KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 77a(l).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11277
Letourneur Jean, Versailles, Francusha.
Poboljšanja na vezanim balonima.
Prijava od 24 novembra 1932.	Važi od 1 maja 1934,
Traženo pravo prvenstva od 27 novembra 1931 (Francuska).
Dugoljfasti vezani baloni, da bi se uči-nili .stabilnim na vetru bivajo snabdeveni perajima, koja se pridodaju zadnjem delu trupa. Ova peraja se, obično, sastoje iz zapre-minskih oblika, čija je spoljna površina izvedena iz nepropustljive materije i u koje vazduh ulazi automatski pomočil jednog' ili više otvora, podesno postavljenih. Tako ve-tar održava u ovim oblicima pritisak, pod čijim se uticajem spoljna površina zateže i dobija dovoljnu krutost da peraja mogu u-spešno odgovoriti svom zadatku.
Dakle, poznato je da je dosta ograničen broj geometrijskih površina koje je mogoče dobiti ispravno pomoču kakve materije za-tegnute pomoču unutarnjeg pritiska; u stvari je potrebno, da, pod dejstvom pomenutog pritiska u svakoj tačci dotične površine i ni svima pravcima oko ove tačke, postoje napo-ni; ako bi se na kome mestu proizveo pritisak materija bi se previla i stvarno dobive-na površina bi bila potpuno različita od površine koja je sračunata. Dakle, teškoča, koja se nailazi u računu površina koje imajo ovu osobimi, jeste takva, da se najčešče ograničavlao na upotrebu prostih obrtnih površina za koje je prethodni imperativni u-slov osvedočen. Ako je potrebno da se o-stvare drugi oblici, tada je potrebno da se izidele u dosta male elemente, da bi se svaki od ovih elemenata mogao smatrati kao deo obrtne površine, koja ima ovu osobimi.
Važno je samo da se ove površine 6-zaberu razložno, da na spojnim linijama raz-ličitih elemenata nebi bilo nepovoljnih reakcije jednog na drugi, reakcija koje bi pro-uzrokovale znatna deformisanja.
U ostalom da bi se peraja učinila uspešnim važno je da njihova spoljna bočna površina pruži vetru veliki otpor, najčešče se, iz ovog razloga, obrazuju peraja iz elemenata površina koje se sutiču pod upadnim uglo-vima; tako se dobijaju „bore“ koje se o-državaju na svom mestu pomoču unut ašnjih veza kao što su mreže iz užadi, pregrade iz materije, i t. d... koje uspešno poboljšavaju peraja.	----
Ali, naprotiv, kad je balon u naručju vetra, t.j. u svom normalnem položaju, važno je, da peraja pružaju vetru najmanj! mo-guči otpor. Zna se da se jedan od najpovolj-jih uslova za postizavanje ovog rezultata sa-stoji s jedne strane u torne, da se trupu, koji je izložen vetru, dodeli konveksna površina prema prednjem kraju, i, s druge strane, da se ovaj balonski skup ,,profiliše” tako, da mlazevi važduha, skrenuti prednjim delom, ostanu, što je moguče više tangen-cijalno u odnosu na spoljnu bočnu površini! balonskog tela.
Predmet ovog pronalaska jeste izvodenje j}rofilisanih peraja, koja se mogu primeniti na duguljaste vezane balone i sastoji se u sledečem:
Din. 25'—'
Peraja se sastoje iz elementa obrtnih površina:
Ovi elementi su tangeneijalni prema dve--ma pravilnim površinama, na primer cilindričnim' ili konusnim, koje se naslanjaju po dvema meridionalnim linijama na površini trupa.
Razume se, na spoljnoj liniji dvaju od ovih elemenata, kad ne postoji zajednička tangencijalna ravan u svakoj tačci šava koji ih spaja, upadni ugao se održava na mestu pomočil mreže iz užadi ili pregrade iz materije koja je podesno izbušena širokim rupama, da bi se obezbedilo slobodno cirkulisanje vaz-duhi u perajima.
