ШШ1
c',starina plaćena u gotovu * 5 'f. ' '	Cena	Din	2’—
SOKOLSKI C LASNIK
glasilo saveza sokola k r.a l j e v i u e j u co s lav i je MESEČINI PHILOC 'SOKOLSKO SELO
Cuvafie
Jugoslaviji! !
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se	liiihliana	4	anrila	1Q35
u Učiteljsko} tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun	3	1*	F
poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju	God.	VI	—	Broj	15
nspomem UTEŠKOG KRALJA А1.ЕШ1Ш IИИШПТША
dan, kada se navršava šest meseci od Njegove mučeničke smrti, jugoslovensko Sokolstvo klanja se s najdubljim pijelelom-
%
^b0rUg?S.loven8ki nared i njegovo Sokolstvo neće nikada 0vu najveću i najsvetiju	žrtvu, koju je podneo
%tva •	. ^i Kralj za slobodnu i	ujedinjenu Jugoslaviju.
flv^ vekovne ideale Svoje Nacije, ovenčavši se u bor-Qjihovo obistinjenje besmrtnom slavoni Heroja i W , vse za«m sav posveti brizi za Svoj narod i Svoju *^j ide'--Jvf.eĆi uiedno kao Kralj - Mironosac istinski uzviše-^ Švo'1 *ra> kao najboljoj zalogi veličine i lepše budućno-^ЈГц	2emlje, On u toj svetoj Svojoj službi Otadžbini i
k;fV	a’ dajući Svoj dragoceni	život i Svoju kraljev-
»Jugoslavija če biti jača, ako Ja za Nju padnem...« Veliki Kralj, Kralj - Vitez i Heroj bio je pripravan za veličinu i dobro Svoga naroda i Svoje zemlje, za slobodu i jedinstvo Jugoslavije, i na tu največu žrtvu: da za Jugoslaviju dade i Sebe sama. I u poslednjem času Svoga života On misli na Svoju ljubljenu Jugoslaviju i pri poslednjem izdisaju, misleči samo na Nju, On ostavlja Svoj sveti amanet: »Čuvajte Mi Jugoslaviju!«
Ovaj jedinstveni primer ljubavi prema Svojoj zemlji, njenoj slobodi i n jenom jedinstvu, biče i mora uvek da bude u mislima svih Jugoslovena i da se prenosi s pokolenja na
pokolenje, da svi uvek budu spremni i svojim životima braniti i odbraniti od bilo koga i u svakome času slobodu i jedinstvo svoga naroda i svoje zemlje — čuvati i očuvati Kralje-vinu Jugoslaviju, za koju se je borio, koju je stvorio i za koju je i pao njihov Viteški Kralj Aleksander I Ujedinitelj!
Jugoslovensko Sokolstvo pak, koje je uvek prvo bilo kao zatočnik velike jugoslovenske misli, ono je i uvek spremno, da dosledno svojim najvišim i najsvetijim sokolskim i nacionalnim idealima bude i prvo, ako bude trebalo da brani i čuva največe delo svog Velikog Kralja - Sokola — da čuva Jugoslaviju!
^SLOVENSKO
SOKOLSTVO
lilinka, napadajući Sokolstvo, nije govorio isilnu
Da raščisti pozadinu ispada patera IHhiike protiv Sokolstva, ČOS se jo obratila na svc slovačkc sokolske župe i na komandante sokolskih dobrovo-Ijačkili pukova, s upitom, da li im je poznat ma i kakav slučaj, da su se Sokoli izrugavali religioznosti Slovaka ili kakvim činom odrešili o njihovu religioznost. Razultat toga bio je da se nije mogao utvrditi ni jedan takav slučaj, pa je sada ostao pater i Hinka u očima svih čestitih Čehoslovaka klevetnik.
Glavne skupštine župa ČOS
Ovih dana održavale su mnoge župe ČOS svoje godišnje skupštine, pa čemo se na nekojc 'osvrnuti.
Župa Sladkovskog, sa sedištem u Lounima, pokazuje ponovno prirast za 157 novih pripadnika, i sada broji svega 7332 pripadnika, učlanjenih u 60 društava i 2 otseka. — Interesantan je pogled na Podkarpatsku župu, koja je održala voju skupštinu 10 marta u Be-rehovu. Ova župa koja radi u veoma nepovoljnim prilikama, broji 19 jedi-nica sa 4732 pripadnika, od toga 374 učitelja. Porast u članstvu beleži za 49 lica, naraštaja za 115 i dece za njih 12. Ova je župa osnovana tek pre 16 go-dina. Veoma je agilna. Več 5 njenih jedinica ima svoje sokolske domove, a dve jodiniee ih grade. Zanimljivo jc takoder, ko sve radi u župskoj upravi: starešina je dr. Prokop, sudski savetnik; načelnik dr. Konopasek, finansij-ski savetnik; pr os ve tar br. Antonin Vanjek, savetnik pokrajinske vlade u Užhorodu; I zam. starešine br. Gerik, viši školski inšpektor i II zamenik br. Hajek, finansijski inšpektor; dakle sve viši činovnici. Župa če na dan 10 juna o. g. prirediti svoj slet u Mukačevu. — Austrijska sokolska župa održala je svoju glavnu skupštinu u Beču 10 marta, u prcstorijama Lumira. Prisutnih bilo je 130 delegata, koji su utvrdili program rada za tekueu godinu. Zbog bolesti i starosti otstupio je dosadaš-nji veoma zaslužni i požrtvovni načelnik župe br. Koh, koga je župa u znak priznanja izabrala jednoglasno za svog počasnog člana. — Sokolska župa Tir-ševa održala je svoju godišnju skupštinu 24 marta u Kolinu. Od 105 jedinica, bilo ih jc na skupštini zastopanih 99. Župa pokazuje malen nazadak broja članstva, ali je zato broj naraštaja po-rastao za 376 i dece 156 lica. Sokolskih domova ima u župi 38, a samo 14 jedinica nema vlastitih letnjih vežbališta. Ova župa, koja je lane proslavila svoju 50-godišnjicu, neče ove godine odr-žati župski slet, ne 30 čc učestvovati na sletu u Taboru. Za župskog starešinu ponovno je bio izabran br. Truhlarž, zam. starešine ČOS, veliki prijatelj Ju-
5 okthkz
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja:
dne 7 aprila predaje brat Tratar Marjan, Trebnje, o temi: »Moje uspo-mene na sokolsku braču iz Južne Srbije« (popodnevno);
dne 11 aprila predaje br. Njemiro-vič - Dančenko, Prag, o temi: »O Slovenstvu i Slovenima« (večernje);
dne 18 aprila predaje brat Tabako-vič dr. Aleksandar. Novi Sad, o temi: »Sokolstvo u javnom životu« (večer-ojc).
Dne 21 aprila predaje brat Kneže-vic Milivoje, Senta, o temi: »Borba za jnaterinsku reč« (popodnevno);
dne 25 aprila predaje brat Milič dr. Ivo, Subotica, o temi: »O bačkim Bu-njevcima« (večernje);
dne 2 maja predaje brat Kneževič Milovan, Novi Sad, o temi: »Sokolski pokret \i Bačkoj« (popodnevno);
dno 6 maja predaje brat Stajic Vaša, Sremski Karlovci, o temi: »Bunje-vačko - srpski odnosi u prošlosti« (ve-černje);
dne 13 maja predaje brat Stanojevič Miloš, Petrovgrad, o temi: »Sokolski pokret u Banatu« (večernje);
Sva predavanja počev od 21 aprila o. g- posvečna su duhovnom priprema-nju našega članstva za ovogodišnji po-krajinski slet severnih župa u Subotici.
U budtiče večernja predavanja Bcogradskc radio-stanice održavače se svakoga četvrtka od 18.55 do 19.15 časova. a ne kao ranijo od 19.10 do 19,30.
Ponodnevna predavanja i nadalje se odreavaju svake prve i treče nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 časova.
goslovena. — U sokolskom domu u Mostu održala je i župa Krušnohorska-Kukanjova prošlih dana svoju godišnju skupštinu, na kojoj nisu bile za-stupane samo dve čete. Župa stupa u 40 godršte svog postajanja i rada, a broji u 61 jedinici preko 10.000 pripadnika. Sokolskih domova ima 26, a letnjih vežbališta 46. Starešinom je bio ponovno izabran zaslužni sokolski rad-nik br. Josip Suk iz Mosta.
Slovensko Sokolstvo u Americi
Savcz slovensko g Sokolstva u Se-vernoj Americi kome je na čelu brat dr. Gluhovski, priredio je ovih dana u Pitsburgu veliki sveslovenski sokolski ples, kao manifestaciju sokolske i slovenske solidarnosti, a na koji su stigli sokolski delegati iz svih večih gradova USA. Na ples došli su i konzuli: ju-goslovenski R. Jankovič, češkoslova-čki dr. Štork i poljski dr. Matušinski. Nakon govora pretsednika dr. Golu-hovskog, pozdravili su goste i prisutni konzuli, koji su veličali rad Sokolstva na polju zbliženja i saradnje slovenskih naroda. Na koncertnom delu ove priredbe pevali su baritonist br. Bla-jževič, član Jugoslovenskog Soikola i tenorist brat Drožinski, član Poljskog Sokola, a baletne tačke izvodila je s. Sjerova, članica Ruskog Sokola. Od plesova bili su na programu jugoslo-venska kola, poljski krakovjaik i mazurka. češka beseda, ruski kozačok i t. d. Priredba je zaključena alegorijom svih slovenskih Sokola u odorama s barjacima pod slovenskom lipom. Pri-redbu je aranžirao član pretsedništva Saveza, jugoslovenski Soko brat Mladi-neo. Savez slovenskog Sokolstva u Americi priprema i svoj slet, koji če se ovoga leta održati u Njujorku.
Na Floridi, nekoliko kilometara od meksikanske granice, postoji mestan-ee u kojem živi mnogo Slovaka, koji su me-stance prekrstili u Masariktaun, t. j. Masarikov Grad. U ovom mestan-cu več od 1926 godine veoma uspešno radi i sokolska jedinica, koja broji oko 60 pripadnika.
Američka (češka) obec sokolska priprema za 23 juna o. g. svoj slet u Klivlendu. Tom zgodom održače se i takmičenja, za kojc čc se prema svim izgledima prijaviti oko 250 (članova, 300 članica i oko 150 obojeg naraštaja. Svih vežbača biče prema prethodnim prijavama oko 1200.
Razne sokolske vesli
U lanjskim prednjačkim tečajevi-ma poljskog Sokolstva učestvovalo je 113 članova i 107 članica. Lanjski teča-j e % i bili su bolje posečeni od pretprošle godine pošto su t roško vi za tečajee bili manji, a i železnička uprava dozvolila jc tečajcima 82% popusta.
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio predavanja:
dne 10 aprila predaje brat Marjan Tratar, (Trebnje) o temi: »O nedelj nim izletima sokolske omladine«,
dne 17 aprila predaje br. dr. Mak-so Kovačič; Ptuj, o temi: »Sokolstvo i radništvo«,
dne 24 aprila predaje brat Josip Jeras, Ljubljana, o temi: »Zadačc Sokolstva obzirom na zakon o obavez-nom fizičkom vaspitanju naroda«.
Sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održavaju se svake srede od 19—19.20 časova. S aprilom zaključuje se zimski cfklus sokolskih radio-predavanja, a novi po-čeče početkom oktobra o. g.
Zbor župskih načel* nika I načelnica
Dne 13 i 14 o. m. održava se u Beogradu zbor župskih načelnika i načelnica. Za vreme zbora, na kome če sc rešavati mnoga važna pitanja o telesnem vaspitanju u jugoslovenskom Sokolstvu, i pitan ia u vezi s glavnom skupštinom Saveza, biče pregledane J svc vežbe, kojc su predvidene za na-redni svesokolski slet u Beogradu.
Sokolski planinarski smučarski lečaj
Načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije priredujc u danima od 17 do 21 o. m. petdnevni planinarski smučarski tečaj, u kome cc tečajnici presmučati čitavo Triglavsko Gorje, od Triglava do Vogla, odnosno do Crna Prsta. Ovaj tečaj namenjen je samo rutiniranim smučarima, koji su kadri da izdrže dnevno 5—7 časova vožnje na smučama.
Pomen Zrmfskom I Frankopanu
Svim bratskim sokolskim jedinicama!
Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije doneo je, po predlogu Saveznog prosvetnog odbora, rešen je, da naše Sokolstvo u svima svojim jedinicama održi pomen na dan po-gibijc Petra Zrinjskog i Krste Franko-pana.
Donoseči ovu odluku Savcz Sokola Kraljevine Jugoslavije rukovodio se mišlju, da če se ovakvom jednodušnom sokolskom manifestacijo«) najbolje odati dužni pijetet senama narodnih boraca-mučeniika. Obzirom na prilike u kojima živimo kao i na opštu situaciju potrebno jc u svesti našeg celokupnog članstva obnoviti sečanje na žrtve ko-je su Zrinjski i Frankopan podneli u borbi za osnovna prava svoje zemlje. Njihov podvig bio je ozbiljna opome-na svima koji su, vodeni najsurovijim egoizmom, stradanja našeg naroda pod Furcima najsebičnije iskoriščavali.
Poznata je istorijska istina, da je naš narod vekovima stajao na straži u odbrani austrijsike carcvine. Ali je poznata i druga isto itakva istina, u koli-koj se meri ona pokazala za svc to bla-godarna. Pogibija Zrinjsko-Frankopan-ska jc najočitiji primer te blagodarno-sti.
Pomen ee se održati 30 aprila. O načinu proslave Prosvetni odbor Saveza Sk.l izdače još potrebna obave-štenja. Več sada stavlja se u dužnost brači prosvetarima da za pomen učine sve pripreme prema mesnim prilikama, ali tako da dobije što širi značaj. Bračo i sestre!
Pozivate se da svc to izvršite što dostojnijc, istaknuvši najglavnije momente borbe i tragedije Zrinjskog i Frankopana. Neka sve to bude dokaz, d« naše Sokolstvo otvorenih očiju gleda u sve što se oko nas dogada u žet} i da posluži svom narodu i otadžbini.
Zdravo!
Beograd, dne 2 aprila 1935.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
I zam. starešine:
E. Gangl, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
'Pretsednik prosvetnog odbora:
Dr. VL Belajčič, s. r.
Proslava sv. Save
Svim bratskim sokolskim jedinicama!
Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na svojoj posied-njoj sednici doneo je odluku, da naše Sokolstvo proslavi u svima svojim jedinicama uspomenu na ličnost i rad Rastka Nemanjiča — Svetoga Save.
Svoju odluku Izvršni odbor doneo je na predlog Saveznog prosvetnog odbora, da bi i naše Sokolstvo kao organizacija, koja obuhvata ceo naš narod, na vidan način učestvovalo u proslavi 700-godišnjice od smrti Svetoga Save.
Ovom svojom proslavom Sokolstvo želi da istakne rodoljubivu i du-boku državničku misij u Sv. Save, koji je stvaranjem samostalne nacionalne crkve ujedno udarao čvrste temelje dr-žavnoj samostalnosti srednjevekovne Nemanjičske države. Sv.^ Sava svojim zamašnim, istorijski značajnim radom učinio je, da je njegova nacionalna crkva postala simbol državne i nacionalne ideje. Ovako formirana crkvena samostalnost bila jc močna brana za zaštitu ideje samostalne narodne države. Vrednost svetosavske koncepcije pokazala sc naročito u vremenima našeg narodnog robovanja. U tim mo-mentima svetosavska ideja pretstavlja-1 u je sinonim naše nacionalne ideje i težnji za državnom slobodom.
Poznato je, da je za vreme naše velike narodne revolucije početkom 19 veka svetosavska misao krepila verom veliki deo našega naroda i da su zbog toga na oltar narodne slobode davali zajednički svoju krv se 1 jaci-ustanici, narodni revolucionarni junači, sveste-nici i kaluderi.
Sokolstvo želi da učestvovanjem u svetosavskoj proslavi istakne značaj Svetoga Save za našu nacionalnu i dr-žavnu ideju, i to kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti. U tomc znaku mi ce-rno proslavljati ovc godine Svetoga Sa-
Sokolska proslava Svetoga Save iz-vešče sc u svima jedinicama — drustvi-ma i četama — u mesecu maju. Mesec maj odredili smo zbog toga, sto je u tome mesecu (10 maja, odnosno -7 aprila po starom kalendaru) izvršeno spaljivanje moštiju Svetoga Save. U načinu proslave Prosvetni odbor Saveza izdače svoje naročite raspisc.
Bračo i sestre!
Pozivate se da izvršite duhovnu pripremu za sokolsku proslavil Sv. ha-ve s tim, da ova proslava dostojno i korisno posluži našoj nacionalno], dr-žavnoj i sokolskoj misli.
Zdravo!
Beograd, dne 22 marta 1935.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
( zam. starešine;
E. Gangl, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
Pretsednik prosvetnog odbora:
Dr. VI. Belajčič, s. r.
PKETSTAVN1CI SLOV. SOKOLSTVA U BRATSKOJ BUGARSKOJ
Jugoslovenski, češkoslovački i ruski
Sokoli na kongresu bugarskih Junaka u Slarof Zagori
Audijencija Sokola kod N]. Vel. Kralja Borisa
Pretsiavnici slovenskog Sokolstva položili su u Soiiji vence na spomenik palih bugarskih voprika
Otkada su brača bugarski Junači stupili u Savez slovenskog Sokolstva, a osobito od prošle godine, kada su svojom brojnom dclegaeijom učestvo-vali na glavnoj godišnjoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i na prošlogodišnjem' pokrajinskom sletu u Zagrebu, veze izmedu jugoslovcn-skih Sokola i bugarskih Junaka postale su sve življe i srdačnije. Ova srdač-nost došla je do svog naročitog izražaj a posebice prošlih dana u samo j bratskoj Bugarskoj, koju je posetila brojmija delegacija pretstavnika slovenskih sokolskih saveza, a to na sam poziv Saveza bugarskih gimnastičkih društava Junak, da učestvuju njihovem godišnjem 22 kongresu, koji se je održavao dne 31 marta u Staroj Zagori.
Delegacija Saveza SK.I otputovala je za Bugarsku iz Beograda cine 28 marta o. g. U delegaciji, kojoj je bio na čelu I zamenik starešine Saveza SKJ br E. Gangl, bila su brača: dr. Milorad Dragič, dr. Oton Gavrančič, dr. Ignjat Pavlas, Verij Švajgar, Voja Todorovič i Miroslav Vojinovič. Isto-vremeno s delcgacijom jugoslovenskog Sokolstva otputovali su i pretstavnici češkoslovačke obce sokolske i to brača: Antonin Krejči i Bogumil Havel, te u ime ruskih Sokola starešina br. Draj-ling. Ova delegacija slovenskog Sokolstva bila je več na pegraničnoj stanici Dragoman dočekana s največom brat-skom pažnjom i srdačnošču. Delega-ciju je dočekao I zamenik starešine Saveza bugarskih Junaka univerzitetski prof. dr. Mihajlo Minev, koji je pret-stavnicima slovenskog Sokolstva zažo-leo dobrodošlicu i ugodan boravak u Bugarskoj. Pri dolasku u Sofiju, doče-kalo je na stanici slovenske sokolske goste veliko mnoštvo Bugara, Jugoslo-vena i Čehoslovaka, kao i jugoslovenski opunomočeni ministar na bugar-skom Dvoru g. Aleksandar Cincar-Mar-kovič i češkoslovački opunomočeni ministar dr. Maksa. Nakon srdačno izme-njenih pozdrava, krcnula je delegacija u grad, gde se je popodne u kraljev-skom dvoru upisala u dvorsku knjigu. Narednog dana delegacija je nastavila put za Staru Zagoru, navrativši se us-put u Plovdiv. U Staroj Zagori delegati slovenskog Sokolstva dočekani su od velikog mnoštva Junaka na čelu sa starešinom Saveza br. Dimitrijem La-zovom i direktorom srednjogorske oblasti.
