KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 36 (1)

INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13151
Kaiser Franz i Hanke Max, Wiener Neustadt, Austrija.
Peć
Prijava od 10 januara 1936.	Važi od 1 oktobra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 10 januara 1935 (Austrija).
Poznate su peći sa cirkulacijom toplog vazduha. Takve su peći često izrađene tako, da grejno telo može neposredno da predaje svoju toplotu spoljašnjem vazduhu. ili su pak predvidene cevi za vaz-duh, koje prolaze kroz telo peći da bi se povećalo predavanje toplote. Isto tako poznato je kod takvih peći da se grejni gasovi vode cikcak kroz peć, da bi se grej-nim gasovima pružila prilika da se što više ohlade.
Pronalazak se odnosi na taku peć sa uređajem za cirkulaciju vazduha, koja je zamišljena kao trajno goruća peć sa loženjem drvetom. Ako bi trebalo da se loži koksom ili ugljenom, u tom bi slučaju trebalo u ložišni prostor umetnuti rešetkastu korpu. Pronalazak se sastoji u tome, što se odgovarajućim odmeravanjem jačine šamota i poprečnog preseka puteva za lo-žišne gasove i puteva za topli vazduh peći daje takvo izobraženje, koje omogućava dobro iskorišćavanje goriva.
Nacrt pokazuje primera radi jedan oblik izvođenja predmeta pronalaska i to sl. 1 je aksijalni presek peći, si. 2 aksijalan presek upravan na presek po si 1, si. 3 horizontalan presek (osnova) peći, si. 4 i 5 pretstavljaju rešetkastu korpu (roštiljsku korpu) u dva izgleda sa delimičnim prese-cima i si. 6 je perspektivni izgled peći.
Plamen i topli gasovi označeni isprekidanim linijama nacrtanim strelama vode se u dimnjak iz ložišta 1 kroz kanale obrazovane od šamota i koji leže jedan iznad drugoga i koji obrazuju dugačak put. Kanali 2 do 5 proširuju se ozgo pa na gore
po svome poprečnom preseku, pri čemu debljina zidova šamota opada ozdo pa na gore. Grejući topli gasovi prvo se brže vode kroz uže kanale i njihova brzina sve više opada što više dospevaju u visinu, pošto veličina kanala raste ozdo na gore. Kod trajno gorućih peći, koje se greju drvetom, mora se kao što je to poznato toplota brzo gorućeg drveta akumulirati, da bi se vremenom potpuno predala prostoru, koji grejemo. Pošto su grejni gasovi prvo topliji i potom hladniji, to će kanali ranije dostići temperaturu gasova i neće više biti sposobni za prijem toplote, kao gornji zidovi. Sa toga razloga topli gasovi treba da se brže sprovode kroz prve kanale, nego li u gornjim kanalima i u poslednjem kanalu čime se stvara izjednačenje toplote. Drugo se izjednačenje postiže time, što se smanjuje ozdo na gore debljina akumuli-rajućg materijala. Vazduh označen strelama nacrtanim punim linijama sisa se kanalima 9 i 10 sl. 1 i preko toploga ložišnog prostora 1 biva usporen u brzini kretanja usled povećanja poprečnog preseka prostora 8 i usled ugrađivanja koturova 11 u cevima 6 i 7. Brzina vazduha će u najdo-njem delu cevi 6 i 7 biti veća u međuprostoru između zida kotura i zida cevi, dok će u gornjem delu cevi 6 i 7 biti ipak manja a u prostoru 12 za vazduh najmanja. Poprečni presek kanala za vazduh najmanji je kod ulaza kroz osnovnu ploču, dok je kod izlaza iz komore 12 za vazduh najveći i leži u poprečnom preseku na mesu cevi 6 i 7, gde su koturovi ugrađeni, u sredini između najveće i najmanje vrednosti.
Din. 10.—
Time se izbegava strujanje u nazad vaz-cluha. Usporavanje vazdušne struje u prostoru 8 ima za cilj: prvo dobro zagrevanje vazduha preko odn. iznad ložišta i drugo treba da se izbegne brža vazdušna struja, koja bi snizila temperaturu u prostoru sagorevanja. Veća brzina vazdušne struje u donjem delu cevi za vazduh oduzima joj brzo toplotu, ali se ipak time, što su Samotni zidovi susednih kanala debiji nego li kod gornjih grejnjih kanala stvara izjednačenje odn. ravnomerno oduzimanje toplote od akumulirajućeg materijala, koji je u ovom slučaju šamot u zidovima kanala. Ovo stanje je naročito potrebno kod loženja drvetom, jer u smislu pronalaska izrađena trajno goruća peć koja se loži drvetom, istovremeno mora da ima i pre-imućstvo peći, koja brzo zagreva prostor. Peć inače pokazuje inače poznate sastavne delove opreme trajno gorućih peći koje se lože drvetom, a to su vrata 13 za loženje, koja se mogu hermetički zatvoriti i za-tvarački ventil 14. Zidovi ložišta 1, prostora 8 za vazduh i zidovi za obrazovanje kanala 2 do 5 obrazuju se od limova 16 i 17 između kojih se'izliva šamot.
SI. 4 i 5 pokazuje primera tadi jedan oblik izvođenja rešetkaste korpe, koja koja treba da se umetne u ložište u slučaju
loženja ugljenom ili koksom, jer peć inače nema uobičajene rešetke odn. roštilja u ložištu.
Patentni zahtevi:
1)	Peć sa komorom za vazduh raspoređenom iznad ložišta, na kojoj su priključene stojeće cevi za cirkulaciju vazduha sa otvorenim sandukom za vazduh, pri čemu se topli grejni gasovi vode cik-cak poprečno prema pravcu cevi kroz horizontalne razdelne zidove, naznačena time, što debljina od šamota ili t. si. materijala izrađenih razđelnih zidova grejnih kanala o-pada ozdo na gore, pri čemu tome na suprot širina pojedinih jedno iznad drugoga ležečih horizontalnih kanala se povećava ozdo na gore, da bi se postiglo dobro akumuliranje i istovremeno i dobro iskorišće-nje dimnih gasova.
2)	Peć po zahtevu 1, naznačena time, što je poprečni presek cevi (6) i (7) na prolaznom mestu ka komori (8) za vazduh iznad ložišta sužen horizontalno ugrađenim pločama (11), da bi se postiglo kako nagomilavanje vazduha radi dobrog za-grevanja u komori za vazduh, tako i radi ubrzavanja brzine vazduha u donjem delu cevi (6) i (7) u blizini debljih razđelnih zidova.
Ad patbr.13t51
ng.2
/////„
2ZZ ,
\ / / S / / /J//// // / ///
// /// // / / / //; ///;/st?

'	‘ v , . .
A ' V1 ;
j j
U-J J
;'.'r I - v
.•


f\’ -
' .1-
• ' .	‘ r-
^ .,4
-i.
* ■>
i:	.
‘ .
'■ •

. ' •>-'
- y *