na* govora pred vrstama u vežbaonici kod sokolskog*prosvetnog vaspitanja. Kod toga je potrebno da naglasimo, da se ti govori pred vrstama ne održavaju šablonski po jednom kalupu, vrsta po* zor — odmor, reč ima taj i taj, več se neka prilagode prilikama u vežbaonici i duševnom razvitku i raspoloženju onih koji vežbaju. Isti govor, koji je prikladan i efektan pred članstvom, ne može se s uspehom upotrebiti pred naraštajem, a kod dece pak uopšte ne. folažite naročito na decu svu pažnju; ako joj štogod pričate o Sokolstvu, o Bokolskom bratstvu, o sokolskim vodama i sl., pripovedajte im tako kao što se pričaju basne. Tako če vas deca razumeti te če i upamtiti ono, što joj kažete. Kod naraštaja budite ozbilj* niji i stvarni. Preporučamo vam na* ročito, da upozorite na literaturu o predmetu govora, naročito na najvaž* nije knjige bilo iz domače društvene knjižnice, bilo iz opštih knjižnica. Isto važi i za članstvo! Oduševljavajte članstvo za čitanje tako, da neče za* nemariti usavršavanje svoje naobraz* be. Naročito polažite svu pažnju na čitanje sokolskih časopjsla za članstvo, naraštaj i decu. Upozoravajte član* stvo na pojedine važnije članke u »Sokolskom Glasniku« i »Prednjaku«, povedite o njima razgovor ili pre ili po telovežbi. Isto neka važi i za teme govora! Ne postizava svoje svrhe go* vor, koji je na brzinu izbrbljan pred vrstom, ,a iza toga se nanj i njegov sadržaj zaboravi. Raspravljajte o do* brom govoru s članstvom na neukočen bratski način i podržavajte u njemu zanimanje za sokolsku stvar. Ovako takoder utvrdujete sokolsku svest.
U mesecu novembru molimo vas i pozivljemo, da se u kratkim govo* rima u vežbaonici setite sledečih važ* nih spomendana Sokolstva: 6. novem* bra 1904. bio je osnovan Hrvatski So* kolski Savez. Tom prilikom poučite članstvo o istoriji Sokolstva u hrvat* skom delu našega naroda, a i o njego* vim najznačajnijim vodama (Fon, Car, Sulce itd.) progovorite nekoliko reči. Predmetnu literaturu dobijete u pojedinim godištima preratnog »Hr* vatskog Sokola«, Jugoslovenskom so* kolskom kolehdaru i »Sokolskom
Na poziv starešinstva JSS, održa* na je 26. i 27. oktobra o. g. u Brodu na Savi sednica zbora župskih prosve* tara. Napredni grad Brod na Savi bio je odreden za ovu sednicu zato, jer
Član 17.
Finansijška sekcija mora imati po* red biranog blagajnika i činovnika knjigovodu.
Svi računi bez iznimke mogu se isplatiti tek onda, ako su ih potpisali predsednik finansijsko*gospodarske sekcije i pročelnik sekcije, koji pod* nosi račun.
Član 18.
Sav sietski novac ima se držati u sigurnim bankama kojima se ima sa* opštiti način likvidacije, imena likvida* tora i njihovi lični pOtpisi.
Član 19.
Sietski odbor održaje sednice pre* ma potrebi, a saziva ih predsednik odbora ili njegov zamenik objavljuju* či uvek dnevni red.
Član 20.
Sietski odbor radi po poslovniku, koji važi za sednice starešinstva župe.
V.	Nadzor celokupnog rada.
Član 21.
Nadzor celokupnog rada oko prt premanja sleta vrši Starešinstvo Jugo* slovenskog Sokolskog Saveza preko svog organa.
VI. Odgovornost za uspeh sleta.
Član 22.
Sietski odbor je organ Starešinstva JSS, koji vrši u mesto njega samo* stalno sve poslove oko pripreme II. jugoslovenskog svesokolskog sleta, pa je prema tome zajedno sa Starešin* stvom JSS, odgovoran za materijalan i moralan uspeh sleta.
Glasniku«. — 9. novembra 1884- bio je Tyršev pogreb u Pragu. Sećajte se ve* likog osnivača Sokolstva svakom zgo* dom, upoznavajte članstvo, naraštaj a takoder več i tdecu (dakako na odgo* varajuči način) s'nje'govim životom, s njegovim mislima i ciljevima; utvrduj* te u Šokolstvu svetlu uspomenu nanj. lUpozoravamo vas kod toga na knji* žicu: dr. E. Sajovic i»dr. M. Tyrš«, ko* ju morate imati u svojoj minimalnoj društvenoj knjižnici, nadalje na sve članke u »Sok. Glasniku«, naročito u ovogodišnjim brojevima 16 i 17. — 15. novembra 1865. umro je Jindrich Fiigner, suosnivač Sokolstva, prvi sta* rosta sokolskog društva i Tyršev prvi saradnik. 1 njegovu uspomenu takoder čuvajte medu članstvom, njegova pic* menita ličnost neka nam hude svima svetao uzor. Gradiva za nagovore do* bijete dovoljno u ranijim godištima »»Sokolskog Glasnika«, , Slovenskog i Hrvatskog Sokola itd.
Uz ove sokolske spomendane se* tite se i onih iz narodne istorije: 8. novembra 1620. Češka Bela Gora, 12. 1920. Rapallo i 26. 1919. ujedinjenje Crne gore sa Srbijom. Naročito. uva* žite obldtnicu nesretnog rapallskog ugovora, koja' . je našemu narodu u iPrimorju i Istri donela toliko zla i patnje. Pamtite, da se moramo spre* mati za veliki dan spašenja i oslobo* denja svekolike naše porobljene brače i utvrdujte tu misao u Sokolstvu. Ne* ka nas potiče k tome ponovo i pono* vo takoder i ži*tya Vladimira Gortana, nesrečnog sina junaka tužne Istre.
Prosvetni odbor JSS je na svoje j poslednjoj sedniri zaključio obavezno za sve društvene prosvetare, da se po* brinu u svojim društvina u toku me* seca novembra za predavanje o Jugo* slaviji, njenom postanku, državnom ustroju, zemljopisnom položaju itd. Setite se kod toga o^tvarenja sokol* skih želja u državnom imenu »Jugo* slavija« i poučite članstvo i naraštaj o značajnosti i važnosti toga dogođaja za čitav narod. Spremajte se . na taj način za 1. deccmbar, sokolski praz* nik, o čijoj ovogodišnjoj proslavi vas u naročitom članku na prvoj strani lista potanko obaveštavamo.
Vašem sokolskom delu u novem* bru želimo što bolji i časniji uspeh te vas bratski pozdravljamo! Zdravo!
Prosvetni odbor JSS.
predstavlja nekako prirodno prometno središte države te je tako svim župa* ma bilo olakšano učeštvovanje. iMedu* tim ta odredba nije sasvim postigla svoju svrhu, jer je od 23 župa na tu
sednicu došlo samo 12, što je pred* sednik PO JSS naročito naglasio u po* zdravnom govoru. Bratsko Sokolsko društvo u Brodu pravom sokolskom ljuba vi ju primilo je braču delegate i izvršilo sve potrebne pripreme,.
Sednica zbora župskih prosvetara počela je u subotu 26. oktobra u 9 sati u Hotel Centralu. Prisutni su bili za PO JSS predsednik br. Vladimir Šuk* lje i urednik »Sokolskog Glasnika«,.,a za prosvetne odbore župa brača: Dr. Milorad Dragič, Beograd; Dr. Ervin Mejak, Celje; prof. Ivan Kular, Kranj; Iskra Vekoslav, Ljubljana; Mihajlo Dojčinovič* Maribor; Mahmud M. konjhodžič, Mostar; Dr. Vladimir Be* lajčič. Novi Sad; Matija Marinček, Novo mesto; Hinko' Sirovatka i Aca Stanetti, Osijek; prof. Ivan Ivančič, Rijeka * Sušak; Vojislav Bogičevič, Tuzla i Dušan M. Bogunovič, Zagreb. Kao 'domačin prisustvovao je sednici prosvetar domačeg društva br. Božo Šarinič.
Svoj nedolazak ispričale su župe: Split, Veliki Bečkerek i Kragujevac; ostale nisu to smatrale za potrebno.
Prvi je pozdravio i dobrodošlicu zboru zaželio prosvetar bratskog dru* štva Brod br. Šarinič, koji je ujedno izrazio i radost društva, da je JiSS iza* brao njihov grad za ovo zasedanje. Iza toga je predsednik PO JSS br. Šuklje otvorio sednicu, srdačno po* zdravio sve prisutne i toplo zahvalio Sokolskom društvu u Brodu za gosto* ljubivost. Izručio je pozdrave starešin* stva JSS i nakon obavljenih formalno* sti i nekoliko uvodnih reči k dnevnomu redu pristupilo se prvoj tačei, t. j. iz* veštajima predsednika župskih pro* svetnih odbora o prosvetnom delu i o stanju organizacije u pojedinim župa* ma. Vrlo zanimljivi, stvarno i pregled* no sastavljeni referati svih prisutnih župa bili su izneseni do 12'30 s. Sed* nica je ovde prekinuta te podosmo na zajednički ručak. Sednica je nastav* ljena u 15; odobrena je mala promena dnevnoga reda te je prema tome izve* štaj predsednika PO JSS priključen iz* veštajima župa. Zatim je o čitavom tom kompleksu izveštaja povedena 'debata, koja je donela čitav niz kon* statacija i predloga, koji če biti objav* ljeni iza sednice odbora JSS, koja če se održati 2 novembra o. g. u Zagre* bu. — Iza toga je zbor jednoglasno zaključio, da starešinstvo JSS podeli ukor onim župama, koje nisu smatrale 'Za vredno, da na ovaj zbor pošalju svoga zastupnika.
Tek sada došao je na red referat
o	»Duhovnoj pripremi Članstva za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beo* gradu g. 1930.«, koji je sa mnogo razu« mevanja i ljubavi do stvari oclržao prosvetar župe Novi. Sad br. Dr. Via* dimir Belajčič. Duševni užitak prvoga .reda bila su njegova izlaganja, a za trud koji je uložio u svoj referat, koji je preuzeo na molbu PO JSS, nagra* d ili smo ga iskrenim odobravanjem i jednoglasnim zaključkom, da se štam* pa u i, decembarskom broju »Sokol* skog Glasnika«, koji če izaei u 15.000
Plenarna sednica načelništva JSS.
Plenarna sednica Načelništva JSS održana je u nedelju 20. oktobra u Ljubljani, kojoj su prisustvovali svi članovi i članice, koji borave u Ljub* ljani a i svi podnačelrijci i podnačel* nice JSS.
U grubjm črtama određen je ras* pored'za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. Slet če se po* deliti u presletske dane kao: školski, vojnički i naraštajski presletski dan i u glavne sletske dane.
Dačke nastupe vodi »Udruženje nastavnika telovežbe«, vojničke oficiri, naraštajske nastupe i nastupe za vre* me glavnih sletskih dana Načelništvo JSS. Muški i ženski naraštaj če tak* miti u nižem i višem odeljenju i to u šest grana i u borbenoj utakmici. Predlog načelništva dolazi još pred sednicu zbora župskih načelnika te če se onda objaviti.
Na naraštajskom danu nastupiče takoder i deca župe Beograd.
. Utakmice članstva če početi 23. juna i to s utakmicom za slovensko prvenstvo. Zatim če sc održati utak* mice nižega i srednjega odeljenja, na* ročite utakmice i utakmice u odbojki. Na javnim vežbama nastupiče i go* stovi i vojska.
