SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
.. -j Izhadja desetput v lžtž po jednoj celo j listinš i	Ift^Fi
1Л8Ш I.	veija s poštninoj 3 tioriiite ali 2 rublja.	iOi-J.
Poziv na predplatu.
Gospodi prijatelji i podporniki sloge i uzajemnosti slavjanske vsšh plemen slavjanskih se tem uljudno pozivaju, da bla-govole predplatiti na časnik „Slavjan" kteri je jedini toga sposoba i ne puste, da bi prestal radi preslabe podpore denežne (denarne, penežne).
Cšloročna predplata iznese, kako do sada, 3 florinte ali dva rublja i molimo da gospodi predplatitelji razgovetno napisu svoje ime, prebivališče i ime posMnje pošte i da pošlju peneze poštnine prosto podpisanomu vredničtvu, v Avstriji naj priklad-nčjše po povzetnih nakaznicah.
Vredničtvo „Slavjana"
v Celovcš (Klagenfurt, Austria).
Slavjani!
Rodoljubi prosvčtljeni raznih plemen slavjanskih su uže davno spoznali i dokazovali, da je nam razdrobljenim Slavjanam sloga i uzajemnost ne samo poljezna i koristna, nego upravo neobhodno potršbna. Horvatsko - serbska obče znana i često upotrčbovana po-slovica kaže: Sloga jači, nesklad tlači. Mnogo visokoprosvčtljene slavjanoljubne gospode v Rusiji uže več lčt podporuje i razširuje blagopolučno nauku i uzajemnost slavjansku. Takže neruski Slavjani su se neredko ozivali za slogu i uzajemnost i osobito živahno poslčdnje mčsece v raznih časnikah i novinah. Ti časniki i novine, koliko všmo , su slčdeči: Serbski bčlogradski listi „Будучно ст1' i „Вјдов дaн," onda „Народност" v Osekš, ugorsko-slovenski „C e r k e v n i Listi" v Hlubokom na Slovenskim (Slovakei) vredo-
vani slavnoznanim D r o m J. M. H urb a no m; horvatski „Ob zor", v poljskom izhadjajuča „G w i a z d k a C i e s z i n s k a" i „D z i e n n i k Poznan's ki," ilirsko-slovenska „Z o r a" v Mariboru „Slovenski Narod" v Ljubljane i naš „Slavjan".
Slava spisovateljam i novinam, kteri zovu Slavjane k bratskoj sloge i k slavjanskoj uzajemnosti.
Sada je naj potrebnejše, da se dogovorimo, kaka ima to biti sloga i uzajemnost i da se porazumimo, kako bi se dala naj leg-čajše upeljati nam Vsem na korist i poljzu, da ne vlečemo jedni napred drugi nazad, jedni na pravo drugi na lčvo, da bi ne trudili se nesložno i bezkoristno.
1.	Sloga i uzajemnost slavjanska se ima skerbno razlikovati na slovstvenu i na političnu. Kto bi govoreč i pisuč o sloge i uzajemnosti naležito ne razlikoval slovstvenu slogu i uzajemnost od politične, bi nikako ne mogel doseči jasnoga pojema o sloge i uzajemnosti i misli v njegovom govore ali spisč bi se mu nehoteč čudno čudno pomešale. Ovdč dva primčra. Jeden primčr: V čelom slavjanstvč slavnoznani i učeni Rus Hilferding, je napisal jaku učenu razpravu o slavjanskoj naukč i razprostranjenji cirilice — neočakovano se mu je podkradla v razpravu vmčs misel o po-litičnoj uzajemnosti, i to se je tako čudno pomššalo, da je napisal: ako bi hotčli cirilicu med Slavjanami razširiti, bi moralo mnogo, mnogo kervi preliti se. Na tom ni sence istine! Slavjanska nauka, slavjanska uzajemnost i cirilica dolžne se razprostranjati umstveno i slovstveno (literarno) knjigami i spisami i perom. peresnim nožickom, bnmagoj (papier) i černilom ne pako vojnoj, britkoj sabljoj, topami i puškami. — Drugi primčr: Jedne češke rodoljubne novine izhadjajuče v nemečkom jezikč su pisale vlani ali predlanskim o uzajemnosti političnoj i vmčs se je podkradla misel o uzajemnosti slovstvenoj i razprava se je tako čudno pomššala, da se je napisalo: ako dobi češki narod taku i taku listinu, tako i tako podpisanu, on