Poilnrlna plaćona u gotovu	Cena	0i||	^
SOKOLSKI GLASNIK
Gl A S I L © SAVEZA S O KCU KRALJ EVIME JUGOSLAVIJE
Jedan značajni problem na koji zaboravljamo
Naš živalj izvan domovine
i naše dužnosli prema njemu
Sokolska žepa Mosiar podiže spomenik junacima streljanim i obešenim od 1914 do 1916 u Mosfaru
Medu dužnostima preuzetim u okviru Sokolske Petrove petoletke, Sokolska župa Mostar podiže spomenik junacima, streljanim i obešenim za slo-bodu našega naroda od 1914 do 1916
u Mostaru. Spomenik se več radi i biče uskoro potpuno dovršen. Načrt spomenika izradio je inžinir g. Marko Kovačina, a sve radove za ovaj spomenik svršavaju seljaci-zidari i klesa-ri. Tako če i u radovima oko podiza-nja ovog spomenika biti izražena narodna veza prošlosti sa sadašnjicom i težnja našeg Sokolstva na selu da premosti sve jazove izmedu sela i grada.
Zbor pročelnika župskih lekarskih otseka
Dne 17 januara .1937 održačc se u prostorijama Saveza Sokola- Kraljevine Jugoslavije, Beograd, Prestolonaslednikov trg 34, u 9 časova pre po-dne, zbor pročelnika župskih lekarskih otseka.
Dnevni red zbora biče sledeči: 1) Pozdrav pretsednika saveznog lekar-skog otseka i izveštaj o dosadašnjem radu saveznog lekarskog otseka; 2) Iz-veštaji pročelnika župskifr lekarskih otseka, odnosno župskih lekara, o radu u pojedinim župama; 3) Organizacija lekarske službe u društvima i četama; 4) Pitanja i predloži.
Umoljavaju se sve bratske župe, da na ovaj prvi zbor pročelnika župskih otseka, odnosno župskih lekdra, pošalju svoje pretstavnikc,
Učesnici zbora putuju i bave se u Beogradu na trošak svojih župa.
Pretsednik lekarskog otseka Saveza SKJ:
Dr. M. Feliks, s. r.
Preselenje »Sokolskog glasnika« i »Sokolskog sela« iz Ljubljane u Beograd
Radi preselenja naših listova »S o-kolskog glasnika« i »Sokolskog s e 1 a« iz Ljubljane u Beograd, te radi potrebnih tehničkih priprema oko redovnog izdavanja pomenutih Ii-stova u novome sedištu, s ovim bro-jem zaključujemo ovo godište »Sokolskog glasnika«.
»Sokolski glasnik« nastavi-če svojim redovitim izlaženjem po-četkom, a »Sokolsko selo« koncem meseca jami ara 1937.
Sve gradivo za objavu u »Sokol-s k o m glasniku«, odnosno u »S o-k o 1 s k o m selu«, molimo unapred slati na:	Uredništvo	»Sokol-
skog glasnika«, odnosno »S o-k o 1 s k o g sela« (ili na: Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije — Otsek štampe — Uredništvo), Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.
Sve narudžbc, oglase kao 5 sve što se odnosi na administraciji! pomenutih listova slati na: U pravu »Sokolskog glasnika«, odnosno »Sokolskog sela« (ili na: Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije — Otsek štampe — Uprava), Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.
Uredništvo i uprava »Sokolskog glasnika« i »Sokolskog sela«.
Kada je reč o našem narodu, obi-čno se misli samo na onaj njegov broj, koji živi u granicama naše države, a koji prema najnovijim podacima iznosi okruglo 15 milijuna. Ali to nije tačno, jer treba znati, da vtlik deo našeg narodnog življa, oko 2,750.000 duša, živi izvan naših državnih grani-ca, po raznim delovima staroga i no-voga sveta.
Da bi i o ovom važnom pitanju bila naša šira sokolska javnost upu-čenija, mi čemo u ovomc napisu iz-neti niz podataka o broju naših suna-rodnjaka, koji žive van naših nacionalnih granica, po raznim krajevima sveta.
U Evropi
Italija: Stare naseobine na jugu oko Campobassa i Larina, koje posto-jc još iz doba turskih navala, broje oko 5.000 duša. Prilikom razgraniče-nja izmedu bivše Austro-Ugarske i Italije, još u prošlom stoleču, mi smo gubitkom videmske provincije izgubili oko 50.000 hiljada našeg življa, koji je živeo u tom našem neprekinutom je-zičnom kraju. Prema samom službe-nom italijanskem popisu pučanstva od godine 1911, dakle pred 25 godina, bilo je tamo još 52.000 duša našeg materin-skog jezika. Prema prirodnom porastu, toga življa trebalo bi danas da bude oko 70.000. Iza svetskog rata mi smo dalje izgubili u korist Italije oko
650.000 naših sunarodnjaka. Svega sku-pa dakle našega naroda pod Italijom ostalo je oko 720.000.
Austrija: Nakon plebiscita u juž-noj Koruškoj, koja na severu sa Slo-venijom pretstavlja čvrsto povezan naš jezični kraj, izgubili smo jedan naš ogranak koji broji oko 100.000 naših ljudi. U austrijskoj Štajerskoj pak živi Gradiščanskih Hrvata oko 50.000, a naših jezičnih otoka ima još uzduž Dunava do Beča, u kojim krajevima, osim južne Koruške, ima oko 80.000 našeg življa. Ukupno dakle pod Au-strijom je oko 150.000 naših duša.
Madžarska: Što u južnoj i zapad-noj, te srednjoj i istočnoj Madžarskoj ima još mnogo naših starih naseobina, koje potiču još iz doba turskih invazija, i to Slovenaca, Hrvata i Srba, a koji sc protežu sve do Dunava i Budimpešte. U tim krajevima računa se da ukupno živi oko 100.000 našeg življa.
Rumunija: U Erdelju, koji je iza svetskog rata prisajedinjen Rumuniji, živi oko 60.000 Srba i oko 10.000 Hrvata.
Grčka: Još iz starih vremena do-seljavanja živi u Grčkoj oko 170.000 Srba.
Dakle samo u susednim državama ima oko jedan milijun i četvrt našega naroda.
U ostalim evropskim državama
U češkoslovačkoj postoje naše stare seljačke naseobine još iz doba turskih ratova, i to u Moravskoj, gde ima oko 10.000 naših duša.
U Rusiji, što zaostalih iza svetskog rata a što pridošlih s raznih stra-na, računa sc da ima oko 50.000 Ju-goslovena.
U Nemačkoj živi takoder oko
50.000 naših ljudi, koji ponajviše rade u rudokopima i šumskim krajevima.
U Nizozemskoj, Belgiji i Luksemburgu živi oko 12.000 naših sunarodnjaka.
U Francuskoj našega življa ima oko 80.000, ponajviše zaposlenog u rudnicima ili kao sezonskih radnika u poljodclstvu.
U ostalim evropskim državama broj naših ljudi računa se na oko
50.000,	koji tamo žive bilo kao pomorci, obrtni ili tvornički radnici, bilo pak da su zaposleni drugim zvanjima.
Prema tome, broj našega naroda, izvan naših državnih granica, u Evropi, penje se okruglo na jedan milijun i po. Od toga otpada na iseljeničke radnike oko 190.000, a oko 1,130.000 na naše narodne manjine.
Po drugim zemljama sveta
Po drugim zemljama kontinenta žive večinom naši radnici-iseljenici. U tom pogledu za nas su najvažnije ame-ričke zemlje, u kojima živi največi broj naših iseljenika, i to:
Amcrički kontinent: U Ujedinje-nim Državama Amerike, prema raču-nima jednih, živi oko 700.000, a prema drugima, oko 900.000 naših iseljenika. U Kanadi je naših zemljaka oko
20.000, u državama Srednje Amerike oko 5.000, a u državama Južne Amerike oko 250.000. Ukupno jedan milijun i 175 tisuča.
U Australiji naše kolonije brojc oko 16.000 ljudi.
U Aziji je naših iseljenika oko
50.000, i to u Turskoj naših muslimana iz Bosne i Hercegovine, zatim u Perziji i po ostalim krajevima toga kontinenta.
U Africi, severnim i južnim državama, živi što u večim a što u manjim skupinama oko 5.000 naših ljudi.
U Novome Zeiandu je takoder
oko 5.000 naših iseljenika.
Prema ovim podacima, izvan Evrope, t. j. u prekomorskim krajevima živi oko jedan milijun i 250 tisuča našega naroda, s drugom i trečom gene-racijom. Ukupno dakle izvan naše države živi 2,750.000 naših duša, što s našim narodom i pripadnicima slovenskih narodnosti u državi iznosi
15.750.000. Od toga je danas čistog našeg naroda, bez ostalog kod nas naseljenog elovenskog življa, oko
15.550.000. Ako tome pribrojimo još oko dva milijuna inorodnih državljana, računajuči i ukupan broj našeg naroda sa svim onim našim narodnim življem izvan državnih granica, to se taj broj penje na 17,750.000 duša.
Takav če verovatno biti naredni službeni popis pučanstva i njegovo
brojčano stanje u razmeru države i naroda. Ali sve to važi za sadašnjost, jer što se tiče onog dela našega naroda izvan države, a koji kao što smo na-veli, broji skoro tri milijuna, stvar nije nimalo utešna. Kod tog sc naime dela našeg naroda javlja pitanje nje-govog brojčanog opadanja, a o čemu se kod nas u našoj službenoj 1 osta-loj javnosti do sada nije vodilo skoro nikakvog ozbiljnijeg računa. Ostane li takvo stanje i nadalje, naše narodne manjine sve više če slabiti i nazadovati i u svojim daljnjim generacijama izgubiče konačno svaku duhovnu vezu sa svojom nacionainom državom, a naša emigracija, koja bi uglavnom imala da bude pokretni kapital svoje stare domovine, utonuče jezikovno i sa svim svojim moralnim i materijal-nim vrednotama u tudem moru.
Svetski rat progutao je skoro jedan milijun naših ljudi, a ovde se radi skoro o tri puta tolikom broju našega naroda, kome preti opasnost da nacionalno izumre, i to ponajviše našom krivnjom i na nedoglednu moralnu i materijalnu štetu naše države.
Što nam je dakle dužnost u tome pogledu?
Naše Sokolstvo takoder, kome narodni i državni interesi moraju da bu-du iznad svega, ne sme da prelazi bez-brižno ni preko tog važnog pitanja opadanja tog dela našega naroda, koga su razni uzroci, a najviše socijalni, nagnali da napusti svoj stari rodni
Brojni češkoslovački sokolski li-stovi posvetili su svoje članke ovogo-dišnjem prazniku našeg Ujedinjenja.
Glavno glasilo Ceškoslovačkc obče sokolske, »Sokolski vjest-n j i k«, doneo je u svom 44 broju povodom našeg praznika Prvog decembra na prvoj stranici najnoviju sliku Nj. Vel. Kralja Petar II u sokolskom kroju uz vrlo toplo pisani članak po-znatog češkoslovačkog sokolskog radnika brata Rudolfa Prohaske.
U članku se izmedu ostalog veli: »... Svi mi vidimo u Petru zvezdu bu-dučnosti, svi se u n ju uzdamo, svi hočemo da u nju verujemo. Nestrpljivi smo u očekivanju, da bi več iza nas bilo dugo doba od pet godina, koja
kraj i da krene u daleki svet u borbu za koricu hleba. Mi i ne znamo s kak-vim se osečajima naši stari iseljenici u mislima ob racaj u svojo j staroj domovini, kada vi.de,’ da več njihovo prvo a pogotovo drugo i treče pokole-nje više uopče ne razume jezika svojih roditelja. Zauzeti mnogim teškim i trajnim brigama za onaj bedni minimum životne egzistencije, oni nisu u mogučnosti da bi se uspešnije brinuli za vaspitanje svoje dece, koju su radi toga prisiljeni da prepuštaju stranim školama i stranim uplivima, a što u stvari znači njihovo nacionalno umiranje.
Naša briga stoga morala bi da bude, da u buduče podržavamo življe veze sa svom našom emigracijom i da njenu mladu gcneraciju uznastojimo pridobiti i sačuvati za staru domovinu. U tome pogledu mogu da nam svojim primerom posluže Čehoslovaci, pa i Poljaci, koji pored ostalih veza imaju po svemu svetu i svoje sokolske jedi-nice, koje su u tesnim vezama sa svom cmigracijom. Naravno, da mi SokoK sami ne možemo da u tome pogledu učinimo sve, ali ipak mogli bi da uči-nimo razmerno dosta, da nam se na taj način naša rodena krv potpuno ne izgubi u tudinskom moru.
I ovo pitanje mogli bi da uklopi-mo medu one naše brojne zadatke pet-godišnjeg radnog plana, kako nas ne bi mogla peči savest, da i za taj deo našeg vrednog i radinog a skoro i za-boravljenog naroda nismo ništa učinili.
Ga još dele od kraljevskog prestola. Samo da bi ovo vreme sretno prošlo, da bi se Mladi Soko pripremio za Svoj uzlet, onako kako to želi i kako to za-služuje Njegov narod, koji je pro£ao kroz teška iskušenja, i kako to i mi želimo, te da bi bio jednak Svom veli-kom Ocu. Neka bi sudbina od nas od-vratila zlo, da ne bi možda izmedu nas i njih pala senka nesporazuma, koji naši zajednički neprijatelji žele i na-stoje da se pojavi, protiv volje obaju naših naroda, na nebu naše vernosti i ljubavi, i neka bi nam sudbina udelila snage da možemo očuvati i pojačati krasnu medusobnu harmoniju dvaju naroda, koji su upučeni jedan na dru-goga. I jednima i drugima potrebna je
Novi Krof češUoslovačUi£> S okolica
Češkoslovački sokolski lisiovi o našem prazniku Ujedinjenja
uzajamna pomoč, jer smo jedni bez drugih kao otsečena grana, mi na severu, oni na jugu.«
List za sokolski naraštaj »S o k o I-ske besedi« donosi na uvodnom
mestu članak poti naslovom »Kako se porodila Jugoslavija« uz sliku blaženo-počivšeg kralja Petra 1 Velikog Oslo-boditelja, sliku iz života našeg mladog Kralja Petra Ilit. d.
Tečajev! Saveza SKJ
Sprovodeči u delo program ovo-godišnjeg svoga rada, načelništvo Saveza sa stručnom odborom održalo je u toku meseca oktobra o. g. tri tečaja, i to tečaj za putujuče župske pred-njake, tečaj za vode naraštaja i tečaj za vode dece.
Tečajevi su održani u domu So-kolskog društva Beograd - matica, gde su tečajci imali prenočište i hranu. Tečajevima je upravljao nastavnički otsek saveznog struenog odbora na čelu sa br. Fr. Žicom. Glavni predavač bio je savezni prednjak br. R. Ban, po-red kojeg su predavali i članovi struč-nog odbora.
Tečaj za župske prednjake
Tečaj za putujuče župske prednjake održan je od 1—15 oktobra, a obuhvatio je 12 radnih dana sa ukup-no 74 časa. Tečaj je otvorio 1 oktobra savezni načelnik br. dr. A. Pihler. Na tečaju su održana ova predavanja: »O vaspitanju prednjaštva« (Ban), »O kvalitetu naših vežbača« (Volk-dr. Pihler), »Takmičarski red« (Ban), »Kako treba vežbati proste vežbe« (Todoro-vič-Ban), »Program za opšti prednjač-ki tečaj« (Ban), »Način vežbanja kod nas« (Ignjatovič-Ban), »Javni nastupi« (Kalman-Ban), »Fiziologija prostih vež-bi« (Polič), »Opis tačaka za javne na-stupe« (Ban-Polič-Volk), »O Sokolskoj štampi« (Spernjak), »Opšti pogledi na stanje Sokolstva« (Bukač), »Tehnički rad u četama« (Stojanovič), »Vzgajajmo Sokole« (Primc), »O Sokolstvu« (dr. V. Belajčič). Dalje su održane diskusije, o javnim nastupima i koji su tečajevi potrebni za putujuče prednjake. Glavni deo rada bio je posvečen novom takmičarskom redu. Na tečaju je obradeno gradivo takmičenja za niži, srednji i viši razred za naraštaj i članove na svim spravama i u svim granama lake atletike, i to: vra-tilo 6 časa (Ban), razboj 6 časa (Ban), krugovi 3 časa (Ban), konj ea hvatalj-kama 3 časa (Ban), skok preko konja 3 časa (Ban), skok u visinu 3 časa (Polič), bacanje kugle 3 časa (Polič), trča-nje 5 časova (Polič), bacanje pune lop-tc (Polič), narodna kola (Ban), peva-nje koračnice (Ban), nastupi k prostim vežbama (Kovač), »Veče na školju« — vežba uz recitaciju (Kovač), različnosti (Ban), proste vežbe (Ban).
Tečaj za vode naraštaja
Od 19—23 oktobra održan je tečaj za vode naraštaja, i to ukupno 42 časa, na kojem su održana ova predava nja: Vežbovni čas — raspored (Polič), Fiziologija prostih vežbi (Polič), Prosvetni rad u naraštaj u (Skovran), Duž-nosti prednjaka (Vojinovič), Organizacija nar. otseka (Skovran), Izleti i igre u prirodi, čitanje karata (Vuko-tič). Od praktičnih časova održano je: vratilo (Ban), razboj (Ban), krugovi (Ban), konj (Ban), skok u visinu (Polič), prepone za bojna takmičenja (Ban), bacanje kugle (Polič), pevanje koračnice (Ban), strojevne vežbe (Nikolič), trčanje (Polič), narodna kola (Spernjak), različnosti (Polič-Ban), igre (Roksandič), obuka u gadanju vazduš nom puškom (Vukotič), proste vežbe (Ban). Svakog dana pre podne prvi čas praktično vodili su tečajci: Zei, Radosavljevič, Malnarič i Trajkovič. Posle časa održana je uvek kritika vežbov-nog časa. Na kraju tečaja održao je br. Ban jedan uzoran čas vežbanja o vodenja odeljenja, o čuvanju na spravama, dalje je dao uputstva kako se vodi naraštaj na času, na izletu, na sletu, na utakmicama.
Tečaj su završila s uspehom sledeča brača: Malnarič Janez, stud. filozofije iz Ljubljane, Trajkovič Petar, bravar iz Skoplja, Jevtič Danilo, priv. činovnik iz Mostara, Rupnik Karel, priv. činovnik izTrbovlja (Celje), Cer-gol Izidor, študent prava iz Celja, Sabo Josip, trg. pom. i Mikuličič Ivan, priv. činovnik, oba iz Zagreba, Gorup Stjepan, elektr. iz Sušaka, Babič Sever, želj. činovnik i Lekič Svetozar, priv. činovnik, oba iz Petrovgrada, Radosavljevič Miloš, gr. čin. iz Novog Sada, Lukič Milan, st. prava, Veljkovič Dejan, obučar i Ugoči Jožo, fotograf, svi iz Užica, Stankovič Branko, elektr. iz Bukinja (Tuzla), Topolovec Franjo, trg. pom., Herič Franc, učitelj i Zei Zlatko, učitelj, svi iz župe Maribor, Kompare Stane, priv. iz Kranja, Mo-gorovič Matko, učitelj iz Našica (Osijek), Filipi Milan, priv. čin. iz Šibenika, Antonovič Franjo, priv. čin. iz Čakovca i Jereminov Petar iz Beograda.
Na tečaj nisu poslale slušaoce Sokolske župe Banja Luka, Bjelovar, Cetinje, Karlovac, Kragujevac, Niš, Sarajevo, Split, Novo Mesto.
Na molbu načeiništva župe Beograd, načelništvo Saveza dozvolilo je da tečaj posete i 14 članova iz Beograda i okoline.
Tečaj za vodnike dece
Kao treči tečaj održan je od 26 do 31 oktobra o. g. tečaj za vode dece. Načelništvo Saveza za ovaj tečaj je pozvalo kao predavača poznatog struč-njaka za dečiju telovežbu brata Lavrenčiča iz Maribora. Na tečaju je održano nekoliko predavanja: Mehanika gibanja — kostur, muskulatura (Polič), Izleti: čitanje karata (Vukotič), Postu-pak s decom od 9—12 god. (Ban), Gradivo za vežbanje (Polič), Vežbanje dece’ (Lavrenčič). Veča pažnja obračena je praktičnim časovima za: narodna kola (Ban), igre s pevanjem (A. Žic), igre (Lavrenčič), strojevne vežbe (Ban), pevanje koračnica (Ban), proste vežbe oblikovanja (Ban), vežbe na spravama za decu (Lavrenčič), preskoke preko jarca (Ban). Brat Lavrenčič održao je praktično vežbovni čas s decom. I na ovom tečaju slušaoci su svakog dana pre podne držali praktični čas, posle koga je bila redovno kritika. Ukupno su održana 42 časa.
