Poštarina piaćt
V. Broi 6.
Zagreb, 9. februara 1933.
Pojedini broj stoji 1.S0 Dinari
U Zatiru se osniva »Centar za dalmatinsku propagandu«, koji će vaditi ireden-tičku akciju po Čitavoj Italiji. Taj će se centar baviti sakupljanjem propagandnog materijala, štampanjem i preštftmpavanjem knjiga, koje govore o »talijanstvu« Dalmacije, spremat će predavanja o »talijanstvu« Dalmacijo za Italiju i inostranstvo, filmovo itd. To jo -najnovija fašistička akcija za »talijansku Dalmaciju«.
A ml? Teškom mukom uzdržavamo ovaj jedini naš list, ovaj naš jedini centar propagande za Julijisku Krajinu . . . Prijeti nam opasnost, da nam i ovo propadne. Šaka Dalmatinaca, renegata pobjcglih u Italiju, u stanju je da drži u napetosti čitavu jednu naciju od 42 milijuna samo zato, jer njihova propaganda odlično funkcionira. A mi? Zar ćemo dozvoliti, da nam propano i ovo malo što imamo? . . .
GLASI IO SAVEZA JUGOSIOVENSIOH EMIGRANATA «Z J HUJSKE KRAJINE
SNAGA BROJA I KVALITETA POJEDINACA
Danas rezultati našega rada i aktivnost redovima rezultati našega rada aktivnost najvećeg broja ljudi najjače dolazi do iz-ražaia putem našili emigrantskih organizacija. Pojedine organizacije predstavljaju u našem pokretu jake stanice sa znatnim t širokim poljem rada. Već sama konstitucija, osnov cjelokupne naše emigrantske organizacije u Jugoslaviji temelji se na poštivanju i uvažavanju svakog pojedinog društva puštaiući mu slobodu najšire autonomne akcije u središtu odnosno u kraju, u koiem dotično društvo postoji i djeluje. Naš emigrantski savez u Beogradu kao stvarni predstavnik emigracije iz Julijske Krajine u Jugoslaviji, reprezentant je naše jedinstvenosti, identičnosti krajnjeg cilja, koji si ie postavila naša emigracija, Savez je nužni regulativ koji povezuje akciju i rezultate pojedinih društava, koja djeluju u raznim krajevima pod različitim uslovima. Medjutim glavno je težište u radu naše emigracije u pojedinim društvima, od jakosti j napretka svakog našeg društva ovisi glavna snaga i vitalnost naše emigrantske akcije.
Savez u Beogradu je mlado tijelo. Dala su mu osnov i smisao već postojeća, najjača naša emigrantska društva, takve organizacije. koje su imale iza sebe znatnu aktivu u svome djelovanju. Osnutak Saveza značio ie veliki korak napred, time Je cijelokupni naš emigrantski pokret najbolje uokvirio svoj organizam, postigao jedinstvenost prema vani i unio sistem u razgratijenu mrežu onda već postojećih organizacija dao inicijativu za osnivanje novih društava.
Važno je istaći da su društva osnutkom Saveza zadržala u velikoj mjeri i nadalje svoj prijašnji karakter, da im je priznata i nadalje mogućnost najšireg djelovanja u nj:,.oyc,ii otprije zacrtanom progiamu-Smišljeni kontinuitet rada nameće se u ovakvim društvima sam od sebe. Otuda i značenje i uloga svakog našeg društva u našoj emigraciji, ali i potreba uiedno da svako društvo u svom okviru razvije maksimum djelatnosti imajući naravno u vidu skupne emigrantske interese. Iz rada naših društava proizlazi veliki dio snage našega nokreta. prosperitet naše zajedničke stvari.
Naših emigrantskih društava imade danas već veliki broj. Preko trideset naših organizacija učlanjeno je u Savezu. Ima ih u najvećim mjestima Jugoslavije, a ima ih ' tamo gdie broi naših ljudi nije velik. Tamo ie spretnost i kvaliteta pojedinaca nadomjestila snagu broja Nekoja društva rnde već mnogo godina, druga su mladja nli svojim radom ne zaostaju. Taj rad je propagandne naravi, kulturno-prosvjetan i humano-socijalan. On u nikojem slučaju — Prociieniući ga generalno — nije neznatan, kako se to može nekima činiti, kao što je s druge strane istina i to. da iz naših organiziranih društvenih redova mogu pro-izaći 'oš mnogo veći rezultati.
Pojačani i intenzivniji društveni rad, bujniji život življe kretanje mora da nastane u našim društvima. Naša društva, nisu još okupila u svoje redove onoliki broi članstva, koji bi se morao u njima nalaziti. To ie prvi preduviet za prosperitet pojedine organizacije. Okupiti u svoje redove i zainteresirati što veći broj naših ljudi na način da svi oni jednako osjete Potrebu i korist organizacije. Da svi oni Jednakom ljubavlju prionu na rad u sredini išdje će predstavljati ne samo, broj nego ffdie će i naimania njihova energija korisno usmjerena doći do izražaja u radu na ostvarenju našeg programa. Inicijativa za to treba da ootekne iz sredine samog društva. Treba ukloniti sve nestvarne i medju Pojedincima štetne trzavice, odrediti taktiku rada i naći platformu, kojom će biti striktno zaštićeni zajednički interesi naše umigraciie
Svako društvo u svojoj sredini treba da okupi na saradniu što veći bro) naših ljudi. I one kob su dosada ostajali po strani posvema ili su samo pasivno motrili rad i težnje drugih u društvu, radi čega su se eventualno i držali po strani. Treba ukloniti što ie više moguće sve razloge koji vode apstinenciji ili potpunom držanju po strani Vjerujemo da ie to moguće, jer ne {nogu hiti stvarniji razlozi oni, koji mogu "ude držati izvan naših redova (koji počinju da se tek sistematično izgradjuju) veći i iači od onoga razloga, koji je svojina ogromne većine naše emigracije, koji nas drže na okupu, a to je briga da učinimo nešto za naš narod i našu zemlju »od Italijom, a preko toga i za sebe, za ntirmacilu naše emigracije.
RASPADANJE FAŠIZMA
SUKOBI I BORBE U ISTARSKOM FAŠIZMU
Povodom isključenja najvidjenijih prvaka iz fašističke stranke
Pula, februara 1933. — U posljednjem broju »Istra« je donijela kratku vijest, da su iz fašističke stranke izbačeni Mario Mozzatto Morelli, dr- Gianni Apollonio i dr Lino Dinelli. Sva trojica zauzimala su u fišističkoj stranci ugledne položaje, a Morelli je u svoje vrijeme bio komandant milicije. Ova su isključenja u vezi s općim previranjem u fašističčkoj stranci- U direktoriju istarskog fašizma nastale su velike svadje i pojavilo se nekoliko struja. Nedavno je «Istra« donijela izvadak iz jednog članka koji je izišao u »Corriere Istriano«, a koji je napisao poslanik Mrak. U tom je članku bilo govora o prilikama, koje su zavladale u Puli. Mrak je upozoravao na izvjesne krugove u fašizmu, koji se bave ogovaranjem te ie uporedio njihovu rabotu s ispražnjivanjem kloaka. Raspadanje fašizma u Istri je očito. Poklali su se u vrhovima medjusobno, u prvom redu zato, jer je nastala nestašica novaca i nema za sve dovoljno pljačke, pa jedan drugome podvaljuje i jedan nastoji da istisne s jasala onog drugog. A ima i drugih razloga ovim razmiricama. Iz pouzdanog vrela saznaju se ove značajne stvari:
Medju fašistima u Istri zapaža se u posljednje vrijeme veliko vrijenje. Raznž-nost, nesuglasice, svadje medju prvacima fašizma u Istri, na dnevnom su redu. U samom direktoriju javilo se nekoliko oprečnih grupa, koje vuku svaka na svoju stranu. Zbog toga općenito nezadovoljstvo, pokušaji cijepanja i simptomi raspadanja.
Medju raznim strujama ističu se dvije, od kojih ićdni. oni koji uživaju razna beneficija od režima, stoje čvrsto uz vodstvo partije, dok drugi zauzimaju otvoreno stav nezadovoljstva i nc kriju svoje opozdcionarstvo prema vodstvu, otvoreno kritikujući čitav sistem hijerarhije u fašističkoj strancf.
Nezadovoljstvo, ovih posljednjih nije nipošto lokalnog karaktera. Ono je samo odjek općeg previranja u fašizmu, koje se javlja, negdje jače a negdje slabije, u svim većim centrima Italije. Ovo previranje došlo je do izražaja u aferama Tur a ti ja. Critinija, Farinaccija i drugih istaknutih fašističkih prvaka, koji su se otvoreno pobunili protiv fašističkog vodstva ne štedeći u svojim kritikama ni samog Mussolinija.
I u fašističkim redovima u Julijskoj Krajini odrazilo se ovo previranje. No najjače se ono ispoljilo medju fašistima u istarskoj provinciji, osobito u samoj Puh'. Veoma istaknute ličnosti pulskog fašizma. Mario M o z z a 11 o-M o r e 111, koji je zauzimao važne i odgovorne funkcije, te dr. Lino Dinelli, koji takodjer obnaša važne funkcije, otvoreno su se pobunili prikupljajući oko sebe i ostale nezadovoljnike, tako da je provincijski direktorij bio prisiljen da na jegnoj vanrednoj sjednici ustane pr'otiv ovi hnezadovoljnika i da isključi iz partile pomenutu dvojicu najistaknutijih a s njimi i nekoliko njihovih drugova. Kao povod; tom isključenju navodi se u komunikeju direktorija njihov orazorno djelovanje i širenje alarmantnih vijesti, neprestano ocrnjivanje partijskih prvaka i zabuna koju su takvim radom izazvali u re-dovima fašizma u Puli i u provinciii.
Osim spomenutih u komunikeju se na-vodi i dr. Gian ni Apollonio za koga se kaže, da jte pod uticajem one dvojice a i pod uticajem drugih elemenata neprestano napadao federalnog fašističkog sekretara.
Antifašistički krugovi, koiih ima vrlo mnogo u čitavoj Julijskoj Krajini s najvećim interesovanjem prate ovo previranje
medju fašistima i ove svadje medju fašističkim prvacima videči u tom početke raspadanja, koje sve više dolazi do izražaja u svim većim mjestima po čitavoj Italija.
Mussolini i njegovi vjerni danas još mogu da istupaju protiv nezadovoljnika, ali je broj ovih svakog dana sve veći i oni koji dobro poznaju prilike u fašističkoj stranci predv.'djaju doskora oštra obračunavanja, koja če antifašistička akcija izvana i iznutra samo pospješiti. Primjer Tu-ratija i Cristinija zarazno djeluje i svuda se osjeća, da jače individualnosti, pritisnute partijskom disciplinom i ličnim režimom sve jače džu glave
Ovih dana bio je ponovno strogo opomenut i poznati puljski nezadovoljnik Antonio Zucca, koji ie bio već ranije isključen iz organizacije, a sad ie pojačao akciju protiv vodećih lica u fašističkoj organizaciji u Puli.
♦
Iz službenog komunikeja istarske fašističke federacije.
U povodu razmirica, koje su nastale u fašističkim redovima u Puli, bila je sazvana izvanredna sjednica istarskog fašističkog direktorija 27. januara, na kojoi je sekretar Pelli iznio pokušaja antifašističke agitacije iz redova fašista, koji se smatraju da nisu nikome odgovorni Na koncu je direktorij izglasao rezoluciju, u kojoj ie rečeno, da je »već duže vremena (da troppo tempo) fašistički ambijenat u Puli i istarskoj provinciji pomućen svadjama i akcijom nekih ljudi iz redova fašizma, koji smetaju pravu akciju i koji žele da škode prestižu i ugledu fašističkih hijerarhija, širenjem niskih kleveta i alarmističkih glasova o stanju u fašizmu«. »To su poznata iica, koja iskorištavaju svaku priliku, da svojim izjavama škode fašizmu, koji love u mutnom i pretvaraju u škandal riječi vodja i fašista koji su vjerni«. »To su oni, koji se osjećaju kao nezadovoljni, jer nisu navodno postigli ono, što su se nadali i nisu postigli one materijalne koristi, koje žele ili su pak, kaže se u rezoluciji, nesposobni da išta postignu pa su razočarani«. »Oni uspjevaju da dobiju pristaša, koji se bave istom propagandom kao i oni«. (Znači, da postoji čitav pokret ovih nezadovoljnika...) Direktorij mora zato, da interveniše i da »reže oštro« tamo gdje se rana gnoji! Zato treba kazniti one, koji su medju tim elementima najodgovorniji. To treba da se uč>ni, da bi se spasio istarski fašizam, »koji ima veliku zadaću pred sobom«.
Direktorij je suspendirao iz svih fašističkih akcija i prijavio je disciplinskoj komisiji cavalera Maria Mozzatta More 11 i a. dra D i r e 11 i a i dra Apollonia. Za Morchia kaže se u dekretu, da ie običan klevetnik, koji kleveće fašizam i hi-ierarhe. nesposoban da u lice govori , ono, što kaže iza ledja, čovjek bez iskrenosti. On je širio glasove, koji su uzbunili fašistički ambijenat u Puli i čitavoj provinciji. Njegova je akcija tim teža, u koliko on zauzima u stranci i u raznim drugim organizacijama fašizma važne položaje pune odgovornosti. Dr, Dmo Dinelli uvrijedien ie jer se nije postupalo protiv nekih lica, koje ]e on optuživao, a koja zauzimliu važne položaje u stranci, pa je zato pronosio klevete o pokrajinskom sekretaru Relliju, da bi škodio njegovom dobrom glasu i autoritetu. Dr. Gianni Apollonio bio je pod utjecajem prve dvojice i nekih drugih elemenata, pa je širio o fašizmu alarmantne glasine i klevetao sekretara Rellia ostale hijerarhe družeči se s turbolentnim elementima, koji su suspendirani ili već prije isključeni iz fašizma. — Tako stvari prikazuje služben' komunike.
Dostojna afirmacija naše emigracije u očima svekolike javnosti, domaće i strane, za što veću korist našem kraju i našim emigrantskim redovima mora biti zajednička deviza u radu svakog našeg društva.
Taj rad treba da je smišljen, da odgo* vara dosadašniem valjanom radu, da ie u duhu potreba svakog našeg društva, da ie primjeren sredini, u kojoj pojedine organizacije djeluju. Taj rad mora biti metodi-čan, da ide rukom o ruku medju pojedinim društvima osobito tamo gdje u jednom mjestu postoje i aktivno djeluje više organizacija. U takvom radu treba nastojati, da dolaze do izražaja sve društvene energije, da on predstavlja težnje i volju većine, inače bi svaki drugi posao trpio od anemičnosti
U našim društvima je već sada koncentrirana velika brojčana snaga, koja stica-iem prilika, dobiva dnevno svoj novi priliv. ier je iseljivanje iz Julijske Krajine loš uvijek na dnevnom redu. Uspije li društvima da u svoju sredinu okupe i one, koii su danas po strani, tada će funkcija pojedinih društava Još samo porasti, u njihovom radu doći će tada do izražaja dva odlučna i najvažnija faktora: snaga broja, kvaliteta i sposobnost pojedinaca. Od ovih faktora. u njihovom harmoničnom izražaju sadržan ie glavni uvjet progresa svakog društva Iz njihove suradnje postići če na. ša društva svoju vitalnost i afirmaciju, ne utjecajem i tendencijama unesenim izvana nego organski odozdo iz elemenata, koji čine organizaciju.	T. R.
MISTE U MOŽDA I VI ZABORAVILI POSLATI PRETPLATU?
MUSSOLINIJEVA AMNESTUA
Trst, februarja 1933.
Dne 25. oktobra pr. 1. je Mussolini izjavil v svojem milanskem govoru, da bo izdal amnestijo in to kot znak moči fašističnega režima, ki je trden in se ne boji svojih sovražnikov. Ce pa gledamo dano amnestijo in s tem primerjamo fašistično moč, moramo ugotoviti, da ie fašistični režim zelo šibak.