se bude znal krepko postaviti proti Prusiji, Rusiji i Avstriji. Y istinč se to kaže vse jinače. У vojnč se vojuje oružjem, ne pako listinami i perom pisavnim. — Kratko rečeno: Razlikujmo govoreč i pišuč brižljivo, ali namčramo govoriti i pisati o uzajemnosti slovstvenoj ali o političnoj. — Ovdč pišemo o slogč i uzajemnosti slovstvenoj. Slovstvena sloga i uzajemnost je mnogo uzvišenžja i obširnšja od politične, ona obsega vsa plemena slavjanska, seže črez granice i medje dežel i zemelj. —"Razumi se samo od sebe, da učen Slavjan dolžen paziti ne samo na slovstvo, nego na vse, čto narod slavjanski zadene, on dolžen paziti i motriti na zadeve slovstvene i na gospodarstvene i politične i sodelavati po svojoj moči vsestrano za narod1— samo to se tčrja, da pišuč razlikuje slogu i uzajemnost slovstvenu od politične. —
2.	Sloga i uzajemnost mora biti obče slavjanska, mora obseči vsa plemena slavjanska. Hvalevredno je sicer takže, ako
skušatž po dvč plemenč slavjanskč slovstveno bližati i složiti se, na primčr Slovenci i Horvati ali Slovaki i Čehi, pa to je premalo, prava sloga i uzajemnost obsega vsa plemena slavjanska. Pritom se slovstveno lehčeje slože vsa plemena, nego samo po dvč. Slovstva (literature) pojedinih plemen slavjanskih mogu biti lepa, krasna i izverstna pa velikim bogatim slovstvam francuzskomu, angležskomu i nšmečkomu ne mogu se usporediti. Svetovnu važnost može imeti jednom slovstvo rusko i slavjansko.
3.	Sloga i uzajemnost slavjanska se ima tako osnovati i ude-siti, da je koristna i polje z na vsako mu složnomui uzajemnomu plemeni i cšlomu narodu slavjanskomu; da vsako pleme ne samo začuva i ohrani, nego i povisi i proslavi slogoj i uzajemnostju svoje narodno ime, svoje slovstvo, svoju zgo-dovinu, svoj alfabet, svoj kalendar, svoju svetu všru, svoje pravice i vlastnosti. Vsakomu je svoje milo i mi nečemo se družiti i sla-gati, da bi si svoje svetinje odnimali i pravice si podirali, nego da bi si jih uzajemno vtverdili, podpirali i pojistili. Krasen primšr slovstvene sloge i uzajemnosti slavjanske nam kaže slavni C л a в л н-cnift БлаготворителвннА Комитетч (odbor) v Rusiji, kteri izdaja na svčtlo vPetrogradč: Славлнск1К сборникт., v kteroga se uzimaju spisi i knjige spisovateljev raznih plemen slavjanskih, osobito knjige zgodovinske, zemljopisne i gospodarstvopisne, Ne sprejemaju se pako v te sbornik spisi politični po tomu ne, čto sbornik namčrava podučevati, ne pako dražditi i strasti uzbudjati; izklučuje se dalčje nepremčno vse, čto bi žalilo kterokoli pleme slavjansko. To je zlatno pravilo sloge i uzajemnosti, ktero velja brižljivo naslčdovati. Ne bilo bi mudro niti poljezno, ako bi se mi Slavjani nepotrčbno prepirali i jeden drugoga neuljudno žalili, — bogme da! mi imamo bez toga protivnikov dosta, daže jih imamo preveč. Ako se ti cini, da nčkto premalo i ne dosta izverstno dela za občnu stvar, ne očitaj mu to, nego delaj ti marljivšje i izverstnšje, koliko slabčje dela tvoj sosed, toliko bolje i lehčajše se zraven njega skažeš i proslaviš izverstnim delovanjem; prazdna prepirljivost ne služi nikomu na čest. — Kako pri vsčh narodah tako ima i pri nas bolje ali menje izverstnih, bolje ali menje delavnih ljudi; na vsakom polju raste med pšenicoj i nčkoliko kukolja, med visokimi drevesami i nčkoliko nizkoga germovja, tako je to i v slavjanskih pokrajinah, ne prepiraj i ne spori se radi toga — poslšdnič nam je vsakako i kukoljem obraščeno polje ljubše od gole peščovnate pustinje, i slavjansko germovje ljubše od tudjega.