Kongres bugarskih Junaka zaseda-vao je puna tri dana i rešio je mnoga važna unutarnja pitanja bugarske ju-načke organizacije. Savez bugarskih Junaka danas broji 171 društvo s oko
40.000	pripadnika. Najjača su društva Junaka u Sofiji, Rusi i Plovdivu. Kongresu je učestvovalo preko 320 delegata iz sviju društava. Poverljiva konferenca Saveza bugarskih Junaka, koja je završila svoj rad več u nedelju 31 pr. m. pre podne, donela je veoma važne i korisne zaključke u vezi s VIII svejunačkim sletom, koji če se .održati ove godine u Sofiji od 12 do 14 jula na junačkom sletištu. Za Sokolstvo i Slovenstvo svakako je najvaž-niji zaključak ovog kongresa Junaka, da jc s velikim oduševljenjem odobren ulazak Saveza bugarskih Junaka u Savez slovenskog Sokolstva. Za celo vreme kongresa slovenskim sokolskim de-legatima ukazivana je od strane brače bugarskih Junaka največa pažnja. Tako su pretstavnici slovenskog Sokolstva prisustvovali i velikoj nacional-noj proslavi, -koju jc Savez bugarskih Junaka priredio u zajednici sa staro-zagorskim garnizonom tim uspomenu pobede bugarske i srpske vojske god. 1912 kod Jedrena. Ovoj proslavi pri-sustvovao jc i bugarski ministar prosvete general g. Radcv.
U nedelju dne 31 marta održana je i svečana scdnica Saveza bugarskih Junaka, na kojoj je odmah na početku njenog o t varanja pozdravio sloven-^ku sokolsku dele gači ju kao i sabrane delegate Junaka lepim programatskim govorom ministar prosvete general g. Radev. General g. Radov u svome -govoru naročito je podvukao zelju, da bi u buduče ujedinjeni Sokoli i Junači zajednički i što tesni jc radili na ostvare-nju svojih velikih ideala.
Nakon što j c zatim govorio komandant starozagorskog garnizona pu-kovnik Nadev, braču bugarsikc Junake pozdravio je poletnim rečima prvi za-menik starešine Saveza slovenskog Sokolstva i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije br. E. Gangl, koji je naročito naglasio, kako velika Tirševa misao ima da okupi svc slovenske narode pod jednu sokolsku zastavil. Govor brata Gangla bio jc od evih prisutnih odu-ševljeno pozdravljen. Još su govorili u ime češkoslovačkog Sokolstva brat Antonin Krejči i u ime ruskog Sokolstva starešina br. Drajling,
Nakon završenog kongresa, na kome jc bilo izabrano starešinstvo s no-
vim starešinom br. Rastkom Atanas vom i novim načelnikom br. Genevofl1' sastali su sc pretstavnici slovcnsK i. Sokolstva i bugarskih Junaka kod za iedničke večere, na kojoj je palo odušcvljenih govora i bilo izme-njen misli o dalj njo j zajcdničkoj
Pretstavnici slovenskog Sokols_' otputovali su iz Starc Zagorc za . . m ispračeni največom bratskom paznjo i srdačnošču.	•
Povrativši sc u Sofiju, pretsta\i ei Sokolstva bili su obavešteni oid str ne jugoslovenskog opunomočenog ® nistra g. Cincar-Markoviča, da je NJv Vel. Kralj Boris izrazio želju da P.^ stavnikc Sokolstva primi u audijcncO • Audijencija kod N j. Vel. Kralja KOj, sa bila je zakazana za u poned^J.. dne 1 o. m. pre podne. Njegovo čanstvo Kralj Boris primio je. u s' mc leitnjem dvorcu Vrani u bližini 5 fijc najpre u zasebnu audijcnciju Pr^ stavnikc jugoslovenskog Sokolstva čelu s I zamenikom starešine br. j' Ganglom. S pretstavnicima jugoslove skog Sokolstva N j. Vel. Kral j 2а“Гм; se- je u razgovoru skoro % sata. - j* Vel. Kralj interesovao sc je za orga ^ zaciju jugoslovenskog Sokolstva i 1 razio jc svoju veliku radost, što jc ^' kolska misao uhvatila tako duh korena u jugoslovenskom narodu. ’ Vel. Kralj ‘tom prilikom je u neko.U vrlo dirljivih reči ožalio tragičnu ero Blaženopočivšeg Viteškog Kralja ■ sandra I Ujedinitelja, a što je na Pr stavnikc jugoslovenskog Sokols ostavilo najdublji utisak. Nj. Vel. Kr takoder se je interesovao i za jugoslovenskog Sokolstva na ovo20“..^ njem sletu bugarskih Junaka u So J-Zatim je N j. Vel. Kralj Boris P" mio u kraču audijcnciju i pretstavni češkoslovačkog i .ruskog Sokolstva- _ Posle audijeneije, po podne. P’ stavnici slovenskog Sokolstva zaje s jugoslovenskim opunomočenirn j. nistrom g. Gincar-Markovičem uP^1 su su se na sofijsko vojno groblje, položili vence na spomenik u та-to'1 palih bugarskih vojnika. Aktu P°'a^0. nja vcnaca prisustvovala su i brojna bugarska zvanična v°jna.*.cljI1a na lica, a tu je bila postrojena i iC5ctd četa vojnika s muzikom i jedna bugarskih Junaka sa zastavom. S-im stor oko spomenika bio j c iskiec,n .'jj, stavama bugarskim i svih slove11 naroda. U času kad je stigla sok° .n> delegacija, bugarska vojna muzika tonirala je žalobni marš.	.	tva
U ime jugoslovenskog Sokol. vcnac je položio na spomenik I nik starešine Saveza SKJ br. G Na jugoslovenskoj trobojnici na vjy. cu bio je natpis: »Savez Sokola Kr- i-sfoslaviie — budarskim palim 1^n ur
cmk
Gangl jc rekao: »Jugoslovenski^
joslavije — bugarskim palim [,r. ma«. Polažuči venac na spomeni^.
ugcslovenski(a°jjl(. polažu ovaj venac u znak duboke ^ bavi i poštovanja prema t>ratsk°*^jjj<£-garskom narodu i bugarskoj z „јка U tom času bugarska vojna n*® intonirala je jugoslovcnsku himn^.^.j U ime češkoslovačkog ^око venac jc položio prosvetar^ 1	" U2i-
Antonin Krejči, u kome je času jj ka intonirala češkoslovačku h im n • ime pak ruskog Sokolstva venac .1	^
liožio starešina br. Drajling, vojna muzika otsvirala. »Hej
Na ovom dirljivom aktu P1' prema izginulim bugarskim b° zablagodario se u ime bugarske ske pukovnik g. Uzunov, aduta n Vel. Kralja Borisa. Pukovnik $■ ejaj nov istakao je u svojim rečima г цј
saradnjc izmedu Sokola i Junaka u
ilju
'*tO ^
fizičkog vaspitanju, kao i mir0.j^ločil ju izgradivanja sveslovenskc 1 -j,ib gijc prema načelima sokolsko-)^ težnji. U ime bugarskih ^u!ia„nsk°" zahvalio se pretstavnicima slov , g^ Sokolstva na ovomc doskora«W .^jje rešina bugarskih Junaka br. t3kst° Lazov, koji je lepim rečima to važnost i ulogu Sokola^ i	p°'
značaj njihovog zajedniekog .raCu'.S^" gotovo nakon kongresa Junaka loj Zagori.	^invePs^
Naveče toga dana •,u^‘ ri.irsk°!Il opunomočeni ministar na »д1гко',1С dvoru g. Aleksandar Cincar-' j^ve11*
priredio jc u čast pretstavnika -ju-
skog Sokolstva večeru, kojoi h stvovali od strane bugarskin . ДУ' medu ostalim, br. general Raj’., ЈцП1}' nasov, novi starešina bugarss ^{ij-ka, br. dr. Mihajlo Minev, P^Vjc Џ' skog univerziteta i br. P^-gjcih ^ zov, dosadanji starešina bug naka.	slov£
Put i boravak pretstavni _]дкг1 b ske sokolske delegacije u J?UK jed11’, je nadasve uspešan i urodio lf t,a s pozitivnim rezultatom,^ na1 :
učvrščen' -
П S*S
tom posetom znatno _
za zđjednioki sokolsko-jun u budučnosti. Preostaje jos • „dats*. .. koji ima da pred najširom . jcU s. javnošču manifest uje	.л hra’f-s
venskih naroda u sokolsk i pod sokolskom zastavom-
Na subotičkom
Na \ojničkom groblja a Sofiji na-kon polaganja ve-naca m spomenik bugarakib palih boraca
sletištu
S puia pretstavnitea slovensUog Sokolsž&a
u Sofifu 1 Staru Zagoru
POD NAJ VISIM POKROVITELJSTVOM NJ. VEL. KRALJA PETRA II Pokrajinski slet severni6 župa Savexa SKJ u Subotici
PRVA PRETSLETSKA PRIREDBA POKRAJINSKOG SLETA U SUBOTICI
Svečanost sađenja Slovenske lipe u Subotici
Dne 24 pr. m. održana je u Subotici, kao prva pretsletska priredba pretstojećeg pokrajinskog sleta, jedna skromna, ali tim dirljivija nacionalna svečanost, koja po svojem značaju prelazi sokolski ovir. Na ovoj pr voj svečanosti pokrajinskog sleta severnih sokolskih župa, koji če se ove godine o Vidovdanu održati u Subotici, zasado-na je bila Slovenska lipa. Sokoli su zasadili ovo prastaro slovensko znamenje na našoj severnoj granici kao opo-menu i upozoronjc svima, da su Jugo-sioveni tu i da če tu i ostati. Sokoli su postavili ovaj granični stub na našoj
u malome parku bilo odredeno mesto za sadenje lipe.
Na improvizovanoj tribuni zauzeli su bili mesta: pretstavnik bana Dunav-ske banovine g. Milojka Vasoviča, g. dr. Kirilovič, načelnik prosvetnog ode-ljenja Kr. banske uprave; komandant Potiske divizijske oblasti, divizijski general g. Naumovič, zastupnik pret-sednika opštine, gradski senator g. Po-ljanovič, te ostali pretstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pretstavljao je br. dr. Ignjat Pav-las, član uprave Saveza SKJ, -starešina
Doček
na željezn. stenici u Sofiji
Momenat sađenja Slovenske lipe
U Staroj Zagori: pretstavnici sloven-skog Sokolstva, bugarski minister prosvete general g. Radev (u sredini) i br. Dimitrije Lazov (desno s kraja)
severnoj medi, da obeleže ono što je naše, da stave svima do znanja, da se dalje od ovog stuba ne može kročiti bez krvi, jer je svaki daljnji pedalj na-mučene i krvlju natopljene jugosloven-ske zemlje neprikospoven. Ova Slovenska lipa biče zborno mesto u onome času, kada Sokoli zamene svoje ervene košulje surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je zaista svaki pedalj svete jugoslovenske zemlje neprikosnoven. Toliko na znanje onima, koji se uspavljuju jalovim nadama revizionizma i koji priželjkuju bučne proslave 15 marta. Tima ervene sokolske košu! if> isnod Slovenske lipe dovikuju
Sokolske župe Novi Sad i pretsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe pak zastupali su brada: dr. Jova Popovič, zamenik starešine Sokolske žu-po Petrov grad; dr. Dragan Kolačevič, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinovič. tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao jo Sokolsku župu Varaždin; Milovan Kneževič, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; dr. Branko Cipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavič, zamenik starešine Sokolske /upe Osijek.
Svečanost je otvorio potpretsednik
Za vreme govora izaslanika Saveza SKJ br. dra Pavlasa
S delegatim« Junaka na kongres« u Staroj Zagori
onaj njihov: »Nem, nem Soha!« Jer zaista ne i ne, nikada nečemo dozvo-liti, dok i jedne ervene košulje_ bude, da se njihove megalomanske želje i težnje ispune, pa makar se još jednom kupali u moru svoje i njihove km-Svečanost sadenja Slovenske lipe protekla je skromno, još uvek u znaku duboke žalosti za našim Viteškim Kra-ljen Ujediniteljem. Pretsedmštvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i celokupno članstvo So-kolskog društva u Subotici okupili su se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle se u 11 i po časova krenulo na Erioov trg pred Gradsku kuču, gde je
Sletskog odbora br. ing. Kosta Petrovič, uputivši prvi pozdrav s ove prve svečanosti pokrajinskog sleta u Subotici Prvome Sokolu, Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II, Najvišem Pokrovitelju ovoga sleta. Zatim je br. ing. Petrovič izrazio zahvalnost Sokolstva civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji prisustvuju ovoj svečanosti.
Uz oduvšeljene manifestacije upu-čen je tada s ove svečanosti pozdravni telegram Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II sledečeg sadržaja:
Maršalatu Dvora, Beograd. — Svo-, me Najvišem Pokrovitelju, Vrhovnom
Starešini, ljubljenom Kralju Jugoslavije. Njegovom Vreličanstvu Petru II, s prvog dana pokrajinskog sleta u Subotici upućujemo izraz sokolske vernosti i sokolski pozdrav Zdravo! — Sletski odbor: dr. I. Pavlas, pretsednik; Đ. Ste-partov, tajnik,
Zatim je br. Nenad Rajič, starešina Sokolskog društva Subotica, u kratkim ali biranim rečima ocrtao značaj ovoga dana i pozvao braču delegate žu-pa da zasade lipu. Lipu su na lice mesta donela brača i sestre Sokolskog društva Subotica, i to po jedan iz svake kategorije pripadnika na jednim no-silima, koja su bila prekrivena držav-nom trobojkom. Lipu je tada primio delegat Saveza SKJ br. dr. Pavlas i s ostalim pretstavnicima severnih župa zasadio je na odredeno mesto uz zvu-kove vojničke molitve.
Iza ovog svečanog i dirljivog čina, koji jc blizu 5000 prisutnih gledalaca pobožno gologlavo posmatralo, govorili su brača delegati, i to najpre delegat Saveza br. dr. Pavlas, a zatim delegati severnih sokolskih župa. Br, dr. Pavlas ie probranim rečima predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je lipu primio gradski senator g. Josip Po-Ijakovič, obečavši, da ee ovu Slovenski? lipu čuvati kao znamenje slobode i je-
dinstva naše nedeljive i slobodne Jugoslavije. Istakao jc, da če ova Slovenska lipa za sva vremena biti čuvar slovenske i jugoslovenske misli na sever-noj granici modne Jugoslavije. — Reči pretstavnika grada bile su burno akla-mirane od svih prisutnih.
Za ovu svečanu priliku brat Nenad Rajič spevao je i prigodnu pesmu, koju je zatim jedna sestra naraštajka vrlo lepo deklamovala.
Time je ova svečanost bila zaključena. Sletski odbor priredio je nato za delegate Saveza i župa zajednički ru-eak, nakon čega sc je pošlo na preglc-danje slctišta. U 16 easova održana je informativna scdn.ica Sletskog odbora, na kojoj su sva brača delegati detalj-no bili upoznati s dosadanjim radom za slet. Ceo posao oko organizovanja sleta razvija se potpuno normalno, ali u priličnom brzom tempu, jer jc vreme dosta kratko.
Poznavajuči spremnost i prcgala-štvo brače, koji su na ovomc poslu, duboko smo uvereni, da če pokrajinski slet u Subotici u potpunosti uspeti, jer oni nečc žaliti ni truda ni vremena, pa ni materijalnjh žrtava — ako ih bude trebalo — da svoju zamisao privedu cilju i tako s punim uspehom krunišu napore svoga delovanja.	M.	B.	N.
(Jpulslva
Raspored sletskih dana
Za pokrajinski slet severnih župa, koji se održava u Subotici ovc godinc, utanačen je sledeči raspored:
a) pretslctski naraštajsko-dečiji da-ni su 8 i 9 juna;
b) glavni sletski dani su 28, 29 i 30 juna, i to: 28 juna Vidovdanski pomen i Slovensko veče, 29 juna pre podne pro-be na sletištu, koje počinju u 7 sati, posle podne u 4 sata sletska javna vežba, a uveče u 9 sati akademija sa narodnom zabavom; 30 juna sletska povorka. Posle povorke izlet na Palic i okolinu Subotice, te odlazak gostiju.
Prilikom sleta održače se i savezna takmičenja i to: naraštajska 8, a članska 27 i 28 juna u smislu uputstava Načelništva Saveza SKJ.
Za koga je obavezno učestvovanje na sletu
Na naraštajsko-dečijein danu oba-vezni su da učestvuju: celokupan mu-ški i ženski naraštaj Sokolske župe Novi Sad, dalje takmičari naraštajci i naraštajke, odnosno naraštajska tak-mičarska odeljcnja, koja učestvuiu na saveznim takmičenjima. Naraštai nsta-lih obaveznih župa isto može učestvovati na sletu. Deca ee učestvovati na sletu samo ona iz Subotice i najbliže okolme.
Glavnim sletskim danima obave-zne su da učestvuju severne pograni-čne župe, i to: Beograd, Pctrovgrad, Osijek, Maribor, Varaždin, Bjelovar i Novi Sad, sa svim svojim članstvom. Osim toga obavezni su učestvovati svi takmičari, članovi i članice, i članovi sokolskih četa, odnosno takmičarska odeljenja članstva, koje učestvuje na saveznim takmičenjima.
Neobavczne župe moči če takoder učestvovati s izvesnim brojem članstva i naraštaja, ali samo uz odobrcnje Iz-vršnog odbora i Načelništva Saveza SKJ. Odobrenje za učestvovanje na ovom sletu trebaju župe blagovreme-no da zatraže od Saveza, te da o torne obaveste Sletski odbor u Subotici. Broj učesnika iz pojedinih župa odre-diee Tehnički otsek sleta.
Svi učesnici sleta imaju sc ravnati po propisima i uputstvima Sletskog odbora, Radi eventualnih informacija treba se obratiti na Sletski odbor pokrajinskog sleta u Subotici.
Vežbe
Za zajedničke vežbe članova, članica, muškog i ženskog naraštaja pro-pisane su: proste vežbe, odredene za svesokolski slet u Beogradu 1936.