V resnici je amnestija tako omeiena in vezana na nešteto pogojev, da so od nje Izključeni vsi oni, ki bi morali biti pomilošče-ni. Dekret o amnestiji ima v svojih členih viden namen pridržati v ječah čimveč antifašistov. Pomiloščeni so bili pravzaprav le oni jetniki, katerih kazen ne presega petih let t. j. le oni, ki jih je posebno sodišče obsodilo za kako malenkost. Toda vsi pravi vodilni možje antifašizma so ostali v ječah, ker za nje ni bilo »posebno sodišče« s kaznijo preveč širokogrudno. Dekret sam izraža fašistični strah in maščevanje napram svojim nasprotnikom. Ostali so v ječah vsi agilni delavski organizatorji: Gramsci, Terracini, Scoccimaro in dr., dalje vsi voditelji pokreta »Giustizia e Libertà«: E. Rossi, Vinciguerra, Bauer. Pertini in dr. Ostali bodo po ječah naši primorski obsojenci: Gortan, Ladavac, Cucek, Žagar. Hreščak. Lango in dr. Ostali so gen. Capello in Zaniboni — torej vsi oni, ki so se fašizmu realno upirali. Pristaviti moramo, da se amnestija ne nanaša na obsojene begunce. In tudi, ki so ali bodo pomiloščeni, so v nevarnosti, da jih policija zopet pošlje par dni po povratku na dopust na Lipare. kot se je to zgodilo že mnogim našim Primorcem (Srebrnič).
Amnestija je pravzaprav samo politična fraza, ki naj' pokaže Mussolinijevo veliko-dušie in fašistično moč. Naši ljude ne smejo nikdar verjeti lažnjivim filofašističnim poročilom reakcionarnega tiska, ki slika Mussolinija kot velikodušnega in neustrašnega moža. Ves kulturen svet pa bi moral se zavzeti in zahtevati pravo amnestijo. Posebno pa zato, da ne bodo fašistični rablji ugonobili posamezne jetnike po samotnih celicah, kot smo že zadnjič poročali v članku: V italijanskih ježah Kajti tudi sodbe na zapor Posebnega sodišča v Rimu so smrtne obsodbe in strašnejše kot one s strelom v hrbet, ker počasna smrt s fizičnimi in duševnimi mukami, ki jih morajo prenašati politični jetniki v ječah je hujša kot hitra smrt s streli zloglasnih fašističnih miličnikov.
Dne 27. okt. 1932., je umrl v napoljski ječi Romolo Tranquilli, po štiri in pol letih bivanja v trdnjavi Precida. Bil je star šele 28. let. Aretirali so ga leta 1928., meseca aprila, po bombnem atentatu na milanski razstavi, ki ga ie izvršila sama fašistična policija. Bil je obtožen zarote a pozneje so umaknili tožbo. Pri prvi preiskavi so ga z mučenjem prisilili, da ie priznal krivdo, zlomili so mu tri rebra in pokvarili drobovje, tako, da so mu še pljuča odpovedala. Po štiriletnih mukah je poginul kot pes v temni, podzemeljski luknji, ravno ob proslavi desetletnice fašizma. Hoteli so ga ustreliti takoj po osodbi, le na protest mednarodne javnosti, so to namero opustili in ga zaprli v ječo Preiskava je namenoma trajala tri leta. da bi javnost pozabila nanj in šele 6. aprila 1931. je bil obsojen na 12. let ječe. Obsodili pa so ga že v preiskovalnem zaporu na smrt s tem, da so mu uničili zdravje. Za take skrivne obsodbe pri policijskih preiskazah ni v Italiji nobene pritožbe. Nešteto političnih jetnikov umira počasne smrti po temnih luknjah, a njih glas ne pride v Javnost Zidovi podzemlja so predebeli in jetniški rablji predobro čuvajo svoje Jetnike. ker upajo na boljše plačilo in Mussolinijevo pohvalo.
Romolo Tranquilli je samo majhen zgled fašistične kulture in civilizacije, je samo priznanje možu »Previdnosti«, kot imenujejo Mussolinija pobožni fašisti. Pomislimo samo, koliko je naših žrtev, o katerih usodi ne vemo niti mi, niti svet!	(Mos)
FAŠIZEM JE UNIČIL NAŠEGA KMETA
Eden Izmed mnogih
Trst, februarja 1933. Poglavja o propadanju in gospodarskem uničevanju naših kmetij, ne fr mogli končati. Z dneva v dan prihajajo nove žalostne vesti in vedno boli se veča Število revežev in beračev, tudi iz vrst onih. ki so še pred kratkim živeli mirno s svojim poštenim delom.
Tako so P ur geriu Josipu iz Mačkovih pred kratkim zarubili zadnje živin-če in mu ga odgnali iz hleva, ker ni mogel plačati zaostalih davkov. Po vojni je njegovo gospodarstvo dobro napredovalo hlev ie bil kmalu poln živine, a klet vina; danes mu je ostala že velika družina, z nedo-rastlimi otroci Posestvo Purgerja je za-dolženo a niemu sledi polagoma procesija sovaščanov in rojakov, katerih položaj se od dne do dne slabša.	(Mos)
Težki dnevi jace so xa nami...
Pismo političnega jetnika
Trst, januarja 1933 (Mos). Težki dnevi ječe so za nami. Da, lahko rečemo težki! Sicer sem se že mnogokrat vprašal, zakaj moramo toliko ti peti. zakaj mora biti vse to! Zakaj vlada danes, v dvajsetem stoletju tako nasilstvo, tako zatiranje? Alj smo sploh krivi, da smo druge krvi kot naši tirani? Kaj smo zakrivili da moramo trpeti, obsojeni na večno suženjstvo? Kdaj nam bo zasijala svoboda, tista prava svoboda, brez vednega strahu pred novim rob-stvom?
Italijansko časopisje vedno in vedno zatrjuje, da bi morali biti tujerodci zadovoljni in hvaležni materi državi, da so prišli pod njeno okrilje. Res je, bratje, sestre, bodimo vendar hvaležni. Saj. kar nam ni zlega prizadejala Italija sama, nam je prinesel fašizem. Vsa imena nam dajejo, samo človek ne. Kako lepo. čisto slovenščino in hrvaščino se uči naša mladina po šolah in otroških vrtcih. Naša lepa pesem, ki je odmevala po naših vaseh in trgih je utihnila. »Giovinezze« ne znamo, naših ne smemo peti. Kje Je naše časopisje, knjige, čitalnice, sokol, prosvetna društva, zadruge in drugo? Vse smo izgubili, fašizem nas je oropal vsega.
In vendar so nam milostno podelili nadomestilo za vse izgubljeno!
Pomislimo koliko žrtev imamo! Koliko je naših, ki so dali kri za ljubljeno domovino, za željeno svobodo. Koliko jih trpi v ječah, koliko ječi v pregnanstvu in koliko jih je, ki v vednem strahu pričakujejo, kdaj jih bo zgrabil fašizem z umazanimi kremplji nasilstva.
Vendar ne bomo popustili. Cim bolj bije fašizem po naših hrbtih, tem močnejši smo! Fašizem naj ve, da hočemo zrušiti njegove okove. In tako stopamo z roko v roki, z ramo ob rami v borbo za zrušitev fašizma.
Večkrat se nehote spomnim na oni trenutek, ko so stopili pred me karabinerji: »V imenu zakona...« Zastonj sem se spraševal zakaj? Vem pa, da sem politično
sumljiv in sem zgubil vso pravico biti -+ človek. Sicer sem se. ne spominjam se ne kdaj ne kako, znašel na kvesturi v Trstu. Zaposleni komisarji in drugi so celo pozabili na nas; dobili nismo nikake hrane, niti vode ne. Pa saj m nič čudno, v dobi civilizacije smo. Kaj to. če ostane človek štiri ali pet dni brez hrane in brez vode! Kaj zato. če človeku pomagajo z žilovko, da izusti tiste, od njih tako željene besede: »Sem storil.« »Sem protifašist«. Kaj zato, če mora 15 ali 20 dni ležati na golih deskah, in če si »politična žival«, kot te imenujejo.
Dragi bratje in sestre, kar policija dela po nalogu fašizma, vse to ni greh. Vse vrši v obrambo domovine, za obstoj režima, čeprav pri tem ubija brat brata. Edino tako utegneš zajamčiti svoj obstoj v službi
fciŠj 3.
Kako človek lahko premišlja, ko se zaveda, da ima na vratih celice napis: »Isolatissimo senz’aria«. V zavesti, da so ga pozabili vsi le tiste lutke ne. ki mehanično odpirajo in zapirajo vrata — potekajo dnevi, tedni in meseci. Končno se pojavi na dolgem hodniku »superiore« in javi temu. da se ga je usmilila deželna komisija za javno varnost, onemu, da je namenjen na otoke, tretjega se je usmilil posebni tribunal in nekatere je »očistila« storjenih grehov sama policija s »posebnim nadzorstvom«.
Tako sta se počasi praznila tržaška zapora »Coroneo« in pri »Jezuitih«, ko je nekega dne prišla vest o — amnestiji.
Nismo verjeli; tako čudno smo se spogledovali, češ kakšno igro si je pa spet zamislil Mussolini. Ko smo pa slišali, da fašizem ni našel drugega izhoda za prenapolnjene ječe, smo verjeli.
Bratje sestre! Bodite pozdravljeni! Verujte in pričakujte z nami, ki se z več milionov Italijanov skupno borimo, da zrušimo fašizem. In potem — na veselo svidenje!
Političen jetnik v Trstu v desetem in enajstem letu strahovlade.
Redukcije v idrijskem rudniku
Idrija. Januarja 1933. Idrijska rudniška uprava je te dni spet odslovila z dela 12 slovenskih rudarjev. V rudniku je sedaj zaposlenih morda le še okrog 500 do 600 ljudi. Še pred leti je služilo v idrijskih rovih svoj kruh preko 2.500 rudarjev. Upravo rudnika je tedai vodil inž. Ricci, ki je dobro poznal slovenskega delavca, ki je bil za prospeh podjetja nenadomestljiva moč Fašistične oblasti pa so vedno znova zahtevale, da se izloči iz državnega podjetja slovenski element in da se nadomesti z laškim. Ricci je dolgo časa okleval. Ko so pa namestili pri vodstvu rudnika nekdanjega učitelja in skvadrista Muta Plinija, so se razmere v rudniku nenadoma silno spremenile. Pričele so se redukcije slovenskega delavstva in sredi leta 1931 so odslovili iz rudnika okrog 300 naših ljudi. Menili so. da jih bodo nadomestili z laškimi močmi, toda Lahi so zaradi težavnega dela kmalu omagali in so se spet odselili v svojo deželo, ker se jim je stožilo po tisočletni tradiciji: dolce far niente. Muto Plinio ie uvedel tudi prakso, ki je povzročila našim rudarjem že veliko zlo. Ko je režim v poslednjih letih emitiral celo vrsto notranjih posojil, so se pri upravi rudnika enostavno domenili, koliko bodo odtegnili slehernemu delavcu za ta posojila Deloma v celoti deloma v obrokih ie moral sleherni idrijski rudar ob vsaki priliki prevzeti po 200. 300 in tudi več lir obveznic. Muto Plinijo je zbral okrog sebe izmed Slovencev le one, ki so iz oportunizma že takoj od začetka vstopili v vrste faštlstičnih skvadristov ter zavrgli svojo narodnost. V zadnjem času pa so se tudi njihove vrste precej skrčile, ker so po vseh svojih zmotah nazadnje pričeli spo-
znavati. čemu služijo fašizmu in se izpostavljajo sovraštvu ljudstva.
IDRIJA UMIRA
Idrija, februarja 1933. Dasi število rojstev v lanskem letu zelo presega število smrti, smo stopili v novo leto kljub temu z žalostnimi pogledi v bodočnost. Število smrti znaša 79, rojstev 142. porok pa je bilo 32. Ta števila jasno dokazujejo našo življensko moč. navdaja pa nas skrb, kam z naraščajem. Fantje so po večini odšli preko meje. nov naraščaj tvori kader brezposelnih, naša dekleta pa gredo po večini vsa v Italijo služiti, Čipkarstvo, ki je bilo včasih lep dohodek rudarjeve družine je že davno propadlo in zato morajo dekleta za drugim zaslužkom. Pa tudi delo v rudniku peša vedno bolj. Z novim letom so pričeli zopet vpokojevati stare rudarje in pa tiste, ki imajo polno službeno dobo. Tako mislijo dr meseca maja temeljito iztrebiti in zmanjšati kader delavcev- Trg za živo srebro je zaprt in v Trstu leži vse producirano blatio in išče kupca. To hočejo gospodje v Rimu tako rešiti, da zmanjšajo obrat na celi črti. Hoteli so celo zapreti rudnik, pa je podesta inž. Ricci izposloval v Rimu manjše zlo to je da so zmanjšali delovni teden za 1 dan, tako rudarji delajo samo pet dni, soboto in nedeljo pa počivajo. Vse ostalo delo zunaj rudnika tudi počiva, vsled česar se jevštevilo brezposelnih zelo pomnožilo, malenkostna dela pa opravljajo samo italijanski delavci. Za pomlad napovedujejo zopet nova dela. Podreti nameravajo rudniški magazin sedanjo vojašnico in pa gledališče. Na istem mestu nameravajo postaviti nove stavbe. Kljub vsem javnim delom, novim stavbam etc. pa Idrija hira dan za dnem in rudarji težko očaku-jejo rešitve in izboljšanja.
Fašistična nasilja na Krasu
Aretacije radi slovenske pesmi
Trst, februarja 1933. Morda je zasuž-njenje javnega mišljenja in življenja postulat slehernega imperializma in se morda radi tega marsikateremu zagovorniku fašističnih idej. v danih primerih ne zdi postopanje fašističnega režima v prisvojenih pokrajinah napram narodnim manjšinam takšno zlo, kakor ga občuti neposredno prizadeto prebivalstvo. Če pa že mora priznati krivice, ki jih fašizem prizadeva za-vojevanemu ljudstvu so te krivice zanj vendarle manjše nego naj bi bile zasluge ekstremnega nacionalizma.
Ce upoštevamo vse socijalno zlo, ki ga prizadeva ljudstvu režim 2000 kulture, ki si je nadel krinko socijalnoga rešitelja obubožanih mas. ne samo v javnem življenju nego tudi v intimnem življenju celo pod lastnim krovom, je najbolj krivično, da prepoveduje posameznikom rabo domače govorice in pesmi. Fanatizem in slepo sovraštvo fašističnih mogotcev do našega ljudstva je zašel tako daleč, da postavlja pred sodišča in tira v zapore Dudi, ki so se «spozabili« in v gostilni zapeli domačo pesem.
Ta fašistična praksa ni od danes in se taki primeri ponavljajo že leta, kar ie dokaz, da zakonito in nezakonito r.asibe ni fašizmu le sredstvo nego — namen. —
Pred nekai dnevi sta se na Krasu spet dogodila dva takšna žalostna primera moderne rimske civilizacije.
V Kostanjevici, v gostilni pri B o š č a n u, se je zbralo več vaščanov.
Domačim pomenkom je skoro podzavestno sledila domača pesem. Prisotna karabinierja ki, čeprav nista razumela ne njene besede, ne njenega duha, sta se razburila in zahtevala pojasnil. Nazadnje pa so bili pevci aretirani in odvedeni v zapore. Gostilničarju pa so naprtili občutno denarno kazen. Šele po osmih dneh zapora, so bili pevci izpuščeni na »svobodo«.
V Svetem P r i Komnu, se ie pripetil drugi, sličen dogodek.
Po stari fantovski navadi so se odpravili nekega večera vaški mladeniči po vasi in se zmenili, da bodo nekje na vasi zapeli podoknico. Toda celo ta prostodušna fantovska zabava, fašistom in karabinjerjem ni dala miru. Ustavili so fante sredi vasi in jih legitimirali, nekaj dni pozneje pa so prejeli kazenski nalog na plačilo 75.— Lir kazni. — Pač drage podoknice! (rob).
NOVE SPREMEMBE V FAŠISTIČNIH ORGANIZACIJAH
Gorica, februarja 1933. V zadnjem času so ■ se izvršile zlasti v reški in istrski pokrajini večje spremembe pri vodstvih krajevnih fašističnih organizacij. Sedai je prišla na vrsto še goriška pokrajina. Te dni sta bila imenovana nova direktorja fašistične organizaciie v Ajdovščini in Opatjem selu. V novem direktoriju v Ajdovščini so dr. Simonetti, dr. Furlani. Rizzatto. Ruggero in Castellani, v Opatjem selu pa Longe. Cianciotta, dr. Fuduli. Kacio in Gorian.
Dva atentata protiv fašista na Poreštini
Pula, februara 1933. Kako i fašistički ■ listovi javljaju, u razmjerno kratko vrijeme, u roku od pet dana, dogodila su se na Po-reštini dva protifašistička atentata. Bila su napadnuta dva fašistička milicionera i obojica su teško ranjena.