4.	Sloga i uzajemnost naša ima se deržati slšdečega pravila: Y glavnih, podstatnih predmetah se sjedinimo, v neglavnih, nep od statnih se složimo.v vsčh postu-pajmo blagodušno. — V glavnih podstatnih predmetah se imamo sjediniti — takih predmetov je jako, jako nemnogo, na pri-mžr nšktere slovnične obdobe (grammatikal-formen). V neglavnih,
nepodstatnih se pako samo složimo, sdružimo, vladimo, čto je ne-včrjetno legko, vsaki ostane sovsšm tak, kakošen je, samo da stripi med Slavjane složne i uzajemne, njemu ni potrčba, se spre-mčnjati, da bi moral, kako nčkoji nepoznavajuči pravi značaj sloge i uzajemnosti krivo misle, zapustiti svoje narodno ime, svoje narodno slovstvo, svoju zgodovinu, svoj alfabet, svoj kalendar, svoje pravice i svoje vlastnosti. Vsega toga ni se potrčba odrekati, ne zapuščati, nego vse to vsaki složen i uzajemen Slavjan začuva i ohrani isto tako, kako, ako nškto ide v nčku veselu družbu, da svetkuje svatke, da jigra jigre, da ide na svatbu, da se vdeleži raznih radovanek. Tu ni trčba, da bi se vsi nškako sjedinjevali, nego vsaki gre s svojoj osobnostju v družbu i opet nepremšnjen iz družbe.
5. Sloga i uzajemnost ne smč ostati samo duševna, kako bi rekel passiv, nego ima biti dšjanska i delavna. Izverstne su sicer misli složne, hvalovredne želje uzajemne, pa one su samo krasen cvčt, kteri ne sme ostati samo cvčtom, nego ima obroditi žlahtno ovoče i sadje, tako imaju obroditi i misli složne i želje uzajemne dela izverstna i rodoljubna. Dela slovstvenoga imamo mi nesložni i razdrobljeni Slavjani jako mnogo i jako različnoga, tako da imamo vsi književni Slavjani dosta priložnosti se skazati i proslaviti složnim i uzajemnim delovanjem. Dšla naj se prime vsaki tistoga, ktero najbolje zna, ktero se njemu naj lehčajše čini i naj prijetnejše zdi.
Петроград 17-/29. нонбра Ш4.
Сегоднвн произошла в-б сд^шнемв университет^ пу-бличнан торжественоств им^гохцан доволбно важное значеше дла всбхв образовашшхв Славанг, особеноже дла тјјхв, которвге занимаготсн всеславанскоА наукоА, всеславанскимв вопросомв. Ввзтотв именно денв 6бпгб произведенв в-б доктора зиагкстер A. A. K o т л a p е в с к i ft. Длн достижеша зтоб ученоЛ сгепени законт, требуегв отгб кандидата, чтобвх онгб завди-хцалв публично диссертацш представленнухо имв вт> окон-чателвное обсуждете Сенату университета. Между 16 по-ложешндш (предметами) загцшцаемвши упомннутвшв уче-нбшв, дла насв само важное посл4дное требукицее внесенш вгб кругв предметовв гимнасическаго образованш „слав-ннов-бденш" (геограФ1н, ncropia, нзвжг, литература Слав-ннђ) a представленнал имв книга разработиваетв вопросг „о древностнхг мридическаго бв1та балтиАскихв Славанв". Уже заглав1е зтои книги показБ1ваетгб доволбно нсно , что
она заслуживаетЂ всеоб1даго вниманш со сторонв1 слав-ннскихђ ученмхЂ, такг какгв предметг еа принадлежитг к-в наб важн^шимг вопросамг славннскихЂ древностеА, из-сл^доваше которвгхв мвг должнв1 считатх не маловажнвшг способомЂ кђ соединент различнвгхв мн^нш ученвгхв вс^хђ славанских-в племенх no какоА 6bi ни бв1ло части слав-нновЗЈдетн. Равнвшх образом-в он-б могђ 6bi направлнтв ихг стремленш кв Toft дорог£, которан несомн^нно при-ведетг кгв первому, иденлному соединенш всг£хт> Славннв, то еств кв всеславанскоА наук^. Что же касаетсн до автора, то онв одинђ изт> самвгхв почитаемвтхх и