Opisi ovih vežbi nalaze se u 11 i 12 broju »Sokola« iz 1934 godine, a koje su i posebno otštampane i mogu se dobiti kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani. Za sokolske čete propisane su proste vežbe za čete Sokolske župe Beograd, kod koje se ove mogu i dobiti. Starija brača vežbače vežbe s palicom. Opise ovih vežbi treba tražiti od Sokolske župe Novi Sad. Zajedničke vežbe muške i ženske de-cc izradilo je naeelništvo Sokolskog društva Subotice, gdc se iste mogu i dobiti. Posebne tačke vežbanja na slet-skoj javnoj vežbi dozvoliec se samo u slučaju ako za to bude dosta vremena, jer se sletska javna vežba drži samo jedan dan, a program je i inače dosta obiman. Na akademijama pak moči če pojedina društva nastupati s posebnim vežbama, koje treha blagovremeno prijaviti.
Prijave za slet
Prijave za učestvovanje na sletu vršiče se samo preko načelništva župa, koja če iste prokontrolisati i dostaviti Sletskom odboru. Prijave treba da stignu Sletskom odboru za nara-štajsko-dečije dane do 10 maja, 'a za
glavne sletske dane do 28 maja o. g. Prijave treba dostaviti u 3 jednaka primerka, od kojih jedan osiaje društvu, a dva se šalju župi, do roka koji bude župa utvrdila. Župe če jednu pri-javu dostaviti Sletskom odboru, a drugi primerak kontrole radi zadržače za sebe. Sva društva dobiče prijave samo preko načelništva svoje župe, a tako ih i vračaju Sletskom odboru. Prijave če blagovremeno biti razaslane svim župama: Načelnici župa snose odgovornost .za prijavljeni broj vežbača-i vežbačica svih kategorija i samo ta-kvima če izdati legitimacije za povla-ščenu vožnju koje če važiti za vežbače.
—	Prijave koje nisu poslate preko župe neče sc primati, a ni one prijave koje nisu stigle na vreme.
Sletski znak i legitimacija
S prijavama zajedno šalje se i novac za znak i legitimaciju. Prijave po-slate bez novca neče sc uopšte uzimati u obzir. Novac treba dostaviti direktno Sletskom odboru s čekom, koji če jedinice blagovremeno dobiti. Svaki učesnik sleta mora biti snabdeven sa sletskim znakom. Znakovi se dobivaju na osnovu prispelih prijava o učestvo-vanju na sletu.
Povlastiee
Sa sletskim znakom svaki učesnik ima pravo na: a) povlaščenu vožnju, b)^ besplatnu nastambu, c) besplatan pristup na sletska takmičenja, d) besplatan pristup na sokolsku izložbu, e) besplatno staj anje na članskim tribi-nama, f) besplatan pristup na akade-miju i narodno veselje na trgu Erioa, g) besplatno osiguranje protiv nezgoda i nesrečnih slučajeva.
Putovanje
Putovanje na slet treba da je za-jedničko i treba da se vrši po uputstvima Sletskog saobračajnog otseka, koji če prema prispelim prijavama, koje budu na vreme dostavljene, urediti sa-obračaj, odnosno organizovati putova-njc na slet bilo pojačanjem kompozicija, bilo posebnim vozovima, o čemu če učesnici u svoje vreme biti obave-šteni posebnim raspisom ovoga otseka s potrebnim uputstvima o putovanju na slet. Dolazak naraštaja na slet je
9	juna, a dolazak članstva 28 juna. Takmičari dolaze na slet prema uputstvima Načelništva Saveza SKJ.
Za vežbače je zatražena besplatna vožnja železnicom, a za nevežbače po-vlaščena uz 75% popusta.
Nastanba
Nastanba na sletu biče zajednička, i to po školama i sličnim zavodima. Spavanje je na slami, pa se preporuču-je učesnicima da sa sobom ponesu čar-šav i pokrivač. Svako mesto zajedničke nastambe imače svog nadzornika', koji če paziti na red i čistoču u nastan-bi i čijim se naredenjima imaju svi pokoravati i strogo se pridržavati na-stanbenog kučnog reda. Osim zajedničke nastambe, biče za učesnike, koji to budu želeli, i posebni stanovi po kučama i hotelima. Imena takvih učesnika, s njihovim položajem, treba posebno navesti.
Prehrana
Prehrana na sletu neče biti zajed-ndčka, jer to nije ni potrebno, pošto se u Subotici svako može jevtino hraniti. U odredenim restoranima biče odredene cene jelu i piču, a na sletištu, na-ročito za vežbače, biče dobro uredeni bifei s hranom i pičem uz jeftine cene. Vežbači, koji če na dan sletske javne vežbe biti ceo dan na sletištu, neka se služe ovim bifeima. Inače svako može sa sobom poneti suvu hranu za dva dana; tečna jela: čaj, mleko i t. d. moči se dobiti u Subotici.
Tačno poznavan je vežbi i propisno vežbačko odelo
Prijavljeni vežbači i vežbačice mo-raju tačno i dobro znati propisane vežbe, i ko ne bude znao vežbe, neče se pustiti da vežba na sletu, a što če se ustanoviti prilikom pokuša, koji če se pre sleta obaviti po župama. Osim toga trebaju svi učesnici sleta da znaju strojevne vežbe i da su disciplinovani. Odelo za vežbanje svih kategorija mora biti strogo po propisu, uredno i čisto; neuredno i nepropisno odeveni vežbači i vežbačice neče se pustiti da vežba ju.
Svečane odore i narodne nošnje
Odore svih učesnika i učesnica sleta moraju biti ispravne, propisne
i snabdevene s potrebnim oznakama, jer ko ne bude imao ispravnu odoru, neče se pustiti da učestvuje u povorci. Isto i narodne nošnje članova i članica četa treba da su uredne i čiste. (Vidi propise za vežbačka odela i odore.)
Održavanje reda na sletu
Za održavanje reda na sletu biče ustrojen sokolski redarstveni otsek sa sokolskim redarima, koji če paziti na red za vreme sleta i sve prekršitelje discipline prijaviti Sletskom odboru.
Ostale propise i uputstva, koji se odnose na slet, izdače pojedini otscci kasnije tc če isti biti dostavljeni preko župa svima jedinicama, koje če učestvovati na sletu.
Subotica, dne 24 marta 1935.
Za Sletski odbor pokrajinskog sleta severnih župa Saveza SKJ
Starešina:
Dr. Ignjat Pavlas, s. r.
Tajnik:	Načelnik:
Stepanov Đorđe. s. r.	Teodorovič	Milan,	s.	r.
Sokolski domovi
Takoder jedan predlog u nadopunu nove redakcije »»Organizacije
Saveza SKJ«
Statistika o gradnji sokolskih domova ne pokazuje onog napretka, koji bi mi želeli. Jedinice, bilo društva ili čete, večinom ne misle na to, od kolike je važnosti, da svaki ogranak sokolske zajednice ima čvrsti temelj u onom kraju, gde je osnovan, i to ne samo čvrsti temelj u moralnom pogledu več i u materijalnom.
Prilikom osnivanja nove jedinice pojavljuju se kod prvih inaierijalnih uspeha svi moguči i nemoguči predloži, na koji način, kako i zašto bi se imala tek stečena novčana sredstva izdati. Svi predlagatelji jmaju rnesum-njivo u vidu napredak svoje jedinice
—	samo razlike postoje u načinu pogleda jcdinica, na to što je korisno i potrebno nešto utrošiti. Ako kritičkim okom pogledamo te predloge, odnosno mišljenja pojedinaca o tom što je korisno i potrebno, moramo se često puta torne začuditi. Veoma su česti n. pr. zaključci baš kod novih jedinica o na-bavci glazbala za kompletnu glazbu ili barem za fanfaru, o nafravci skupoce-nog barjaka (u iznosima do pa i preko
10,000	Din! — naravno sa mnogim do-brovoljnim »dobrovoljno« otkupljenim spomen-čavlima«), o nabavci o’đara za upravni odbor, za glazbu i slično. Kat-kada naidemo i na zaključke o izda-cima za svečane večere, bankete i slično. Sve su to izdaci, koji bivaju odobreni zaključkom upravnog odbora na predlog kojeg »uticajnog« člana U. O., koji smatra takve izdatke ne-ophodno potrebnima za napredak nove jedinice.
Iz tih prvih hitnih potreba jedinice, koje traže mahom veče izdatke nego li ih može podneti ta nova jedinica, razvijaju se često prvi dugovi jedinica. Svi mi znamo, koliko je teško rešiti se dugova — pogotovo kada svaka uprava prilikom glavne skupštinc izjavlju-je svečano, da za dug počinjen pod starom upravom nijc odgovorna. To mišljenje onda vlada čitavim upravnim odborom kroz čelu godinu. Vidimo, dakle, da dugovi razorno utiču na sam rad u upravama. Mcdutim to spada u poglavlje o gospodarstvu u sokolskim jedinicama, o čemu može biti govora drugom prilikom.
Dok se, dakle, novac stiče teškom mukom raznim priredbama, ipak se on više puta izdaje lakom rukom, a da se i ne pomišlja, da je on namaknut žrt-. vama svega članstva. Svaki pojedini časnik u 1 upiravnom odboru jedinicc doduše zna, koji su glavni ciljcvi Sokolstva, ali se ipak mišljenja pojedinaca razilazc u tome, kojim putem da sc pode, pogotovo kada je reč o ma-terijalnim izdacima. Potrebno bi stoga bilo dati u tom pravcu svim našim jedinicama jedan jasno odredeni put do prvog cilja, a taj prvi cilj imao bi biti, po mom mišljenju, označen odlukom »Gradimo domove!«
Taj je cilj više puta, naglašavan. Možemo reči, da bi mnoge jedinice pri-stupile gradnji doma — kad bi imalc materijalnih sredstava. Ali nije doл?olj-no samo imati ih i s njima pravilno raspolagati. A to e to jedinice ne znaju. Zato bi našim sokolskim jedinicama trebalo putem nove »Organizacije SSKJ« propisati način, kako imaju postopati kod gradnje domova. U »Orga-nizaciju«, koju misli izdati SSKJ, mo-rao bi uči i pravilnik pod naslovom: Gradnja doma. Kao prva tačka tog pravilnika 'imala bi uči naredba, da ima svaka jedinica, koja nema doma, odmah pristupiti obrazovanju^ odbora trojico za gradnju doma, u koji bi odbor ušao starešina ili zamenik starešine, blagajnik i posebni izvestilac za gradnju. U daljnjim tačkama imao bi se predvideti opis delokruga ovog odbora, Važno tačke bile bi i one, koje bi govorile o sredstvima za gradnju doma, pa bi se tu morala uneti i odredba, prema kojoj bi svaka jedinica morala krajem svakog meseca pripisati
25 % čistog prihoda jedinice u korist fonda za gradnju doma. Taj bi se novac imao ulagati na separatnu štednu knjižieu poštanske štedionice ili kojeg drugog isto toliko sigurnog novčanog zavoda do jedne stanovitc višine.
Pitanje, što su čisti prihodi, bilo bi potrebno formulisati ovako: Cisti prihodi jedinice su svi prihodi koje je imala jedinica u tom mesecu, uklju-čivši članarinu, a po odbitku prinosa za župu, savez, ozledni fond, socijalni fond i sokolsku štampu, u koliko je jedinica saveznim narodbama obave-zana na pretplatu
Blagajnik ntorao bi u svojim knjigama voditi poseban račun o fondu za gradnju doma, iz kojeg bi računa svaki čas bilo jasno i razvidno stanje fonda. Njegov bi izveštaj o fondu mo-rao uči u zapisnik na prvoj sednici svakog meseca za prošli mesec. Fond za gradnju doma rastao bi na taj način sam po sebi, i ne bi se smeo dirati do onog dana, kada bi jcdinica dobila odobrenje od župe da gradi dom. Ma-kar bi Se višina te svote za gradnju doma ravnala prema mesnim prilikama, ipak bi bilo dobro u novom pravilniku da budu odredena i višina svote, n. pr. na sledeči način: za male krajevc najmanje 30.000 Din, za veča sela, male gradove najmanje 70.000 Din, a za gradove najmanje 120.000 Din. Ove svote bile bi samo približne oznake višine — a odluka o stvarnoj višini, morala bi se prepustiti župama.
Pravilnik stupio bi na snagu s da-nom obnarodovanja prema zaključku uprave SSKJ u »Sokolskom glasniku«. Istovremeno bi morala gradevna uprava, odnosno uprava gradbenog otseka
SSKJ izraditi prema višini određen svota načrte za pojedine tipovc uzo nih sokolskih domova. Te načrte morala bi Uprava SSKJ dati na rasP®^ ganje jedinicama, uz minimalnu ots e-tu, a prema tim naertima i u fi‘a'n0 samo prema tim naertima imali bi s graditi sokolski domovi. Prirodno J» da bi načrti uz glavni cilj svrsishocroo morali biti izradeni i obzirom na,e* tiku i reprezentativnost sokolskih mova, koji imaju da budu izraz n?r ne duše i ujedno žarište kulture i spodarskog napretka sela i grada.
Kao poslednja tačka u novom PJ® vilniku imala bi uči odredba ,s*u, da se jedinica razide pre tjraanjc^i' ma. U tom slučaju upravljanje fon ft preuzela bi župa za trajanje od 3 8 dina. Nakon tog vremena, ako јеоШЈ nije ponovno osnovana u onom J” župa bi imala pravo da potroši nov za fond župskog doma.	..
Istovremeno s tim novim P14.''1 nikom imao bi uči u novu »Organi^ ciju«"— eventualno u sklopu ovog P _ vilnika — i zaključak uprave, odnos glavne skupštinc SSKJ, sledečeg sa^ žaja: »U nijednom se kraju, gradil, lu, na području SSKJ ne sme . novo sokolsko društvo uz ve^,.*joffl ječe dok postoječe nije sagraduo o i letnje vežbalište te time stvorilo du osnovu za sokolski rad « Razlog kojega stavljam ovaj predlog P.oznu je veoma dobro onima, koji zrvc našim večim ccntrima.	_.
Pravac, koji bi bio u materij®* pogledu dan sokolskim jedinicama n
vim pravilnikom, bezuvetno i nesu
njivo donco bi velikih koristi so^ skom pokretu. Nesumnjivo je da - . sokolskih jedinica godišnje sabire našeg naroda svojim priredbama. birnim akcijama i raznim nastupi ogromne novčane iznose. Nesumnl1 je. nadalje, da jedan veliki deo s0 ia škili jedinica bilo usled nerazumev® J sokolskih ciljeva i zadataka, bilo led uticaja sa nesokolskc strane r polaže s novcem na način, koji ne . prvenstveno u korist Sokolstvu. N® ^ način novac nije priveden svrsi, koji j c ubran.	,	:e
Konačno je nesumnjivo i to, o® svaka župa, a u glavnom SSKJ хјц ran za rad svojih jedinica i za B" kako se troši novac prikupljen za kolske ciljeve.	....
S	tog vidika bi odluka u tom P nju i donošenju novog pravilnik® gradnju doma putem nove »Org*0 .u cije SSKJ« bila novi putokaz u P,tflp0. upravljanja' društvenom imovinom. znata su mi društva, čijc su glavne ^ dišnjc skupštinc prihvatilc slične z ^, ljučke u pogledu stvaranja fond® _ gradnju doma, a te su jedinice n®_P vom i dobrom putu da sebi °s, j.0d mogučnost savijanja svog S0H° ic [j gnezda. Verujem, i u to, da če, bu * sličan pravilnik izišao u novo| " ng. ganizaciji«, kroz 20 godina od ^ .^jti ših jedinica pretežni deo njih 1 „t svoje domove i letnja vežbalist®_ tim če se domovima razvijati n . n3. tano rad za napredak Sokolstva 1 roda..	_	u
Inž. V. M. Anžlavar, Zagrco
Pravilnik
Otseka pozorišta s lutkama Sokolskog drušiva ...
§ 1 — Ime
U Sokolskom društvu osni-
va se otsek Prosvetnog odbora pod imenom »Pozorište s lutkama Sokolskog društva «
U disciplinskom pogledu Otsek je podreden društvenoj upravi, u sokolsko - vaspitnom pogledu Prosvetnom odboru, dok je u umetničkom pogledu samost alan.
§ 2 — Svrha
Zadatak je Otseka da medu omla-dinom, u prvom redu sokolskom, širi ovu vrstu prosvete:
a) priredivanjem pretstava sokolskog i uopšte oplemcnjavajučeg značaja u vlastitom društvu, u cilju upot-punjenja nacionalnog i moralnog vas-pitanja sokolske omladcne;
b) šircnjem zanimanja za lutkarsku umetnost i književnost u prvom redu, i priredivanjem gostovanja kod okol-nih sokolskih društava i četa, kako bi svi Sokoli upoznali i cenili ovo važno sokolsko propagandno i vaspitno sredstvo.
U drugom redu je zadatak Otseka da čistim prihodom od svoga rada ma-terijalno pomogne svomo društvu u podmirivanju izdataka potrebnih za opšte društvene svrhe.
§ 3 — Sredstva
Za ostvarcnje svoga zadatka Ot-seku če uprava društva staviti na ras-položenje sva sredstva koja su mu potrebna da otpočne rad i da ga redovno
obavlja, naroeito: nrostorije, °fvrj,iv, nje i ogrev, inventar, knjižnicu ia ^ Prihod od rada Otseka, naroču° nll pozorišnih pretstava, ulazi u drus , blagajnu i ima se upotrebiti prvefl no za potrebe Otseka.
§ 4 — Članstvo
Članom otseka može postati *^ pripadnik Sokolskog društva, koJ*
smisla, volje i istrajnosti za rad u j^, -seku, bilo kao igrač, bilo kao ca bilo kao savetodavac.	fCt'
Svaki član Otseka mora d®	\0
hodno udovolji propisima §§ 5,	i
društvenih pravila.	j,0j»
Porcd opštih članskih prava, ^ izviru iz društvenih pravila ll°' pfi ima svaki član Otseka pravo * 9pi® izboru odbora Otseka a na scdn> odbora savetodavan glas.	vež;
Uredno pohadanje pozorišm j,0ji bi prva je dužnost svakoga član11' ut» se mora uvek bezuslovno držati i naredenja rediteljevih.	, sc
Svaki izostanek s vežbe m° opravdati. Ko tri puta jedno z® s gim bez važnoga razloga iz^s sn-odredenih vežbi, smatra se da mim tim p res ta o biti članom
Svaki član je dužan d® ^rfcZ d0' ulogu za koju bude od reden. pozira na njezinu važnost ir've čl*1* deljenu mu ulogu primiče sv® bez prigovora.	u	\-d'
Ako je pozornica smešten .^r baonici, vreme vežbe sc lT>°rfl1 vati u sporazumu s načelni*0 •
§ 5 - Odbor	sr
Otsekom upravlja r’ star®te,!*’ činjavaju: pretsednik, tajni*- 3K^ upravnik, scenograf, glavni ret
. , dužnost vrše posebna lica, reditelj | famaturg. Prema potrebi može jed-
10	!lce da vrši i više dužnosti.