Slušaoci tečaja bili su: Putnik Do-brivoje, priv. iz Pančeva (Beograd), Kalman Slavko, žup. put. prednjak iz Bjelovara, Čergol Izidor, st. prava iz Celja i Rožaj Jože, pilar iz Trbovlja (Celje), Matijaševič Mladen, dipl. pravnik iz Hercegnovog (Cetinje), Babič Božidar, tokar iz Kragujevca, Repič Viktor, svršeni preparandista iz Ljubljane, Herič Franc, dak iz Maribora, Jevtič Danilo, priv. iz Mostara, Ljubo-jevič Milorad, gr. čin. iz Novog Sada, Hodovski Vladimir, župski prednjak iz Osijeka, Rajič Strahinja, sud. be-ležnik iz Petrovgrada, Lazarevič Toma, nast. gimn. iz Skoplja, Helman Vinko, priv. čin. iz Sušaka, Grubišič Krešimir, gr. čin. iz Šibenika, Tufek-čič Osman, priv. čin. iz Lukavca (Tuzla), 2ic Josip, opšt. službenik iz Plev-lja (Užice), Ugoči Jožo, fotograf iz Po-žege, Veljović Dejan, obučar iz Sje-nice, Milodrag Trifko, krojač iz Ivanjke — sva trojica iz župe Užice, Markovič Ivan, abit. gimn. iz Siska (Zagreb).
Na tečaj nisu poslale slušaoce župe: Banja Luka, Karlovac, Niš, Sarajevo, Varaždin, Kranj, Novo Mesto.
Osim ovih slušalaca tečaj je polia-dalo i 12 brače iz Beograda. B,S.
panovič, ing. Risto Misita, dr. Tomo Tolazzi, ing. Milan Jankovič, ing. Milan Stupar, ing. Drago Đurđević, ing. Dušan Kandič, Miloš Staničič, ing. Ha-džiomespahič, dr. Slavko Pišteljič, Franjo Šmid, poručnik Mihajlovič i Miloš Volk kao voda tečaja, koji je bio. stalno sa tečajcima.
Ne d el jom su tečajci razgledali nizu poljoprivrednu i domačičku školu Vrbaskc banovine u Banjoj Luci, kao i celokupnu ekonomiju i samostan Trapista »Marija Zvezda«.
Na dan 1 decembra tečajci su pri-sustvovali svečanosti Sokolskog društva Banja l uka, gde su nekoji od njih polagali i sokolski zavet, a naveče pri-sustvovali na svečanoj akademiji.
Uprava pozorišta Vrbaske banovine omogučila je tečajcima učestvo-vanje na pozorišnim pretstavama. tako, da su tečajci i pored napornoga
rada našli razonode u Narodnom po-zorištu.
Tečaj za vode sokolskih četa zaključen je u nedelju pre podne završ-nim ispitima, kojima je prisustvovala župska uprava, svi predavači, izaslanik g. bana Vrbaske banovine g. Milano-vič, izaslanik komandanta Vrbaske divizijske oblasti g. general Kostič i g. pukovnik Kragujevič kao domačin i komandant 33 p. puka.
Pozdrav pretstavnicima vlasti i zaključni govor tečajcima, koji je bio pun lepih sokolskih misli, puteva, smernica i želja za kulturno i ekonomsko podizanje naših sela putem sokolskih četa, održao je starešina Sokolske župe brat ing. Lazar Markovič.
U tečaju bila je uzorna disciplina, postignut je veliki uspeh i tečajci če moči unaprediti svoje čete kao i svoja sela sa znanjem stečenim u tečaju.	M. V.
Sokolstvo i pokret irezvenosii
Prednjački tečaj Sokolske župe Banja Luka za vode sokolskih čela
Načelništvo Sokolske župe Banja Luka održalo je tronedeljni prednjački tečaj za vode sokolskih četa župe Banja Luka.
Tečaj je otpočeo 15 novembra i završio se 6 decembra o. g. sa zavržnim preglednim ispitima, kako bi se ustanovilo, koliko su znanja primili tečajci od pojedinih predavača.
Župa je organizovala ovaj tečaj na internatekoj osnovi o trosku župe, i to po čisto vojničkom načinu. Tečajci su bili smešteni u jednoj zgradi u kru-gu 33 p. puka, u kojoj je jedna soba bila pripremljena i vojnički uređena za
spavanje, a druga za teoretsku i prak-tičnu obuku tečaj aca.
Osim čisto sokolskih predmeta, tečajci su obučavani u tečaju i u ruko-vanju oružjem, u zadrugarstvu, ratar-stvu, vočarstvu, stočarstvu, mlekarstvu i u svim drugim granama poljoprivre-de. Sva ova obuka svršena je u 205 časova.
Kao predavači u ovom tečaju, ko-je imao dnevno 10 sati teoretske i praktične nastave. sudetovala su brača: ing. Lazar Markovič, dr. Jovo Pe-renčevič, Uroš Stefanovič, Zlatko Pu vačič, dr. Pero Trumič, dr. Pero St je
Ako želimo dokazati važnost Sokolstva za pokret trezvenosti moramo ukratko uporediti cilj obaju., Pitanje je dakle: Što je cilj Sokolstva, a što pokreta trezvenosti?
Odgovor na prvo pitanje dao nam je naš veliki osnivač dr. M. Tirš re-čima: Hočemo očuvati svoj narod u trajnoj i čvrstoj snazi, kod takvog zdravlja telesnog, čudorednog i dušev-nog, koje ne dopušta, da bi se pokazala kakva izopačenost, zaostatak i nazadovanje!
Odgovor na drugo pitanje: Cilj mu je proučavati alkoholizam u svim njegovim dejstvima na pojedinca, na rod i čovečanstvo. Kod tog proučava-nja pak spoznamo, da uništava alkoholizam pojedince, narode i čovečanstvo telesno, čudoredno i duševno. Tako hoče dakle pokret trezvenosti svojim radom da ukloni, odnosno ograniči alkoholizam, očuva narod, kod telesnog, čudorednog i duševnog zdravlja.
Ako sada uporedimo ciljeve Sokolstva i pokreta trezvenosti vidimo, da se u svojoj konačnoj želji potpuno slažu. Zato je Sokolstvo dužno po-dupirati pokret trezvenosti u što večoj meri, ako neče samo svojem nastoja-nju ispodkopavati tla. Pokret trezvenosti če pak i? nastojanja i ratla Sokolstva crpeti neiserpivu gradu za svoja nastojanja.
Sokolsko vaspitanje, koje se u pr-vom i glavnom redu vrši pri sokolskoj telovežbi, razvija zdrave, snažne i od-važne pojedince. Budupi se vrši to vaspitanje redovno, bez prestanka iz dana u dan, iz godine u godinu, dobivamo ustrajne pojedince, koji ne popuštaju nigde i nikada, jer su u toj tvrdoj školi dobili neiserpive energije. Sav taj rad je podreden dobrovoljnoj sokolskoj disciplini. Njezin cilj je vaspitati u Sokolu najviše osobine: samosavladavanje i samozataju. Najviša škola tih osobina su sokolske utakmice. Čovek vaspitan dosledno u toj tvrdoj školi, sposoban je slediti intencije svoga razuma bež. teškoča. On se lako odriče svega, svih sklonosti i strasti, o kojima se osvedo-čio, da su štetne za njega i narod, jer u isto vreme s tim moralnim svojstvi-ma razvija se i intelekt.
Kad smo tako ogledali plodove sokolskog vaspitanja, moramo još tač-nije ogledati ciljeve pokreta trezvenosti. Rekli smo več, da je njegova za-dača proučavati alkoholizam i njegove učinke te ih zatim nastojati ograničiti, odnosno sasvim iskoreniti iz života naroda. Ako pak hočemo to postiči moramo se prvo pitati: što sili ljudstvo u alkoholizam ili koji su uzroci alkoholizma? Bezbroj uzroka je. Za nas su važni: nagon po uživanju i nagon po društvu, koji su i najvažniji. Omladinu pak, koja hoče u svojoj mladenačkoj vatri značiti upravo toliko, odnosno više nego drugi tera u propast njena samosvest i poduzetnost. Svoje mlade snage koje u njoj kipe mora razviti u nekom smeru. Ako ih ne može u do-brom, razvija ih u slabom. Dužnost pokreta trezvenosti je upravljati učinke svih tih uzroka u dobre smerove. Poje-dincu - trezvenjaku potrebna je pak kod njegovog apostolskog rada sveta vatra oduševljenja, velika zaliha stvarajuče, nepokolebive, neiserpive energije, ne-iserpiva samosvladavanja i samozatajc i čelična ustrajnost, da ne klone na pu-tu preko prašuma predrasuda, pivskih navika i napada okoline.
Kod čitavog tog njegovog rada, na svim njegovim putevima stoji mu uz bok i verno mu pomaže Sokolstvo.
U njemu se u prvom redu iserp-Ijuje nagon za društvom. U diuštvima se skupljaju dnevno ili više puta u sedmici ljudi istog i različitog mišljenja, različitih etaleža, Tazličite naobraz-be i različite starosti, tako da nade lako svako sebi odgovarajuče društvo.
Večina društava ima svoje prostorije, u kojima se oseča član domačim i tako vrlo lako živi bez gostionice.
Sa svojim telesnim vaspitanjem i sa različitim drugim sredstvima nudi mladima i starima užitke, koji da-leko nadkriljuju problematičan užitak kod uživanja alkoholnih piča.
Upozoravamo na užitak kod telo-vežbe same, a naročito na estetski užitak, koji nude lepe vežbe, proste ili na spravama, skupine i t. d. Buduči mnogo društava gaji uz telovežbu i dramatiku, pevanje, glazbu nude se naročito mladima daljnji užitci. Isto i knjižnice, čitaonice i druga slična naša sredstva za izobrazbu.
U večini tih primera zadovoljava omladina i svoju samosvest i poduzetnost. Oba nagona se izživljuju u prvom redu u telovežbi. Ovde može mladič da pokaže svoju moč, sposobnost, ovde se može u plemenitoj utak-
mici takmičiti sa suvrsnicima. U več-nom gibanju, u neprestanom nastojanju za poboljšanjem dobiva njegova poduzetnost uvek nove hrane. Ne iserpe li se u vežbaonici, potražiče si nove impulze u pre navedenim otsecima. Ovde ih dobiva toliko, da joj za alkoholizam ne preostaje ništa.
A sada predimo k najvažnijoj tačei
—	največem bogatstvu, koje u sebi čuva Sokolstvo, bogatstvu, iz kojeg može pokret trezvenosti da crpi največe energije. To bogatstvo je neosporiv moralan upliv telesnog vaspitanja. 1 o največe bogatstvo je vaspitanje moralno jakih, celičnih, nepokolebivih, ustrajnih muževa i žena punih naj-viših svojstava samosvladavanja i sa-mozataje u korist naroda i čovečan-stva.
Gde nam budu sokolske vežbaonice uzgajale takve muževe i žene, tamo če imati pokret trezvenosti plodonosno' polje. Iz takvih redova če izači trezve-njacima saradnici, koji če s lakočom slediti njihove nauke, jer če njihov razvijem intelekt spoznati pravilnost i važnost pokreta trezvenosti i jer če spoznanje intelekta moči da sledi njegova krepka volja, koja če u tom spoznanju napustiti sa skrajnim samosvla-davanjem i samozatajom sve navike, koje škode bližnjemu, narodu, čove-čanstvu.
Ako povučemo pod čitavim tim računom ertu, uvidamo, da je Sokolstvo od neizmerne važnosti za pokret trezvenosti. U zaključku možemo da rečemo: Čim više Sokolstva u našoj zemlji, tim više plodonosnog polja za pokret trezvenosti.
Na tom plodonosnom polju, pre-oranom pravim sokolskim vaspitanjem, treba radnika, koji če sejati u tu emu zcmlju seme razumevanja pokreta trezvenosti.
Treba sunca — uzora — potpunih, do skrajnosti doslednih apstinenata. Samo pod uplivom toga sunca počeče da klije seme novog trezvenog roda Samo u njegovim toplim zrakama nik-niče nov trezven sokolski rod, koji če biti sebi i narodu u ponos.
Fizičko vaspitanje u sv a in
Reforma študija fizičkog vaspitanja u Češkoslovačk«;
Profesor Karel Hala izradio je novi načrt organizacije študija za učitelje telovežbe na srednjim školama. Ovaj načrt odobrio je ministar prosvete dr. Franke s naročitom napome-nom, da se ima odmah otpočeti s iz-vodenjem ovog nastavnog plana. Prema ovom planu predvida se postepeno uredenje Tirševog telesno - vaspitnog zavoda. Več sadašnji študij telesnog vaspitanja biče prema ovoj osnovi na zavidnoj \isini.
Študij prema novom planu produ-žen je za dva semestra, tako če trajati pune 4 godine, t. j. osam eemestara. Na taj način če se ovaj študij podiči na nivo prave fakultetske spreme, a apsolventi ove grane univerzitetskog študija imače rang profesora. Praktični i teorijski predmeti biče odvojeni, a i praktične vežbe izvodiče muški i ženske odvojeno. U prva četiri semestra dače se slušaocima osnova iz po-močnih nauka (biologije, medicine) i teorije fizičkog vaspitanja. Praktična lična izvežbanost morače se dovršiti u šestom semestru. Študij od petog do osmog semestra biče posvečen skoro isključivo prakei, i to usposobljenju za vodenje odeljenja. U teorijskom delu ovog perioda študija posvečivače se naročita pažnja specijalnim medicinskim naukama s obzirom na potrebe fizičkog vaspitanja, nadalje metodici i organizatornom radu. Novi načrt uva-ca i nove predmete: kinesiologiju (nauku o kretanju), sportsku medicinu, ortopediju, antropologiju, masažu it.d. Za vreme ferija morače slušaoci da poeečuju specijalne tečajevc za pliva-nje, smučanje, kanoistiku i skautizam.
Raspored predmeta za čitave 4 godine predvida na tedan ukupno s biološkim i medicinskim predmetima 32 časa, zatim 17 časova teorije i organizacije fizičkog vaspitanja, 51 čas za praktično lično usposobljenjc u vežbama raznih grana.
Stanje Saveza radničkih teiovežbačkih jedinica u ČSR
Pre nekoliko dana izišla je iz
štampe najnovija statistika Saveza radničkih teiovežbačkih jedinica (DlJ) prema kojoj je stanje ovc druge naj-jače češkoslovačke telovezbacke organizacije krajem 1935 bilo sledeče: svih pripadnika 142.335, od toga muških 84.440, a ženskih 57.895. Svih jedinica bilo je 1343, od toga broja samo 80 njih ima vlastite domove i vežbaoni-ce, 308 ih vežba u školskim vežbaoni-
cama, a 632 u gostionama ili drugim lokalima. Vlastito letnje vežbalište ima 312 jedinica, a 195 ih vežba na unaj-mljenim vežbalištima» Prema navede-noj statistici jedinice su imale 184 sekcije za laku ntletiku, 243 sekcije za ha-zenu, 616 sekcija za odbojku i 135 sekcija za skautizam.
Pripreme francuskih gimnasta za veliki sle! 1937 godine
Zajedno s velikom svetskom izlož-bom, koja če se održati u Parizu na-redne godine, biče tamo prireden i veliki slet francuskih gimnasta. O pri-premama za taj »let izvestio je na sed-nici pretsedništva Unije francuskih gimnasta njen novi pretsednik g. Vah-mar, koji je u svom izveštaju podvu-kao, da če proračun za ovaj slet izno-eiti 800.000 franaka, nadalje da su glavni sletski dani odredeni za 12, 13, 11 i 15 avgust. Na slet biče pozvani zastup-nici 28 država, koje su zastupane u Mcdunarodnoj gimnastičkoj federaciji. Prema dosadašnjim prijavama, na sletu če nastupiti od 8.000 do 10.000 vežbača, a ostalih učesnika očekuje se da če biti oko 50.000. Sam odbor za svetsku izložbu predvideo je sumu od
150.000	franaka kao potporu sletu gimnasta, a ostatak če se dobiti od države i članstva, tako da je slet finansij-ski osiguran.
Gradnja velikog stadiona u Moskvi
Ruska vlada zaključila je da izgradi u Moskvi na zemljištu od oko 300 hektara veliki državni stadion za telovežbu, koji če odgovorati svim potrebama ruske prestonice i pri toj če se gradnji služiti iskustvima stečenih kod gradnje sličnih modernih stadiona u inostranstvu. Načrte za ovaj stadion izradio je arh. inž. prof. H. Koli. Stadion če sc graditi u dve etape. Prva etapa obuhvatiče zemljane radove, koji če biti zavrženi do marta 1938 godine, a druga izgradnju tribina, garderoba, kupatila i drugih zgrada, koje če morati da budu gotove do kraja avgusta iste godine. Troskov i za ovu gran-dioznu gradevinu, koja če biti najmo-dernije opremljena, iznosiče oko 56 miliona rubalja. Tribine, koje če biti postavljene u obliku elipse oko glav-nog vežbališta za nastupe u masi, imate 105.000 sedala, a isti toliki broj mesta biče i za stajanje. Na ovom stadio-nuj koji če imati uredenc i manje vež-baonicc za razne grane, sanitetske ambulante, bifeje, garderobe, kupatila i t. d., biče osim glavnog vežbališta, još 12 igrališta za tenis, dva igrali-šta za nogomet, 8 igrališta za odbojku i 2 za košarku. Pored toga biče ure-dena još i naročita igrališta za decu.
Teđan sokolske šiampe od 13 do 20 ° m- I
nraćo I ses/re, ле ssaboravite na svofu soUolsUu šiampui
Krosz tedan sokolske štampe, kofi naše Sokolstvo priredjuje u danima od 13 do 20 o. m., setite se svofi& dussnosti i prema svofof šiampi i isvršite i&! JU iim danima naročiio poradite na propagandi našit) sokolskiiJ lisiova: »SOKOLSKOG GLASNIKA«, »SOKOLSKE PROSVETE«, »SOKOLSKOG SELA«, »SOKOLA«, »SOKOLIĆA« I »NAŠE RADOSTI«. I/ svojem krugu nadfite xa svaki taf list po fednog novog pretplatnika. Moralna i materifalna potpora svofof sokolskof štampi, to fe potpora kofu kao Sokoli ukaszufete celom Sokolstvu — tome našem narodnom pokretu, kome pripadate i služite od svofe valje, a xa dobro naroda i države. Ne szaboravite, da fe fačina te vaše sokolske štampe fačina i vaše sokolske s ves ti, to fe fačina našeg sokolskog pokreta! Pretplaćufte se na svofe sokolske listove, saradfufte i oglašufte u njima, i kupufte sokolske knfiget Širite i pomažite svoju sokolsku štampu! Rasmislite o tome i is vršite tu svofu sokolsku dužnost, sami i medfu drugima!
Nedosiaiak insirukiora za fizičko vaspitanje u Rusiji
Još pre nekoliko godina otvorila je ruska vlada po većim centrima naročite visoke škole (tehnike) za uzgoj instruktora za fizičko taspitanje. Do godine 1936 s uspehom je apsolviralo o\e visoke škole 4500, a ove godine 1275 slušalaca, koji su več svi name-šteni kao učitelji ili instruktori za fizičko vaspitanje po čitavoj Rusiji. Ipak još uvek oseča se velik nedos-statak stručno obrazovanih instruktora, jer je navedeni broj za tako ogromnu zemlju kao što je Rusija pre-malen, iako danas pored gore navede-
nih radi u Rusiji več 15.000 učitelja gimnastike. Da udovolji toj prekoj potrebi, ruska je vlada odlučila da tokom ove godine osnuje još nekoliko \isokih škola za fizičko vaspitanje.
Potreba međunarodne saradnje u omladinskom športu
Na zadnjoj glavnoj skupštini Sa-veza finskih mladih sportista, istaknu-ta je potreba medunarodne saradnje medu omladinskim sportskim organizacijama. Složili su se u tome, da treba tu ideju stalno pojačavati i širiti. Uprava saveza je dužna da stvori osnovu za tu saradnju.
Koliko ko i šta čita, toliko fe kulturan.