Najprije je bio u subotu 28 januara napadnut milicionar Giovanni de Stališ, star 26 godina, kad se vraćao u večer iz službe svojoj kući Nepoznata lica su ispalila na njega nekoliko hitaca iz pušaka, ranili ga i nestali, misleći da ie poginuo. Pucali su iz lovačkih pušaka. Ljudi su čuli pucanj j priskočili su ranjenom Stališu u pomoć. Bio je pogodjen na više mjesta i dosta ozbiljno ranjen. Odmah je povedena stroga istraga i aretirano je bezbroj ljudi iz okolice Poreča. Mladi de Stališ odveden je u bolnicu u Rovinj, gdje se bori sa smrću, ako nije već i podlegao.
Prošle srijede 2 o- mi. dogodilo se me-
djutim drugi slučaj napadaja. Još je trajala istraga o prvom slučaju i u čitavom se kraju pretraživala svaka kuća i svaki grm, da bi se otkrilo počinitelja, a uvečer u srijedu izvršen je drugi napadaj oko 8 sati na Vittoria de Stališa, starog 52 godine, koji je takodjer milicionar, a vrašao se u tom momentu kući sa sjednice neke fašističke organizacije u nekom selu blizu Poreča. Bio je već pred vratima svoje kuće, kad su ga pogodili bitci iz puške. U strahu je pobjegao u kuću tako da ga hitci, koji su slijedili nisu mogli pogoditi. Kugle su probile vrata 1 zabile se u zid. I on je ranjen odvtzen u bolnicu. Istraga je pooštrena i može se reći. da je aretirano oko stotinu ljudi naše narodnosti iz okolice Poreča. Koji su uzroci ovim atentatima ne mo« že se sa sigurnošću reći, ali fašisti drže, I da je ovo zgodan momenat. da se obore na Jugoslavene i da ih progone kao krivce.
Šikane in aretacije
Pismo iz Trnova
Trnovo pri II. Bistrici. 25 1 1933. Dobili smo prvi sneg, ki se je počasi prikradel iz snežniških gozdov in pobelil naša polja in vasi. Burja brije krog domov in med skrbjo in bedo žvižga okoli koč in bajt.
Vsa dela pri cestah, vojašnicah itd. so prekinjena in četudi ni bilo zaposlenih ravno veliko število naših ljudi, se je brezposelnost med delavstvom zelo povečala. Končna dela in prosfa mesta pa so zagotovljena le Italijanom.
Zakon, ki določuje, da mora vsaka pokrajina preskrbeti oz. zaposliti najprej svoje prebivalstvo in ne sme sprejemati tujih, uve-lavlja gosposka kar po svoje. Včasih ne odstopi od predpisov niti za las, to je kadar zadeva Slovence, včasih gre pa tudi preko najtežjih vprašanj. Dogodili so se celo slučaji, kot n. pr., da je trgovec odslovil svojega nastavljenca radi pisarniških zadev. Ko se je ta pritožil na pristojno mesto, je bil priziv brezuspešen, ker ni spadal v reško pokrajino. Pritožil se je na to na višjo inštanco, se pri tem poslužil denuncijacije in zakoni so zgubili veljavo. Takih sredstev se poslužujejo zlasti Italijani. Naši ljudje se jim morejo umikati, pritepenci pa zasedajo njihova mesta. In čimdalje več jih je. vedno boli odjedajo kruh domačinom, izdajajo. vohunijo, zasmehujejo in izzivajo. Nikoli in človek dovolj zavarovan pred njimi. Edino zbirališče domačinov so gostilne, pa tudi tu se človek ne sme svobodno kretati in svobodno govoriti. Kajti vohunov — domačinov je pri nas več kot dovolj.
Pretečeno nedeljo je bil v neki gostilni v Bistrici javen ples. Prišli do tudi vojaki, katerih pri nas ni malo. Tako je bilo plesalk
preveč, a plesalcev le malo. Domači fantje so si poiskali dekleta, vojaki so pa zahtevali. da bi te plesale ž njimi. Fantje in dekleta so se temu uprli. Nastal je prepir, prišli so karabinerji in zahtevali, da se dekleta odstranijo. Ko so te odhajale, je mimogrede rekla ena izmed njih nekemu vo-jaku-izzivaču »Poveretto« (revček). Bila je takoj aretirana in odvedena v zapor.
Pred nekai dnevi so aretirali več domačih fantov in eno dekle. Stali so na vasi, se razgovariali in smejali. Mimo je prišla obhodna straža (trije vojaki), ki so se ustavili ter napadli gručo domačinov, češ. da so se jim ti posmehovali. Ta prepir je od daleč opazoval g. Valenčič in je telefonano poklical karabinerje, ki so prišli in v imenu postave takoj nekatere iz gruče aretirali in odvedli v zapor. Po ostale z dekletom. pa so prišli naslednji dan. Zasliševali so jih, izsiljevali s pretepanjem razne izjave; ko niso mogli ničesar doseči, so jih izpustili. Enega pa so z neznanega vzroka pridržali v zaporu.
Šole postajajo dan za dnem hujše potuj-čevalnice naših otrok. Pri nas se to pozna, zlasti, ker je vsa okolica polna vojakov in ker so med domačimi otroci pomešani otroci Lahov (železničarjev, oficirjev, učiteljev, državnih in privatnih uradnikov), kateri se pridno priseljujejo.
Kar je še ostalo inteligence in kar jo je še zavedne, nima med seboj nikakih vezi. Vsak se tišči doma in čaka pomladi, ko bodo dnevi spet lepi, si bo lahko tudi domač človek privogSM malo oddiha in razvedrila v prosti naravi, kjer se mu ne bo treba izogibati nezaupljivih tujcev in niti domačinov.	(Mos)

Izdajalci i
Fašistični podrepniki
Reka, v januarju 1933. Trg Bistrica in sosednja vas Trnovo, sta bila takoj po vojni središče, v katero so prihajali okoličani iz Pivke, Podgore (Kočan), Brkinov in Reške doline Trgovina in obrt sta bila v raz-cvitu. Vse ie delalo in služilo.
Že v prvih letih po vojni, smo dobili mnogo priseljencev — Italijanov, zlasti iz južnih krajev Bolj spretni so se naučili maj'' slovenščine in domačinu so postali ravno tako sosedje, znanci in prijatelji kot drugi.
Med tem pa so se razmere spremenile. Konkurenca je polagoma rastla, pojavila se je brezposlenost in denar je postajal redkejši. A oni, ki niso bili nikoli prijatelji dela in skrbi, so si iskali primernega izhoda Prekupčevanje je polagoma prenehalo, tihotapstvo so zatrli. Tako so si pomagali s tem, da so si poiskali zaslombe pri političnih oblasteh in si s tem zagotovili brezskrbno življenje. Da so sl dostojno zaslužili naklonjenost fašističnih mogotcev, zlasti pa komisarja javne varnosti, so se pričeli vpletati v špijonažo. izdajstva, hujskanje in druga izkoriščevaln^ sredstva. Počasi se je razvijala ta »trgovina«, ki je zajela tudi najbolj zavedne vrste. Svoj višek pa je dosegla ob aretacijah iz znane protifašistične afere. Tako prištevajo domačini laškim podrepnikom in vohunom sledeče domačine-
Anton Gržina (Marinkotov Tone), trgovec in posestnik v H. Bistrici ima zlasti pri podružnic’ reške »Cassa di Risparmio* veliko besedo, ker je v upravnem odboru važen funkciionar. Poleg tega na Je prijatelj vseli višjih glav v Bistrici in se s Slovenci sploh ne dni?/’
Brata Franc in Adolf Valenčič (lastnika
NOVA VOJAŠKA DELA
Vrbovo (Reška pokrajina), februarja 1933. — Tu se vršijo večerni tečaji italijanščine za odrasle, ki pa so slabo obiskani in beležijo velik neuspeh. Pa kljub temu vstrajno nadaljujejo, z upanjem, da bodo nekai dosegli.
Na pomlad bodo pričeli z gradnjo nove ceste, ki bo peljale iz postaje v Trnovem, mimo Jasena in naše vasi v Zabiče (Podgo-ra), Izpeljali jo bodo po drugem terenu in ne tam, kjer pelje že obstoječa. Tako bo vas Jasen, ki ie sedaj precej oddaljena od glavne ceste, ležala tik ob novi, V Vrbovem pa bodo vs!ed tega podrli Lukatovo hišo, Z izpeljavo nove ceste, bodo uničili kmetom ve. liko polja, Tako podpira fašizem poljedelstvo! Cernu torei vse mogoče hi nemogoče »battaglie« (bitke)!	(Mos)
n vohuni
so tudi domačini..
JeJčkovc trgovine in gostilne) v Trnovem, sta poleg gornjega domačina najvplivnejši osebi pri oblastvih. imata pa zlasti s karabinerji dobre zveze in s komisarjem javne varnosti. Od zadnjih aretacijah so se shajali na njihovem domu karabinerji, kjer so ostajali pozno v noč zaposleni s sestavljanjem in tipkanjem raznih zapisnikov. Pri tem delu jima pomaga gdč. Angela Sore, ki je zaposlena v njihovi trgovini kot prodajalka.
Pravijo, da spada k ostalim tudi hotelir Ivan Novak, ki vodi v II. Bistrici bivši hotel »Ilirija«, danes »Monte Nevoso«. On sicer ni domačin, pač pa je Slovenec.
Posebno javno pa se udejstvuje v tem delu brivec Kos iz II. Bistrice, potem I. Kos trgovec s senom v Trnovem. Srečko Krpan, bivši zidarski mojster v Trnovem. K tem moramo prišteti tudi gdč. Vero Ličanovo, (hčerka trgovca in zadnjega bistriškega župana), o kateri pa bomo poročali še podrobneje.
Poleg domačinov, se bavijo s tem poslom tudi priseljeni Italijani: Franc Simone, trgovec v II. Bistrici, ki je prišel v Trnovo kot karabiner ter dobro obvlada slovenščino; dalje Santoro, čevljar v II. Bistrici, Criscu-lo, obč. uradnik v II Bistrici in Puvio, uradnik bolniške blagajne v Trnovem.
Ni jih'malo, a nismo še vse imenovali. Marsikomu so škodili, mnogo gorja in trpljenja so povzročili. A njihovo delo se bo maščevalo samo ob pravem času. Ni stvari na svetu, ki bi bila večna Tudi Mussoliniju in fašizmu bo bila nekoč dvanajsta ura In takrat bodo podleži brezuspešno bili plat zvona. Ce ne prej bodo takrat zapeli zadnji psalm na čast fašizmu.	(Mos)
NA GOMANCAH BODO GRADILI
Klana februarja 1933. — Vojaške oblasti so sklenile pogodbo s trgovcem Ličanom Aleksandrom iz II. Bistrice za dobavo in prevoz na Gomance v teku letošnjega leta 1200 vagonov cementa Za kaj vse bodo rabili toliko količino cementa, tako daleč v gozdu in tik meje?	(Mos)
ZIMSKI MANEVRI NA GORNIEM JADRANU
Trst, februarja 1933 Pred nekaj tedni je odplula iz pul.lske luke 6 pomorska divizija proti Benetkam. Na gornjem Tadrami so se ves ta čas vršili manevri. Italijanski tisk. ki včasih zelo obširno poroča o italijanskih vojnih vajah, je te operacije vojnega lirodovja skorai prezrl. Šele sedai, ko se ie brodovie vrnilo v Pulo, je istrsko fašistično glasilo mimogrede omenilo, da so se vršile vojne vaje.
Fašizem fe upropastil Italijo
FAŠISTIČNE uradne številke
»Gazzetta Ufficiale« prinaša v svojih mesečnih statistikah nekaj poročil, ki jasno dokazujejo, kako kriza raste.
Število brezposlenih se ie povečalo od 945.972 v avgustu na 949.949 do konca septembra lanskega leta, V septembru 1. 1931. jih je bilo 747.764.
Produkcija surove svile se je zmanjšala od 3.556.369 kg, v januarju—avgustu 1931. na 1,601.090 v januarju-avgustu 1. 1932.
V istem razdobju se zmanjšala produkcija železnih izdelkov od 904.201 ton na 787.524 ton; jeklenih od 1,090.696 ton (ja-nuar-september 1931.) na 1,016.417 ton (ja-nuar-september 1932.); produkcija zlitin pa se je zmanjšala od 384.659 ton (jan.-sept. 1931.) na 333.382 ton (jan.-sept. 1932.)
Padec so zaznamovali tudi v produkciji električne energije, v železniškem prometu, a porastlo ie zlasti število konkurzov.
Najzanimivejši so rezultati, ki se nanašajo na tako imenovano »demografsko bitko« (za porast prebivalstva), ki očividno nima nobenega uspeha in, ki sliči mnogim takim poskosum iz stare rimske dobe. Znano je, da je Mussoliniju veliko na tem. da bi vzgojil čim večjo armado bojevitih Italijanov. Toda beda je veliko večja, kot pa vsa vabila »duceja« za prospeh in množitev. Uradne številk e to jasno dokazujejo: 1930.	1931.	1932.
jan-sept. jan.-sept. jan.-sept. Rojstva	823.390	780.466	744.496
Sklenjeni	zakoni	270.310	189.139	173 737
Več rojenih kot
umrlih	391.814	318.514	284.876
Razmerje 1 ; 1000	9.06	7.7	6.8
Vsekakor slednje številke delajo Mussoliniju in fašizmu največje skrbi in načrt pomnožitve števila prebivalstva Italije v tem desetletju za 10 miljonov, se bo uresničil menda le. če se bodo vrnili vsi po svetu raztreseni Italijani.	(Mos)
SOCIJALNA BEDA V TRSTU Sprememba	pri	tržaškem industrijskem
sindikatu
Trst, februarja 1933. V tržaškem fašističnem industrijskem sindikatu je prišlo ta teden do večje spremembe. Dosedanji tajnik sindikata poslanec Vecchini je bil premeščen v Firenze, za novega tržaškega tajnika pa je bil imenovan poslanec Cla-venzani. Razlogi te nenadne spremembe za enkrat še niso znani. O priliki te »izmenjave straže« pa se je vršilo v Trstu večje zborovanje sindikalnih zaupnikov, ki so se ga udeležili tudi zastopniki iz podeželskih centrov. Vecchini Je na zborovanju poročal o položaju indus-rije v Trstu in je priznal, da so nastale v vrstah tržaškega delavstva letos izredne socialne in življenske težave. Pri tržašjij.n ladjedelnicah je sedaj zape-, slenih okrog 6500 ljudi, toda le delno, tako da pride na vsakega delavca dela le za nekaj dni v tednu. Prav tako je mnogo delavcev nezaposlenih v delavnicah za selekcijo tobaka, v podietjih za živila in manu-fakturo. v tiskarskih podjetjih in drugod. V tekstilni industriji se je po katastrofi v letu 1926 število delavstva znova decimi-ralo. Od dosedanjih 1500 tekstilnih delavcev je 1000 ljudi na cesti. Posebno so prizadete delavke v tovarni za juto, ki je skoraj docela ustavila obratovanje.
U LOVRANU 820. U MATULJAMA 500, A
NA RIJECI NA HILJADE LJUDI BEZ POSLA.
Iz govora fašističkog federalnog sekretara Gerbca.
Rijeka, febniara 1933. — Pred nekoliko dana održana ie na Rijeci velika skupština riječkih fašista, na kojoj je učestvovao i Podsekretar centralnog direktorija Marpi-
cati. Federalni sekretar za riječku pokrajinu Gherbaz je održao govor, u kojem je prikazao stanje fašističke organizacije na Rijeci i u pokrajini. Iz njegovog govora, koji donosi riječka »Vedetta d’Italia« vidimo, da fašistička stranka na Rijeci broji 1882 člana i to u posljednje vrijeme, dok je do nedavna, prije posljednjeg prisilnog upisivanja bilo u organizaciji samo 890 članova. To su svi članovi i stranke i milicije... U organizaciji »Dopolavoro« ima medjutim 8000 članova, jer tu mora svaki onaj, koji zaposlen da se upiše. U balili i avangardi ima 5360 članova, a u organizaciji djevojčica 3630 članica. Od fašističkih organizacija aktivno djeluju jedino organi-zadije u Opatiji. Lovranu i Matuljama. U Mošćenicama je bila nedavno stvorena organizacija, koja broji oko stotinu članova, a od toga je 70 mladih fašista.