Ova se peraja mogu primeniti na sve vezane balone, ali je njihova primena naročite korisna na balonima zvanim ,,bubrežni” kod kojih presek upravno na osovinu trupa nije krug več se sastoji iz izvesnog broja kružnih Inkova, jednakih ili ne, koji su vodeni po izvesnom poligonu, sa Sokovima rastegljivim ili ne. Kod takvih balona koji prema prilikama: i tra izvesne upotrebe, pru-žaju naročite koristi, očevidno je, da je površina, koja je obuhvačena izmedu dveju meridionalnih bora, i 'po kojoj treba da se postave peraja, manja od površine po kojoj bi se ista peraja mogla postaviti na trupu koji bi bio izveden kao obrtno telo. Prema zadnjem delu naročito, kad se linearne dimenzije preseka um an ju ju, moglo bi se imati nezgoda oko postavljanja peraja konstantne širine. Naprotiv upotreba profilisanih peraja, koja se naslanjaju na dve meridionalne linije trupa jeste, laka, logička i korisnaj
Pronalazak koji je tako opisan u op-štim potezima, podesan je za mnoge naročite iprimene na koje se prirodno proteže za štita ovim patentom, kao i na aparate koji se koriste istim postupkom i na njihove za sebne delove. Pronalazak če se bolje razumeti iz sledečeg opisa i priloženih načrta, koji su razume se, dati samo radi primera.
U priloženom načrtu sl. 1 predstavlja peraja u izgledu sa strane, a sl. 2 izgled peraja, pozadi, izvedenih po ovom pronalasku. Sl. 3 predstavlja presek pomenutih peraja, po ravni koja je predstavljena na sl. 1 pomočil linije x y.
Opšti oblik peraja je sličan perajima koja se obično upotrebljavaju; njihov spolj-ni oblik se prema prednjem delu sastoji iz cilindrične nagnute površine C koja se spaja na zadnjem delu sa površinom opšteg oblika krivog tela D. Sav prostor koji je obuhvačen izmedu trupa A i ove konturne površine, koja če u sledečem izlaganju biti označena imenom „rog” ispunjen je delo-vima obrtnog cilindra, čiji su poluprečnici sve manji počev od prednjeg dela, pa iduči ka zadnjem .delu i koji su bliže opisani u sledečem opisu.
Da bi se izvela osnova načrta za ova peraja, najpre se, vodeči računa o zapremini balona, o njegovoj upotrebi, o oblikuii t. d... ddredujuči opšte dimenzije peraja i, naročito njihova dužina po meridionalnoj liniji konture trupa i njihova maksimalna deblji-na. Tako se može odrediti osa roga, koja se na primer sastoji iz prave a b, i luka b c.
Zatim se uzima u obzir, oko prave a b uzete za osu, obrtni cilindar C, koji za prečnik ima veličinu koja se izabere.
Zatim se lako odreduje presek ovog cilindra sa trupom A i posebno, tačka 1, u kojoj linija proizvodnja cilindra C prodire trup, a koja se nalazi u ravni koja prolazi osu a b i koja je upravna na projekcionu ravan.
Tada je moguče, da se povuče meri-dionalna linija 1—2 trupa koja prolazi kroz tačku 1. Ova meridionalna linija je obeležena tačkasto na sl. 1, na sl. 2 su prestavljene obe meridionalne linije 1—2 i 1’-—2’ koje su simetrične u odnosu na projekcionu ravan.
Zatim se uzimaju u obzir simetrične cilindrične površine koje se naslanjaju na meridionalne linije 1—2 i 1’—2' i čije su linije proizvodnje paralelne sa iinijom ib. U daljem toku izlaganja obe su površine nazvane „zamišljena omotna površina peraja.”
Očevidno je, da je linija proizvodilja 1—3 cilindra C zajednička za zamišljeni! o-motnu površinu (1, 2, 3) perajaJ i za cilindar C i da su ove dve površine tangencijalne celom dužinom ove proizvodnje.
Da bi se odredila teorijska površina krivog dela D roga, to se u svakoj tačci luka b c uzima u obzir krug, koji ima svoje sre-dište na lukubc, i čija je ravan upravna na luk b c,, i čiji je prečnik jednak razmaku dveju meridionalnih linija 1—2, 1’—2’ u ravni upravnoj na ravan načrta, koja je prevedena kroz posmatranu tačku, a paralelno sa a b. Zatim se odreduje omotna površina ovih krugova na luku b c. Ova površina, koja se tangencijahio spaja sa cilindrom C, ima opšti oblik lučno savijenog krivog tela D, koje je tangencijalno prema zamišljenoj omotnoj površini 1, 2, 3 odnosno T, 2’, 3' celom dužinom oba kružna simetnična luka, projek-tovana po luku b c na sl. 1.
Rog C D je tako potpuno odreden.