Sokolska kreditna zadruga
v Radovljici
Te dni je bil vložen pri trgovskem sodišču v Ljubljani predlog za vpis Sokolske kreditne zadruge z omejenim poroštvom v Radovljici. Kdor bo gledal pravila, bo mogoče zmajal z glavo in na podlagi udomačene navade in dobljenih izkušenj smatral, da je naslov »sokolska« samo privlačno sredstvo, kakor razna dosedanja, n. pr. »Kmečka«, »ljudska«, »jugoslovanska« itd. Tudi čas se mu nc bo zdel primeren za ustanovitev kreditne zadruge. Potem pa še to: Ljudje, ki omalovažujejo sokolsko eilo, bodo rekli: Kaj pa hočejo ti ljudje, saj so sami reveži skupaj, če pa je kje kak bogataš, ta pa ne bo nič dal! Vse to je mogoče in še več. Da pa javnosti pojasnimo pomen in namen te zadruge, je treba povedati sledeče:
Že leta 1933. je SSKJ sprožil misel, naj se ustanovi sokolska denarna zadruga v Beogradu, podružnice naj ima na sedežih sokolskih žup, celice pa v društvih. To bi bilo zahtevalo velik upravni aparat in komplicirano administracijo. Radi tega do ustanovitve ni prišlo. "V upravi sokolske župc Kranj pa se je že takrat govorilo, naj bi se ustanovila za teritorij župc taka zadruga, ki bi bila samostojna in neodvisna od savezne in župne uprave, torej zadruga v pravem pomenu besede, s svojo upravo in nadzorstvom, ki ju voli zadružno članstvo na občnem zboru. Tudi ta zamisel se ni udejstvi-la in se je vse skupaj odložilo na nedoločen čas. Letos pa je br. Horvat Ludovik predlagal, naj pristopimo znova k osnovanju zadruge, nakar je bil izvoljen tričlanski pripravljalni ‘odbor. Stali smo na stališču, da bomo zadrugo ustanovili le, če bo že v naprej zagotovljeno primerno število članov z odgovarjajočim številom deležev, ki so se določili na 100 Din, poleg njih pa enkratna pristopnina 20 Din za člana, ne glede na to, koliko ima podpisanih, oziroma plačanih deležev. Jamstvo je omejeno s še enkratnim deležem. Med tem je bila sklenjena za vse Sokolstvo obvezna Sokloska Petrova petletka in v okviru te obveze je sokolska župa Kranj sklenila, da ustanovi Sokolsko kreditno zadrugo. K zadrugi imajo pristop samo pripadniki sokolske organizacije, ne glede h kateri edinici pripadajo in ne glede na bivališče. Torej ni omejena na področje župe Kranj in ima lahko člane povsod. Sprejmejo pa se kot člani tudi juridične osebe, korporacije, društva in zavodi, ki so sokolstvu naklonjeni, ali da jih vodi sokolsko članstvo.
Namen zadruge je, zbiranje denarnih sredstev z deleži, vlogami, izposo-jiii in upravnimi zaslužki, ki jih mora
v	prvi vrsti porabiti za'saniranje sokolskih domov, kateri so v dolgeh, s tem, da jim omogoči po'nizkih obrestih posojila in jih tako reši visokih obresti, ki" jih ponekod plačujejo. V drugi vrsti se dajejo posojila za grad-bo novih domov. Šele, ko bo v zadostni meri dana pomoč sokolskim edini-cam, pridejo na vrsto posojila sokolskemu članstvu. Tu mora na dan bratska požrtvovalnost, tu ni mesta za osebni zaslužek, zakaj deleži se ne bodo obrestovali in za hranilne vloge se ne bodo dajale visoke obresti. Člani uprave bodo vršili posle sami, brez uradništva, brezplačno. Sokolsko članstvo bo dalo svoje prihranke na razpolago za male obresti v korist skupnosti. Ker pa vsi vemo, da je to članstvo, ki ne spada k imovitim slojem, svoje prihranke zelo težko pridobilo, deloma skoro pristradalo, bo naloga načelstva, da bo dajalo posojila izključno samo na varno in sigurno kritje, t. j. na prvovrstno vknjižbo, ali na dobro poroštvo, brez ozira na osebne simpatije, trgovske zveze, sorodstvo, politiko in drugo, kar igra v našem denarnem poslovanju tolikokrat usodno vlogo posebno tam, kjer ljudje gospodarijo s tujim denarjem brez lastnega lizika in igrajo dobrotnike na tuj račun. Sokolstvo zahteva od svojega članstva disciplino in točnost, to bo zahtevala tudi zadruga od svojih dolžnikov pri plačevanju obveznosti. Kakor se nudi bratska pomoč, tako mora vladati brezobziren red pri izpolnjevanju obveznosti.
Sokolsko članstvo ima sedaj naložene svoje prihranke pri najrazličnejših zavodih, tudi pri takih, ki Sokolstvu niso naklonjeni ali so mu celo sovražni. Tako se s sokolskim denarjem delajo kupčije, katerih dobiček gre v vse prej, kakor narodne namene. Zakaj ne bi ta denar zbrali v svoji zadrugi in ga porabili za pomoč Sokolstvu? Če smo dajali denar v zavode,
o	katerih nismo vedeli, v kakšnem gospodarskem stanju se nahajajo in kdo jih vodi, dajmo ga sedaj v svojo zadrugo, v kateri bo vršilo posle in nadzorstvo naše članstvo in ki jo bodo vodili bratje, ki jih poznamo že mnogo let!
Zadruga tedaj ne bo samo po imenu sokolska, ampak tudi po poslovanju. Pravičnost, varnost, potreba in vestnost bodo odločevale pri dajanju posojil in najboljše nadzorstvo bosta
vest in čut odgovornosti vodečih članov. Vlagatelji pa bodo z bratskim zaupanjem pristopali, ker bodo vedeli, da brezskrbneje zaupajo denar sokolskim pripadnikom, kakor tujim, nepoznanim ljudem. Poštenost in zaupanje si bosta podali roki k bratski pomoči in gotovemu, trajnemu napredku. Vse omalovaževanje od strani nasprotnikov ne bo zaleglo, zakaj Sokolstvo ne pozna razlik med revežem in bogatinom, dokler sta prava Sokola. Prispevala bosta oba, vsak po svoji moči in sposobnosti, premožnejši več, revnejši manj in tako se bo pokazal pravcati gospodarski plebiscit, kar tudi ne bo škodovalo.
Tudi o času ne moremo reči, da bi bil neprimeren. Nasprotno, zelo primeren je. Ko je drugje padlo zaupanje, ne sme pasti med sokolskim članstvom. Mi, ki imamo vero v Jugoslavijo in njeno bodočnost, smo prepojeni z zdravim optimizmom, ki nam narekuje, naj delamo za srečno bodočnost onih, ki pridejo za nami. In tem je namenjena štednja v bratskem krogu na eni in pomoč na drugi strani. Le oni, ki je absoluten egoist in je zgubil smisel za skupnost in javni blagor, more dvomiti že vnaprej o uspehu in delati odgovoren čas, da opraviči svojo sebičnost in hladnost napram idealno zamišljeni, resni ustanovi.
Da pa ima zadruga dovolj življenj-i ske sile in sokolsko članstvo dosti smisla in pripravljenosti, dokazuje to, da je doslej, ko še niti nismo pričeli s poslovanjem, že podpisanih nad 500 deležev in je polovico tega že vplačanih v gotovini.
To je tedaj začetek Sokolske kreditne zadruge v Radovljici, ki ni ustanovljena za danes in jutri. Ona naj služi Sokolstvu vso prihodnjo dobo in naj se razvije tako, da bo Sokolstvo samo zmoglo za svojo organizacijo in svoje članstvo vse, česar notrebuje za svoj gospodarski obstoj, v blagor svojega članstva in v srečo domovine in mladega kralja Petra II. Zdravo!
Sokolske proslave Prvog decembra
Proslava I decembra u Sokolskem društvu Zagreb I
Proslava u domu
Proslava 1 decembra, kao svetlog praznika Ujedinjenja,- dobila je u So-kolskom društvu Zagreb I naročito značenje time, što je toga dana svesno sokolsko članstvo učestvovalo na če-tiri sokolske priredbe.
Več u prvim dopodnevnim sato-vima počelo se sokolsko članstvo s na-raštajem i decom skupljati u prostra-noj dvorani Sokolskog doma. \U 10 sati zauzeli su svoja mesta članovi uže uprave. Zamenik službeno sprečenog brata načelnika dao je u taj čas ko-mandu za ulaz društvenog i naraštaj-skog barjaka. U svečanoj tišini svi se prisutni digoše sa stolica pozdraviši tako ulaz barjaka. Barjaktari postavi-še se sučelice pročelju dvorane, desno i levo od stola uprave koji je kao i podij bio prekrit skupocenim narodnim čilimovima. Na stolu gorelo je u srebrnim svečnjacima šest sveča, a iz-medu svečnjaka nalazio se ukrašen lo-nac sa’ cvatučim šarenim jaglacima. Na komandu »pozdrav jugoslovenskoj zastavi!« podigoše dva člana prednja-čkog zbora na pročelju dvorane, desno i levo od pozornice, dve ogromne državne zastave na posebnim u tu svr-hu uzidanim koloturima. U isti mo-menat zasvirao je društveni orkestar Paščanov »Sokolski pozdrav«. Nakan što je starešina brat Stjepko Debeljak održao srdačnu i toplu pozdravnu reč i svršio s poklicima Jugoslaviji i Kralju, orkestar je zasvirao državnu hi-mnu. Brat tajnik Konstantin M. Jugovič pročitao je zatim saveznu po-slanicu. Nakon toga svirao je društveni orkestar pod ravnanjem brata Frana Potočnika vrlo skladno Štolcovu uvertiru »Kraljica«. 1 opet je uzco reč brat starešina, obrativši se sada naročito novom članstvu i naraštaju, koji če današnjim danom preči u članstvo. Ovi su iza toga položili zavet na pro-pisani svečani način i upisali se na po-sebnu stranicu društvene spomen-knjige, koju je sestra Staša Kitner za ovu zgodu ukrasila Jepim narodnim motivima u bojama. Kad je zavet bio svršen, orkestar je zasvirao sokolsku koračnicu, a nakon toga uzeo je reč uvaženi član savezne i društvene uprave, brat dr. Hugo Verk, čiji je govor saslušan največom pozornošču te me-stimice a i na koncu nagraden burnim pljeskom i odobravanjem. Njegov smo govor doneli u broju 48 »S. G.«
S pozivom članstvu, da u potpu-nom broju prisustvujc i ostalim sokolskim priredbama, zaključio je brat starešina svečanu sednicu. Njegov krepki i junački pozdrav »Zdravo!«, burno je prihvačen od nekoliko stotina prisutnih pripadnika našega dru-
štva, a orkestar zasvirao je kao za-ključnu tačku sokolsku himnu »Oj Slaveni!«
U ugodnom razgovoru članstvo jc izvesno vreme proboravilo u dvorani, dok nije dan znak, za p oče tak druge
svečanosti. Članstvo se svrstalo u po-vorku i obišavši zgradu postavilo se na cesti pred samim domom, dok se na desnom krilu članstva postavio odeo vojne muzike pod ravnanjem g. Cq-pa. Unutarnji prostor iza ograde bio je rezervisan za pretstavnike vlasti, korporacija i ine uzvanike iz gradan-stva. Ovi su, medutim, bili ušli kr02 glavni ulaz i predvorje u odborsku so-bu sačekani i pozdravljeni po bratu starešini Debeljaku, bratu dru Verku, te članovima uprave, koji nisu imali inih dužnosti.
* * *
Sadenje sla venskih lipa i otkrivanje spornem - ploča u čast Vileškog Kralja Aleksandra 1 UjedinUelja i Prefsednika - Osloboditelja T. G. Masarika
Na svečanosti sadenja slavonskih lipa i otkriča spomen-ploča, našli su se na okupu brojni odlični gosti. Od civilnih vlasti g. Stanoje Mihal-džie, pomočnik bana Savske banovine, u zastupanju g. Bana Savske banovine, nadalje g. Dušan Gjermano-vič, potpretsednik apelacionog suda, g. Stevan M. Breberina, kasacioni sudija i t. d. Gradsku opštinu i g. potpret-sednika opštine zastupao je društveni starešina brat Stjepko Debeljak. Od vojnih vlasti izaslanik g. Ministra Vojske i mornarice, pukovnik g. Svetomir Savič, armijski deneral g. Pantelija Z. Jurišič, komandant IV armijske oblasti, divizijski đeneral g. Vlad. P. Ko-stič, komandant mesta i Savske divizijske oblasti sa gospodom, načelnik štaba Savske divizijske oblasti briga-dni deneral g. Stajic, zamenik komandanta mesta brigadni deneral dr. Sebastijan Mantl, češkoslovački deneral-štabni pukovnik g. Ambrož i velik broj gg. oficira. Od diplomatskog kora počastili su svečanost svojom prisutno-šču:	francuski	konzul	g.	Georges
Goyreaud i vicekonzul g. Radenac, češkoslovački generalni konzul g. dr. František Resi, kao zastupnik češko-slovačkog poslanika na beogradskom Dvoru g. dra Vaclava Girse s vicekonzulom g. ing. Hladikom te bivši ruski konzul g. Ferhmin. Pretsednika Narodne skupštinc i Narodnu skupštinu samu zastupala su gg. poslanici: ing. Nikola Kabalin, Ante Kovač i Artur Mahnik. Od vera bile su zastupane: cvangelički biskup, g. dr. Filip Popp po g. župniku Mihaelu Bekeru, Hrvat-eka starokatolička crkva po g. prof. Smovčieu, Jevrejska veroispovedna op-ština po g. Breslaueru. Od zagrebačkih slavenskih društava:	Jugoslovensko-
bugarsku ligu zastupao je brat Milan Juriševič, Jugoslavensko-češkoslovačku ligu brat ing. Franjo Kolibaš, Česku besedu g. Vojtjeh Zbornik, Češkoslo-vačke legionare u Jugoslaviji gg. Vaclav Peh i Jakob Jakobčič, češkoslo-vačku obec gg. Stanislav Tomašek, pretsednik i Antun Rišlavi, Češkoslo-
vački savez brat Bohuslav Kobrle. Združenji čel. žen. gde Anuška Kreuz-bergerova. Maša Krupičkova, Zdenka Bondiova, E. Frojndova, pretsednik Ruske kolonije u Zagrebu s večim bro-jem članova Kolonije, te mnoge ine odlične ličnosti. Zagrebčka nacionalna i kulturna društva: Dečji dom Vite-škog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja bio je zastupan po gdama pretsednici Ljubici P. kostič, Anki Avirovič, Jeleni Džakula i Maci Vcnečki. Dobro-tvorna zadruga Srpkinja po gdama: s. Nadi Priča i s. Sofiji Stojanovič, »Istra« dobrotvorno i prosvetno društvo po gg. Franu Bujiču i Ivanu De-beljuhu, Jadranska straža, Oblasni odbor u Zagrebu, po svom pretsednik« g. Miroslavu grofu Kulmeru, Jugosla-venski narodni ženski savez po gdama: s. Zlati Kovačevič-Lopašič i s. Milki Gavrančič, potonja ujedno kao ku-ma barjaka Sokola I, Jugosloveiisko profesorsko društvo, sekcija Zagreb, po svom pretsedniku bratu dru Dra-gutinu Grdenič, Udruženje ratnih invalida po gg. pretsedniku Mirku Petrovič i tajniku Duri Facini. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije zastupao je zamenik starešine brat dr. Oton Ga-vrtinčič, Sokolsku župu Zagreb brača dr. Oton Gavrančič, starešina, Srečko Džamonja, tajnik, Lujo Vajnhard, načelnik i član uprave Stevo Kodžič, Za-grebačko sokolsko okružje brača Branko Valadžija, ing. Stjepan Han i sestra Vera Romanič. Bratska društva Zagreb III brat Mato Radonič, Zagreb V brat Milan Hrs, Zagreb VI, brača D. Delič i St. Kušar, Ruski otsek Sokola I starešina brat Fcdor Vjatkin.
Svi ovi pretstavnici upisali su se u odborskoj sobi u društvenu -spomen-knjigu, koju je sestra Staša Pitner ukrasila lepo naertanom lipovom gran-čicom i prigodnim natpisom.
Dve tri minute iza 12 sati trubači vojne muzike zatrubili su svečane fanfare iz Smetanove opere »Libuša«. Istodobno izašli su iz zgrade pretstavnici, dok jc us red donjeg krova gir-landama i zastavama lepo iskieene
zgrade istaknuta velika državna zastava. U taj je čas zasvirala muzika Pa-ščanov »Sokolski pozdrav«, a sokolski barjaei i svi prisutni iskazaše počast jugoslovenskoj državno j zastavi. Na-kon kratkog, ali zanosnog pozdrava sa Strane starešine brata Debeljaka i pošto je pozvao braču potstarešine da zasade lipe, a članove prednjaekog zbora, da otkriju spomen-ploče, brat dr. Fran Brnčić, I zamenik starešine, diže sa zemlje prvu lipu poprativši ovaj svečam trenutak toplim rečima, upučenim uspomeni Viteškog Kralja Ujcdinitelja u čiji se spomcn posa-duju ovi simboli slavenskog sveta.
Uz oduševjjenje i gromke poklike Kralju i Jugoslaviji muzika je zasvirala jugoslovensku državnu himnu. Čim je himna završena, brat dr. Stevan Matič, drugi zamenik starešine diže sa zemlje drugu lipu. I brat dr. Matic po-pračuje ovaj čin zanosnim prigodnim rečima, istaknuvši da ovu lipu posadu-jemo u čast Predsednika Osloboditclja bratske Češkoslovačke Republike brata T. G. Masarika.
Srdačni poklici i odušcvljeno plje-skanje popratiše završetak ovih reči, a muzika zasvirala je češkoslovačku državnu himnu. Prednjači, koji su stojali s obih etrana ploče posvečene bla-ženopočivšem Kralju, za vreme govora br. dra Bračiča povukoše krasan na-rodan čilim s ploče, dok prednjači koji su stojali s obih strana ploče posvečene Prezidentu Osloboditelju učiniše isto za vreme govora brata dra Matiča.
Spomen-ploče izradene su iz belo-
mramora u klesarskoj industriji g. Jaroslava Streha, dok su natpisi u sti-Hzovanom staroslovenskom pismu is-ktesam po načrtu gde Olge Heker, učiteljice Umjetničke akademije.
Napisi sami glase:
»Za slavu i za čast blaženopočiv-žem Viteškem Kralju Aleksandru Pr-vom Ujedinitelju zasadi prvu slaven-sku lipu na dan prvog decembra 1936 Sokolsko društvo Zagreb I«.
»Na trajnu uSpomenu Prezidentu Osloboditelju dru T. G. Masariku zasadi drugu slavensku lipu na dan prvog decembra 1936 Sokolsko društvo Zagreb I«.
Brzojavni i pismeni pozdravi
Prigodom sadenja slavenskih lipa i otkriča spomen-ploča stigli su Sokol-skom društvu Zagreb I ovi brzojavni i pismeni pozdravi.
OD PREZIDENTA OSLOBODITE-LJA MASARIKA
»Zahvaljujem na Vašoj počasti, koju iskreno uvažavam i žalim da Vašoj svečanosti ne mogu prisustvovati. Imam samo želju da bi uspomena na zajednički rad s Vašim nezaboravnim Kraljem ostala za oba naša naroda simbolom i pobudom nepromenljive bratske uzajamnosti. T. G. M a s a r i k.«
OD G. PRETSEDNIKA ČEŠKOSLOVAČKE REPUBLIKE
»Hvala na ljubazni poziv na svečanost, kojoj na žalost ne mogu da pri-sustvujem. Sačuvajmo baštinu Vašega Velikoga Kralja i našega Prezidenta kao čvrsti zalog srečne budučnosti bratske Jugoslavije i Češkoslovačke. Pozdravlja Vas srdačno Edvard Bene š.«
OD GG. KRALJEVSKIH NAMESNIKA
»Kraljevski Namesnik gospodin dr. Radenko Stankovič zahvaljuje se na pozivu i pozdravlja svečanost koju danas prireduje Sokolsko društvo u Zagrebu.« Sekretar Spasojevič.
»Kraljevski Namesnik gospodin dr. Ivo Perovič zahvaljuje se na pozivu i pozdravlja svečanost.« Sekretar Spasojevič.
OD G. MINISTRA ZA FIZIČKO
VASPITANJE NARODA
»Sprečen da dodem, pozdravljam
svečanost i želim uspeh! Zdravo! M i -nistar Rogić.«
OD ČEŠKOSLOVAČKE OBCE SOKOLSKE
»Vama i Vašoj današnjoj svečanosti Zdravo! Obec Sokolska.«
OD RUSKOG SOKOLSKOG SAVEZA, BEOGRAD
»Čestitam lepu sokolsku svečano-nost! Zdorovo! D r e j 1 i n g.«
OD SOKOLSKE ŽUPE NIŠ
»Pozdravljamo današnju svečanost.«
Nadalje su stigli pismeni pozdravi i čestitanja od kabineta g. Pretsednika Narodne skupštine, od Pretsednika Ministarskog saveta, od g. poslanika Češkoslovačke Republike u Beogradu dra V. GirSe, od I zamenika starešine Saveza SKJ brata Gangla, od pretsednika Jugoslovensko-češkoslovačke lige u Zagrebu brata Dušana M. Boguno-viča, od Saveza slovensko Sokolstvo, od Saveza bugarskih gimnastičkih dru-štava »Junak«, od Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, od Sokolske župe Banjaluka, od Sokolske župe Varaždin. *
Odavanje počasti pokojnicimn na Mirogoju
Treča priredba, kojoj je naše članstvo toga značajnog dana prrsustvova-lo, bio je pomen našim pokojnicima na Mirogoju, gdc se oko 3 s. po podne sabrao lep broj brače i sestara Sokola I. Od funkcionara bili su prisutni društveni tajnik, načelnik i prosvetar, koji je ujedno održao kratko pomen-slovo. Kad su se prisutni tiho pomolili za duše blagih pokojnika, položili su uz veliki krst usred groblja mnogo lepoga cveča i zapalili nekoliko voštanica.