Gherbaz je govorio i o drugoj strani fašističke medalje:	o nezaposleno-
sti. Rrema njegovim izjavama ima u riječkoj pokrajini na hiljade nezaposlenih, pa tako na primjer samo u Lovranu 820 ljudi, u Matuljama 500. a na Rijeci na hiljade i hiljade.. ■ Svakako mnogo više nego članova fašističke organizacije. U industrijskim strukama ima samo od onih. koji su upisani u sindikate nezaposlenih oko 2500... U riječkom brodogradilištu bilo je prije rata zaposlenih 3000 ljudi, pred par godina bilo ih je zaposlenih još oko 50 posto, a sad ih ima tek oko 340... Od radnika, koji su bili zaposleni u industriji željeza nezaposlenih je oko 13000... To je sve prema izvještaju federalnog fašističkog tajnika.
S te skupštine poslan je generalnom tajniku fašizma Staraceli pozdravni telegram pun izraza odanosti, a on 3e odgovorio zanosnim riječima, veličajući vjernost Rijeke i riječkog pučanstva velikoj i dobroj majci Italiji.. •
Alai t: vjera!
KAKO SE NA RIJECI POPUNJUJU MASNA MJESTA.
Rijeka, februara 1933. Prošle godine Cassa di Risparmio na Rijeci raspisala je natječaj za mjesto jednog advokata.
Cassa di Risparmio odredila je godišnju platu 24.000 lire.
Na konkurs se je prijavilo više riječkih advokata, među kojima dr. Anici (Aničić), dr. Biasi i drugi.
Upravni odbor Cassa di Risparmio izabrao je onog koji se nije prijavio, dra Ro-senthala, i odredio mu nepredvidjenu nagradu od 36.000 lira na godinu.
Razumije se da su oni koji su bili neizabrani optužili upravu Casse di Risparmio.
Tužili su je u Rim.
Odluka iz Rima je došla, da se za advokata pomenute Casse di Risparmio ima izabrati vice-podestà iz Rijeke Antonini, i da mu se ima odrediti piata od 76.000 lira na godinu.
Q. Antonini je podnio ostavku na svoje dosadašnje mjesto vice-podestata.
Kolika bi piata bila i tko li bi bio određen još. da se imalo još kome potužiti?... FAŠISTIČKO JELO.
Fašisti su sve fašisticirali, sve, čak i hranu. I tako, kad udjete u koju talijansku restauraciju ne čudite se, ako u jestveniku naidjete na jelo: »piatto fascista«.
Ovih dana pitao sam jednog Talijana: u čemu se pak sastoji taj »piatto fascista«?
Našto će on meni:
— To vam je: malo, mozga, a mnogo mnogo — jezika.	(»Mornar«)
Po tim izvještajima, profesor Eydoux izjavio je da je došao u Italiju da se zabavlja, ali da je pri tom skupljao podatke o vojnim stvarima, što mu je bio stavio u dužnost jedan časnik Obavještajnog odjeljenja francuskog Ministarstva vojske. Na pitanje pretsjednika suda, da li Su u bilješkama, koje su kod njega nadjene o putovima i mostovima u zoni koja se nalazi na istočnoj granici Italije sadržani svi podatci koje je on skupio za vrijeme svoga putovanja po Italiji, profesor Eydoux je odgovorio da je jedan dio skupljenih podataka već poslao u Pariz svome sekretaru, da ih ovaj dostavi Obavještajnom odjeljenju Ministarstva vojske! Tako prikazuje pretres fašistička štampa ...
Saslušani svjedoci nisu u stvari ništa konkretno naveli što bi moglo da utvrdi da su profesor Eydoux i njegova tajnica, koja nije na pretresu ništa priznala, vršili špijunažu.
Zašto je, dakle, profesor Eydoux sebe optužio? Fašistički izvještaji o ovome procesu i to objašnjavaju. U tim izvještajima se tvrdi, da je profesor Eydoux pri kraju pretresa izjavio da ga nije vodila nikava politička težnja, jer on čak daje preimuć-stvo socijalnom i političkom sistemu, koji •je fašizam stvorio u Italiji, i da se samo može povoljno da izrazi o postupku u talijanskim tamnicama, jer su još za vrijeme istrage talijanske policijske i sudske vlasti prema njemu bile uvijek predusretljive i uslužne, pa zato želi da im to javno prizna i da im na taj način izrazi blagodarnost. Po ovome dakle, fašizam je uspjeo da čak u svojim tamnicama stvara oduševljene ljude fašiste, bez obzira na to da li su oni naučenjaci, kao što je profesor Eydoux.
Profesor Eydoux osudjen je na 5 godina tamnice, a njegova je tajnica puštena bez kazne i otputovala je u pratnji organa vlasti u pravcu francuske granice.
ONI RADE OVAKO! — A MI?..
Centralna organizacija za dalmatinsku iredentističku propagandu
Zadar, februara 1933. Koncem prošlog I	Centa, će sakupljati dokumente
mjeseca u Zadru se je osnovala pentrala j usp()mene na taliianstvo Dalmacije. Pre-
gt^payat |«e knjige, koje govore o talijan-stvu Dalmacije i koje govore o jadranskom problemu. Spremat će se predavanja za svakoga onoga, tko ta predavanja zatraži. Organizovat će tečajeve o Dalmaciji u Italiji i inostranstvu, skupljat će ilustrativni materijal i spremati filmove o Dalmaciji itd.
Kad će naša emigracija u Jugoslaviji organizovati ovakvu centralu za Julijsku Krajinu?
JADRANSKA ZGODOVINA NA TALIJANSKIH UNIVERZAH.
Trst, februarja 1933. Zveza kulturnih društev v Zadru je na svoji zadnji seji, ki se je vršila pod vodstvom fašističnega tajnika Marinkoviča sestavila resolucijo na predsednika italijanske vlade, v kateri ga prosi, naj uvede na vseh važnejših italijan-snih univerzah stolico za jadransko zgodovino. To stolica je danes toliko bolj potrebna, pravi resolucija, ker skušajo razni kulturni krožki, ki se zbirajo okoli univerze v Pragi in Parizu, pokvariti pristno zgodovino Dalmacije.
za dalmatinsku propagandu:	»Centro di
propaganda dalmatica«. Tal centro neće propagirati dalmatinsku idem samo direktno, nego će podupirati, dirigirati i snabdje-vati propagandnim materijalom sve ostale organizacije i ustanove, koje se bave dalmatinskom iredentističkom idejom. Tako pišu fašističke novine. Centar će dobivati potrebna sredstva za razvoj svoje akcije djelomično od fašističke stranke, jer je centar organizovan u krilu zadarske fašističke federacije, a osim toga dobivat će obilatu potporu od raznih upravnih vlasti, poduzeća i ostanova, a pomagat će se i prodajom propagandnog materijala. Centar je sastavljen od jednog tehničkog direktorija od pet članova i jednog poslovodje. Direktorij će davati inicijative, nadzirati propagandu i izabirati materijal ! sredstva propagande. a poslovodja će vršiti rad. U prvom direktoriju su orof. Praga, prof. So-glian, dr. Ursitz. Cončina i Vucemilo. (Sve naša prezimena!!). Kao prva zadaća centra javljena je jedna publikacija propagandnog
Nov političen proces v Gorici
Martin Bratuž obsojen
Gorica, 7 februara. Pred malim senatom kazenskega sodišča se je vršil včeraj popoldne proces proti 24-letnemu Martinu Bratužu iz Idrije, ki je bil obtožen, da je pjed leti izvršil terorističen atentat ,ter da je zbežal brez potnega lista iz političnih razlogov čez mejo.
Martin Bratuž je študiral na idrijski realki, ki je pa ni dovršil. Sodeloval je pri nekdanjem idrijskem Sokolu in v raznih drugih, pred leti še delujočih društvih. Nameščen je bil pri idrijski gozdni upravi.
na 4 leta in pol zapora
Leta 1929 je izgubil službo in zbežal čez mejo. Kakor pravi obtožnica, je pred begom položil bombo v bližini rudniških objektov v Idriji. Bomba je eksplodirala, vendar ni napravila občutnejše škode.
Obtoženec je bil sojen in contumaciam. Po prečitanju obtožnice in zaslišanju policijskih agentov in miličnikov je govoril državni tožilec, ki je zahteval več let robije. Sodišče ie obsodilo Bratuža na 4 leta in 6 mesecev ječe ter na plačilo sodnih stroškov.
ODKRITJE SPOMENIKA
Postojna, januarja 1933. Pretečeno nedeljo, dne 10. t. m. so v Strženu pri Košani odkrili spomenik miličniku Ziviani Romeu. ki je bil dne 14. jul. 1931. na istem mestu obstreljen in je pozneje umrl v tržaški bolnici. Svečanosti so se udeležili poteg tržaškega prefekta tudi druge osebnosti iz tržaške in reške pokrajine, predvsem pa zastopniki milicije in fašja. Vsled silne burje. ki je ravno v nedeljo zelo raz-
rAULIM MILJCIONERJEM
sajala, je bila svečanost izredno kratka in brez posebnih cerimonij kar sicer ni v navadi pri fašističnih prireditvah.
Domačini so vso stvar sprejeli s prezirom in mržnjo, kajti ob tej priliki se je vsak spomnil na dve domači žrtvi: Jakoba Crcka in Antona Žagarja iz Nove Sušice, k; sta bila obtožena, da sta obstrelila imenovanega miličnika ter obsojena od izrednega sodišča na 30 let ječe. (Mos)
ODREŠENI BOMO ODREŠILI ŠE DRUGE!
Blagoslov milicije v Trstu.
Epilog jedne velike afere
Francuski profesor Eydoux osudjen od fašističkog Specijalnog tribunala na
pet godina zatvora
Trst, februara 1933. — Kako je u jednom od prošlih brojeva »Istre« javljeno, u Italiji je nedavno uhapšen jedan francuski turista, profesor Eydoux, pod sumnjom da se bavi špijunažom, a s njime je uhapšena i njegova tajnica gdjica. Bonnefont- Dne 4 m. mi. dovedeni su francuski profesor i hiegova tajnica u Rimu pred Specijalni tribunal na sudjenje
Optuženi su francuski državljani. U zatvoru se nalaze od 4 septembra prošle go-oine. Na prijavu tajne fašističke policije Ovra bili su uapšeni u mjestu Coccau kod Trbiža. U optužnici se navodi da je prof. Charles Marie Eydoux. rodjen 1876. u Car-Pentraceu, po zanimanju ravnatelj škole u Parizu i general u rezervi, zajedno sa svojem tajnicom Georgette Bonnefont, ro-djenotn 1894 u Avonu doputovao iz Francuske u Italiju dne 21 augusta i odmah otišao u Trst odakle je gotovo svakog dana odlazio automobilom u Dostojnu. Ri-ieku. Općinu. Sutradan se vratio u Italiju, otišao u Goricu pregledao Trnovsku šumu a zatim posjetio Ajdovščinu. Vipavu. Kobarid j Cedad. Na posljetku je u pratnji svoj» tajnice prof. Eydoux doputovao vlakom u Trbiž, a putovao je i U Korušku.
U času kad su uapšeni nadjeni su u automobilu lotografski aparat, dalekozor, topografske karte, a kod profesora Eydoux-a neke bilješke o mjestima kroz koja je Putovao, mostovima i cestama. Dalje se u optužnici tvdi, da ie prof. Eydoux za vrijeme istrage priznao, da je došao u ita-hju s namjerom da prikupi razne vijesti i Podatke, pa razumijeva se i one vojničkoga karaktera, koje bi njegovu zemlju mogle interesirati. Gdjica Bonnefont u is-teazi je izjavila, da njoj nije bilo poznato što Eydoux radi i ako ie s njim išla na izlete i zajedno s njim fotografirala razna
mjesta i položaje, pa se zato čudi, da se i ona kao i prof. Eyudox-a optužuje zbog špijunaže. Optužnica traži da optuženi budu sudjeni na temelju člana 257. k. z. i da proces bude tajan, jer podaci koje su optuženi prikupili u svrhu vojničke špijunaže moraju u interesu državne sigurnosti ostati u tajnosti. Izvanrednom tribunalu za zaštitu države pretsjedao je general fašističke milicije Tringali-Casanova, koji je zamijenio bivšeg predsjednika ovog tribunala Cristi-nia poslije poznate afere, povodom koje je Cristini isključen iz fašističke stranke. Sudbeni senat sačinjavaju časnici fašističke milicije Lussirio. Ventura, Cao, Birolli. Ram-baldi i Olivetti. Optužbu zastupa državni odvjetnik Fomtalto. Kao svjedoci optužbe bili su preslušani karabinjerski kapetan Emilio Schiano i redarstveni agenti Umberto Caliari, Guglielmo Fasoli i Egidio Na-daja.
Povodom sudjenja profesoru Eydouxu i gdjici Bonnefont fašistička štampa objavljuje zvanične izvještaje o toku sudskog pretresa. U ovim izvještajima je detaljno iznijet iskaz optuženih i njihovi odgovori na pitanja koja im je postavljao pretsjed-nik Vanrednog suda za zaštitu države, fašistički general Tringaili. Iz ovog izvještaja bi izlazilo da je optuženi profesor Eydoux sam sebe optuživao.
On je govorio i ono za šta nije bio optužen, pa izgleda da je njemu bila prva briga da oteža svoj položaj, a na odbrana nije uopće htio ni da misli. Takvo držanje jednog optuženog može da da izazove čudjenje ali slučaj profesora Evdouxa nije usamljen, jer su dosad u mnogim procesima koje ie vodio fašistički tribunal za zaštitu države optuženi, prema zvaničnim izvještajima sa procesa, sami sebe optuživali.
Ob priliki proslave desete obletnice ustanovitve fašistične milice se je vršil y Trstu komemoracija padlih fašistov. Maso zadušnico je bral v baziliki sv. Justa tržaški škof Fogar, ki je tudi blagoslovil katafalk. Slovesnosti so prisostvovali tudi predstavniki vojaških oblasti ter vojvodi d’Aosta in di Spoielo. V dvorani Littorio, kjer se nahaja sedež fašistične stranke, se ie nato vršila komemoracija. Glavni govor ie imel konzui fašistične milice general Diamanti. Ta je v svojem govoru omenil padle miličnike kakor Romana Moise, Bla-žin.i, Zivianija in Cerkvenika. V zaključku
milični legiji postavil geslo »Redempti re-dimemus« (Odrešeni bomo odrešili še dru-ge); kajti še imamo brate, ki jih moramo odrešiti, je dejal konzul. »Povedati vam moram«, ;e zaključil general, »da je 7000 črnih srajc iz Istre, Kvarnera in Trsta duhovno in materialno pripravljenih, da v
'\Wn|TrSta'. P111®'" Reke P°d Poveljstvom Mussolinija in pod okriljem Nj. Vel. kralja
^LZt-ÌaSt*Ìn v®ličin° Italije dvignejo pla-men bitke sc višje, še čez in mnogo bolj naprej od zadnjega jarka«. Tako poroča »Piccolo«.
Nasi, koji su se vratili iz konfinaci
Trst, februara 1933. Pored ostalih, koji su se u posljednje vrijeme vratili iz konfinacije jesu i bivši nadučitelj Ignacije
Krizman, ravnatelj advokatske pisarne dra Medvesčeka u Gorici, te Josip Šinigoj, se-Uak iz Dornberga.
„ NOV GENERAL V GORICI
Gorica, februarja 1933. Pred kratkim j’e bilo v Italiji premeščenih več generalov in višjih častnikov. Med drugimi je bil imenovan brigadni general Cerniti za mobilizacijskega inšpektorja na ozemlju goriške divizije.
SREBRENI SKAKAVAC.
U nekoj riječkoj kapelici, pred ol-tarićem Majke Božje, nalazio se još u vrijeme D’Annunci jeva mahnitanja nevelik skakavac od srebra. Jednog dana ta dragocjena životinjica skrenu na sebe pažnju nekog legionara. Gleda legio-.nar — po izgledu nekakav Romanjol — i gleda onog skakavca, pa kad ga se dosta nagledao, upita zvonara, prosto-dušnog Fijumanca, da mu objasni, što znači ona srebrena beštijica.
Zvonar odgovori:
— To vam je bilo ovako: Prije jedne stotine, a možda i više godina, navalili u ove strane silni skakavci i počinili strahovitu štetu. Ne znajući Riječani, kako da se obrane od toga zla,
, * ------- o- —»jvi.	B.O.U zavje
dar. I zaista — vec sutradan nij< ovim stranama bilo ni jednog skak ca više.
— A zar ljudi vjeruju u to čudo? upita Romanjol.
— Ta nemojte! Da vjeruju oni već do sada bili pokupili sve srebro ga ima u gradu i napravili od ni vašeg D’Annunzija i postavili ea o mo na oltar...	(»Moma
NAŠ GRGA I JEDAN FAŠIST
Fašist: Recite vi meni, Grga, z£ su oni neki Trogirani razbili one lav skom tornju na Rijeci?