ува-жаемвгхЂ молодв1хгг, русскихв ученвигБ, которв1е отлича-мтсн особено аснвшв вв1ражешемгв всеславанскои идеи вх своихђ сочинешнхв, разумЗЈетсн на поприш;4 литературноЛ дјјнтелвности. Изв прекрасноб рјјчи, держаноА г. Котлн-ревским-в вх присутствЈ многочисленноб, образованноА пу-блик^, a вђ nepBBift разв бвмх столб счастлив-в уб^дитса o сушествованш всеславннства словственаго, торжествено вв1раженнаго на м^ст^ всеобнде доступномг; a изђ хода ученБ1ХЂ npemft между г. Котларевскимв и различними членами университетнаго Сената a узналх не малвтА та-лантв и поразителвнун) готовноств перваго в-в возраженш и разр^шенш самвгхЂ затруднителБНБГС-в вопросовх по предмету названаго ввпне отд4ла славанскихг древностеб, качества ђћ самомв д4л4 достоАнвга тоА похвалБ1, котораа бБ1ла оказана молодому ученому продолжителвнвшх руко-плескатемв восхшценнвгхг слушателеб посл4 торжественно занвленнаго произведеша магистра вх, доктора. —
Францт> МатвЈевич-в ШтиФтарг.
Учшшча в Црнојгор!
НамЗфавају се подггнуп јешче н!жа учшшча в Цр-Hojropt, то je: в Грахову с чет1рда разредаии; на ]?ijeu,i Црнојев1ча, на Стцет в пшерах, на Нвегуше в Горнвој Морачј тр1разредно учтшче i онда јешче в Ровцах, в Команах на Дубу i в Залазах. Зета је сербсм предБл, KTepi je в време Црнојев1ча подпал под турску управу, nije могел до скора HiTi церкве HiTi учшшча подггнуи
потлачен од турске clie: але једно село Вуковцд npi гра-шц!; Црногорској је освободиш ce i подјгнуло ci учјлинче ове годше, в којем се д£ч1ца обучавају само чгганју, ni-санју и рачунанју, дскИвпп учггелва Павла Пошшчва. — Женск1 завод (дапттут) на Цетчнју; в нвему се восттавају дчерј OTjitHtjix Церногорцев; в нвему се уч1: закон 6oacji i језш: сербск1, pycxi i Францускј, зго-довша, землветс, чјслословје (icTopija, географуа, apiT-метша) i женско рукодБлје, као кројенје i ппванје пер-тенше, халвша (облачиа) i все, что је в куч1 нуждно, всаковерстна ипванја i на машш^, на којему су уч1телвке велеучена гоеподјчна Надежда Петровна Пацевјч со сестрој господјчној Александрој Петровној па јешче дв$ уч1телвке i3 Б4лограда. Девојек isia в завод£ 20, оне ужјвају благодбјанје подполно; ж1ве в једном зданј! с 24 соб (jicn), које је сградвено 1870 годше. В нвему постојЧ капела верло д1вно јзрадвена i која на Це-тшју подсБчава (спомЈшја) на руску церкву, в којој су дјвотне 4eripi престолне гконе (слше) i ж1вотвореч1 керст (кр1ж) господнв1 в олтару. Она ша своје KHBire, одежде i сосудове верло богате — все i3 православне Pycije. — Православну богослов1ју за свештенство i уч1телвство Црногорско је основал свЗ>тл1 кнез H i-кола I. с м1трополггом 1лар1оном годше 1869 i која nocroji в велшш зданјј тако званој Бивардц на којој је надзјрателвем сам Јптропсшт као глава церкве i право-славја a ректор i проФесор 6u je P. M i л a н K o c т i ч в, Koji je c неуморшм радом CBojin OBi завод на лјшом спо-м^ну оставк, предајуч1 с проФесорамЈ духовне i св4тске предмете i уред1вајуч1 уз то третве годше учјтелвска в^жбанја, која се пршремају за учггелве. Детшска бого-словџа је од верло велше Kopidi, в којој се до 15 мла-дјчев уч1 за сталшг свешченида i учкелвси. Она nocioji в верло л^пом редј> i напредованј! на којој је ректор за-служш арх1мандр1т г. BicapioH Лвубјша с проФесо-pani I л i o м Беаром, Божом НоваковЈчем i Д i м i-TpijeM Андвусом. —
Филип Радичевичв.
