Jugoslavenskom sokolstvu!
Oslobodilačka i ujedinjavajuća revolucija jugoslavenskog naroda, završena godine 1918, dala je kao jednu od glavnih sinteza jugoslavensku narodnu misao, misao slobode, jedinstva, samo-stalnosti, održanja i napretka jugoslavenskog naroda, u obliku jedne i jedinstvene države
Iz jugoslavenske narodne misli ponikla je jugoslavenska so kolska misao, misao ujedinjenja i jedinstva bivših plemenskih sokolstva u jedno jugoslavensko sokolstvo, 11 jedinstvenu sokolsku organizaciju, sa potpunim razrušenjem svih pokrajinskih, plemenskih, verskih i staleških razlika, u cilju krepljenja, jačanja 1 množenja fizičke, intelektualne i moralne snage celoga jugoslavenskog naroda za životnu borbu.
* Na prvom jugoslavenskom sokolskom saboru, na Vidovdan godine 1919 u Novomsadu, je jugoslavenska sokolska misao ostva-rena, te je osnovan jugoslavenski sokolski savez. I nakon jedne skoro godine svoga formalnog opstanka obrača se ovaj savez na celokupno jugoslavensko sokolstvo, objavljujuči, da je održavajuči i razvijajuči temeljnu jugoslavensku sokolsku misao, išao i kretao se putem neprestanog rada i stalne težnje, da se jugoslavenski sokolski ideali potpuno ostvare.
Putem tim, kao što je prirodno bilo, dovodio je sudar sa teškočama i smetnjama do borbe, i ideja jedinstva iugoslaven-skog sokolstva, kao krajnji minimum i poslednja zaštita te odbrana jugoslavenske sokolske misli, bila je ona velika, divna i uzvišena ideja, gde je komešaj i sraz svih struja i pokreta bio najjači. Pa nam svi uspesi i svi neuspesi leže na polju ovoga megdana.
Najdublje nam je uverenje, da odluka u omerenju sile i snage oko ideje jedinstva, jedinstva jugoslavenskog sokolstva mora da se zbude, mora da se svrši konačno i temeljno i do kraja, sa potpunom pobedom i čvrsto osiguranim jednim pravcem naseg jugoslavenskog sokolskog života, preko i protiv svega razornoga i rascepnoga, sa nesumnjivom, najjasnijom ćistočom osnovnog jugoslavenskog pogleda, i time osvojenom, čvrsto čuvanom, najbolje obezbedjenom tabornom i polaznom tačkom svega daljega razvoja jugoslavenskog sokolstva.
U borbi za ideju jedinstva jugoslavenskog sokotstva. u radu, muci ikrajnjem naprezanju da ova ideja bude realizovana, akore
Соиолски Гласпик	10
njena i postavljena u temelj svega jugoslavenskog sokolstva, ima da sa potpuniin angažovanjem svih sposobnosti i sila sudeluje celokupno jugoslavcnsko sokolstvo. Zato se obračamo na svu jugoslavensku sokolsku braču i sestre, bez razlike, i pozivamo ih u ovaj slavan, veličanstven, krasan, odlučan boj.
Pozivamo ih sve, i stare i mlade, i muške i ženske, od nai-manjeg do največeg, lupamo u zvono uzbune, klikčemo, dozivamo i vapimo, da se svi sete, svi opomenu, svi preuu i krenu, da nigde i ni u kom slučaju i nikako ne zaborave, da je ideja je-dinstva jugoslavenskog sokolstva sve i sva što imamo, zašto se borimo, i radi čega sokolujemo danas mi jugoslavenski sokol.
Za tu ideju jedinstva jugoslavenskog sokolstva oživotvorenu, za n ju unešenu u svo šarenilo našeg pokreta unapredak, za nju upletenu u sve bore naših osečanja i misli, za nju posadjenu na presiono mesto našeg gledanja na svet, za nju jedinu i glavnu odliku, i oznaku biča, jednog jugoslavenskog sokola u opče, pozivamo svu braču i sve sestre na rad, i tvidu odluku, da ne popuste, da neprekidno nastoje oko živosti i intenziteta svoje pažnje, svoje budnosti, svoga pregalaštva, svoje spremnosti, da zaštite, da odbrane, da održe, da ojačaju, da u svojim srcima i dušama po-nesu nju, ideju jedinstva jugoslavenskog sokolstva, ideju, — i majku svih ideja, od koje vekovima imamo da živimo, ideju ju-goslavenstvd.
Sestre i bračo! Naše jugoslavenstvo, jugoslavcnska sokolska misao, ideja jedinstva jugoslavenskog sokolstva, sve to zavisi od pojedinaca, zavisi od vas, od vaše ljubavi, vaše snage, i vašega morala i čistoče, što morate da torne date! Ne dajte se zaustavljati od sitnica i idite stalno i pravo svojim putem! U radu za ideju jugoslavenstva svi ste ednako veliki, jednako potrebni i jednako vredni! Umeravajuči želje čuvajte i branite ono što osvojite! Po celom narodu jugoslavenskom jesu i rade isto što i vi mnogobrojne sestre i brača vaša! I sve je to veliko i jedno ju-i>oslavensko sokolstvo. Napred zato za jugoslavenstvo, jugoslavensku sokolsku misao, jedinstvo jugoslavenskog sokolstva! Napred !
Predsedništvo jugoslavenskog sokolskog saveza
Dr. Riko Faks	Dr.	Ivan	Oražen
Ljubljana 15. marta 1920. g.
Naši jugoslavenski sokoli
Dr. loan Oražen
Prvi i pravi jugoslavenski soko, lo je naš brat Oražen. Sada je kao takav predsednik Jugosla-venskog Sokolskog Saveza. Živi u Ljubljani kao šef saniteia za pokrajinu slovenačkc. Njegov je dom na zelenom liribu. Preko puta je brdo Krim. Ova dva suseda žive na ulasku u Ljubljanu, veliki, osamljeni, čulljivi i zagonetni.... I jugoslavenstvu imade zaista nešto tragično. Danas više nego pre rata, kada se to uzimalo kao šaro n a reč, iza koje je svako mogao sebi da zamišlja bez kontrolo št o je hieo. Biti .lugoslaven danas znači ili pnmiti na sebe jednu žalost i leskobu murne sadašnjosti, ili —, no o tome posle. 'Biti u manjini cto to je sve. Bez velike, vesele, raznolike, raštrkane, mnogobrojne rodbine, Oražen je tako sam. 1 po lizičkom kontinui-tetu i po ideološkoj organizaciji on gleda u bud urnost, u k oj oj nalazi radost i sreću
Zanimljiv je njegov životopis. Г Kostanjevici, „na ostrvuw se rodio. -ledan mali Slovenčic. Plav, beo. lep, kao neki šraba, i siro-niah kao nepriznati princ. Životna tragika kod njega počinje pre puberteta, i »a dovrši osnovnu školu dolazi u Ljubljanu. Sam i bez sredstava. Živi od miloslinje i postaje prvi ,djak. I to traje dugo, jako dugo. čitave godine. Sve do posle mature.
Onda treba po želji majke da bude pop, bogoslov, kaludjer.... Koko čudo u opće. .ler lo bi bilo najlakSe, najsigurnije i najbrže. Zamislite Oražena u mantiji! On seda na kola, — to je bilo u Kostanjevici pred materinom kućom, — meseca septembra, još je trajala sva lepota i čar mlade jeseni, u špagu ,je imao dvadeset forinti, srebrnih, majka ga zadržava, da ne ide u ludjinu, u da-ljinu. da ostane doma i posluša je. Kleči najposle pred njim. Preti mu prokletstvom, uzdižanja blagoslova. Ruku mu neće pružiti.... Tako je otišao u Beč na medicinu.
Mladost, koliko je to divna i velika i lepa reč! Oražen je danas ret k o spominje, i kad je spomene zamute mu se oči. On dakle i mladost, sa dvadeset forinti u špagu, otpočinju boj za opstanak u Bei-u, i biju taj boj krasno, pošteno i uspešno. Dabogme jede se
u narodnoj kuhinji „bez salveta". Šta to mari? Uredjuju se sod-jalističke slovenske novine i strahovito se udara po reakciji, po popovima. Uz honorar koji se sastoji pretežno iz ugleda i časti, i nekoliko forinti mesečno. Radi se na študiji medicine, to privlači gladnu dušu najviše, jer je realno znanje, jer je poziv tako divan.
Ovo sad izgleda kao anegdota, ali je onda bilo istina. Hrvati su držali Slovence za „gorske Hrvate*. Gela jedna politička znanost je osnovana na tome. U akademskoj omladini u.Beču to je trebalo da se sprovodi. Zvonimir je imao da proguta 'Sloveniju. Da to bude lakše imala su oba djačka društva zajednički stan, lep, gospodski, verovatno više plačan od Hrvata nego od Slovenčiea. Oražen postaje predsednikom Slovenije. I Zvonimir stavlja ovu a!-ternativu: ili Oražen dole, ili iz stana van! ..
To je bilo u Beču. Stanbene prilike apsolutno drugačije nego danas i Oražen nepopustljiv jugoslaven. Nemaju Hrvati da gutaju Slovence, ili Srbi Hrvate, nego je to sve jedno, zajedničko novo i lepo. Pa valja razbucati i smlatiti strašila. Oražen ostaje predsednikom i era jugoslavenstva otpočinje. Razume se sa borbom. Onda se to realizovalo često u djačkim objašnjenjima danju debatama, noču tučnjavom štapovima i bokserima.
Medicinu je Oražen dovršio u Gracu, gde je često sa mrskim tudjinom prekrstio sablje i pružio dokaza svoje lične hrabrosti. Sad se on u svojoj pustinjačkoj kući na zelenom hribu tome svemu smeje. Dobrodušno, puno, jasno, snažan i jak kao hrast. Ali voli svoju prošlost, ceni je, i hoče da se priznaje, jer je zaista bila poštena i časna, kao i sirota.
Svršen lekar došao je u Ljubljanu „na deželnu". Tu je po--stao asistentom i primarnim lekarom. Osobito se istakao kao dobar hirurg i akušer. Prakse je imao toliko, da je dan bio kratak da sve svrši. U Ljubljani se i oženio. Iz iste kuče gde je kao dečak negda primljen iz milosti na hranu. Tu u Ljubljani je otpočeo svoj rad u Sokolstvu, tako dobro i lepo, da je u kratko vreme postao prvim, po iskrenosti svoga osečanja, po valjanosti svoje duše, po energiji sprovadjanja patrijotskih i slavenskih principa, f nije čudo što je uzeo odmah mesto predsednika Slovenske Sokolske Sveže.
Imade jedna velika stvar u njegovom životu. To je njegora ljubav prema Srbima. Od uvek i protiv sviju! Zašto ti voliš Srbe;1 Zato, jer su junači, jer se bore za slobodu. Još kao dete u Kosta—
njevic! je tako govorio. Onda je bio srpsko-turski rat. A kad je buknuo balkanski rat za osloLodjenje, onda je Oražen kao lekar pohitao u Srbiju i preko pola godine radio kao šef bolnice u Kragujevcu. Mislio je isto kao negda u Kostanjevici. Medju ranjenom srpskom braćom bilo mu je milije i lepše nego pod Austrijom „g-de je vazduh tako težak, da pritiskava na grudi "
Kao čovek hrabar, nepopustljiv, sve što ima stekao svojom sn&gom i »nikome zalivalan na milosti", kao lekar osobit.o naobra-žen, spreman, voljan da sirotinji priskoči više u pomoč nego na-duveoom bogatašu, kao soko neumoran, budan, patrijotičan, putnik svih sletova i uvek govornik čestitosti i vrlina, jugoslaven dušom i telom od uvek, lično pošten, ispravan, jasan, proveo je do danas pedeset i jednu godinu života borbe, rada i ideala. I on će se sigurno ljutiti na sve ovo, jer su mu dela glavno. Sa šefom saniteta Slovenijice došao je kao lekar do vrhunca lekarske karijere, isto mu se dosilo u sokolstvu kada je kao prvi i najbolji izabran za predsednika Jugoslav. Sokol. Saveza, nezavisan i samostalan osvojio je sebi lično položaj slobode u životu, položaj potpune slobode i bez tudje pomoči, živi u Ljubljani koju toliko voli, preko puta od nje-govoga Krima, dočekao je jugoskvenstvo, ostvareno i gotovo u dušama i srcima najboljili, u čije kolo je uvek spadao. i.... sad tu doiazi ono ili, gde sam gore prekinuo rekavši, da u jugoslavenstvu, u pravom jugoslavenstvu ima tragike! Biti jugoslaven znači danas, ili gledati u budućnost i pustiti sve ovo gadno oko sebe u stranu, ili uči u borbu, te steci srce i kazati mu: još nije vreme odmora i veselja, tu je jugoslavenstvo, ali valja da još generacije idu Golgo • tom' Oražen stoji na raskrsnici ta dva puta. Veliki, osamljen, ćut-Ijiv i zagonetan, prijatelj zveri, rodjak zemlji, zaljubljen u cveće, uzdisač pri pogledu na božansku glavu Triglava, sused Krima, slo-bodouman kao stari Honventovac, zaručnik slobode i napredka ju-goslavenstva, on stoji na raskrsnici, na kojoj se danas jugoslaveni dele u dve čete. I nema ništa uzvišenije i lepše istorijski za nas, nego gledati i slušati njega i Žerjava, kako na zelenom hribu u pustinjaćkoj kući Oraženovoj, sede duboko u noć, u onu mirnu i velik« noc planina, govoreči o jugoslavenstvu, Žerjav predvodnik jurišne kolone, strahovito aktivan, fanatik, silan, i Oražen, posma-irac, filozof, otmen, sa očima uprtim u daleku i lepu jugoslavgn-sku budućnost, koju oboje neizmerno ljube: i za koju su gotovi položiti glave. I kad ova dva Slovenčića prestanu govoriti i tišina
padne. a šumadijski hajduk general Krsta zakuca silno alkom na vratima.
Neka živi Oražen, naš jugoslavenski soko i naš brat!
Sokoli Jugoslavenski Dobrovoljci
(Nastavak)
73. Gavrilo ТЛ. Vukovič, iz Foče n/l) (Bosna), Srbin, stolar, soko 1907.. srp. soko u Foči. Pobegao u Rusiju i javio se u srpsku vojsku 1916. Kod Kočana	u borbi ranjen i u prištinskoj	bolnici
zarobljen od Bugara i bio	u ropstvu do prevrata.
74. Jovan Ž. Primovič, iz Ooitanovaca (Srem), Srbin. stud. prava, soko 1907 Cortanovci, 1908.—1909. Sr. Karlovci, 1911. do 1912. Mitroviča. 29. VIII	1916 predao se u Rusiji.	Javio	se	kao
dobrovoljac, te sa II. dobrov. divizijom ode 17 IX.	1917.	na	so-
lunski front, i učestvovao u svim borbama sa 111. č. I. bat 111. p. puka Moravske Divizije
75. Duja F. Kovačič, iz Splita, Hrvat, trgovac, soko od 1913—1914. uSinju. 1914 prebegao u Srbiju. 1915. stupio u srpsku vojsku i učestvovao u svim borbama. 1916. bio ranjen ali bez posledica.
76. Jakov Petkovič, iz Gečave, srez Tešanj, okrug Banja Luka, Srbin, trg. pomočnik, soko od 1911.—1912. u Prnjavoru. Prešao u srpsku vojsku 1912 Učestvovao u svim borbama bal-kanskog i evropskog rata. Ranjen četiri puta. — Odlikovan Kara-gjorgjevom zvezdom s mačevima, franc, ratnini krstom i zlatnom zvezdom. Invalid
77. Gjorgjo /Mirkovič, iz Višegrada, Srbin, limar, soko od 1911.-1914, srp soko u Višegradu. Prilikoin ulaska srpske vojske n Višegrad zaostao i pridružio se prvo komitama, zatirn redovnoj vojsci, borio se na Drini, posle na solunskom fronta.
78. Mijo Kufrin, iz Konščica, srez Samobor, Hrvat, maš. pomočnik, soko od 1916.—1917. iz Cikaga. 30. XII 1917. otišao iz Amerike sa sokolskom četom „Tomislav". Borio se na solunskom front u.
79. Simo Samojlovič, iz Foče n/D (Bosna), irbin, obucar, soko od 1907., srp. soko Foča Prebegao 1916. u Rusiju. Javio se u dobrovoljce. Učestvovao na solunskom frontu u borbama 1917. do 1918.