Pretsednika i upravnika pozorišta Postavlja uprava društva na predlog rosvetnog odbora, dok ostale članove otlbora bira sam Otsck na sastanku j. svojih članova, a potvrduje ih čustvena uprava. Ovaj sastanak sazi-va Pretsednik Otseka čim ga uprava Postavi.
Pretsednik Prosvetnog odbora, od-'osao njegov zastopnik, kao i pret-sdnik Otseka za mladež, članovi su u °ra po ‘Svome položaju.
Odbor Otseka ima da se stara za fiospodarske i upravne poslove, i da Pazi da Sc članovi u svome radu drže
Pravilnika i sokolskih načela.
Inventar, materijal ii druge potreb-c stvarj nabavlja Otsek prema pred-
■	Zllna i napomenama tehničkog vod-Va ali uvek u okviru sredstava koja
Iožen ^Vena uP>rava stav' na rasP°~
r , Odbor se obnavlja svake godine, u u od mesec dana posle konstituisa-3a društveno uprave.
§ 6 Tehničko vodstvo
j. Stručno i tehničko vodenje Otse-
-	118 ^2} se u rukama upravnika, koji vr^i i dužnost dramaturga i
Icditelja,
j U tehničko vodstvo pozorišta spa-s 34 Pored upravnika: tehnički voda, no^raf, staratclj i — ako ovu duž-, vrše posebna liea — reditelj i dramaturg.
t , tehniško vodstvo prosuduje po-P Otseka sil stnip.nnci uloHiStn sn-
stavi
\ Otseka sa stručnog gledišta, sa-p iJa radni program, rasporeduje stu •-avc’ °dreduje svaki put scenari-Ibge*1Znos' Pred odbor potrebne prednik ^ bitnim slučajevima može uprav-,ja ®arn da odredi sve šta je potrebno luk*0 SPre®' Z£*stoj u radu, a svoje od-P®dnosi Odboru na naknadno a°brenje.
.program rada saopštava Otsek: гц ] ,°i upravi, Prosvetnom odboja« ruštva i Župskom prosvetnom od-otspt °dnosno Župskom lutkarskom *u, ako je osnovan.
§ 7 — Dužnosti odbornika
Pretsednik, koji je u jedilo i član Qna,Vc društva, vodi poslove Otseka. b0tuZastupa Otsck u Prosvetnom od-
Sv. pretsednik potpisuje s tajnikom ^Prepisku Otseka. Račune Otseka pretsednik Otseka, stareši-
'H
^»lagajnik društva DiCe *r\’a, sam ili preko tajnika, sed-day . bora Otseka, na kojima pretse-ia0a i vodi sve rasprave, glasajuči sa-Podep sk/®aiu ako su Slasovi jednako
čep je pretsednik otsutan ili spre-rejj Zastupa ga odbornik, koga on od-
T * •
delovPrima sva pisma, uvodi u tiiCj °uni zapisnik, pa ih na prvoj sed-iznosi s potrebnim refe-lv.i . Ua rešen ie Ako za rešen i<> niie
aH»gu v. acdnica i ako se predmeti tajpj, remti kratkim putem, načiniče to Svae' u. sporazumu s pretsednikom. Pisu,- bisrno koje Otsek odašilje pot-ž® Pretsednik i tajnik.
Ot^mik vodi zapisnik o sastancima člgp a i odborskih scdnica, spisak t!r a Otseka, statistiku pretstava i
SokaStfratel-i stara se o inventaru Ot-N 'coU
tu svrhu sastavlja tačan prc-®> srn i 'nventara* nabavlja cenovni-/ ve igara i lutaka. Inventar ke ; ta iPozornica, kulise, ormari, lut-redu p m°ra uvek biti u najboljem nospo r° ' Posle svake pretstave, od-mora paziti da sc sve ^ ,na svoje mesto. 'Vodi brigu
stv
nvek
•	arj Г na vreme budu nabavljene rara or! a Sc Pokvareni predmeti inven-avku ,!avc, ' da Odboru predloži na-Rad • Predmeta.
4u inventa^v’idencije vodi uredno knji-
' do j n j P*r a Vn i k upravlja celokupnim .Otg p0’. u9}etničkim i tehničkim ra-C	HSta’ u sporazumu s tehni-
p,!-tvom (§ 6)- Njegova je na-
0	bi 1..11nost da se stara o torne, ka-! s°koki Pozorišta delovao vaspitno duhu i bio na potrebnoj
Unr visini-
■	^fga; „r 'dk vrši i dužnost drama-^re, nae. n'°fiučnosti sastavlja izvorne J i prev\Vi P°desne komade, izvor-j.a reper)C nc> i vodi računa o tome JClkjoš "ar Pozorišta bude priprem-,vu VrsJrc. P,0 ec tka sezone, i? v°di • 1 dužnost reditelja, uprav-
V	V°dcni. ‘ Sa.v rad oko uvežbavanja i jPojedinih igara (rccitovanje,
re^'i sc ni: tU’ scenski. c,ekti ' dr.), (§ 1 j}	nic propisa pozorišnog
jc	g
L’ ‘"ožc s rf • P0zor'šta znatno razvi-tri’. P°Verif! ■ Posa°. pored upravni-3a-	1	tednom ili nekolici redi-
js
kal^'eku^If! Se stara za dekorativno kug^'to pOSaanu, Pozorišta. Njegov je
i	da k ,? Priprema potrebne
o	avlja j sgV ostali deko-
rativni posao (načrte, oprema lutaka
1 dr.).
O	svakoj pretstavi šalje Otsek po
2 objave (plakata) župi: jednu za žup-ski lutkarski otsek i jednu za savezni lutkarski otsek.
Radeči sporazumno s upravnikom (rediteljem) i držeči se jedinstva idejne interpretacije komada, scenograf je u umetničkom shvatanju i izrazu Slobodan.
Scenarista je glavni pomagač reditelja. On pazi da je pre podizanja zavese sve na svome mestu i vrši nadzor o nastupanjima.
Tehnički voda (inscenator) upravlja sa mehaničko - tehničkim ra dom pozorišta. On se naročito stara o iz-radi i opravci lutaka i drugih mehani-čkih naprava na pozornici i inventar-skih predmeta (karakter, glava, odela i dr.). On po pravilu rukovodi i s elek-tričnom instalacijom pozornice. On po pravilu uvežbava i igrače u rukovode-nju s lutkama.
Propagandu i novinsko izveštava-njc o radu pozorišta vrši tajnik odbora.
Glavni redar ima dužnost da, pazi na red medu gledaocima uz saradnju pomočnih redara, koje sam izabire. Na-stoji da na uljudan način održi potpu-ni mir i red u dvorani. Pregleda ulaz-nice, pa ih za vreme odmora prikup-lja i predaje blagajniku.
§ 8 — Odborske sednice
Odborske sednice održavaju se mesečno jedanput na poziv pretsedni-ka. Punovažne odluke mogu se donositi ako je prisutno više od polovine svih članova odbora. Rešava se obično večinom prisutnih odbornika. Pretsednik glasa samo ako su glasovi jednako podeljeni.
Zaključci odbora moraju uvek biti u skladu sa Zakonom, Statutom, pra-vilnicima i poslovnicima Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Ako prosvetar smatra da zaklju-čak teško vreda sokolska načela, obu-staviče njegovo izvršenje i o tome od-mah izvestiti društvenu upravu.
Ako na ponovni poziv ne dode na sednicu dovoljan broj odbornika ili ako bi u Otseku ili odboru došlo do suko-ba, uprava društva može da razreši odbor Otseka i da odredi izbor novog odbora.
Prema odluci odbora, kada se za to ukaže potreba, pretsednik poziva na sednicu i ostale članove Otseka, koji imaju samo pravo savetovanja.
§ 9 — Godišnji proračun
Otsek ima svoj godišnji proraCun, koji .sastavlja odbor, a odobrava društvena uprava. U proračunu treba predvideti verovatan prihod pozorišta te prema njemu odrediti stranu izdataka. Po pravilu, treba da se Otsek izdržava iz vlastitih prihoda, a samo izuzetno pomoči če rad Otseka društvena uprava iz opštih društvenih sredstava. Ovo važi naročito za prve investicije pri-likom osni vanj a Otseka.
Prihodi Otseka su 1) prihod od pretstava. 2) darovi i pomoči, 3) razni prihodi.
Rashodi Otseka su: 1) održavanje pozornice, inventara i arhiva, 2) tro-škovi oko inscenacije igara, 3) drugi režijski troškovi, 4) troškovi gostovanja, 5) ostali troškovi.
Proračun Otseka ima da se zasebno iskaže u proračunu društvene uprave. —
Pretsednik otseka stara se da društvena uprava u okviru predvidenog proračuna blagovremeno otvori potre-ban kredit za rad Otseka.
§ 10 — Inventar i arhiva
Inventar i arhiva su vlasništvo So-kolskog društva. Knjige, brošure, igre i dr. izdaju se članovima radi posluge na revers, koji čuva staratelj, odgova-rajuči u tom pogledu materijalno prema odboru Otseka odnosno prema So-kolskom društvu.
§ 11 — Pozorišni red
Na pozornici mora biti izložen pozorišni red, po kome se moraju upravljati svi učesnici u radu. Red potpisu-ju pretsednik i upravnik.
§ 12 — Završne odredbe
Ovaj pravilnik može se izmeniti samo zaključkom Savezne uprave, a dobija obaveznu snagu kada hude objavljen u »Sokolskom glasniku«.
Ovaj pravilnik prihvačen je na sodnici Izvršnog odbora Saveza SKJ, održanoj 20 marta 1935 o. g., pa je od danas obavezatan za sve sokolske jedi niče.
Zdravo!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
I zam. starešine:
E. Gangl, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
Prosvetar:
Dr. VI. Belajčič, s. r.
PRELAŽENJE IZ JEDNE SOK.
JEDINICE U DRUGU
Svim bratskim sokolskim župama!
Iz izveštaja koje prima Uprava Sa--veza SKJ, razabrali smo, da ima mnogo slučajeva gde članovi jedne jedinice zbog izvesnih neslaganja s pojedinim licima, istupe iz mesnog sokolskog društva i upišu se u društvo u drugom mestu.
Kako je ovaj postupak u velikoj opreci s »Organizacijom« (§ 6 Pravilnika sokolskih društava), jer je ođređe-no, da član može biti učlanjen samo u društvu, koje se nalazi u njegovom stalnom boravištu, to Se pozivlju bratske župe, da svima svojim jedindcama skrenu pažnju na ove pojave i da budno pazc oko toga, da se ne krnje sokolska pravila i time unaša dezorganiza-cija u sokolske redove.
Zdravo!
Beograd, dne 2 aprila 1935.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Tajnik:	I zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
TUMAČENJE PRAVILNIKA O POVLAŠĆENOJ VOŽNJI
Svim bratskim sokolskim župama!
Povodom toga što se neki članovi sokolskih društava koriste povlasticom od 50% na državnim željeznicama kod putovanja na razne tečajeve, bilo žup-
ske ili savezne, iako prema tumačenju § 2 Pravilnika o povlasticama za Soko Kraljevine Jugoslavije nemaju na to pravo, to Generalna direkcija državnih željeznica po tome pitanju daje sledeče tačno obaveštenje:
»§ 2 Pravilnika o povlasticama na državnim željeznicama i brodovima u državnoj eksploataciji za Soko Kraljevine Jugoslavije od 1 decembra 1930 god. predvida 50% popusta od normalne vozne cene u II i III razredu put-ničkih vozova, odnosno u I i II razredu putničkih brodova članstvu, naraštaju i deci Sokola Kraljevine Jugoslavije za slučaj izleta, sletova, letovanja, uče-stvovanja na javnim časovima. na žup-skim, saveznim skupštinama ili točajevima pod uslovom da putuju u grupi od najmanje 10 lica.
Ovaj je propis dobio tumačenje u aktu Generalne direkcije, drž. željeznica br. 14072/31, u kome je delegatima na župske i savezne skupštine, t j. samo u slučaju skupština, data povlastica od 50%, iako putuju sami s obzirom na činjenicu, da se u ovakvim slučajevima skupe delegati iz cele zemlje po jedan ili dva iz jed,nog mesta.
Ovo tumačenje važi dakle samo za skupštinske delegate, a ne i za tečajeve.«
Zdravo!
Beograd, dne 2 aprila 1935.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Tajnik:	I	zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E, Gangl, s. r.
Skupšflne naših župa
Skupslina Sokolske župe Sarajevo
U nedelju dne 24 marta održana je godišnja skupština Sokolske župe Sarajevo. Skupština je bila vrlo brojno posečena od delegata skoro sviju društava. Bratski Savez je zastupao na skupštini član uprave Saveza br. dr. M. Dragič. Skupštinu je otvorio u 9 časova starešina župe br. dr. Besaro-vič toplim govorom u kom je komemo-rirao smrt Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i oglasio jedan minut čutanja; posle toga jc starešina dirljivim rečiina komemorirao smrt brače Vincenca Štjepan.eka, Vasi-lja Grdiča i ostalih preminulih Sokola, kojima jc cela skupština odala počast s po klikom: Slava im! Potom se odmah prešlo na rad. Pošto su izveštaji svih funkcionera župe bili poslati društvima na nedelju dana pred' skupštinu, prešlo se odmah na debatu o izveštajima.
Iz izveštaja se vidi veliki i uspešni napori župe u minuloj sletskoj godini. U svim izveštajima su prikazani sletski radovi župe u pojedinim pripremama za slet, a pored ovih radova prikazani su, naročito u drugom polugodištu rada, redovni radovi župe. Pored svog izveštaja P ros det ni odbor je izložio u skup-štinskoj sali i grafikon svoga rada u prošloj i pretprošloj godini.
U debati o izveštajima naročito se razvila živa diskusija o radu u četama te je zaključeno, da sc posle skupštine sazove zbor svih društvenih referenata za rad u četama, koji če iz-raditi maksimalni program rada u četama za narednu godinu.
Kod izveštaja tajnika povela se je. diskusija o davanju preporuka Sokoli-ma pa je zaključeno, da preporuke mogu davati samo uprave jedinica po zaključku sednice za svaki posebni slučaj držeči se u svemu raspisa Saveza, kojim je regulisano davanje preporuka. Ovom prilikom je konstatovano, da u Sarajevu ima nekoliko nadleštava, koje prema Sokolima imadu naročit stav i kod kojih sokolska preporuka posti-zava upravo obratan uspeh te je starešinstvu stavljeno u dužnost da o ovom povede naročito računa.
Posebne izvesta je o sle tu podneli su tajnik i blagajnik Sletskog odbora. Iz ovih izveštaja se vidi, da je slet u m o ral no m pogledu potpuno uspeo, a u materijalnom pogledu je dao neki su-ficit; naročito je podvučeno da je Sletski odbor udovoljio svim svojim oba-vezama kako prerpa svojim jedinica-
ma, kojima je povratio doprinas za garancijski fond tako i prema bratskom Savezu, komu je povratio primljenu po-zajmicu. Izražena je želja da se utvrde krivice, zbog kojih savezna kancelari-ja nije uvek prema Sletskom odboru bila odmerena.
O	podne je skupština nastavila svoj rad. Delegat Saveza pozdravio je na koncu debato skupštinu i izrazio svoje zadovoljstvo s njezinim radom te obečao da če upravi Saveza skrenuti i pismenim referatom pažnju na sve želje skupštine. Govoreči o sokolskim prosvetnim manifestacijama, koje če biti izvedene tokom ove godine, brat dr. Dragič je ,naročito naglasio sokolski značaj manifestacije narodne pc-sme te naglašavanja samo onoga, što je eminentno narodno prilikom proslava Svetosavskog jubileja. Skupština je izrazila želju da uprava Saveza uz navedene proslave uzme i proslavu 100-godišnjice ilirskog pokreta te je delegat Saveza primio na sebe da ovaj predlog saopšti Izvršnom odboru Saveza i preporuči.
Kod rasprave o predlozima uprave župe i uprava društava konstatovano je, tla jc potrebno da se obnove svi lanjski predloži, pošto Savez nije nista još učinio po ovim predlozima; naročito je naglasen predlog, prema ko-jem bi trebao da pretsednik SPO bude virilnim članom Glavnog prosvetnog saveta.
Skupština je na koncu, po predlogu kandidacionog odbora, usvojila no-vu listu starešinstva, koja če se predložiti Savezu na odobrenje. Za starešinu biran jc ponovo br. dr. V. Besa-rovič, a za zamenike brača dr. Vidovič Bogdan, Brkič Husein i Radič Ivan, za načelnika Lavrač Oskar, za prosvetara Ljubunčič Hasan, za tajnika Bogomir Ružička, za blagajnika br. Ocapek te za referenta za čete br. Grdič Radmilo. Pri zaključku skupštine govorio je br. prosvetar o odredenom sta\m Sokolstva prema politici u vezi s pretstoječim iz-botima i pozvao sve delegate da u svojim jedinicama obaveste sve članstvo, pod kojim uslovima Sokolstvo daje svorn članstvu slobodu u političkoj de-latnosti. Naročito je naglasio da Sokoli ne smeju iči na političke zborove sa znakom i da sc u sokolskim prostorijama ne smeju održavati nikakovi politički sastanci.
Skupština je zaključena u 6 sati.
Skupština Sokolske župe Skoplje
17 marta održana je skupština Sokolske župe Skoplje. Uprava župe je oštampala godišnji izveštaj iz koga se vidi, da je rad u prošloj, 1934 godini bio dosta plodan. Kao i drugde, i u Skopsko i župi administracija je pod-bacila, zbog čega se pojedini funkcio-neri žalc na nehat u šiljanju godišnjih izveštaja od strane jedinica. Ali je bilo mnogo jedinica i vrlo radenih, saves-nih i osobito borbenih u širenju sokolske misli kako u gradu, tako i u selu. Župa je imala 40 društava i 74 čete. Nažalost, mnoge čete nisu radile, jer nisu imale voda i ljudi, koji bi ih istrajno podržavali. I tehnički rad i prosvetni rad voden je bio dobro i postignuti su prilični uspesi. U 66 jedinica, koje su poslale godišnje izve-štajc, održano je predavanja i govora 1414 pred ukupno 20.646 slušalaca. Jedinice su imale 926 priredaba. Bilo je sredenih i iskoriščavanih 39 knjižnica
sa 4226 knjiga. Čitalaca je bilo 2477. Mnoge su jedinice imale svoje čitao-nice, poglavito seoske. U nekoliko četa prosvetari su radili na širenju pismenosti, zadrugarstva, pčelarstva, trezvenosti i na zajedničkom obradi-vanju zemlje i sađenju voća. U tom pogledu naročito se istakle čete: Leu-novo kod Gostivara, Sindelič i Raštak kod Skoplja, Ljubodrag i Urnim Do kod Kumanova, Ovče Polje, najzad čete Devdeliskog i Bitoljskog društva. Od manjih društava, u manjim mestima, prosvetni rad je bio intenzivan u Ra-doviškom, Sv. Nikoljskom, Gostivar-skom i Kočanskom Sokolu. Medu večina društvima istakli su se: Skoplje Matica, Bitolj, Veles, Kumanovo, 'Prizren, Prilep, Priština i Strumica. Ideološke točajeve održali su: Bitolj, Veles, Kumanovo, Prilep, Priština, Skoplje Matica, Sv. Nikola, Struga, Ovče Polje i Leunovo. Župska prosvetna škola je
održana od 5—12 novembra prošle godine sa 28 tečajaca. Održana su i dva kratka tečaja za učenike V godine Učiteljske škole, čija uprava stalno izilazi ususret sokolskim potrebama. Skup prosvetara održan je 12 novembra, a glavni zbor uoči godišnje skupštine 16 marta: Na skupštini je izabrana nova uprava na čelu s bratom inž. Nikolom proljkom-Vozarčičem. Načelnik jebr. inž. Voj. Pajič, porsvetar br. prof. Mirko Jovanovič, tajnik br. Milan Marič, činovnik.