Zatim se vrši presek peraja upravno na liniji a b po liniji 4—5. Obaranje preseka cilindra C daje krug- c čiji je prečnik jednak maksimalnoj debljini; oboreni presek iste ravni sa zamišljenom omotnom površinom sastoji se iz dve simetrične krive, koje je lako odrediti pomoču tačakla: i koje se obaraju po linijama 6—7 i 6’—7’. Zatim se iza kruga c, povlači red krugova C!, c2, C3, i t. d., koji su svi tangencijalni prema krivim 6—7 i 6’—7’, pri čemu svaki od njih seče prethodni, na primer
pod izvesnnim konstantnim proizvoljno iza-branim ugdom. Ovi se krugovi smatraju kao prvi preseči reda cilindra C1; C3, C3, i t. d. koji imaju svoje proizvodnje paralelno sa linijom a b. Očevidno je da su svi ovi cilindri tangencijalni na zamišljeni! omotu /površinu 1, 2, 3 odnosno 1’, 2’, 3’ po proizvodnjama projektovanim na ose ovih ci-lir.dara.
Dovoljno je, zatim da se odredi presek ovih raznih cilindara, s jedne strane, sa trupom, i, s druge strane, sa lučno savijenim delom D roga, pa da peraja budu potpuno odredena.
U praksi če cesto biti pogodno da se teorijska kriva površina oblika D roga zameni elementima zarubljenih kupa, spojenim njihovim uzastopnim osnovama pri čemu ove zarubljene kupe imaju za svoju visinu dimenziji! koja najviše da je jednaka upo-trebivoj širini materije koja je upotreb-Ijena za izradu peraja; u ovom poslednjem slučaju, ovi elementi zarubljenih kupa nisu više teorijski več samo praktično tangencijalni sa zamišljenom omotnom površinom. Uostalom pod dejstvom unutrašnjeg pritiska, kad su peraja naduvana vazduhom, stvarna površina postaje veoma približna sa teorij-skom površinom oblika D i to u toliko više u koliko dužina elemenata zarubljene kupe bilde manja.
Razume se, u konstruisanju treba upravno na ravan simetrije, i u dnu bora tako kako se one javljaju u oborenom preseku po ravni 4—5 rasporediti podesne veze, na primer pregrade iz materije, čija je širina konstantna za svaku od njih; ove pregrade, koje su predstavljene u oborenoj ravni linijama 8—9, 8’—9’ i t. d., izbušene su otvorima da .bi vazduh mogao slobodno cirkulisati kroz sva peraja.
Najzad otvor 10 koji je podesno postavljen prema nagibu balona u penjanju do-pušta ulazak vazduha da bi se peraja na-duvala.
Tako konstruisana peraja su očevidno profilisana; sl 3 pokazuje njihov presek po liniji x y iz sl. 1, paralelno sa osom trupa; osim toga ova peraja odgovaraju traženim uslovima; ona se sastoje iz elemenata površina obrtnih tela; svi ovi elementi, ovde cilindrični su tangencijalni sa zamišljenom pra-vilnom površinom, koja se uz trup prislanja po dvema meridionalnim linijama. Osim toga menjajuči maksimalno debljin'1 i iigao po ko-jem se seku krugovi (b, c e c, i t. d., može se po volji menjati debljina peraja i broj bora, dakle u izvesnim granicama njihova u-spešnost i njihova otpornost na vetru.
Umesto da se kao pravac proizvodnje omotne površine uzme paralelna sa linijom a b može se uzeti i proizvoljan drugi pravac
paralelno ka simetrijskoj ravni, na primer upravan na osovinu trupa; u poslednjem slučaju, deo pred rogom ne bi bio više cilindar več često konusna površina i bore S, S bi bile vertikalne kao što pokazuje sl. 4 koja predstavlja izgled tako obrazovanih peraja.
Sl .5 i 6 predstavljaj;! drugi oblik iz-vodenja kod kojeg omotna površina nije više cilindar, več konusna površina koja se, kao prethodno, oslanja na dve meridionalne simetrične linije trupa, i ima za teme vrh 3, koji je u ovde opisanom primeru postavljen u ravni simetrije, na vertikali od zadnjeg kraja trupa> i u (produženju prave, a b ose dela pred rogom. Osim toga je ovde pretpo-stavljeno da trup nije izveden kao obrtno telo, več da je bio sastavljen iz šest jednakih lučnih delova.