0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
123.	Да су прарод1тел!Л Славјан в давновекосп npe6i палЈ в 1нд1Ј1 св$доч1 i то, да iMajy i поднес много apijcicix об1чајев. Овд^ ce jix навод! само нЗжолшо. —
Влада upi apijcnix 1ндах бка је самодержна j е д i н о-влада царска тако строго уиелвана, да старе кшлге санскр1тске HiTi не спомЗшвају jiHora владнога начша. Землва без владарва чшиа ce je Apijan како совершено беззаконје.7) Ману npaBi: „Св4т без царва је ббден." 8)
Како в 1ндгр тако i сада ci Славјат — кром^ Полваков — не могу Hi мизлт речшосштте, державе без самодержнога владарва.
Pyci су особ1то предаш својему б^лому царву; на npiMip o БЈлорусах je знана та преданост. В Зтногра<мческом сборткј; ce ч1та: ,.1{т> добрвшт. качествамт. здЕшнихх крестлнт. должно от-нести безпред£лнук> лшбов-в и преданноств кгв Государи „Б£-лому Царго". Когда не видлт-в, какт, случилосв вт> декабрб мЈслц^ 1849 года, на горизонтЈ утреннеб зарлнки — лркои зв5здв1, восходлшеб передт. разсвбтомх св изго-восточноА CToponž, то уб£ж-денв1, что вт> зту пору Дарл нбтт. дома".9) I руске пословјцс кажу ту преданост до владарва, на npiMŽp послслпца велцсоруска: ,.На силнаго Богт. да Государв!" — Малоруш iMajy нословјце: „Безт. пастуха овце не стадо. —Буде (досвггг) едного сонцл на неб!."10)
Cep6i ci безвладја не знају HiTi ипслт. „Буд! да ста само два хајдука, опет се зна, Koji je од HBix двој^е харамбаша (поглавар).11)
В обче се може реч1, да је ц^ло славјанство — ако ce i3-узему Полвага — за самодержну једшовладу: то се разумбје само iio себ^ , за самодержну једшовладу п p a в i ч н у, народну, славјанску.
124.	Вса землва б1ла је в 1ндц1 властн1на царска:12) тако ипсле Cep6i днeшнвi ден, i руско лвудство iMa пословшу сц£ла шдочкога сипсла: „Все бож1е, да Государево".— По шд1чко-apijcra!
125.	1нд1 Apiji су 1мел1 i јешче сада iinajy много посло-в i ц; icTO тако i Славјат, KTepix су се прарод!телБ1 Славјан в 1ндф научш i до днес зачували Страбо niiue: „Законе iMajy Iндi незашсане; ош су ал1 обчш ал! посббт i јако paзлiчнi од законов
7) Рамај. 2, 52, 8. Итопадеса стр. 22. 1зданја Лондонскога. —
8) Ману 7, 3. — 9) Зтногр. сборникг. II. Ebitt> Б^лорусскихг
крествлнг стр. 253. — 10) Гр. Илвгаевич: Галицкш ирипов^дки.
— п) Српски рјечник Вука ШтеФ. Караджича слово: Хајдук. —
1S) Страбо 704.