KRONIKA
25- godišnjica Srpskog geografskog društva, Dne 7 aprila navršava se 25 godina rada Srpskog geografskog društva, koje je 1910 osnovao naš največi geograf prof. dr. Jovan Cvijič sa svojim saradnieima i učenicima. Več 1912 godine ovo je društvo počelo da izdaje svoj organ »Glasnik Srpskog geografskog društva«, koji je donoseči ogromno naučno gradivo i člancima popula-rizovao rad ovog veoma zaslužnog društva. Pored »Glasnika«, društvo je izdalo još 16 svezaka posebnih izdanja, zatim tri sveska na francuskom i ne-mačkom jeziku, 12 svezaka atlasa, tri stručne karte i četiri sveska »Mlade biblioteke«. Ovo društvo osnovalo je i svoju mcdalju, kao odlikovanje zaslužnih svojih članova i saradnika. Medalja nosi napis: »Medalja Jovana Cviji-ča«, čiji je lik po slici D. Deroka izra-dio vajar-medaljer E. Muanovič. Pri-godom jubileja s ovom medaljom o>d-likovače društvo 17 najistaknutijih geografa u Francuskoj, Nemačkoj, Svaj-carskoj, Holandiji, Češkoslovačkoj, Poljskoj, Rusiji i Amcrici.
25- godišnjica naučnog i umetni-ničkog rada dra Božidara Širole. Ovih
dana slavi 25 godišnjieu svog naučnog i umetničkog rada dr. Božidar Širola, upravnik Etnografskog muzeja u Zagrebu, s kojim ga i veže sav njegov na-učni rad kroz ovo doba. Posebna je njegova zasluga što je organizovao mu-zikološko odeljenje. Od njegovih nauč-nih radova valja spomenuti, pored mnogih manjih rasprava, sledeče študije: »Problemi našeg muzičkog folklora«, »O staroslovenskom koralu«, »Etnografski zapisi s otoka Raba«, »Muzički folklor i umetnost« i »Diplc, mješnice, gajde, dude, pučke sviralj-ke s udarnim jezičkom«. Jubilarac je pokrenuo i izdanjc revije »Etnografska istraživanja i grada«, u kojoj je objavljeno i više njegovih študija. U istra-živanju historije naše muzičke umetnosti on je nastavio rad Kuhačev. Izdao je i priručnik »Pregled povijesti hrvat-ske muzike«. U .slovenskoj .nakladi u Beču izdani su i njegovi prevodi raznih nemačkih dela o muzici. Za svoj naueni rad stekao je i priznanje. Godino 1922 izabran je za dopisnog člana Jugoslovenske akademijo u Zagrebu, a godine 1930 postao je njen redovni član; g. 1934 pak positao je zagramični član »Učenog društva Šafaržikovog« u Bratislavi. Ali ne samo kao naučnik, .nego i kao komponista poznat je dr. Širola. Od scenskih dela valja spomenuti njegove opere: »Novela od Stanca«, »Citara i bubanj« te balet »Sjcne«, zatim operete »Z Griča na Trešnjcv-ku« i »Mecena«. Njegove kompozicije za komade nabožnog scenskog karak-tera, koji se mogu izvoditi pod vedrim nebom, jesu: »Posvetilište Abramovo«, »Sveti Pafnucije«, »Majka božija od Kamenitih vrati«, »Muka i smrt Isuso-va«, »Na trškom vrhu«, »Čar badnja-ka« i muzička pratnja za nekoliko lutkovnih komada. Od koncertnih kompozicija valja spomenuti »Notumo«, »Svečanu overtiru«*, »Idilički interme zo« i t. d. Napisao jc i priličan broj oratorija, komornih i vokalnih kompozicija, kod kojih je izabirao večinom Domjaničeve teikstove. Mnoge njegove kompozicije bile su izvodeno i u ino-stranstvu, gde su postigle jak uspeh. Jubilarac jo rodom iz sela Žakanj, kod Karlovca, gde se rodio 20 decembra 1889 godine. Srednju školu polazio je u Karlovcu i Zagrebu, a filozofske nauke na univerzitetu u Zagrebu, gde je i ostao na službi kroz čitavo vreme službovanja po raznim školama, a n a pok on u Etnografskem muzeju. Muziku je učio privatno kod komponiste Zajca, a posebno kasnije polazio je i muzičke nauke na bečkom sveučilištu.
150 godišnjica rodenja slovačkog pesnika Jana Hologa. Na dan 24 marta
proteklo je 150 godina od rodenja ve-likog slovačkog pesnika i narodnog buditelja Jana Holog, koji se rodio u Bur-skom Sv. Nikoli. Jan Holog ostao jč sveštenik, ali se je za vreme svojih teoloških študija bavio mnogo i filozo-fijom te študijem klasičnih jezika. Po-znavao je u tančme Homera, Vergila, Horaca i druge klasike, koji su mu bili uzorom. On je postao ea svojim velikim delima klasik slovačke literature. Od njegovih pesniških zbirki valja spomenuti epose: »Svatopluk«, »Ćirilo-roe-todijada«, »Slav«, nadalje njegove ode i žalostinkc. Dugi niz godina bio je upravnik župe u Madunicama, gde jc i stvorio svoja največa dela. Uraro je 14 aprila 1849 godine u selu Dobra Voda. —
j&OSIJA - JFOJSfSIER m društvo sza o&iguranfe i reosiguranfe § 'Beograd
IZ	2UPA
DHUSTAVAiCETA
Župa "Banja Cuka
BIHAĆ. — Naraštajsko selo. U
nedelju 3 III 1935 gocl. priredila je druga naraštajska četa svoje selo. S ovak-vom vrstom priredaba naše društvo na>-stupilo je prvi put. Kako je uspeh programa bio odličan, odi učilo se da se ovakva vrsta priredaba što češče i više puta upriliči. Naraštajci su bez ikakvih sugestija sa Strane inajstorski odabrali deset tačaka svoga programa. Selo je otvorio naraštajac br. Dupanovič s ro-doljubivim pozdravnim govorom. Porod nekoliko vežbi na spravama brača naraštajci izveli su neke šaljive prikaze, koje je publika pratila s velikim in-tcresovanjem. Ova kratka priredba ostavila je kod publike najbolji utisak, a medu narastajcima svih četa razvila se želja, da ee nateču u priredbama ovakve vrste.	Dr. J. K.
BOS. KRUPA. — Prednjački tečaj. U društvu Bos. Krupa održan je 10-dnevni prednjački tečaj za vode sokolskih četa. Tečaj je trajao dnevno po 11 do 12 sati sa svima predmetima, ko ji se predvidaju za ovakove tečaj e-ve. Voda tečaja bio je župski pred-
li	jak, a kao predavači sudelovala su brača iz matičnog društva. Predavalo sc je: Sokolska' misao i savremeni za-daei Sokolstva — brat Flegar Slavko, Organizacija i uprava •— brat Čavič, Organizacija i uprava — br. Čelikovie Sulejman, Knjigovodstvo — brat Prfc-dojevič Sveto, Is torij a •— brat Čavič Ljubo, Sokolstvo i selo — brat Nimki-jevič Bruno. Zadrugarstvo — br. Trus-kovski Aleksandar, O poljoprivredi — brat Černov Nikola, Sveopšta higijena
—	brat dr. Kosanovič Branko. Sokolstvo i trezvenost — Volk Miloš, Telo-vežbeni sistem, terminologija, komanda, metodika, praktično vežbanje i praktično vodstvo — župski prednjak. Svega je održano 96 časova bez prak-tičnog vodstva društvenih kategorija. Tečaj je pohadalo 13 seoskih mladiča iz 11 sela. koji če moči organizovati i voditi rad u 8 sokolskih četa, koje ve-čim delom več postoje, ali rad u njima nije bio zadovoljiv, jer im je nedosta-jalo sposobnih voda. Sav praktičan i teoretski rad' tečaja vršio se u prostra-nom društvenom domu Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u kojem je bila smeštena zajednička nastanba i trpezarija. Prehranu je organizovalo društvo u svojoj režiji pod spremnim vodstvom sestre Danice Trbojevič i i brata Sulejmana Čelikoviča u kuhinji Crvenog krsta, koji je dao na razpolaganje sav pribor. Tečaj je trajao od 25 februara do 6 marta o. g.; zaključio ga je starešina društva brat mg. ph. Slavko Flegar. Brat starešina u svome zaključnom govoru dao je upute i smernice tečajcima za rad na selu, kako bi se isto što bolje podiglo i omo-gučio rad na sokolskom polju. Tom prilikom izrekao je starešina društva nekoliko komemorativnih reči o Bla-ženopočivšem Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. koje su tečajci kao i pri-sutna brača predavači pažljivo saslu-šali i odali poštu sa »Slava Mu«. Isto tako izrekao je nekoliko pozdravnih reči o Mladom Kralju Petru Drugom. Po svršenom zaključnom govoru i oproštaju tečaj je zaključen i završen u največoj nadi, da če seme, koje je bače.no na dobro tlo, uroditi najboljim plodom. Tečajci su otišli svojim ku-čama radosni, sveži, veseli i obogačeni sokolskim znanjem, obetaj uči, da če sc savesno i nesebično predati sokolskom radu za napredak svojih sela.
OPSJEČKO. — Tehnično-proSvetni (ečaj. Od 19 do 24 marta o. g. održala je četa Opsječko tehnično - prosvetni tečaj. Tečaj je pohadalo redovno 27 članova i 6 članica; održan je na vlasti-iu molbu čete. Voda tečaja bio je župski prednjak br. M. Volk. Tečaj se je održavao uveče posle napornog težač-
kog rada članova-ica i baš radi toga je vredno pomenuti veliki napor članstva, koje je svesrdno i oduševljeno poha-daio ovaj tečaj. S ovim tečajem stekli smo još više znanja i spremili lep broj članstva za buduce solidne sokolske radnike-prednjake.
Osim iskijučivo tehničkih predmeta br. M. Volk predavao je: 1) Organi-zaciju i upravu. 2) Sokoisku ideoiogiju i savremene zadatke Sokolstva. 3) Utica j telesnog vežbanja na duševni razvoj čoveka.
Starešina čete br. Vučak Franjo, učitelj, održao je na tečaju predavanja i to: O disciplini, O postanku Sokolstva, Uloga Sokolstva na selu i Selo i Sokolstvo.
Prosvetar br. Džemidžič Derviš, učitelj, održao je predavanje o čove-čijem telu, o mišičnom sustavu i kostima čovečijeg tela.
Sestra Vučak Magda, član prosvet-nog odbora, održala je predavanje: Alkohol i njegovo štetno delovanje.
Tečaj je završio br. Volk lepim sokolskim govorom čitavom članstvu. Br. Vučak Fran jo, kao starešina, ispred svih članova zahvalio se br. Volku na trudu i obečao, da če članovi znati ko-risno upotrebiti stečeno znanje na dobro Sokolstva, naroda i države. Završe-tak zvaničnog tečaja nakon oproštaja s br. Volkom završen je pesmom »Sokolski pozdrav« i pesmom »Oj letni sivi sokole« te slikanjem tečajaca.
Iza ručka bio je zajednički izlet na najviši vrh Opsječkog gaja »Crkvište«, gde su članovi proveli u najlepšem ras-položenju.	U.	Č.
PRIJEDOR. — f Jovo Vukovič.
Ovih dana sahranjen je br. Jovo Vukovič, nacionalni radenik, blagajnik Sokolskog društva Prijedor. Sahrani je prisustvovalo celokupno članstvo i mnogobrojno gjradanstvo. Ispred Sokolske župe došla su četiri izaslanika. Br. Moljevič, župski delegat, oprostio se sa svojim- dugogodišnjim saradni-kom dirljivom govorom. Nad samim grobom održao je starešina, br. Pero Radetie, duži govor, koji je sve pri-sutne duboko ganuo. Društvo je ' u-bilo, bez sumnje, svog najpožrtvo\a.ii-jeg i Daj predani j eg radenika. Otišao je upravo onda, kad je najviše mogao da dadne, da posluži ideji. U ovim teškim v.remenima, bez materijalne podloge, kao početnik uhvatio se u kostac s mnogo jačim, borio se za opstanak. Odrastao i ojačao u sokolskim redovi-ma, cčeličen u sokolskoj disciplini, ma-terijalno nedače, koje nagrizaju srce, ne smatra za razlog da prenebregne svoje sokolske dužnosti. Naprotiv, on u njima kao da traži i nalazi utehe. Uz svakidašnji život, duša br. Jove živela je jednim drugim viširrr životom. Njegov plemeniti instinkt sili ga i on sve svoje snage usredsreduje u društveni rad, esečajuči najispravnije sokoisku dužnost i čast. U veliko i revnosti, po-red šablonske dužnosti blagajnika, ko-ja sama po sebi iziskuje naroči tu marljivost, on vrši i mnoge druge dužnosti, pratečl najsavesnije sve upute v.iših nadležnosti, župe i Saveza. Postao jo stoga nenadoknadiv. I upravo tada, u poletu muževne snage, u četrdetidru-goj godini života, kad je narodu i društvu foio najpotrebniji, pada, skršen vihorom života.
Sokolstvo, a naročito naša prije-dorska jedinica, gubi u bratu Jovi svog najvrednijeg radenik a1, onog tiho g ne-imara, koji predano vrši dužnost, gotovo neprimetno, nevidljivo, ne tražeči i ne očekujuči ni slave ni priznanja. Neka mu je zato izrečena iskrena bla-godarnost i večna spomen i slava!
PRIJEDOR. — Predavanje. 24 marta o. g. održao je u Sokolskom domu veoma poučno predavanje br. Avdo Karavdič, profesor gimnazije. Govorio jo »O zaraznim bolestima«. Oko dve stotine pripadnika svih kategorija paž-
'••• •-
Župski prednjački tečaj u Bjelovaru, održan od 11 februara do 3 marta o. g.
Ijivo je saslušalo interesantno izlaganje 'br. Karavdiča. Ohrabreno takvim lepim uspehom, društvo če nastojati da sva-kog meseca priredi bar po jedno predavanje.
MASLOVARE. — Štrosmajerovo
veče. Sokolsko društvo u Maslovarama priredilo jo u svojim prostorijama Štrosmajerovo veče, koje je prošk> tiho i nečujno. ali impozantno i dostojanstveno. Nakon predavanja o životu i radu biskupa Štrosmajera. hor je ot-pevao »Oj Sloveni«, a naraštajci-ke izveli su nekoliko prigodnih deklamacija. Na kraju je društveni prosvetar uz prigodan nagovor preveo doraslu m.ušku dedi u naraštaj, poučivši ih ko j im putem treba da idu da budu pravi siedbenici našeg neumrlog osni-vača dr. Miroslava* Tirša. S. S.
Župa Beograd
SREMSKA MITROVIČA. — Teh-ničko-prosvetni tečaj. Sokolsko društvo u Sremskoj Mitroviči održalo je tehnič-ki i prosvetni tečaj za prednjake. Teh-nički deo rada vodio je brat F. Gopu-renko, župski prednjak. U prosvetnom delu sudelovali su kao predavači brača: dr. Vladislav Hanosek: O anatomiji i prvo j pomoči; Jovan Udicki: O ideologiji Sokolstva: Josip Hruš: O istoriji Sokolstva i Boško Novakovič: O sokolskoj organizaciji i administraciji.
Tečajaca je bilo: muških 14, ženskih 11. Završilo je tečaj: muških 12, ženskih 9. Uspeh je sledeči: s odličnim završili 4 muška 5 ženskih, sa vrlo dobrim 3 muška 4 ženske, s dobrim 5 muških. — Tečaj je održavan od 28 januara do 12 februara.
Župa B jelovar
KOPRIVNICA. — Društveni rad ove godine. Potvrda predložene društvene uprave sa Strane župe stigla je tek krajem prošloga meseca — ipak, i još ovako nekonstituisani novi odbor, započeo je ove godine priličnim radom, koji je ponovno omogučen otvaranjem novouredene vežbaonice. — Priliv članstva je vrlo lep — ipak vežbača, prema tom razmeru, još uvek nije onoliko koliko bi to bilo' poželjno. Postoje oprav-dane nade. da če se i u toni pogledu doskora moči zabeležiti povoljan porast; pogotovo otkako nam se vratik)
6	članova sa 20 dnevnog župskog pred-njačkog tečaja u Bjelovaru. Pretstoje-ei okružni prednjački tečaj, koji če se održati ovde u drugoj polovini ovoga meseca, nadamo se, da če nam zadovoljiti potrebu na vodnicima pojedinih kategorija, koje su do sada u glavnom vodili društvena načelnica i načelnik. -- Velika je briga društveno« odbora: nabavka novih vežbačih sprava, koje su vrlo potrebne. — Interes i volja za radom prilično su živi, što se može konstatovati iz činjenica, da se je oko 40 članova prijavilo za nabavku društvenih odora i što se je poduzela akcija za osnivanjem i društvene glazbe.
—	U mesecu februara održana je uspela Štrosmajerova proslava, posebno za članstvo a posebno (s poselom) za naraštaj. Dne 10 marta održana je lepa akademija u čast 85 godišnjice br. T. G. Masarika na kojoj su, uiz predava-ča br. prof. Stjepana Grubera, dru-štvenog prosvetara, sudelovali još sok. deca i članovi ,sa svojim pevačkim zborovima. S ove-proslave otposlan je pozdravni brzojav češkoslovačkom poslanstvu u Beograd. — Sprema> se za župsko natecanje, župski slet, javnu vežbu. naraštajska čajanka i proslava naraštajskoga dana s akademijom.
S. G.
Župa Celje
GORNJI GRAD. — Delo v društvu. Delo v našem društvu je živahno, zlasti je oživela sedaj spomladi telovadnica, kjer se pripravljajo telovadeči oddelki za letošnje nastope. Število te-lovadečih pri mladinskih oddelkih se je precej pomnožilo: vaditelji in vaditeljice so imele preteklo jesen društveni prednjački tečaj in se ugodni rezultati tega tečaja že opazijo v telovadnici. Sporedno s tehničnim delom se vrši sokolsko prosvetno delo, zlasti je priden na delu dramatski odsek, ki je tekom zime priredil več gledaliških predstav. Masarykov večer se je vršil 7. marca t. 1. zvečer v sokolski dvorani. Del društvenega orkestra je igral našo in češkoslovaško državno himno ter »Hej Slovani«. Podstarešina br. dr. Mejak Ervin pa je imel daljše predavanje o^ življenju in delu prezasluženega brata pre-zidenta ČSR dr. T. G. Masaryka. Večer je potekel v najlepšem razpoloženju. Vse našo prireditve so dobro po-sečane. vendar pogrešamo še marsikoga, ki bi lahko tudi prišel na naše prireditve in ne samo kritiziral.