Kao i prethodno odreduje se simetrijske tačke 21 i i21’ u odnosu na vertikalni! pro-jekcionu ravan, koje odgovaraju na trupu maksimalnoj debljini koja je uzeta za peraja. Zatim se odreduju meridionalne linije trupa koje prolaze kroz tačke 21.i v0!' i fijzima se u obzir zamišljena omotna površina koja bi bila obrazovana iz dva konusna platna, koja za teme imaju tačlču S i koja se nasla-njaju na meridionalne linije 21—22, 21’—22’.
Rog se na prednjem kraju sastoji iz obrtne zarubljene kupe T, čija je osovina u ravni simet ije, i čije je teme u S, čija jed-na proizvodilja prolazi kroz tačku 21, zatim se na zadnjem kraju sastoji iz površine opšteg oblika u vidu tela D, koj aje odredena kao u prethodnom primeru, sa jedinom raz’ikom što umesto da se uzimaju u obzir paralelne sa a b, bivaju uzimane u obzir prave koje se sutiču u temenu S. Ova površina je očevidno tangencijalna sa omotnom površinom po ce-loj dužini oba kružna simetrična luka, koji su projektovani na simetrijsku ravan po li ni ji b c.
Meduprostor koji je obuhvačen izmedu trupa! i roga je ceo ispunjen delovima obrtne zarubljene kupe Tj, T2, T3 i t. d., sa zamišljenim temenom u S, tangencijalnim sa zamišljenom omotnom površinom 21, 22, 5. po celoj dužini proizvodilja, koje se projek-tuju po osama ovih kupa. Preseči t, ti, t,, t.v i t. d., zarubljenih kupa T, Ti, T?, T3 i t. d. seku se po tetivama proizvoljno izrabranim; na primer, tetiva koja je zajed-nička za preseke kupa T i Ti, gledana je iz središta p eseka t pod izvesnim uglom, koji je isti za slične preseke ti t? i t. d.
Dovoljno je tada da se odredi presek ovih različitih konusnih površina, s jedne strane sa površinom trupa, i, s druge strane sa površinom krivog dela D roga pa da (peraja budu potpuno odredena. U praksi če često biti pogodno da se teorijski kriva površina dela D zameni redom elemenata
obrtnih zarubljenih kupa koje se mectusobno spajaju svojim uzastopnim osnovama. U o-vom slučaju, ovi elementi zarubljenih kupa neče biti više teorijski, več samo približno tangencijalni sa omotnom površinom. U o-stalom pod dejstvom unutrašnjeg pritiska, kad peraja budu naduvana vazduhom, stvarna površina biče vrlo bliska teorijskoj površini krivog dela D.i to u toliko više u koliko du-žina ovih elemenata zarubljenih kupa bude manja.	—
Ovde če još bore biti održavane na svom mestu pomoču pregrada, iz materije, probušenih širokim upravnim otvorima na ravan simetrije; ove pregrade su ovde trapezi; one bivaju ušivane za rubove odgovara-jučih platna konusnih površina T, Ti, Ts, i t. d. Otvor 30 koji je podesno postavljen omogučuje ulaz vazduha koji nadima peraja pri penjanju.
Peraja tako izvedena su očevidno pro-filisana; osim toga, ona odgovaraju postavljenim zahtevima; ona su sastavljena iz elemenata obrtnih površina i svi ovi elementi su tangencijalni sa izvesnom pravilnom površinom, ovde konusnom, koja se naslanja
na obe meridionalne linije trupa. Osim toga se debljina ovih peraja smanjuje kad se udaljuje od trupa, i u koliko je zajednicko teme S konusnih površina izabrano bliže trupa; dakle se tako može umanjiti ukupna izležena površina i prema torne umanjiti njihov otpor u vazduhu, a da se ipak održi njihova ukupna površina i njihove bore, da-klc njihova uspešnost.
Izlazi po sebi da su gore navedeni primeri navedeni samo da bi se bolje objasnio predmet pronalašlča i da bi se pokazala raz-novrsnost njegovih eventualnih p:imena, i da se ni u kom slučaju ne može izvesti ograničenje samo na primere koji su ovde navedeni.
Patentni zahtev:
Poboljšanja' na vezanim balonima naznačena time, što su njihova peraja sastavljena iz elemenata obrtnih površina (C, C1, C:, C3 i što su svi elementi tangencijalni *sa dve pravilne, cilindrične ili konične obrtne površine, koje se naslanjaju na dve meridionalne linije (1—2 i 1’—2’) površine trupa balona (A).
Ad patent broj 11277
/V 3ib