80. Gjorgje Vranješ, iz Podgora, srez Makarska (Dalmacija) Srbin, poljodelac, soko od 1912.—1915. u Kaliforniji. 1915. krenuo sa 28 sokola u dobrovoljce. Borio se u Albaniji i na solunskom
frontu. U februaru 1918 poslan je u Ameriku u svrhu regruto-vanja jugoslavenskih dobrovoljaca.
81 Ilija Borković, iz Sinja (Dalmacija), Hrvat, priv činovnik, soko od 1911.—1914., hrv. soko u Sinju. 1914. prebegao u Srbiju, gde se javio kao dobrovoljac. Učestvovao u svim borbama. Otprem-Jjen u Francusku i odatle vraćen na solunski front. Pozvan u Ameriku za regrutovanje jugoslav. regrula. Vratio se februara 1919.
82. Kosta Stanišljević, iz Bos. Gradiške, Srbin, stolarski pomočnik, soko od 1909.—1910. srp soko Vršac, od 1912. Belo var. 1916. zarobljen u Rusiji. Javio se u dobrovoljce. Borio se dp kraja ua solunskom frontu, gdje je bio i ranjen.
83. Mihajlo šurlan, Srbin, soko, Bos. Novi. Prebegao u Srbiju. Borio se u svim bitkama i u septembru 191 G. — Poginuo boreči se za s!obodu na Kojmakčalonu g. 1916.
84. Lazar Misita, iz Tasoviča kod Čapljine, Srbin, soko i/. Čapljina. Preveo če tu austr. vojnika u Srbiju. Borio se s njima, protiv Bugara. Bude ranjen u nogu i zarobljen. Pobegne iz ropstva, te se ponovo borio kao dobrovoljac kod osvojenja Bitolja. Poginuo boreči se za slobodu na Crnoj reci kod litolja g. 1916.
85. Jovan Zagorac, iz Metaka, Srbin, trgovački pomočnik, soko od 1911.—1912. u Korenici, i913.—1917. u Saut.-Čikagu (Amerika). 1917. kao dobrovoljac iz Amerike javio se u srpsku vojsku, te se u IV. č. III. bat. X. p, puka Šumadijske divizije borio na solunskom frontu g. 1918.
86. Gjoko Živanović, iz Brčkoga (Bosna), Srbin. trgovački pomočnik, soko od 1У08.—1914., srp. soko Brčko. 1!»15. prešao u srpku vojsku kao dobrovoljac, borio se protiv Bugara. — Poginuo boreči se za slobodu kod Niša g. 1915.
87. Vinko F. Bogdan, iz Sinja (Dalmacija), Hrvat, trgovački pomočnik, soko od 1912.-1-1914., hrv. soko Sinj. l‘)14. prebegao u Srbiju, javio se kao dobrovoljac. Borio se 1915. duž bugarske gianice. Ižao kroz Albaniju, borio se 1916. u Makedoni ji i na Kaj-makčalanu. 1917. na Trnovoj Kosi. 1918. za ofenzive na Sokola«-i dalje do kraja.
88. Hugo Stipanović, iz Drage (Sušak), Hrvat, soko, hrv. soko Draga. Prebegao 1914. u Srbiju. Kod povlačenja kao zaiob-Ijenik dospeo u Italiju i Francusku. Maja 1917. stupio u češku le-giju, borio se u Vogesima. Maja 1918 prešao u srpsku vojsku. Eorio se u Makedoniji. Učestvovao kod okupacije Banata i u ofenzivi u Koruškoj kod I. č. I. bat. VIII. p. puka.
89. Vojislav Milovanovič, iz Prhova srez Zemun, Sibin, stud. prava, soko, 5 god. Sr. Karlovci od 1912.—1919. srp. soko Zagreb, od 1919. u Beogradu. Juna 1916. prebegao Rusima, javio
se kao dobrovoljac u srpsku vojsku. Borio se u Dobrudži, ranjen kod mitraljeskog odjeljenja IV. p. puka „Stevana Nemanje".
90. Milan Olbina. iz Krbavica srez Korenica, Srbin, trgovački pomočnik, soko od osnutka do 1914. u Otočcu. 1916. javio se u Rusiji kao dobrovoljac. Učestvovao u Dobrudži. Krajem 1917. stigao u Solun, gdje se borio do kraja. ' ;	^	^
91. Božidar V- Fantič, tz Banja Luke (Bosna) Srbin, oficir, poručnik, soko od 1905.—1912. Banja Luka. 1912. prešao u Srbiju, učestvovao u balkanskem ratu, zatim primljen u vojnu akademiju, rasporedjen u IX. p. puk Dunavske divizije. Učestvovao u boju na Kajmakčaianu. Poginuo za slobodu u avgustu g. 1916.
92. Gjorgje V. Fantič, iz Banja Luke (Bosna), Srbin. študent, soko od 1907.—1914., srp. soko Banja Luka. 1!)15. prebegao u Rusiju. 1916. kao srpski dobrovoljac učestvovao u svim borbama na Dobrudži. 1918. došao u Solun, gdje se borio i u septembru 1918. pao za slobodu u II. p. puku Dunavske divizije.
93. Jovan Rudan, iz Bančići-Ljubine (Hercegovina), Srbin. palir, soko od 1910.—1913. Sinsinati (Ohijo). 8. Vlil. 1914. javio se za dobro voljca u srpskoj vojsci. Učestvovao u borbama proti v Bugara. i na solunskom frontu, — Invalid sakat na levu ruku.
94. Stanko Turudija, iz Bos. Gradiške, Srbin, inžinjer, soko od 1910.—1914., vodja srp. sokola u Travniku. 1915. zarobljen u Rusiji. Javio зе u dobrovoljce u III. p. puk I. srpske dobrovoljačke divizije i borio sc u Dobrudži. 1917. krenuo za Solun. 1918. borio se na frontu u 11. jugoslav. puku na Dobrom poliu. U aprilu 1919. premešten u Timočki pionirski polubataljon.
95. Ivan Benčič, iz Herpelje (Istra), Slovenac, težak, soko od 1910., slov. soko Herpelje. 1915. prebegao na talijanskom irontu. Tek maja 1918. oslobodio se ropstva i javio sen dobrovoljce. Do deljen talijanskoj armadi. Decembra 1918. ode na Krf a sa Krfa u Zagreb.
96. Radoslav Živkovič, iz Visokoga (Bosna), Srbin, trgovački pomočnik, soko od 1910.—1911. Visoko, 1912. Sarajevo, 1913. do 1914. Trebinje srp. soko. Prebegao u Rusiju. Javio se u dobrov; korpus. Zadržan na Murmanu i borio se. Odlikovan egleskim * srpskim odlikovanjem. Bio u Londonu u bolnici, a odande u ju-rišnu četu XXIX. p. puka u Kotor.
97. Kosta P. Miloševič, iz Bileća (Hercegovina), Srbin, tr-govac, 1911. kao četovodja u Bileću. Maja 1915. prebegao u Ita-liju i prijavio se kao dobrovoljac u srpsku vojsku. 1916. kao srpski vojnik došao na Krf, pa u Solun, gde se borio do kraja. Tri put je tanjen bio.
98. Ph. Mr. Nikola Gajič, iz Si . Karlo raca, Srbin, apote-kar, soko 1904—1910. u Sr. Karlo vcima; 1911. osnovao srpski soko u Bečkereku : 1913.—1914. srpski soko u Zagrebu. 29. avg-.
1916.	javio se u Rusiji u srp. dobi div. Bio u Odesi kao osnivač II. div.: 1917. krenuo sa III. peš. pukora preko Sibirije, oko Kine. Indije. Crvenim Morem u Suec, Aleksandrija i Solun, kuda je sti-gao 18. marta 1918 Bio je u komisiji za primanje sanitetskog ma-terijaia i skupljanje ratnog plena.
99. Dušan Kozic, iz Kraj -polja, Ljubinje, Mostar, Srbin, ma-šinista, soko 1908 —1916. u Los Endžels (Kalifornija). 1917. javio se u legij u i došao na solunski front u I. četu I. bat IV. p. puka „Stevana Nemanje". Sudelovao u borbama Sada u Oseku kod iste
čete.
100. Savo Špadijer, iz Budve (Boka Kotorska), Srbin, sto-lar. soko od god. 1913—1914 u Budvi. 1916 predje Talijanima. Javio se u srp. vojsku i 1917. prim! j en.
101. Pavle S. Mitrovič, iz Koča, selo Jučići, okrug Podgorica (Orna Gora), Srbin, književnik, soko 1912 u San Frančišku. 1914. vratio se iz Amerike i kao dobrovoljac javio se u vojsku. Posle kapitulacije Črne Gore interniran u Austriji do 26 okt. 1918
102. Nikola Hajdukovič, iz Zagreba, zav. Brinje, Srbin, trg. pomočnik, soko od 1910—1913. u Zagrebu. 1913. prešao u Srbiju u komitsku četu V Tankosiča, 1914. stupio u redovnu vojsku u puk M. Pribićeviea Posle prekobrojnom puku kombinovane divizije. Tri puta ranjen. :
103. Novica Miloševič, iz Uboska, Ljubine, Mostar, Srbin, limar. soko od 1912—1916 u Los Endžels (Kalifornia). 1917. javio se u jugoslov. Iegiju. Borio se na solunskorn frontu u YrII. puk
II.	bat IV. četa kod Sokolea Do 12. VI. 1919 Sudelovao na kolutkom frontu.
104. Milan Maravič, iz Drežnice, (Ogulin), Srbin, tipograf, soko od 1904-—1905. u hrv. soko, Zagreb, 1905—1908. srp. soko, Zagreb 1914. na srpskoin frontu prebjegao. Bio je kao pisar u svojoj četi a kasnije namešten u državnoj štampariji.
105. Lovro Hribar iz Trogira (Dalmacija), Hrvat, učitelj, soko od 1904.-—1910. Zadar; 1910—1911. Novi-grad: od 1911. do 1914. vodja u Trogiru. Prebegao u Galiciji Rusima. Javio se u srp. vojsku. God. 1916. s vrši o oficirsku školu u Odesi. Sudelovao u ? vi m borbama u Dobrudži. Služio do početka ruske revolucije kada je iz zdravstvenih razloga otpušten. Bio je ranjen.
106. Bernard Markovič, iz Reke Dubrovačke, Hrvat, trg. pomočnik, soko od 1912,—1917. u San Frančiško (Kalifornija). Maja 1917. javio se u četu koju je sakupio M. Pribićević. Borio se
u XIII. p. puku timočke divizije do 25. I. 1918. Kasnije tumač engleskog jezika kod engl. automobilskog odelenja.
107. Stevo Maričič, iz Velikog Šušnara (srez Glina), Srbin, trgovac, soko od 1905.—1919. Zagreb. 1. nov. 1916. prebegao s talijanskog fronta; molio u srp. vojsku, no tek maja 1918. bude uvršten u legiju. Borio se na tal. frontu od maja 1918. do sloma Austrije.
108. Ivan 1Л Čovič, iz Tučepa, srez Makarska -Dalmacija), Hrvat, mašinista, soko od 1912.	1913. Vašington. 1915. Rinad. Vašington, 1917. Sakramento (Kalifornija). Kada je 1917. puk. M. Pribicevir skupljao dobrovoljce, javio se u dobrovoljce. 13. Jula do-šao je u Bizertu (Afrika), svršio vojnu izobrazbu i borio se.do kraja na solunskom frontu.
109. Pelar Klarič, iz Zagorja, srez Foča, Srbin, revizor, soko —1912. u Foči: 1912.—1914. Priboj. 1912. ptešao u Srbiju s 8 drugova, sudclovao u svim borbama balkanskog rata, zatim svet-skoga rata. Odlikovan Obilica medaljoni i Karadjordjevom zvezdom. 16. sept. 1916. pao za slobodu kao komandir II. č. II. bat. dobr. odreda na Kajmakčalanu.
110. Gojko Praljak. iz Bugojna, Srbin, trgovac, soko od 1909.—1913. u Bugojnu. .Juna 1916. prebegao u Italiju. 1918. primljen u jugoslav. legiju i prideljen IV. armadi talijanskoj. Na-kon sloma Austrije došao u Dubrovnik i dodeljen II. jugosl. dobr. puku (Sada III. četa IV. bat. XXIX. p. puka.) Dva put ranjen.
111. Jovan Žakula, iz Udbine, Srbin. trg. pomočnik, soko od 1914. u Gospiću. Maja 1916. prebegao u Rusiju. Javio se kao dobrovoljac i borio se u Dobrudži i na Munnanu.
112. Vojin Krsmanovič, iz Srebrnice, Srbin, obučar. soko od 1912.—1913. u Srebrnici. 1914. stupio u srp. vojsku u Uži-eama u II. dobr. bat. II'. čete užičke brigade. 1915. zarobljen od Austrijanaca.
113. Teodor Korasič, iz Petrinjca, (opć. Slunj, srez Petrinja), Srbin, radnik, soko 1914. San Frančiško (Kal.). Koncem
1917.	stupio kao dobrovoljac u III. č. III. bat. puka S. H. S. Su-delovao u borbama na solun. frontu i u ofanzivi.
114. Nitar D Midžor, Srbin. iz Pažtrovica (župa na Primorju. U julu 1918. javio se kao dobrovoljac u srpsku vojsku.
115. Niko Nikolič, iz Bratunca, srez Srebrnica (Bosna,;, Srbin, pekar, soko od 1911.—1913. u Uratunce. 1914. stupio u srpsku vojsku, borio se i pao za slobodu 1916. na Kajmakčalanu.
116. Luka Obradovič, iz Galovca, Srbin. poljodelac, soko od 1914.—1916. Oikago, Amerika. 1917. kao dobrovoljac iz Gi-kaga pošao sa četom „Miloš Obiliču na solunski front.
117. Uroš P Stefanovič, iz Banja Luko. Srbin, trgovac. soko od 1909.—13. u Bos. Gradišči. 14. sept. 1915. došao iz Rusije u Srbija i u IV. dobr. bit. borio se na fronta. Odstupao kroz Albaniju. Na solunskom frontu borio se od 1917.—19. n XV. puku, II. bat., II. četi. 2 puta ranjen.
118. Stojan Arbutina, iz Brdjana, p. Blinjski kut, Srbin, težak, soko 1915. Lakavana (Njujork). 1917. došao na solunski front, s-de je ostao i borio se do kraja u I. jugosl. puku. Kasnije kod XXX. puka.
119. Djordje Drakulič, iz Subocke, općina Oaglić, Pakrac, Srbin, soko 2 god. Selm (Ohio). Kao vidovdanski dobrovoljac 1917. došao na solunski front i borio se u svini bitkama.
120. Dušan (Inkovic soko 1909.—12. U balkanskom ratu bio 4l/s meseca pod Skadrom. 1914. na ruskom frontu prebegao i javio se u I. srp. dobrov. diviziju. Borio se u Dobrudži i na solunskom frontu.
121. Nikola Rončevič, iz Djeverska. Skradin, (Dalmacija), Srbin, baevar, soko 1908. —10. u Rurni. 1918. stupio u Italiji u jugosl. dobrov. legij u.
122. Luka Ćeranić, iz IJerceg Novog (Boka Kotorska), Srbin, gradjev. poslovodja, soko od 1910.—.14. u Herceg Novi. God. 1916. prebegao u Itatiju, a 1918. bio je u jugoslav. odredu preliv Austrije.
123. Stevan Pantelić iz Jazka, srez Irig, Srbin, trg. pomočnik, soko 1906.—14. u Humi. Prešao u Rusiju i javio se 1916. u srp. vojsku kao dobrovoljac. Borio se u Dobrudži i danas je još u srpskoj vojsei.
124. Lazar Dobrodolski, iz St. Futoga (b'ačka), Srbin, trg. pomočnik, 20 meseci soko u Hjeljini. God. 1914. zarobljen a 1917. stupio u srp. vojsku kao dobrovoljac. Tek od ofanzive 1918. višio dužnost bo! ni čara na zavoj iš tu Timočke Divizije.
125. D-r Ljudevit Pifko, iz Ptuja, Slovenac, profesor, soko 1903. u Beču kod sokola JX.. u Mariboru od 1907. God. 1917. prebegao u It Uiju. Formirao u Italiji češke i jugoslavenske dobrov. odrede. Učestvpvao u borbama na talijauskom frontu. Poslije prevrata vratin se s jugosl. dobr. bat. u domovinu i stupio u XXIX. p. puk. Odlikovan: Medaglia d’argento al valoro militare; priznanje češkog arm. korpusa u ltaiiji ; Croce di guerra
126. Stane Vidmar, iz Ljubljane, Slovenac, trgovac, soko od 1901. u Ljubljani. Prebegao u Iialiju, stupio odmah u legiju i učestvovao u borbama na tal. frontu protiv Austro-Ugarske na Monte Grappa. Po raspadu A.-Ugarske došao u Solun. Kasnije je bio dodeljen kod XXXIII. te XXVI. peš. puka.