Konačno je naše članstvo u veli-kom broju prisustvovalo i svečanom plesu zagrebačkog Sokolstva, koji se uveče toga dana održao u »Hotel Es-planade«.
gove ciljeve, te zahvalio svim prisut-nima na brojnom odazivu.
Posle toga održana j c poselo s plesom, koje je takoder bilo brojno
posečeno.
Ova je priredba dokazala da na-raštaj društva Zagreb 6 zaista zaslu-žuje ono mesto, koje postizava prili-kom okružnih i župskih utakmica.
K. V.
Koli&o se salašemo sta širen/e i unapre-divan j g naše sokolske šiampe, toliko nam /e i rastvifena sokolska s vesi.
Proslava dana Ujedinjenja u Sarajevu
Sokolsko društvo — matica u Sarajevu priredilo je ove godine uoči dana Ujedinjenja u Narodnom pozori-štu Kralja Petra II veoma uspelu aka-demiju, koja spada u najuspelije u minulih nekoliko godina.
Otvorivši svečanu akademiju pred prepunom salom pretstavnicima svih vlasti i mnogobrojnih sarajevskih dru-štava i uzvanika te gradanstva, starešina matičnog društva brat Aleksa Starčevič govorio je o 1 decembru, za-tim je sledio zanimljiv program, koji se sastojao iz 15 tačaka: gimnastike, ritmike, pjeeme, igre, plesova i simbo-ličke koreografije, recitacija, -vokalnih tačaka. Ovako raznovrsan program imao je za cilj da prikaže, kojim prav-cem se razvija kod dece, naraštaja i članstva, zdrav smisao za ritmiku i njezine lepote, za muziku i njezine tajne a sve na osnovi našeg narodnog folklora, sokolske ideje i nacionalizma, koji u Sokolstvu treba da je pored ideje, — največa dužnost.
Prva tačka »Pozdrav zastavi«, izveden simbolički od sviju kategorija članstva, uz pratnju bora Ruskih Sokola izazvao je kod svih prisutnih bu-ru oduševljenja. »čobančiči«, vežba muške dece u seoskom narodnom ode-lu, uz pratnju seoskih frula - umetni cvrkut ptičica izvedena jc uzorao- Mlada ženska deca izvela su »Igre« skladno i lepo. »Hej Sloveni«, simbolična vežba starijeg muškog naraštaja, izvedena uz pratnju hora Ruskih Sokola, naišla je na burno odobravanje. Pri izvodenju ove tačke, svaki vežbač imao je preko prsiju jednu slavensku zastavu: jugoslovensku, češkoslovačku, rusku, bugarsku i poljsku. Starija ženska deca izvela su tačku »Mornari« skladno. Mala Jovanka Lukan, rccito-vala jc pesmu S. Birrinc: »Sa plavoga Jadrana« s mnogo razumevanja, inte-
ligencije i s lepom dikcijom, što je zaista retkost i kod odraslih recitato-ra. Isto tako lep uspeh polučio jc i 5 godišnji Braco Ristič, sin odličnog sokolskog radnika, učitelja iz Kasin-dola, brata Momčila Rističa, koji jc s puno umetničkog talenta otsvirao na harmonici nekoliko narodnih i patriotskih pesama. Naraštajka Ranka Vidovič recitovala jc s mnogo razumevanja i s odličnom dikcijom jednu Šan-tičevu patriotsku pesmu, a isto tako mala Kostičeva bila je oduševljeno pozdravljena posle uspele deklamacije.
Na ovoj akademiji brača Ruski Sokoli uzeli su učešča u 4 tačke, i to: »Mačevanje«, izveli su uz ruske melodije 4 člana na opšte zadovoljstvo. »Mila Otadžbino« otpevao j c hor, koji stoji pod rukovanjem odličnog horo-vođe i pružio publici lepo uživanje. Osim toga uzeli su učešča brača Rusi i u prat n H vežbi sa svojim hornim pe vanjem.
Drugi deo programa — u kojem su uzeli učešča: naraštaj i članstvo, polučio je veliki uspeh. »Dim«, ritini-1 čke igre žen. naraštaja, zatiin »Turski marš«, gimnastički ples članova, »Apo-lo marš«, vežba članova te »Karmen«, gimn. ples muš. naraštaja, izvedeni su na opšte zadovoljstvo. Akademija jc završena narodnim kolima naraštaj ki, pa članova i članica u živopisnim narodnim odelima, uz narodne pesme i poskočicc Južne Srbije, čulc su se popevke uz narodna kola, vrlo impresivno izvedena.
Uspeh akademije odraz je retke sokolske žrtve, koju su pridoneli kako starešina, tako načelništvo na čelu sa sestrom J. Dopudom, bratom načelnikom Zekavčičem i svima njihovim sa-vesnim saradnicima. — Akademija je ponovljena 1 XII posle podne u istim prostorijama, za školsku omladinu uz ogroman uspeh.
njem počasti jugoslovenskom držav-nom bar jaku. Stajanjem i uz svirku »Sokolskog pozdrava«, odana je počast društvenoj zastavi, kojoj je ku-movao blaženopočivši Kralj Aleksan-dar I. Sednica kojoj je prisustvovala uprava župe i društva otvorena je svečanim govorom brata društvenog starešine Novakoviča o značaju 1 decembra kao danu ujedinjenja. Iza čitanja savezne poslanice obavljeno je prevo-denje večeg broj a dece u naraštaj i naraštaja u članstvo, a zatim su novi članovi polagali sokolski zavet. Nato je pročitan zavet matičnog društva za 5-godišnji Petrov plan. U nizu dela, koja če društvo vršiti ističemo: iz-gradnju stadiona na kupljenom zem-ljištu, izgradnju tuševa u sokolani, povečanje broja prednjaka, održanje ba-rem 3 opštih prednjačkih tečajeva, povečanje broja vežbača, uredenje društvene čitaonice, povečanje broja govora pred vrstoin na jedan govor mesečno za svaku kategorijo, sakuplja-nje za gradnju doma i t. d. Konačno su razdeljene diplome, koje su posti-gle vrste ili pojedinci iz matičnog društva na ovogodišnjim saveznim nate-canjima u Subotici je svečana sednica.
Sledila je telovežbena akademija s ovim programom: »Baruška«, plesna vežba mladeg ženskog naraštaja (vodnica s. M. Brknjač); »Šesnaestorica«, koju su izvela muška deca (vodnik br. Z. Šuligoj); »Slikovita prosta vežba« izvadao mladi muški naraštaj (vodnik br. F. Kovačič); »Gimnastička prosta« muškog naraštaja (vodnik br. S. Du-rak); »Gimnastika« starijeg ženskog naraštaja (vodnica s. M. Stjehova), »Raznolikosti« starijeg muškog naraštaja (vodnik br. J. Kovačič); »Ritmi-čka prosta vežba«, izvele članice (vodnica s. M. Stjehova); Preskoči preko stola mlađeg muškog naraštaja (vodnik br. F. Kovačič) i »Carmen«, koračnica, koju su izveli članovi (vodnik br. Z. Šuligoj). Osobito su lepo i precizno izvedene »Gimnastika«, »Ritmička prosta vežba« i »Carmen«. Nastupilo je 69 vežbača.	D.
Proslava 1 decembra u Karlovcu
Akademija omladinskog otseka Sokola 6 u Zagrebu
U nedelju 8 novembra održao je Omladinski otsek Sokolskog društva Zagreb 6 svoju prvu omladinsku akademiju, pred brojnim posctiocima, koji su s divljenjem i oduševljenjem pratili ovaj nastup izveden po naj-mladim pripadnicima društva. Omla-dinski otsek. iako jc samostalno tek osnovan, uvežbao je i izvco pojedine točke programa i time prikazao svoj rad.
Priredbu je otvorio pročelnik otseka br. Makovič, koji je ukratko prikazao rad tog otseka u toku jedne godine t. j. od njegovog osnutka. Zatim je naraštajac br. Boroša pozdra-vio prisutne deklamirajuči prigodnu pesmu posvečenu ovoj priredbi. Posle toga otpočeo je gimnastički deo.
Proste vežbe ženske dece (nastupilo je 12) vrlo su jednostavne, a uvež-bala ih je s. Abramovič, izvedene su bile dobro.
Muška deca izvela su simbolički sastav »Stražari Jadrana«. Sastav je dobar i izvežbanost mališana bila je jako dobra. Pri9utnima se osobito svideo simbolički završetak. Uvežbao ih je br. Kramer, načelnik društva.
Kolo sestavljeno po češkim moti-vima izvela su ženska deca. Stvar dobro zatniSljena i sastavljena, ali dosta slabo izvedena. Sastavila i uvežbala je s Plihal, načelnica društva.
Vježbe a puškama izvela su muška deca б retkom voljom, okretnošču
složnošću. Prestrojenja su također odlično izvedena. Sastav je izazvao vr-hunac oduševljenja. Uvežbao ga je br. Kramer.
Vežbe na razboju izveo je muški naraštaj. Tu sc videlo lepih, a donekle i preteških vežbi upora i vučenja, ko je su odviše naporne za mlade orga nizme naraštajaca. Primečuje se, da isti premalo vežbaju vežbe visa. Te ške vežbe su se glcdaocima naročito svidale.
Ženski naraštaj je izveo vežbe maramicama. Vežbe su bile vrlo dobro uvežbane i efektne; 'bile su najbolja točka programa, te kao takva obilno nagradena odobravanjem gledalaca.
Raznolikosti i preskoči preko ko zliča, izvedeni po muškom naraštaju pokazali su vrlo dobru uvežbanost i napredak. Ova je tačka pokazala sve stranost rada omladinskog otseka, a prama njemu i celokupnog naraštaja i dece Sokola 6. Gledaoci su s velikim pljeskom pozdravljali najuspelije Skokove, koji su vrlo lepo i elastično iz vedeni. Medu svim prisutnim osečalo sc, da je ta tačka oživela srčanost i medu onima, koji je možda nemaju, pa je time dala mnogo elana i volje i onima, koji su ovaj put možda samo sa strane promatrali rad tog otseka.
Nakon dovršenog gimnastičkog dela, koji je u svakom pogledu uspeo, održao je br. Crnkovič, društveni prosvetar, završnu reč u kojoj je ukratko opisao rad omladinskog otseka i nje-
Sokolsko društvo Karlovac proslavilo je i ove godine. svečanim načinom dan Ujedinjenja. Proslava započela je več u nedelju 29 novembra priredbom za dccu. Lutkarsko pozorište davaio je tog dana pretstavu »Kiča Sokolič«. Uoči dana Ujedinjenja navečer održa-na je svečana akademija, kod koje su nastupile sve kategorije članstva g\-mnastičkim vežbama i orkestar Sokolske muzike. Velika dvorana Sokolskog doma bila je puna opčinstva, koje je s velikim interesom pratilo izvadanje pojedinih tačaka programa i odušev-ljeno odobravalo besprikorno izvedenim vežbama i sviranju Sokolskog orkestra. Na početku akademije pozdra-vio je starešina br. dr. Josip Variola prisutne pretstavnike vojske, civilnih vlasti i ostalo gradanstvo, oertavši ujedno u lepom govoru značenje proslave 1 decembra kao Sokolskog praznika.
Posle akademije razvila se animirana zabava s plesom. Na sam dan Ujedinjenja u 16 sati održana je svečana sednica Sokolskog društva. Pre početka sednice odana je počast jugoslovenskoj zastavi. Na prostranoj pozornici sakupilo se u redove članstvo svih kategorija u odorama. Dok je glazba svirala državnu himnu, koju je i prisutno članstvo stoječi slušalo, uzdignuta jc lagano na jedan stup državna zastava, u koju su bili uprti pogledi svih Sokola i Sokolica sve dok glazba nije dovršila sviranje himne. Posle toga otsvirala je glazba uz pe-vanje članstva Sokolski pozdrav. Sed-nicu je otvorio starešina br. dr. Variola. U svom govoru setio se on u pr-vom redu one brače i sestara, koji su preminuli u prošloj godini, a zatim ostalih več pre preminulih članova društva, te svih trudbenika i heroja, koji
su bili proganjani i krv svoju prolili za oslobodenjc i ujedinjenjc jugoslovcn-s-kog naroda. Na svršetku govora usta-ju svi prisutni i klicu: »Slava im!« Posle toga društvena prosvetarka s. Rada Bordoški glasno čita ovogodišnju po-slanicu Saveza SKJ. Citanjc poslanice popratilo je članstvo s pozdravom: »Zdravo!« Nato jc naraštajka G Izola Franciškovič recitovala pesmu »Prvom decembru«. Starešina župe br. Marko Sabiič ocrtao je biranim rečima zna-čcnjc i zamašaj Petrove petoljetke, koja upravo započima. Naveo jc nekoliko lepih i dirljivih primera danih zaveta pojedinaca i sokolskih jedinica, koji pokazuju žarnemu sokolsku svest i ozbiljno shvačanjc sokolskih dužnosti. Govor br. Sabliča popražen jc odušev-ljenim pljeskom. Sokolski orkester otsvirao je posle toga skladno karišik slovenačkih pesama. Pošto jc još naraštajac Milan Teodorovič recitovao pesmu »Jedinstvo«, sledilo je polaganje zaveta novoprimljcnih članova i prevodenje naraštajaca u članstvo, a zatim su podeljene diplome nagrade-nim natecateljima prigodom pokrajin-skog sleta u Subotici i župskog u Karlovcu. Niz priredaba, održanih povodom proslave 1 decembra, završen je naraštajskom akademijom, koja je održana u nedelju 6 o. m. Ova je akademija, kod koje je sudelovao i nara-štajski orkestar, vrlo lepo uspela. Naročito su se evidele proste vežbe naraštajaca, koje je sastavio br. Branko Blaškovič, te uzorno izvedene vežbe na ručama. Naraštajska akademija započela je sviranjem Sokolskog pozdrava i državne himne. Pozdravni govor održao je naraštajac Zvonko Malbo-han. Tako je naše društvo na doličan način proslavilo 1 december ove godine.
Proslava Prvog decembra u Varaždinu
Sokolsko društvo Varaždin proslavilo je naj veži sokolski praznik na svečani način 1 XII uveče u sokolani, koja je kao retko kada, bila dupkom puna gradanstva i članstva, pretstavnika
vojnih i civilnih vlasti te vatrogasaca Naročito lepu sliku sačinjavao je veliki broj dama i članica u krasnim narodnim nošnjama iz svih krajeva naše države. Akademija je započela odava-
Sokolska proslava dana Ujedinjenja u Cetinju
Na dan 1 decembra Sokoli cetinjske
župe primili su skupocenu zastavu — dar Nj. Vel. Kralja Petra II
Na dan 1 decembra t. g. sokolske jedinicc na teritoriji cetinjske župe proslavili su na osobito svečan način 18-godišnjicu Dana ujedinjenja našeg naroda, a istovremeno i 18-godišnjicu svog sokolskog rada u ujedinjenoj domovini. Pored uobičajene svečanosti koja sc redovno -održava ovog dana, Sokolska župa Cetinje je imala svoju naročitu svečanost: tog dana župa je dobila svoju župsku zastavu-skupoceni poklon Nj. Vel. Kralja Petra II. Pre davanje i primanje bilo je izvršeno na svečan način za vreme sokolske svečane sednice, koja je bila posle svršenog crkvcnog blagodarenja u zgradi Narodnog pozorišta. Pošto je bila proči-tana sokolska poslanica, u salu jc ušac Kraljev izaslanik pukovnik g. Arsen Pavičič, u pratnji jednog narednika, koji je nosio skupocenu razvijcnu sokolsku zastavu. Ulazak zastave i iza-slanika bio jc dočekan burom odušev-Ijcnja od strane prisutne mnogobrojne publike i Sokola. Prilikom predaje zastave izaslanik je održao kratak govor, a njemu jc odgovorio prosvetar župe br. Panta Arandelovič. Posle toga je nastalo dugo klicanje Nj. Vel. Kralju i Kraljcvskom Domu. Zatim je bila nastavljena sednica, za vreme ko-jc je bilo izvršeno prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo.
Pri kraju su novoprimljeni Sokoli položili sokolski zavet. Ovim je bila završena dnevna svečanost.
U večc istog dana Sokoli su priredili svečanu akademiju s odabramm programom. Akademiju je ot™n? P.°/ letnim govorom br. Gavro Miloševič, župski starešina, koji je bio cesto pre-kidan uzvicima oduševljenja. Sve tačke programa bile su vrlo dobro izvedene i ostavile su na prisutne vrlo pri-jatan utisak. Pri kraju jc prikazan po-zorišni komad »Istina pobeduje« od S. Roce, koji je prikazala društvena po-zorišna sekcija. Mladi glumci su odlično izveli svoje ulogc i bili su na-gradeni dugotrajnim aplauzom. Posle završene akademije bila je igranka, koja je bila vrlo dobro posežena.
Za 1 deccmbar Prosvetni odbor župe izdao je prvi broj svog župskog lista »Sokolski glasnik župe Cetinje« s vrlo dobrom sadržinom u ukusnoj
N D
opremi.
Sokolska Proslava dana Ujedinjenja
u Nišu
Sokolska župa Niš u zajednici s br. sokolskim društvima Niš-Matica i Niš I, proslavila je dan 1 decembra na sledeči način:
Pre podnc; u 8 sati zbor Sokola u Sokolani; u 9 sati korporativni odla-zak Sokola s muzikom na groblje, gde se je odala pošta palim Sokolima; u 10 sati Sokoli prisustvuju blagodare-nju u crkvi; u II sati svečana sokolska sodnica u sokolani.
Sednicu je otvorio župski starešina br. Dimitrijevič, prigodnim govorom o značaju proslave 1 decembra
—	pročitavši i poslanicu br. Saveza.
Potom je br. V. Markovič, župski prosvetar, govorio o značaju proslave 1 decembra, a mala Bubuška dcklamo-vala je pesmu »1 decembar«.
Zatim je izvršeno prevodenje de-ce u naraštaj i naraštaja u članstvo, a
kojom prilikom je i položilo zavet novo članstvo.
Sednici su pored g. komandanta armije, izaslanika g. Bana, pretsedni-ka i potprctsednika opštine, prisustvo-vali svi Sokoli kao i delegati raznih korporacija i ustanova, škola i građan-stvo.
Uveče u 20,30 časova održana je svečana sokolska akademija s igran-kom u Sokolskom domu Niš »Matica« uz učešče svih kategorija članstva, pe-vačkog društva »Kostantin« i vojne muzike Konjičkog puka. Vežbe su izvedene na opšte zadovoljstvo svih pri-sutnih.
Akademiji su prisustvovali g. Ban Moravske banovine, komandant armi-jc, pretsednik opštine s gospodama i druge vidcnijc ličnosti, kao i brojno građanstvo grada Niša. _ .
Sokolski praznik u Sušaku
Večernja priredba
Naše Sokolsko društvo proslavilo je, kao svake godine, svoj praznik svečanom večernjom priredbom u dvorani Jadran-Ton-Kina. Valja istaknuti, da je u poslednje vreme malo koja sokolska priredba bila tako posečena, kao ova syečana akademija i ve-černja revija znanja i umeča našega Sokola. U zakazano vreme bile su več zauzete sve sedalice i sva mesta za stajanje, ali su nadolazili uvek novi posetioci, tako da više nije bilo do-voljno stolica isposuđenih iz drugih prostorija, niti je bilo mesta, pa je mnogo ljudi moralo otiči, jer je apso-lutno bilo nemoguče uči u dvoranu. Sušačani su hteli manifestirati baš u ovo kritično i burno vreme, da stoje uz svoje Sokole, hteli su time pokazati da je Sušak, kao uvek do sada, za nacionalno i državno jedinstvo.