Na sednici je zaključeno, da če nastupiti sve ženske kategorije u pro* pisanim telovežbačkim odelima ali sa* mo bez čarapa, kod utakmica pak bez suknje več s hlačama, za koje ce se propisati širina i dužina, da če se po* stiči jedinstvenost.
veče u	proslavu	novog imenovanja
države i pozdrav	zbora župskih pro*
svetara.	Građan'stvo se odazvalo u
vrlo lepom broju. Veče je otvorio snažnim i jezgrovitim pozdravnim go* vorom starosta društva br. iMilčič, na* glasivši radost Sokolstva, što nam se država zove Jugoslavija, zaslugom Nj. Vel. Kralja, što za nas znači pobedu sokolske ideologije. Srdačno ju po* zdravio	delegata	starešinstva JSS i
sve delegate župa, koji su dešli na zbor župskih prosvetara. Iza govora br. staroste odsvirana je državna him* na, kojoj se je poklonio i stari dru* stveni barjak, čuvan počasnom stra* žom. U telovežbenim tačkama, koje su iza toga sledile, videla se je čvrsta ruka načelnika br. Dekvala. Članovi izveli su beogradske proste vežbe dobro, sa* mo u početku prve i tnjče pOkreti ru* ku suviše su bili odsečeni i grčeviti. Iza toga dobro je nastupio naraštaj dački i obrtnički, jed ni sa beograd* skim a drugi s posebnim prostim vež* batna.
»I a usta« . od br. dr. V. Murnika izveli su dva članova i sestra načel* nica vrlo dobro, samo glazba je mo* guče bila malo prepolagana. Deklama* cija rnalog Sokoliča. bila je vrlo za* bavna pa je i gledaoce malo nasmijala. Pokazana su dva kipa, bacanje diska i bacanje kugle. Zaključila je akademiju vrsta članova sa vežbama na konju u šir s hvataljkama. Vežbe naročito ne* ke izvedene su vrlo dobro. Kod nekih opažen je nedostatak,- da ne prate no* gom koja ne radi, nogu, koja radi. To če redovna vežba s vremenom ukloniti. Sve u svemu: društvo je zdravo i do* bro, jer je u dobrim rukama.
«
Sutradan u nedelju 27. oktobra nastavljena je sednica u profesorskoj zbornici brodske gimnazije. Br. pred* sednik pozdravlja upravo nadošlog prosvetara beogradske sokolske župe.
Br. Sirovatki poverio je zbor.duž* nost, da ga zastupa prilikom prenosa kostiju bivšeg člana društva u Brodu, koji je bio za vreme rata streljan u Madžarskoj, a koji je upravo danas pre rata svečano izvršen.
Predsednik komemorira istarsku nacionalnu žrtvu Vladimira Gortana, kome zbor ustajuči odaje počasti po* klikom Slava!
Iza toga proradene su sve tačke dnevnoga reda i doneti zakijučci, koje če PO JSS s vremenom jednog za dru* glin ostvariti. Naročito važni su za* ključci o župskim i saveznoj prosvet* noj školi te u pogledu članske i omla* dinske štampe JSS, koji svi još dolaze pred sednicu odbora u Zagreb.
Na kraju sednice zahvalio je pred* sednik delegatima na trudu i radu za korist Sokolstva. Iza toga bilo je još slikanje na brzinu, čiji rezultat se na* lazi na čelu lista.
Više o zaključcima i predlozima zbora iza sednice odbora JSS.
m
Doneti su i neki zakijučci glcdi! skijaštva te je predmet ureden po prilici onako, kao što- to ima čOS.
‘ Za medunarodnU utakjnicu u Luksemburgu g. 1930. odrediče se pre* gledna utakmica, koja če se održati u toku meseca decembra o. g. u Ljub* ljani.
Konačne zaključke o svemu do* neče zbor župskih načelnika 2. novem* bra o. g. u Zagrebu.
Sednica literarne komisije.
u.\.,.
Literarna komisija, koja je bila izabrana na sednici zbora župskih na* čelnika u Sušaku, sastala se je na po* ziv predsednika br. dr. V. Murnika u subotu 19. oktobra u Ljubljani. Pri* sutna su bila brača: dr. Murnik, Voji* novič (Beograd), Šulce, Bičanič (Za* greb), Lhotsky (Osijek), Jesih, Trček, Burgstaler (Ljubljana). Opravdano su izostala brača: inž. Kvapil (Tuzla), Teodorovič (Novi Sad) i Čolič (Mo* star).
Nakon temeljite rasprave usvoje* na.su sledeča načela: Literarna komi* sija je odsek Načelništva JSS, kojemu predlaže svoje zaključke u konačnu odluku. Literarna komisija izjednačuje i utvrduje svu telovežbenu termino* logiju, koja neka važi kao zvanična za buduče godine tako, da sc obazire na srodstvo svih slovenskih jezika i daje svakom stručnom pojmu svoje odredeno značenje. Brat Sulce če pre* vesti oba sveska »Priručnika za pred* njačke ispite ČOS«, a zatim če se nje*
POZOR!
Za sve dopise, koje šalju bratske J jugoslovenski svesokolski slet u Beo* župe i društva sletskom odboru za II. | gradu g. 1930. važi naslov:
Sletska kancekrijft
Beograd
Terazije — Palata Izvozne banke.
SOKOLSKA PROSVETA
." ■ . ' .i ■ i ■	" - . Г—  t t.
Zadaća prosvetara u novembru.
Zbor župskih prosvetara u Brodu na Savi 26. i 27. oktobra 1929.
primeraka,. da na taj način dode u naj* šire redove sokolskog članstva i so* kolske javnosti.
Uveče toga dana priredilo je br. Sokolsko društvo u Brodu sokolsko
SLIKE!
Slike zbora župskih prosvetara u Brodu n. S. od 27. oktobra o. g., neka poruče brača učesnici od bratskog So* kolskog društva Brod. Cena 5 Din po komadu.
M
gov prevod razaslati svim članovima komisije, koji če izreci svoje mišlje« nje. Prema potrebi sastače se literar« na komisija, da usvoji konačni pred* log. U užu komisiju imenovana su brača: dr. Murnik, Jesih, Trček (Ljub* ljana). Sulce, Bičanič (Zagreb), Voji« novic (Beograd) i Lhotskv (Osijek).
Ispravak.
U 19. broju Sokolskog Glasnika pomutnjom je medu dužnicima za Sa« vezni dan 1928 štampano Sokolsko društvo II u Zagrebu, koje je sve upla« tilo, te prema tome ne duguje ništa za savezni dan, što ovime rado poprav« ljamo.
Iz uredništva i uprave.
Na temelju zaključka starešinstva JSS izači če 1. decembra o. g. svečano
i	prošireno izdan je »Sokolskog^ Gla(s= nika«, obogačeno umetničkim prillogOm t. j. slikom prvog soMotekog etarlpste Jindricha Fugnera.
Sva bratska sokolska društva bila su naročitom okružnidom pozvana, da jave prekobrojan bipj pretpllatnika najkasnije do 10: novembra o. g. Cena tom broju biče Din 3.
Stalni pretplatnici dobivaju list automatski. — List če imati 16—20 stranica bogatog isadržbjla. Skupljpjte oglase za ta j broj. Uz prijavu možete odmah poslati i novac, na§ račun kod pošt. šted. je 10.932.
2elimq postiči nakladu od 15.000 primeraka.
ŽUPA LJUBLJANA
II.	SLET LJUBLJANSKE SOKOLSKE ŽUPE NA VIČU.
(Nastavak 1.)
Pokusi za popodnevni nastup. — Sve« čana povorka. — Župska javna vežba.
Najdalje jc bacio kuglu t. j. 104)6 m, naraštajac Ljubljanskog So« kola Pustišek, a kao drugi sa 9’61 m sledi mu naraštajac Sokola II u Ljub« ljani Medič.
U trčanju preko zapreka na 100 m bili su prvi naraštajci Medič Dušan od Sokola II u Ljubljani i Berce Gorazd
Kod pokuša nastupilo je:
90	ženske dece,
127 muške dece,
60 ženskog naraštaja,
79 muškog naraštaja,
102 članice,
140 članova sa beogradsJkim pro* stim vežbama,
96 vojnika s puškama i 209 članova sa župskim prostim vežbama.
Zanimljivo je da su svi brojevi na popodnevnoj javnoj vežbi porasli, sa* mo broj vojnika ostao je isti. To zna« či, ako uzmemo u obzir da su nekoja
P
U povorci je bilo uz železničarsku glazbu »Sloga«, četu vojnika s puška« ma, mitraljeskog odeljenja i topništva svega 273 člana u svečanoj odori i to: 18 brače iz starešinstva JSS i župe, 10 konjanika*Sokola,
3 brače iz Sokolskog društva Bo« rovnica,
5 iz Cerknice,
12	iz Domžala,
4 iz Gor. Logatca,
7 iz Ježice,
8 iz Kamnika,
24 iz Ljubljanskog Sokola,
16 iz Sokola II u Ljubljani,
20 iz Litije«Šmartno,
4	iz odseka Moravče,
14	iz Mosta,
4	iz Planine,
2 iz Radomlja,
. 19 iz Ribnice,
6 iz Sodražice,
10 iz Sjške,
11 iz Stepanje vasi,
41 iz Sokola I u Ljubljani,
7 iž St. Vida nad Ljubljanom,
4 iz Rakeka«'Uneca,
5 iz Vel. Lašča,
3 iz Višnje gore,
10	iz Vrhnike i
6 iz Žira.
U povorci nije bilo nikoga iz dru* štava: Dolenji Logatec, Grosuplje, Ko« čevje, Loška dolina, Mengeš, Polje, Preserje i Vače.
Sokolko društvo Vič dočekalo jc povorku na medi gradske opštine u Rožnoj dolini, gde su ženska i muška deca sa naročito i ukusno udešenog slavoluka bacala cveče na Sokolstvo i Vojsku. Ovde jc povorku pozdravTo kratkim ali srdačnim govorom staro« sta društva Vič br. Mesec. Vičanke obučene u krasne narodne nošnje oki* tile su zastave sviju društava lovoro* vim vencima i cvečcm te se srdačno pozdravljani zajedno uputiše spram
Viča do sletišta, gde se je povorka razišla. Članstvo je nagrnulo u svla« čionice i za čas jc sarenilo večbačih odela oživilo sabiralište, koje je bilo u osnovnoj školi odmah do sletišta. Gradanstvo Ljubljane i Viča te brojno sokolsko članstvo upravo je nagrnulo na slctište, koje bi skorp bilo postalo premaleno.
Tačno u 14 počela je župska javna vežba, koja jc izvršena brzo i tačno po programu.
U pojedinim tačkama je nastupilo: 156 članova + 5 vodnika sa pro« stim vežbama za II. jugoslovcnski sve« sokolski slet u Beogradu,
140 muške dece sa župskim pro« stim vežbama,
99	ženske dece sa župskim pro« stim vežbama,
11	vrsta jc nastupilo na spravama, a odigrana je i »odbojka«,
83 ženskog naraštaja sa prostim vežbama za II. jugoslovcnski svesokol« ski slet u Beogradu,
91	muškog naraštaja sa prostim vežbama za II. jugoslovcnski svesokol« ski slet u Beogradu,
96 vojnika 16 artiljerijskog puka
—	sa vežbama puškama,
130 članica + 5 vodnica sa pro« stim vežbama za II jugoslovcnski sve« sokolski slet u Beogradu i
231 član -f- 4 vodnika sa naroči« tim župskim prostim vežbama.