ROGAŠKA SLATINA; — Glavna skupščina. Občni zbor našega Sokolskega društva sc je vršil dne 12. febr. 1935. v Narodni šoli v Rogaški Slatini. Obisk je bil prav dober.
Otvoril in vodil Ca je br. starosta dr. Kolterer, ki so je PO' otvoritvenih besedah spominjal bi a gopok o j ne ga Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja.^ Spomin velikega pokojnika smo počastili navzoči s trikratnim Slava. Našemu
prvemu Sokolu Kralju Petru II. pa smo vzkliknili trikrat Zdravo!
Nato smo poslušali savezno poslanico ter poročila funkcionarjev. Kljub pomanjkanju prostorov odnosno lastnih lokalov se je delo v društvu prav povoljno gibalo. Največ si je prizadevala društvena uprava oziroma gradbeni odbor, da dobi društvo čimjprej lastni sokolski dom. V ita namen je dala tudi tukašnja^ občina pod vodstvom župana brata Šentjurca Sokolu lepo in primerno stavbno parcelo, kjer je društvo že postavilo temelje. Sokolski dom bo spomenik blagopokojnemu Viteškemu Kralju Aleksandru I. Ujedinitelju. Upamo, da bomo že prihodnjo jesen telovadili in delovali pod lastno streho. To je bila enodušna in soglasna želja vseh skupščinarjev in glavna beseda občnega zbora se je vrtela večinoma okoli tega vprašanja. Večji napredek in razmah društva in sokolske ideje bo mogoč le v tem slučaju.
V	društveni upravi so nastale med drugimi sledeče spremembe: dosedanji brat tajnik Predan Rudolf, ki je vršil to funkcijo skoro petnajst let, je tajništvo radi službene preobremenitve odložil, nakar smo' ga izvolili za pod-starosto; brat dosedanji načelnik Rataj Oskar, ki je vršil načelništvo osem let je prepustil mesito mlajšemu bratu Plemenitašu Karelu; za tajnico smo izvolili sestro Korbar Ivo, za podnačcl-nika brata Furlingerja Ivana, za pod-načelnico sestro Košak Minko. Drugih večjih sprememb ni bilo.
Po triurni razpravi smo se razšli z dobro voljo, da se snidemo čez leto dni v našem Sokolskem domu!
ROGAŠKA SLATINA. — Masa-rykov večer. Masarvkov večer se je vršil v soboto dne 16. marca t. i. pri »Soncu« v Rog. Slatini. Spored je bil zelo pester. Po pozdravu, ki ga je izrekel mno'gobrojncmu občinstvu brat starosta, je nastopil vokalni kvartet s pesmijo »Gde domov mu j«, nakar je predaval br. dr. Brabec Karel o Masa-гуки. V daljšem, jedrnatem ter zanimivem predavanju je orisal navzočim delo velikega državnika, sociologa, rodoljuba in človeka. Predavanju je sledil orkester s češko narodno himno. S. Ahtikova nam je recitirala nekatere Bezručeve šlezke pesmi. Nastopila sta še z nekoliko točkami vokalni kvartet in orkester, nakar je br. starosta zaključil pestri večer s pozivom, da počastimo visokega slavljenca s trikratnim Zdravo, kar smo z velikim navdušenim storili.
Po daljšem odmoru, katerega vrzel je izpolnil z lenimi koncertnimi komadi orkester, se je vršila burka »Snu* bač«. ki jo je zrežiral br. Kozman. Marsikatero lepo pa nam je zaigral potem še orkester pod vodstvom br. Viktorja Gračnerja.
Župa Cetinje
BIJELA. — Glavna skupština. Sokolsko društvo Bijela održalo je 17 februara u društvenim prostorijama svoju glavnu godišnju skupštinu.
Iza odavanja dužne pošte Blaženo-počivšem Kralju Ujedinitelju te itro-kratnog klicanja »Zdravo!« prvom Sokolu N j. Vel. Kralju Petru II, podneli su pojedini funkcioneri iserpne izvesta j e o životu i radu društva u 1934 godini. Iz ovih se je izveštaja videlo, da je društvo, verno sokolskim načeli-ma, i u minuloj godini radilo u duhu velike sokolske ideje.
Kako je rad društvene uprave bio u svakom pogledu ispravan. data joj je razrešnica i pristupljeno je biranju nove uprave. U novu upravu ušli su: starešina Tomo I. Zlokovič, zamenik dr. ing. Eugen Zorati, tajnik Maksim Zlokovič, zamenik Jovo Balabušič, blagajnik Petar Ilič, zamenik Josip De-gan, prosvetar Vasilka Čerenkovič. načelnik Stevo Balabušič, zamenik Milo Miloševič, gospodar Duro Lazarevič. Odbornici: Mijo Ilič, Milo P. Želalič, Milo Živkovič, Gojko Sijerkovič, Vje-koslav Grbac. Sud časti: Gligo Vukovič. M. Vukovič, Ivo Mirkovič, Ivo Prančič, Savo Pavlovič. Revizori: Vladimir Marovič i Vjenčeslav Nikolajev.
Pri završetku dnevnog reda zamenik starešine.; u otsurtnosti starešine usled bolesti, zahvalio se je na iskaza-nom po veren ju i pozvao sve prisutne da i u buduce. kao i do sada, ostanu verni sokolskoj ideji i što više parade na učvrščivanju velike zgrade jedin-stva, sloge i ljubavi.
KRIVOŠIJE. — Smučarski tečaj i smučarska utakmica. Nakon smučar-sko-g tečaja, koji se je održavao ovc zime, Sokolska četa Krivošije, zajedno s Komandom mesta Crkvice, održala je na dan 10 marta tek. god. prvu smučarski! utakmicu na teritoriji Zetske banovine, s nagradama.
Takmičari-smučari bili su podeljeni u tri skupine: takmičari sa tvorničkim smučkama, takmičari sa smučkama ruč-nog proizvoda i deca. Duljina prugo bila je za odrasle 8 kilometara, za decu 4,5 km.
Na utakmici uzelo je učešča 45 tak-mičara oficira, podoficira, redova, dcce i članova Sokolske čete Krivošije.
Po završenom takmičenju podelio je nagrade komandant mesta major brat Stjepan Mifek uz prigodan govor
o	značaju smučarsko« športa, opetujuči na prisutne takmičare i posmatrače, (la
propagiraju taj lepi šport i medu onima iz Boke Kotorske, koji se nisu ove zime bavili športom i kojima možda nije P0-znato, da na Crkvicama pod Orijenom ima upravo idealnog terena za sm
Čanje.
Takmičenju je prisustvovao vei broj posmatrača iz Boke Kotorske Krivošija.	,	-	.u
Ove zime na smučarskom tecflj
učestvovalo je 179 članova.Verujemo
če iduče zime za ovu granu športa ^ ' dati još veče interesovanje u Boki torskoj, i da če odziv biti i bolji ne8
ove, zime.
Župa Kragujevac
RESAVA BARE. — Društveni rad.
U mesecu februaru održalo je naše d štvo dve propagandne akademije. J^ nu u Ravno j Reci, drugu u Despotov < na kojima je brat načelnik A. Dim' jevič održao i prigodne govore }} kolske ideologije. Obe akademije potpuno uspele, a naročito u moraln pogledu.
Održano je 8 govora pred vrsto •
Osnovani su formalno več Po ječi otseci: muzički, pozorišni i šano ski. Šahovski otsek priredio je turn j na kome je uzelo učešča 17 i£raća'
ostala dva otseka rade živo i s
uspe-
hom; na akademijama u Ravnoj flC| Despotovcu oni su zadovoljili 12 svakog očekivanja.	.	x.	*
17 februara na sednici prednjac ^ zbora doneto je rešenje da se marta do 20 aprila održi društveni P ^ njački tečaj, koji če imati 140 eaSOj,9 Tečaj je več u toku svoga rada- . njemu su kao slušaoci, pored	j
sestara iz društva Rcsava Bare, J v brača iz okolnih rudničkih sokol društava kao i četa. Tečaj je pop®1/1 ni od 5 do 9 časova uveče, tako o .j svi tečajci mogu uredno pohađati. su inače zaposleni na Barskom ruon samo prc podne.
Župa Kranj
S o-
KRANJ. — Župna skupščina.^
kolska župa Kranj ima svojo l ^ glavno skupščino v nedeljo dne <■ rila 1935 v Sokolski telovadnici v n ju.
KRANJ. — Odredba župne uprjj
Vsem bratskim edinicam! Dne 9. aP ^ t. 1. bo šest mesecev, odkar je K usoda s pomočjo zločina, ki so №.>{, vzročile temne, .nam sovražne sile.^ gala iz naše srede ljubljenega fJ0 j, darja Viteškega kralja Aleksan«1 Ujedinitelja.	. krbi
Vzlie težki bolesti, žalosti m ^ za bodočnost naroda in države je ^ šest mesecev kai hitro poteklo. naših sokolskih src nikdar ne bo ^ Љ bol in se bodo naše duše vedno kia duhu velikega pokojnika, mine i rilom t. 1. določeni čas globokega ^ vanja, ki smo ga označevali zunanje.	.
Ob zaključku tega časa odrej da mora prirediti vsaka, edinica P9 v jih močeh in razpoložljivih sredst • ;
času od 6. do 14. aprila t. 1. svecankr8]j3 memoracijo v spomin narodnega
—	mučenika. Glede sporeda in.!z'jejte, imate popolnoma proste roke, ah se da bo oboje na dostojni višini, ка^ za ta izjemni slučaj spodobi. go-Obenem odrejamo: Na vsake kolskem domu naj bo napis:
Čuvajte Jugoslavijo!
9. 10. 1934.	.	]nC0
Ta napis naj bo na dostojnem, v mestu in lepo izveden, tako <;‘a fji-skladu s stavbo in njenim pkoljenj-, ^ kakor ne moremo dopustiti, da џ. napis napravil enostavno na paP ’^ z kor kak lepak in bi se pritrdil n {e-žebljički. Toraj dobro premislite sii-udarite zadevo tudi iz estetske* lišča.	f«#'
Ediniee, ki nimajo domov jo polagajo s telovadiščem, naj »aP tlld) napis pri vhodu na telovadišče, tu dostojno in vredno!	..	ццА’
Glede izvedbe komemoracij . fio poročajte s kratkim opisom spor j j ti' 20. aprila, glede napisov pa do nija t. I.
Župa Ljubljano
LJUBLJANA I TABOR- 'Tipod pripadnikom. Dne 10. aprila s"tv.1 ТиГ^,
starosta našega društva br. Josl svojo sedemdesetletnico. Nas J.^eZ' je izvršil z občudovanja vredno,	^
nijo veliko dela na Taboru- K . vjdcll sednik društva za zgradbo in ' stva činitelj Sokola I je v našo skuj	^ j
vložil vse svoje sile, s katerinu коцС' zvesto pomagal Tabor zgraditi no tudi rešiti.	,ci,ige.	n
Ceneč velike njegove za-Taborska sokolska družina ,j0j b • proslavila izredni življenjski J	f
Josipa Turka. Na Predvečer, ^ dne 9. aprila bo ob pol 8.	^	g,	o
svečana seja uprave, ki bi na. elavl.1e zvečer korporativno obiska	v gv
ca na njegovem domu, ’n- nriH^ Ko čani obliki čestitala In ob tej novno izrazila hvaležnost o zvestobo Sokola L Istocasn Sokola 1 priredila br. Turki l
j y.se Pripadnike in prijatelje Sokola du prisostvujejo tej svečanosti. Zbirališče dne 9. t. m. ob 7.45
boru6'" P,Ct^ s°koIskim domom na Ta-
... DOMŽALE. — Dramsko-šmiukar*
i tečaj. V nedeljo 24. in na praznik “i ’ marca t. I. se je vršil v sokolskem гаЦ v Domžalah, tečaj, ki je bil na-„oenjen sokolskim režiserjem in igral ^ \ '-‘a tečaj je vladalo veliko zani-. anj^>5aj je bilo navzočih prvi dan od cvetih ed;nie našega okrožja 35, drugi n pa cclo 39 bratov in sester, ki so z "panjem sledili predavanjem. V ne-evJ° dopoldne je razlagal brat l.avren-c 0 izdelavi brk in brad. Istega dne Poldn0 je dopoldanski predavatelj Poučeval šminkanje. Iz njegove stro-°vne razlage in praktičnega izvajanja bn fca|,niki marsikaj pridobili, kar jim
0 koristilo pri njihovem nadaljnem
uelovanju.
,	^'a praznik 25. je pa kot prvi pre-
daval brat profesor Peterlin od 8. do
•	Ul'e in sicer: »Sokolski odri in njih oge«. Obrazložil je, da sokolski odri s-lS° 2fi°lj pridobitni vir društev, kakor
1 to predstavljajo mnogi člani, ampak imajo vse višje namene. Od 10. do
, ■ yre je predaval brat Špicar »O zgo-
(lovi
Iste
lni gledališča« in o »Izbiri iger«. Sa dne popoldne od 14. do 18. ure je
br t d Popoldne oc
. Pogorelec razlagal o režiji, izgori Tla^’ m™iki obraza in geste. Pri .faktičnih izvajanjih se je videlo, kako
Y	.ravno to predavanje bilo potrebno.
s> predavatelji so izvršili v polni meri Sv°Jo nalogo.
, .Kamniško sokolsko prosvetno o-r°zje priredi tudi letos svoj okrožni Prosvetni dan. Lansko leto se je vršil Jamniku, letos sc pa vrši 14. aprila ptlvorani sokolskega doma v Mengšu. ~®oelovanje so prijavile vse okrožne *■0111100.
v NOVASELA PRI KOčEyjU. — j. Prizori te v Finžgarjeve »Verige«. — .•.^.^ki odsek našega Sokola je otvo-
liJetos svojo sezono z Finžgarjevo ob •	z30cl^°	v 3 dejanjih »Verigo«
Hko
Iqro^redno lepem številu gledalcev.
režiral brat prosvetar Prešeren. . Nastop igralcev je bil tako siguren la vr?ven- da J'™ pripada vsa pohva-л. Več igralcev je prvič oziroma dru-j- nastopilo. Ženske vloge so bila od-v an<> posebno dobro. Tudi scenerija tr Prvem in drugem, posebno pa v Ha. p1 с1сЈапЈи Je bila vse hvale vred-im posebno zadnja scena je kazala vc-
•	trud.
851 P1}6 marca je proslavila edinica le etnico rojstva T. G. Masarvka. Ob
чп окгабспЈ Masary!kovi sliki, ozalj
0	s češko in jugoslovansko troboj-
je br. prosvetar Prešeren preda-Jjen° velikih zaslugah, ki jih ima slav-oČrM za svo'j češkoslovaški narod, al Masarvka kot borca za pravico, solr°fnačil k°t učenjaka in pripadnika tak ideje. Mladinski odsek je prav bii ^ ^nc marca proslavljal ta ju-' s predavanjem s. Cirkovc.
nedeljo 17. mairca je sok. edi-iala otvor^a lutkovni oder in predva-ђ0 .v Prostorih banjaloške šole lutko y-Sh; 'Hr° “Razbojnik Moroz«, katero je PlSaI Miran Jarc.
•Br • ncnavadno veliki udeležbi se Hav F* moi^a mirno izvajati. Ker je bil ^ al. gledalcev zelo velik, so morali je .”ci iz Banjalokc se odstraniti, da se st *ra nemoteno nadaljevala. Udeležili Prv'S° tuc^ šoli Kostel in Briga. Po ent Predstavi se je ponovila igra šc rat za sokolsko mladež. vor'l 'Цго Је lutka sokol sprego-
o	t Pred kipom dr. Miroslava Tvrša Jegovem življenju.
>гНг-1|а Јс bčna ter preračun j eno v .na. Igrica je potekala ljubko in otrnU3večje veselje >n zadovoljstvo otr p-, One 21. marca sc je na željo • '®г‘са še enkrat ponovila. Z isto 24 Je gostovala tudi naša edinica dne
•	niarea pri sosedni edinici v Fari.
iupa Maribor
—	Glavna skupščina. — štV(, ‘ •'*°bruairja je podajalo naše dru-’ obračun svojega dela. Po uvodnih
besed i, , n svojega dela. l'o uvodmn sPom,v- - !’• staroste, ki se je najprej Alg],, zalostne smrti Viteškega kralja ko • San(b'a I. Ujedinitelja, in potem, lavi- ,:i.°.zdravil župnega odposlanca br.
-	vreneir-r
fUnkcn-ća, so podajali posamezni br. njih ,!°Uarj' svoja letna poročila. Iz hopai'1'-!0 ?11тсуа1а gola naštevanja suje 0ri . številk nego iz slehernega se -«ам,Дага1а živa sokolska! zavest in vSeoa f»ost, ki sta bili trdna temelja ^kle,^'! 'skega udejstvovanja v pre-drujty U' ^r- Lavrenčič je izrekel no TV Priznanje za tiho in plodonos-2anes|L;.° ■ rnC(' maloštevilnim, vendar Stv°. i v"" članstvom. Bodril je član-'^lačii,^ ? Ponosom nosi sokolski kroj, tra ]} °' ki veže Nj. Vel. kralja Pe-^dežcljuPOslednjim ^''-tom na lepem
S^ipa b-'^0 'e imelo 114 sokolskih TtW- ik°V- УPrava je imela 19 sej.
Pri ‘V?e ’c vršila v 6 oddelkih. V°ljena V°. -V1*!1 iu bila v glavnem iz-farosi,. i!rejšnja društvena uprava s
•	Vičpv, r' ozaTjem, tajnico s. Ben-.l^ico ^‘Jčelnikom br. Rosom, na-^korti us- iiiha! - Vičičevo in blagai °r. Kedžctom.
t D	9
k^3'*ca je priredilo društvo c,' deianjih »Martin Smola«, n г*ач Sc- Potrudili in uspeh je bil пп^„ПГ1?папЈст sicer maiostcvil-zocega občinstva.
Ž.ut3a Mostar
KONJIC. — Osnivanje streljačkog otseka. U Sokolskem društvu Konjic osnovan je ovih dana streljački otsek s pročelnikom bratom Stankom Živko-vičem.
U streljački otsek upisalo se je odmah 20 članova, koji ee se broj još povečati, čim ovaj otselk otpočne s radom.
Osim matičnog društva osnovani su još streljački otseci u Sokolskim četama Bijcla, Bradniea, Jablanica i Ostrožac. koje su več otpočelc s radom.
Pored ovih strel jačkih otseka osnovan je u Sokolskom društvu Konjic i smučarski^ otsek s pročelnikom bratom Josipom Štrekeljom. Ovaj otsek broji do sada 10 članova.
Članovi su sc više puta marljivo vežbali u okolici Konjiča.
KONJIC. -— Nova Sokolska četa u Ćelebićima. Dana 24 marta o. god. osnovana jc u Celebičima trinaesta sokolska četa matičnog društva Konjic.