Predaleko bi nas dovelo, kad bis-mo hteli prikazati posebno svaku ta-čku bogatog programa. Dosta je da kažemo, da su svi prisutni, unatoč vc-likoj stisci i toplini, bili s priredbom oduševljeni, pa su to burnim pljeskom i pokazali. Glavna točka večeri bila je simbolička scena na motiv »Letni, sivi sokole!«, koje su izvele naraštajke i naraštajci uz pratnju vojne muzike. Niko ne bi bio mogao pomisliti, da se na onako skučenoj pozornici s tako
malo tehničkih eredstava može izvesti onako lepa scena, koja je toliko raz-dragala sve prisutne. Kapelnik vojne muzike, br. Jan Slabi, uložio je mnogo truda oko kompozicije glazbe za pratnju, dok su režiseri ove lepe i nezabo-ravne tačke ostali anonimni i za kulisa pozornicc, onako skromni, kako Sokolima dolikuje, a opet zadovoljni svojim uspehom, koji im je jedina nagrada. — Narodni guslač iz Mostara, oduševljeno pozdravljen, otpevao je pesmu o Sinrti blagopokojnog Kralja. Članovi prednjači izveli su pojedina-čno nekoliko prostih vežbi, koje su, po svojoj gotovo akrobatskoj smelosti, zapanjile gledaoce, ali opet zadi-vile lepotom i elegancijom kretnja. Muski naraštaj izveo je uz veliko odobravanje svoje krasne vežbe na ruča-ma, a naraštajke balet »Humoreska« od Dvoržaka, lepo i skladno, isto kao i članice svoju klasičnu sliku na ritam Vieniavskoga »Kujavjaka«. Ne može-mo da završimo ovaj kratak prikaz, a da ne pohvalimo i trubače, koji su prvi put nastupili. Vojna muzika, pod rav-r&njem kapelnika, kapetana br. Slabo-ga, odlično je otsvirala jednu kompo-ziciju. Posle programa razvio se je vrlo animirani ples u sokolani.
Sve u svemu: tehnički odbor uložio je mnogo truda, ali taj je imao i uspeha. Zato hvala im!
JVe širiti i ne unapređivaži sokolsRu šiampus, ssnači ne ispunj&važi soKolsice dustnosti*
KRONIKA
• imHlHCIIMHMMItllMItMMICIMIMtlMMMIIIMN
f Emil Adamič. U nedelju 6. o. m. umro je u Ljubljani najbolji savreme-ni slovenački komponista Emil Adamič čije je ime poznato i van naše zemlje. Emil Adamič rodio se 24 decembra 1877 u selu Dobrova kod Ljubljane. Nakon svršenog školovanja po-svetio se, kao i otac mu, učiteljskom zvanju. Prvi učitelj glazbe bio mu je sam otac. Kad mu je bilo deset godi-na stupio je u glazbenu školu Glazbc-ne matice u Ljubljani i več u svojoj 11 godini počeo je da komponuje. Od svoje mladosti pevao je u horu Glaz-bene Matice, kojoj je ostao veran član sve do svoje prerane smrti. Do svet-skog rata službovao je kao učitelj po raznim krajevima. Za vreme rata bio je zarobljen u Rusiji, gde je nakon revolucije postao direktor konzervato-rija u Taškentu. Nakon povratka u otadžbinu postao je profesor muzike na držuvnoj učiteljskoj školi u Ljubljani. Emil Adamič napis 10 je preko 300 kompozicija, večinom pesama za bor i solo. Od njegovih orkestralnih dela valja spomenuti »Tatarsku suitu«, koja je nastala još za vreme njegovog boravka u Taškentu. Adamič nije bio samo plodan i najbolji slovenački komponista več i odličan dirigent, glazbc-ni pedagog i dobar kritičar.
-j- Nadežda Kramaržova. Ovih dana umrla je u Pragu Nadežda Kramaržova, supruga dr. Karola Kramarža, iednog od najuticajnijih češkoslovač-kih političara i velikog Slovcna. Pokojnica je bila rodom iz ugledne ruske porodice. Kao verna saradniea svog supruga i velika slovenska žena, Nadežda Kramaržova je aktivno radila u mnogim ženskim udruženjima. Pri-gadom njene smrti izrekli su sedom
vodi češkoslovačkog naroda saučešče Prctsednik-Osloboditelj Masarik, pre-zident dr. Bencš i skoro svi ugledni pretstavnici češkoslovačkog nacional-nog, kulturnog, privrednog i političkog života, a i videnije ličnosti iz inostran-stva, Svi podvlače u svojim pismima velike zasluge pokojnice za slovensku stvar. I sahrana, kojoj je učestvovalo na hiljade naroda pokazala je, koliki je ugled uživala pokojnica u češkoslo-vačkom narodu.
20 - godišnjica smrti Henrika Sien-kieviča. Dne 15 novembra navršilo se dvadeset godina od smrti največeg poljskog pisca Henrika Sienkieviča, čija su dela prevedena skoro na sve kulturne jezike. Veliki pokojnik je u svojim brojnim velikim romanima iz slavne poljske prošlosti budio nacio-nalnu svest i ponos Poljaka te im pro-rokovao novu i lepšu budučnost. Sien-kievič se rodio 1846 godine u selu Vola Okšejska. Nakon svršene osnovne školc i položene mature posvetio se na varšavskem univerzitetu študiju filozofije. Godine 1872 izišlo je iz štam-pe njegovo prvo delo »Niko nije pro-rok u svojoj domovini«. Godine 1876 otputovao je u Ameriku, od kuda jc slao članke i putopise u list »Gazctu Poljsku«. Širom svega kulturnog sveta poznata su njegova velika književna dela »Stari sluga«, »Hana«, »Janko muzikant«, »Kroz pustinju«, »Za hlebom«, trilogija »Ognjem i mačem«, »Potop« i »Gospodin Volodiovski«, »Legionari«, »Križari«, »Quo vadiš«, »Porodica Polanjeckih« i »Bez dogme«. Napisao je i više svezaka sjajnih novela. Za vreme svetskog rata nasluči-vao je skoro oslobodenje svoje otadž-binc, ali sudbina evom velikom sinu poljskog naroda nije dala da i dočeka tu slobodu, koju je on svome narodu pripremao i nagoveštuvao svojim de-lima.
Razne Kulturne vesti
U prisustvu izaslanika Nj. Vel. Kraljice Marije u nedelju bio je na svečan način osvečen u Beogradu no-
vi	dom studentkinja.
*
Češkoslovačka i francuska javnost ovih dana setila se je 100 - godišnjice smrti Antonina Rejhe, čuvenog komponiste, koji je umro u Parizu kao profesor pariškog konzervatorija i član francuske akademije nauka i umetnosti.	$
Ovih dana izabran je za člana Kraljevske češke akademije nauka i umetnosti direktor opere Narodnog pozorišta u Pragu i profesor praškog konzervatorija Vaclav Talili, jedan od največih savremenih dirigenata. Ovo je prvi put da postaje član ove akademije jedan reproduktivni umetnik. *
U Sofiji prirediče još u toku ove zime izložbu svojih slika izradenih na našem Jadranu sa motivima s našeg mora i iz života našeg naroda u Primorju poznati bugarski slikar g. Konstantin Garnev, koji je puna tri meseca proboravio na našem Jadranu.
KN1IGE I LISTOVI
List belgijskih gimnasla o jugoslovenskom Sokolstvu
»Turnleve n«, službeni organ Kraljevske belgijske gimnastičke federacije. koja stoji pod pokroviteljstvom Nj. Vel. Kralja, u svom novembar-skom broju donosi oveči informativni članak o jugoslovenskom Sokolstvu, ilustrovan s jednom velikom slikom skupine sokolskih barjaktara s ovogo-godišnjeg pokrajinskog sleta u Subotici. iznoseči značaj rada našega Sokolstva i njegovu široku nacionalnu i kulturnu delatnost, pogotovo posle reorganizacije od godine 1929, list naro-čito posvečuje pažnju petogodišnjem radnom planu, koji je sada prihvatilo jugoslovcnsko Sokolstvo, da rezultate tog svog rada prinese kao svoj dar svom mladom Kralju, Nj. Vel. Petru II, prigodom Njegova punoletstva 1941 g.
»Soko na Jadranu«
'f i
Glasnik Sokolskih župa: Split, Sibenik-Zadar i Sušak-Rijeka.
Split, broj 10-11 za oktobar-novembar 1936 god.
Sadržaj: Dr. Mirko Buič: Na pragu Petrove petoljfetke. —- Dr. Stc-van Simunovič, Split: Petrov petogo-dišnji sokolski plan. — Zorka Trkulja-Vojnovič, Beograd: Rad sa ženskim kategorijama u sokolskim četama. — Dr. Stevan Simunovič,' Split: Državni praznik. — Zorka Trkulja-Vojnovič i Dušan Jovanovič, Beograd: Vaspitni rad u sokolani i saradnja prosvetnih i tehničkih voda. — Program Petrove petoljetke Sokolske župe Split. — Načrt petogodišnjeg rada Sokolskog društva Split. •— M. G-č: Značcnje i važnost organizovane štednje. — Iz prošlosti Sokolskog društva Mandalina. — Vesti iz Sokolskih župa Split i Sušak-Rijeka.
*
»Knjiga za sokolsko selo«
Mostar, broj 9 za novembar 1936 g.
S a <1 r ž a j : Tajanstvena moč sokolske Petrove petoljetke. — Vreme je naš pomagač. — Čistoča jc pola zdravlja. — Više se ponosi seljačkim rodom nego kraljevskom krunom. — Kako da žive ljudi medu sobom? — Sokolstvo i boljševizam. —- Balkanski svet. — Iz obilaska četa. — Vesti iz jedinica. — Stopama naših dedova. — Proste vežbe. — Beleške. — Poljopri-vreda. —• Iz župe.
Novogodišnjl broj »Sokolskog glasnika«
Molimo sve naše saradnike i izve-stioce iz naših sokolskih jedinica, da nam, radi preselenja našeg lista u Beograd, unapred svoje članke i dopise šalju na novu adresu: Uredništvo Sokolskog, glasnika (ili Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije — Ot-sek štampe — Sokolski glasnik — Uredništvo), Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.
Gradivo za novogodišnji broj lista molimo da sc- pošalje tako, da uredništvu stigne najdalje do 28 o. m.
Uredništvo.
Sokolska radio - predavan fa
Radio stantee "Beograd — Zagreb — Cfutalfana
dne 17 XII predaje brat Marijan Tratar, Novo Mesto, o temi: »Sokolska propaganda v sokolskem tisku« (iz Ljubljane);
dne 20 XII predaje brat Ante Mo-drušan, Kraljeviča: »O važnosti i širen ju sokolske štampe«.
Dne 24X11 1936 predaje br. dr. Josip Pipenbaher,- Ljubljana, o temi: »Starogrčka gimnastika i Sokolstvo«.
Dne 31 XII 1936 predaje br. Stanko Trček, Ljubljana, o temi: »Svcstranost sokolskog rada« (iz Ljubljane).
Dne 3 I 1937 predaje br. Miroslav Milin, Beograd, o temi: »Sokolski telo-vaspitni rad posmatran uporedo s te-lovaspitnim radom športa«.
Dne 7 1 1937 predaje br. Frederik Degen, Maribor, o temi: »Istorija smu-čarstva u Jugoslaviji«.
Dne 14 I 1937 predaje brat Dušan Podgornik o temi:	»Nekaj	navodil
smučarju začetniku« (iz Ljubljane).
Dne 171 1937 predaje brat Hasan Ljubunčič, Sarajevo, o temi: »Sokolska Petrova petoletka«.
Dne 21 1 1937 predaje br. dr. Fran Novak, Ljubljana, o temi: »Nezgode kod smučanja« (iz Ljubljane).
Dne 28 1 1937 predaje br. ing. Radulovič Radul, Beograd, o temi: »Zašto smo i danas Sokoli?«.
Dne 4 II 1937 predaje brat Ferdinand Majnik o temi; »Sokolska smučarska tekmovanja« (iz Ljubljane).
Dne 7 II 1937 predaje br. Vladimir Poljanski), Beograd, o temi: »Slovenstvo i Rusija«.
Dne 11 II 1937 predaje brat Ivan Lavrenčič, Maribor, o temi:	»Deea
zimi«,
dne 18 II 1937 — predaje br. dr. Pirkmajer Otmar (Ljubljana) o temi: »Sokolstvo i državljansko vaspitanje«.
Jugoslovanski sokolski kalendar
Cena Din 7'—
Kalendarič sokolske omladine
Cena Din 2'— isišli su iz štampe
Naručuju se kod: JUGOSLOVENSKE SOKOLSKE MATICE Ljubljana — Narodni dom
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
ALEKSANDROVO. — Proslava 1 decembra. Naše je Sokolsko društvo ove godine proslavilo vrlo svečano 1 decembar, dan Ujedinjenja, či-joj je proslavi osim pripadnika Sokola prisustvovalo i mnogo ostalih mešta-na. Sama proslava sastojala se iz 3 dela a to su:
Akademija, koja je priredena uoči 1 decembra s vrlo lepim i biranim programom od 1() najrazličnijih točaka. Kroz sve tačke ove vrlo uspele akademije strujao je nacionalni duh, a sve tačke izvedene su vrlo dobro na sve-opče zadovoljstvo publike, a nekoje tačke naročito su oduševilc publiku te su vežbači morali da ponovc neke tačke. Svakoj vežbi uspelo je da se dade ton te sc kod muških kategorija vrlo dobro uočila otsečnost, a kod ženskih kategorija nežnost kao što su i zahtevale njihove tačke. Posle akademije nastavilo se s veseljem i plesom.
Na dan 1 decembra pošlo je sve članstvo u župnu crkvu .na blagodare-nje. Posle blagodarenja održana je u Sokolskom domu svečana sednica na kojoj je održan govor o značenju Pr-vog decembra, otpevane su himne, iz-recitovane pesme, pročitana savezng poslanica i izvršena zakletva novih članova. Nakon toga bila je čajanka.
Kako je i svečanoj sednici prisustvovalo mnogo i ostalih meštana to se odredilo da se održi čajanka 1 decembra na veče isključivo samo za sokolske pripadnike da se i ta prired-hica provedc u veselju na ovako zna-čajan dan kad je ostvaren san naših slavnih predaka. — Čajanka je bila vrlo posečena od najmladih kategorija do najstarije brače.
BATINA. — Proslava 1 decembra. Prvi decembar je u našem mestu proslavljen na veoma svečan način. LJ ovdašnjoj katoličkoj bogomolji odr-žano je blagodarenje.
Poele blagodarenja održana je svečana sednica s obilnim programom i posetom. Ovu sednicu je otvorio brat dr. Dragoljub Markovič, starešina, či-tanjem poslanice i predavanjem o značaju 1 decembra. Zatim su sledile hor-ske pesme i razne prigodne recitacije sokolskog podmlatka, koje su s uspehom izvedene. Obavljeno je prevodenje dece u naraštaj, a naraštaja u članstvo. Novi članovi su položili zavet.
Posle zaključenja ove sednice oda-na je počast jugoslovenskoj zastavi. Brat Miloš Ivankovič je govorio o jugoslovenskoj zastavi i njenom postanku.
Uveče je održana svečana akademija, koju je otvorila sestra Vera Sto-kanovič, načelnica, govoreči o ideji Sokolstva. Zatim su izvedene vežbe »Čobančiči«. Deca su bila obučena u narodna odela, što je vrlo lepu impre-siju ostavilo na prisutne, a »Sttažari Jadrana«, vežba uz pevanje — kruni-sali su rad sestre Stokanovičeve.
Hor ovdašnjeg Gradanskog pevač-kog društva, pod ravnanjem M. Ko-lara, škol. upravnika, zaslužujc svaku pohvalu.
Akademija je završena pozorišnim komadom: »Ljubavno pismo« od Trif-koviča. Odziv publike je bio zadovo-Ijavajuči, željeni uspeh je postignut.
BOJANCI. — Proslava Prvog decembra. Naša četa proslavila je i ove godine dan narodnog Ujedinjenja 1 decembar na skroman, ali dostojan način. Nakon svečane sednice, kojoj je pretsedao zam. staroste br. Ilija Vrfi-nič, s uobičajenim dnevnim redom (odavanjc počasti jugoslovenskoj zastavi, čitanja poslanice Saveza SKJ, deklamacija, predavanja Zaveta i pe-vanja Sokolske i nacionalne himne) održana je mala akademija, koja jc bila ispunjena vežbaina i deklamacijama. Cela svečanost je završena slavenskom himnom »Hej Slaveni«. Svečanosti su prisustvovali sva brača, naraštaj i deca te lep broj seljana.
KORČULA. — Proslava 1 decembra. Naše je društvo ove godine na naročito svečan način proslavilo naj-veči sokolski praznik dan ujedinjenja.
U 10 sati sudelovali smo korporativno s društvenom glazbom svečanom blagodarcnju, nakon kojeg smo priredili impozantnu manifestacionu povorko u kojoj su sudelovala 653 učes-nika i dve glazbe. Pred crkvorn je govorio o značenju dana br. Marko Baniče vič.
U 11 sati održana je u dupkoj pu-noj sokolskoj dvorani svečana sednica upravnog odbora.
U 2 sata posle podne bio je kor porativni pohod mrtvoj brači i sestrama na groblje.
Na svečanoj akademiji nastupile su sve kategorije, a naročito su sc is-takle sestre članice s ritmičkom vež-bom »Humoreska« i sestre naraštajke s vežbom »Na polju«. Prikazana su i dva prigodna igrokaza.
Zavet položilo jc 14 brače i sc-stara.
Moralni uspeh čitave proslave odličan.
BELI MANASTIR. — Proslava 1 decembra. — U 8 sati bio jc sastanak pred sokolskim domom, odakle je kre-nula sokolska povorka sa zastavom i glazbom na blagodarenje najpre u ka-toličku crkvu, a zatim u pravosiavnu. U 10 sati bila je u Sokolskom domu svečana sednica, na kojoj je pored Sokola učestvovao i veliki broj gradan-stva, tako da je velika dvorana bila dupkom puna. Sednica jc održana prema rasporedu, koji je izdao bratski Savez. Tom prilikom je prevedeno 12 muške dece i 8 ženske dece u naraštaj, a 11 novih članova položilo je sokolski zavet. — Na večer je održana sokolska akademija, koja se sastojala iz 10 tačaka i to: 1) Pozdrav eo-kolskoj zastavi — izvela m. i ž. deca,
2) Boras: Vežbe trojice — m. deca ml.,
3) Bogunovič: Gimnastički rukovet — ž. deca, 4) Vežbe s motkom — m. naraštaj, 5) Dečje igre — ženska deea,
6)	Vežbe na konju — članovi, 7) Mo-rinčič »čobančiči« — m. deca st., 8) Mudri: Slikovite vežbe — m. naraštaj, 9) Mudri: »Baruška« — polkin ples, ž. naraštaj i 10) vežbe na razboju — članovi. — Sve tačke bile su dobro izvedene, na naročito zadovoljstvo publike, a uvedena je jedna novina, Ua je bio izabran jedan odbor, koji je imao izabrati i proglasiti, koja je od telo-vežbenih tačaka najbolje izvedena i odvežbana. Odbor je proglasio naj boljom tačkom »Baruška« polkin ples, koji je izveo ženski naraštaj. Ova se tačka morala dva puta ponoviti. Posle programa održana je plesna zabava. Akademija je bila vrlo dobro posečena, te je njome društvo i po izvedbi i po posetu doživelo veliki uspeh. - - B. S.
BELI MANASTIR. — Odlazak starešine. — Koncern novembra prese-lio se iz Belog Manastira u Osijek brat Milan Bunovič, trgovac, koji je bio 5 godina starešina u belomanastirskom Sokolskom društvu. U vreme dok je brat Bunovič bio starešina, podignut je u Belom Manastiru sokolski dom (u vrednosti od 300.000 Din), za čije po-dignuče brat Bunovič ima najviše zasluga. Ovo je jedini sokolski dom u Baranji. — Prilikom odlaska brata Bu-noviča, priredilo je Sokolsko društvo u svom domu oprosnu večeru, na ko-joj je prisustvovalo oko 100 Sokola i Sokolica. Posle večere je sadanji starešina brat Jankovič predao bratu Bu-noviču za uspomenu uvečanu sliku so-kolskog doma s posvetom, kao dar društva. Brat Bunovič oprostio se s prisutnim članovima dirljivim govorom, pozvavši ih da i nadalje ustrajc u plemenitom sokolskom radu. — U bratu Bunoviču gubi belomanastirsko društvo jednog od svojih najagilnijih i najzaslužnijih radnika. — B. S.
BELTINCI. — Proslava Ujedinje-nja. Praznik Ujedinjenja je vsako leto tisti najsvečanejši dan, ko se zbere vsa sokolska družina okrog sokolskega prapora. Želeli smo, da nas bo čim več, zato smo prenesli ta praznik na nedeljo 29. novembra.
Pozdravu zastavi, čitanju poslanice SSKJ in svečanem govoru ter lepi deklamaciji je sledila dobro naštudirana telovadna akademija. — Vse točke so bile sprejete z odobravanjem; najlepša pa je bila točka »Zabučale gore«, ki so jo izvedle članice z vso eleganco. Br. Vogrincu, članu Sok. dr. Dobova, se za lepo sestavo zahvaljujemo in jo priporočamo drugim društvom. — Vaditeljicam vse priznanje; občinstvu, za lep obisk, bratska hvala!
' BIOGRAD N./M.	— Proslava
Prvog decembra. Na 1 decembar, na dan našeg največeg državnog praznika, održana je ovde, pored drugih svečanosti, i vrlo uspela akademija.