Iza pozdravnog govora župskog staroste br. Marolta, o kojem čemo više progovoriti u narednom broju, prikazala jc vojska simboličku sccnu »Mrtva baterija«, koja je upravo za« divila gledaocc.
S	time je bio telovežbački deo slcta. na koji čemo se još povratiti u narednom broju, s uspehom zaključen, a na sletištu razvilo sc veliko narodno veselje, koje je 4onelo društvu Vič za njegove napore lepu otštetu.
ŽUPA ZAGREB
Sokolska povorka Ljubljanske župe na Viču.
od Ljubljanskog Sokola, koji su pro« trčali prugu u 137» sekunde, za što su dobili 8'75 tačaka~
Za naraštaj izgleda da se zahteva malo suviše.	,	'*
O	utakmicama imali bismo reči još samo toliko, da su takmile i članice <8 pojedinki) o čijem uspehu nemarno tačnih podataka, ali čemo ih nastojati dobiti i objaviti u narednom broju.
Pokusi.
Sve vrste još nisu ni sasvim svr« .šile svojih utakmica u lakoj atletici, kad je več dao župski načelnik znak za početak pokuša za popodnevnu javnu vežbu. Prve pokuse absolvirale su ženske kategorije i po njima se je
društva došla tek popodne, da vežbače članstvo nije nastup gledalo nego aktivno saradivalo. Dogada se naimc, što je opaženo u nekim župama, da članstvo na pokus dodc, a javnu telo« vežbu gleda, pa se događa da ih na nastupu ima manje, nego ih je bilo kod pokuša.
Iza svršenih pokuša razišlo se članstvo na ručak.
Sokoiska povdrka.
Zbor za povorku bio je pred Mest« nim domom u Ljubljani gde su se skup« ljali članovi za povorku. U povorci nisu učestvovali ni naraštaj ni članicc zato jer nema dovoljno svečanih odo«
m
• .	V’,’,.:
***** Jjjkt
Slike sa sleta.
moglo zaključivati da če vežbe dobro uspeti. Kod pokuša a i popodne na javnoj vežbi svirala je ljubljanska že« lezničarska glazba »Sloga« zadovolja« vaj uče.
ra, a u vežbačem odelu nije načelni* štvo dopustilo. Članovi su bili raspo* redeni po župskim društvima. Tačno u 14 s. dao je župski načelnik zapoved za pohod.
PROSLAVA DESETOGODIŠNJICE JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA U ZAGREBU.
Sokolska župa »Kralja Petra Sva« čiča« uz prisustvovanje starešinstva jugoslovenskog sokolskog saveza i de« legata sviju župa pričeduje u nedelju
3.	novembra 1929. u malom kazalištu (Frankopanska ul. 1Q)
Svečanu proslavu desetogodišnjice Jugoslovenskog- Sokolstva.
Proslava počinje u 11 sati, a svr« šava u 12 i pol saji. *6
Tom prilikom Starešinstvo zagre« bačke sokolske župe izdalo je ovaj proglas: ■'*.Џ -. J/
Deset 'je godina, pfošlo otkako je na Vidovdan g. 1919. na principu:
Jedan narod, jedna država, jedno So*
—	kolstvO	—
osnovan u Novom Sadu
Jugoslovenski Sokolski Savez.
Ovaj savez, osnovan u slobodi imao je zadaču, da radi na održanju slobode. On je tu žadaču kroz prvih deset godina svojega rada u punoj me« ri i ispunio, razaoseči i utvrdujuči ši« rom prostrane jugoslovenske domo« vine ideju narodnog i državnog je* dinstva. Jugoslovensko Sokolstvo če ovim i ovakovim radom nastaviti i u buduče, hvatajuči u svoje kolo — bez razlike pleipenske, verske i staleške
— sve one, koji istinski vole slobodu, napredak i blagostanje svoga naroda.
Zagrebačko jugbslovensjco Sokol« stvo, u čijim se redovima nalazi pr« voborac jugoslovenskog Sokolstva br.
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA U LUDINI,
U nedelju 22. septembra t. g. pri« redilo je Sokolsko društvo u Ludini, svoju javnu vežbu, koja je bila velika manifestacija sokolskog rada ovog le« po razvitog i agilnog društva. Na ovu svečanost došla su sokolska društva Zagreb I i Kutina, a osim ovih i sumiš« ljenici i prijatelji jugoslovenskog So« kolstva iz Ivaničgrada, Križa i Popo« vače. Obzirom na priredbu i uspeh ove svečanosti, ova javna vežba dokazala jc, da jugoslovcnska sokolska misao napreduje u lepoj i romantičnoj Mo« slavini. Premda je u Ludinu došao ma« leni broj članstva iz pozvanih društa« va —. radi prekasno stiglog rešenja za voznu povlasticu železnicom — ludin« ski »Soko« dostojno je pokazao svoj sokolski rad.
U podne su došli vlakom iz Za« greba prvi gosti, članice Sokolskog društva Zagreb I. pod vodstvom pod« starešine župe brata Dušana Boguno« viča, i tada je pošla sokolska povor« ka kroz selo uz zvukove domače va« trogasne glazbe. Povorka se završila pred sokolskim domom, gde je stare« šina domačeg društva brat Ante Per« nič zaželio dobrodošlicu Zagrebčani« ma, koji su bili bratski i srdačno su« sretani od meštana. Posle zajedničkog ručka. delegacija Sokolskog društva Zagreb I. posetila je patriotske i go» stoljubivc domove brata Perniča i se« stre Cettolo, koja ima lepe zasluge za razvitak »Sokola« ц Ludini. Čim su po« sle podne vlakovima i kolima prispeli svi gosti, počela je u 4 sata javna veS« ba pred mnogobrojnim gledaocima. Vežba je održana u dvorištu sestre
dr. Laza Popovič i u čijem su središtu udareni prvi temelji jedinstvenoj or« ganizaciji Jugoslovenskog '.Sokolstva, smatralo je svojom dužnosti, da do« stojno proslavi desetogodišnjicu Jugo« slovenskog Sokolstva. Zato ono 3. no« vembra 1929., prireduje svečanu pro« slavu desetogodišnjice. Ova proslava ima da bude osvrt na sokolski rad pro« šlih deset godina, koji je rad najbolji zalog za veliku i sjajnu 'budučnost Ju« goslovenskog Sokolstva.
Raspored:
Kmoch: Sokolska koračnica.
1. Otvorenje po., starešini župe bratu dr. P. Frolichu.''
2. Sokolska Misao u prošlosti, go« vori brat Engelbert Gangl starešina JSS.
3. M. Vojinovie: Vežba Oslobo« denja i Ujedinjenja članovi.
4. Deklaracija Ujedinjenog Sokol« stva na I. sokol. Saboru u Novom Sa« du. Vidov«dan 1919. godine.
5. J. Muhvič: Sletovska sa I. hrv. svesok. sleta god. 1906.
6. Sokolska Misao u slobodi — sa« dašnjosti govori brat Dušan M. Bo« gunovič.
7. F. Svarzvald: Vežbe članica sa pokrajinskoga sleta u Zagrebu 1924.
8. Deklaracija Jugoslovenskog So« kolstva o Slovenstvu.
9. Dr. V. Murnik: Beogradske pro« ste a) članice b) članovi.
Titi: §lavenska ouvertura.
(Vežbe prati i koncertni deo iz« vada muzika savske divizijske, oblasti pod dirigiranjem brata Vidušica.)
Cettolo, a vežbalište bilo je lepo iski čeno i uredeno. Program javne vežbe bio je bogato rasporeden i mnogobroj« na publika, uživala je gledajuči lepo izvadanje pojedinih vežbi. Sve tačke programa izvedene su vrlo dobro' i po« pračene su dugim odobravanjem odu« ševljene publike. Naročito je pozdrav« ljena 5. tačka u kojoj su se naraštajci i podmladak natecali u begu i usponu na lestve. Za lepi uspeh i tehnički na predak Sokolskog društva u Ludini ima zasluge društveni načelnik brat Triner, koji je sa ostalom bračom, uložio mnogo truda za ovaj uspeh. Čla« nice društva Zagreb I. lepo su izvele proste vežbe za II. jugoslovenski sve« sokolski slet. Nastup zagrebačkih se stara bio je burno pozdravljen pije« skom, a tako isto mnogo je odobra« van i nastup podmladka Sokolskog društva iz Kutine pod vodstvom dru« štvenog načelnika brata A. Laliča, ko« ji neumorno radi u Kutini za održa* nje tamošnjeg društva.
Pošto su sve kategorije vežbača nastupile na vežbalište pozdravio je društveni starešina brat A. Pernič So kolstvo i brojni narod, koji je u veli« kom broju d°šao, da uVeliča ovo so kolsko slavlje. Spomenuo je marljivi skromni i patriotski rad sokolske, or« ganizacije, koja u letu i jeseni bere plod svog ustrajnog rada ад fi?ički moralni preporod naroda. Dalje je spomenuo ciljeve preratnog Sokolstva destruktivan rad Sokolstva u Austro« ugarskoj imperiji, i o konstruktivnom i pozitivnom radu, danas u Jugoslavi« ji. Govor brata Perniča bio je pozdrav Ijen sa pljeskom, a tada je još progo« vorio i brat Dušan Bogunovič, koji je
u ime Sokolske župe Kralja Petra Sva« čiča, čestitao uspeh i. napredak Sokola u Ludini. U svom govoru dotakao se svih važnih pitanja u Sokolstvu, na« glasio je rezultate desetogodišnjeg ra« da jugoslovenskog Sokolstva i istakao geslo: napred, ni koraka natrag, jer ne može biti odstupanja od osnovnih principa jugoslovenskog Sokolstva, koje je danas faktor o kome vodi ra« čuna javni život u Jugoslaviji i u osta« lim slovenskim zemljama. Dalje je go« vorio o doslednosti Sokolstva, koje je izdržalo težke borbe i očuvalo čistu i kristaliziranu ideju iskrenog jedinstva i bratstva Jugoslovena. Zatim je po« zvao Sokolstvo, da se radom spremi na veliku manifestaciju Sokolstva, za žup« ski slet u maju 1930. god. u Zagrebu i za veliku mobilizaciju svih slovenskih Sokola, za II. jugoslovenski svesokol« ski slet u Beogradu iste godine. Zavr« šujuči svoj govor podsetid je Sokol« stvo na neumoran ustrajan rad, potre* bu izdržljivosti u "borbi, spomenuvši Kosovsku tragediju u kojoj je majka Jugoviča, doviknula neprijateljima na« šeg naroda: »Gajit čemo ptiče soko« liče, naše pleme izginuti neče. Tako isto i mi možemo kazati: »Gajit čemo ptiče sokoliče, jugoslovensko Sokol« stvo izginuti neče«. Urnebesni pljcsak bio je zahvala za krasno održani go« vor., Sve u svemu: bratsko sokolsko društvo u Ludini može biti ponosno na priredbu i uspeh svoje javne vežbe, a bratu Perniču čestitamo na njego« vom uspešnom radu za Sokolstvo. Zdravo!	Zlatko Najman.
ŽUPA BANJA LUKA
SOKOLSTVO U BANJA LUCI.
Nakon dugačkih letnih ferija i od* maranja, nastavio se rad u Banjaluč« kom društvu. Prestalo je kupanjc na Vrbasu, pri kraju je sezona nogomet« nih utakmica, škola je pozvala mladež da prione k ozbiljnom radu, pa je eto Sokolana oživela i sasvim izmenila svoj letni melanholički izgled.