°rSa:,Rfcite vi meni, Jovanin, z£ ste vi razbili glavu onome orlu na gr skom tornju?	b
hii^wi^n Raz^iu smo je, Jer ono i bila jedna već dvije glave. A jeli
kada u svijetu vidio orao sa dvije é
Grga: A je li se kada na svijetu dio lav s krilima?	(»Morna
NAŠI V BE®@RADU
Ga^TG®ollKcWBE^»M
Upravni odbor Udruženja »Istra-lrst-Gorica« u Beogradu sazvao je svoju redovitu glavnu skupštinu za 29 januara ov. godine u prostorijama Muškog radničkog skloništa u Miloša Pocerca ulici u 15 sati.
loš prije početka Skupštine moglo se vidjeti, da vlada veliko interesovanje za današnju Skupštinu, jer su pojedine grupe vrlo živo diskutirale.
Tačno u 15.30 sati pretsjedmkgosp. dr. R a d i k o n otvori Skupštinu. Pozdravlja sve prisutne članove, a napose pretsjed-nika Saveza Dr. Coka, prvog pret„s-!G' nika Udruženja, D r. Krmpo tića i eosp. Ivana Staroga, koji se slučajno našao media nama u Beogradu. Iznosi historijat udruženja ,1. T. G.« u Beogradu > način, kako ie došlo do njegovog ostvarenja. Udruženje je uvijek savjesno radilo na okupljanju našega svijeta u prijestolnici, koji posao nije bio ni lagan ni jednostavan, ako uzmemo u obzir veliki grad i_ njegovu veliku periferiju. Pretsjednik izražava nadu, da će novi Odbor, koji će se izabrati, nastaviti takvim radom i uspjeti, da cjelokupnu našu emigraciju u Beogradu privuče u naše redove. Poziva prisutne da uprave svoje misli na onaj narod, s kojim nas vežu svi naši osjećaji, a koji žive u onim nesretnim krajevima, koje smo mi nunah napustiti, ali u koje se jednom kao pobjednici moramo vratiti. Sjeća se naših vel’k ^ Mučenika, a skupština u tom času ustaje na noge, iskazujući im na taj način svoju duboku zahvalnost i priznanje. Na to pretsjednik čita telegram, koji će se poslati Nj Veličanstvu Kralju Aleksandru I., bto za življe burne manifestacije Njegovom Veh-
CanCiIa'se Pismo društva »Istre« fz Novog Sada, koje današnjoj Skupštini želi najbolji
USPposlije pretsjednika uzima riječ pretsjednik Saveza g. Dr. Cok i z°VOTl Savezu i njegovim zadacima. Savez se uputio pravim stazama i pokazao .™n°Z? lijepih rezultata. Ali ml smo Ipš.uYljekp,|^ u povoju našega rada, te nas ček^> YYkke dužnosti. Vremena su teška i nesigurna. Neznamo što nam donosi sutrašnji dan. Potrebno je da budemo spremni. I relazi na pitanje našega naroda pod Italijom i na politiku, koju Italija sistematski provodi, ne samo protiv toga naroda, nego protiv Jugoslavena uopće. Žučna kampanja fašističke Italiie protiv naše države, svakog dana postaje sve oštrija. Mjesto da mi tra žimo ono. što nam ie oduzeto i što nam
00	svim pravima pripada,' obezumljen prekomorski susjedi traže našu najčistiju pokralinu. Sva zla za naš narod đ?laze.‘z Rima. lugoslovenski narod nema ništa dobra da očekuje od Rima. Samo ujedinjen.
1	složni, moći ćemo da se obranimo od ove koncentrirane navale (Buran aplauz.)
Poslije govora Dr. Čoka, tajnik g. 1 r t-n a j s t i ć prelazi na čitanie tajničkog izvještaja. U ovom lijepom i konciznom izvještaju ocrtava se sav rad dosadašnjeg Odbora Odbor je održavao svoje redovUe odborske sjednice, u kojima se nješava o o svim društvenim pitanjima. Udruženje je priredilo dva uspjela šira sas‘ankaaP^‘ storijama Jadranske Straže. Na ovim sa slancima govorilo je više govornika me-dju drugima i naš prof. Spinčić sa svo iim drugom senatorom T r i n a j s 11 ć e m. Udruženje ie priredilo i nekoHko vdo uspjelih zabava, i u moralnom iuJna'erijal nom pogledu. U toku ove godine ^novao se unutar udruženja Omladinski^ U
NASA EMIGRANTSKA POLITIKA
Hitro""l	P l k ,Tp .. t « u
koji ie stajao na čelu Socijalnog O t sleka Udruženja. Premda '6 i°š mn°; go ostalo da se uradi u Beogradu, Odbor može da bude zadovoljan, jer le saviesno i požrtvovno vršio svoje dužnosti. Zavr šava svoj izvještaj, izražavajući čvrstu nadu. da će novi Odbor nastaviti njegov rad na korist beogradske emigracije i na
šez naroda uopće.	... ,
Gosp. Maks Rejec podvrgava tajnički izvještaj, odnosno rad dosadašnjeg Odbora kritici Nije zadovoljan sa tim radom. Njegovo Je mišljenje, da bi se bilo moglo mnogo više učiniti Sve mu Izgleda previše mrtvo i stagnlrano. Prigovara prije svega Propagandnom radu. Na kulturnom polju društvo nije mnogo pokazalo. Na socijalnom pòliu radio je većinom lićno gosp. Krmpo-Podijeljivanje ono nekoliko potpora ''alni rad. Na sakupljanju članova društvo je takodie malo radilo.
«s«
To se vidi oo relativno neznatnom broju
VELIKA ZABAVA ZAGREBAČKOG DRUŠTVA »ISTRA« U DVORANI »KOLA«.
Kao svake tako 1 ove godine prlrediuje društvo »Istra« zabavu za svole članstvo i prijatelje Istre. Svrha je ove zabave da omogući našim Uudima u Zagrebu, da se bar jednom na godinu nadju na okupu I provedu iedno ugodno veče. Odbor vodi mnogo računa o željama naših ljudi, pa će ovogodišnja zabava bez sumnie ostati svima u najljepšoj uspomeni. Zabava će biti prlredjena u dvoranama »Kola«, u subotu navede dne 11 februara.
članstva u Beogradu. Žali da društvo nema svojih prostorija, jer je to preduslov svakog uspješnog rada. Govornik je u momentima temperamentan, pa nekoliko puta dolazi do prekida sa strane njegovih pristaša i protivnika. On izjavljuje, da je njegova kritika konstruktivna i dobronamjerna i da ne razumije zašto izazivlje negodovanje na izvjesnoj strani. Završava svoj dugi govor sa zahtjevom, da se takvo stanje stvari izmijeni.
Na ovu kritiku gosp. Rejća repliciraju pretsjednik Dr. Rad ikon i tajnik g. Trinajstič Izjavljuju da je Odbor savjesno i pošteno vršio svoju dužnosti i da može svakome pogledati u oči. Da se nije više uradilo krive su okolnosti, a dobrim dijelom i oni, koji danas kritiziraju Odborov rad, jer se u radu nisu pokazali onakvi, kakvi se pokazuju u kritici. Pozivaju Rejca da u buduće bude stvarniji u kritici. Tajnik Trinajstič konstatuje neke netačnosti, iznijete u kritici predgovornika.
Rejec daje kraće objašnjenje. Dr. Čok, kao obični član Udruženja, misli da sve to nije tragično, nego da je naprotiv dokaz većeg interesovanja za što uspjeliji i korisniji rad. Preporuča, da se nadje najzgodnija baza za saradnju svih onih, koji hoće da rade Potrebno ie da u Odboru bude i mladih agilnih ljudi, ali takodje iskusnih i reprezentativnih organizatora.
Pretsjednik Omladinskog Otsjeka gosp. Mohorovičić čita izvještaj Omladinskog Otsjeka. Otsjek se osnovao prošle godine u januaru na inicijativu nekih mladiih emigranata i uz punu saradnju društvenog Odbora. Odbor je uvijek pokazivao razumijevanje za taj Otsjek. Otsjek je održavao svoje redovne sjednice i društvene sastanke u prostorijama beogradske Narodne Odbrane. Zahvaljuje se ovoi nacionalnoj instituciji na iskazanim uslugama. Otsjek još nema uredjeno članstvo, jer je prikupljanje članova otežano stalnom migracijom mladih elemenata. Ističe kao glavni zadatak Otsjeka, pribiranje članstva iz najnižih društvenih klasa, da ne bi takve mase prepuštene same sebi, postale lagan plijen raznih političkih struja i sekta. Na društvenim sastancima održano je više predavanja, vodile se debate o raznim pitanjima i društvenim _ poslovima. Dvije najveće manifestacije Otsjeka bili su izleti u Smederevo i u Novi Sad. 0 tome je dosta pisala emigrantska i ostala štampa Otsjek je tek na početku svoga rada, i još je potrebno mnogo rada i napora, da se postigne zadovoljavajuće rezultate.
Prelazi se konačno na izvještaj socijalnog i muzičkog otsjeka. Izvještaj socijalnog otsjeka vrlo je opširan i plodan. Potpomoglo se vrlo mnogo izbjeglica. Tko je god došao u Beograd našao je kod gosp. Krmpotića sigurno razumijevanje. Socijalni otsjek nije posredovao samo kod potpora nego i kod dozvola za zaposlenje rada. Pročitana su takodje imena svih onih, čije se dozvole za zaposlenje nalaze kod gosp Krmpotića. Sa radom ovog otsjeka može se biti potpuno zadovoljno.
Muzički Otsjek zastupa gosp. Z u s t i g. U svom kratkom ali sadržajnom izvještaju iznosi rad ovog otsjeka. Otsiek je sudjelovao kod svih manifestacija Udruženja. Bio je na izletima u Smederevu i Novom Sadu. Radio je uvijek u najtiješnjoj vezi s Omladinskim otsjekom, koji je u svoiim manifestacijama trebao Muzički otsjek Priredjivao ie i ove i prošle godine sezonske matineje Inventar Otsjeka obogatio se u posljednjoj godini sa nekoliko novih instrumenata. Danas se može reći, da je Otsjek sposoban da zadovolji potrebe društvenog djelovanja.
Poslije svih ovih izvještaja g. Dr. Cok predlaže ap sol u to rij dosadašnjem Upravnom Odboru. Napominje uspjeh koji je Odbor pokazao i predlaže razrješnicu sa specijalnom pohvalom društvenom tamiku. (Skupština sa aplauzom prima ovaj predlog.) Na to dr. Čok predlaže kandidacioni
°đ'skupština izabire Dr. Čoka za pretsjednika toga Odbora. Pos ije izvjesnog odmora. Dr Čok u ime cjelokupnog kan-didacionog Odbora predlaže Dr. Radikona za novog pretsjednika društva. Ovu kan-didaciiu prihvaća skupština sa aplauzom. Izabrani su bez protuliste za odbornike sli iedeći članovi: Mohorovičić Josip Lorencin Ante. Cunja Andrei, Bole Ante, Polak Sava. Simčić Josip. Puž Josip, Vižintin Rud-ko, Ivan Gruden. Za jedno odbornicko nije-sto bila su dva kandidata žustig Josip i Dujmović Blagoje. Pobijedio ie Zustig sa
većinom glasova. .	.	,
Sa glasanjem završila se glavna skupština. a gosp Dr. Radikon u Ime svih Izabranih članova zahvalio se na iskazanom
povjerenju.	.	,.
Na prvoj sjednici novog Odbora konstr tuisao se Odbor u slijedećem sastavu:
Pretsjednik. Dr Radikon Albin: potpret-sjednik; Mohorovičić Josip- Tajnik: Lorencin Ante: Blagajnik: Bole Ante: Arhivar: Ivan Gruden. — Odbornici:	Andrei:
Zustig Josip: Vižintin Rudko: Poljak Sava: Simčić Josip; Puž Ivan.
Za članove nadzornog Odbora bili su izabrani: Pretsiednik: Mihelj Josip, Odbornici: Legiša Alfonz. Krizmančić Ivan.
Udruženje »Tstra-Trst-Gorica« stupa i 5 godinu svoga života. Vrijeme će pokazati da li će ova važna emigrantska .organizacija u prijestolnici izvršiti sve one nade, koje se na nju s pravom polažu.
Kad su jednog od kasnijih vodja ruske revolucije zapitali što je on po profesiji, on je odgovorio: revolucioner. Sugovornik tog profesionalnog revolucionera se začudio zanimanju, koje si je označio jedan ozbiljan čovjek i bez sumnje je pomislio da je čudan narod koji ima ljude sa tako neobičnom profesijom i čudno vrijeme u kom ima takovih ljudi. Medjutim taj čovjek koji si je o-značio kao životno zanimanje spremanje revolucije dobro je znao da je nužno da ima ljudi, koji posvećuju čitavi svoj život interesima naroda, koji daju sve svoje snage za politički cilj svog života, žele li da se ritam historije ubrza ili njezin tok promijeni. On je znao da je nemoguće da označi svoje životno zanimanje kao advokat ili profesor, kada mu nije cilj ni da pledira pred sudom, ni da predaje djacima u školi, već da radi na proučavanju i spremanju prevrata u svojoj zemlji.
Takovih je ljudi prije rala bilo mnogo. Oni su promijenili društveno stanje i prekrojili kartu svijeta.	•
I iza rata ih ima koji čitavi svoj rad posvećuju proučavanju interesa svog naroda, a čitavi svoj život borbi na ostvarenju svojih ciljeva. Oni znadu da, ako je potrebno da ima profesionalnih kemičara, mehaničara, profesora i advokata, još je više potrebno da ima ljudi koji će se profesionalno baviti političkim ili kulturnim ciljem, koji si je postavio njihov narod. Mnogi odlični umovi živu u progonstvu i emigraciji baveći se isključivo spremanjem promjene u svojoj zemlji i borbom protiv svojih idejnih neprijatelja ...
Naša emigracija je počela da se organi-zuje i ima ljudi koji veliki dio svog rada posvećuju pitanjima naše emigracije. Nekolicini je čak to isključivi rad. Medjutim ovi ljudi, koji daju sve svoje snage na to da bi se naš emigrantski pokret što čvršće organi-zovao da postane prvorazredni politički faktor u odlučivanju našeg pitanja, često se o-sjećaju osamljeni i bez nužne pomoći naše emigracije. Rad na zbijanju naših redova, na propagandi našeg pitanja, na organizo-vanju antifašističkog otpora, često mora da uspori svoj ritam tražeći ljude i sredstva da se podje dalje... Oni koji znadu kako se razvijao naš emigrantski pokret dobro znadu koji su tome razlozi i gdje treba da se dade napor, da bi se omogućio intenzivniji rad.
često se spomenulo u dobro informiranim krugovima naše emigracije, da se odveć naših snaga rasparčava i odviše naših ljudi nestaje u borbi za dnevni hljeb. Mnogi ljudi, od kojih se nadalo mnogo dobra za našu stvar ugušeni su teškoćama običnog života i izgubljeni za našu emigrantsku politiku. Od stotina naših intelektualaca, koji su svršili škole, bilo srednje bilo visoke, u Jugoslaviji, vrlo su rijetki oni koji posvećuju dnevno ma i jedan sat za našu stvar. Daleko od loga da se večinoma ili isključivo bave našim pitanjima i našim radom. Naši ciljevi su medjutim odviše ogromni
i teški a da bi ih mogli postići jednim diletantskim i gotovo slučajnim radom, treba da se naše pitanje temeljito proučava u svim njegovim pojavama i da se ispituju perspektive koje nam se otvaraju pred očima. Nužno je da prije svega sami dobro upoznamo ne ono što osjećamo i želimo, nego ono što možemo, ono što nam je m o guć e postići u sadašnjoj političkoj situaciji i u sadašnjem vremenu. Mudrost traži da se znade ono što se može postići, da se omjere snage i da se tada promišljeno i po jednom prostudiranom planu radi na postignuću naših ciljeva.
Najkomodnije je bez sumnje imali visoke i beskompromisne ideje, jer u praksi nas one osudjuju da ili pokušavamo lude eksperimente ili da pred teškoćama sadašnje političke situacije sačuvamo romanlički u srcu naš san, u praksi palco da skrštenih ruku pjevamo tužne pjesme naše nemoći, treba da zrelo i hladno proučimo sve mogućnosti rješenja našeg pitanja, da zatim organizuje-mo svoje redove za eventualnosti koje nam mogu donesti dogadjaji i konačno da sve svoje snage sačuvamo skupljene i usmjerene našem oslobodjenju.