U prvim trim točkama prikazali se nam učenici osnovne škole poučne pretetave sokolskog značaja, koje su u svakom pogledu vrlo dobro uspele.
Zatim su sledile vežbe svih kategorija, osim ženskog naraštaja, koje su skladno i točno izvedene. Muška deca s puškama su nam pokazala vrlo slikovitu vežbu. Ženska deca, muški naraštaj i članice izvele su vrlo pre- | cizno svoje vežbe te ih je publika na- I gradila dugotrajnim pljeskom.
Medutim ono što su pokazali članovi bilo je nešto novo za Biograd. Njihova vežba, »šestorka«, izvedena je bez pogreške, točno, stilski dotera-no i povezano, tako da je publika po-žalila što nije duže potrajala.
Vežba je od brata Boška Kovačeviča, koji je u Biogradu imao pred-njački tečaj, te je pod njegovim vodstvom i izvedena.
Još dugo če u Biogradanima ostati sečanje na »šestorku«. Vežbano je uz pratnju klavira (g. Nalis).
Zadnja točka bila je »Ah ta pu-nica« od Mladena širole. Iza toga raz-vio se ples.
BLATO. — Proslava 1 decembra.
Sokolsko društvo Blato na Korčuli proslavilo je ove godine na veoma svečani način praznik narodnog ujedinjenja. Ova je svečanost ove godine bila još veča s toga razloga što se je ista obavila u našem i ako još nedovrše-nom novom sokolskom domu. Nakon blagodarcnja, kojemu su Sokoli uče-stvovali u punom broju, svrstala se je veličanstvena povorka od Sokola, pret-stavnika vlasti i raznih udruženja. Povorka je na čelu s glazbom obišla mesto te došla u novi sokolski dom, gde se je u prisustvu svih sokolskih pripadnika kao i mnoštva naroda održala svečana sokolska sodnica, a prema dnevnom redu propisanom od Sa-veza Sokola Kr. Jugoslavije. Iza kako je starešina otvorio svečanu sednicu čitanjem Savezne poslanice, bila je od-deklamovana pcsma »Jedinstvo« od BI. Rističa, a nakon toga je s. Evica Batistič, učiteljica, održala veoma uspelo predavanje »Značaj i veličina Dana Ujedinjenja«. Brat Milj. Batistič odrecitovao je pesmu »Pjesma jedin-stva Srba, Hrvata i Slovonaca« od Al. Šantiča. Nakon toga je glazba otsvi-rala koračnicu »Jadranski stražari«. Zatim je uz prigodno slovo izvršeno prevodenje u naraštaj i članstvo, a nakon toga podeljene su diplome članovima takmičarima i uzornim vrstama, koje su dobivenc na ovogodišnjim sokolskim utakmicama u Mostaru. Svečana sednica završena jc sa sokolskom himnom »Hej Sloveni«.
Na večer u novom sokolskom domu održana je svečana akademija sa biranim programom, koju je otvorio govorom brat Milj. Batistič, starešina našeg društva. Sve vežbe izvedene su na opče zadovoljstvo, a osobito se je
istakla tačka »Što čutiš, Srbine tužni«, koju su odvežbali članovi i članice. Na kraju jc izveden pozorišni komad »Hadži Loja« od Bran. Nušiča. Komad su izveli članovi »Glazbenog društva« i isti je izveden izvanredno te je na prisutne ostavio dubok dojam. Na ve-černjoj akademiji uzelo je učešča mesno »Glazbeno društvo« sa svojim ho-rom i orkestrom, koji su izveli nekoliko veoma uspelih tačaka. Akademija je završena pevanjem »Hej Sloveni«, koju je otpevalo »Glazbeno društvo«.
Iz blagonaklonosti ovoj našoj sveča-noj proslavi i akademiji sudelovala je gospoda Niseteo Marija, koja je pra-tila na klaviru izvedbe, pak joj i ovim putem Sokolsko društvo najsrdačnije blagodari.
Nova sokolska dvorana bila je prepuna glcdalaca tako da sc u mestu ne pamti od vajkada da je na i jed-noj do sada priredenoj svečanosti uzelo učešča ovoliko pučanstva mesta.
BREŽICE. — Proslava 1. decembra. Letošnji narodni praznik je naš Sokol proslavil zelo slovesno s slavnostno akademijo, ki se je vršila v dvorani »Narodnega doma« dne 1. decembra zvečer. Spored je bil zelo skrbfto izbran in izveden. Sokolski orkester je uvodoma zaigral sok. koračnico, na kar je brat starosta v jedrnatih besedah razčlenil poslanstvo Sokola. Sledila je alegorija »Čuvajmo Jugoslavijo«. Dekoracije in efekti pri tej točki so občinstvo razočarali; de-klamatorji so bili jasni in precizni. Nadaljnje točke, pri katerih so nastopale vse kategorije zapored, so isto-tako ogrele številno občinstvo. Zaključno točko »Krog«, so izvedli člani zelo sigurno, in so jo morali, kakor tudi nekatere druge prej, ponavljati. Med posameznimi točkami je orkester istotako pokazal svojo izurjenost, i Uspeh vse prireditve bo gotovo dal našim vaditeljem novih moči in poguma.
CRVENKA. — Proslava Prvog decembra. Sokolsko društvo u Crven-ki, proslavilo je na veoma svečan način dan našeg ujedinjenja.
Uoči samog dana priredena jc ba-kljada kroz selo, uz učešče svih mesnih kulturnih i nacionalnih društava i celokupnog gradanstva. Predvodena vatrogasnom muzikom povorka se za-! ustavila pred Opštinom, gde je u ime i Sokolskog društva govorio starešina | br. Miloš Jakovljevič.
U utorak na sam dan ujedinjenja ! održano je u svima bogomoljama sve-| čano blagodarenje, a zatim je održana svečana sednica uprave Sokolskog društva u hotelu »Vojvodina«. Sednicu jc otvorio starešina Jakovljevič, a zatim je dobro i skladno uvežbani hor dece osn. škole, pod vodstvom učitelja br. Knefeli-a, otpevao Drž. himnu. O značaju Sokolstva govorio je prosvetar br. Radunovič. Razne deklamacije recito-I vali su članovi i članice Sokolskog dru-I štva kao i deca. Polaganje zaveta no-[ vih članova i podela znački kao i diploma pojedinim vežbačima, učesnici-ma na sokolskom filetu u Subotici,
I obavljeno je na najsvečaniji način.
I Sednica jc završena pesmom »Hej Slo-I veni«.
j	Uveče je priredena svečana aka-
1 demija s igrankom. Kao prvu tačku I izvela su mlada deca vežbu »Mornari«
I zatim su odvežbane sledeče vežbe: j »Poleti, sivi sokole«, »Šestica«, Mornari«, »Biljana«, vežba čunjevima i kao I poslednja tačka odvežbana je vežba j »Što čutiš, Srbine tužni«. Sve vežbe su I izvedene vrlo dobro, j	Posle programa nastavilo se igran-
kom.
j	Za čitavu proslavu može se reči,
J da je jedna od najuspelijih sokolskih I manifestacija.	L. U. K.
DESPOT. SVETI IVAN. — Proslava 1 decembra. Sokolsko društvo u Despot Sv. Ivanu proslavilo je dan Ujedinjenja na vrlo svečan način. Svi I pripadnici društva pošli su na blagodarenje, a rza toga su se opet u povor-ci vratili u sokolanu, gde je održana svečana sednica. Pored članova Sokola bio je prisutan i veliki broj nečlanova, j	Sednicu je otvorio starešina brat
Branko Stefanovič i uz pozdravni govor održao vrlo uspelo predavanje o proslavi Prvoga decembra i n j egov oj I važnosti. Posle toga pročitana je poslanica SSKJ, odrecitovano je nekoliko pesama kao pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II i Sokolima, otpevana državna himna. Time je završena sednica.
1	Naveče je održana akademija u
prepunoj sali. To je do sada najuspe-lija akademija u Despot Sv. Ivanu. Program je bio odabran i spreman s I naročitom voljom i irudorn.
:	Zapažene su neke vežbe, koje su
izvodila ženska i muška deca i naraštaj. Ništa manje pažnje nije zaslu-I žilo i mešovito odeljenje muške i ženske dece u slikovitoj vežbi »Jugoviči«.
Muški naraštaj je uspeo takode da | osvoji simpatije svojom muškošču.
Pored vežbi bilo je spremljeno i izvedeno nekoliko prikaza. Zapažen je i naročito pozdravljen prikaz Male zanatlijc od Udickog. Isto tako je pro-šlo i Lutkino krštenje. Uz to recitova-no je i nekoliko vrlo uspelih recitacija u sokolskom duhu, kao: Naraštajka, Jugoslovcnski Soko, Pesma Sokoliča od St. M. Mutibariča, i dr. No naj-simpatičnije na ovoj akademiji je bilo bez sumnjc sviranje venca narodnih pesama od Strane brata starešine Branka Stefanoviča. Izbor pesama, pa i sam način izvodenja, toliko su oduševili publiku, da je ista još dugo posle za-vršetka pljeskala.
Posle akademije održana je igran-
ka.
Kako u moralnom, tako i u mate-rijalnom pogledu, akademija je pre-vazišla svako očekivanje.
St. M. M.
GORNJI GRAD. — Proslava Prvega decembra. Proslava praznika Ujedinjenja se je pri nas izvršila tudi letos na svečan način. Ob 9. uri je bila v župni cerkvi slovesna služba božja, katere so se udeležili zastopniki obla-stev, uradov, in raznih organizacij, med njimi Sokolsko društvo v krojih in s praporom, dalje gasilska četa po deputaciji in šolska mladina.
Popoldne ob pol 15. uri pa se je vršila v Sokolskem domu proslava, obstoječa iz dveh delov in to svečane seje uprave in nato sledeče telovadne ■ akademije. Prečitala se je na seji poslanica Savezne uprave SKJ, brat pod-starešina dr. E. Mejak je imel slavnostni govor o pomenu 1. decembra, nato jc brat starešina dr. Rak Janko izročil br. Žigartu Janezu in pripadnici ženske dece Narobe Milke diplomi kot priznanje na letošnji župni tekmi doseženega telovadnega uspeha.
Pri telovadni akademiji so sodelovali vsi telovadni oddelki in je obsegala 7 točk: I. »Neka živi« (narašča j-nice), 2. »Na planinkah solnčecc sije« (ženska deca), 3. »Vaje z zastavicami« (moška deca), 4. »Lutke« (ženska dc-ca), 5. bradlja (člani), 6. »Povest« (članice) in 7. »Dcvetorica« (člani). Videlo se je, da je telovadeče članstvo za akademijo dobro pripravljeno, posebno jc ugajala točka »Lutke« pod vodstvom sestre Križmanič Milke.
Proslavi je prisostvovalo izredno lepo število občinstva; članstvo z izjemo treh, prisostvovali so seveda tudi zastopniki oblastev in organizacij.
GORNJI GRAD. — Miklavžev večer. Sokolsko društvo Gornji grad je priredilo v Sokolskem domu tudi letos tradicijonalno Miklavževo in sicer v soboto 5. t. m. ob 15. uri za sokolsko mladino, ob 20. uri pa za odraslo članstvo.
KRALJEVIČA. — Proslava Prvog decembra. Uz prirodno odušev-ljenje, ali i uz nešto zabrinutosti, pristopilo se ovogodišnjoj proslavi našeg sokolskog praznika.
Blagodarenju u crkvi, osim službenih lica, prisustvovao je i mnogo-brojni narod, koji se iza svršenog cr-kvenog čina slio ц sokolanu, gde je izvršen prvi deo proslave — svečana sednica.
Proslava je započela pevanjem državne himne po pevačima domačeg društva »Zvijezde Danice«.
Iza otvaranja sednice i pozdrava br. staroste Moderčina, pročitao je njegov zamenik i prosvetar br. Kapo-ni, ovogodišnju saveznu poslanicu.
Dalje uobičajeno prevodenje dece u naraštaj, naraštajaca u članstvo i zaprisegnuče novih članova.
Tim povodom održao je br. prosvetar krači govor, pozivajuči braču na istinski i predani sokolski rad.
O	»Petrovoj petoljetki« dao jc isto br. prosvetar opširna razjašnje-nja i pozvao sve prisutne da sav svoj rad upute konsolidaciji opčih naših prilika, jer če ovo biti največi i naj-dragoceniji dar Mladom Kralju prigo-dom preuzimanja vlasti u Svoje ruke.
Iza toga je brat načelnik Slani predao natecateljima, brači i sestrama, zaslužene diplome.
Pevanjem himne »Oj, Slaveni!« zaključena je sednica.
Večernja "akademija izvršena je uz sledeči program: br. Mazovič — deklamacija vlastitc pesme:	Kralju
Petru II; članovi dve vežbe: na preči i izvedba Propheta; naraštaj jednu to~ čku prostih vežba, dočim deca četiri točke: proste vežbe, balet, olimpijske vežbe i »Jadran-stražaru«!
Sve su točke programa bile dobro i savesno uvežbane i precizno izvedene i naišlc su na veliko dopadanje i odobravanje publike.
Prema svemu uspela jc akademija u moralnom i materijalnom pogledu vrlo dobro.
KASTA V. — Nikolinje. Sokolsko društvo u Kastvu priredilo je u sokolani u 5 sati p. p. Nikolin - dan sa dečjom igrom »Kada dode sv. Nikola«, koju su izvela deca i naraštaj na sveopče zadovoljstvo. Njihova lepa igra bila je od strane mnogobrojne publike nadarena spontanim aplauzom. Igru je uvežbala društvena prosvetar-ka sestra Smiljana Stanič uz sudelova-nje brata Stanka Jurdana, koji jc uvež-bao muzičku stranu igre.
Osobito oduševljenje izazvala je kod prisutnih deklamacija »Evo ide sv. Nikola«, najmlade Sokolice Buzdon Vlaste, učenicc I razreda osn. škole.
Sv. Nikola je iza toga posetio u 7 sati braču i sestre u Narodnom domu, gde jc i njih nadario zgodnim daro-vimti, kojom zgodom je svakome po-sebice u pesničkoj formi davao savete i tim savetima poticao na daljni društveni sokolski rad.
KRTOLE. — Proslava 1 decembra. Kao svake godine, tako je i ove naša Sokolska četa proslavila praznik narodnog ujedinjenja.
Posle svečanog blagodarcnja, kojemu su prisustvovali svi pripadnici naše čete održana je svečana sednica u osnovnoj školi. Sednicu je otvorio br. četni starešina, koji je pozdravio prisutne s nekoliko prigodnih reči, a nato je pročitao saveznu poslanicu. Nakon toga su učenici osn. škole ot-pevali »Oj Sloveni«. Prigodno predavanje, koje je održao br. starešina, po-pračeno je klicanjem mladome Kralju Petru. Još su učenici otpeli državni! ! himnu.
Izvršena je zakletva novih članova, a zatim su učenici i učenice osn. škole izveli vrlo lep program, koji je publika nagradila obilnim pljeskanjem.
KUTINA. — Proslava 1 decembra. Uoči Prvog decembra održalo je 'naše društvo svečanu akademija s biranim programom: Pozdravni govor održao je brat starešina, četiri tačke zborriog pevanja patriotskih i narodnih pesama izveo je troglasno ženski zbor pod ravnanjem zborovode i br. prosvetara Dolenca Matije; Lutke s lutkama, Šopenov valcer i polku Ba-rušku izvela su ženska deca i ženski naraštaj vrlo skladno uz pratnju klavira. Muški naraštaj izveo je vežbe palicama, a muška deca »Oj letni, sivi Sokole« te članovi petorku uz pratnju i klaviru.
Mokranjčev »Lem Edini« otpevao je vrlo dobro bariton br. Radoslav Li-činič pa je i on bio oduševljeno akla-miran.
I	Poset jc bio odličan kako od Stra-
ne Sokolstva, tako i od strane gradanstva — prijatelja Sokolstva.
I	Posle programa razvila se je in-
timna sokolska veselica.
Moralni i materijalni uspeh priredbe bio je u svakom pogledu dobar. j Na dan Prvog decembra prisustvovali su svi Sokoli blagodarcnjima u mesnim crkvama. j	U 10 Vi sati održana je svečana
sednica prema programu br. Sok. sa-I veza. Svečanoj sednici prisustvovali I su uz brojno članstvo i pretstavniei I vlasti kao i gradanstvo. Svečana sednica je odlično uspela po programu | i po posetu.
|	LJUBLJANA-VIČ. — Gledališka
predstava. Naš marljivi sokolski gledališki oder nam je v tej sezoni vpri-zoril že drugo predstavo, in sicer na na praznik 8. decembra izvrstno veseloigro »Skok v zakonski jarem«, ki je za naše odre prav primerna in zelo zabavna igra. Da občinstvu slične igre zelo ugajajo, nam je dokazala skoraj I razprodana dvorana. Režijo je imel br.
I Janez Grdina, ki se je izkazal kot dober režiser. Občinstvo se je imenitno zabavalo ter nagradilo igralce in igralke po vsakem dejanju z dolgotrajnim I odobravanjem. Predstava je v vsakem I pogledu lepo uspela in moremo našim vrlim igralcem in igralkam čestitati k uspehu.	J.	H"
I LJUBLJANA-VIČ. — Božičnica za sokolsko deco. Kakor vsako leto bo tudi letos uprava viškega Sokola obdarovala revno sokolsko deco s ko-I ristnimi darili ob priliki dečje božičnice, ki bo na praznik 26. decembra v j dvorani Sokolskega doma. Deca bo ob-I darovana predvsem z obleko in obutvijo, torej s potrebščinami, ki jih danes nujno potrebuje. Viški Sokol je j organiziral nabiralno akcijo med svo-I jim članstvom in prijatelji društva, ter I smo prepričani, da bo vsakdo stori svojo dolžnost. Vsa darila in ev. denarni prispevki naj se pošljejo na Sokol. društvo Ljubljana-Vič. — Uprav.
LJUTOMER. — Telovadno in prosvetno delo v društvu. Telovadno I in prosvetno delo v našem Sokolskem J domu je v polnem razmahu. Dne 23. | novembra je bilo sokolsko idejno pre-
davanje. Udeležba je bila zadovoljiva, čeravno smo pogrešali marsikaterega brata in sestro. Po predavanju je bila skupna pevska vaja, ki je napravila vsem veselje.
V nedeljo dne 29. novembra je bila svečana telovadna akademija z zelo pestrim sporedom. Udeležba je bila prav dobra. Nastopili so oddelki dece, naraščaja, članic in članov. Vse točke so bile izvajane precizno in odlično in so žele obilo priznanja. Ravno tako odličen je bil tudi nastop mladinskega pevskega zbora pod vodstvom br. Prešla. Vmes so se vrstile godbene točke. Želeti je, da se oživi tudi sokolski pevski zbor, ki je prejšnja leta prav lepo deloval.
LJUTOMER. — Proslava Prvega decembra. Slavnostna sokolska seja dne 1. decembra se je izvršila po določenem dnevnem redu, kakor ga je predpisal Sokolski Savez. Godbene točke je odlično izvajal orkester pod vodstvom br. Zachcrla. Od godbenih točk je posebej omeniti Smetana-Da-libor-operna fantazija in Štolc-Zvesto-ba domovini. Pesmi pozdrav!, Hej Slovani! in Bože pravde so zapeli s spremljevanjem orkestra vsi navzoči. Prečital se je tudi delovni program Petrove petletke.
MACINEC. — Proslava 1 decembra. Sokolska četa Macinec prisustvo-vala je 1 decembra sa sveukupnirii članstvom blagodarenju u crkvi, a posle toga sakupilo se je sve članstvo, članovi »Jugoslovenske čitaonice«, članovi vatrogasnih četa Macinec i Trnovec u dvorani okičenoj zelenilom i slikama blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i Nj. Vel. Kralja Petra II i državnom tro-bojkom. Raspored bio je ovaj: 1) »So kolski pozdrav« (zbor čete); 2) Otva-ranje sednice (br. starešina Zorc); 3) Prigodne deklamacije; 4) Predavanje
0 značaju dana Ujedinjenja napo.se obzirom na Medimurje, istaknuvšj zaslužne domače borce (br. prosvetar
iValdec); 5) Čitanje savezne poslanico (br. tajnik Jambrošič); 6) »Jugosloven-skoj zemlji« (deklamirao br. Crnčec);
7)	»Pojmo piesmu« (zbor); 8) Predaja diploma osvojenih na VI župskim tiik-mičenjima i to vrsti ženske dece (vodnica s. Valdec) i naraštajcu bratu D. Pergcru; 9) Državna himna (zbor).