Lepa dvorana — zabeležena u isto« riji naše golgote i stradanja, jer se u njoj za vreme austrijskog besa i var* varluka održavao glasoviti »Banja* lučki proccs« — postala je gnezdo naj* boljih sinova, koji se spremaju da u izvesnom času posete grob milog brata Vladimira Gortana i da na njegovu hladnu raku polože trnov venac oki* čen onim sokolskim perjem, koje jfc »pravdi« velike imperije služilo kao »corpus delicti« i dokaz da je i on bio jedan od onih u »ervenim« košuljama
—	Mladi se banjalučki Sokoli odga* jaju u pravom nacionalnom — jugo* slovenskom duhu, držeči visoko ge* slo: »Brat je mio, koje vere bio.«
U društvu je ob razo van i Odbor za gradnju doma. Več je kupio lepo zemljište od ca. 4000 m2, na kojem če se podiči nova Sokolana. Na čelu od* bora stoji brat ing. Stevo Kraguljac sa bračom dr. J. Perenčevičem, D. Pav« lišinom, Dr. S. Moljevičem, D. Mija* tovom, A. IDimitrijevičem, S. )Kisičem i S. Kraguljcem. Svi živo nastoje da se čim pre sakupi potreban kapital i otpočne sa gradnjom. — Brača i pri* jatelji Sokolstva treba da znate težinu pothvata ovog odbora i da mu svojim doprinosimtt omogučite što uspešniji rad.	t
Da doskoči našoj največoj bedi — nestašici prednjaka, sokolska je župa Petra Mrkonjiča u Banja Luci angažo* vala Saveznog prednjaka brata Bana i organizovala petnaestdnevni prednjač* ki tečaj, koji stalno posečuje devetero brače i sestara iz raznih mesta župe,
I na ovom mestu treba odati pri« znflnje odborima sokolskih društava iz Banjaluke, B. Gradiške, B. Krupe, Drvara, Jajca i Ljubije, koji su pot* puno shvatili važnost tečaja i značaj tehnički naobražene brače, pa nisu ža« lila ni truda ni troška da odašalju svoje najbolje u tečaj. Ali na istom mestu treba kazati ostalim društve« nim odborima u župi da bez dobrih prednjaka nema opstanka ni jednom društvu koje želi nositi naziv Sokol« sko.
I ovaj je tečaj dao Banjalučkom Sokolu više života jer se dnevno, po« red redovitih vežbača i tečajnika iz« menjuje po nekoliko predavača i ne* koliko slučajnih slušalaca, koje zani* ma Sokolstvo a sprečeni su da stalno polaze tečaj.
(Svršiče se.)
Upravo kod zaključka lista dozna« jemo, da je Savez Slovensko Sokblstvo na svojOj sednici od 28. oktobra o. g. ralspravljao i o puljskbj tragediji, do* neo neke zaključke, učinto potrebne korake i naglasilo, da deli s nama punu bol.
ŽUPA MOSTAR
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRU.
ŠTVA U TREBINJU.
U nizu svojih ovogodišnjih pri* redaba Sokolsko društvo u Trebinju priredilo je 19. oktobra jubilarnu aka* demiju u spomen desetogodišnjice ujedinjenja lokalnih plemensko*ver* skih sokolskih društava (bivšeg Srp« skog, Hrvatskog i Muslimanskog So* kola) i dvadesetogodiSnjice njihovog osnivanja.
Program akademije bio je vrlo bi* тап i obilan. Naročito valja istaknuti predavanje društvenog načelnika, bra* ta Majksnera, koji je iscrpno i doku* mentarno izneo istorijat celokupnog jugoslovenskog Sokolstva, a specijal* no naših lokalnih društava, koja se prva u Hercegovini ujediniše na dan 19. oktobra 1919. — Zatim je svaka kategorija članstva precizno izvela po jednu tačku programa,' a diletantska sekcija je lepo odigrala šaljivi komad »Guska« od Jovana Protiča.
Uopšte, rad Sokolskog društva u Trebinju pokazuje iz dana u dan sve veči napredak u svim pravcima, što dokazuje da je jugoslovenska ideja naišla u Trebinju na plodno tlo.
2UPA CELJE
SOKOLSKA ŽUPA V CELJU.
V	nedeljo 20. oktobra se je vršila v Celju seja župnega prednjaškega zbora. Zastopanih je bilo 14 društev, odsotnost sta opravičili društvi Bras* lovče in Vojnik. Pozivu se niso od* zvala društva:	Dol,	Gornjigrad,	St.
Jurij, Laško, Mozirje, Rogaška Sla* tina in Vransko.	_
Župni načelnik brat Jerin je kon* statiral sklepčnost, otvoril sejo in namesto zadržane sestre Almire Grud* nove pozval brata Čepina, da vodi zapisnik. Poročal je uvodoma o izidu župnega zleta. Uspel je v splošnem dobro, ne more pa prezreti nekaterih pomanjkljivosti, povzročenih po posa* meznih članih in društvih. Daši je bil zlet samoobsebi umevno obvezen za vsa društva, se teh dolžnosti niso za* vedala društva .Braslovče, Rogatec, Rogaška Slatina, ki niso poslala niti enega zastopnika. Nezadostno so bila zastopana naslednja društva: Gornji* grad, Mozirje, Šmarje. Odločno mora grajati, da je mnogo društev postavilo na telovadišče manj telovadečih, ka* kor so jih prijavila. Obsojal je, da so se našli nekateri, ki so raje sodelovali kot gledalci, namesto da bi nastopili pri popoldanskem javnem nastopu.
Dalje je poročal o izidu župne tekme, za člane in članice, ki se je vr* šila v Celju dne 13. oktobra. Tekmo* valo je v višjem oddelku 5 članov in
5	članic, v srednjem 10 članov, v niž* jem oddelku 3 člani in« 8 članic. V še* steroboju je nastopilo 8 bratov. Za* stopana so bila le društva Celje, Tr* bovlje in Hrastnik. Tekmovalo se je v vseh panogah, predpisanih za vseso* kolski zlet v Beogradu. Vemo, da bi pri dobri volji lahko tekmovalo naj* manj še dvakrat toliko tekmovalcev. Prihajali so sicer z raznimi izgovori, ki jih pa ni mogoče smatrati za tehtne. Uspehi so navedeni na drugem mestu.
Sklenilo se je prirejati po novem letu obvezne vadbene sestanke v svr* ho predelave vseh tekmovalnih kakor tudi prostih vaj.	м .
Župni prednjački izpit se je vršil
6.	oktobra. Priglasilo se je 5 bratov, izmed katerih sta napravila izpit le dva člana.
Apeliralo se je na vse navzočne, da ne prenehajo z delom v telovadnici, temveč da z ozirom na kratek čas, ki nas loči od vsesokolskega zleta, inten* zivno nadaljujejo s pripravami. Pozva* lo se jih je, da na dan narodnega uje* dinjenja priredijo samostojne aka* demije.	i
Za starejše brate so predpisane 4 sestave vaj s palicami za beogradski zlet. Vsa društva naj skušajo čimpreje pričeti z vežbanjem teh vaj. Razvije naj se živahna agitacija pri starejših bratih, zlasti pri onih, ki dosedaj niso posečali telovadbe. Vaje so primerne in lahke ter se jih bo lahko vsak z lahkoto naučil. Izšle so v posebni bro* šurici, ki se naroči direktno,pri JSS.
Na župnih zletih se opaža, da na* stopa v povorki več članoV civilu kakor v kroju. Župno starešinstvo se bavi z vprašanjem, kako uvesti akcijo, da bi se omogočila čim največ članom poceni nabava krojev.
Za župni zlet v letu 1930. ni prišlo s tozadevnimi striktnimi predlogi no* beno društvo. Vendar župni pred* njaški zbor ne nasprotuje, da se župni zlet vrši prihodnjo pomlad v JŽalcu, ako ga bo društvo zahtevalo. Narav* no, da mora vsako društvo, ki bo zlet reklamiralo zase, dokazati s pozitiv* nim delom v telovadnici, da ga je vredno. Ta župni zlet bo služil pred* vsem izkušnjam za vsesokolski zlet in se mora vršiti ali koncem maja ali za* četkom junija. Z zletom bodo ždru* žene izbirne tekme za Beograd. Večja nastopa se bosta vršila po vsesokol* skem zletu v Zagorju ob Savi, ki praznuje svojo 401etnico in v Radečah.
Župni načelnik je predlagal, da se osnujejo pri društvih' smučarski odse* ki. Pri društvih v Zagorju in Hrast* niku se že snujejo. Priporoča se še drugim društvom, posebno onim, ki imajo pripraven teren na razpolago. Za začetek februarja 1930. je predvi* dena župna smučarska tekma.
Za moško in žensko deco je treba sestaviti nove vaje. Sestava se poveri bratu župnemu načelniku, ki ima v načrtu skupne vaje za obojno deco, tako da bi nastopila moška in ženska deca hkrati. S tem bi se skrajšal tudi spored javnih nastopov. •
Načelnikom in načelnicam se je naročilo, da pridno nadaljujejo s pi*
ljenj«?m in glajenjem prostih vaj za vse oddelke, zlasti naj takoj pričnejo pri članih z dodatno vložko, ki se letos ni izvajala, je pa obvezna za Beograd. Pri moškem in ženskem naraščaju sta se letos izvajali le prvi dve sestavi, treba je, da se takoj nadaljuje z vež* banjem še ostalih delov prostih vaj.
Po možnosti bodo izdane tudi po* sebne proste vaje za člane in članice, s katero točko bi župa nastopila na vsesokolskem zletu v Beogradu. Od* ločitev se prepusti župnemu načelni* štvu.
Pri slučajnostih omenja še stati* stičarka sestr^ Mimica Lojkova vod* stvo župne statistike. Ugotovila je da nekatera društva mesečnih izkazov sploh niso poslala, druga zopet zelo neredno. Zahteva v bodoče več toč* nosti, sicer ji ne bo mogoče sestaviti pregledne celoletne župne statistike.
REZULTAT ŽUPNE TEKME 13. OKTOBRA 1929
Višji oddelek.
A. 01 a n i:
I. IPoljšak Rudolf, Celje 12У? točk
II. Bizjak iM., Trbovlje . 67	„
III. Oblišer Hinko, Pelje 6014	„
4. Prelog Slavko, Celje .47)4
5. Piki Franc, Trbovlje . 44	„
B. Č 1 a n i c e:
I. Lužnik Zorana, Celje 89‘1 točk
II. Križmanič M., Celje . 72’5
III. D^ehl Mira, Celje . . 71*6	„
4. Kovač Veira, Celje . . 47‘5
5. Križmanič Mar., Celje 26'—
(med tekmo službeno odpoklicana.)
Srednji oddelek.
Člani:
I.	Završnik A., Hrastnik	85 25 točk
II.	Rak Milko, Hrastnik	.	70"25	„
III.	Sparhakl Jos., Celje	.	67-50	„
4.	Sukič Ludvik, Celje	.	65'—	„
5. Koprivšek J., Celje	63-25 „
6. Rupnik N., Trbovlje .	5725 „
7. Stropnik Fr., Celje	52-— „
8. Robnik Mirko, Celje .	35-50 „
9. Tkalčič Rudolf, Celje	23-50 „
10. Dolenc Franc, Celje .	15-50 „
(odstopil med tekmo.)	
Nižji oddelek.	
A. Č1 a n i:	
I. Drofenik Anton, Celje	. 70 točk
II. Kavšek M., Hirastnik .	. 59 „
3. Mlinar Oto, Celje . .	. 3 „
(med. tekmo	odstopil.)