127.	D-r Avdo Hasanbegović, iz Avtovca (Gacko), Srbin. adv. perovodja, soko od 1911.—14. u Zagrebu. Avgusta 1915. pre-begao u Rusiju, meseca septembra krene za Srbiju sa četom od 1500 dobrovoljaca. Usled istupa Bugara ode u Odesu i bude prim-Ijen za prvog oficira I srp. dobrov. divizije. Borio se u Dobrudži 1916.: na Dunavu 1917., a kasnije na solunskom frontu. Odlikovan ordenom Belog Orla, zlatnom medaljom Miloša Obilica, sa 2 ruska i jednim rumunskim ordenom.
.128. Azts Sarie,, iz Gacka, Srbin. svrš. pravnik, soko od 1911.—14. u Zagrebu. 1915. prešao iz Karpata Rusima. 1916. stu-pio u I. srp. dobrov. div. kao djak dobrovoljac. Borio se u Dobrudži a kasnije (1918.) došao na solunski front, gde je obolio i poslan u Italiju na oporavak Odlikovan sa zlatnom medaljom Miloša Obilića i ruskim ordenom Sv. Stanislava sa mačevima.
129. Savo ТЛ. Dabižinovič, iz Orahovca (Boka Kotorska), Srbin, industr. radnik, soko od 1911.—15., član hrv. i srp. sokola u Oklandu (Kalifornija). 1915. doputovao o svom trošku iz Amerike i javio se u srpsku vojsku. Učestvovao u svim borbama do sloma neprijateljskog fronta.
130.—140. Vilko Rušan, Frarijo Novosel, Franja Re-menar, Ivo Rajič, Julio Raguzin, pao boreči sezaslobdu, Ivo Smokovic, Valent Katalenić Tomo Poljak, Auselino Šitid, Ivo Andrijaševič i Franjo Dražič, članovi hrv. sokol, župe „Tomislav* u Chicagu 111., krenuli g. 1917. u dobrovoljačkoj četi pod barjakom „Tomislav11 u Solun. Sudjelovali kod prodora fronta solunskog a nakon oslobodjenja našeg naroda krenuše natrag u Ameriku.
141. Josip Fočić, Gornji Jarun, opć. Vrapče, kot. Zagreb, Hrvat, (ostali podaci nisu još stigli.
142. Sava Hamović, iz Bile^a, (Hercegovina). Srbin, obućar-ski majstor, soko od 1911.—14. Bileća. Zena mu čula od vojnika, da je prebjegao srpskoj vojsci i borio se na solunskom frontu. Za njega se kasnije ne zna.
143. Mirko Koinenović,	Hercegnovi,	Srbin,	soko	llerceg-
novi. Mjeseca decembra 1.914.	prebegao u	Italiju,	posle	toga u
Srbiju a kasnije otputovao u Rusiju, gdje je sakupljao dobrovoljce za srp. vojsku i legiju.
144. Anton Obradovie,	Hercegnovi,	Srbin,	soko	Herceg-
novi. Prebjegao prije rata u Crnu goru stupio u srp. vojsku kod povlačenja prema Krfu i služio do oslobodjenja.
145. Marko Rapovac,	Hercegnovi,	Srbin,	soko	Herceg-
novi. Rat ga zatekao u Srbiji, stupio u srp. vojsku kod VIL peša-
dijskog puka.
146. RistO Rundo, Hercegnovi, Srbin, soko Hercegnovi. Prebegao Srbima 6. decembra 1914. Stupio u vojsku kao šofer. Uhvaeen u Albaniji i zarobljen u Ugarskoj, nu kazni izmakao.
147. Blagoje Vukovič, Hercegnovi, Srbin, soko Hercegnovi. Мјезеса novembra 1915. prebegao Srbima i borio se na solunskom frontu sve do svršetka.
148. Klerne Ribarović, Makarska, Jugoslaven, sudski ofi-cijal, soko od 1909. kao izvršujući član u Makarskoj. Novembra
1914.	prebjegao preko Drine i tamo, našao brata sokola Jožu Antu-novića te se borio u srpskoj vojsci do svršetka rata.
149. JOŽO Antunovic, soko, izvršujući član Sokola u Makarskoj. Poginuo 1919. u Novom Sadu.
150. Ljudevit Podgornik, iz Cepovana, Slovenac, čevljar, зоко od 1908. u Postojni, Ljubljani i Trstu, a sada vodja u Kranju, Godine 1917. stupio u doprovoljački korpus*III, puka, borio se na solunskom frontu u II. puku.
151. Anton Štefe, Kokrica kod Kranja," Slovenac, čevljar, soko u Kranju od 1911. Godine 1916. stupio u dobrovoljački korpus SHS. V. bat. u Odesi, ranjen u bojevima kod Salone u Dobrudži.
152. Nikoia D. Dronjak, Surduk, Srbin, stud. tehnike, soko od 1908.—14 u Zemunu. Predao se Rusima i stupio u dobrovo-Ijački korpus od 27. avgusta 1916. do 29. marta 1919. Učestvovao u svim borbama do svršetka rata
153. Žarko Tišma, Banovci, Srbin, maturant, soko od 1912-do 1914. u Zemunu. Početkom g. 1917. prešao u Rusiju u dobro, voljački korpus. Kasnije prispio na solunski front gdje je u borbi za slobodu pao 7. oktobra 1918.
154. Vaso Garonja, Banja Luka, Srbin, tapetar. soko od 1911—1914 u Prijedoru. Godine 1914. prebjegao u Srbiju i stupio odmah kao dobrovoljac u srpsku vojsku. 2 puta ranjen.
155. Rudolf Želoznik, Ljubljana, Slovenac, knjigoveza, soko od 1911—1914. u Ljubljani. 15. X. 916. stupio kao ruski zaroblje-nik u jugoslavenski korpus u Odesi, gde je služio do 16 IX. 918. a kasnije u IX. srp. puku u Dubrovniku.
156. Martin Juvan, Šmartno, Slovenac, soko od 1909—1914 u Litiji-Šmartno. 12. VIII 916. kao ruski zarobljenik stupio u I. srp diviziju i borio se u Dobrudži gde bejaše ranjen u levu ruku i obje noge.
157. Albin Šifrer, Ljubljana, Slovenac, puškar, soko od 1913. u Ljubljani. ?. XI. 1914. prebegao u Rusiju i stupio u jugoslaven-sku legiju u Odesi. Dne 7. IV. 1917. stupio na solunski front i do-dijeljen kraljevoj gardi
158.	Josip Fojkar, Ljubljana Slovenac, mehaničar, soko od 1913 u Llubljani. 15. IX. zarobljen u Rusiji a 1916 stupio u ju-gosl legiju u Odesi God. 1917. stigao na solunski front kod II. annije.
159 Julij Hmelak, Trst, trgovac, soko od 1912. u Idriji. Dne 22. IV. 191/’. kao ruski zarobljenik stupio u srpsku legiju, bo-rio se u Dobrudži, a 15. iX 1916. ranjen Godine 1918. prispeo na solunski (Vontu borbu. Odlikovan zlatnom kolajnom Miloša Obilica za hrabrost.
160. Frane Javoršek, Košani, Slovenac, visokoškolac, soko Spoljna Šiška Dne <;1 III. 1918. stupio u legiju.
161. Frane Janunik, Ljubljana, Slovenac, trgovac, soko u Ljubljani II. Prebjegao u Italiju a 29. IV. 918. stupio u legiju.
162. Anton Rode, Celje, Slovenac, tiskar, soko od 1911. u Lubljani. Dne 13. Vlil 1916. prebegao u Rusiju i stupio u jugosl. legiju, u Odesi a kasnije prispio na solunski front. Za vrijeme ofenzive ranjen kod Jagodine u levu nogu.
163. Alojzij Pogačnik, Ljubljana Slovenac, tapetar. soko od 1909. u Ljubljani. Od 'godine 1916. u jugoslavenskoj legiji u Odesi.
164. Adam Sardoč, Prosek kod Trsta, Slovenac, učitelj, soko od 1910. n Divači. Godine 1918. stupio u srpsku vojsku na alban-skom frontu.
165. Ignjacij Hočevar, Metlika, Slovenac, zidarski pomočnik, soko od 1912. u Metlici. Mjeseca oktobra 1916. prešao u Rusiju. stupio u srpsku legiju, i borio se proti Bugara na solunsko:n frontu.
566. Roko Andričevič, Potomje, Slovenac, član sokola Po-tomje. Prebjegao u Italiju 1915, a godine 1916. stupio u srp. vojsku kao potporučnik i borio se do svršetka na solunskom frontu
167. Anle Salnica, Potomje, Slovenac, član sokola Potomje.
1915.	god. prebjegao u Srbiju, stupio u srpsku vojsku i borio se na solunskom frontu.
168. Rade Lonard. Slovenac, član sokola Doriško. Kao do-brovoljac stupio u srpsku vojsku 1. oktobra 1915.
169. Todor V. Popovič, Srbin, podstarešina bivšeg srp. sokola u Dalju. Od 15. Vil. ]9i7. do 19. IX. 1919. bio kao dobro-voljac u srpskoj vojscl na solunskom frontu.
Dr Franc Derganc:
Evgenika
(Poglavje o telovadcih in duhovadcih)
Troje nagibov mi je narekovalo sledeče vrstice: 1. moralna in zdravstvena dekadenca, v katero je pahnila svetovna vojska evropejske narode, torej tudi nas; 2. strategično neugodno in liki enclave med sovražniki ležeča Jugoslavija, velesilam neizogibno in nepreračunljivo zlo, onemogočuioče vsak čist političen račun; 3. navzlic filantropom in idealistom obstoječe dejstvo, da pretekla konflagracija ni bila zadnja, da imamo pričakovati v bližnji bodočnosti kar dva svetovna požara: „nemško osveto“ in mongolski naval, ki ga organizuje Japonec z namenom, da prevzame po skoro sedemtisočletni vladi belega plemena politično in kulturno vodstvo na našem planetu rumeno pleme. In „Liga narodov? S Horacom odvačamo': credat Judaeus Apella! Ista usoda čaka \Vilsonovo idealno koncepcijo „Ligo narodov" kakor pred sto leti „Sveto alijanso“ (1815) ki jo je ustvaril podoben idealist in mistik, ruski car Aleksander I.
Troje dejstev, troje trdih orehov, ki jim razum poizkuša streti lupino. Čudno, lupina je na zunaj res različna, a pod vsako se skriva isto jedro — telesne moči. Ne udajajmo se nikaki samoprevari ali samoljubni iluziji: med narodi ostane še dolgo zadnja in odločilna instanca — telesna moč, krepka neutrudljiva mišica in spretna, žilava pest!
Aktualna konstelacija stavi na prvo mesto zahtevo telesne kulture, telesne vaje, ki naj usposobi narod za zmagovito obrambo v bodoči vojski,; zahtevo telesne vaje, gimnastike in . športa, ki naj neprestano vežba in uči telo, od otroških nog do onemogle starosti. Gimnastična vzgoja to je skrivnost poslednje zmage v svetovni borbi, to je skrivnost zmagovite anglosaške demokracije. Po zmagi „velikega leta 1870.“ so Nemci vzklikali: nemški ..šomašter“ je zmagal! Zdaj se ponašajo Angleži in Ame-rikaci: .Angloamerikanski šport je zmagal!' Zmaga zapadne demokracije je strmoglavila prvo kontinentalno državno dogmo, da je kasarna najvažnejša državna naprava, tvornica značajev in bodočih zmag, da je brez stoletne vojaške tradicije in organizo-vanega militarizma vsako vojaško podjetje izključeno.
A
Kar je mogla le v nepopolni meri vzgojiti nemška kasarna, to je neopazno in igraje dosegla v neomejenem obsegu angfo-amerikanska gimnastična vzgoja. Na Nemškem zaprta kasarna, v Britaniji in Ameriki javna igrišča in tekmovališča; na Nemškem le par let trajajoča vojaška gimnastika na dvorišču kasarne, a tam celo življenje obsegajoča telesna vaja v prirodi in palestri. Tako se je igraje in svobodno pripravljal vsak Anglež in Ame-rikanec izza mladih let na zmagovito vojsko, ne de bi sploh siutil pravega smotra. Eksperiment gimnastične vzgoje se je, kakor smo sami doživeli, siajno obnesel. Gimnastika, kakor hočemo imenovati s skupnim imenom telesne vaje vseh vrst, gimnastika je postala vsled anglo-amerikanske zmage vsem modernim narodom enako odličen vzgojen ideal kakor starim Grkom. Telovadec je človek bodočnosti!
„Le močno, vstrajno in spretno telo bodi smoter bodočo vzgoje ?“ vprašuje pedagog iz stare šole, „smoter, ki bije v obraz vsem dosedanjim idealom etične vzgoje? Ali oštane človek res !e mišičen stroj, le misleča, krvoločna zver?“
Stojimo pred dilemo: ali telesna ali dušna kultura, ali gimnastična ali etična vzgoja, ali naj vodijo usodo narodov teSesne ali dušne sile, ali naj odločuje ustvarjajoči razum ali uničujoča pest? Ali ne pomeni najnovejši gimnastični pokret strahovite reakcije, samo poglobljenja o diluvijalno bestijalnost? Računajmo: vse države izvedejo gimnastično reformo vzgoje po angloamer:-kanskem vzoru, ali se potem izpremeni medsebojno razmerje telesne moči? Odločevala bode zopet samo slepota večje mase kakor v časih negimnastične vzgoje! Kulturni napredek prihaja torej vendar samo iz etične vzgoje, kar potrduje razvojna tendenca zgodovige, ki uveljavlja čim dalje bolj tudi v mednarodnem življenju etična načela zasebnega življenja in poverja zadnjo odločitev vedno češče razumu nego pesti po nameri „Lige narodov".
A vendar! Dokler živimo v brutalni sedanjosti, dokler se odmerja usoda narodom kakor v mrtvi prirodi po slepi sili (bojna zmaga) ali iracionalnem ševilu (večina splošne in enake volilne pravice), toliko časa moramo tudi mi proti boljši volji, proti boljšemu spoznanju in hrepenjenju uvaževati na prvem mestu to v/q major telesne in številne premoči, a se vendar sub specie a ter-nitatis nikoli ne odreči dobri, zavedni volji, blažiti to iracionalno
ш
nujnost s tem, da ne izpustimo'niti za hip iz oči etičnega, historičnega smotra ki mu naj služi vsa materijaina, vsa telesna in številna	sila samo	za orodj.;	in orožje. Končna	zmaga dušnih,
etičnih,	logičnih	in	estetičnih	sil, končna zmaga	pravice, resnice
in lepote, končna zmaga slobode in veseija hodi naš zadnji in najvišji smoter na zemlji!
Sicer pa, brez ozira na staro Heraklitovo filozofijo o so-žitnosti in sotrudnosti protislovij — ali sta etika in gimnastike res dve nasprotni, sovražni sili brez vsake skupnosti ? Kaj pa, ko bi se skrivala resnica v paradoksnem spoznanju, da ne služi telesna kultura samo atavističnim instinktom zverinskega boja, ampak da je ta boj samo vsiljiv divjak, poganjajoč izpod plemenito cepljenega,	skrbno	negovanega	debla, ustvarjenega	samo zato. Ja
nahrani	človeka	s	sadom pravice in resnice, ga	okiti s cvetjem
lepote? Da je torej telesna kultura samo predpogoj dušni, etični kulturi, ali da se izrazimo z juvenalom: mens sana in corpore sano? Poglejmo, kaj je pravzaprav etika, odkod prihajajo in kako delujejo etična načela?