Četa se je zavetovala da če u Petrovoj petoljetci organizovati kadar kvalifikovanih prednjaka, urediti let-nje vežbalište, održati izvestan broj govora pred vrstom, uredivati seoska sokolska dvorišta i za svaku sokolsku kuču nabaviti otirače za noge. Vrlo su zanimive zavetnice pojedinih članova
1 naraštajaca. Tako če neki štediti za slet i izlet, držati red prigodom kupa-nja na Dravi, pretplatiti na sokolske listove, urediti vočnjak, sin seoskog zdenčara nastojače da svaki član ims higijenski bunar, držati uredno radi-onicu, preurediti svoje gospodarstvo, odreči se pušenja i t. d. Z. J.
MANDALINA. — Proslava Prvog decembra. Večer 30 XI pridružilo se naše društvo korporativno veličan-stvenoj manifestacionoj povorci u Šibeniku.
Jutrom 1 decembra, uz sudelova-nje mornaričke glazbe, najpre je položilo venac na mesnom grobi ju u po-čast uspomeni umrle brače i sestara, a onda je povorka obišla mesto oduševljeno pozdravljena od naroda. U
9	sati bilo je u crkvi blagodarenje, a u 914 svečana sednica. Istaknut nam je predaju naraštajske zastave nara-štajcima i to kao prvi znatniji čin Sokolske. Petrove petogodišnjice. Za-stavu je izradio tajnik br. I. Kramarič i njegova gospoda vrlo lepo i uku-sno: Provelo se i predavanje diploma dobivenih kod natecanja na III sletu Sokola na Jadranu u Šibeniku — Man-dalinu 22 i 23 VIII o. g.
Akademija se je održala u 20 s*iti u novom sokolskom domu, koji jos nije dovršen. Posle rodoljubnog pro-slova star. Vlahoviča u kojemu je lsta-kao značaj 1 decembra za Jugoslave-ne, a napose za Sokolstvo i vernost ideji narod, i državnog jedmstva, bila je u IV tački krasno odigrana Sokolska ljubav, preuredena prema sadaš-njim prilikama, koja je nadopunila i proširila proslov br. starešine. Do sada nisu nikad sokolski diletanti tako uspeli kao u ovom komadu. Dobro je odigran i »Pola vina, pola vode«. Re-sižirao je prosvetar V. Vlahovič. 1 vež-banje jc dobro uspelo, osobito Ritmi-čka vežbe ž. naraštaja i Vežba šesto-rice članova, te muš. dece sa sekirama. Ovu je pripremio načelnik brat Pender, tajnik Kramarič i Pckota Milenko. I pored bure i kiše nagrnulo jc u Soko mnogo sveta izmedit kojih su se isticali podoficiri kraljev, mornarice. Svirao je orkestar kralj, mornarice. Kasni je se razvio ples. Uspehom smo zadovoljni.
MA ND ALI NA. — Rad u društvu.
Kroz mesec novembar naše se društvo bilo pretvorilo u pravu košnicu. Po više sati na večer pripremalo se marljivo članstvo za akademiju. Nastupom Sokolske Petrove petogodišnjice pove-ćao se i prosvetni rad u društvu. Bilo je nagovora pred vrstama, a svake su-bote predavanje i to: Zadača i svrha Sokolstva, Mir i rat, 1 decembar, Za-drugarstvo. Bila su i dva posebna sa-stanka svih vežbačkih kategorija, kao priprerna za 1 decembar.
Na 21 XI bio je zajednički sasta-nak m. i ž. narašfeja, koji se je dobro-voljno stavio u službu Sok. Petrove petogodišnjice. Na sastanku su omla-dini govorili bfača star. Vlahovič i prosv. Vlahovič, toplo i bratski, i dali mu upute i smernice za rad, a istakli
i	neke dosadašnje mane i nedostatke. Od naraštaja gčvorio je lepo i poletno Despot N. Milivoj, dak VI razr. gim. Izabran je odbor u koji su ušli kao pretsednik Milenko Pekota, zame-nik Krasa Vlahovič, tajnik Milivoj Despot, blagajnik Stanko Luštica. Br. starešina im je na kraju preporučio uzgajanje j opleminjivanje duše i tela
i	rad na korist Sokolstva, naroda, Kralja i Jugoslavije.
MOKRIff- — Proslava 1 decembra. U našem društvu održana je proslava Ujedinjenja na svečan način. Posle blagodarenja održana je u 11 časova sveč»na sednica društva prema uputstvu bf. Saveza. Pored deklamacija i pesama održao je vrlo uspelo predavanje o značaju dana br. Petrovič. Sednici je prisustvovalo sve članstvo i gradanstvo u velikom broju.
U več« je održana akademija. Posle pozdravne reči brata starešine, prvo su nastupila ženska deca s vež-bom »Igra lepezama«. Muški naraštaj izveo je sletske vežbe. Zatim su članovi izveli vežbu sekirama. Muska deca prikazala su vežbu »Stražari Jadrana«. Ženski naraštaj nastupio je s Vež-bom mararoicama, nakon čega su članovi završili s veibom na motci. — Sve «u vežbe izvedene skladno i publika je svaku taćku pozdravila dugim aplau-zom.
Sve- vežbe su pratile na klaviru Popjovanov« i Rosmanova. Cela proslava uspela je u moralnom pogledu vrlo dobro.	D.	A.
MURTER- — Proslava Prvog decembra. Prvi decembar proslavljen je u našem mestu najsyečanije. Uoči dana bila su okolna brda rasvetljena i mužari su ođjekivali.
Ujutro 1 decembra u 8 sati saku-pili su se svi Sokoli pred Sokolskim domom, odakie su u povorci krenuli na blagodarenje. Posle blagodarenja ponovno se je formirala povorka članova Sokola, čitaonice, pretstavnika civilnih i vojnih vlasti. Manifestiralo se je uz pevanje naših nacionalnih pesama Nj. Vel. Krelju Petru II, Kraljevini Jugoslaviji i .čitavom Ka radar de vom Domu. U 10 pre podne bila je svečana sednica, koju je otvorio brat starešina Jelič ističuči važnost i značaj današnjeg dana- Pevačka sekcija Sokol. društva Otpevala je nekoliko nacionalnih pesama.
Navečer je održana akademija, na kojoj su izvedene mnoge lepe točke. Brat prosvetar održao je uspelo predavanje o značenju Prvog decembra. Brača diletanti izveli su poznati igro-kaz »Hej Slaveni«, koji je potpuno lispeo.
Uz pevanje državne himne, klicanje Nj. Vel. Kralju Petru II, Kraljevini Jugoslaviji i Domu Karađorđevom, ova je uspela svečanost završena.
OBROVAC. — Proslava 1 decembra. Sokolsko društvo Obrovac proslavilo je sokolski i nacionalni praznik
1	decembar na veoma svečani način. Uoči praznika, 30 novembra na večer, priredena je povorka mestom uz ilu-minaeiju i bakljadu. Povorka se je pretvorila u velebnu manifestaciju sokolske i nacionalne svesti. Pored pripadnika Sokola u povorci je uzeo uče-šča i lepi broj građana. Pevalo se i klicalo Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Na dan praznika 1 decembra Obrovac je osvanuo sav okičen jugoslo-vtnskim zastavama. Posle blagodarenja, kojemu su Sokoli prisustvovali u punom broju održapa je u opštinskoj večnici svečana javna sednica uprav-nog,odbora ovoga društva. Obavljena ji: zflkletva novoga članstva i prevodc-nje dece u naraštaj i naraštaj u članstvu. Predavanje o 1 decembru održao jc brat Petar Desnica, študent prava. Na večer jc u opštinskoj večnici održana vcoma. uspela akademija s plesom. Pored oetalog na programu je bio i dečji igrokaz »Dva gluva« od P. Matijeviča, koji su odlično izvela sokolska deca. Naročita se je dopala simbolička vežba muške i ženske dece »Oslobodcnjc Istre«. Posle akademije razvio sc ples.
OLOVO. — Proslava dana Ujedi-njenja. Olovo je proslavilo ovaj veliki dan najsvečanije, obavijeno nacionalnim zastavama.
U 10 sati pre podne održana je svečana sednica Sokolskog društva u prostorijama Sokolskog doma »Vite-škog Kralja Aleksandra I Ujedinite-lja«. Sednica je započela odavanjem počasti jugoslovenskoj zastavi uz pevanje himne. Nakon toga otpevana je Sokolska i Sveslovenska himna. Posle toga je sokolski naraštaj otpevao »Sokolski pozdrav«. Iza toga je brat starešina ing. Kuzman Milevič pročitao saveznu poslanicu i održao predavanje
o	značaju Prvog decembra. Dve patriotske deklamacije izvele su veoma lepo deca Božanovič i Burg, a nato je izvršen zavet članova. Time je akademija završena. Nakon toga se je svr-stala velebna povorka Sokola i gra-dana na čelu s državnom zastavoin, koja je pošla u džamiju na blagodarenje. Nakon svečane molitve, održao je vrlo lepo predavanje o značaju Prvog decembra imam soko-brat Abduiah-man Mehmedovič.
Na večer je održano vrlo uspelo selo, koje jc bilo dobro posečeno. Predavanje o značaju Prvog decembra održao je brat Refik Degirmendžič.
Nato su izdeklamovali dve pesme br. Ozmo i s. Gluhič. Naročita tačka programa bila je solo nastup ing. Mije Žuljiča, šumskog činovnika, koji je na opšte zadovoljstvo brojne publike otpevao nekoliko sevdalinki. Nakon toga su članovi, naraštaj i deca izveli nekoliko vežbi i to veoma lepo. Vodio je brat načelnik Alojz Breki. Monologe: »Janko poderanko i postolarski še-grt« veoma su lepo izveli naraštajci Golubovič i Mica Burg. Poselo je za-vršeno igrankom.
Ova priredba je uspela iznad sva-kog očekivanja.	B.	F.
OLOVO. — Premeštaj brata Ka-
drispahiča. Dne 3 decembra o. g. pre-mešten je ovdašnji poštar br. Asim Kadrispahič u direkciju pošta u Sarajevo. Kako je br. Kadrispahič bio tajnik Sokolskog društva to mu je uprava društva priredila oproštajno veče u prostorijama Sokolskog doma Vite-škog Kraija Aleksandra i Ujedinitelja, kojom je prilikom palo nekoliko srda-čnih zdravica. Na sve govore zahvalio se je brat Kadrispahič biranim rečima.
PAG. — Proslava 1 decembra.
Osobito svečano proslavilo je 'naše društvo ovogodišnji dan narodnog uje-dinjenja. Ujutro u 9 'A sati prisustvovalo je društvo korporativno sa svim svojim kategorijama svečanom blago-darenju u mesnoj zbornoj crkvi. Iza blagodarenja održana je svečana sednica uprave društva u prisustvu svih članova uprave i velikog broja članstva, svih pretstavnika mesnih vlasti i Ministra finansija gosp. Dušana Le-tice, koji sc je toga dana slučajno na-Iazio u našem gradu po službenom poslu. Sednici je pretsedavao društveni starešina brat Grgo Rumora, koji je pozdravivši gosp. Ministra i ostale pretstavnike mesnih vlasti, otvorio sednicu. Sednica je bila održana prema okružnici bratskog Saveza. Predavanje
o	značaju 1 decembra održao je društveni prosvetar brat Vjetrov Jakov, koji je često bio aklamiran. Na kraju predavanja zamolio jc gosp. Ministra, da pri povratku u prestolnicu, isporuči zavet Našem Vthovnom Starešini, da če Sokoli na Jadranu tvrdo stajati na braniku i noče dopustiti, da tudinska peta pregazi sveto tlo Otadžbinc, koje je zaliveno krvlju njezinih najbo-ljih sinova. Sednica je završena peva-njem državne himne i poklicima Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Na večer u 20 sati održana je društvena akademija, na kojoj su nastupi-le sve kategorije. Sve tačke programa uspele su izvan svakog očekivanja, a naročito vežba »U boj, u boj!«, koja je ostavila najlepši utisak na prisutne gledaoce.
PULJINA-PROMINA. — Proslava dana Ujedinjenja. Kao svake go-dine tako je i ove naša četa najsvečanije proslavila svoj največi praznik Prvi decembar. Dan pre toga brača su brala zelenila i okitila školu. Sama pozomica jc bila siromašna, ali ukusna.
Prvog decembra brača su najpre bila na blagodarcnju u Oklaju, a posle su uz sudelovanjc školskc dece održala malu akademiju. Prisutnu bra-« ču i goste pozdravio je br. prosvetar i u svom govoru istakao je značaj toga dana, kao i borbe s kojima se do njega došlo.
Pre akademije bila je zakletva novih članova i proglašen program rada za vreme Petrove petoljetke.
Akademija jc uspela u svakom pogledu.
RAB. — Proslava Prvog decembra. Sokolsko društvo u Rabu proslavilo je proslavu 1 decembra na vr-
lo	svečan način. Grad je bio okičen državnim zastavama, cvečem, sagovima i t. d., što je davalo gradu vrlo svečan izgled. U 10 sati gradom je pro-lazila dugačka sokolska povorka vodena sokolskom glazbom. Iza povorke bila je svečana sednica s obilnim programom.
Uveče istoga dana diletantska sekcija društva davala je dobro izvežbani komad »Beograd nekad i sad« od Branislava Nušiča.
Dvorana je bila puna te su vredni glumci bili češče prekidani aplauzom.
Iza toga bila je zabava.
RISAN. — Proslava narodnog i sokolskog praznika. Naše društvo i ove godine proslavilo je dan narodnog Ujcdifljenja na veoma svečan način.
—	Sve naše kategorije u svečanom kroju korporativno su prisustvovale blagodarcnju u mesnim crkvama. — Posle blagodarenja održana je svečana sednica u Sokolskom domu s čita-njem poslanicc br. Saveza, a potom je br. M. Drecun održao predavanje o značaju 1 decembra.
Naveče je kroz mesto prošla velika bakljada vojske i Sokola, koja je oduševljeno klicala Kralju i Otadžbini.
U 8 časova sledila je svečana akademija s odabranim programom. Po završenom programu nastala je igran-ka. — Moralni i materijalni uspeh ove lepe sokolske svečanosti bio je u svakom pogledu vrlo dobar.
Ovu našu svečanost mnogo je uve-čao i njenom uspehu doprineo naš popularni meštanin inžinir gosp. Vukašin Jovanovič, šef sekcije za gradnju železnica, koji je sa terena prikupio svoje kolege, geometre i ostale činovnike, koji su u velikom broju poselili našu priredbu.	R.	K.
SENJ. — Proslava 1 decembra.
Sokolsko društvo proslavilo je praznik
1	decembra na vrlo svečan način. Nakon bogoslužja u prvostolnoj rimoka-toličkoj i pravoslavnoj crkvi i nakon čestitanja kod sreskog načelnika, do-šli su u sokolske prostori je Sokoli u odorama, ostalo članstvo i simpatizeri sokolske organizacije. U 11 sati, kad je trebala započeti svečana sednica, dvorana je bila puna.
Kao prva točka bilo je pozdrav državnoj zastavi. Zatim je otyorio sednicu starešina društva, brat Matej-čič Niko, koji je pozdravivši sve prisutne, govorio o značaju 1 decembra za Sokolstvo i za sve Jugoslovene uopče. Kao treča točka bila je čitanje poslanice Saveza SKJ i polaganje zaveta po novom članstvu. Time je bio iscrpljen dnevni red svečane sednice, te je brat starešina ovu zaključio s nekoliko toplih reči na prisutne sokolske pripadnike, da još više prione sokol-skome radu za ostvarenje programa, kojeg je odredilo ovo društvo, da ga izvrši u nastaloj petoljetki.
Na veče istoga dana u 20.30 sati održana je svečana akademija s 11 H-čaka. Iza akademije razvila se animirana zabava. Uspeh te akademije bio jc vrlo dobar.	V. V.
SENJ. — Dan Sv. Nikole u Sokolu. Ovdašnje Sokolsko društvo od svog postanka svake godine posebno proslavljuje sa svim svojim članstvom, naraštajem i decom dan Sv. Nikole, pa tako je učinjeno i ove godine.
Uoči. toga dana Sokolsko društvo upriličilo je podesnu priredbu za decu na kojoj je uprava društva podelila darove najsiromašnijim svojim pri-padnicima, kao i onima, koji su svoje
•	darove doneli da im »Sv. Nikola« podeli njihovoj deci.
Ovom prilikom mora se pohvaliti požrtvovan rad naših članova i nara-štajka oko prikupljanja dobrovoljnih priloga.
Poset te priredbe bio je dobar, pa nije izostao ni moralni ni materijalni uspeh.	V. V.
SISEVAC. — Proslava 1. decembra. Naša sokolska edinim je tudi letos svečano proslavila državni in sokolski praznik 1. decembra. Dopoldne je bila svečana seja uprave z zaobljubo novega članstva, potem pa je govoril o pomenu 1. dccembra in narodnem edinstvu brat Doka Dokovič. Svečane seje se je udeležilo zelo veliko število sokolskih pripadnikov. Zvečer jc bila v nabito polni dvorani akademija, na kateri je nastopila ženska deca z vajami z ruticami, moška deca z vajami s palicami, člani z gimnastičnimi vajami, ter moški naraščaj » prev učinkovitimi skupinskimi vajami. Pri akademiji je nastopil tudi dečji p«v-sk zbor, ki je prav ubrano zapel slovensko narodno pesmico »Rožic nc bom trgala«. Pevski zbof vodi požrtve-
valna sestra Hudovemikova. Po akademiji je bila v dvorani sokolska zabava s petjem in godbo. Želimo, da bi naša sokolska edinica kmalu zopet priredila tako lep večer.	G.	V.
SRBOBRAN. — Proslava praznika Ujedinjenja. Sokolsko društvo Sr-bobran proslavilo je najdoličnije praznik Ujedinjenja. Ujutro je celokupno članstvo, naraštaj i deca prisustvovalo svečanom bogosluženju, a zatim se istim redom vratilo u sokolanu gde jc izvršen program u smislu okružnice br. Saveza i održan prigodan vrlo lepi govor. Uveče toga dana bila je svečana akademija, na kojoj je održan govor o značenju največcg dana u histo-riji jugoslovenskog naroda. Zatim je izvršen tehnički program, koji je izveden na opče zadovoljstvo. Naročito je bila lepa tačka i efektno izvedena »Oslobodenje Istre« od br. Bačiča, zatim vežbe naraštaja, ženskog i muškog članstva. Akademija je uspela u moralnom i materijalnom pogledu može se kazati iznad očekivanja. Proslavi pre podne prisustvovalo je i Udruže-nje dobrovoljaca. Poset je od strane publike bio kako pre podne, tako i uveče upravo odličan, što je dokaz, da je Srbobran uvek stara nacionalna tvr-dava.
STON. -r- Proslava Prvog decembra. Sokolsko društvo Ston, proslavilo je ove godine 1 decembar na osobito svečan način. Ujutro je bio ophod gradom s glazbom na čelu. U 9 sati bilo je blagodarenje u katoličkoj crkvi. Posle blagodarenja krenula je povorka s jugoelav. zastavom na čelu i glazbom, sledcna velikim brojem brače i sestara, te školske dece Stona i Če-svinice, kao i sokolskih prijatelja, a za vreme povorke klicalo se Nj. Vel. Kralju Petru II i velikoj Jugoslaviji. Zatim jc otsluženo blagodarenje u pravoslavnoj crkvi, a posle ovog bila je svečana sednica u Sokolskom društvu, na kojoj jc brat tajnik Duro Violič pročitao poslanicu br. Saveza, a brat starešina Tomo Duževič održao jc govor o značenju Prvog deccmbra.
Na večer je održana akademija s plesom.	Đ.	V.
SVILAJNAC. — Proslava dana Ujedinjenja. Dan Ujedinjenja 1 decembra o. g. proslavljen je u Svilajn-cu vrlo svečano. Oko 9 časova ujutro celokupno članstvo na čelu sa svojom zastavom prisustvovalo je blagodare-nju u crkvi posle' čega je bila održana svečana sednica Uprave društva u Na-rodnom domu.
U 9 časova uveče održana je bila u velikoj sali Narodnog doma svečana akademija, koja je vrlo lepo uspela. Program se sastojao iz 16 odabra-nih točaka.
Po završenom programu, koji se je publici neobično dopao, što se videlo po gromkom i dugotrajnom pleskanju, priredeno je bilo narodno veselje.
Treba istači da je gradanstvo va-roši Svilajnca u poslednje vreme neobično zadovolno stručnim i smišlje-nim .adom ovdašnjeg Sokolskog društva.
TRBOVLJE. — Proslava Ujedinjenja. Naše društvo se je z godbo, društvenim in naraščajskim praporom ter s četo članov v kroju udeležilo svečane službe božje. Zvečer pa so se zbrali Sokoli in občinstvo v dvorani sokolskega doma. Pozdrav zastavi je bil efektno izvršen; zastavo je br. naraščajnik med sviranjem sokolskega pozdrava dvignil nad pročelje odra. Nato se je razvijal gladko obširni program, ki je obsegal 18 točk. Br. starešina jc po lepem uvodnem govoru razdelil precejšnje število diplom, ki si jih je sokolsko društvo, naraščaj in deca priborila na letošnjih tekmah.