B. Članice:	
I. Hvalič Marta, Celje .	91'6 točk
11. Rozman Marica, Celje .	70-8 „
III. Proselc Milica, Celje .	69-1
4. Kunej Mici, Celje . .	68-3 „
5. Vidic Marta, Celje . .	65-8 „
6. Jak Lija, Celje . . .	58-3 „
7. Cokan Marica, Celje .	53-3 „
8. Puncer Ida, Celje . .	50-8 „
Šesteroboj:	
I. Mlinar Stanko, Celje .	62’75 točk
II. Marek Evgen, Celje .	54-- „
III. Tkalčič Rud., Celje .	50-75 „
Tem so sledili v doseženih točkah po vrstnem redu:	4. Javornik Jože,
5.	Drolc N., 6. Likar Ivan, 7. Jaki Adolf, 8. Jak CLeo, ^si iz 'Celja.
ŽUPNI ZLET V FILMU.
Bratska društva, ki želijo, da bi se pri njih predvajal ta film, se naj obr* nejo direktno na brata Josipa Kra* marja, lastnika drogerije »Sanitas« v Celju.	,	\
S	predvajanjem filma niso v zvezi nikaki stroški, potreben je le primeren prostor. Priporočljivo je, da se dru* štva te ugodnosti poslužijo. Seveda morajo pravočasno naznaniti dan in uro zaželjenega predvajanja, da je mo* goč medsebojen sporazum.
ŽUPA ZADAR-ŠIBENIK
IX. SLET ŠIBENSKOsZADARSKE SOKOLSKE ŽUPE U ŠIBENIKU 15.
I 16. JUNA 1929. UZ SUDELOVA* NJE ŽUPA RIJEKAeSUŠAK I SPLIT.
15.	juna održano je župsko nateca* nje i to u šesteroboju za muško član* stvo, dok za žensko članstvo, muški naraštaj i ženski naraštaj u petero* boju. Natecanja na spravama nisu mogla biti provedena, jer velika večina društava u župi ne raspolaže sprava* ma, a ona, koja poseduju sprave, nisu mogla, da se u tako kratko vreme pri* prave za natecanje.
Sasvim tim, što je župsko načel* ništvo zahtevalo, da se ova natecanja provedu prema redu natecanja, koji je odreden za II. jugoslovenski svesokol* ski slet u Beogradu zbor društvenih načelnika je na sednici zaključio, da se isto provede prema redu natecanja JSS od 1924. god. davši pri tome ma* ksimalne mqre i to: kod muškog člane stva: skok u vis 125 cm, skok u dalj 380 cm, bacanje kugle 14 m levom i desnom, trčanje 100 m |13 .sekunda, penjanje 5 m 9 sekunda; kod ženskog članstva: skok u vis 110 cm, skok u dalj 3m, lopta 36 m, trčanje 100 y 14 sekunda; kod muškog naraštaja: skok u vis 130 cm, skok u dalj 4 m, kugla
15	m levom i desnom rukom, trčanje 100 m 12 sekunda; kod ženskog nara* štaja; skok u yis 110 cm, skok u dalj 2*90 m, bacanje lopte 36 m levom i des* nom rukom, trčanje 75 m 12 sekunda. Za proste vežbe bile su odredene kod svih natecatelja one za II. jugosloven* ski svesokolski slet u Beogradu.
Natecanju je pristupilo:
Jedno odeljenje muškog članlstva iz sokol, društva Šibenik i 3 pojedin* ca iz društva Knin, ostalih 14 društa* va nisu postavila ni jednog natecate* lja, izim društva Pag, koje je bilo pri* javilo četvoricu muškog članstva i četvoricu muškog naraštaja, no kod natecanja je odstupilo.
Žensko članstvo postavilo je sa* mo sokolsko društvo u Šibeniku; če* tiri pojedinke.
Muški naraštaj postavilo je sokol* sko društvo u Šibeniku dva odeljenja.
Ženski naraštaj postavilo je so* kolsko društvo u Šibeniku jedno ode* ljenje i četiri pojedinke.
Iz gornjega rezultira, da izim dru* štava Šibenik i Knin, nijedno drugo nije ni jednog natecatelja postavilo, što je za čitavu župu, koja broji 16 društava, premalen broj, a tim više to odskače, kad se uzme u obzir, da su i same mere natecanja bile preblage. Ovde se ni jedno društvo ne može iz* govarati, da nije imalo sprava ili sliČ* no, jer sprave nisu bile potrebne, već samo malo dobre volje i sokolske sve* sti. Kad bi ove iole bilo, svako društvo je moglo postaviti ako ne odeljenje, a ono barem po nekoliko pojedinaca. Naj veči rezultati, koji su pri ovom na* tecanju bili postignuti sledeči su:
Kod muškog članstva, skok u vis 1;50 cm (Tošič Ivo Šibenik), skok u dalj: 4-40 m (Marko Slavič, Knin), ku* gla: 16*57 (Vojvodic Jovo, Knin), tre Čanje: 12 */* sek. (Markovič Milivoj, Šibenik), penjanje po konopu: 5V* sek. (Filipi Mile, Šibenik).
Kod ženskog članstva, skok tl vis:
100	cm. Ni jedna nije postigla odre* dene mere, sve skacu 100 cm, skok u dalj: 3‘15 (Markon Marija, Šibenik),
lopta 41^40 m (Žluvova Dragica, Šibe* nik), trčanje: nijedna nije polučila od* redeno vreme, najbolje polučeno vre* me je 15 sekundi.
Kod muškog naraštaja: skok u vis: 130 cm (Košta Nikola, Jurinič Josip, Ronac Veljko i Junakovič Frane svi iz Šibenika), skok n dalj: 4 86 (Bianchi Romildo, Šibenilc), kugla: 1507 (Košta Nikola), trčanjć: '$fi jedan ne polučuje odredeno vrertiž, najbolje polučeno vreme je,; 13а/в'sek. '
Kod ,že»skog, naraš[tqja:	skok.	u
vis: 110 cm (Traš&ni Nevenka, Bogdan Marija, Šrkalj Domina, Budisavljevič Desanka, RegAfcr Jasna i Budisavlje* vic Jelka) i Skok'ii dalj: 3 56 m (Traša* ni Nevenka), loftfa: 48’20 (Štrkalj Do*, mina), trčanje: № jedna ne polucuje odredeno vreme,1 najbolje polučeno vreme je 121/s. s#k. Celokupni rezul* tati natecanja bicč objavljeni u nared* nom broju Sokolskog Glasnika.
Na večer održana je svečana aka* demija sa sledečim programom:
1. Sokolsko društvo Sušak (muški naraStej): Skok preko konja.
2. Sokolsko društvo Sinj (ženski naraštaj): »Ples turkinjica«.
3. Sokolsko društvo Split (muški naraštaj)': »Sonata«.
4. Sokolsko društvo Split (muško članstvo); Dr. Klinger »Osmerka«.
5..Sokolsko društvo Sušak (žen* sko članstvo): Včžbe s veslima.
6.	Sokolsko društvo Šibenik (mu* ško članstvo): »Polonaise«.
Sve tačke akademije su dobro uspele, a najuspelija tačka po sastavu i po MVtfjdbi bila je Dr. Klingerova »OsmCtkft«, koju je izvelo muško član* stvo Sokolskog društva Split.
16.	juna:
U 7 30 započeti su pokusi za po* podnevnu javnu vežbu, koji su ispali vrlo loše kod svih kategorija, najsla* bije kod muškog članstva i to kod pre* laza u zastup, pokrivanje je bilo ispod svake kritike. Višekratnim opetovanji* ma to se je ipak nekako ispravilo ta* ko, da je poslepodne na javnoj vežM prilično ispalo.
Iza pokuša svrstala se povorka, kojoj je sudelovalo: 4 glazbe i to: Voj* na muzika 30 glazbara, glazba Sokol* skog društva u Šibeniku 28 glazbara, glazba Sokolskog društva u Splitu 30 glazbara i glazba Sokolskog društva u Vranjicu 24 glazbara. Ukupno glazba* ra: 112. Načelnici (župa: Šibenik, Ri* jeka*Sušak i Split 3. Starešinstva 28. Gosti 35. Konjanika u starinskim na* rodnim nošnjama 9. Zastava: 2 žup* ske, 13 društvenih i 3 naraštajske; sve* ga 18.
Župa Rijeka*Sušak: muškog član* stva u kroju 60, ženskog članstva 24, muškog naraštaja 18, ženskog narašta* ja 19. Ukupno Župa Rijeka: 121.
Župa Split: muškog članstva 84, ženskog članstva 10, muškog naraštaja 36, ženskog naraštaja 16, muške dece 32, žensk^ dece 40. Ukupno Župa Split; 218. Mornarica 180.
Župa Šibensko*Zadarska: narod ne nošnje 36, muškog članstva 104, žen* skog članstva 15, muškog naraštaja 44, ženskog naraštaja 36, muške dece 112, ženske dece 42. Ukupno Župa Šibe* nik: 380. r
Povorci je ukupno učestvovalo
1.140 osoba.
Posle podne u 17 i 30 započela je javna vežba. Sve kategorije su izvada* le proste vežbe odredene za II. jugo* slovenski svesokolski slet u Beogradu, no radi kratkoće vremena muško član* stvo je izvelo vežbu bez dodatka, mu* ški naraštaj I. i II. sastav, a ženski naraštaj L i II. sastav i II. meduigru.
Koliko je iz pojedinih kategorija i iz pojedinih društava nastupilo jasno se razabire iz priloženih tablica pod
II.	i III. Premda su na pokusima lo* še ispale, na javnoj vežbi su sve vežbe prilično uspele. Kod muškog članstva je najlošije bilo pokrivanje u zastupu tako, da je izgledala erta kriva, a po* skoči su nejednaki, ostalo je prilično
SVEČANA SOKOLSKA AKADEMI* JA I ZAVRŠETAK PREDNJAČKOG TEČAJA U PREKU.
Zauzimanjem Naeelništva Šiben* sko*Zadarske sokolske župe održan je prednjački tečaj pod vodstvom pred* njaka Franje Šterna, člana Sokola I. u Zagrebu. Tečaj je trajao mesec da* na i završio sa svečanom akademijom upravo prigodom velebne manifesta* cije proglašenja naše države: Kralje* vinom Jugoslavijom. Prednjak br. Štern, potpomognut od uprave i načel* nika br. A. Sorica, uložio je svu do* bru volju i sokolsko požrtvovanje, da tečaj što bolje uspije. Sa zadovolj* stvom moramo istaknuti da je u tome radu i uspio. Vežbalo se je neumorno svakog dana do kasno u noč. Redale su se sve kategorije: muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj i muško članstvo. Izučene su sve vežbe, koje če se izvesti na II. jugoslovenskom svcsokolskom sletu u Beogradu. Po*
dobro. Mod ženskog članstva isto ta* ko pokrivanje je najslabije bilo.
Naraštaj i deca dobro. Disciplina manjkava. Premda je načelništvo ne* koliko puta svojim okružnicama, upo* zoravalo braču načelnike da imaju pri* jave za slet ispunjavati i na vreme načelništvu slati, dešavalo se da ne* koja društva nisu davala nikakvih od* govora a u poslednji čas ne mareči za prijašnje; upute, tražili su brzojavno sva mogitća razjašnjenja, koja su im prvobitno u okružnicama bila data. Tabela za pokuse i javne vežbe najbo* lje govori, osobito kod starijc brače o slabom razumevanju sokolske disci* pline.	(Nastaviče	se.)
velebne nacionalne manifestacije u Preku, posvečena velikoj i ujedinjenoj Jugoslaviji. U onim uzbudljivim tre* nucima kada se je uz mesto i celi otok Uljan kupao u rasveti i plamenu i sagorevao od oduševljenja, gradan* stvo je predvodeno Sokolima sa zasta* vom Nj. Vel. Kraljice Marije, pevalo rodoljubne pesme i klicalo viteškome Kralju i domovini.