Človeški stroj reaguie proti okrožju z dobrimi ali slabimi čini, motorično silo činov tvori simpatija (ljubezen) sočustvenost, slast, navdušenje, pogum požrtvovalnost ali pa antipatija (sovraštvo), zavist, egoizem, strahopetnost, torej vseskozi sama čustva. Vzemite človeku motorično silo čustev in človek postane hladno, omejeno računajoč stroj razuma, vrteč se z vsemi računi samo okoli lastne osebe. Teoretična etika je znanost o mehanizmu dobrih in slabih činov, praktična etika nas uči, polagati v človeka motorično silo dobrih činov, torej etično dobra čustva, zatiran' motorično silo slabih činov, torej etično slaba čustva. Praktična tika rešuje tako usodni problem dobrote in zla. Socialno zlo izvira iz zlobnega, slabega čustvovanja. Napolnite vsako človeško srce s simpatijo ljubezni, preženite iz vsakega srca sovraštvo in zavist, in tisti hip se izpremeni peklenska, grčava krogla zemle v paradiž, tisti hip prenehajo vse vojske in zavlada večni mir1
Kruto spoznanje! Ali niso vrata do človeških čustev zaprta, nepristopna vplivu vzgoje, človeške volje? Ali ni čustvo prirojeno, prvotno dejstvo, ali ne poteka čin drugotno iz čustva, ? Ali ni zlo dano, prirodno dejstvo, ki se v razplodu avtomatično ponavlja od roda do roda kakor podedovani greh? Ali ne tvori zlohotno čustvovanje večine v srcu človeštva?
Соколски Гласпик	11
Zakon psihološke inverzije govori drugače. Doslej je vladala v psihologiji dogma o prvotnosti čustev, a dva moderna psihologa, Amerikanec William James in Danec Konrad Lange, sta dokazala nasprotno: da nestane u telesu najprej motorična reakcija gladkih in progastih mišic, potem šele čustvo. Ker pa poljubno lahko obujamo in ponavljamo reakcijo mišic, ker poljubno lahko izvršujemo simpatično gimnastiko mišic, imamo v oblasti ključ do čustev: etika je le del splošne gimnastike, izvršuje in ponavlja le vaje mišic s posebnim namenom. S ponavljanjem simpatičnih vaj se razvija in raste jakost, trajnost in obu-dnost gotovih čustev, gotova čustva postanejo nezavedni, trajni in odločujoči motorji etičnih reakcij, takorekoč novi in umetni instinkti. Navajam prav preprost in vsakdanji primer, psihološki' pomen vojaškega pozdrava. V družbi visokega oficirja je nekdo omenil, da je v naši napredni demokratični dobi tak pozdrav le nepotrebna sekatura vojaka.
„Gospod", je zavrnil visoki častnik, „vi šc niste prodrli v vse skrivnosti človeškega duha. Kar se vidi vam le smešen ostanek starih časov, to je nam, pravim poznavalcem človeka, bistro, jedro vojaškega duha in discipline. Vselej, kadar zamahne vojak v pozdrav, vzravna in napne mišice telesa in krakov, vselej ga rešine čustvo in misel vojaškega duha. Ako se to več let neprestano in strogo ponavlja, preide čustvo discipline vojaku tako v meso in kri, da postane poveljniku v vseh slučajih zanesljiv, a sovražniku strašen stroj !u Demokratični zaničevalec „zunanjih oblik" po James-Langejevi teoriji ni samo pritrdil izkušenemu častniku-psihologu, ampak tudi spoznal, da sodijo forme in ceremonije kot vaje etične simbolične gimnastike, kot nositeljice čustev in bodočih etičnih instinktov — na prvo mesto etične vzgoje.
Sedaj stoprav nam zasije problem gimnastike v resnični luči: glavni namen gimnastike, telesnih vaj niso močne in spretne mišice, ampak etični instinkti poguma in drznosti, discipline in zmernosti, navdušenja in požrtvovalnosti, simpatije in bratstva; glavni uspeh gimnastike se ne kaže v telesu, ampak v duhu telovadca, Slavni uspeh gimnastike je stvaritev močne volje in plemenitega značaja.
Z zakonom psihološke inverzije je dobila etika svojo samostojno, znanstveno podlago, kar hočem jasno in obširno razlo-
žiti na drugem mestu. Za nas je merodajno spoznanje o istovi-tosti etike in gimnastike! Vsak telovadec je pred vsem tudi du-hovadec, telesne vaje so pred vsem tudi duhovadba, telesne vaje so pred vsem tudi etične vaje! V hevrističnem afektu, v novem navdušenju in veselju zaigra in prekipi vsakemu telovadcu srce ob tem važnem spoznanju: naša toliko ljubljena telovadba je dobila najvišjo etično sankcijo, telovadnica je postala moderno svetišče, kier se obujajo in ustvarjajo najplemenitejša čustva in značaji.'
Kako mogočna sta človeški razum in volja, kako strmimo ob njiju skrivnostih in uspehih! A vendar ne smemo nikoli pozabiti, da je skromnost naša večna uloga, da živimo na od vseh strani omejeni točki vsemirja, da živimo na zemlji z nerešenim ■problemom zla. Res, gimnastika ustvarja plemenit značaj in zdravo pamet v zdravem telesu. Zdrava pamet! Ali vodi človeka zdrava pamet, da prostovoljno pripravlja pogoje medsebojnemu, krvavemu uničevanju, da prostovoljno polni ječe in prisilnice, bolnišnice in blaznice, da gradi vojašnice in tovarne za orožje, z eno besedo, đa umetno vzdržuje kulturo zla? Kaj vlada torej v pri-^rodi in življenju, pamet ali nespamet, logika ali iracionalizem ? Vzemimo svinčnik v roke in Seštevajmo primerjalno statistiko dobrote in zla' katere ure tvorijo v življenju večino, ali dobre ali zle? Ali je zlo neizbežna prirodna nujnost, prav za prav vladajoča sila? Ali je najvišji gospodar vsemirja — demon zla? Zakaj klije potem sredi osata in plevela, čeprav na redko, tudi plemenito cvetje, zakaj žene človeka spoznanje in hrepenjenje po dobrem ?
Kako se razodeva problem zla v ostalem organičnem svetu, v rastlinstvu in živalstvu? Ali je zlo tudi tam presežno in nepri-stopnodejsfvo ? Poglejmo poljedelca in njegovo njivo, poglejmo živinorejca in njegovo čredo! Tudi na njivi raste zlo med pšenico, ■zlo divja celo po krotki čredi. Ali umni poljedelec, bistri živinorejec ne šklepeta rok rok v fatalizmu zla. ne jadikujeta in ne •razmišljujeta globoko o izvoru zla, ampak ročno in čvrsto stopita: poljedelec izruje plevel iz pšenice, živinorejec pobije zanihamo govedo. In ko pride setve čas in čas razploda, izbere kmet najboljše seme, najboljše pleme. Tako iztrebi z njive zlo in zlo z. ^ede. Ali se naj ta zlo trebeča pamet ustavi pred človekom?
Ali ni človek enako organično bitje, ali ne veljajo zanj isti pri-rodni zakoni? Torej!
Ali potrebna so bila stoletja, piedno se je ukresal ta ,torej'4 zdrave pameti. A ukresal se tudi ni na' samozavestnem evropejskem kontinentu, ampak zopet na tistem preklicanem britar.fk.err; otoku, kjer je prav za prav doma zdrava pamet (common sense); ne v kaki imenitni pisarni, ampak v hlevu angleškega pastirja, govedarja, ki je priredil že prej dve drugi kulturni ideji: !. najodličnejša pridobitev moderne medicine, seroterapija se je razvila iz opazovanja angleških živinorejcev (Jenner); 2. idejo pri-rodnega izbora in boja za obstoj je posnel Darvvin iz živinoreje.
Ali se ne kaže v zlu degeneracija človeškega plemena? Tako se je vprašala zdrava pamet angleškega prirodoslovca in mnogoletnega predsednika Antropološkega Tnstituta, zdravnika Francisa Galtona (1822—1911 )*in spravila filozofsko vprašanje v konkretno obliko: ali ni mogoče na isti način, kakor izboljša poljedelec svoje seme, živinorejec svoje pleme, izboljšati tudi človeškega rodu in zmanjšati zlo na neki minimum, patološki ostanek, ki bi sedal varno ločiti od zdrave in dobre večine? Ali ni mogoč plemenski izbor tudi v človeštvu? Radikalna prevratna ideja, a vendar tako priprost utrinek zdrave pameti.
Francis Galton je zasledoval novo idejo v uspehih rascHno-in živinorejcev, kot bližnji Darvvinov sorodnik je privzel njegovo razvojno teorijo in moderno dedoslovje. nauk o nasioiu in čednosti svojslev ter tako zasnoval novo prirodoslovno stroko, evgeniko, znanost o izboljšanju človeškega rodu, znanost o človekoljubni, neopazni in brezčutni izločitvi dušnih in teiesnfh slabičev in pohabljencev, znanost o vzgoji novega, zdravega in plemenitega človeštva, znanost o vseh tistih dejstvih, ki ugodno ali neugodno vplivajo na dušne in telesne lastnosti bodočega poko-lenja. Zdrava pamet Angležev je sprejela novo znanost s ukim priznanjem, da se je Galtonu skoro posrečilo, vstanoviti v Londonu posebno stolico za evgeniko.
Naravnost navdušeno so pozdravili evgeniko Amehkanci, doslej je že 44 amerikanskih visokih šol uvrstilo predmet evgenike v učni načrt. Pod vplivom evgenike so Zvezne države že proglasile splošen zakon, ki prepoveduje naselitev dušno in telesno malovrednih oseb. Pojem malovreanosti se je tako poostril, da se zavračajo celo noseče žene brez zakonske legitimacij s Še
•dalje so šle nekatere druge države in izdale prepoved zakona za gotove patološke, malovredne osobe in uvedle prisilno kastracijo za zločince (etične pohabljence), umobolne, božjastne, pohotnike (vlačugarje), alkoholike i. t. d., da preprečijo razplod teh degeneriranih značajev. Geza pl. Hoffmann (Plemenska higijena v Zveznih državah, 1913) pravi, da se bliža uresničenju Galtonov sen, pa katerem postane evgenika religija bodočnosti.
.Amerikansko ljudstvo se hoče pomlajati, vedno požlahtnje-vati. zatirati različne škodljivosti, sprejemati od zunaj samo zdrave ljudi: to so pota, po katerih hoče Amerika vzgojiti novo, idealno, svemvladno pleme“.
Preko .gimnastike in etike smo dospeli do zadnje postaje, evgenike, do najvišje znanosti o človeškem plemenu. Evgenika izbira in vzgaja izbrano človeštvo z različnimi sredstvi, med katerimi ne zavzema gimnastika z etiko zadnjega mesta.
(Konec prihodnjič)
IV. seja starešinstoa Sokolskega Saveza SHS.
dne 14. marca 1920 v Ljubljani
.Navzoči: Dr. Dražen, dr. L. Popovič, dr. Car, Gangl, dr. Fux, Vidmar, dr. Berce, Kajzelj, dr. Budisavljevič, Sušnič, Janjanin, Hofman,
Mahorič, Bajželj.
Brat starosta otvori sejo, konštatuje sklepčnost in preide na dnevni red Po tajnikovem poročilu o fuziji društev se sklene v zadevi nekaterih društev, ki se niso fuzijonirala radi osebnih sporov, storiti potrebne korake, ko dospejo natančna poročila o položaju. Fuzija društev se je v ostalem izvršila v redu, pričakovati je, da se isto tako izvede fuzija žup. Sprejme se nato poročilo blagajnika. Brat načelnik Vidmar, poda poročilo o I. prednjaškem tečaju Savefea v Ljubljani. Poročilo bo priobčeno v celoti v prihodnji številki Glasnika. Dalje poroča o delovanju Tehniškega Odbora in javi sklepe zadnje seje odbora in to glede zleta v Prago, saveznega zleta v Maribor, T. 0. starešinstva o prednjačkih tečajih in sokolskih šolali, glede ženskega kroja, stališču žen v organizaciji, o zjednačenju kroja v prvi vrsti čepice, o izdavanju posebnega strokovnega lista T. O., o komisiji za končno rešitev vprašanja povelj za redovne vaje (glej t .poročilo iz seje T. O.).
1Г,(Ј
Glede zleta v Prago se sklene po daljši debati, da se ga Savezv ne udeleži radi ogromnih stroškov in pa radi še neizvedene organizacije v našem Sokolstvu. Da se br. češkemu Sokolstvu vendai pomore pri težkem delu, sklene se odposlati starešinstvo Jugcsi. Sok, Saveza celokupno i Tehniški Odbor. Odpošilje se strokovno komisijo v svrho študija. Predlog T. O. za izdajanje posebnega tehničnega lista se odkloni. Glede čepice se ugotovi, da je zadeva že rešena in se sklene, da se sklep glede uvedbe enotne čepice takoj izvede
Za sokolske znake je bilo predloženih več načrtov. Sklene se vpeljati kot skupen znak za civilno obleko’ češki znak — brez napisa, za čepico in za pas sc sprejme predlog — „troimeni*.
O Sokolskem Glasniku poda daljše poročilo brat Tošo Janja-nin, ki predlaga, da se z ozirom na ogromne tiskovne stroške zviša naročnina na K 48-— Predlog se odkloni in ostane pri sedanji naročnini.
Določi se pa, da primanjkljaj krije Savez z uvedbo primernega davka za Tiskovni fond. Glavna skupština Saveza se vrši drugi dan po zletu v Mariboru. Sklene se, da se vrši prihodnje leto prvi jugoslovanski zlet. Podrobnosti se določi pozneje. Na predlog brata Gangla se sklene prirediti v Zagrebu 14 dnevni tečaj o kulturno-prosvetnem delu. (las se določi pozneje.
Tehnički deo
III. Plenarna seja T. O. Sokolskog Saveza SHS c Llubljani dne 14. marca 1920.
Začetek ob 9. uri dop., od ]2—14. ure odmor. Navzoči brat je načelnik Vidmar, Bajželj, Holman, Kovačič, Mahorič, Meti koš, Pavlin Sulce, Svetlič. Odsotni bratje: Drenik, Ahčin in Miklavec.
Otvarjajoč sejo javlja br. načelnik, da dosedanji tajnik T. O. br. Miklavec vsled pogoste odsotnosti ne more vršili svojih dolžnosti in prosi za odvezo od dolžnosti. Br. načelnik prosi, da se spremeni, dnevni red v toliko, da se stavi na prvo mesto: spopolnitev T. O.
—	Br. načelnik predlaga, da se pozove v T. O. še br. Čobal Jože Kukec Vilko in dr. Pivko Ljudevit, Soglasno sprejeto. Br. Cobala se-voli nato tajnikom T. 0.
Pn čitanju zapisnika zadnje seje konstatira br. načelnik nekatere netočnosti, katere se popravijo.
Po T. O. izdana jednotna povelja za redovne vežbe sc odobre. Izvoli se petčlanska komisjja, ki bo predelala celo tvarino, br. na* čelniku se pa naroči, da stopi čimpreje v stik z vojnim ministerstvom ter skuša doseči, da se sestavi skupna komisija, v katero bi se pozvali tudi filologi. Ta komisija bi izdelala konečna pravila in povelja za redovne vežbe, za vojsko in sokolstvo. — Tvarina, izdelana po zgoraj omenjeni petčlanski komisiji, naj služi anketi kot osnova.
— Br. načelnik poda daljše poročilo o I. prednjačkom tečaju Sa> veza.	Poročilo br. načelnika	se vzame	z odobrenjem na znanj«;.
Po daljši debati se se	sklene br.	starešinstvu pismeno javiti
nezadovoljnost T. O. radi priprav za tečaj po finančni strani.
Sklene se ustanoviti stalne sokolske šole. Priprave za te šole naj bodo 14 dnevni župni prednjački tečaji, katere bo prirejal T. O. Saveza v raznih pokrajinskih centrih.
Br. načelnik poroča o	sokolskem	zletu v Prsgo. Poroča o misiji	br. Strpan ki). Izraža mnenje da je	udeležba od naše strani ne-
mogoča iz sledečih vzrokov: 1) organizačnih, 2) linancijelnih in H) ker nimamo ne dovolj telovadnih oblek in ne dovolj krojev. Organizacija naša se še le gradi in-smatra za našo najvišjo dolžnost vse-sile posvetiti temu delu. Kakor bo zgrajen temelj, tako bo naše bodoče Sokolstvo. Porabiti prvo leto obstoja Saveza za /.letne pii-prave, ki ubijajo organizačno , delo, smatra za nedopustljivo. Po finančni strani se kažejo jednake sence. Ekspedicija v Prago bi stala, najmanj 6 miljonov kron. Žrtev je za mlado organizacijo preogronum. Sklene se zleta v Pragi udeležiti le v dostojni deputaciji, v masi ne. ,
Na mesto zleta v Prago se sklene soglasno, prirediti letos večji zlet Saveza v Maribor. Zlet enodneven, brez tekme. Za nastop obvezne vaje. Člani: Hofmanove, članice: praške za leto 1920, člani in članice skupaj: Vidmarjeve, moški naraščaj: vaje z drogovi v trojicah br. Brajerja, ženski naraščaj : vaje s cvetnimi loki sestre Cigojeve, moška deca : proste vaje br. Bajželj a (Glasnik št. 3)
— ienska deca: igre (aranžma se poveri br. dr. Pivku). Vaje prevede v srbsko terminologijo br. Hofman, v hrvatsko br. Sulce.