Postavlja se dakle pitanje organi-z ov anj a naših redova i potreba da se naši najsposobniji i na j požrl v o vnij i ljudi sačuvaju isključivo za naš pokret. Mi moramo imati ljudi, koji će sav svoj život posvetiti našem pitanju i radu za naš narod. Naše pitanje se ne može riješiti ako ga nitko ne riješava. Nije rečeno da ćemo ga mi jedini riješavati. Daleko od toga. Ali mi moramo bar znati kako je za nas najbolje i kako je za nas moguće da se riješi naš problem. To naše riješenje mi moramo zatim nametnuti onima, koji će vjerojatno da budu odlučni u našoj stvari.
Nama je potrebno da imamo ljudi koji će se isključivo posvetili pitanju Julijske Krajine i organizovanju naše emigracije. Radi se dakle o tom da se u svim jačim centrima naše emigracije stvore klubovi koji će zr e-l o uzeti u pretres svo točke našeg programa i koji će sve svoje sile posvetiti organizovanju naše emigracije. Osobito treba posvetiti pažnje onima, koji su izrasli u teškim prilikama poslijeratnog vrenja u Julijskoj Krajini i koji poznadu iz iskustva potrebe naše politike. Mladi naši intelektualci ne bi smjeli da se gube u dnevnom životu i trebalo bi da im se dade materijalne mogućnosti da rade isključivo na našoj stvari. Svake godine svršava na desetke ako i ne na stotine mladih ljudi škole. Oni ne smiju biti izgubljeni za naš pokret.
Ne uspijemo li da sve naše snage orga-nizujemo u smislu našeg programa i zaboravimo li da svaki i najmanji problem koji smo riješili u razvoju našeg pokreta koji nije drugo nego dio glavnog pitanja, novi će nas dogadjaji dočekati slabe i nespremne.	DRAGOVAN SEPIĆ.
Još Jedan proces protiv fašizma
P. KOCIJANČIČ ATENTATOR NA »CASA DEGLI ITALIANI« U AUBAGNE
pred francuskim sudom
U januaru lanjske godine dogodilo se u Francuskoj u nizu antifašističkih atentata na fašističke ustanove i lica. jedan atentat, koji je imao veliki odjek i konačno svoj epilog sad pred nekoliko dana pred francuskim sudom. »Istra« je u svoje vrijeme pisala o tom atentatu. Dogodio se u A u b a g-ne kod Marseille u Francuskoj. Bombom je demolirttna fašistička »Casa degli Italiani«. Policija je povela strogu istragu i pronašla je atentatore. Jedan je od dvojice bio Petar K o c i j a n č-i ć iz Umaga u Istri, a drugi Dante Fornasari iz Italije. Novine su donosile tim povodom opširne opise tog atentata i atentatora, pa je tako pariški »Journal« donio sliku Petra Kocijančiča i pisao je tim povodom: »Kocijanč'č nema danas više niti svoga imena, jer mu je i to uzeo fašizam. On je rodom iz Istre pa je morao pod talijanskim režimom latinizirat' svoje ime: on se sada silom mora zvati Pietro Ganzi ani!«
Ni talijanska antifašistička niti francuska štampa medjutim ne zove Kocijančiča drugačije nego njegovim originalnim slavenskim prezimenom, pa po tome zaključujemo, da je on slavenskih osjećaja.
Kad se atentat bio dogodio pariški antifašistički talijanski list «Avanti«, glasilo talijanskih socijalista, pisao je o motivima, koji su nagnali Kocijančiča da postavi bombu pod »Casa degli Italiani« u Aubagne- Taj je list pisao, da je Kocijančič htio da se osveti za patnje, koje su on i njegova familija pretrpjeli u Istri od fašista. »Avanti« je pisao, prema informacijama, koje mu je dao sam Kocijančič, da je u ono vrijeme, kad ie F r a n c e s c o G iunta vodio kaznene ekspedicije po Julijskoj Krajini, bilo jednom zgodom došlo dvadesetak crnih košulja u Umag i provalilo u Kocljančičevu kuću. On se spasio bijegom, ali bijes fašista Iskalio se na svim ostalim članovima familije. Kuća je bila opljačkana sasvim, čak su i s ruku žena trgali fašisti prstenje. Na koncu su fašisti kuću zapalili, a požar se raširio i na šumu u blizini Fašisti su otišli iz sela tpk onda, kad je vatra sve uništila. »Avanti!« je svoje informacije ovako zaključivao:
»Ovi su detalji potrebni za one. koji žive u mirnim zemljama i koji se zgražaju nad gestovima očaja, kakav je i gest Kocijančičev. Odgovornost na koncu pada uvijek na fašizam.«
Godinu dana poslije toga dogodjaja održao se u Aix en Provence proces protiv Petra Kocijančiča i Danta Fornasaria. Prvoga nazivlje antifašistička štampa »un
libertario« a drugoga republikancem. Proces se vršio 26 i 27 januara. Optuženi nisu nijekali svog čina. Gni su samo nastojali, da svoj čin prikažu u pravom svijetlu, to jest odbijali su od sebe namjere, koje nisu imali. Oni nisu htjeli da ubijaju ljude, nego samo da demonstriraju i da sruše kuću. Ali je bio krivo informiran i bomba, koju je Kocijančič postavio, nije samo demolirala kuću. nego je oštetila i jedan bar u blizini i ranila lakše četiri lica. Optužene su branili advokati Franceschi i Brun, te Lassalarie i glasoviti francuski advokat MoroGiafferi. Za svjedoke bili su najugledniji talijanski antifašisti Lussu, An-geloni. Bergamo, Volterra Campolonghi. Advokat Giafferi izrekao je govor, u kojem je oštrim riječima osudio fašizam, koji je jedini krivac za atentat Kociiančičev i prikazao je što u inostranstvu znače te »Case degli Italiani«. Sud je na koncu riješio bez ikakve kazne Fornasaria a Kocijančiča je osudio na 5 godina zatvora.
Antifašistička štampa donijela je lijepe izvještaje o tom procesu, pa je tako »Avanti!« isticao iskreno i lojalno držanje Petra Kocijančiča, koji je mnogo pomagao braniteljima u obrani baš svojim držanjem. U »Libertà« iedan od antifašističnih prvaka predsjednik Lige za zaštitu čovjeka. Luigi Campolonghi piše članak, u kojim krasnim riječima opisuje držanje Petra Kocijančiča, koji ie pokazao svu vrijednost čovjeKa i koji se trudio, da svog druga Fornasaria spasi i oslobodi svake kazne, ma da je znao da sebe ne može osloboditi To je tako simpatično odjeknulo u svm antifašističkim krugovima. Campolonghi opisuje Kocijančiča pred porotom:
Visok je, krupan, obrijan, postojan, čvrst. Nepokolebiv naročito u momentima, kad priča o patnjama, koje su njegovi pretrpjeli od fašizma posmjeh zatitra na njegovom licu samo onda. kad branitelji govore lijepo i povoljno o Fornasariu. njega to veseli. Najveće značenje imaju njegove riječi na početku procesa; «Htio sam da počinim ovaj gest protesta«. A na koncu kaže: »2ao mi je samo da sam to morao učiniti u zemlji, u kojoj sam gost.«
I Campolonghi kaže za Kocijančiča da je Slaven i to na jednom mjestu, gdje uporedjuje Kocijančiča i Fornasaria:	»Ali
acerbo fatalismo dello Slavo fa contrasto la vivacità esuberante, ma composta, del Latino.«
NAŠA KULTURNA KRONIKA
SVI SE MI NEUGODNO SJEĆAMO
ZA NASO NARODNO PESEM
Naši emigrantski zbori In propaganda.
Triumf, ki so ga doživeli naši bratje iz Korotana, kjer so ustoličevali svoje vojvode v svojem jeziku, iz Žile, Roža in Podjuna in z njimi njihova beseda, narodna pesem, ki je odmevala pretekle dni po svobodni Sloveniji od Maribora preko Ljubljane do Jesenic, naj nam bo v pouk in v neizpodbiten dokaz, da je narodna pesem najboljše in najučinkovitejše propagandno sredstvo. Niti predavanja, niti druga sredstva ne morejo zajeti tako širokih plasti naroda, niti ne morejo tako prodreti v duše posameznikov in tam pustiti neizbrisne utise. kakor stori to ravno narodna pesem.
Narodna pesem je zrcalo narodne duše, njegove preteklosti, njegovega notranjega in zunanjega doživljanja v vseh trenotkih in vseh dobah, od zibeli pa do groba. Vse svoje doživljanje, vso svojo žalost in veselje Je znal narod zapustiti svojim potomcem v narodni pesmi. V njem se zrcali njegov značaj in delo, ona je glasnica zemlje na kateri živi in mu daje vse pogoje obstanka. Kakor je različna zemlja pa kateri narod živi, tako različen je tudi njegov značaj in njegovo življenje v gorah, po dolinah, po vinskih goricah, po pustinji in oh morju in z njimi se spreminja tudi njegova pesem. Kdor proučuje narod, prične z njegovo narodno pesmijo, ki mu služi kot temelj nadalinemu razglabljanju. Zato niščudnega. če si prizadevajo narodi obraniti svojo narodno pesem, in izročiti jo nedotaknjeno svojim potomcem. Cim lepša in bogatejša je, tem bolj so ponosni nanjo. Saj imamo lep primer pri srbskem narodu. »Guslari« so gojili narodno pesem z roda v rod, z njo opevali njih slavno In slobodno preteklost, težek poraz na Kosovem polju in s tem budili v narodu misel za maščevanje poraza in zavest, da mora nekdanja svoboda zopet zasijati. Narodna pesem je bila edina vez iz davne preteklosti, ki je dramila narod, da ni zapadel tudi duhovni sužnosti in s tem smrti.
Tudi naša pesem, pesem naše zemlje, našega človeka, našega kmeta in delavca je bogata, lepa in različna, kakor je lepa in različna naša zemlja od lepe Beneške Slovenije, preko divnih tolminskih gora do idrijskih grap, po goriških Brdih in Vipavski dolini preko kršnega Krasa in istrstkih goličav do sinjega Jadranskega morja. Vriskajoča in brezskrbna je pesem planin, Polna skrbi in udana v božjo pomoč je molitev rudarja preden gre pod zemljo, živahna in čuvstvena je njegova pesem na soncu, sladke in sočne so zdravice Vipavske doline, mrka in resna je pesem skal In borovcev na Krasu, turobna je pesem suženjstva in trpljenja v Istri, živahna in polna ognja je nesem o morju, dokler ne iz-veni v himno«. Buči, buči...«
KNJIGE »GORIŠKE MATICE«
Za 1. 1933 je izdala Goriška Matica pet knjig in sicer:
Koledar za 1- 1933. Obsega med drugim daljšo povest Toneta Cemažarja »Gmajna«, Sl. Slavca članke o Goetheju, Garibaldiju, Ivanu Trinku, Fr. Sivca članek o Josipu Ivančiču, več prevodov leposlovne in poučne vsebine, pesmi Sl. Slavca, Franca Zgura in drugih ter vse polno koledarskih zanimivost) in drobiža.
Dr Josip Potrata. »Prva pomoč v nezgodah«. Pisec knjige »Zdravje in bolezen v domači hiši», zdravnik dr. Josip Potrata je z navedenim ljudskim priročnikom podaril novo knjigo praktičnega pomena in namena.
Gizela Majeva »Telesna vzgoja otrok« je skrbno sestavljena in praktičnim rodbinskim potrebam namenjena ljudska knjižica. Kakor dr. Potratova knjiga, je tudi ta opremljena z najpotrebnejšimi ilustracijami.
Slavko Slavec, Med. srci in zemljio. Povest. Goriški pripovednik je dal s to povestjo knjigo, ki je polna domačnosti in ljubezni do domače grude.
Pogled v svetovno zrcalo. Zgodovinske slike za mladino. Zbral Nande Vrbnjakov-Iz spisov naših zgodovinarjev (Grudna, Kaspreta, Stareta, Potočnika. Pivka, Apiha. Steklase i. dr.) je prireditelj te zbirke izbral zanimive zgodovinske opise od Bučarjevega članka o Atili do Jesenkovega o Krimski vojni in njenih posledicah. Kot ljudska zgodovinska čitanka bo ta knjiga zanimala stare in mlade čitatelje.
Kot izredna knjiga je izšla:
France Bevk. Železna kača. Roman.
»KAJN« NA ODRU NARODNEGA DOMA V CELJU.
Na Svečnico je mladinski odsek celjske Soče imel svojo prvo predstavo ter je nastopil v veliki dvorani Narodnega doma s »Kajnom«, ki zahteva izurjenih in dobro rutiniranih igralcev. Bali smo se za naše mlade igralce, a radostno smo bili presenečeni ko smo ih videli tako uživljene v njihovih vlogah. Nekaterim smo se naravnost čudili, ko so nas ogrevali s svojo živo besedo i primerno kretnjo. Vsem smo iz srca hvaležni na njih ljubezni do lepe umetnosti, a še prav posebej se zahvaljujemo njih režiserju, g. V., ki je znal v tako kratkem času pripraviti naše mlade sile do tako lepega uspeha! Podčrtam, da je bil to prvi nastop in zato radi spregledamo male nedostatke, saj jih včasih niso prosti celo stari, izurjeni igralci I Prihodnjič bo gotovo bolje. — Ponosni smo na našo mladino, ki je s srcem in umom na pravi poti prosvetnega dela in napredka, ki nam prej ali slej mora prinesti boljih časov. Mladina, bodi zvesta zdravim idealom in kmali se nam zopet oglasi in pokaži! — Opazovalec-
KRITIKA O ALOJZU GRADNIKU I ANTI DUKICU.
Neizčrpne zaklade čuva naša narodna Pesem, v njej je naša duša. Zato ji moramo posvetiti vso pažnjo in jo izročati potomcem tako kakršna je, kajti nevarnost le. da Jo zgubimo. V domačih krajih _ie onemela, v emigraciji se ne brigamo zaniol Ona nam more služiti kot najboljše sredstvo pri našem delu in ohraniti jo moramo, da jo bomo izročili na domači zemlji našim najmlajšim. Pri naši propagandi se oprimo npnjo in uspeh je zagotovljen, saj predavanja niso privlačna in se jih druga društva, razen emigrantskih ne spolužujejo večkrat Ifakor enkrat na leto ali pa niti ne. Malo je dobrih predavateljev, malo je dobrih In skrbno pripravljenih predavanj, ki bi prodrla do duše in zato naj igra naša pesem eno izmed glavnih vlog pri propagandi.
To polje našega udejstvovanja je do danes še prav žalostno. Teško je sicer to delo, tako za pevce kot tudi za pevovodje, saj zahteva zelo veliko požrtvovalnost in ne nudi sodelujočim ničesar. Jasno pa je zopet, da bomo dosegli vse samo s požrtvovalnostjo, če si bomo vsak korak s težavo priborili kaiti drugi ne bodo delali za nas. Še mnogo drugih težav je. toda. ko smo enkrat ustvarili zbor, ga porabimo tudi za resno in plodonosno delo. Usmeri-mo ga v pravo smer z gotovim ciljem in tedaj bodo mnoge težave odpadle med njimi tudi nestalnost pevcev samih. Neumest-n° le stremeti za tem, da bi zbore vzgaja.i
izvajanje najtežjih modernih pesmi in za tekmovanje z zbori, ki nimajo druge naloge kakor prirediti par koncertov in tekmovati pri pevskih tekmah. Naši zbori imajo drugo nalogo. Oni naj bodo učitelji naše Jemlje, naših domov In naših očetov. Nji-hevo delovanje ne sme biti omejeno na °?ek društveni krog in na društvene prireditve, ampak mora biti namenjen v prvi vrsti propagandi. Društvene priredtve vzamejo večkrat zelo mnogo časa in zahtevajo pesmi, ki jih drugje sploh ne moremo izvajati. Njjši zbori tudi ne smejo biti tvo-rišča za gojenje ambicij posameznih društev in porameznih oseb. Zakaj imamo po nekaterih krajih dva ali celo tri zbore, zakaj to nepotrebno cepljenje moči? Ustva-rimo nekaj dobrega In krepkega, zberimo Najboljše moči v zbor, postavimo mu pevovodjo. ki se bo oprijel dela z ljubeznijo do stvari, ki bo znal vliti v pesem vse ono. kar imamo v duši in ki mu bo zbor samo sredstvo na poti za dosego našega cilja.
Z našo narodno pesmijo za našo zemlju!	—č.