Vse telovadne točke so bile skrbno naštudirane. Vsi br. prednjaki in s. prednjačice so v priprave za akademijo vložili mnogo truda. Zato so tudi želi priznanje navzoče publike, kateri je posebno ugajala sestava za člane »Jekleni krog«, vaje ženske dece »Gorenjske rožice« s petjem in spremljavo harmonike, strumno izvedena na-raščajska »Petorica«, gimnastične vaje in sestav »A« članic ter derviški ples članov. Dobro je bila podana tudi sestava »Sto čutiš, Srbine tužni...« ob petju okteta rudniških nameščencev, Patriotični povdarek je dala akademiji vprizoritev simbolističnega prizora »Jugana, vila najmlajša«.
TRBOVLJE. — Idejni tečaj. Ker
se radi intenzivnih priprav za prvo-decembrsko akademijo ni mogla vršiti v novembru idejna šola za nove člane prirej# društveni prosvetni odbor idejni tečaj sedaj v decembru. Spored predavanj Џ sledeči; Sreda 9. XII. L predavanje »P«ta ta cilji«, 2. predavanje »Sokolstvo in delavstvo«. Petek 11. Kil. %.	#Z#tttovviea	Sokol-
Tiakajfab malo sladkorju ?
V vsakem Kneippovemjrrn^u je 3/4 dragocenega pražes nega,sladnega sladkorja. Potem tudi. ni čuda, če je trebg le še prav malo/sladkorja_za dober, zdrav zajtrk iz
Kneippove
sladnej^re^^
257-8
stva«, 4. predavanje »Sokolstvo v borbi za osvobojenje«. Pondeljek 14. XII. 5. predavanje »O sokolskem tisku«, 6. predavanje »Kako smo Sokoli organizirani«. Sreda 16. XII. 7. predavanje »Uspehi Sokolstva v telesni vzgoji«, 8. predavanje »Novi cilji — nova pota«. Sobota 19. XII. 9. zaključno predavanje e. Zorke Vojnovičeve, tajnice SPO iz Beograda.
Na vseh večerih sodelujejo izmenoma tudi telovadni oddelki, godba na pihala, orkester, Šramel in mladinska drama.'
TRBOVLJE. — Tečaji. V zadnji dobi je naš prednjaški zbor strokovno močno napredoval. Brat načelnik Rupnik je absolviral savezni tečaj za prednjakc naraščaja; s. podnačelnica Dolničarjeva enak tečaj za vaditeljice ženske dece, Br. Rožaj pa savezni tečaj za dečje prednjakc.
TROGIR. — Proslava dana Ujedinjenja. Sokolsko društvo priredilo je i ovc godine svečanu proslavu da na narodnog ujedinjenja. Izjutr* jc članstvo korporativno prisustvovalo blagodarcnju, a zatim jc održana svečana sednica na kojoj jc prisutnu Draču i prijatelje Sokolstva pozdravio br. J. Koščina. Nakon položenog zaveta poslat je brzojavni pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II.
Na večer održana je akademija u dupko punoj sokolani. Nakon otpeva-nog sokolskog pozdrava pozdravio je prisutne vrlo lepim i zanosnim govorom br. Tomislav Loce, društv. tajnik. Zatim su se redale tačke vilo bira-nog programa, koji je vrlo dobro izveden. Naročito su se istakla sokolska deca u opereti »Ivica i Marica«, te sestra Neda Kereta, koja je otpevala »Ti« (Hatze); »Da 1’ pamtiš onaj divni kraj« i sestra Zdenka Pilepič, koja jc vrlo lepo otsvirala nekoliko komada na klaviru.
Uopče čitav je program izveden na opče zadovoljstvo brojne publike, pa je akademija završena u bratskom raspoloženju s pevanjem himne »Hej Sloveni!«
TROJEGLAVA. — Proslava 1 decembra. Dan Ujedinjenja 1 dccembra, proslavila je naša četa vrlo svečano kao i prošlc godine, u prostorijama Drž. nar. škole uz učešče školskc dc-ce, i nastavnika ovdašnje škole, kao
i	svesnog seljaštva. Na ovu svečanost došao je priličan broj naroda, poka-zavši koliko ceni nacionalne dogodajc, bez kojih ne bi bilo jedinstvenc Jugoslavije.
Dvorana je bila lepo ukrašena cvečem, slikama nac. ljudi i čilimovima, tako da je odavala svečan utisak. Medu školskom decom i seljaštvom ose-čalo se svečano raspoloženje i neizve-štačena iskrenost. Svečanu skupštinu otvorio je br. Milan Lukič, pozdravivši prisutne, a na kraju govora klicalo se Kralju Petru II i Ju^oslaviju. — Školska i sokolska omladina, otpevala je Državnu himnu uz pratnju violina.
—	Posle toga, izvela su deca 8 deklamacija patriotskog sadržaja. Brat J. Džodan pročitao je saveznu poslanicu, a br. prosvetar i načelnik Momčilovič I, Dim., mesni upr. šk., održao je op-širno predavanje o 1 decembru s isto-rijskog, državnog i sokolskog gledišta. Predavač jc vrlo pažljivo easlušan. Je-dan deo predavanja posvečen je bio stvaranju bratskih država Češkoslova-čke i Poljske, što je kod prisutnih Čeha, kojima nisu bili jasni mnogi do-gođaji iz svoje prošlosti, izazvalo na ročito interesovanje. — Posle predavanja nastalo je klicanje Nj. Vel. Kralju Petru II, Jugoslaviji i Sveslaviji. Radi mc&avine nacija u samome <clu, prv-
davanje je imalo i paiisluvistički smer. Posle toga su članovi čete izvršili sokolski zavet i počast državnoj zastavi.
Na svršetku je otpcvana slaven-ska himna »Oj Slaveni«, koju je otpe-vao skoro sav narod u dvorani. — Svečanost je zaključena završnim rečima br. prosvetara.
VRBNIK. — Nikolinje u Sokolu.
Dne 5 decembra t. god. priredilo je Sokolsko društvo svojoj deci »Nikolinje veče«. U pratnji svojih roditelja sokolska deca okupila su se u soko-lani i nestrpljivo čekali dolazak »sv. Nikole«, koji ih je lepo nadario upu-tivši ih kako treba da se vladaju prema svojim roditeljima i starešinama. Deca su se iza toga razišla i veselo razgledavala svoje darove.
VRBNIK. — Proslava 1 decembra.
I ove godine naše Sokolsko društvo dostojno je proslavilo dan narodnog Ujedinjenja. Uoči toga dana naveče sakupili se svi Sokoli u sokalani i u povorei uz pucnjavu raketa krenuli mestom. Sav put kojim je povorka išla bio je rasvetljen, a napose kučc Sokola i Jugoslavena. Pevajuci patriotske pesme, kličući Kralju, Jugoslaviji i na-rodnom i državnom jedinstvu okupili se svi zatim na glavnom trgu i otpc-vali uz pratnju tambura državnu hi-mnu. Sledečeg dana prisustvovali su svi Sokoli korporativno u crkvi bla-godarenju, a iza toga svečanoj sednici, na kojoj je pročitana poslanica br. Sa-veza. Naveče u punoj dvorani održa-na je sokolska akademija. Ceo program izveden je na opče zadovoljstvo svih prisutnih. Predavanje je održao brat prosvetar J. Žigante, koji je pri-kazao napore našeg naroda za svoje oslobodenje, a na koncu deklamovao je prigodnu pesmu dr. D. Rohia »Prvi decembar, dan Ujedinjenja«
Najlepši utisak ostavila je tačka »Istra« od Bačiča, koja nam je simbo-lički prikazala robovanje našeg naroda u Istri ali i nadu i veru u oslobodenje. Veliku pozornost je pobudilo »Kolo«, koje su izvele članice u na-rodnoj nošnji.
Akademija je završena himnom »Hej Slaveni«.
VELA LUKA. — Proslava 1 decembra. Dan narodnog ujedinjenja proslavilo je naše društvo najsveča-nije.
Uoči dana u 6 sati na večer pri-redena je vrlo uspela bakljada, kojoj se pridružilo sve ono što nacionalno misli i oseča. Društvena glazba bila je pračena bakljama, a iz sokolane baca-ni su vatrometi i pucale prangije. Za vreme bakljade padali su oduševljeni poklici Kralju i Jugoslaviji i pevana je molitva Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
1 decembra u 6 sati u jutro društvo se poklonilo na mesnom groblju umrloj brači i sestrama. Položen je sveži venac, a brat Ante Simatovič održao je žalobno slovo.
U 9 sati formirala se je svečana povorka i krenula na blagodarenje. Nakon blagodarenja na plokati stolne crkve brat Antun V. Simatovič održao je prigodno slovo.
Posle ovoga u 10 sati održarm je u sokolani svečana sednica i zakletva novoupisanih članova-ca. Na svečanoj sednici su govorili: o značenju dana brat starešina Filip Gugič i brat tajnik Petar Stipkovič. Recitovano j«, više prigodnih pesaina, a glazba je otsvi-rala himnu i nekoliko veselih koračnica. Sa svečane sednice odaslana je brzojavna čestitka N j. Vel. Kralju Petru II. Posle svečane sednice članstvo je krenulo na zajednički ručak, a u 4 sata posle podhe glazba je obišla mestom.
Na večer je priredena vrlo uspela akademija. Proslov na istoj govorio je prosvetar br. Žuvela. Pojedine ka-te^rije izvele su nekoliko uspelih ta-čaka, kao i društvena glazba otsvirala je ntkoliko vrlo uspelih koncertnih komade.
Poslih su diletanti odigrali dramu »Osvetnik i komedij u »Dva gluha« Iza izvršenoj, programa nastalo je veliko veselje uz pesmu, i ples.
VOĆIN. — Proslav« 1 decembra.
1 decembar, naš najveei sokolski i narodni praznik, proslavilo je naše društvo svečanom ikademijom, koja jc bila dobrb posečena od meštana gosti ju iz okolnih sela
Starešina brat dr. Ante Brkljačič održao je govor o značaju 1 decembra pročitao savc.nu poslanicu i pozdra-vio prisutne goste. Istodobno članovi
u odorama, vežbači i naraštajci (»dali su počast slici Nj. Vel. Kralja Petra II i jugoslavenskoj zastavi.
Naraštajci su deklamovali ove pesme: brat Milan Bosanac »Kralju Petru«, brat Dorde Tomasevič »1 decembru«, brat Kožul »Domovini«. Sokolska deca izvela su alegorijsku sliku od B. Širole: »Vijenac slave«. Zatim su članovi i članice prikazali Nušičev komad »Knez Ivo od Semberije«. Sve uloge izvedene su vrlo dobro, tako da je komad ostavio odličan utisak.
Posle programa razvila se veselica. Moralni uspeh ove akademije bio je na dostojnoj višini.
VELES. — Proslava Prvog decembra. Sokolsko društvo u Velesu proslavilo je na najsvečaniji način 1 decembar. Pre podne održana je svečana sednica u Sokolskom domu, koju je otvorio brat starešina Stanojevič s pri-godnim govorom. Zatim je prosvetar brat Durkovič održao predavanje o značaju današnje svečanosti, naročito za Sokolstvo. Zatim je izvršena za-vletva novog članstva.
U 8 ča-sova u veče priredena je svečana sokolska akademija u kojoj su učestvovale sve kategorije. Akademiju je otvorio starešina brat Stanojevič s predavanjem o radu Sokolstva današnjici i sutrašnjici, a zatim se prešlo na izvodenje programa, koji je bio sestavljen iz 14 tačaka i jednog pozorišnog komada. U izvodenju programa ukupno je učestvovalo 120 vež-bača. Ovu akademiju posetili su u veli-kom broju gradani Velesa i time su odobrili rad Sokolstva, jer su svi sve-sni, da samo Sokolstvo može dati pravu bratsku ljubav i da se preko Sokolstva dolazi do prave jednakosti i ravnopravnosti.
Zatim je bila igranka, koja se pretvorila u pravo narodno veselje.
VRATA. — Proslava Prvog decembra. Naše društvo održalo je 28 novembra akademiju s plesom, koja je u moralnom kao i u materijalnom pogledu uspela, iznad očekivanja. Ovu akademiju je društvo održalo umesto 1 decembra, jer je taj dan, zbog naših mesnih prilika nezgodan. Od stra-nih društava i četa posetili su nas pret-stavnici Sokolskog društva Fužine i pretstavnici čete Vojni Tuk, koja pot-pada pod naše društvo. Još su nas posetili i neki simpatizeri Sokolstva iz Bakra i Kukuljanova.
Akademiju je otvorio brat P. Pa-vešič, govoreči o značenju 1 decembra. Na pozdrav br. Pavešiča odgovorio je br. Rade Mrvoš u ime čete Vojni Tuk. Iza toga je počela akademija s vrlo bogatim i biranim programom.
Vežbe su izvedene najuzornije. Kako je naša četa Vojni Tuk priredila 1 decembra takoder akademiju, te smo i mi nameravali da nastupimo kod njih, bar s jednom kategorijom, ali smo morali, nažalost, odustati od pu-ta, jer nam je vreme pomutilo odla-zak.
Nadamo se, da če nam uspeh ove naše akademije dati novog potstreka u našem dalj njem radu, te se nadamo i još boljem uspehu prilikom sledečeg nastupa.
VRNJAČKA BANJA. — Proslava 1 decembra. Sokolsko društvo Vr-njačka Banja proslavilo je največi narodni i sokolski praznik, dan Ujedinjenja, s nizom potpuno uspelih svečanosti. I predavanja i nagovori i teh-nički rad, 'sve je bilo u duhu narodnog i državnog jedinstva. Posle blagodarenja u mesnoj crkvi, Sokolsko društvo priredilo je svečanu sednicu u šali banjskog kupatila, koja je s puno brižljivosti dekorisana. Sednicu je otvorio brat starešina, pozivajuči prisutne, da se pijetetom seti največeg borca za narodno Ujedinjenje blaženopočiv-šeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Zatim jc deleči mišljenje sviju, upu-tio sve svoje misli i lepe želje za dug život, sreču i zdravlje Pivo starešine Sokola Nj. Vel. Kralju Petru II. Pri-stupilo sc odavanju dostojne pošte ju-goslovenskoj zastavi. Izmedu slike Kralja Mučenika i Kralja Starešine, nalazila se zastava preko koje beše veliki lovorov venac. I dok se polagao sokolski zavet, pred zastavom su Sokoli u odorama formirali inieijal P II. Odmah posle ovog brat prosvetar održao je predavanje o značaju 1 decembra, ilustrujuči sve značajnije momente, koji su utirali put ka stvaranju ve-likog dela. Posle završenog dnevnog reda starešina je zaključio sednicu, pozivajuči goste, da u što večem broju posetc bakljadu i svečanu akademiju.
U 6 časova posle podne pošla je bakljada iz Sokolskog doma s muzi-kom na čelu; a u 8'A otvorena je svečana akademijau sjdi hotela »Sotiro-vic«, koja je obilno posečena. Na programu pored recitovanja, učestvovale su u vežbama sve kategorije. Uprava Sokol, društva organizovala je uz pomoč Vrnjčana, a u okviru akademije i bogatu lutriju, koja je gostima priredila puno lepog iznenađenja. Posle završenog programa nastalo je sokolsko veselje. Može se reci, da je ovo bila jedna od najboljih akademija, koja je uspela i moralno i materijalno.
L. D. R.
Minimalna sokolska knjižnica
A. Sokolske novine.
»Sokolski glasnik«, zvaničan organ Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, izlazi jedinput nedeljno.
»Sokolska prosveta«, izlazi mesečno, sem meseca jula i avgusta.
»Soko«, list sokolskog prednjaštva, izlazi mesečno.
»Sokolsko seloa, izlazi svakog meseca.
»Sokolič«, list za sokolski naraštaj, mesečnik.
»Naša radost«, list ža sokolsku decu, mesečnik.
»Župski vestnik« svoje župe, ako ga izdaje.
»Vestnik Sokolsky« sa prilozima »Zdelavatel«, »Cvičitel« i »Cvičitelka«, list ČOS i Saveza slovenskog Sokolst\a.
B. Knjige.
Dr. Bedekovič: Neiscrpiva grada za pripravu prednjaka.
Dr. Pestotnik: Kako voditi sokolska društva.
Organizacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 1930 (priprema se novo izdanje).
Dr. Sajovic: Miroslav Tyrš.
Dr. Mašek: Mala anatomija.
Dr. Košir: Človeško telo.
Dr. Vaniček: Predavanje.
K. Vaniček: Sokolsko evandelje.
K. Vaniček: Sokolska načela.
Dr. Pivko: Sokolstvo.
Dr. Gradojevič: Sokolima o Sokolstvu.
Hočevar: Sokolski katekizam.
Ljuština: Šta-da radimo.
Popovič Velja: Sokolska letovanja I i II.
Stepanek: Dnevnik mladog čoveka (priprema se novo izdanje).
Dr. Vinkovič: Bit sokolske misli.
Juvartec: Sokolska pesmarica.
Bajželj: Slovarček telov. naziva.
A. Tadič: Uputstva kako se grade prostori za vežbe.
Bogunovič: Pregled telesnog od-goja.
Bogunovič: Od ujedinjenja do II. sokolskog sabora.
Dr. Pichler: Ritmičko vežbanjc.
Dr. Pivko: Kratka metodika telo-e.
Dr. Pivko: Telovežba, I—IV deo.
Šulce: Sokolski1 sustav.
Dr. Bedekovič: Vežbe na konju.
Dr. Pichler: Laka atletika.
Gangl: Spomenica I. svesokolskog sleta JSS.
Dordevič: Narodno jedinstvo.
Dr. A. Melik: Zgodovina Jugoslavije.
Dr. A. Melik: Jugoslavija.
Dr. M. Rus: Prva pomoč.
Gangl: Hram slave.
Gangl: Slovenska ideja i slovensko Sokolstvo na delu.
Sokolska knjižnica, I do XI.
Putevi i ciljevi Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Malin: Odbojka (Volley bali).
Malin: Praktički udžbenik češkoga jezika.
Dr. Derganc: Borba Vzhoda in Za-pada.
Ambrožič: Metodika sokolskog vaspitanja.
Dr. Novak: Sveslovenska misao.
Dr. Pichler: Fiziologija.
Inž. Kosta Petrovič: Gradevine.
Dr. Derganc: Svetozor.
V. Svajgar: O statističkom radu.
Keber-Lubej-Podgornik: Odbojka -hazena - košarka.
Dr. Murnik: Telovežbeni plesovi.
Trdinova - Skalarjeva:	Vežbe	na
spravama za članice i naraštaj.
Sve ove knjige mogu se nabaviti kod
Jugoslovenske sokolske matice
Ljubljana, Narodni dom.
J
I VAR
O DIJ E LA
або-a
Poništena legitimacija. Brat Milan Kneževič, član Sokolskog društva Go-spič, izgubio je člansku legitimaciju, koja nosi broj saveznog katastra 10340/1933. Ista se proglašava nevaže-nom.
Tražl se župski prednjak
Sokolska župa Ni8, traži župskog putujučeg prednjaka. Ponude slati na Načelništvo Sokolske župe Niš i to najdalje do 1 januara 1937 g., sa naznačen jem uslova.
Kapelnik i horovođa
radio bi u bilo kojem sokol, društvu s time, da mu to društvo is" hodi nameštenje kao knjigovođe i dopisnika (slovenački, srpsko-hrvatski i nemački). Ponude pod »Sposoban« slati na uredništvo Sokolskog glasnika.
V>rllo±ite Sokolsko/ župf Mostar u fond Solcolslce Petrove petolfethe da bi uzmogla urediti 90 voda u bexvodnim selima. —
Апсолутна сигурност n
гимнастичких справа први језахтев **" вежбача; наше снраве али неодгова-рајусамосаапсолутном сигурношћу, него ii са практичном употрсбом, прецизношћу, красном изведбом и невсроватно ниском сеном свима Вашнм здхтсшша. —
Творница гим-настичких справа
		
m		ll
	R	
		
255-11
Ј. Оражем
Р И Б Н И Ц А
на Долењскем
KUiAftNAfTDiir
ЦиКЦАШ-РМИШШОУМД
а:8-«
2B1— «
UČITELJSKA
TISKARNA
&
n. Z. Z O. Z.
'л<г>-
e.\ .o
a.
V A?
(fo® O6
IZDELUJE DlAZO-AMONIAK.PAPIR »JASNIT., ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 % DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI
ROSIJA-FONSIER • druMvo o.lguranle ■ reo»lgurm>e . ВЕООИАР
------------------------ —	,	iir.dnlk	stirfo-vn"ć-i.r • Uredjuje R*<taKdlckl otMk • Tlaka Učiteljske tiskar« (pretstavnik Franci štrukelj) - Mubljana
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoelt^ije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjep^n Celar •