O ženskem telovadnem kroju razpravljajo najpreje zastopnice ženskih odsekov iz Ljublane in Zagreba; Beograjskega zastopa br. Hofman. Predlog članic, da se vzame češki kroj z jugoslovanska
ornamentiko (v vezavi), se odobri.. U. O. izda potrebna navodiia, slike ia vzorce. Vprašanje ženskega slavnostnega kroja se odgodi.
Predlog br. dr. Bučarja za vstop Sokolskega Saveza v olimpijski odbor se odk oni.
Soglasno se sklene izdajati poseben strokovni list T. O. .Sokol* ki naj bi izhajal vsakih 14 dni v Ljubljani. Financiranje lista prevzame T. O., ki bo skušal s prirejanjem telovadnih akademij v raznih centralnih mestih, ustvariti potreben lond.
Na predlog br. načelnika se sklene nasvetovati starešinstvu Saveza, da se reši žensko vprašanje v naši organizaciji po vzorcu
0.	O. S. Žena je ravnopravna z možem. Ista prava, iste dolžno • sti. V zastopstva naj se yoli; ne po kakem ključu ampak po zmožnostih.	,
Br. Mahoriču se naroči, da izvede prvi poskusni župni pred-sjački tečaj za T. O. Saveza in na to vpošlje svoje načrje in poroča o izkušnjah T. O.
Za dopisovanje z absolventi I. Saveznega prednjačkega tečaja se določi br. Kovačič.
Br. Bajželj se poveri, da zastopa T. O. pri seji starešinstva če pride na razgovor načrt za vzgojo naraščaja po načinu skau-tizma. Načrt naj se predloži T. O. v pretres, predno se razpravlja
o	njem.
Glede enotnega kroja daljša debata, ki konča s sklepom, da se iz praktičnih razlogov uvede enotna čepica po vzorcu slovenske, odnosno češke.
Ob 18h 30 min. zaključi br. načelnik sejo.
Sestavil Jože Čobal.
Inž. Lev Bloudek
Naši javni nastopi
Kateri je pomen in namen vseh različnih naših javnih nastopov, kakšna naj bo njih oblika, obseg njih. o vsem tem se je že pisalo in govorilo toliko ter tako izčrpno, da bi vsaka daljna beseda bila zares od več — vsaj za društva, ki se zavedajo svoje sokolske dolžnosti, svojega ponosa, ki imajo vselej le sokolsko čast irt sokolski smoter pred očmi. In le takim rosnim, pravim Sokolom, osonamenjene sledeče vrstice. Svojeglavcev, ki zasledujejo s „sokol-
škim“ nastopanjem vse kaj dragega, kakor prospeh naše in narodne stvari, katerim je Sokolstvo le sredstvo v dosego lastnih ciljev, ne spametuje niti sveta beseda.
Nastopamo pred javnostjo in sicer s tem, kar nam je in mora ^bit f najsvetejše, t. j. s telovadbo vse prepogostoma, zlasti od držev-v nega preobrata sem, in to po pretežni večini le v s vrh o dosege izrednih dohodkov. V tem pogledu je napisal brat dr. (Jv. Sajovic že v Sokolskem koledarju za leto 1920. (tiskovni odsek Slov. Sokolske Zveze) možato svarilne besede graje, ki jih podpišem v polnemu obsegu in brezpogojno.
Naj navedem le najpoglavitnejše dele njegovega klica, ki so e ie vredni, temveč potrebni ponovitve:
„...Bilo je neprestano prevažanje telovadcev iz kraja v kraj in vsakonedeJjsko dirkanje na vse konce in kraje... so zašli na stranpot paradiranja in akrobatskega produciranja. Takšen telovadni „direndaj,.." ovira in zapostavlja redno] telesno in duševno vzgojno delo. . tako ne more iti dalje."
Telovadnica je nam bila, je še in mora vedno ostati sokolsko svetišče, ki mu prinašamo z ljubeznijo in spoštovanjem vse in tudi mjvečje žrtve, svetišče, ki ga branimo in branimo s skrajno lju ■ bos umnostjo, na koje smo ponosnejši, kot*na lastno rojstno kočo!
Gorje društvu, ki nima tt-ga čutja in smisla za žarišče sokolske misli in sokolskega dela, gorje sokolski ideji, sokolskemu delu, Sokolstvu sploh, kjer vidi članstvo ali pa morda celo tudi vaditeljski zbor v telovadnici le prostor za telovadbo in nič več!
jz svetišča more izhajati zopet le sveta stvar; iz sokolske telovadnico, ako je le — ta zares sokolsko svetišče, tedaj zopet le sokolska, nam sveta telovadba, nikakor pa ne dobičkanosna akrobati; a, blago, ki ga lahko prodajam in ponujam javnosti — bodisi že v ta ali oni namen tudi vsaki mesec ali celo vsak’ teden enkrat.
Dan javne telovadbe mora nam biti in ostati to, kar je bil od nekdaj: največji, najslavnejši praznični dan, kojega se ne samo veselimo nad vse, temveč za kojega se pripravljamo z vso zavednostjo, resnosljo, ljubeznijo in temeljitostjo tako, kakor je tega ta zapuščina naših jasnih očetov v polni meri vredna, v sokolskem duhu, ki edini polaga v svojo telovadbo neizmerno več nego kakršnakoli druga telovadna organizacija.
.4 praznik ni vsak dan! tem manj pa naj večji praznik, ki зпоге biti le enkrat na leto!
Oporekate morda, da je vendar našim društvom treba izrednih dohodkov ravno v dosego lastnega svetišča? ali morda celo, da se mora našemu članstvu nuditi tudi nekaj zabave, razvedrila ?-
Gotovo da! saj je to v našem programu, a nikakor ne le s telovadbo!
Najlepšo, najplemenitejšo zabavo, zabavo brez vseh kvarljivih in škodljivih „priveskov", kakršni so sicer z javnim nastopom običajno v zvezi, ima vsaj telovadeče članstvo le v telovadnici, ter oni, ki ne smatrajo ali ne čutijo to zabavo za plemenito, za radostno*
—	niso Sokoli! Isto pa velja tudi za člane — netelovadce, kojim je obisk telovadnice žrtev	na mesto	prijetne potrebe!
Za druge zabave in	društvene	prireditve imamo vendar	pro-
svetne odseke, ki naj predavajo — zabavno in poučno, imamo veselične, pevske in godbene odseke. Ti naj prevzamejo ono panoge našega društvenega življenja in delovanja, za koje dosego uhajate na povsem nesokolska pota! Vsak tozadevni ugovor, je prazen izgovor!
Kličem s preudarkom a z vso resnostjo in odločnostjo: Sokolska telovadba ni ter ne sme nikdar postati blago, ki se ga prodaja na vseh sejmih!
Ako je Vam zares za pravo čisto Sokolsko" stvar, ako nočete da postane sokolska ideja,	ki je do	zdaj tako mogočno	in s	tako
sijajnim vspehom vplivala	na toliko število naših mladih	ljudi, ter
na trezno in pošteno misleči in čuteči del naše javnosti, ako nočete. da postane naša stvar vsakodnevna, brez zanimanja, brez spoštovanja: nehajte! spametujte se! Več resnosti, več idealizma*, ter manj, veliko manj materializma in gonje za uživanjem in za zabavo, ki nam postaja prepotrebna vselej, povsod in za vsako ceno! Ti starešina pa, v katerega roke smo položili napredek in usodo sokolske ideje, na Tebi je, da posežeš ozdravilno a odločno v danjne, vsied vojne toliko nezdrave razmere!
Javni telovadni nastopi postanite zopet to, kar ste bili od nekdaj : naši največji prazniki!
Varčuj m o z najdragocenejšim!
Белешке.
Париски Соко и соколскн дани у Француској јунија
1919 г. Поеле великпх иобеда наше. војске на солупском фропту * енажног папредовања савезнпчкпх армеја na заиаду, у П-а-ризу, срцу делога света у то време, наступило је оеобита.
раслоложел.и. Свест да је праведла ствар иајзад лоеле ду— готрајипх .мука победила, уллла је у сва срца нову наду и самопоуздате, вољу за с/гварање н веру у будућност.
Ова се појава опазлла 'п на иашој универзитетској омла-дшзн v Паризу. Крајем 1918. г. лздељела, завађона, иоли-тичкл подепала, она лочетком 1919. г. долазл к евбл, iipn— бнра ее, нацлолаллстпчкн еломентн узимају маха н као ре-зултанта с-вега јавља се осллвањо .Тугославонског Сокода у Париау.
То је бвл*' крајом фебруара 1919. r. У студектској Jv-гоелавоиекој 'Коонератлви (Rue, Gujas, 16) у Паризу, где je био тада центар наше омладпне, мисао о стварању Сокола-јавлла се спонтано. Требао је само један локллч, и као ма~ гпетом сабратл су бллл oiiu, којл су соколски осећалл л рад Којл је послн тога паетао, служпће за дуго као узор, како ради за част л елаву сиога народа у страломе св«п\у.
На првој скуплгппш која је одржала у Студелтск' >м Дому (Hue d’ Assas, 11S) пзабрата. су браћа лвкротачи, бео-градскп Соколл бр: Мпхалло Градојевлћ, професор зн врод-седплка л бр. Велпмлр Половлћ, сада секретар мишктар* ства за Социјаллу лоллтлку за. лачеллпка. У улравнд одбор ушда с.у доднлје ова браћа: Др. Отокар Рпбарж, члан дсле-гацијо на Конферсвдпјл за мнр доцпијо лредседллк друштва. Млрко Поповић, лачолвлк Просвитиог одељења, Др. Војлслав Бесаровлћ, одвјетлик Тргов. Коморе у Сарајеву, .Једеико Млхалловпћ, профееор, ђелирал Д. Стофановић, капетаи Мп-лоје Андрлћ п лоручвлк Матлћ.
Наша. Делегација ла Конферелдлјл за мнр ехватлла ji правллно зпачај Сокола како за налху омладлну тако л ;«а свој простлж л лоложај л иотпомогла је обилло младо дру-штво, омогућнвшп му да слабде својвх 75 лзвршних чла--нпва: веџбачклм оделом, цилндама*л појасевима, л да лајми једну од ларлсклх глмиастичких сала (Rue S. Antoine 58—60) за своја веџбањп.
'Члановл су са млого вољо почелл рад. Свн су се утр-кивалн да учлно што влшо за папредак друштва. Члаповп. којл су бллл студеити Сллкарске Академлје лзрађлвалл о\' умотллчке сллке лз соколског живота, ллакате и др., што је све блло лзложоно v .Југоелавенској Коолератлвп л у шппте
ни једна објава од стране удраве није иила без ночега умет-ничког. Музикални члапови удружнлп су се одмах у оркее-тар. чију је дирекцију узео бр. Драг. Жлшановић, студент Париске Конзерваторије.
Ухваћена је одмах веза са браћом Чемгма вз „Парис-ког Чешког ,Соколаа н фравдускпм гимнастпчарпма у Да-рвиу и Бордоу, где је председник њиховог Савеза Т. Cazalet.
Француски гимнастичари обнављајући рад у својнм дру-штвпма, која су бппа распуштена за време рата. прнпремали v се да прославе победу, заједничкпм слетом у граду Нан-едју 7., 8., 9., 10. n 11. јуна. Чјш cv стуиилн у везу са пашим Југоелавенским Соколом у Парпзу, одмах су ra пај-ердачније позвали да учествује у тој дрославп.
Позив је са одушевљељем примљен и почело се одмах са интензивним припремама. Пошто су нам Фраицузи да-вали једну самоеталну тачку у програму, то је предвод-кичкп одбор решпо. да та тачка буде проста вежба са ират-њом пашег оркеетра. Тако iicto да со раде и француеке за-једшгчке вежбо, обавезпе за слет.
Посећпвање часова бпло j<- тако уредно, да је ускоро соколапа постала тесна, и морао се тражати други простор, где he се вежбе вршдтл. Тако уопвло се поеле доста труда да ое од војиог гуворнера варолш Париза добијо једно про-♦•трано дворплгге v „Ecole railitaire*, где су прппреме пзво-ђене са бољлм резултатом него у теспој вежбаоннди. Да би се дружељубље и братство што јаче развлло, сваке недељс еу прпређлванп излети у околииу Париза. Ту се у песми, гдмиаетпчкпм дграма ii простпм вежбама проводило по цео дан.
У половшш маја век су просте веџбе биле даучеле, ор-кеетар је свирао добро иовпше стварн, а хор, који се лалз-летдма формирао u у коуе јо било 25 певача, почео се ево-ји.м складним певањем сматратл као једна чпњеница. о којој ее морало водити рачуна. Стога нпје чудо, што су чладовл зажелелп да приреде једну малу јавну веџбу у којој 6u се норед соколских веџба чула u песма ii соколска музпка. За то е дала ускоро згодна прлллка. Недалеко од ГГарвза ла јод-’j'iM лмању зваиом „Malabry“ био ,је од стране Американаца лодиглут санаторлјум за туборкулозно иапге избвглиде. Било
je ту и око 150 пашлх болесних студеиата. У средшш имања иалазлло се пространо двориште, а. у наоколо лепа, зелепа шума. Да бл развеселплп евоје болесне другове и прнредилк пм једио рааонођењв, Соколи су решили да та веџба буде v Malabry-y. ТГред спојим друговима и многим Амерлканцлма 11. ма.ја пр. год. лмали су Соколн свој првл успех, л није ггослб било недеље а да управа санаторијума лије најсрдач-шгје звала Соколе, да пх наново посете.
Убрзо за овпм прлредили су Соколв за својв прпјател>>-quoko.tcko посело“ у сали Југословепске кооператпве. Тпх дана држао се у Паризу lionrpec свих југоолавенских сту-делтскпх организација у Француској, и конгресу је упућен од стране Сокола нарочпти позив на којп су ce одазвали готово сви делегати п дошли на носело. Том пршшком је држао предавање бр. Мпх. Градојевић, потпредседтшк дру-штва: .,0 Југославелском Соколству и његовом значају за наше јединствои. Говор је био више пута прекцдан топллм аплаузом, а кад је говорнлк лзносио заслуге м значај слове качког Соколства за одржаље словепачког дела нашег на-рода, омладпна јо лскорлстпла тај моменат да бурнпм .,жи-вео“ поздравп присутиег бр. др. Отокара Рлбаржа, председ-нпка друштва. После концертног дела настала је игратгк: . ла којој су учествовалл п пзасланицп ^Парпског тешког Со-кола“, којл су у току посела долјлн.	*
'Гувшл за овакав благотворан рад међу омладплом наша делегацпја на Конференцпји за мир, послала је одмах л.;а тога свој повл прллог од 3000 фрапака а г. Јовал Жујовлћ, председллк Академпје Наука лрлложпо јо 100 фр., г. Ми-халло Пупии, профееор њујоршког унпверзитета 300 фралака.
ЈГед је бпо нробпјеп. Завађелости л поцепаностп међу студентпма је нестало. Вратство п љубав, које су Соколл лга-рпли освајалп су све. Соко је ужлвао опште слмпатлје.
Лијонскл студенти uo угледу ла парлске, основаше свој .Тугославенски Соко у Ллјону п ступише одмах у везу еа Соколлма лз Парлза.
'Време је муаевпто летоло л дан за полазак на слет франдускмх гдмнаетпчара се страховито брзо прпблпжавао Остајало јо још 20 дала до слета. У то време срећио су ре-
шеиа м шггања око финанслраља irouie окспедицијв на слет и кродцта потреблог за лраиљеље свечатшх одела.
За ово имају Соколи да захвале Просветиом Одељељу у Парлзу п нашем војаом аташеу, којп су се показалп ла лнешш свога позвва д свеердло допрпнелл да се ирво уче-■ствоиаље Југословенскпх Сокола на слвту фрапцуских гим-ластичара достојио лзведе.
Новац је био ту као л материјал ;;а свечала одела, али требало је joni стотину ситница, па да се дела спрема нз-воде каоштотреба. Преирекс пеочеклвале, излепадпе лочеле су ое одједном гошшатн н стављатл иа пробу соколску истрајfioCT. Штрајк свлх кројачких раденика у Паризу па 1(5 даиа пред олет довео лае је до очајања. Нлједна кро-јачка кућа нпје хтела да на.м ирими ла лзраду 75 свечаллх одела до 5. јула л пооле тродневног' узалудлог јуреља по Парпзу изглвдало је јвднога момента, да iu; се од учество-ваља моратп одустатл, јер пам јо лпфераит веџбачкнх одела одказао лоруџблау исто тако абог штрајка радепика трлко-таже. У последње.м трелутку кад ок сматрало век све као изгубљено, нађена су два сриска кројача. којл сс са велпком вољол подухватпше да Сокоди.ма -лзрадо свбчана одела.