RIJAVEC U ZAGREBU 1 LJUBLJANI
Prošlih dana gostovao je s uspjehom n zagrebačkoj i ljubljanskoi operi naš zemljak, glasoviti operni pjevač Josip Rijavec
U povodu nove knjige pjesama Alojza Gradnika »Svetle samote« izišle su najpovoljnije kritike o tom našem odličnom pjesniku. Tako je ovih dana izišla kritika u »Mariborskom Večerniku« iz pera Ra-divoja Rebara, a i beogradsko »Vreme« donosi kritiku, koju je napisao Dragan Aleksič
O zbirci pjesama Ante Dukića »Od osvit a do sutona« donio je vrlo povoljnu kritiku »Letopis Matice Srpske«, ugledna književna revija, koja izlazi u Novom Sadu, a u »Jadranskoj Vili, koja izlazi u Omišu, napisao je Stjepko Ilič takodjer vrlo povoljnu kritiku. Interesantno je, da je ta kritika Dukićevih pjesama posljednji rad književnika Stjepana Iliča, koji je pred par dana umro u Zagrebu.
KULTURNA PREDAVANJA DRA RAJKA ŠESTANA U SPLITSKOM KLUBU »KRAS«
Jugoslovenski klub »Kras«, udruženje Istrana i Gornjih Primoraca u Splitu priredit će za svoje članove niz predavanja iz područja nacionalnog, kulturnog i socijalno-ekonomskog. Prvo predavanje održat će 11 o. mj. potpredsjednik dr. Rajko Šestan, Ìs*I!n'n- 0 *ern’ »Vinodolski zakon iz g-1288 s osvrtom na senjski (1388) krčki (1490), veprinački (1507) j trsatski (1649)«.
PREDAVANJE PROF. 2ICA O ISTRI.
Ovo predavanje, koje je bilo odgodieno, kako smo u posljednjem broju javili, održat će se dne J6. februara u 6 i pol na veće u Zagrebačkom Pučkom sveučilištu.
KRITIKA O DELAKU I RUPLU.
Ljubljanska štampa donosi veoma povoljne kritike o Delakovoj režiji Zupančičevih dječjih pjesama »Ciciban« u ljubljanskom teatru Taj smioni i originalni pothvat poduzetnog našeg režisera sasvim je uspio. — Isto tako piše kritika vrlo pohvalno o koncertu našeg mladog virtoza na violini Karla Rupla.
»Jutro« piše: — Prvi slovenski veleal-pinski film »Triglavske strmine«, ki žanje danes širom Slovenije zaslužno priznanje, je bil tudi na Dunaju sprejet nad vse pozorno. Ravnatelj g. Evgen Lovšin in režiser g. Ferdo Delak sta se sredi januarja s filmom odpeljala na Dunaj, kjer sta ga predvajala Pri družbi Selenophon. ki naj bi izvršila sinhronizacijo filma. Družba Sele-nophon je k predstavi pozvala dunajski tisk in filmske kritike, ki so o tem filmu podali nad vse častne izjave.
Vi sigurno niste med ju onima, koji neplaćanjem pretplate upropaštavaju naš list ?
teške materijalne krize, u koju je naš list bio zapao polovicom prošle godine. Situacija je bila očajna i opstanak je lista bio ugrožen nepažnjom pretplatnika. Velikom mukom, ustrajnošću i naporom uprave uspjelo je da se list spasi i da se godište zaključi neokrnjeno.
Ali poteškoće time nisu sasvim nestale. Ušli smo u novu godinu, koja će, po svemu se čini, biti mnogo teža nego lanjska. Već se sada osjećaju prvi tragovi krize i već se sada naša uprava bori s novim poteškoćama.
Pretplatnici su veoma površni. Tek jedan mali procenat njih obnavlja svoju godišnju pretplatu. Većina njih kao da ne uvidja, da mi nećemo moći na ovaj način da udovoljavamo svojim obavezama. S onim što nam stizava ne možemo da pokrijemo i-edovite troškove... A čitava godina još je pred nama...
Molimo sve naše pretplatnike, da se zamisle nad našom situacijom:
«Istra« se uzdržava isključivo pretplatama; naša uprava računa sa svakom pretplatom; svaka neplaćena pretplata povećava za 50 dinara godišnje deficit lista, Jer je proračun stvoren na bazi svih plaćenih pretplata, a list sada uz dosadanji broj pretplatnika stoji još i nekoliko para više od cijene po kojoj ga prodajemo! Trema našem proračunu taj bi se manjak imao nadokna-
diti oglasima u listu (ali tih je radi krize u trgovini sve manje) i dobrovoljnim prinosima u fond lista.
List »Istra« ne prima od nikoga niti pare subvencije ni potpore, (osim doprinosa u Fond, koje objavljujemo). Naš list ne iskorištava nikakvih kasa, on nije od nikoga finansiran. To naglašujemo, da ne bi naši pretplatnici svoju nebrigu za list i svoje neispunja-vanje dužnosti opravdavali ovom iluzijom.
Kad bi pretplatnici bili savjesni i kad bi udovoljavali svojim dužnostima, kao što udovoljavaju svi pretplatnici svih listova na ovom svijetu, — onda mi i ne bi trebali ničije potpore, a naša emigracija mogla bi biti ponosna da je u teškim danima mogla da uzdrži list, koji se jedini bori za prava našeg zarobljenog i iskrvavljenog naroda pod Italijom.
Hoće li biti toliko savjesti u nnjmn emigrantskim redovima? Bilo bi vrijeme da se maknemo iz ove inercije. Treba održati bar ono što imamo, kad ne možemo da gradimo novo. Promislite: što bi bilo, kad bi jednog dana ovaj list prestao izlaziti? Kad bi naša emigracija i naš zarobljeni narod dobio svoj novi list, koji bi za nj govorio?
Promislite!... I učinite svoju du-
ZA NAŠU JUGOMATICU
OSNIVANJE POVJERENIŠTAVA JUGO-SLOVENSKE MATICE U BEDNJI, IVANCU I OROSLAVJU.
Jugoslovenska je Matica ustanova čitavoga naroda, koja ima svrhu, da se stara za nacionalni opstanak i za zaštitu interesa svih naših sunarodnjaka izvan granica Jugoslavije. Ona ima da stvara i unapre-djuje kulturne, socijalne i privredne veze izmedju domovine i svih njezinih sapleme-nika u tudjini i da moralno i materijalno podupire one, koji — prisiljeni teškim i nesnosnim prilikama — dolaze k nama, da ovdje nadju egzistenciju.
Jugoslovenska Matica morala bi imati potporu najširih slojeva našega naroda. Ne bi smjelo biti niti jednoga grada, mjesta, sela, gdje ne bi postojala Podružnica Ju-goslovenske Matice. A gdje to iz bilo kojih razloga nije moguće, moralo bi da postoji Povjereništvo Jugoslovanske Matice sa povjerenikom, koji bi širio ideje Jugoslovanske Matice i u svakoj prilici prikupljao priloge požrtvovnih rodoljuba za njezine plemenite ciljeve.
Prošloga ie mjeseca Banovinski odbor Jugoslovenske Matice u Zagrebu osnovao tri takva povjereništva:
1.	u Bednji, gdje ie imenovao svojim povjerenikom gdju Mariju Piego, učiteljicu,
2.	u Ivancu, imenovavši svojim povjerenikom g. Josipa Lukeža, učitelja,
3.	u Oroslavju, gdje Je imenovao svojim povjerenikom g. Antuna Vojaka, činovnika tekstilne tvornice.
Ova su Povjereništva već otpočela svojim radom I već imadu vidljivih uspjeha.
U to ime: Pomogao Bog 1 narod!
VIJESTI IZ JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU. .
Još uvijek naša braća iz Istre. Trsta, Goričke i Rijeke, prisiljeni teškim 1 nesnosnim prilikama, moraju napuštah svoje domove, svoju rodnu grudu i dolaziti svojoj braći, da ovdje potraže i nadju bratska srca.
Dolaze bijedni 1 nevoljni 1 prvi lm Je korak k Jugoslovenskoj Matici, da ovdje nadju moralne i materijalne zaštite.
Mjeseca januara 1933 došlo je u k Jugoslovenskoj Matici u Zagrebu 34 nova emigranta. Sve se je primilo bratski 1 pomoglo koliko se moglo: Kroz prošli mjesec izdalo se 32 potpore i 122 raznih uvjerenja, preporuka, pismenih intervencija, a zalagalo se za nje i lično, gdjegod je bilo moguće.
U radu za bradu patnike pružili su svoje priloge kroz prošli mjesec: G. prof. Vj. Spinčić. Sušak, 200 Din; g. dr. Fran Brn-čić, Zagreb, Din 100; g. Šestan Franjo, Din 30; po 20 Din gg. Bonano Celestin, Zavadlav Ignac; g. Družetić Josip, Đakovica, ostatak doprinosa za troškove 17 Din; g. Prosen Andrija Din 8. Prostor lista nam ne dopušta da iznesemo uplaćenu članarinu i novoupisane članove Jugoslovenske Matice. Našli mnogo sljedbenika u plemenitom i požrtvovnom radu za napaćenu braću. Svima najljepše zahvaljuje — Odbor.
BENEŠKA SLOVENIJA
Predavanje dr. H. Tume v Ljudski univerzi v Mariboru
Dne 30 januarja je predaval veleza-služni kulturni delavec g- dr. Henrik Tuma iz Ljubljane v Ljudski univerzi v Mariboru o Beneški Sloveniji, Izvajanja g. predavatelja, ki razpolaga s globokim znanjem sociologije, jezikoslovja in zgodovine, so bile še posebno zanimiva zaradi okolnosti, da je predavatelj neštetokrat kot turist sam prepotoval v vseh smereh Beneško Slovenijo in tam zbiral dragoceno gradivo in živa pričevanja. V svojem globoko zasnovanem predavanju je tako podal sintezo svojega več nego tridesetletnega znanstvenga proučavanja beneških Slovencev. »Mariborski Večernik« piše:
Svoja izvajanja je g. dr. Tuma naslonil na sociološki, antropogeografski in sploš-no-zgodovlnski uvod. v katerem je iskal razlogo za samostojni razvoj te veje slo venskega naroda. Ponazorjeva! je svoja izvajanja na italijanskem zemljevidu, ki je bil izdelan v zimi leta 1919—1920- Ta zemljevid kaže takratne maksimalne zahteve Italije: zarisana meja še ne obsega Mangartove skupine in sosednja ozemlja. In kmalu nato je sledil 'Rapallo! Gospod predavatelj je omenil preteklosti Beneške Slovenije, ker je Italija pri zasedbi leta 1866 uničila veliko večino dragocenih arhivov in jih prodajala kot makulature.
Današnji beneški Slovenci se dele na tri dialekte: na tersko, nadižko in idrijsko. Najbližji knjižni slovenščini je zadnji; prvi pa ima mnogo srodnosti s hrvaščino. Te sorodnosti je razlagal predavatel v dejstvom, da so med Slovenci zaostali drobci hrvaških čet. Na to kaže ime Payus Croat (hrvaški okraj) na Koroškem, ki se ie ohranil do X. stoletja.
Do leta 1420.. ko je prišla pod beneško republiko? je spadala Beneška Slovenija pod jurisdikcijo oglejskih patriarhov. V oni dobi ni obsegala samo predgorja Julijskih Alp kot danes. Beneški Slovenci so bili naseljeni daleč v Furlansko-beneško ravnino. Še v XIV. stoletju je velik del videmskega prebivalstva govoril slovensko, kakor so tudi v furlanski nižini, kot priča Nicoletti, rajši govorili slovensko.
ker je furlančina bila premalo olikan jezik. Slovensko ljudstvo ie takrat segalo skoro do morja. Ta slovenska zapadna veja pa ni bila samo mogočnejša kakor danes, ampak je bila tudi v mnogo tesnejših stikih z ostalimi deli Slovencev. Dokler je Beneška Slovenija bila še pod jurisdikcijom oglejskih patrijarhov, so preko nje šle trgovske poti. Najbolj zanimiva je ona, ki je ohranila do danes naziv »Slovenska pot«, in ki je šla od Čedada do škofje Loke.
Živahna tranzitna trgovina je oslabela, ko je prišla v te kraje Beneška republika. Tako so oslabili stiki z ostalimi Slovenci. Ker Beneška republika Slovencem ni odvzela njihove davne uprave in sodne ureditve, so bili podani pogoji za posebno in samostojno življenje beneških Slovencev-
Beneška Slovenija je imela svojo oboroženo četo 200 mož. katere naloga je bila, da straži pet na svojem ozemlju ležečih prelazov Zato pa je Beneška Slovenija bila prosta vsake vojaške službe izven svojih meja. Imela je svoje finance. Tudi kulturno življenje je imelo kupne manifestacije. Najznačilnejši njegov izraz je bil vsakoletni pasijon pri Sv. Krnu, Beneška Slovenija je bila tako nekaka samostojna državica.
Za krasna izvajanja, ki so bila opremljena z mnogimi projekcijami, so se prisotni zahvalili g. dr. Tumi z živim odobravanjem.
SMRT
Idrija februarja 1933. Na svečnico le umrla v Idriji žena vpokojenega rudarja Ivanka Komer. Bila je blaga žena in je svoje otroke vzgojila v poštene i požrtvovalne narodne delavce. Naj ji bo lahka rodna zemljica! Žalujočim ostalim, naše iskreno sožalje, (rob).
Iz Podrage na Vipavskem, februarja 1933. Dne 31 januarja t. 1. je tu umrla posestnica Marija vd. Lavrenčičeva. Bila ie trdna korenika in je dolgo let po moževi smrti sama vodila posestvo. Blagi ženi časten spomin, njenim dragim sožalje.
JEDAN NAŠ SOKOLSKI JUBILEJ
DVADESETGODIŠN.JICA SOKOLSKOG RADA VIKTORA JURCTĆA.
Ovih dana navršilo se dvadeset godina sokolskog rađa jednog od onih sokolskih radnika, koji su u prvim danima našeg sokolstva u Istri mnogo značili. Viktor Jurčič proslavio je tu godišnjicu skromno u krugu braće iz zagrebačkog Sokola III. Bilježimo taj jubilej da osvježimo uspomenu na sokolovanje u našim krajevima, koji su danas pod Italijom, na one dane, kad je sokolstvo u Istri bilo u prvim redovima naše narodne borbe. Viktor Jurčič bio ie vrijedan radnik i vrijedan borac iz tih dana. Rodio se u Pazinu 20. septembra 1897. — Došao je u Pulu 1911 na nauk u puljsko brodogradilište. Bio je zdrav i živahan dječak s talentom sa sport i gimnastiku i drugovi su ga nagovorili da se upiše u Sokol, koji je u Puli već postojao i razvijao se. Ma da je, kao i njegovi drugovi, čitavi dan teško radio u arsenalu, svake je večeri dolazio u Sokol i brzo je napredovao. Za par mjeseci zamjenjivao je vodju kategorije. Prvi njegov javni nastup bio je 1913., kad je na jednoj sokolskoj priredbi u Lovranu kao naraštajac vodio drugi odjel članova i bio već prede-stiniran da zamijeni društvenog načelnika. G. 1914 vodio je u Puli kategoriju članica i naraštaj. Iste godine prijavljen je u savezni prednjački tečaj u Zagrebu, gdje ga je zatekao rat. Vrativši se u Pulu našao je sokolanu zaposjednutu vojnicima . ■. Ostao je u arsenalu do 1918., kad je morao u vojsku i učestvovao ie kao jedan od vodja u vojnoj pobuni u Radgoni, te je čudom izbjegao streljanje. Raspad monarhije dočekao je u bolnici u Puli... Poslije sloma organizovao je s nekojom braćom ponovno puljski Sokol j bio je izabran za načelnika. Članstva je bilo bezbroj, priliv novih članova bio je ogroman. Vježbalo se u kategorijama sa stotinama vježbača... Posla je bilo mnogo. Ali talijanske vlasti su to sve sprečavale i ometale, šikanama, premetačinama i terorom, dok nije napokon sve moralo da se likvidira... Viktor Jurčić bio je mnogo šikaniram dok nije napokon morao koncem 1919. da seli u Jugoslaviju. Teškom mukom prebjegao je parobrodom u Tivat. Tamo je našao mnogo braće iz Pule i počelo se odmah snovati Sokolsko društvo. Na glavnoj skupštini bio je izabran za načelnika. Vodio je sve kategorije, a vršio je i funkciju blagajnika i tajnika- Godine 1922 preselio se u Zagreb, gdje nastavlja sa sokolskim radom, za koji. može se reći, jedino i živi. U Sokolskom društvu I. vodio je niže odjeljenje i spremao za slet u Ljubljani, gdje je to odjeljenje postiglo 4. mjesto i veliku diplomu, a Jurčić izmedju 450 natjecatelja pojedinaca II. mjesto za pol boda manje od prvoga... Osim toga bavio se i ostalim športovima, pa je neko vrijeme bio potpredsjednikom zagrebačkog lakoatletskog potsaveza i pretsjeđ-nikom Hazena-potsaveza. Godine 1930. bio je imenovan zamjenikom načelnika Sokola I. u Zagrebu, a kad je osnovan Sokol 111 u aprilu 1930. na čijem je osnutku on najviše radio, okupivši u to društvo većinom emigrante iz Julijske Krajine, postao je načelnikom tog društva. Kao načelnik vodio ie društvo na slet u Beograd 1930., i u Split 1931., i nastupio s uspjehom. Kao tajnik Sokola III- vodio je društvo 1932. na slet u Prag gdje ie društvo pod istarskom zastavom pred čitavim slavenskim svijetom manifestovaio za Istru i bilo oduševljeno pozdravljeno- — Za razvoj i uspjehe toga društva, u kojemu je on duša, Jurčić je veoma zaslužan i to mu svi priznaju sa zahvalnošću, a to mu je vidljivim načinom pokazano na nedavnoj glavnoj skupštini. Želimo mu. da bi doskora doživio pohod Sokola na Pulu, pa da ožive početne staze i da sokolski »Zdravo!« odjekne opet o zidove našeg Divić-grada. —
OBČNI ZBOR DRUŠTVA »SOČA« PODRUŽNICA JESENICE-
Društvo »Soča«, Jesenice, ima svoj II-red. obč. zbor 19. t. m. ob 10 ur) dopoldne v lastnem društvenem prostoru. K obilni udeležbi vabimo vse člane In tudi prijatelje društva. — Odbor.
msr I VENECIJA
GENO VE Z ANI SU MLETAČKOG LAVA OTELI, A NE DOBILI NA POKLON.