Akademija je započela pozdrav* nim govorom starešine br: K. Perovi* ca, u kojem je veličao istorijski čas i sokolsku gestu našeg Prvog Sokola Nj. Vel. Kralja i završio za trokrat* nim Zdravo! Kralju i Jugoslaviji. Ta* da je mešoviti zbor sokolskog društva zapevao državnu himnu. Sokolska de* ca čuvstveno su i odvažno deklamo* vala pesmice: »Sokolima« od H. Curi* ča, »Sokolska koračnica« od H. Doše* novica i »Otadžbina« od M. Bošnjako* viča, kao i prigodnu pesmicu »Soko* lov pozdrav« od brata C. Metod L.
Sokolsko gnezdo u Preku.
red toga, br. prednjak je odabrao sed* moricu, koju je specialno vežbao za buduče prednjake. Svake večeri tečaj* ci su dobili pored teoretskog i prak* tično poučavanje u sokolskoj pouči. Svršene su sve redovne i proste vežbe, kao i vežbe na spravama. Volja za rad kod tečajaca bila je dosta dobra i svaki je od brata prednjaka na kon* cu tečaja dobio »Uverenje« o uspehu i vladanju.
Kruna celog tečaja bila je sveča* na akademija, koja je održana u ne* delju 6. oktobra prilikom mesnog i narodnog slavlja u perivoju. »Restau* racije Jadran«, koji je sav plivao u jugoslovenskim zastavama. Na akade* miju su bile pozvate sve mesne vlasti, škole, društva i gradanstvo. Akademi* ja je bila poslednja tačka programa
VELEBNA MANIFESTACIJA U BIOGRADU.
Čim se je doznalo da je Nj. Vel. Kralj potpisao ukaz o promeni imena naše države i podeli iste na banovine, ova varoš najednom je osvanula u ve* lu zastava. Inicijativom mesnog Sokol* skog društva, bila je u tu svrhu u su* botu na večer priredena velika mani* festacija uz sudelovanje celokupnog članstva i prijatelja Sokolstva i jedin* stva. Povorka je krenula iz Sokolane
Donkov. Redale su se tada sokolske vežbe pod vodstvom prednjaka Šterna. Najpre su nastupila muška deca s pro* stim vežbama za II. svesokolski slet u Beogradu. Zatim ženska deca i žen* ski naraštaj. Muški naraštaj (deveto* rica), dali su »Carmen« od br. dr. Mur* nika. Sve su vežbe izvodene uz prat* nju društv. orkestra pod upravom br. Z. Jelušiča i svaka tačka bila je pra* čena velikim interesom i burno po* zdravljena, tako da su se poslednje dve od dr. Murnika morale po drugi put ponoviti. Na koncu je mešoviti zbor pevao vrlo lepo nekoliko pesmi* ca iz Mokranjčeve zbirke pod upra* vom brata J. Petarosa. Akademija je bila odlično posečena, tako da je hilo preko 1000 učesnika i pobrala je ve* liki moralni i nacionalni uspeh.
preko obale oko grada, koji je bio rasvetljen umetnom vatrom, bengali* ma i vatrometima. Za vreme povorke uz pevanje nacionalnih pesama klica* lo se Velikoj Jugoslaviji, začetniku je* dinstva Nj. Vel. Kralju. Po svršenoj povorci bila je u Sokolani održana ma* la kučna zabava u znak veselja i ra* dosti ovog istorijskog dana. Na ovaj način i ova varoš dala je oduška ra* dosti radi imena Jugoslavije za kojim je več odavna čeznula.
ŽUPA NOVI SAD
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Zupski prednjački tečaj Sokolske župe Svetozara Miletiča, održače se od 4.—19. novembra 1929. u Novom Sadu. Rad na ovom tečaju vršiče se prema rasporedu svakodnevno od 8—12 pre i od 2—6 posle podne; osim toga uveče vežbače učesnici tečaja u novosadskom sokolskom društvu.
Za ovaj tečaj od strane društava župe, prijavljeno je svega 24 učesnika, od kojih 17 članova i 7 članica.
Predavači na tečaju su ova brača i sestre: Miroslav Vojinovič, Manja Vojinovič, Milan Teodorovič, Jovan Totovič, Vesa Ruškuc, Dr. Vladimir Belajčič, Dr. Toma Jovanovič, Dr. Ni* ko Mrvoš i Milovan Kneževič.
VESTI IZ ŽUPE SVETOZARA MI« LETIČA.
22. septembra 1929. održana je u Novom Sadu sednica Zbora društve* nih načelnika župe Svetozara Miletiča. Na "ovoj sednici bili su prisutni
ovi članovi Načelništva: Teodorovič, Mudrohova i Rakičeva; dalje načelni* ci iz 17 društava župe. Nisu prisustvo* vali sednici načelnici ovih društava: Totovič, Daljev, Ilič, Galič, Zaboršči* kov, Dr. Jovanovič, Ruškuc, Stepanov, Brestovac, Gradište, IŽabalj, Irig, Ilok, Kanjiža, Srbobran, St. Bečej, Titel i Futog.
Na sednici doneseni su ovi za' ključci: Zaključeno je, izraziti nego* dovanje onim načelnicima, koj1 msu ovoj sednici prisustvovali, P® se lsti imaju upozoriti, da su dužm na sed* nicu doči, naročito kada se radi o re* šavanju važnih predmeta-
Izveštaj načelnika župe o odrza* nom VI. župskom s'etu. u Subotici
1929.	   nakon saslusanja primedaba
i debate u kojoj su uzeli učešča poje* dini članovi — uzet Je sa odobrenjem na znanje, P® Je ujedno povodom to* ga na predlog načelnika župe zaklju* čeno:
a)	da se ovlasti Načelništvo, da izradi diplome za utakmičare pobed* nike na utakmicama 'župskim li ove do 1. decembra o. g. dotičnim društvi*
Trening
f
Pod toni riječju razu-mijevamo u športu posebno vježbanje, koje se izvodi tijekom dužeg vremena u pojačanoj formi.
Kod toga, osim na redovito vjož-banje, mora vježbač da pazi i na uz-državanje ravnoteže pojačane izmjene tvari, kOja nastaje uslijed te.škog rada, koji umara tijelo i duh. Za nadopunu velikog gubitka snage, koji je s time u vezi, najprildadnije je sredstvo okre-pni proizvod
koji sadržaje važne hranive sastojine u koncentrovanoj formi, a ne opterečuje želudac i crijeva sa nepotrebnim balastom..
2—3 žličice Ovomaltine ujutro i popodne u jednoj Salici mlijeka, umje-sto kave ili čaja, dovoljno je vrelo snage za svakog vježbača.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 1850 po kutiji.	....
Tražite besplatni uzorak, pozivajuči se na ovaj list kod
Dr. A. WANDER d. d.,
*— ZAGREB
nom vežbom na sletskoj javnoj vežbi.
Žlipski predrijački tečaj da se po mogućnosti priredi od 1.—15. novem« bra o. g. u Novom Sadu; pa ako se za to vreme prijavi dovoljan broj učesijika radi čega se itnflju društva pozvati, Ja odma,h ove prijave, se ovlas šć'iije" načelnik zupe, da tečaj organi*
žira.
Po održanju tečaja, imaju se u dtugoj polovim novembra meseca odr* žati župski prednjački ispiti, a dan igpita odVcdiče Načelništvo župe.
Na predlog načelnika župe zaklju* čeno je, da se pre sokolskog sleta u Beogradu, priredi u Novom badu Vil. župski slet kao predsprema za sveso* kolski slet; o čemu se ima izvestiti Odbor župe.
Da se više ne bi dešavalo, da po* jedina okružja župe u jedan isti dan
ma pošalje, da se prilikom sokolskog praznika utakmičarima predaju;
b) radi olakšavanja posla, imaju
se u buduče utakmice članstva i nara5 štaja odvojeno priređivati i održavati a ne zajedno;
c) za sudije kod iitakmica, pre svake utakmice ima se prirediti tečaj radi instruisanja ovih, a u buduče če Načelništvo samo takve sudije postav* ljati, koji su ovaj tečaj svršili;
d) predložiče se Odboru župe, da u ^mislu propisa i pravilnika povede pofctupak protiv onih društava, koja najžupskom i na svojim okružnim sle* tovinia nisu učestvovala.
društava na t raženj c ptoeelmlpdi župskeg ;Zdravstvenog Ođ* seka nisu poslala' potrebne zdravstve* ne podatke vežbača i vežbačica, to je na predlog Dr. Jovanoviča zaključeno, da ove podatke imaju prikupiti načel* ■nici društava i ove do kraja o. g. po* slati, u koju im se svrhu šal ju potreb* ne tiskanice.
Povodom podnesenih izveštaja prisutnih društvenih načelnika o teh* mičkom stanju društava i o uzrocima za slabo napredovanje u tehničkom radu nekih društava, zaključeno je, uputiti načelnike, da što intenzivnije /•rade i ujedno predložiti Odboru župe, da se postavi jedan stalan župski pred* njak, koji če obilaziti pojedina dru* štva i spremati ih u radu, i da se za istog pronađu sredstva za izdržavanje.
U pogledu priprema za II. jugo* slovenski svesokolski slet 1930. za* klručeno je, da se na istom učestvuje što brojnije sa svima kategorijama vežbača i vežbačica; dalje da se uče* stvuje u utakmicama sa jednim žup* skim srednjim odeljenjem, kombino* vanim iz Novoga Sada, Subotice, Som* bora i St. Bečeja, a uvežbavarije ovog piaeljenja da se poveri bratu Totovi*. ĆU, zameriiku načelnika župe; isto da se učestvuje sa što više odeljenja čla* nova i članica u utakmicama za niža odeljenja, kao i u utakmicama pojedi* haca u lakoj atletici. Okružnim načel* nicirna poverava se^da odmah prirede
i	održe kratke teča^eve za učenje ve* žba naraštaja; a da Načelništvo pre slbta obavi pregled društava. Najzad da se upita Načelništvo JSS, dali če pojedine župe moči istupiti sa poseb*
prireduju svoje okružne .sletove, to če iNlačelništvo u buduče odredivati da* ne ovih sletova.	».
lzveštaj i predlog brata Đ. Stepa* novog, pročelnika paraštaja, pošto se u istom radi o reorganizaciji naraštaja
i	drugih tehničkih i materijalnih po* treba, ustupa se Odboru župe na re* šavanje; a primedbi! istog i predloži u pogledu održanog župskog sleta ustupaju se Načelništvu.
Kako je ustanovljeno, da mnoga društva neuredno šaljU društvene me* sečne izveštaje,' zaključeno je, da se ista ponovo upozore na tačno izvr* šavanje ove dužnosti.
i	.	■	‘
Nareduje se okružnim načelnici* ma, društvenim prednjačkim zborovi* ma i naeelnicima društava, da u smi* slu ovih zakljiičaka; postupe i da is,te
izvrše.	'
ŽUPA MARIBOR
ZBOR DRUŠTVENIH NAČELNIKA.