Чим јс то пптање скллуто <■ дневиог реда, свима су cb ллда бида разведрпла. Пошто смо беле црвепо оперважеае кошуљлде лмалл. то је решени да со пзађе на јавиу веџбу у веџбалкој кошуљицн п чакширалга са свочаниг одела. У Соколу јо cj’.e врнло као у мравиљану. Вал.ало је решлтн јодг мпога питања. Са Чешком још ннје била усностивљена веза iiii поштанска ни трговачка, а у Парлзу i-e ллгде ллсу моглл лаћи гајтали, дугмета л закачке, које гу тако карак-терлстпчпе .за свечано соколско одело. Гдо даклв да се ualjv те неопходне стварп, без којлх нам неке пингга вредетл унп-форма? Браћа су се разлетела п<> дело.ме Паризу, л сваки је тражио пешто сллчло, што би могло задовољити нашу иотребу. Све сакулљене мустре биле cv упоређене л као пај-згоднцји излаз лз ситуацпј'** одлучево је да се узме једал угасито-зелен гајтан, који ;је нађеп у „Лувру* и да од н.ега нсллете оне плетеннце бр. Бриклер, једал врло у.мешал л окретан загребапкп Соколаш. Дугмета су поручепа била у једчој радаовхЈцп, а „Друлттво Српеквх Жела“ у Паризу
примпло ju sra еебе да нам нзрадц неколико стотина рудица, колпко јс било ттотребно аа <‘i>.a одела. Све су руке бплв луно посла.
! 1 рвих ,Ј.ана \гесеца јуна nek je било готово око 20 одела. И погледњн скелтпди п неверне Томе лочелл с\ ' Да вврују.
11a 'upu датгп пред полазатг за Нанси стигоше у Парпз Ллјонспл'Соколл. н.их 20 иа број. У пробашу одела, капа и .кошул»п, у заједипчкнм лроба.ма пролазило је време. II Ли-јонски Соколи. којима јо бпо поелат један предводник ILa-јијског Оокола, зиали cv пеџбе за шчпу тачку само у Лп-jonv ттнсу радилн са пратн.ом музкке. Трсбало је постићи xoij<»reirocT a еппти парвску н лијонску групу у једпо.
— Наставиће <:е.
Ljubljanska Sokolska Župa Obračun o telovadnem delu -v 1. 1919. jc položila Ljublj. Sokolska Župa dne 7. sept. 1919. na Viču. Ta se je dan vršil tudi župni občni zbor in obenem se je proslavila 10 letnica Viškega Sokola. Z vojaško godbo na <-e!u je odkorakala župa okrog 8. ure zjutraj izpred Narod, doma na Vič, kjer je bil takoj na to sprevod po odsi. Dopoldanska •skušnja je obetala lep popoldanski nastop. Že zjutraj je prisostvovalo skušnjam mnogo občinstva na Travnovem vrtu, ki je bil izpremenjen v župno telovadišče; popoldne pa so bili vsi prostori zasedeni. Javno telovadbo so otvorili člani (128) s praškimi prostami vajami, ki so bile dobro izvajane. Nastop deklic z obroči (85) ie bil občinstvu jako všeč. Orodna telovadba članstva je pokazala lep napredek: društva so nastopila z dokaj teš-kimi vaiami. Proste vaje članic (102) so bile zlasti glede števila razveseljiv pojav; dokaz, da se skoro v vseh župnih društvih goji ženska telovadba. Moški naraščaj (72) je izvajal zelo korektno skupine. Dečki (160) so pokazali proste vaje iz I. 1904., ki je 7. njim nastopilo članstvo na II. slov sokol, zletu v Ljubljani. „Naprej" za člane in ..plesi" za člane in članice so, kakor na javni telovadbi Ljublj. Sokola teden poprej, tudi to pot zelo ugajali. Telovadbo je zaključila skupina vsega v župi včlenjenega telovadskega osobja. Ljubljanska Sokolska Župa se je z napornim delom ne le dvignila na tisto višino kakor je bila pred vojno, priznati moramo, da je celo napredovala. Velikemu trudu je sledel tudi lep vspeh.
V župi so včlenjena sledeča društva: Ljubljana, Šiška, Vič, Brezovica, Notranje Gorice, Kamnik — Preserje, Ig, Vohnika, Domžale, Radomlje. Naj bi ta župni zlet vzpodbudil vsa omenjena društva k vztrajnemu delu, da bo zlet I. 20 še častnejši.
Poleg župnega zleta so bili i. 1919. večji telovadski nastopi na Brezovici i Radomljih in na Igu, kjer je več društvo sodelovalo in stem mnogo pripomoglo za tazširjenje sokolske ideje.
Klobučarič i Sokol u Koprivnici. Čitamo u koprivničkom -Demokratu*1 ovu izjavu: Hrvatskim Sokolima bijaše uz gJavnu zadaču tjelovježbe još i dužnost, da goje bratstvo i ličnu česti-tost, pače imadjahu visoki cilj, da sudjeluju i kod naroinog oslobodjenja Kako ie „hrvatski Sokol1* u Koprivnici ovim cilje-vima služio ne ču isticati nu jer kod istoga odlučuju osobe kote su mogle neprekidno stajati u vezi sa notornim špijunom i va-ralicom B. Klobučaričem, prestajem biti članom toga društva. U Koprivnici, dne 3. marta 1920. ./. J\i. Ščerbak, odvjetnik.
JIob — Соколима. Враћо Ооколи ! Мислнм, да b. - mu Гшти уместан предлог, који ћу вам овде изнетн, у интересу снажења нашо соколеке благајие. Ствар се тнче пздлзања лова у закуп. Свака ошптина издаје лов у своме хатару у аакуп, иа извеетан број година, и том прилпвом ое ког.лчл« појединци, те згрћу депе nape у свој џеп. Како еокодска друштва имају у своме програму, осим осталпх тач--д:а u неговагво лопе, здраве забаве, у којој се челичи тело, r.> >:ам дошао на пдеју, да наш Соко узме у закуи лов, који oat-.i така забава. Месни одбор иолитнчке општиие као л < : ,	-
нвјски, у којвма данае, хвала Богу, наши људи вод....-пу реч, пзашао је na е-усрет нашем Соколу свим могућпм одд-ствима n погодносткма, те је иаш Соко дошао до сразм-.-рно јефтина закупа лова, којн he му еталва, знатна годпша-,-. хода доносптп. Bek сама ова година, и ако ]<• одобр;ч.у-панијеко одоцнело, а кшповпта знма бплаврло неповољлчза прпређивање хајкп, донола је вашнм Соколу 5ј—Ј00*> ?:рува чиста прпхода, којп ,је утекао у еоколску благајну. .*. тта, ће тек бптп идућих година, док рационално будеу,.-пулисалп еа ловом У Створићемо Ооколу нашем r; .гсод, каквом ее лисмо ин надалп, &> Соколи ће цмати забахд-, хавза нису лмали. Посмотрлмо ствар са чието финансијилне етрада*: сама зечја кожа се данас продаје no i 0—40 кр по к' чаду
—	разуме се децембарска. и јануарска; а зец целокупан по <ј0—S0 круна. У хатару, с којнм се рационално манппулише, где се најбољи део хатара оставља искључиво за хајке, на. ком делу се не дозвољава пуширање, мора годишње пасти најмаље 150—200 комада зечева у хајкама. Изволите саДа ирема дневној цени прорачунати, колико то прпхода донаша годишље? Закупнп трошкови пак имају се увек подмирити ii3 карата, које псједини ловди добијају, за преостали део хатара, одређен за т. зв. пушнрање. Где су сада лисичје коже, које данао вреде 4—500 круна, па остале дивљачи ? То су ггриходи, које никад нећемо постнћп добровољним лрилозима, и liehe никога теретитл.
Морални успвх осетићемо тек доцније; јер се оп никад и не указује на првом кораку, пити га треба одма тражпти.
Мџ смо тако почели н даље feewo тако наставити. па и осталој браћи Соколима препоручујемо, да о овоме размисле и где се даде пршшка, угледају се на нас.
Здраво!	Староврбашки	Соко.
Соколско друштио Босанска Градишка. Радом по-чесмо' на 20./ХП. 1918. као Срп. Соко с мало чланова, али пуно воље иступивши два пут с јавном вјежбомза пнва-лиде и добровол.де, гдје нам паде лепа свота, коју на поме-нуту цељ дадосмо. Бисмо лре неког вромена од нашег Са-веза C. X. С. опоменутп, а и од брата старепшне нашег Сокола Луке Бралића, који је Сабору Соколском на Видов-дан присуствовао као изаслагшк нашег Сокола, да до 31. де-дембра 1919. морамо лнкЕидиратп, бришући иатпис Српски Соко у „Градишки Соко". Свјесни дужности Сокола и поко-равања старијем, сазвасмо 3. јан. главну скупштипу Српеког Сокола сапозпвом бЈ^аћи Хрватнма, да нас посјсге, те браћи муслиманима. Брат вођа Владо Гвозденовпћ даде предлог uo прпмптку листа од С. Ж. Б, X. да ликвидпрамо, што би примљено попнсом извршујућих чланова у доста прнличном броју и лзбором другог одбора, у којп уђоше 4 брата Хр-вата. Радилн смо пре, па ћемо и сад, а увек соколски вр-шећи дужност слушашв u покоравања старијем, све’за до-бро миле нам заједничке домовине, знајућн да само за добро њено радимо. Држећи се Соколског гесла „Устај, живи бори се, неклонп.и Првп рад нашег Сједињеиог Сокола ради
Соколеки Гласшп;	12
смо иоказати 2 дан Српског Васкресенија. у корист Путие благајне за Праг.
Друштво Соко у Панчеву лрпредилоје у ш>дел,у 14. марта овс год. у 8 сати v вече у Читаонпди Соколско Вече са следећпм програмом: а) „Песма уједтпвеном Соколствуи, декламује сестрм Зорпца Аптоновпћева : б) „Соколска песма,“ пср.ају Соколи n Ооколпце : в) ..Обнова Соколстна“, предаје брат Дуптн Богуновнћ, изаслашш Савеза: г) 1. ,, Вежбаосло-бођгша ii ујодшвеп.а1', с тумачењем лзводе Соколди ; 2. .,ГГро-|'та прашка вежба:i. изводе Соколвде: д) „Соколске слике на коњу‘\ нзводе Ооколцп. После програма била је игранка. Свечагш програм штамиап je латшшдом. и ћирилицом.
Соколско друштво Супетар на Брачу. Друштво је бројнло копцем г. 1919. 158 чланова и 82 члана подмлаткн. Истуиило је првн пут на Петрово 29. јуна 1919. јавиом вјежбом, иа којој «:v судјеловала и друга облшкња братсва друштва. Успјех свечаности jn био у <-ваком погледу добар. Супетар-<-ка глазба је послије слома Аустри-је постала друштвемом глазбом, а љена имовина другатвепом. Друштво је прирс-дпло два волика нзлота, једаи у Нережишће а други у Мплпу. У сврху да со промпче, ишри и дшке југославонска народна мпсао, основаи јс дгтлетантскп клуб, којп у смиелу јидмог вултурнопросвјетног одолен.а иастојп, да горње ио-стигпе, основавши уз то соколску читаопицу п књшктшду. Услед помаљкаља иовчаних средстава. заостао је ношто рад на справама. За r. 1920. изабраи је овај управни одбор: Др. Иво Углешик (етарјепшна), Божо Дујмовић (подсгарјешина), Мирко Гргић (тајник), Јуриспав Рендић (благајпик), Звонн-ми]) Белоти, Впдко Добронић, Иван Кулиибот, Славо Размп-лић. Анте Рендић п. Анте, Анте Витаић, Петар Ренднк Аи-ђиловнћ (одборнпцп).
Соколско друштво Нови Сад. Дне 29. фобр. о. !'. одршана је у Соколанп зграде Трандафилкдног Сиротшпта редовна главна скупштина Сокол. друштва у Новом Саду под председништвом старешине бр. Ж. Вајазета.
На дпевном рвду су бплп, у смнслу друштвених пра-inuia разни извештаји о раду и пословању друтатва v про-знчој годнии.
Бројно стање било је крајем године 191!).: мушких чланова вјежбача 1.50, женских 79; лодмлатка 42; помагача 96. <-вега 367 чланова.
Сткње благајне: Остатак нз 1918. К 10,923‘98. Током год. 1919. ушло К 16.515-16. Свега К 27.439 14. Од те своте јо издато К 12.713’10, те је крајем 1919. г. остало К 14.726*04.
Ha скупштини су прпхваћена у делости, по Соколском •Савезу СХС прописапа, нова, за сва друштва једнообразна правила. После дате разрешнице старом управном Одбору, прешло се на избор нове управе. За старешину је изабран бр. др. Игљат Павлас, за заменика сиарешине бр. Живорад Г>огдановић, мајор, за тајника бр. Алимпије Подовић, за вођу бр, Јован Тотовик, за благајнике: браћа Тоша Јовано-вић и Димптрије Дотлпћ; остали чланови упр. одбора: браћа ЈКивко Бајазет, Милан Теодоровић, Сава Обркнежевић, Јо-ван Живојновић, др. Милош Бокшан, Бранко Ролер, Алекса Псшов, Миленко Дејановић и сестра Зора Туцићева. Чла-нови заменнци: Сава Кузмановпћ. Јован Вучков, Марко МарцпкиК, Лазар Ковачевић и Mapa Грујпћева. Ревизори рачуна: Миливој Матић, Светозар Гавриловић и Светозар Ковачевић. Соколски суд части: др. Игњат Павлас, Жарко (,'лепчсвић, д]1. Мпладин Овпњарев, Стеван Капамаџија и Ћуро Јоваповпћ.
Скупштина је једнодушно одала прнзнање двојици со-колскпх радника, браћи др. Бранку Николићу и Ж. Баја-зету, који су са великом љубављу прихватпли соколску за-чтаву, до потпуности се предалн сокол. идејп, и тихим, нстрајним л неумортшм радом давали обнлате помоћи и мо-ралне и материјалне. За сав напредак овог младог друштва v првом реду има се н>има двојици захвалити, јер сав рад, од почетка па све до скора, лежао је нскључвво на н.ихо-г.нм плећима.
Наше младо друштво може бити потпуно задовољпо са лспохол рада свога у прошлој годшш. Јер на неискусва и нојака још плећа нашога друштва, пала је часна али и тешка задаћа, да у својој средини оба^ви пмпозантнн I. Соколски Сабор свих Сокола Срба, Хрвата и Словенада о Видов-дану прошле годипе. Истина, да су нам билп на помоћи опробани и искусни соколски радницп, али смо нпак поносни макар и
тиме, што се Соколски Сабор обавио у нашој средини, и што смо ми били домаћин тога Сабора.
И семе, које је бачено том приликом пало је на плодно тло. Новосадеки Соко даје шшцијатпву а у сарадаи са пот-цуно новим, скоро сасвим необавештеним друштвима Бачкег оснива у новембру прошле године Соколску Жупу Бачку, у којој је до сада окупљеио 19 друштава са преко 2000 ео-колова.
У својој Соколанн, на захтев жупе, прпређује 10-дневни жупскп иредњачки курс, који he имати неслућеног утидаја по даљп развитак соколске мисли у овим крајевима.
Новосадскн Соко приређује н у месту и па страни ја-вне вежбе и излете, као и домаћа села, којима доказује стално корачаљо унапред. Без звучппх фраза у нашем друш-тву влада рад, н само рад, постојан, често незнатан и малц, алн увек постојан рад. То доказује омладпна ђачка, занат-лнјска u трговачка, која се у све већем броју купп у наше соколско јато.
