KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 88(1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN I. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1359.
Ing. Ednard Suess, Beč.
Rečna turbina
Prijava od 7. decembra 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 10. decembra 1920. (Austrija).
Pronalazak se odnosi na turbinu koja iskorištava energiju tekućih voda.
Prema poznatim istome cilju služečim napravama, ali koje samo udarnu energiju vode iskorišćavaju, predmet pronalaska postiže sa kombinacijom jednoga ulivnoga levka sa jednom turbinom za sisanje, isko-
C -___C-
rišćenje strujne energije izražene sa 1	•'
^
pri čemu C1 ulaznu brzinu u levak C. brzinu u izlazu kod cevi za sisanje prestavlja.
Ovaj efekat će se postići prema pronalasku time da se strujeća voda vodi na jedan ulazni levak. Pod tom okolnošću stvori se u ulaznom levku ogromno povećanje brzine vođe s jedne strane, s druge strane kombinacijom sa jednom cevi za sisanje izvlači se
C •—C-
- iskorištava — strujna energija 1
^ R*
kao što je već izvedeno.
Ulazni levak i cev za sisanje mogu biti proizvoljno izvedeni, pri čemu u dimenzioniranju leži uslov za iskorišćenje strujne energije. Celishodno je levak izvesti ovalno da bi se turbina mogla upotrebiti i u plitkoj vodi.
Dometak jednoga dovodnoga aparata, koji se obično kod turbina upotrebljuje, ovde nije neophodno potreban.
Naprava može na proizvoljan način da bude utvrđena; kao celishodno pokazalo se da turbinu nosi jedan plovak, a oba da budu lengerovana.
U crtežu iznesena forma izvedenoga primera sa fig. 1 prikazuje uzdužni presek, a slikom dva perspektivni izgled iste.
Uvodni levak A obrazuje sa cevi za sisanje B telo suda G, na čijem suženju su uvodni aparat L sa kretnim točkom R na-montirani.
Sud G svezan je sa plovkom C čvrsto i sa istim lengerovan kod D.
Oduzimanje dobijene energije od turbinske osovine biva sa kupastim točkovima V i vertikalnom osovinom W.
Cev za sisanje može da bude izvijena na niže i opet da bude povraćena na više horizontalno.
U tome slučaju turbina R može horizontalno da bude postavljena sa vertikalnom osovinom, pri čemu se uvod i izvod osovine uprošćava.
Ulazna površina levka A označena je sa F,, ista uvodnoga aparata F2, kretnoga točka F,., cevi za sisanje F, i izlaska cevi za sisanje F-.
Tako na pr. 5000 litara vode sa ulaznom brzinom 2.4 metara u sekundi i sa izlaznom brzinom od 1 metra u sekundi daju rad od 1214 metar kilogr. sekund, čemu odgovaraju 16.2 konjske snage, a po odbitku sviju gubitaka.
Pošto je povećanje brzine u sekundi prolazne vode u kretnom točku u prvoj liniji od odnosa površina F, na površinu F- zavisna, ovaj će odnos biti tako izabran da se postigne najveće moguće povećane vodenoga ubrzanja na suženju levka.
Potvrda za ovo nalazi se u teoriji postavljenoj od Bernuli:
(C ____C'--)
iskorišćenje engergije je N n Qpv 1 9—:——
^ 8
Din. 2.
pri čemu n prestavlja stepen usavršenosti. Q prestavlja zapreminu u sekundi kod F,, ulazeće vode, p specifičnu težinu iste, C,, brzinu ulazeće vode kod F, i C, brzinu istir čuće vode izlazne površine F- kod sisajuče cevi, pri čemu je površina F- izračunata analog' kao kod izlazni površina drugih sisaju-čih cevi, sa obzirom na što moguće bolje iskorišćenje strujne energije. Na osnovu ove formule izlazi da izlazna površina cevi za sisanje F- mora da bude veča od F,.
Kod nacrtane izvedene forme ulazna površina je kružna izlazna površina F5 primera radi eliptično je zamišljena.
PATFNTN1 ZAHTEVI:
1.	) Rečna turbina naznačena time, da je zatvoren prostor b (cev za sisanje) u obliku levka čiji je ulazni i izlazni poprečni presek nejednak, usled čega biva veča količina vode iskoriščena;
2.	) Rečna turbina po pat. zahtevi! 1, naznačene tim da je kretni točak (R) predviden na najužem mestu zatvorenog prostora;
3). Rečna turbina po pat. zahtevu 1 ili 2 naznačena tim, da se prenos rada vrši pomoću kupastih točkova V i vertikalne osovine W.
Adpatent brof 7359.
FLff.Z.
■'i-

i