Zbor društvenih 'načelnika mari* borske sokolske župe vecao je 29. sep* tembra u Mariboru; učesriika bilo je 40 članova i članica, taj broj nadm^* šio je sve ranije sastanke. lpak su ne* opra vdano izostala društva:	Maren*
berg, D. Lendava, Pragersko, Hoče i Jarenina. Župski načelnik brat Mačus
i	ses. župska načelnica Ziherjeva pod* neli su izveštaje o ovogodišnjim pro* letnim župskim utakmicama, na koji* ■ma je takmilo od naraštaja 9 pi. i
9	ž. vrsta, te 46 m. i 53 ž. pojedinaca; od članstva 7 m. i 5 ž. vrsta. Obzirom na veliki broj vežbača MSŽ, to, prema lanjskoj godini malobrojno učestvo* vanje primerno je ocenjeno. Telesno vaspitanje bilo je veoma pojačano sa utakmicama u odbijanju lopte, koje su bile obavezne za sve’ župske jedinice, što se je naročito opazilo u mariborskom, koruškom okružju, nešto manje u dravskom, a najmanje u mur* skom okružju. Finalne utakmice odr* Žane su 6. oktobra na letnom vežbali* štu mariborskog društva izmedu okruž* nih prvaka. — Donešeno je više raznih zaključaka i pobuda, n. pr.: Da nara* štajci i naraštajke sami vode svoje vrste na utakmicama; samo kod pro* stih vežbi dozvoljeno je prednjaku vrste da broji. Utakmice u lakoatlet* skim granama moraju se odobriti za svaku na*edrtu godinu na proletnom sastanku društvenih načelnika, a za utakmice na spravama svaki put u je* sen. Dok su ove godine utakmice u od* bojki biles obavezne samo za muški na* Ј.9&Ш-i.za članove, jic-narednoj. 1930. godifii* obavezne šU 'te utakmice za celo članstvo i za sav naraštaj. Dimen* zije igrališta, za članice i žen. naraštaj, propisane su sa 16 X8m, a težina lopte kako je to propisano za iste kategorije u COS. U svrhu oživljenja sokolskog dela medu naraštajem i decom osnovan je[ pod predsedništvom br. Lavren* čiča, omladinski odsek s devizom da »telovežba treba da je dete* tu laka i prijatna kao igra«. Zaključeno je, da na utakmicama pri* likom beogradskog sVesokolskog sleta moraju nastupiti iz MSŽ najmanje 4 do 5 vrsta, koje če biti odabrane na delomičnim župskim sletovima u Mur* skoj Soboti (ža mursko i dravsko okružje), te u Rušama (za mariborsko
i	koruško okružje), koji ce se održati kaO pokusni sletovi za svesokolski slet. Brat načelnik je upozorio da se -niko ne sme podavati iluziji, da če za ‘ Beograd odredene Vežbe biti izmenje* ne. Dakle, s tim VeŽbama treba nasta* viti i precizno ih uvežbati. Upožorava se na potrebu nabavljanja svečanih odora. Za starije vežbače ostaju oba* vezne za 1930. god. ovogodišnje župske vežbe, a svaki stariji vežbač, koji ide u Beograd, mora da zna vežbe s pali* cama, koje je Savez propisao; takoder se -preporučuje i vežbanje dr. Murni* kovih vežbi za članove. — Kod slučaj* nosti je br. Hočevar obavestio da pri* pruma elaborat o vaspitanju naraštaja
i	dece, koga če predložiti u razmatra* nje i odobrcnje anketi, koju treba, u tu svrhu, da sazove Omladinski odsek
10.	novembra o. g. — Na kraju je još preporučeno i studijsko putovanje u
ĆSR, Nemačku j Beč, o čemu če se Konačna odluka prepustiti Jugoslove.n* skom Sokolskom Savezu.	M.
JAVNI NASTOP SOKOLSKEGA DRUŠTVA V PTUJU.
Sokolsko društvo v Ptuju je pri* redilo v nedeljo dne 6.. .oktobra svoj vsakoletni telovadni nastop na letnem telovadišču, v Ljudskem vrtu. Kljub temu, da je bil ta datum za letne na* stope precej pozen in radi 'vremena nezanesljiv — saj je moralo društvo iz raznih vzrokov kar trikrat preložiti nastop — je bila vendar' ta nedelja krasen jesenski dan.
2e ob pol štirinajsti uri so se zbrali vsi oddelki v telovadnici in na* to v spremstvu mestne godbe odkora* kali v Ljudski vrt, kjer se je začel z malo zakasnitvijo popoldanski nastop. Izmed zunanjih gostov so se udeležili nastopa člani in članice iz Maribora pod vodstvom žup. načelnika br. Ma* cusa in s. žup. nač. Žiherjeve ter članice iz Ormoža. Z Mariborčani pa je pri* spel tudi naš olimpijec br. Primožič. Župno starešinstvo, sta zastopala br. župni blagajnik Kocmut in žup. nad* zornik br. Zorko.
Nastop j,e oty(Oi;ila moška deca z Vidmarjevimi članskimi prostimi vaja* mi za 1. 1927. in jih odtelovadila prav dobro. Drugo točko sporeda je izpol* nila ženska deca z vajami »Ko sem plela lan« na pe^jpl Ta oddelek je bil najmočnejši po ^ЦуДи, vodila ga je s. Jamškova in je s svojim ljubkim na* stopom splošno zadovoljil. Ženski deci je ,(sledil-1 e^Sdktc^^hia^top .foškega “naraščaja pbd vodstvom, br. riac., Per* tota, in temu žeij' rjaraščaj tudi. z Ma* čusovimi vajaimif,za J. 1930. s s. Jam* škovo na čelu. Slednje so izvajale proste vaje dobrot skladnost je kva* rila le ena naraščajnicii v prvem četve* rostopu, po številu pa bi bila lahko oba oddelka močn.ejš^. Dr. Murnikov Carmen, ki ga 'Ј£јД?уаја1а devetorica moškega naraščaja,- z br. načelnikom' v
sredi,, je;. bil sicer,:še večkrat izvajan, to pot. na višku iri žel zato burno po* hvalo. Sedma točka sporeda je napol* nila vse telovadišče! nastopili so vsi oddelki k orodni telovadbi, po številu 10 vrst, sredino pa je izpolnila ženska deca z igrami. Slika j.e bila prav pestraj posebno pri do* in;odhodu s telovadi^ šča. Pri orodni telovadbi so nastopile tudi prvi(5 član.ič0, ki pa upamo ne bodo izgubile poguma. Kot posebna točka pa je nastopila izbrana vrsta Mariborčanov na bradlji in na drogu. Med njimi je bilo par zelo odličnih telovadcev; naravnost fasciniral pa je gledalce s svojimi vrhunškimi vajami naš olijnpij.ee br. Primožič in prejel zato burno, pohvalo in priznanje. Za to točko so nastopili' člani in članice pod vodstvom br. nač. Pertota'm s. nač. Hinterlechnorjeve k prostinV vajam za vsesokolski • zlet v, Beogradu 1. 1930. Izvajanje je bilo tako skladno in sko* raj dovršeno, ki ga na lčtošnjih zletih še,' nismo ..videli in j© gotovo zasluga 'temeljitega ■ im..- marljivega vežbanja. Zaključili so zopet moški naraščajniki z br. načelnikom • in izvedli dr. Murni* kov Turški marš. Da se ni mudil med počitnicami pri; nas na orožnih vajah
br; ing: Kavčič, nač. Ljubi j. Sokola, bi bili Ptujčani to pot za to vzorno in odlično izvedbo prikrajšani. Tempo je bil zelo hiter; jedva so prišli, že so od* korakali s telovadišča. Bratu‘ing. Kav*1 čiču za kratek.^ a !našemu' driištvu v dobro izkoriščeni i ča-s, -bratska hvala/ ker smo prepričani, d» bi bil tudi naš dragi »Ata« bjj idr« ■'Џ*. Murnik z iz# vedbo zadovoljen.
Nastop je bil v splošnem želo lep in je dosegel gotovo prvenstvo med
ŽUPA
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA U TROGIRU.
Na dan 22. septembra doletila su brača iz raznih mesta, da uzveličaju pašu proslavu dvadesetogodišnjeg op* Stanka kao i desetogodišnjicu progona zakletog našeg neprijatelja.
Svojim sudelovanjem dala su bra* ča dokaz bratske uzajamnosti i požrt* vovriosti, te sokolske discipline. — Trogir je dočekao nevidenu slavu, koja če ostati živo u pameti za dugi niz godina. Veličanstvena povorka, ogroman broj sudionika, uzorno izve* dene vežbe, red, mir, oduševljenje, bratsko raspoloženje, sve je to dalo osobiti pečat vćlebne sokolske misli, a tek rastanak! Zahvalnost, koja se iz hiljada grla prolamljala, kroz tišinu velebne jesenske noči, ostala je još i danas u našoj pameti. Ne možemo, a da za svu ovu ljubav i bratstvo ne za* hvalimo i putem našeg Sokolskog Glasnika.
Hvala Starešinstvu bratske Sokol* ske Zupe »Vojvoda Hrvoje« a napose bratu Dr. Mirku Buiču, koji je u svo* jem poletnom pozdravu povezao dela naših junaka sugradana Mladena Šu*
vsemi dosedanjimi, žal, da je bilo šte* vHlo nastopajočih za naše razmere ma* lo premajhno, saj bi jih bilo nastopilo ■lahko nad 250.
• p > Po nastopu je pozdravil občinstvo in' vse oddelke br. starosta dr. Šala* muii, omenil važne zgodovinske spre* membt‘ v naši državi in z vzklikom i-našl Jugoslaviji in našemu visokemu bratu* kralju'Aleksandru zaključil lepo popoldne; Zdravo! Za sokolskim pra* porom naprej!	S.	K.
SPLIT	.
biča i Bana Petra feerislaviča sa jugo* slovenskom idejom, zašto mu u ime ovog našeg lepog. istorijskofi grada zahvaljujemo. Hvala bratu Pircu, koji je doprineo da je'javna vežba uspela onako uzorno. Hvala brači iz Splita, Omiša, Dugograda, Pučišča, Supetra, Milne, Vranjica, Solina, Kaštel Sučur* ca, Kaštel Gomilica i Donj& Kaštela, koji se u neočekivanom broju oda* zvaše. Hvala napose brači iz Šibenika
i	Driiiša, koji takoder ne žaleči truda dodoše, da uzveličaju našu slavu. Hva* la naša takoder i bratu Emilu Vukoti* ču, koji je svojim neumornim radom doprineo, da je društvo došlo do za* merne višine u tehničkom pogledu. Budite braco uvereni, da če ovo društvo u svojim analima zapisati ovaj dan sa zlatnim slovima na znanje po* kolenjima, da jugoslovenska sokolska ideja jace nego ikada je odskočila u Trogiru na 22: septembra 1929. Tro< girški Sokoli ne samo što če večno imati na pameti ovaj dan, oni će i dalje raditi na putu na kojemu se na* laze i neče propustiti nikakvu prigodu, a da ne dokažu svoju privrženost so* kolskoj ideji.	Odbor.
ŽUPA NOVO MESTO
IZ SOKOLSKEGA DRUŠTVA V NOVEM MESTU.
Dne 14. septembra t. 1. je bil dru* žabni večer in koncert orkestra našega društva. To je bilo nameravano že dne 7. septembra t. 1. Ker se je pa po* kazalo, da je to nepripraven dan, je bilo treba prireditev preložiti za en teden. Pa tudi s tem ni bilo dosti po* ■ magano. Kajti večer je bil sjabo obi* skan in to tudi vkljub temu, da smo prodajali vstopnice od hiše do hiše. Naš, orkester slovi povsod, kj«r je igral. Tudi ta večer je igral lepo, vne* to in z zanosom. Marsikdo je rekel: Škoda, da je tako malo poslušalcev. Drugje bi vedeli bolj ceniti tak užitek.