[spred matičnog društva bili su delegati brača Svetozar Mužijevič, Sofo Avdo, Geza Ludvig, Ljubomir Malju-kanovič, Smajo Kosovac i Alija Čolic, a od novo osnovane čete bila su pri-sutna 42 člana.
Zbor je otvorila sestra Veselinka Kovač, učiteljica, pozdravnim govorom i komemorirajuei smrt Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra, našto su svi pri-sutni odali poštu čutanjem od 1 minuta i klicanjem: Slava Mu! Isto tako zbor kliče Mladom Kralju Petru II — Živeo!
Ispred matičnog društva brat Svetozar Mužijevič pozdravlja ovu naj-mladu četu sa željom, da ista pode stopama ostalih naših sokolskih jedi-nica na dobro Kralja, naroda i otadž-bine.
Uzima zatim reč brat Avdo Sofo, načelnik, koji tumačeči organizaciju
i	pravila upoznaje članove u tančine sa sokolskim pravima i dužnostima.
Nakon toga bira se uprava čete, u koju jednoglasno izabraiše: za starešinu Danila Kujundžiča, za zamenika Ivana PavloA7iča, za tajnika i prosve-tara Veselinka Kovača, za blagajnika Ivana Preželja, te za ostale odbornike: Jovu Todoroviča, Stevana Avramoviča, Dorda Kujundžiča, Simu Todoroviča i Pantu Arnautoviea.«.
Nakon toga ponovo uzima reč brat Svetozar Mužijevič, koji čestitajuči četi osnivanje zaključuje ovaj zbor.
Skupština je protekla u uzornom redu, nakon če ga su brača delegati u razgovoru s pojedinim članovima čete upoznaii sc s prilikama i potrebama njihovog kraja i davali im upute za uspešan i koristan rad, koji treba da se razvija na području ove novo osno-л-апе čete.
KORČULA. — Proslava 30 godiš-njice društva. Pred 30 godina i to 16 marta 1935 u doba najtežih nacionalnih borba osnovan je u gradu Korčuli »Hrvatski Sokol«.
Prigodom proslave triđesetgodiš-njice prirediče se 30 juna o. g. okružni slet korčulanskog okružja u Korčuli, dok ee se 29 juna održati okružne utak-mice.
Načelništvo župe Mostar odredilo je, da se tih dana u Korčuli održe I župske utakmice u plivanju, veslanju, Skokovima i igrama na vodi.
Več se vrše početne pripireme, iza-brani su razni odbori, koji če odmah započeti radom, kako bi svečanost i manifestacija sokolske misli na ovoj izloženoj tački našeg plavog Jadrana što bolje uspela.
Kao uvod u jubilarnu godinu pri-ređena je 25 marta u Sokolani svečana akademija, koja je započela s peva-njem Sokolskog pozdrava.
Proslov je održao sedamdesctgo-dišnji brat dr. Roko Arnerič, prvi starešina društva. U svom govoru izneo jc rad i historiju druištva. Na koncu svog govora brat dr. R. Arnerič bio je oduševljeno pozdravljen.
Sledilo je zatim 12 tačaka vežba-nja, pevanja i sviranja.
Osobito su sc istakla ženska deca s vežbom »Male pralje«, kao i nara-štajski tamburaški zbor te mešoviti zbor. Sve ostale vežbe bile su tačno i precizno izvedene i od mnogobrojnc oduševljene publike najsrdačnije pozdravljene.
Uspeh je bio upravo odličan koliko u moral n om toliko i u materij al-nom i tehničkom pogledu.
S. I.
KORČULA. — Prvo naraštajsko selo. 7 marta t. g. priiredio je naraštaj našeg društva prvo svoje selo i to u počast 85 godišnjice br. T. Masarika. Interes publika za rad našeg naraštaja nije izostao. Veče jc potpuno uspelo
i	pokazalo sve lepe stranc samostalnog naraštajskog rada. Treba istači da su program izabrali, uvežbali i izveli sami naraštajci i naraštajke.
Član Prosv. odbora, brat Pejkovič održao jc prigodno predavanje o radu
i	značaju brata Masarika. Zatim su sledile deklamacije, pevanja, sviranja i na kraju živa slika: Sečanje na Vite-škog Kralja Ujedinitelja. Osobito se je istakao naraštaj«ki tamburaški zbor
i	naraštajski mešoviti pevački zbor, pa ima nade, da ee rad našeg naraštaja doneti u hud uče i bolje rezultate.
Z. P.
Župa \ovt Sađ
SIRIG. — Pretstava. Dne 10 marta 1935 god. priredilo je Sokolsko društvo u Sirigu svoju pretsta\ai.
U početku samoga izvodenja pri-sutne je pozdravio brat Vladimir Ve-štica. Posle toga izveden je sledeči program: 1) Ženska deca izvela su proste vežbe; 2) Deklamacija; 3) Proste vežbe, izvelo je članstvo; 4) Pozorišni komad »Devojačka kletva«, izveli. članovi.
Do danas dobrovoljačka kolonija Sirig, može se reči, nije imala nikada obilniju posetu kao na ovoj zabavi.
Posle izvršenog programa br. starešina se posetiocima zahvalio na po-seti i zamolio ih da i u buduče svu-gde i na svakome mestu pomažu šire-nje sokolske misli, koja je nosilac Ju-goslovenstva.
Zabava je potpuno uspela kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu.
Dne 24 marta Sokolsko društvo izvelo je gornji program u Temerinu.
Ova zabava uspela je potpuno u moralnom pogledu iako od iste nije bilo velikih materijalnih koristi.
Župo Novo mesio
NOVO MESTO. — Masarykova proslava. ŽPO je prejel od večine edi-nic prosv. poročila, iz katerih posnemamo, da so priredile 7. odn, 8. marca za mladino in članstvo lepo uspeie Masarykove proslave-, ki so bile prav lepo obiskane. Edinice pa ki niso istih mogle prirediti, so izvršile v telovadnici pred vrstami nagovore o velikem Slovanu in bratu. Tako se je spomnila tatička Masarvka tudi naša Novofne-ška župa.
Komemoracija. ŽPO poživlja tudi tem potom vse br. edinice, da na dan 9. aprila t. 1. priredc društvene in četne komemoracije ob zaključku sokolskega žalovanja za blagopokojnim Kraljem mučenikom.
Mirensko sokolsko okrožje. Okrožno načelništvo je te dni razposlalo na vse okrožne edinice svojo okrožnico in tildi tem potom ponovno opozarja br. načelništva, da sc točno drže novega Pravilnika za jarvne nastope in prijavijo čimprej datume svojih nastopov okrožju. Istočasno javlja okr. načel, vsem edinicam, da se vrši v nedeljo, 28 aprila v Trebnjem celodneven zbor dr. načelnikov iz vsega okrožja z določitvijo datumov javnih nastopov in pregledom letošnjih obveznih vaj za vse oddelke.
MIRNA. — Vprizoritev Flalberje-ve »Mladosti«. V nedeljo, 24. marca je gostoval na tuk. sok. odru dram. odsek Sokolskega društva Vič, z Hal-berjevo dramo: »Mladost«. Igralska družina je kot doma tudi v gosteh pokazala vso svojo rutino in doseja prav lep uspeh. Br. režiserju in vsej igralski družini k taki igri vse priznanje.
Ž.upa Osijek.
POD VI NJE. — Konferenci ja Pro-svetara Okružja Slav. Brod. Dne 17 marta o. god« ^održalv su prosvetari Okružja Slav. Brod drugu konferenci-ju u Podvinju. Posle 4 sata po podne održana su predavanja članovima br. društva Podvinje uz veliki odaziv.
Predavanja su održali br. M. Der-keš: »Zašto smo Sokoli«, br. J. Bera-kovič: »Zadrugarstvo u drugim državama i uslov za razvijanje zadrjgar stva u nas« i br. B. Kikerec: »Čovek i njegovo telo«. Predavanje su pomljivo saslušana. a predavači srdačno pozdravljeni.
Posle predavanja je počela konfe-rencija, koju jc u otsustvu okružnog prosvetara br. I. Iliča otvorio br. B. Kikerec. Na isto j jc raspravljeno: a)
O	zaključcima pretprošle konferenci-jc; b) O četverogodišnjem planu; c) O nesokolskom duhu u jedinicama; d) O prosvetno-kulturnom. okružnom takmi čenju; e) O osnivanju arhive održanih predavanja.
Posle toga jc zaključeno, da se narodna konferencija održi u Brod. Brdu, dne 14 aprila. Prc konferenci jc održače se ova predavanja: a) br. Za-gorac: »Što nam knjiga daje«; b) br. J. Češie: »Tuberkuloza i preventivne mere«; c) br. L. Miletič: »Lice i naličje kulture«.
SLAV. BROD. -— Okružni pred-njački tečaj. Prednjački tečaj za okružja Dakovo i Slav. Brod održan je u Slav. Brodu od 18 do 27 marta o. g. Buduči da je ovaj tečaj poslednji ovc sezone, to su pozvane i ostale jedini-ce, koje bilo iz kojih razloga nisu ni-koga i>oslale u dosadašnje točajeve u svojim okružjima. da pošalju svog no laznika. Ovom pozivu odazvalo sc malo j edinica.
Tečaj je bio početnički i održan je po programu, koji je izclalo Načelništvo župe.
Polaznika je bilo 22 i to 14 članova i 8 članica. Tečajci su bili iz ovih j edinica: Semeljci, Gašinci, Gor. Iva-novei, Budrovci, Dak. Selci, Vuka, Vel. Vučkovac, Sibinj (2), Trajani, Kneževi Vinogradi (2), Brod. Brdo (2), Slav. Brod (6), Šušnjevci i Podvinje.
Dnevno je trajala obuka od 8 do
12	sati do podne i od 14 do 19 po po
ШЏ :: 1
Okružni prednjački tečaj u Sl. Brodu, održan od 18 do 27 marta o, g.
dne. Ukupno su bila za'10 dana 83 rad-na sata. Tečaj je vodio župski prednjak uz pomoč okružnog načelnika brata Milana Kovača. Predavali su osim njih još starešina društva br. dr. Ivo Jela-vič. okružni prosvetar br. Tanasijo Ilič, načelnica društva s. Branka Babin i br. dr. Lav Kun.
Predmeti su bili sledeči: sokolska misao (2 sata) — br. Ilič — metodika vodenje vrste (3 sata), strojevne vežbe (/ sati), vežbe sa spravama (5 sati) i na spravama (13 sati), različnosti i ot-pori (3 sata) — br. Hodovski — praktični vežbovni časovi (18 časova) — br Hodovski i s. Babin — Tclovežbcne igre — s. Babin — proste vežbe teoretski (13 sati) — br. Kovač — proste vežbe praktično (učenje slctskih vežbi za članove i članice) br. Kovač i s. Babin — organizacija (3 sata) — br. dr. Jelavič — Historija Sokolstva i književnost (2 sata) — br. Ilič Higi-jena i prva pomoč (2 sata) br. dr. Kun
Sva predavanja su saslušana kao
i	pračene vežbe s največom pažnjom
i	voljom od Strane tečajaea, te se može nadati, da se je s ovim tečajem^ po-stigao željeni uspeh i da če stečeno znanje znati sami upotpuniti i preneti na ostale pripadnike u svojim jedinicama.
Na rastanku priredilo je br. dru^ štvo Slav. Brod polaznicima oprosno veče, kojem su prisustvovali osim njih svi predavači i neki članovi uprave društva. Tom prilikom su tečajce lepim rečima pozdravili br. dr. Jelavič, Ilič i Kovač sa željom da požrtvovno porade na širenju i jačanju sokolske ideje po njihovim mestima i da u tom svom nastojanju ne klonu duhom. U ime tečajaea zahvalio sc br. društvu na ovoj priredbi br. Bogosavljevič Bo-risav. Tako puni oduševljenja za so-kolsku stvar i nadojeni bratskotn lju-bavlju razišli su se polaznici ovog tečaja svojim kučama, da nastave blago-tvorno delo sokolskih uzgajatelja.
TENJA. — Rad društva. Upravni odbor Sokolskog društva u Tenji za-ključio je medu ostalim, da se nabavi više raznih sprava, da se povede akcija za prikupljanje priloga za_ gradnju doma bratskog Sokolskog društva Na-šička Breznica i konačno jc zaključeno, da se 2 juna o. g. održi javni čas, a prosvetni odbor da sačini plan i da se odmah otpočne s radom. Ujedno je konstituisan i prosvetni odbor.
VUKOVAR. — Sednica načelnika jedinica okružja vukovarskog. Sednica društvenih i četnih načelnika okružja Vukovar održa-na je 24 marta o. g. u Vukovaru. Na sednici je bilo zastup-ljcno 7 jedinica. Okružje broji ukup-no 12 jedinica. Na sednici se je ras-pravljalo o tehničkom napretku po jedinicama, te koliko su pojedine jedini-ce udovoljile programu za godinu 1934-Konstatovano je, da je rad bio bolji i intenzivniji od onoga u godini 1 '33, što se lepo vidi po boljem procentual-nom sudelovanju na svim takmičenji-ma. Postotak udovoljenja trogodišnjem tehničko-vaspitnom programu u pro-š!oj godini porastao je kod skoro svih jedinica. Trenutačno je rad u nekim jedinicama sada preko zime slabiji iz razloga, što te jedinice nemaju podes-nih prostorija za vežbanje. Nastupom lepih dana rad če se povečati. Zaključeno je, da sve jedinice što skorij e os-nuju prednjačke zborove, ako ih još nemaju. Dalje se je raspravljalo o okružnim točajevima* i vodenju statistike. Date su upute u pogledu ispu-njavanja mlesečnih i z veštaj a na ho-vim tiskanicama.
Posebna tačka dnevnog reda bila su okružna tak mičen j a, te je zaključeno. da se održi opče takmičenjc dece-16 juna, naraštaja 19 maja i članova 23 juna — u odbojci 21 jula sve u Vukovaru — takmičenjc u plivanju 18 avgusta u Vukovaru iti Opatovem — u prostim granama 1 septembra u Borovu i u streljanju 8 septembra u Vukovaru. Tom prilikom se raspravljalo i o potrebnim sucima za ova takmičenja, te jc zaključeno, da se jednodnevni tečaj za suče održi 12 maja u Vukovaru ujedno s ispravkom vežbi za takmičenja.	....
Društveni prednjački ispiti odrza-
če se 4 avgusta o. g.
VUKOVAR. — Konferencija prosvetara okružja Vukovar. Dne 1< marta 1935 god. održana je konferencija
prosvetara jedinica okružja vukovarskog. Zastupljene su bilo jedinice: Vukovar, Borovo, Sotin, Opatovac, Lovas, Tompojevci, Šid. Banovci, Nuštar, Svi-njarevci. Nisu bile zastupljene jedini-ce: Bobota, Petrovci, Berak i Vera.
Konfercnciju je sazvao i vodio okružni prosvetar brat Vujisie Dimitrije. Prisustvovali su i članovi PO iz Vukovara.
Doneti su zaključci o organizaciji prosv. rada u jedinicama. U aprilu 1 maju okr. prosvetar posetiče sve jedinice i održati sastanke po selima s pro-svetarima. Zaključeno je kako da sc Gprovodi sokolska propaganda, točajevi i saraduje zajednički. Ova okružje počelo je svoj rad od pre godinu dana, ovo je treča 'konferencija i najuspelija
—	zapaženo je zadovoljstvo zbog uspeha cdržanog okružnog tečaja.
Pretresen je program rada za 1935 god. — naročita je bila interesantna i korisna diskusija u kojoj su uzeli uče-šča svi delegati, a naročito brača: Du-mič, Bobinac, Klačik i dr.
Brat Vujisič je formulisao zaključke i dao instrukcijc za rad.
Nadamo se, da če naš rad poči br-žim tempom i pravim sokolskim pu-tem.	O-	P-
VUKOVAR. — Jednodnevni okružni prosvetni tečaj. U cilju organizacijo prosv. rada i što boljeg izvodenja programa održan je okružni prosv. tečaj 17 marta 1935 u Vukovaru. Na tečaju je bilo 26 slušača i to -4 brata i 2 sestro, i to jz: Vukovara, Borova, Sotina, Lovasa, Šid. Banovaoa, Tompojcvaca. Opatovca, Svinjarevaca, Nuštra j Bobote. Na tečaju nisu zastupljene jedinice Petrovci, Vera i Berak.
Tetaj jc vodio okružni prosvetar brat Dimitrije Vujisič. Predavanja su održana ovim redom: Dimitrije Vujisič: Razvitak jugoslovenskc misli; Dušan Roknič: Sokolska ideologija; An-drija Šijanovič: Saranja prosv. i tehnj-čkih organa; Gliša Radonio: Zašto vež-bamo u sokolani?; Dimitrije Vujisič: Prosvetni rad na selu i zadatak prosvetara i prosv. radnika; Dušan Roknič: Zadatak prosvetara društava i četa i administracija; Ivan Dcpolo: Istorija Sokolstva; Aleksandar Zimovič: Sokolska štampa; Petar Bobinac:	Govor
pred vrstom s uzornim primerom i diskusija. — Na završetku tečaja bila je diskusija o svima pitanjima. Veliki interes su pokazali tečajci za sva P'ta~ ja. Naročito je- korisna bila diskusija
0 govoru pred vrstom.
Tečajci su obedovali zajednički u Domu narodnog zdravlja, a tečaj je održan u Drž. realnoj gimnaziji.
I	po broju zastupljenih jedinica i po broju tečaj-aca kao i organizaciji ovaj tečaj uspeo jo vrlo dobro. On če mnogo pomoči radu na organizovanju okružja i postavljanja sokolskog pro-svetnog rada na solidmju bazu.
O. P.
Župa ‘Pe.trovgrad
MOKRI N. — Pretstava. U nede-
1 j u 24 marta 1935 god. održalo je naše Sokolsko društvo prvu svoju pozoriš-nu pretstavu bez igranke u Domu Kralja Petra I Oslobodioca. Prikazana su
3	pozorišna komada, i to: »Jazavac pred sudom«, satira u 1 činu od 1 etra Kočiča: »Flej Sloveni«, dramska epizoda od Riste Odoviča i »Na samrtnim mukama«, šala* u 1 činu. Sva tri komada odigrali su članovi(-ce) na opšte zadovoljstvo publike.
Pre programa je održao predavanje »Putevi i ciljevi Sokolstva« br. Stepa,nov Milivoj, prosvetar.
Ova prva pozorišna priredba uspela je u moralnom pogledu vrlo dobro, dok je poseta bila zadovoljavajuea.
tupa Sarajevo
BUGOJNO. — štrosmajerovo veče. Dne 10 februara o. g. održano je predavanje o J. J. Strosmajeru. Preda vač je bio br. S. Nikšie. U uvodu svo-ga predavanja, br. Nikšič je govorio o Sv. Savi, pobuni u austrougarskoj rat-noj mornarici, 1 februara 1918 i o mu-čeničkoj smrti Jovanoviča, Čubriloviča
i	Iliča.
Osim predavanja, koje je održano za sve članstvo, održani su i nagovori pred svim vrstama.