Кад се узму у обзпр прнлпке у којима живимо, корум-поваио друштвепо стаље које је овладало после рата, онда je ова прошла година нашег младог соколског живота, сл-гурна содлога и извор будуКем раду н напретку. Јер ja Hali, ем духа и тела упоредо, Соколство ствара у својнм редо-внма један просечно бољи д јачн морал. Ширећн надионалиу свест народног једипства ствара борце, како иротпв спољаш-н>их непрпјатеља, тако исто п против унутрашљнх разорних елемената. Здраво !	Алимпије Поповић-
Sjedinjenje Hrvatskog i Srpskog Sokola u Gospiću. Jednodušnošću, u koju se je malo tko nadao, prihvatiše oba bratska društva oduševljeno zaključke Sokolskog Sabora u Novom Sadu i konstituiraše se na prvoj zajedniekoj skupstini držanoj dne 4, si-ječnja 1920. u novo sokolsko društvo. Općenito su poznate današnje društvene prilike u Lici. Svatko, tko je boravio u zadnje vrijeme ma i kratko u našoj sredini, mogao se uvjeriti o velikim oprekama, koje su vladale medju jednokrvnom bvaćom Tim je veee zadovoljstvo svakog člana našeg društva nad tim zaključkom, u kom Sokolska ideja slavi slavlje nad svim trzavicama i partizanstvom. Sama skupština protekla je tolikim dostojanstvom i jed.no-dušnošću, da je ostavila duboki utisak u duši svakcg skupštinara i
avjerenje, da je Sokolstvo onaj kamen, što ga je duša naroda postavila, da bude sigurnom polugom za našu bolju budučnost.
Skupštinu je otvorio starješina bivšeg Hrvatskog Sokola brat Dr. Mile Miškulin, koji je predložio za predsjedatelja brata Mitu Orlica. Zanosnim riječima istakao je brat Orlic zamašnost uloge, štc ju je Sokolstvo igralo u našoj historiji i naglasio, da je baš Sokolska ideja bila izvor, iz kog je potekla misao jedinstvene velike jugoslavenske države. Zaključci Sokolskog Sabora u Novom Sadu bili su samo spontani manifesti onoga uvjerenja, koje je pri-kriveno tinjalo u duši svakog člana jednokrvnog naroda. Ističe uvje-renje, da če svaki brat tu ideju i uvjerenje prenijeti i u novi Sokol i svim silama poraditi oko procvata te naše .najnarodnije i najvaž-nije institucije.
Nakon toga izvjestio je brat Dr. Miškulin o pregovorima, što su ih delegati jednog i drugog Sokola obavili i koji su doveli do pot-punog sporazuma. Ističe intimnost, pouzdanost i susretljivost, što sil i jedni i drugi delegati pokazali pri ostvarenju zaključka novo-sadskog Sokolskog Sabora i moli skupštinu, da prihvati u cjelosti zaključke odaslanika. Skupština je te zaključke prihvatila, a zatim prešla na izbor upravnog odbora, koji je izabran uz silno odušev-jenje jednoglasno. Starješinom je izabran brat Dr. Mile Miškulin, a podstarješihom brat Dr. Petar Zec.
Novoizabrani starješina zahvaljuje brači na povjerenju, ištiče, da če sve svoje sile posvetiti sreči i napretku Sokolstva. Rad Sokola, kao prve naše narodne institucije, mora potpunoma odgova-rati savremenim socijalnim i ekonomskim prilikama i zahtjevima, koji se na nj stavljaju. Teške su oluje prohujale preko Sokolske ideje, ali ona osta ponosna i neoboriva. Osta stari slavenski dub, koga sve nevolje i nepogode ne mogoše uništiti. Zadača je Sokolstva, da spaja i ujedinjuje, a ne da razdvaja i ruši. Prošla su ža-losna doba ropstva, a nadošlo sunce slobode. Griješili smo svi, ža-losno i teško griješili, ali danas na dan zaborava i pomirbe moramo sve zaboraviti i oprostiti. Ističe ideju bratstva, jednakosti i sloge, što je zlatnim pismenima upisano na zastavi Sokolskoj, zastavi slobode.
Oduševljeno prihvati skupština riječi brata starješine i spon-tanom manifestacijom završi znameniti taj dan u životu Ličkog -Sokolstva.	Dr.	M.
Sokolsko društvo u Petrovaradinu. Na temelju zaključka Sokolskog Sabora u Novom Sadu, održao je bivši „Hrv. Sokol“ u Petrovaradinu dne 4. sijeenja t. g glavnu skupštinu, te proveo likvidacija i prihvatio nova pravila, a u odbor budu izabrana slije-deća brača: starješina: S. Šantek; podstarješina: E Gumhold; načelnik: Mr. J. Divild (osnovatelj i vodja Sokola prije rata); tajnik: J. Jakobac; blagajnik: V. Panian; gospodar: J. Segin, te odbornici : M. Adam, I. Panian, J. Milarič, A. Vlašič, F. Muha, E. Sva-ger, B. Weinberger, I. Kopi, V. Grginčevič, A. Hladni i Mr. J. Žigrovič. Zamj. odbora: M. Tinkovič, A. Horvatinovič, F. Nemeš, E. Nagy i G. Vukovič. Sokol, sud: Dr. M. Simonovič, A. Divild, S.. Krstič, A. Jurišič i J. Mandič. Zastupnici u Sabor i Župu: Mr. J. Divild i E. Gumhold. Revizori: R. Panian i J Haidinovič.
Mamim nastojanjem b. b. st. Šanteka i načeln. Divilda osnovan je vod ženskog naraštaja i Sokolica, a zaslugom b. V. Paniana sokolski tanburaški zbor.
Radi komunikacionih prilika priključilo se bratsko društvo Bačkoj Župi (u Novom Sadu\ te se čine sve pripreme brače Pe-trovaradinaca i Novosadjana za jedinstveni i zajednički rad.
Sokolsko društvo u Tuzli. Na drugoj redovnoj glavnoj skupštini tuzlanskog Sokolskog društva, obdržavanoj 1. februara, konstituisan je odbor kako slijedi: starješina: Ivan Perič; zamj. starješine: Jovan Petrovič; vodja: Hinko Kadrnka; tajnik: Branko Tadič; blagajnik: Dušan Kisič; odbornici: Danilo Markovič, Dr. Rizvanbegovič, Branko Stakič, Ignjat Mitrič, Šalih Salihspahi, Gjorgjo Kaljalovič, Bogdan Popovič, Stevan Jakšič, Viktor Lafanič„ Vaso Mitrovič, Ćazim Žunič, Franjo Gamberger i Zvonko Lukendič. Nadzorni odbor: Rado Peleš, Bahrija Ferkatovič i Jovo Simič.
Sokolsko društvo U 1ЛOStaru. Prilikom proslave 70-go-dišnjice Masarykove poslali smo sledeču brzojavnu depešu:
Češka Obec Sokolska, Praha. — Molimo vas.da budete turna-čem iskrenih želja i blagodarnosti što ih oseča naše Sokolstvo i ceo naš oslobodjeni i ujedinjeni narod prilikom proslave 70-godiš-njice velikog čoveka bratskoga češkoga naroda i odličnog prijatelja naroda našeg. Živio Masarik! Sokolsko društvo.
Jugoslovenski Soko u Nilni na Braču (Dalmacija). Na godtšnjoj skupštini u januaru ov. g. bilo je birano sledeče starešinstvo: Antonije Filipič, starešina; Ivo Filipič, zam. starešine; Vanda Nazor, tajnik; Mate B. Dorič, vodja; Cvetko B. Sargo bla-
gajuik i bibliotekar; Ubert B. Mandinić, Ante Aviani, Petar Mladi-nič, Jere Peruzović, odbornici; Stepan Filipič Ožurovič, Filip Suzan i Frano Brkuljić, zamenici odbornika; Avguštin Denegri i Ante Bonačič, revizori; Lovro Mladinić, Jan Doležal, Jelisava Denegri, Luka Buzoiić i Jelko Poklepović, časni porotni sudije. Br. Marko Bisku-povič, načelnikom kulturno-posvetnog odelenja Novi odsek je odmah počeo sa prvim predavanjem.
Na istoj skupštini bio je jednoglasno primljen Pravilnik So-kolskog Saveza SHS, koji je izašao u 11. i 12. broju „Sokolskog Glasnika".
Članova izvršivača ima 60, podupirača 120, članica 50. Svi pohadjaju Soko, tako da je skoro vasceli društveni život naše va-roši usredotočen u Sokolu. Jer celo je naše pučanstvo oduševljeno jugoslovenskom i sokolskom idejom, i to ne od sloma, več od mnogo pre rata! Naš je Soko od svog postanka bio centar anti-austrijske i slovenske misli!
Lanjsko je starešinstvo, koje je s malim preinakama i današnje, osnovalo i uredilo bogatu biblioteku Lane je priredilo Sokolski Slet uz sudelovanje osmero bratskih društava Splitskog i Bračkog Kotara; Slet je uspeo preko svakog očekivanja i bio veti-čanstvena manifestacija narodne jugosl. i sokolske misli Još se lane organizovao Ženski Odsek, pa obrazovalo zauzimanjem br. zam. star. Iva Filipiča Sok. Tamburaški Zbor. Raznim zabavama i sleto-vima prilično se ojačao društveni fond. Disciplina je dobrano čvrsta. Početkom ov. god. zauzimanjem br. sok. učit. Jana Doležula vežba se dva puta sedmično školsku mušku i žensku decu. Članovi izvršivači vežbaju dva puta sedmično i retko da koji ne dodje. Sada se po predlogu i zauzimanjem br. star. A. Filipiča organizo-valo akciju oko izgradnje Jugosl. Sokol. Doma kao Spomenika Nar. Oslobodjenja i Ujedinjenja!
Samo tako napred ! Zdravo!	Sokolac
Glavna skupština Sokola u ČafcovCu. Dne 5. o. mj. obdr-žana je glavna skupština „Jugoslavenskog Sokola Čakovačkog* u prostorijama Jugoslavenske Citaonice. Skupština je bila dobro po-sječena, a tokom sarne skupštine vladala je jednodušnost i pravi sokolski sklad.
Skupštinu je otvorio starosta Sokola prof. Močan, koji j-istaknuo svrhu Sokolstva i način rada za napredak Sokola.
Iza toga se prešlo na razna izvješča. Najprije je tajnik Šari-nić izvjestio vrlo iscrpivo o radii Sokola i upravnog odbora od osnutka Sokola pa do toga dana. Zatim je blagajnik Kosti podnio točno izvješće o stanju blagajne, koja je iskazala imutak u goto-vom novcu od 17.216 K 61 fil., a pri vremeni vodja Kraljek izvjestio o tehničkom radu društva. Sva su izvješća primljena jedno-glasno na znanje, te upravi podeljen apsolutorij.
Zatim je starosta Močan pročitao načrt pravila, koja su pri-mljena po Sokolskom Saboru u Novom Sadu i predložio, da se u tom smislu promjenu pravila čakovačkog Sokola, što je i pri-hvaćeno.
Sada se prešlo na izbor upravnog odbora za narednu go-dinu Tajnim glasovanjem su izabrani: starosta Bogdan Kovačič, podstarosta Josip Močan, načelnik odnosno vodja na predlog vjež-bača Stjepan Križanič, odbornici: Matija Kosti, Vilko Korboni, Ivan Kraljek, Ante Margetič, Matija Macekovič, Ivan Tomašič, Stjepan Terzič i Božo Šarinič; zamjenici: Pavle Kuntič i Stjepan Trup-čević; revizori: Otomar Geriu i Ljudevit Wachtersbach; sokolski sud: dr. I. N. Novak, Mirko Hikec i Antun Videc.
Poslije izbora je prof. Močan izvjestio točno i objektivno o neugodnom i žalosnom dogadjaju na sokolskom plesu u Varaždinu, što je u prošlom broju naših novina točno opisano.
Na taj izvještaj je uz jednoglasno odobravanje svih prisutnih predložio član Borič:
1.	da se cijeli dogadjaj prijavi Župi i Savezu; 2. da se ne pristupi Župi, koja se ima osnovati u Varaždinu dotle, dok se ne dade dolična zadovoljština Sokolima B. Kovačiču i I. Močanu, što je jednoglasno primljeno.
Na to je dr. Novak krasnim govorom prikazao zadaću Sokola u našoj ujedinjenoj državi i opomenuo, da čuvamo sokolske redove od razornih elemenata, koji ne jačaju Sokol, nego kidaju perje iz ponosnih krila našega sokolstva. Bolje mala četa, ali oda-brana, negp velika i razrožna.
Tomu se pridružio starosta Kovačič i predložio da se g. puk. Todoroviču izrazi simpatija povodom nedoličnog incidensa u Varaždinu, a Kraljek predložio, da mu izraz simpatije osobno pre-dadu dvojica sokolaša Sve je to primljeno ša burnim odobravanjem.
Time je čakovački Sokol pokazao, da sjajno shvača svoju sokolsku i narodnu dužnost, te jednoglasno odobrio istup svojih prvaka u Varaždinu.
Medja raznim predlozima je zaključeno :
1. da se članarina povisi za utemeljitelje 200 K, izvršujuče članove 2 K, a pomagače 4 K mjese^no;
2. da se Sokolu Kušaru izrazi zapisnička hvala za njegov marni rad u našem Sokolu dok je kao vojnik ovdje boravio;
3. da se prof. i Sokolu Križaniču izrazi pohvalno priznanje za uzorno i sjajno vodjenje sokolskih plesnih vježbi;
4. da se bivšem starosti Moćanu izrazi topla hvala i priznanje za njegov rad u Sokolu, jer je Sokol sačuvao i uzdržao u najkri-tičnije doba.
Iza toga je zapisnik odmah ovjerovljen, a Sokoli se razi-djoše zadovoljni, što im na čelu stoje Sokoli, koji če znati i htjeti naš Sokol podignuti na dostojno mjesto u Jugoslavenskom Sokolstvu.	Član.
Sokolsko društvo Kragujevac. Predvodnički odbor so-kolskog društva priredio je četvoro-nedeljni kurs predvodnički od 15. decembra 19i9. g. do 15. januara 1920 g na kome je preda-vao brat Svetoslav Mandič, predvodnik osječkog Sokola. Učesnici kursa bili su sledeči : sestre Danica Tasičeya, Ljubica Novakovi-eeva, Stanislava Bogdanovičeva, Ljubica Hristivojevičeva, Natalija Petrovičeva lVadežda Konstantinovičeva, Julijana Spasojevićeva, Roksanda Panteličeva Radmila Živadinovičeva, Ružiča Miletičeva, Radmila Ćirićeva, Ljubica Kalanovičeva, Natalija Diničeva, Nadežda Radovičeva, Desanka Nikoličeva, Marija Gotlibovičeva, i |brača Vasilije Djordjevič, Vladislav Nešič, Dušan Filipovič, Svetolik Milutinovič, Bogosav Dragičevič, Andreja Abdulič i Ranislav Djordjevič.
Društvo je priredilo 21. dec. 1919. g. svoj prvi javni čas po svome konstituisanju posle rata.
Sastavi sviju vežbi bili su vrlo lepo kombinovani i izvedeni s obzirom na kratkotrajni rad vrlo dobro.
Najpre su ženska deca od 6—10 godina izvela „Varsovianu"
—	igru, na zadovoljstvo gledalaca.
12-toro muške dece izvelo je vežbe palicama vrlo skladno i vežbe VII. svesokolskog sleta u Pragu izvela su živo ženska deca predvodjena sestrom Ružicom Miletičevom.
Kao četvrta tačka bile su veslo saštavljene vežbe zastavicama muškog podmlatka pod pred vodništvom brata And rij e Abduliea. Muzika kod sviju vežbi trebala je biti laganija i skladnija i usled toga tempo vežbi bio je ubrzan
Vrlo simpatično djejstvovala je pojava ženskog podmladka a Iepom sololskom odela sa crvenim trakama u glavi, koji predvo-djen sestrom Natalijom Dinićevoin izveo je ljupko gimnastičke igre
—	dva sastava prostih vežbi sa koracima dvojice.
Članovi su izvodili vežbe VII. svesokolskog sleta Pra£kog i skupine. Nastup mogao je biti tačniji
Posle članova nastupale su članice sa belim trakama u kosi predvodjene vrednom podnačelnicom sestrom Danicom Tasičevom. Nastup i izvodjenje bilo je naročito nagradjeno aplauzom.
Javan čas završio se lepim primerima vežbi na razboju uz burno odobravanje gledalaca, posle čega je predsednik Sokola sa mesnim divizionarom, njegovom gospodjom i sokolicama otvorio kolo igranke, koja je tiajala dugo do noči.	Brat Soko.