Dne 5. oktobra t. 1. pa je bila ča* janka za članstvo in' prijatćlje'Sokol* stva. Da bi se nihče ne mogel izgovar* jati, da ni vedel za njo, je bilo razpo* slanih nad sto vabil. Pa vse to ni dosti zaleglo! Pri čajanki se je zbralo prav majhno število. Koliko je pri nas ljudi, ki pri vsaki priliki kličejo, da so na* rodnjaki in naprednjaki, ki pa tako redko izvolijo se tudi v dejanju po* kazati. Tako ravnanje je pač testimo* nium utriusque paupertatis. Panem et circenses! Tako so vpili pokvarjeni Rimljani Ali , je kaj drugače pri nas. Ko je bil pred kratkim cirkus tukaj, je odnesel po nekaj dnevih, pravijo, 9000 dinarjev čistega dobička. Ako se bo tako še dalje godilo, mora propasti vse društveno gibanje in življenje. Ena čreda, en pastir! Morda se nekateri že ravnajo po tem geslu. Ali bati se je, da bodo le čreda, pastirji pa bodo drugi.	.i
j JSS je odlikoval br. Gregorca, sta* rosto sokolskega društva v Toplicah, z diplomo kralja Matjaža. Po naročilu starešinstva dolenjske sokolske župe sq..nesli diplomo odlikovancu br. župni načelnik Papež, pestra župna tajnica Meršolova in župni prosvetar br. Ma* rinček. V. ta namen se je zbral pri br. podstarosti topliškega sokolskega dru* štva br. Ign. Sitarju ves odbor, in dosti drugega članstva..
Br. Marinček je nagovoril zbrane takole: Bratje in sestre! Sokolsko ge* šlo je ne slave ne dobička. Pravi Sokol tudi ne išče ne tega ne onega. Saj se zaveda, da mora delati za svoj narod, od katerega ima vse in kateremu je vse dolžan. — Ne samo kar veleva mu
stan, kar more,- to mož je storiti dol* žan. Ta pesnikov opomin velja zlasti za Sokole. Kajti njih požrtvovalnost za narod mora biti večja kakor drugih, njih ljubezen do domovine mora biti bolj goreča kakor drugih. Ako mora dati navaden vojak svoje življenje za kralja, pa bi se Sokol kratil in branil pokloniti domu, kar je toliko manj vredno in manj dragoccno. Sokolsko delo je težko in včasih nehvaležno. Vkljub delu, trudu in. prizadevanju se neče pokazati pravi uspeh. Gospod, celo noč smo lovili pa ničesar vjeli. Tako se godi dostikrat tudi Sokolu. Ne bi bilo čudno, ako bi se ga lotilo malodušje, dasi se zaveda, da je na pravi poti, da dela dobro in pošteno. Kako se mu tedaj prileže od poklicane strani izraženo priznanje, da je fci*avi mož na pravem meštu. To priznanje ga osrči, da zireva zbere svoje moči-in da se znov* požene in premakne voz, ki je grozil, da bo obtičal. O odliko* vanjih se pravi, da po navadi zadenejo neprave'ga in nevrednega. Kdor je bolj glasen in kdor ima mogočnejše prija* telje, se jih dokoplje, prava zasluga pa mora biti kakor pastorka v prav* ljici v ozadju. Zato smo bili pa toliko bolj veseli, ko je odlikoval Jugoslo* venski Sokolski Savez brata Gregorca z diplomo kralja Matjaža. Kako bi tudi ne bili! Saj poznamo brata Gre* gorca za neutrudljivega sokolskega orača in neugnanega sejalca čistega sokolskega zrnja. Že leta in leta vodi svoje društvo s takim pridom in s ta* ko gorečnostjo, da je vzgled marsika* teremu društvu v naši župi in zunaj nje, že leta in leta načeljujc kakor kralj Matjaž narodni vojski, že leta in leta bistro gleda, da narodna stvar ne trpi nobene škode. Brat Gregorec!--Di* ploma, ki ti jo sedaj izročimo, ti'bodi majhna odškodnina za tvoje dolgo* letno prostovoljno delo ir* bodrilo k nadaljnemu delu. Vas, bratje ih seStrt, pa vspodbujaj, da se še bolj- oklenete brata staroste in' da skušate mu biti bolj in bolj enaki.	' 1	;	■	•'
Brat Gregorec se, je zahvalil za odlikovanje, ki je tudi počaščenje vse* ga članstva njegovega društva, kajti brez njegovega dela ne bi bilo mogoče doseči toliko uspehov, in je prosil od* poslanstvo, da sporoči njegovo zahva*
lo	tudi bratskemu Savezu..' M.
O
ш
o:
S
(A
U.
a
o
H
3
......
V' .	.	•	••,<!«	!	.
je najmoderneje urejena In izvršuje vea tiskarniška dela od najpreprostejšega
do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske!, leposlovrf^in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali več-barvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah/Caetopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih li stov/Lastna tvornica§6lskih zvezkov / Šolski zvezki ?a osnov., mešč., sred.šole/ Risanke, dnevniki, beležnice/ Notrtf papir/Zvezki za okroglo pisavo
Restauradia »Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šipie ^Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog * „Union“ piva. - Prvorazredna - domača kuhinja.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH P0TREPŠTINA
BRANKOPALČIĆ
ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 16
Glavni dobavljač 1 -	>
Jugoelovenekog Sokolskog Saveza Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb  Telefon br. 26-77	■—
Izradjujom sve vreti sokolskih potreDŠtlna za Javni i izletni naetup članova, članica i djece tačno po propisu JSS.
- Nadalje preuzimam -
izradbu svakovrsne trikotaže za vlastiti i tudji račun. Nadalie preporu-čam so braći za izradbu > najmodemijih civilnih odi]ela, koja po nainovl-jem kroju izradjujem u vlaetito) radionici. Фб4
Tko oglašuje, taj napreduje!
>E1EKTBA< d. d. ,Sušak
Izradnja i projektovanje električnih centrala, mjestnih i gradekih mreža, nadzemnih parnih. — Dieselovih postrojenja, menjača, transformatorskih stanica, te vodova za sve napetosti. Dobava svih potrepština za električne kućne inetalacije i centrale, motora, aparata za kuhanje i grijanje. Skladište svih potrepština za jaku i slabu stroju itd., itd.
Proračuni I Informacij« po SelJI.
ODLIKOVANA VELF/TRKOTIKA VINA
ŠPIR0 KUZMANIČ » SUŠAK
GLAVNI DOBAVLJAČ „JADRANSKE PLČVIDBE D. b.“
BRZOJAVI: KUZMANIČ - SUŠAK / TELEFON br. 231 Tekudi račun Kr. pošt. šted. Zagreb bfoj 35.706 Tekući račun kod .Union” banke, podružnice Sušak
PoKlovnicn i pfe.ndište: DELTA, pnreela i«
'	ф:.	1	-i*	."
CD m
e*
CD ^
CIKORIJO
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
IZVRSTEN PRIDATEK pokv* ZA KAVO
Mesne konzerve in mesne Izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič tvornlca mesnih Izdelkov in konzerv Ljubljana, Gosposvetska cesta štev. 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Za izvršitev modernih potretov ter vsakovrstnih foto-grafičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični atelije „VIKTOR"
LJUBLJANA Knafljeva ulica 4 (nasproti Narodni tiskarni)
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALIETA SUŠA KBM
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA GODINE 1890
izvadja
svako-vrsne tiskarske radnje brzo, čisto i jeftino
pleskarju in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
Ц URAK, ZLATNINAR
fC'	H	Ш	0PTIK
I	H	MARIBOR
<—^вмвиш™^ Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-ног оруђа
Ј.оражем, Рибница
ДОЛЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881.
K V VSAKI velikosti I; 1» OBLIKI in MNOŽINI 2
} Izvršuje točno, so- II
O	LIDNO IN ELEGANTNO 9 Z V ENOBARVNEM ALI Z ? VEČBARVNEM TISKU ? Ž IN SE PRIPOROČA ( ') VSEMSOKOLSKIMDRU-i! STVOM IN POEDINCEM 1'
vseh vrst po fote* grafijah ali r izbah izvršuje za vratova stentoinalsoUdnA
Трговци, обртници, месари!
Вагате ли већ са Шулц Универзал вагом?
Осведочите ce о њеној врлини!
Захтевајте ценике и необвезан посет заступника.
ЈУГО ШУЛЦ, Д.СО.Ј.
ЉУБЉАНА
BRZOJAVI:
KRALJETA
SUŠAK4
KLlSARNA-ST'DEU UUBL1RHRDM.MftTIH0VHn
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska In = ličarska ;d^lav8ica=^=;
Ivan Bricelj
LJUBLJANA. Danajska cesta 16
Strokovna izvrSHev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
■.■■i—----- TELEFON 302 —■■ ■■ ■
Опрема вежбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. ЕлеганТно, солидно оруђе, Ниске цене. — Ценик и прорачун франко.
R. IVrignanin-StoianovU ■■■I Sušak ■■■■■■
UGAO STROS8MAYEROVE I DRAŠKOVIĆEVE
Prodaja šivaćih strojeva, narodnih, sokolskih, sportskih, uspomenskih, porculanskih, staklenih i svih kuhinjskih bazarskih predmeta. / Prodaje takodjer i rabljene šivaće Strojeve uz niske cijene
MODNA KROJAČNICA
CELJE
v lastni palači »Narodni dom« Podružnici: Maribor, Šoštanj
IZVOR
HAMAG
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE --Ц. I KRATKE ROBE «
SUŠAK
SETAL1ŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul. 02
LJUBLJANA KNAFLJEVA ULICA BROJ 4
Geodetski instrumenti i pomagala i — sviju vrsti.	=
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000
Stanje glavnice in rezerv nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
Mestna hranilnica ljubljanska
Priporoča se za cenj. naročila
Franjo Dolžan
CILJE, ZA KRESIJO II. 4
Stavbno in galanterijsko kleparstvo,vodovodna inštalacija
>1ММНИ»»««»»»»И»»ИНН
Ustanov. 1. 1889. (Gradska itediontca).
soc s F>vJwanor*9S:
TELEFON ŠTEV. 2016	*	POŠTNI	ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 365 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrekovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti, lamstvo za vse vloge m obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja 5e mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. NaK rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naSi hranilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
■ ■■ ■ — Rentni davek	.....
od vložnih obresti plačuje hranilnica Batne, tako da vlagatelji dobe polne obresti brez odbitka.
Zajtrkovalnica Al. Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Potoiilnica v Mariboru
Poštanska i željeznlčka stanica: Vareš — Majdan Brzojavke: Željezara Vareš Telefon lnter. br.: 2, 3, 4 I 5
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
MEDIC-ZANKL
Zaštltni znak
Materijah IJevano željezo
BroJ 100
Višina 94 cm, presjek 34 X 30 cm> prostor grijanja 100 m3.
BroJ 1SO
Višina 105 cm, presjek 38 X 31 cm, prostor grijanja 160 m3.
BroJ 390
Višina 120 cm, presjek 41 бХ34'’6cm, prostor grijanja 250 m .
BroJ 35(i	'n
Višina 130 cm, presjek 45'5X39'r>cm,
i	prostor grijanja 350 m .
Tiska Učiteljska tiskar* u Ljubljani,
Odgovorni urednik dr. Riko Fux. - Uređuje Redakcijski odsek, - Z« oglase odgovara Vlado Simončič,
za nju odgovara Franci Štrukelj.
Isdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E.