ČEKRČIĆI. — Štrosmajerovo veče. Sokolska četa u čekrčičima održala je Štrosmajerovo veče dne 10 februara 1935 god. Poseta je bila dobra. Sluša-oei su pažljivo saslušali predavanje o velikom Jugoslovenu, dakovačkom bi-skupu J. J. Štrosmajeru.
LEPENICA. — Štrosmajerovo veče. 10 marta u 7 sati navečer održala je ova četa proslavu Štrosmajerova dana. Proslavu je otvorio sa Slava Vite-škom Kralju Aleksandru I Ujedinite-lju! i Živeo Kralj Petar II. Brat starešina A. Lončarevič održao je predavanje o životu, radu i značaju velikog Jugo-slovena J. J. štrosmajera. Zatim su
0 držali govore sestra Danica Vilfan, o »J. J. Štrosmajeru« i br. T. Vilfan »O sokolsko j pomoči nevoljnima«. Bila je
1 jedna deklamacija o »J. J. Štrosmajeru« i jedna »Naš Mrtvi Kralj«, koje su deklamovala škol. deca>. Iza proslave, koju je zaključio br. starešina, produže-no je debatno veče, povodom govora br. načelnika o Sokolskoj pomoči nevoljnima.
KISELJAK. — Štrosmajerovo veče. Dne 10 februara naše je društvo proslavilo dan Josipa Jurja Štrosmajera u velikoj sali Hrvatskoga doma. Proslava je prošta u največoj skromnosti i tišini, kao što i pristoji radi velike narodne žalosti. Brat starešina, Dušan Petrovič je pozdravio prisutnu braču, sestre i ostalo gradanstvo s kratkim i lepim govorom, te istakao važnost dana i same proslave, pogotovo da-nas posle velike i teške marseljske tragedije u kojoj smo izgubili našega ve-likoga Kralja i Oca Otadžbine, Blaže-noupokojenog Vitcškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Prisutno je bilo sve članstvo, na-raštaj. dcca i veliki broj gradanstva. Brat prosveter Žarko Isakovič je go-vorio o životu i radu vladike Štrosmajera kao velikoga Slavena. Predavanje su prisutni saslušali s največim pošto-vanjem i pozornošču. Posle završenog predavanja i ostalog programa, brat starešina se zahvalio na velikoj poseti i zamolio prisutne. da i ubuduče sva druga predavanja, bilo sokolska ili van-sokolska. u ovako lepom i velikom bro-ju posečuju, te i s ove Strane omoguče bol ji prosvetni napredak našega društva.
NOVO SARAJEVO. — Prednja-čki tečajevi. Načelništvo Sokolskog društva Novo Sarajevo održalo je u ovoj godini dva prednjačka tečaja. Ispiti su održani 16 i 17 februara i 9 i 10 marta. Ispite su polagali 14 članova od kojih su 2 članice. Tema pismene radnje bila je za članove: »Vežbovni čas za članove i muški naraštaj«. a za članice: »Vežbovni čas za članice i ženski naraštaj.
Pismene radnje su ispale iznad očekivanja, te su svi kandidati pripu-šteni usmenom ispitu, koji su £ uspehom položili 13 kandidata i proglašeni za pomočnike prednjaka, a 1 kandidat je odbijen na 6 meseci. Članovi komisije ispred načelništva Sokol, župc Sarajevo bili su br.r Vranješ Tomo, Gači-novič Svetozar i Aziman Rudi, a ispred Sokol, društva Novo Sarajevo ing. Živkovih Tadija, ing. Stankovič Ivo, Miljkovič Velemir i Ikobič Vojo.
SOKOLA C-PODROM ANI JA. Štrosmajerovo veče. U ovoj četi je odr-žano predavanje o velikom ideologu Jugoslovanstva, neumrlom dakovačkom biskupu J. J. Štrosmajeru. Poseta je bila dobra.
USTIRAČA. — Rad u februaru 1935. Sokolsko društvo Ustiprača počelo je u ovom mesecu s izvodenjem programa, koji je izneo izabrani odbor na glavnoj godišnjoj skupštini. Odr-žano je 8 odborskih. 2 prosvetne i 2 scdnice tehničkog odbora, na ko j ima su rešavana važna društvena pitanja, te se uspelo da društvo prede u po-godnije prostorije, koje daju prilike boljem radu.
Konstituisani su potrebni odbori i otseci, te je posvečena naj veča pažnja prosvetnom i te linic ko m radu. Održa-na je proslava Štrosmajera, predavanja o: Sokolskom bratstvu, Izgradnji naše mornarice. Našem moru i više nagovora pred vežbačim članstvom. Na mol-bu brata starešine održao je dr. Sa-brija Karamehmedovič, lekar iz Go-ražda, predavanje o veneričnim bole-stima. Na svim predavanjima poseta članstva bila je zadovoljavajuča. Gotovo svaku večer održavani su debatni easovi i slušala sokolska i druga predavanja preko radia, koji je u ovom vremenu nabavilo društvo. Posvečena je pažnja knjižnici i društvenim listo-vima ,tako da su nabavljeni svi sokolski i mnogi dnevni listovi, a knjižnica popunjena s više dela, te je i broj či-talaca i izdatih knjiga u ovom razdob-
TRANSPORTNO, SKLADIŠNO i OTPREMNIČKO PODUZEĆE
GUSTAV BRELIĆ
POMORSKA AGENTURA
BRZOJAVI:	BREG
SUŠAK
MASARYKOVO ŠET. S I.
TELEFON INTERUR'aAN 23
Iju bio veči nego cele prošle godine. Diletantska sekcija vežba redovno, te se več vrše pripreme za veliku april-sku zabavu. Spremna su dva člana na prednjački ispit. ali istog nisu položila, radi pomanjkanja tehničkog znanja na spravama, pošto istih društvo nema niti pogodnih prostorija za vežbe.
Članovi su pozdravili rad, te svojim sudelovanjem i pomoči nastoje da se isti održi, a švakodnevno se javlja veči broj za upie u članstvo.
VAREŠ. — Proslava Sv. Save, Štrosmajera i vidovdanskih heroja.
Ova proslava održana je dne 6 februara 1935 god. u 8.30 sati uvečer u pro-storijama Radničkog jedinstva.
Program proslave bio je sledeči: 1) »Sokolski pozdrav« — pevali članovi i članice. 2) Brat starešina održao je predavanje o Štrosmajeru, Sv. Savi i Vidovdanskim herojima. 3) »Neumrlom Štrosmajeru« od Rikarda K. Jere-tova — deklamirala naraštajka. 4) »Sv. Sava« od Vojislava Iliča Mladega — deklamuje član podmlatka. 5) »Crni glasi« od Trajana — deklamuje član podmlatka. 6) »Čuvajmo Jugoslaviju«, simbolična igra od Isaije Mitroviča, izvode podmladak. i naraštaj. 7) »Državna himna«, pevaju članovi i članice.
Poseta nije bila zadovoljavajuča. Proslavu je posetila jedva četvrtina članstva.
Župa SušaK - HijeKa
SUŠAK. — Zbor društvenih na-čelnika(-ica). Dne 23 marta o. g., uoči župske glavne godišnje skupštine, odr-žan je zbor društvenih načelnika(-ica) u Sušaku u prisustvu 39 (36 društava i 3 četa) delegata, ŽTO i pretstavnika župskog prosvetnog odbora pod pret-sedanjem br. župskog načelnika. Zasedanje zbora je potrajalo od 14 i po do 21 sata, jer je bio prilično velik materija! o kome je trebalo da se ras-pravi. U svom pozdravnom govoru br. Boras upravio je naročite izraze zadovoljstva što brača i sestre načelnice i načelnici shvataju svoju dužnost, te su došli u tako lepom broju, i podvukao, pozdravljajuči pretstavnike ŽPO-a, harmoniju i suradnju koja vlada izme-du tehničkih i prosvetnih radnika u našo j župi, pa je zaželio da takva sloga i bratski sporazum vladaju svagde u svim jedinicama naše velike sokolske porodice. Pored izveištaja na ovom su godišnjem sastanku izneta mnoga pitanja, koja se tiču života i rada u sokolskim jedinicama naše župe. Svi su izveštaji bili saslušani s največom paž-njom. Prilikom diskusija o svakom važ-nijem pitanju bdo je mnogo govornika, koji su iznosili svoja zapažanja. želje i predloge. Raspravljanje je teklo glat-ko, mirno, disciplinovano. Po važnim pitanjima stvoreni su zaključci, koji su svi išli onamo da se isprave zapaženi nedostaci i unapredi sokolski odgoj u svakom pravcu. Svoje izveštaje podne-li su na zboru načelnik, izvestilac za čete, za naraštaj, za decu, za veslanje, plivanje, smučanje. Svi su ovi izveštaji bili uzeti s interesom na znapje. Od
važnijih zaključaka valja registrovati ove: naša župa če nastupiti na sletu u Subotici u posebnoj tačei; održače se u župi, ako ikako bude moguče još ove godine, tečaj za vodnike naraštaja i dece; propisan je jednoličan tip naših sok. čamaca (tipa Rab!), uvedena je komanda za veslanje kao u našoj rat-noj mornarici; propisano je odelo za veslanje; zamoliče se 2 čamca za žunu od Ministarstva za fižičko vaspitanje naroda; u plivanju i veslanju održače st utakmice u Crikvenici, odredene su vežbe za ovogodišnje nastupe na našim okružnim sletovima. fiksirani su, po predlogu br. načelnika, okružni šletovi u našoj župi, u Rabu. Pagu, Kastvu, Malinskoj, Kostreni, Gračacu; u Sušaku biče prednatecanja pre' polaska na savezno natecanje u Ljubljani; smučarska utakmica održače se u Delnicama; održače se u našoj župi smotra svih naših pripadnika. Glede prednja-čkih tečajeva zaključeno je, da če se, pored tečaja za prednjačice, koji je več u toku, držati u maju o. g., tečaj za članstvo ili naraštaj, ukoliko bude dosta polaznika. a biče i tečaj za Sokolske čete u Gospiču samo treba da sc datum naknadno ustali. I prednjački če se ispiti držati u župi. Društveni na-čelnici(-ce) treba da najkasnije do 1 maja o. g. naprave prednjački ispit, inače neče moči biti načelnici(-ce). Za društvene i župske prednjačke ispite izabrana je komisija: se. Roma Moho-vič i Gabra Šepič i br. Marijan Boras, Ivan Ivančič, Ante Margan, Janko Pre-lovec, Dragutin Reti, Ante Šepič dr. Ante Švalba i Pero Vasič. Na ovom je zboru izabran za župskog načelnika br. Marijan^ Boras, za župsku načelnicu s. Gabra Šepič, za njihove zamenike br. Janko Jazbec i Ante Margan; s. Roma Mohovič i Zdenka Markovič. Pretresanje bio i predloženi predlog kandi-dacionog odbora za izbor upravnog odbora župe, koji je bio i prihvačen. Od predloga župskih jedinica važni su oni br. društava Bakar i Kraljeviča, da se pripoje matičnom društvu Sušak-Rije-ka. Ovo če se pitanje rešiti na poseb-nom sastanku u Bakru ili Kraljeviči. Tom prilikom iznet je predlog br. društva Otočac da vežbovni rok za članstvo bude produljeno za 4 godine, t. j. do navršene 30 godine života. Predlog je odbit. Odbijen je bio i predlog br. Saveznog načelništva, koji predlaže da sc za vežbačc(-icc) uvede, prema sposobnosti, naročit znak. koji če se po-stizavati nakon propisanih ispita. Prilikom pretresa budžeta, koji predvida za TO dinara 30.000. kontatovano je. da je za velike potrebe premalen, pa če se od glavne godišnje skupštine zatražiti povišica bar do svote od 45.000 dinara. Pošto su rešena još neka manjc važna pitanja, posle zaključne reči br. pret-sedavajučega, zbor je u največem redu završen.	Prof.	A.	Š.
SENJ. — Popunjenje odbora. Dana 11 marta otselio se jc u Gospič društveni načelnik brat Majcan Ivo, 20 marta t. g. ostavio nas je brat dr. _To-mašič Marijan, zamenik starešine i član prednjačkog odbora, 30 marta otselio se je društveni ekonom brat Kovačevič
Eduard zbog premeštenja u Zabrežje (kraj Beograda). Povodom ovih premeštenja, sazvana je 26 marta sednica prednjačkog odbora, a 28 marta sedni-ca upravnog odbora i stvoren jedno-glasni zaključak. da se bratskoj župi predloži popunjenje upražnjenih mesta i to: za društvenog načelnika brata Krmpotiča Delimira, za zamenika starešine brata Matejčiča Nikolu, a za ekonoma brata Rivola Antuna.
Župa Tuzla
DOBOJ^ — Masarikova proslava.
U nedelju 17 marta o. g. održalo je Sokolsko društvo Doboj svečanu akade-miju u čast 85 godišnjice rodenja pret-sednika Češkoslovačke Republike brata Tomaža G. Masarika. Prostorije Sokolske čitaonice, u kojima je u 8 sati u večer počela akademija, bile su lepo dekorfsane,
Prisutno je bilo mnogo gradana, kao i pretstavnika vlasti, prosvetnih i kulturnih društava, biranim rečima pozdravio pretsednik prosvetnog odbora br. Ljubomir Dučič. Posle toga je održao vrlo lepo. dofcumentovano i iserp-no predavanje o Masariku, gde je pored ostalog govorio i o vezi Masarika sa Sokolstvom i vezi Masarika s Jugo-slovenima, brat Jovo Drakulič, elruštve-ni novinar.
ZAVIDOVIĆI. — Masarikova proslava. Dne 6 marta t. g. održalo je ovdašnje Sokolsko društvo proslavu 85 godišnjice rođenja pretsednika bratske Češkoslovačke Republike brata T. G. Masarika.
Nakon predavanja br. Čuriča, koji je istakao značaj T. G. Masarika za ju-goslovenske Sokole, otpevana je če-škoslovačka himna.
Sokolski podmladak je na pozor-nici izveo sliku: »Čuvajmo Jugoslaviju« od Isaije Mitroviča, koju su prisutni pozdravili jakim aplauzom.
Proslava je završena pevanjem državne himne.
Prisustvovali su svi članovi i mnoštvo gradanstva.
Župa l/žice
PLEVLJE. — f Brat Lazar Bajič.
Zaista nas neumitna smrt, uvek kao senka, prati.
Teško je bilo pribrati se i pove-rovati u istinitost prve jutarnje ali tako tragične i tužne vesti, da je naš vrli i dragi brat Lazar M. Bajič, ovd. trg., i ne probudivši se iz sna u koji se, posle običnog dnevnog rada i najaktuel-nijih rasprava, radi odmora, udubio — tiho i nečujno ispustio svoju plemc-nitu dušu.
Do juče zdrav, čio i veseo, u najbolje doba života i snage, danas 22 marta je naš brat Lazo sahranjen uz največu poštu, koja se kod nas pomni. Mnogobrojna povorka, venci i govori svih ovdašnjih kulturno-prosvetnih, verskih, viteških i patriotskih ustanova, svedoci su njegove saradnje u njima i njihove ljubavi i zahvalnosti pre-
ma njemu i njegovom nacionalnom patriotskom radu. Veliki broj ovd. nv • slimana i seljaka, koji su došli iz P ' lično udaljenih sela i na rukama Pr neli kovčeg do njegove večne kuc • dokaz su da je brat Lazo bio cenjen poštovan u celom našem kraju.
Naša brača iz tri vere: pravoslavni, katolik i musliman, poklonivsi. ■ senima našeg brata, spustili su kovc g s posmrtnim ostacima u njegovu vecn kuču sa zavetom da čemo ga ‘■’uva, m najlepšoj uspomeni koju če, u svaKO času. u nama pobudivati njegovi S1 čiči, naši dični sokoliči.	.	;
Brat Lazar Bajič je, po svrseno) gimnaziji u Solunu i 1г£ОУа^Т/|г pen 1 demiji u Beogradu pre rata, dodelj bio »Privredniku« na rad — u Za„r < gde je stupio u sokolske rcdovc- ^_ vreme »veleizdajničkog procesa« i K nije, za vreme okupacije naše 9om j vine, bio j c interniran i proganjen st.rane austro-ugarskih vlasti. 1,°^ oslobodenja i ujedinjenja došao 1® svoje rodno mesto da ovde stavi raspoloženje svoje sposobnosti sv
ovdailnjim kulturno-prosvetnim us
novama u kojima jo zauzimao i ual če položaje.	-
Pred nama su primeri. Istrajno u radu! Sokolstvo od nas traži mnogo život je tako kratak i neizvesan.
Župa Zagreb
NOVA GRADIŠKA. — selo u spomen drugog ustanka. L „
delju 24 marta 1935 priredeno je u kolani u 4 sata posle podne selo u sp men drugog ustanka (Miloševa), selu je izveden sledeči program: 1) kič. Na Gazi-mestanu (deklam0, , Rclja Kalember); 2) Nazor, c\0l-(deklamovao Jovan Jurišič); 3). »■v0 ska etika« (predavao br. načelnik f . Milojevič); 4) »Jugoslovenski vojn ^ alegorijska slika (pretstavljalo oko * naraštajaca i naraštajki). — Prirc u je bila prilično posečena, iako 110sU onoj meri kako sc očekivalo. Sve . , tačke programa izvedene lepo i Pf ljene su od slušalaca s odobravanja
KAPELNIKA I HOROVOĐU
traži Sokolsko društvo Rudnik sevac za svoju limenu glazbu i * Prvenstvo imaju zanatlije, kop . se mogli uposlili u ovdašnjem niku. Ponude slati na upravu štva.
GLAZBAR TRAŽI NAMEŠTENJE Prvoklasni glazbar. po zanimaj
činovnik, trarž,i odgovarajuče
meštenje. Bio je solista u f", moniji (na fruli) kao i u jedn°! koj sokolskoj glazbi. Poznaje limena glazbala. Ponude Drago Oreb, Blato (Korf^
PREMIČEN ODER NAPRODAJ Sokolska četa Horjul pri Vrb®*
a
• »O
a
&o
S
o
42
-S
Co
;$
>co
S5
•I
t
ali
.čicv V.s«/e
nqj$ctidmj&
KIliAMIAfTHEU
HU»LTAHADAiMAJIN0VAl3
ДИСКОСЕ,
GO
КОПЉА,
КУГЛЕ И ЛОПТЕ
n a j y c a b p ш e h и j e добавља
ТВОРНИЦА ГИМНА-СТИЧКИХ СПРАВА
J. ОРАЖЕМ РИБНИЦА
HA ДОЛЕЊСКЕМ
M
57—J 5
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU Wki№
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
JUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA
MATICA!
u Ljubljani
regisirovana zadruga s ograničenim jamstvom
oG—15
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom Pošiansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 23-43
Zahtevajte cenik!
59-2
~~~ „ .	X .	Uredule	Redakcijski	olsek	•	Tiska	Učiteljska	tiskarna	(prelstavnik	Franc«	Štrukelj);	svi	«
Izdaje Savez Sokol A Kraljevine Jugoslavije (E. tiangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar • trenuje