Соколско друштво, Суботица, дочекало je после ne-коллко месенног рада 1-ог фебруара 1920. једаи свечан даиг када је одржало своју прву еоколску скупштпну, на којој је известило о свом досадаљом раду и успеху. Скупштипа је на евечаи начнн отворена н одржана у великој дворанн ва-рошке куће. Присутио је било 59 правих чланова, 17 гоетију, Ж) чланова без права гласа. Након оснутка друштва бпла je прна б))иг;1 управног одбора да се што npe отпочне <'и редоз-ним вежбама, па се је ради којег вредног предњака обратило на еуседна еокол. друштва у Новом Саду иОсијеку; па нам је Штросмајерова сокол. жупа у Осијеку д послала предњака брата Франца Андучића, којега смо именовали за друШ'гвеног вођу u позвали га у управни одбор. Градска управа дала лам је на расположење дворапу у дјечачкој школи, л дала нам направитл неки потребни намештај п гимнастичке оправе. Са редовним вежбама почело се 12-ог октобра, а чланетво је по-дељено у оделења: мушко, женско, ђачко и подмладак. — Са задовољетвом истичемо, да чланови војске, нарочито офн-цирн имају много интереса за друштво ц уписују се као чла-нови; неки од н.их су соколскп потпуно спремни ua еу од велике користи no друштво. — Сада имамо 155 члапова ае;к-бача, а прпјавлло се и 16 етарвЈе браће за вежбаље. Утеме-
љитеља лмамо !), а потпомажућлх члалова 70. — Стање блл-гајне 81. XII. К 7266’SO. Према закључку Сокол. Сабора тре-бала је бнтн Суботпца седиштем једне сокол. жупе, посла-лп смо паша трл члаиа na сокол. скупштину у Новом Саду, да заступају то становиште. Изасланици осталих друштава и ако v прпнцппу иису били противни томе, доказали су да је у интересу Соколства да за сада ■ буде седиште жуае у Новом Саду. Уваживши све разлоге лристали су вапга иза-сланицп са увјетом да седшпте буде тамо где етанује ета-решина, вођа и благајник жупе; то је и усвојено. — На екупштшш бачке жупе изабран је од стране суботдчког со-кола брат М. Јово Прцић као подстарешина. — Управнл' одбор је морао одуетатн од прпредбе јавног наступа друш-твеног ради недостатка дворане. Нови уиравни одбор састав-љен је овако: Др. Bpane Сударевић, старешвна, Антун Веш-лић подстар., Марко .Гаковљевић ирофесор, Др. Јово Прдић потпуковгшк, Душап Путиикозић лотпоручник, Војпн Келге-љевић иоручЈшк, Длмлтрије Павловлћ, Лазар Крнајскл, Алек-сандер Станковлћ, Јосип Харте, Туно Војпић-Тунлћ, Миро-слав Мажгол, Иван Мужа, Јосип Кратила, одборницп: Мита Међанскл, Јован Ђурђевић замениди одборника; Фрал Апду-члћ вођа; Др. ГГаво Ивкивпћ -Ивалбекић, Др. Владислав Ма-нојловпћ, ревлзорл рачула ; Др. Бабијан Малагурскп, Блашко Рајлћ, Др. Мплпвој Поповпћ, Мирко Ивковлћ-ИванбеклК. Ивап Војнић-Тулпк, еоколскп суд. Здраво!	Д.	C.	II.
Из управе
Slike za vježbe „Oslobodjenja i ujedinjenja“. Mnoga bi društva nisu još javila koliko komada Od ovih slika trebaju. Da se može barem približna naklada ustanoviti, mole se sva zaostala društva da naručbe odmah pošalju. Čim veča naklada tim povoljnija cijena.
Dobrovoljni priloži za „Sokolski Glasnik*. Brat Pero Bekie, Dvor, šalje pretplatu i svoj godišnji prinos od K 100, a br-Gavrilo Petrovič K 200 u ime prošlogodišnje pretplate i prinosa. Upravu je posjetio starješina Sokola u Bos. Dubici, brat Milan Gikota sa br. Vojislavom Gikotom te priložio svaki po K 100 za Sokolski Glasnik. Ugledali se i drugi pretplatnici i prijatelji Sokolstva na ovu braću! Hvala i zdravo!	T.	Janjanin.
ново-отеорш ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, НРАТНЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ на велино М. БАЧНЋи др,гш	HOBA ИЗДАЊА КЊИЖАРЕ ' 3. и b. umu ЗАГРЕБ.
	Др. Свет. Пешић: Судска медсцина . . . К 40.—
— ЗАГРЕБ — Јуришићева ул. 1. а. Епза Флуид дом. Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфакурне, кратке и пле-тене робе. Телефон интер. 12-16.	Dr. Laza Popovič: Uputa za snimanjc slika rcnf-g-enom. (Knjižnica za rentgen sv. I.) 	K 9.—
	Ило Војновик: Смрт мајке Југовића . К 12.— Carnegie А.: Carstvo poslova .... K 12.—
	НАРУЏВЕ ТРЕВА СЛАТИ НЕ ИОСРЕДНО КЊИЖА.РИ 3. и В. ВЛСИЋЛ, ЗАГРЕБ.
	
Prva hrvatska štedionica н Zagrebu' Osnovana godine 1846. Dionićka glavnica K 40,000000.— Pričuve K 78,000.009.— Podruinice: Beograd, Bjelovar, Brod na Savi, Cirkvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo, Gjurgjcvac, Ilok; Karlovac, Kraljeviča, Križevci, Mitroviča, Nova Gradiška, Novi, Ogulin, Osijek gornji grad, Požega, Rijeka, Senj, Sisak, Sv. Ivan Zelina, Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovitlca, Vukovar, Zemun i Sušak. Ispostare: Osijek donji grad, Vinica. SМГ Mjenjačnica: Zagreb, Iliča broj 5. ~WB	
Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun. Eskomptira mjenice i devize. Prima na inkaso tu- i inozemne mjenice. Obavlja burzovne naloge savjesno i kulantno. 1, ^ 			Tzdaje čekove i kreditna pisma te obavlja isplate na temelju akreditiva na sva tu- i inozemna mjesta. Fodjeljuje hipotekarne zajmove na kuče i na nekretnine. Izdaje 4‘/jV*-tne založnice, koje imadu oprost od poreza, pupilarnu sigurnost i jamčevnu sposobnost.
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zagrebu dne 17./П. 1919. dobio sam dozvolu ža otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom „Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca".
Predbježno ču imati na skladištu samo vježbače potrebštine t. j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice
i	sve ostale potrebštine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine.
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič, s^Sog sakveLotsebH.irsa Zagreb.
Gundulićeva ulica broj 23.
НАРОЧИТА ТРГОВИНA МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБАЧКИ i МАГАЗИН 1
ЗАГРЕБ, ЈЕЛАЧИЋ ТРГ.
"ово	чешљање	госпођа	ј
Телефон 22-29. - Загреб- - Телсфон 22-29.
Јивљам п. н. госпођама, да сам отворио и модерно уредио, дво- I рану за чешљање, те псту снабдио са свпм модернии справаиа за пран>е и сушење главе као л за масажу лпда и руку.
Са велпкпм трудом н тротпком ycnje.ro ми је ангажовати прве умјотллке у модерном те костимскои хисторпчком чешљању као и у бојадисању косе у свпм бојама уз нотписло ја.мство.
Јамство се састојп у том, јер су г. Булајпћ п госиођа му били намјеттешг у Бечу код свјетске познатв твртке 11есл као матадор atencKor чешл>ав>а те прлгоцом разних лптерпационалпих натјецања у чептљан>у однели прве награде у Бечу и Берлину.
Иреузимам у лзраду све врсти косе (Budeau, Trensporraation те разио Ciiignomc).*
Ha складишту ииадем све врсти франдуских л бечкпх мприса •re разних тоилетнпх сапуна од чувених светегшх твртка. Оеим тога посједујем све потребпе ствпрп за његу лица u руку.
Са штоваљем,
ДУИШН ЖЕСТИЋ, власуљар, I boroHiiheita ул. 6р. 7.
Preporučujem sljedeće odabrane knjige:
Круна
Job. П. Јокановић, Наполеои
и Југославени, ћир...............6.50
Др. Јован Скерлик,Есеји охрв,-
срп. питаљу. дат..................6,—
Дав. Трсгењак, Дарвпнизам у
узгоју.мат.....................4.—
Кнут Хамсуп, Под јесењнм
звездама, лат.....................3,—
Бебел, Жева и социјализам, лат. 5.— Thomas Charlyte, Фрмцусча ре-волуцпја (I. dio La Bastile) . . 8. — Војловић. Лазарево васкрсен>е 4.80 Геранум, лат. . . . 5.— G. Палдуровић, Оковалп гло-
гови, лат......................5—
Mackterlinek, Smrt................5.—
Mažuranić, Smrt Smailage Cengiča 2,— •Товаловић, Српско - бугарскп
]шт...............................9,—
Skitaljec, Stara Rusija..............I,—
Dostojevski, Veliki inkvizitor . . 1,— Д. Бојловић, К&нжевли ча-
сови. лат......................6. —
Фери Пкоил, Српска драма од оетобра 1915. до марта 1916.,
liHp...........................9,—
Милош 'Бурић. Смрт najice Jv-
говпка, лат......................6.--
Smiles, Pomozi sebi...............2.—
Kruna
O. S. Marden, Samopouzdanje vodi
k pobedi............................5.50
O. S. Marden, Volja i uspjeh . . 5.60
N. Machiaveli. Knez..................5.—
T. Rooseveldt, Sto je demokratizem? 5. — Tolstoj, Hadži Murat, uvez. . . . 4.—
Stankovič, Nečista krv...............4.—
J. J Roussenau, Društveni ugovor 5.—
Strindberg, Sin služavke................6,—
Fjodorov, Kamenje.......................4,—
Delage, Teorija o razvoju .... 7,— Dora Dunckerova, Marquiza Pom-
podour..............................12.—
Vojnovič 1, Akordi......................5.—
Vojnovič I., Književni časovi . . . 6.— Merežkovskf, Car Aleksander . . 9,— „	Julian Anostata . . 6.—
Oskar Wilde, Mladi Kralj. uvez. . 10.— Saltikov Sčedrin, Gospoda Go-
lovljovi..........................8 —
Verne J., Crna Indija...................3.—
Чеде Мијатовц}], Светп Јован
Кретлтељ..........................8. —
А. Доде, Нума Руместан . . . 7.—
Prevost М., Poludjevlce..............4.—
Seringer, Riječnik tudjih riječi . . б,— Vojnovič, Pad Dubrovnika I. i II. dio 12.— Dostojevski, Brača Karamazovi . . 14.— Idiot, I., II., III. i IV. dio 12,-
КЊИЖАРА J. ПВТРОВИЋА, Т73ЛА.
Ainerikanski namjo-itaj trorivH
„J6RRY“
nmerikunski stolov i, orni ari 1 kartoteke, stolči, fotelji.
Diktafoni
Strojeviza unrna-žanje
kao i svc potrebštine za pisaće Strojeve.
Dvorana anterlkansklh uredskih nainještaja
Notter i drug
Iliča 25. (nad kavanom „CORSO,f)
Prcporuiuje pisače Strojeve raznih sustava sa latlnlcom I ćlrillcom i to: Smith Premier, Kontlnental, Adler, Undenvood, Remlngton, Royal i druge, kao I sav pribor.
Vlastlta mehanlčka radl-ona za popravke.
glagajne
raznih tvorina: Arnhelm, Werthelm, Langhammer, U lese Itd. — Tiskala za kopiranje, rućne kasete sigurne proti vatri I kradjl.
Rabljene
blagajne
u svim veličinama, kao i rabljeni pisati str«* jeti iiz vrlo jefline
cijeue.
FRANJO PflAR
VARAŽDIN.
Brzojav: Paar, Varaždin - Tel. inter. br. 13.
Ргта hrvatska veletrgovina svili pče-larskih sprava i košnlca Wittmanovog sustava.
g..........................a	iz>
1’ren/imam potpnno nredjenje pčelarstva, od najntanjili i inijjedno-stavnljiti, do najvećlh 1 najinksnrioznljlli.
Preporučujemo najnovije odabrane knjige:
Динара
C. Омајлс (Smiles): O дужпостима 5.— Г. Де Бон: Мишљења и веро-
вања..........................6.—
Е. д. Пресепсе: Дечији свет . 3.— Пол Лабе: Исторпја једног мла-
дог Србина ....	•. . . 1.20
Иво Ћшшко : Утисци из рата 1.50 Ј. Двијпћ: Географски и кул-
турни положај Србије . . . 1.— Фридрих Нпче: Сумрак идола 3. — Огнст Воп : За српском владом
од Ннша до Крфа...............4,—
Павле Поповић.: Из књижев-
ности II. део.................5.—
Ферп Ппзанп: Српска драма . 4,— Г. Ле Бон: Пспхолошкп закови
развића нерода..................3.50
Мечников: Студије опгимпзма 9,— Милош Тривунац: 0 Немцпма 3.75 Петронпјевпћ: Чланди и сту-
дије............................4.50
а Јакшић : Свеукуппа дела
. књ. до IV.  ...............21.—
ЛазаЛазаревић: Свеукупнадела 7.50 Г. Мопасан: Прнповетке . . . 5.25 ,	Један живот . . . 6.-
Вељко Петровпћ: Да прагу . . 5,— Бирна-Провен: Књига за тебе 4,— Мали српскп џепии календар . —.50
Вајлд: De profundis...............3.—
Доде: Сафо (парискп роман) . 5.—
Дпиа: Иаполеои....................5.—
Достојевскн: Злочин и казна . 6.— Иго: Двадесет трећа (две свес.) 7.50 Серао: Збогом љубави (роман) 5.— Судерман: Под грехом .... 5.— Франс: Комична историја . . . 4,—
Хамсун: Пан.......................3.—
фарер: Бој код Цушпме, ро-
мап са слииама................4.—
Kruna
Kosta Strajnić: Študije.............15,—
, Srpske zadužbine . 27.— «	n и Jap.
korice..........................33,—
Kosta Strajnić: Monografija Me-
štrović .  ...................30.—
Dav. Trstenjak: Darvinizam u uz-
goju.............................5.—
Dav. Trstenjak: Skender i Marija
Fabković  .......................8,—
Dr. Jovan SkerJič: Eseji o srp. hrv.
pitanju..........................8.—
Mir. Krleža: Hrvatska rapsodija . 6. —
Kruna.
Knut Hamsun: Pod jesenjim zvez- *
dama............................4 —
Miloš Parenta; Italija i jugoslav.
primorje  ......................1.50
Adela Milčinović: Sjene................3,—
„ Gospodja doktorica 3.— Marija Liza .... 9.— Dr. Drug. Prohaska: Pregled hrv.-
srp književnosti..................12.—
Dr. Savičević: Venerične bolesti . 7.50 Vlad. Nazor: Istarske priče . . . 12,— Pabirci pjesrne ... 6 — Marin Bego: U očekivanju .... 7.50 Janko Leskovar: Pripovjesti . . . S.— Josip Kozarac: Izabranene pripovjesti ................................8.—
Josip Kozarac: Izabrane pripovetke 20.— Toma Kumičič: Erna Kristen, roman 7.50 Rik. Nikolič: Lomnom stazom . . 7.50 Pavle Popovič: Jugoslavenska književnost (izdanje Cambriedge) 18.-— Tomas Charley: Francuska revolucija (I. dio La Bastille) . . . 10.— Ivo Vojnovič: Stari grijesi .... 5.—
„ Geranium...................5,—
„ Smrt majkeJugoviča 7.— „ Imperatrix misterija
ostrva zaboravi . .16.— „ Lazarovo voskrese-
nije ....... 5 —
Miloš Gjurič: Smrt majke Jugoviča 10.— Malterlinck: Mudrost i sudbina . 10,— Aleksa Šantič: Pesme sa predgovorom Dr. Vlad. Ćorovića . . .14 — Milica Jankovič: Pre sreče .... 1 —
J.S.Machar: Rim, preveo I. Saputnik 10,— Vlaho Bukovac: Moj život.... 15.—
Merežkovsky: Julian Apostata . .15 — „ Uskrsii bogovi . .30 — Petar Konjovič: Ličnosti o pozo-
rištu i muzici..................15 —
Scipio Siquele: Moderna Eva . . 12,—
„	„	Proti parlamentarizmu 3 —
„	»	Javno mišljenje, umet-
nost i gomila . . . 6,— Arcibašev: Revolucionarci .... r,.._ Strindberg: Sin služavke .... 10 — Merežkovsky: Florentinske novele . 5.— Anatol France: Bogovi žedjaju . . 10,— Dostojevski: Idiot L, II., III. i IV. dio 30.—
„ Poniženi i uvredjeni 25 — Zapisciizmrtvogdoma 18 — A. Dumas: Gospodja s kamelijama 18.— Jugoslavenski sokolski kalcndar . 8,—
izdavačka knjižara Ćelap i Popovac, Zagreb.