U članku »Trst i Venecija«, koji smo donijeli u pretprošlom broju »Istre«, rekli smo na koncu, da ćemo i dalje pratiti interesantnu polemiku u tršćanskom listu »II Popolo di Trieste« o lavu, koji se traìi od Genove na predlog arhitekta Bertama. To obećanje ne moiemo da održimo, jer je ta doista interesantna polemika naglo prekinuta, sigurno od — cenzure ... Vraćamo se ipak na tu temu i to s namjerom, da iznesemo jedan interesantan detalj.
U polemici se tvrdilo, da je lav o kojem je bilo govora 1380 bio »poklonjen« Genovi. To je tvrdio arhitekt Berlam i nekoji drugi zainteresovani u polemici. Medjutim to je izgleda učinjeno namjerno i namjerno je iskrivljena jedna historijska činjenica^ da bi stvar izgledala »ljepša«. Genovi nije bio lav poklonjen, nego ga je ona otela.
Poznati talijanski historičar Giuseppe C a pr in u svojoj knjizi »II Trecento a Trieste«, koja je izašla u Trstu 1897, na strani 245 piše o tome, pa kaže, da je Venecija vladala Trstom 11 godina. Pre-
ma nekim kronikama, ta je vladavina bila dva puta prekinuta i to radi pobune pučanstva (sommosse popolari). 1380 bili su protiv Venecije skoro svi njezini susjedi, borila se s patrijarhom oglejskim, protiv u-garskog kralja Ud. Kad su genovežani o-kupirali Ćozu, morali su ubrzo da je pred Venecijom napuste, pa su neke genoveške ladje počele da provociraju Veneciju sad na jednom sad na drugom kraju Jadrana, a bunile su protiv Venecije i istarske gradove. Gasparo Spinola, koji je zapovijedao jednim dijelom genoveške flote, došao je čak u Trst, pa je uspio da zarobi mletačkog podeštata Donata Triona, a kad je napuštao sa svojim ladjama Trst, odvezao je sa sobom mnogo plijena, a medju ostalim i mletačkog lava, ko/i je stajao nad srednjem tornju u luci, koji se onda zvao Toranj sv. Marka.
Tako piše Caprin u svojem dijelu i to je istina. Da su tršćani bili sretni što su genovežani zadali takav udarac Veneciji, to je više nego sigurno, kad znamo, da su oni bili u ropstvu Venecije.
GLASOVI ŠTAMPE
FRANCUSKO - TALIJANSKI ODNOSI I JUGOSLAVIJA.
Kako se g. Herriot razočarao.
Nastavljajući niz svojih konferencija na »Universite de Geneve« bivši pretsjednik francuske vlade Herriot govorio je o sadašnjim francusko-talijanskim odnosima. »Za vrijeme dok sam bio na upravi zemlje — rekao je u glavnom Herriot — radio sam na tome, da se oživi francusko-tali-jansko prijateljstvo. Ali moram priznati, da su svi moji pokušaji, u tome pravcu propali. Razlog je tomu na prvom mjestu to što pitanje francusko-talijanskih odnosa nije tako jednostavno kako to zamišljaju izvjesni sentimentalci, a zatim i stoga, što su upravljači s druge strane Alpa zada’.i-nuti realizmom. Što se tiče ratnih uspomena — veli dalje Herriot — one su svojevoljno izbrisane u Italiji i pretstavnici Mussolinija u početku svakog razgovora s nekim od francuskih ministara naglašu-ju, da ne žele da razgovaraju o prošlosti već o sadašnjosti i budućnosti, Italija se nalazi — rekao je zatim Herriot — na čelu pokreta, kome je cilj promjena postojećeg stanja u Evropi bez obzira na to, dali Jc u pitanju versailllski, saint germanski ili neuilski ugovor. Ali Italija hoće, da se ta promjena izvrši tako, da ona ne izgubi ni jednu od onih koristi, koje je dobila u ratu«. Ističući opasnost, koja b i nastala u slučaju teritorijalnih promjena u Evropi, Herriot veli: »Jer na čiji bi se račun te izmjene izvršile, osim na račun nekih država, koje graniče sa Italijom, država, za koje poštovanje medjunarodnih ugovora pretstavlja životno pitanje. Možda se re-
vizija medjunarodnih ugovora želi provesti miroljubivim putem i ako ja u to sumnjam, jer fašistički režim smatra rat kao jedno od rijetkih sretstava, da dodje do narodnog podizanja i preporadjanja U svakom slučaju mi Francuzi smo upozoreni, da ne smijemo zanemariti paralelizam izmedju Hitlerovih teorija i fašističke filozofije. Ja sam dakle — zaključuje Herriot — pretrpio neuspjeh u svojim pokušajima, da ostvarim zbliženje s Italijom s jedne strane stoga, što Rim optužuje Francusku, da hoće da održi svoju hegemoniju u Evropi, a s druge strane zbog toga, što Rim zamjera našem iskrenom prijateljstvu prema Jugoslaviji.
JOCA JOVANOVIČ O TALIJANSKO-JU-GOSLAVENSKIM ODNOSIMA.
U »Trgovinskom Glasniku« bivši ministar Joca Jovanović napisao je članak o francusko-jugoslavenskim odnosima. On ističe, da Italija postavlja kao prvi uvjet svakom sporazumu sa Francuskom, da ova jednom za uvijek prestane podržavati Malu Antantu, a u prvom redu Jugoslaviju, jer će se onda moći odmah odstraniti svi francusko-talija’:ski nesporazumi. U tome se nalazi čvor francusko-talijanskog sukoba. Medjutim ako bi se Italiji dozvolilo da ona ima slobodne ruke na Balkanu, došlo bi do teških komplikacija. Jer ni jedna mala država ne će nikada dozvoliti, da ju velike države ma kako inače poštovale njihove opravdane interese, smatraju za koloniju i da nad njome vrše neki protektorat Može biti suradnje i medjusobnog takmičenja, ali nikada podčinjenosti ni specijalnih ovlasti za neke velike sile.
BEOGRADSKI »ECHO DE BELGRADE« O ODNOSIMA ITALIJE I JUGOSLAVIJE.
Beogradski »L’Echo de Belgrado«, u članku »Italija i Jugoslavija«, piše, da Italija provodi na Balkanu novi »Drang nach. Osten«. U tu je svrhu potpisan tiranski pakt, zato se intrigira u Bukureštu i Sofiji i zato se pomaže Madžarska. Ne treba zaboraviti da je Mussolini naglasio, da se samo prema istoku može razvijati talijanska ekspanzija. To znači prema Balkanu.
USPEH PRIREDITVE PRIMORSKIH AKADEMIKOV V LJUBLJANI
Na večer pred Svečnico se ie vršil v Trgovskem domu II družabni večer kluba jugosl. primorskih akademikov. Ta večer je uspel kljub hudi konkurenci na isti dan še enega plesa nad vse pričakovanje. Dvorana je bila polna najodličnejšega občinstva med katerim smo opazili g. senatorja dr. Gregorina, bana dravske banovine g. d» Marušiča, župana mesta Ljubljane g. dr. Puca, sreskega načelnika g. Žnideršiča in še mnogo, mnogo drugih, domačinov in emigrantov. Predsednik akad. kluba Bidovec je otvoril večer nakar je zapel akademski oktet nekaj narodnih pesmi. Tudi g-Janovsky, ki je nastopil kot solist z nekaj pesmimi je žel obilo aplavza. Po končanem oficielnem sporedu je pričela prosta zabava, kjer je neumorno sviral akademski Romy-jazz. Buffet je bil dobro založen. Povdanti moramo, da so ves buffet podarile vrle dame naših starešin, ki so se na vse načine trudile pred prireditvijo in med njo, da so zadovoljile goste Ves večer, kj je trajal do štirih v jutro se je vršil skozi in skozi na dostojni višini. Občinstvo je odhajalo v dobrem razpoloženju in je bilo menda med prireditvijo zadovlj-no. V prihodnje lete mislimo prirediti zabavo pod devizo: »Balkanski ples» v spomin na ple« s sličnim imenom v Trstu! Mo.
Zlato polnino pero od Din 50.-- dalje, dijaška peresa od Din 35,— dalje. Popravlja peresa vseh znamk:
A.PI^IL©^
LJUBLJANA — MARIJIN TRG
(vogal Wolfova)
SS*1 "	-L  1 " ■
U FONO „ISTRE”
IZJAVA
Podpisane organizacije najodločnejše protestiramo ter obsojamo nastop predsedstva Akademskega športnega kluba »Primorje« v Ljubljani pioti jugoslovanskim pri. morskim akademikom, ker jih je radi njihovega zadnjega letaka po informacijah dnevnega časopisja ovadilo sodišču.
Na tem mestu podpisane organizacije javno protestiramo proti temu da je ASK «Primorje« odigralo prijateljsko tekmo z Italijani v Trstu v času napbesnejših fašističnih izbruhov proti Jugoslaviji.
Z ozirom na to. ker je Akademski športni klub Primorje z odigranjem tekme s fašisti onečastil ime nesrečnega Primorja, ga pozivamo, da spremeni svoje ime!
Primorske organizacije še posebej pov-darjamo, da ASK Primorje ni nikaka emigrantska organizacija.
Vse športne klube v Jugoslaviji pa prosimo, da ne gredo na prijateljske tekme v Italijo, ker bi imelo njihovo odigranje prevelike posledice, predvsem pa tako gonjo s strani italijanskega tiska proti naši drža-
vi. kot ob priliki »prijateljskega« gostovanja ASK Primorja.
Klub jugoslovanskih primorskih akademikov — Ljubljana; »Istra« — Zagreb; »Trst-Gorica-Reka« — Skoplje; »Istra« — Novi Sad; Istarski akademski klub — Zagreb; »Soča« ______ Doljnja
Lendava; »Nanos« — Maribor; Športni klub »Istra« — Novi Sad; Omladinska sekcija »Istre« — Zagreb; S. J. S. U. Župa za dravsko banovino ______ Ljublja-
na; »Orjem« — Kočevje; »Orjem« — Trbovlje; Oblastni odbor Narodne Odbrane — Ljubljana; »Orjem« — Laško; Narodna Odbrana — Krško; Udruženje mariborskega učiteljskega naraščaja — Maribor; Starešinska organizacija Preporoda — Ljubljana; S- J. S. U. Napredek — Maribor; Prosvetno društvo «Tabor« — Kamnik; »Istra-Trst-Gori-ca« - Beograd; »Južnoslovenska Iskra« — Ljubljana; Klub koroških Slovencev — Ljubljana; Mladinska podružnica »Soče« — Ljubljana. J. N. A. D. »Jadran« _ Ljubljana; »Istra« — Brod na Savi.
G.
KAZIMIR MAGAŠIĆ OSTAVLJA BEOGRAD.
Doskora će otići iz naše sredine jedan od naših odličnih prijatelja, Istranin gospodin Kazimir Magašić. Može se slobodno ustvrditi, da u prestolnici nema emigranta, kojemu ne bi bilo poznato ime ovog našeg druga, jer je malo njih kojima nije učinio bilo kakvu uslugu. Kao izvrstan upravni činovnik, on je savjesno ispunjavao svoju dužnost, ali je uvijek razumjevao onu našu sirotinju, koja je dolazila u prestolnicu, učinio Joj sve moguće, da joj mučni emigrantski život učini lakšim i snošljivijim.
On je sada premješten na obale našeg plavog Jadrana u Kotor. Uvjereni smo, da će i tamo, isto kao i u Beogradu, nastaviti s takvim radom na našu opću korist, jer nema grada u ovoj državi, u kojemu ne bi bilo naših istarskih izbjeglica. Beogradski emigranti žele gospodinu Magašiću svaku sreću i mnogo uspjeha u njegovoj novoj dužnosti, ali su takodjer sigurni, da će njegov odlazak ostaviti u našim vrstama u Beogradu jednu veliku prazninu.
1 februara o. g. sastalo se nekoliko intimnih prijatelja g. Magašića da mu prirede oproštajnu večer. A prisutni nisu zaboravili ni na svoje svete duž-
nosti, pa su na tom sastanku sakupili 260 dinara, za fond naših političkih žrtava, koje su predali pretsjednlku Saveza g. dru čoku.
ZADOLŽNICE »TABOROVEGA« POSOJILA
(Iz »Tabor a«)
Dne 5^ jan. t. 1. so bile izžrebane sledeče zadolžnice posolila za zgradbo prenočišča na Viču:
po Din 100.—: 3. 29 2, 47. 13. 56 po Din 50,— 55. 2, 1, 46, 37, 57 po Din 20.—: 17. 3, 55, 5. 7, 1, 64, 22. 91. 63. — Odbor »Tabora«, Ljubljana.
5 — 100.— 5,—
Ova rubrika nastavlja se i ove godine pod devizom:
»Da bi »Istra« izlazila svakog tjedna redovito u normalnom formatu.«
Bilježimo ova nova imena plemenitih darovatelja:
Čop Josipa, učit.. Ludbreg D Lukšetić Mirasi., Črnomelj »
Humar Rado, Karlovac	»
Dr. Kimovec Ivan, odvjetnik
Kranj..........................»
Soban Josipina, učit, Križevci »
Vrbanič Drago, Maribor . . »
Mandič Rudolf, Split . , . , »
Ceper Anton, Zalog . . , , »
Raič Lovro, Ratkovica . , , »
Kresina Martin, Beograd , , >
Šajina Ivo, Maribor . , . , »
Cok Albert, Zagorje ...»
U posljednjem broju objavljeno ...........................»
30,—
10.—
5.—
30.—
10,—
10.—
10.—
25.—
5,—
14.573.50
UKUPNO D 14.818.50
■ Ig. mreznika»1 S
Pl Trgovina kave L čaja. — Vlastita elektropržiona 1 elektromlin za ■ mljevenje	■
ZAGREB, ILICA BROJ 65	■
Telefon 7657	■
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
■
■

»
a
■
«
7«
ZAGREB Hesnička ulica br. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠJOFOVA
laviw
»ISTRA« izlazi svako» tjedna « petak. - Uredništvo > uprava nalaze se n Zaarobu, Masarvkova ulica 88. II - Broj čekovnoj! računa 36 789	— Pretplata- Za ctieln eodlnu 58
Rodin- 25 dinara; za Inozemstvo dvostruko; za Amerika . dolara na godinu - Oglasi se računalu po cjeniku. - Vlasnik 1 Izdavač: KONZORCIJ »ISTRA»' Masarvknv» ni ?n/n Mihovilovič Jakičeva ul. 36. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Brnčić. advokat Samostanska6. - Tisak: Stečafnina Jugoslovansko štampo d. d Zagreb. Masarvkova 88a. —’
vara Rudolf Polanovlć Zagrob. Ilica bol 132,
dinara; za pol — Urednik: Iv« Za tiskaru odgo«