јјнјх народов".13) Судш су по пам&п, то је, по посжшцах, зато 1мају 1нд1 i в наше време тако велжо множтво i тако непрегледно словство послошц, како шједен јшј народ acijcKi; те пословјце се isieHyjy по санскрјтсга: састра, то је, правјла, закош. и) — Слав-јанске пословјце Hicy шчта јшога, него шд!чка састра, правка, 3aKOHi; Hicjio jix јешче no всЈх илеменах належ!то сбрал1, па что jix je c6paHix, чппвају уже лЗшу множшу; ту се навод1 само Hi-колжо сборшков пословјц на доказ, како богато је славјанско лвуд-ство послов1цамк Mudroslovi narodu slovanskeho v prislovih uspo-radal a vydal Fr. L. Oelakovskv. V Praze, 1852. 644 стран в велжој ooiint. Југославјанске прјречја, i3pŽKe i пословјце в мојеј KHtiri: Pravila kako izobraževati ilirsko narečje i u obče slavenski jezik од стране 92. до 129. Под iitieHeM шрско наречје ce јма овд-Б подразумЗт говор југославјансга. Руссгал народнвм пословици и притчи. И. Снегиревг. Москва 1848. В ocmiihž 503 стране. — Нај Be4ji сборнж славјансгах пословјц поговорек, речетј, пркловц, чштоговорек, нр1баутек, загадек, noBŽpij i проч. je пако KHtira под насловом: Пословицб1 русскаго народа В. Далл. Москва 1862, ктера обсеже в четвертш^ 1095 стран! — 0вд£ ce roeopi само o посло-вјцах — које су шдгаа 3aK0Hi i свЈдоче, да су Славјаш в давно-векост! преб!вал1 в liliji i ce толшх пословш науч1лј. —
126. 1нд1 Apiji 6iji су од стародавна i су в наше време јако гостолвубнк Десте в 1ндф се крјжају, се стекају в ср^дб Beci, кд£ croji тако јменовано древо весно (грамадрума), обредно древо банана, нод ктером стоје слше, спом£нпи на велже науке (не слже богов),15) ал1 CToji тамо благотворна гост!вшца четвероугелно создана, звана по шд1чк1 чатварЈ,16) по славјансга четверје. В четверј! ce је всакому путнжу даром (забадава, за-стонб) дала гпјача i3 сваренога пшена сорачшскога, да ci noraci жедБу, ce oxлaдi здравој шјачој i ce покреича.17) — Обче је знано i ni тр£ба доказоват1, да су Славјаш icTO тако гостолБубнц како су 6Lii НБ1Х пpapoдiтeлБi в 1ндф. Та добросердечна госто-лвубност Хорватов, Сербов, Болгаров, Чехов, ПолБаков, Русов i остал1х славјансгах племен 6i ce дала правддво красно i 06mipH0 MHoriMi npiMipaMi nonicaTi, ту семо ce пако краткост1 рад! постав1 само једен npiMŽp од лБудства рускога: „ЗажиточнБШ поселлне на зтотг денБ (8. мал) некли об^тние пироги и вготцали ими б^днмхт. сос§деА и прохожихч, лгодеК. Старики длл устр£чи прохожаго человбка ВБ1хаживали на болБпие дороги и нерекрестки. Худал примбта западала на сердце старика, когда он-в возвра-шалсл назадг сб пирогомг; сг очалшемг встр£чали его вси до-мочадцБ1. До обЈтнаго пирога никто не касалсл, его отдавали птицамг на сг^деше. Зам^чателБНБ! и слова тоскукчаго старика
13) Страбо 716. — ") Bohlen 2, 190. — 15) Hodges Keise. S.
44. — 16) Bohlen 2, 107. — ") Paulinus Keise, S. 73. Bohlon 1, 55.
надт. оббтнвшг пирогомг: „нрогн^валх л Господа создателл при старости л£тт>; не послалт> мн! добраго человЈка раздЈлитв хл^б-в трудовоА; не вт. угоду его свлтоК милости било накормитв мн4 горемншнлго, при истомј; усладитв мн$ стараго старика вт. без-временвицб ? A и какт> то будетг mhž на Mip бож\& гллд^тв, на добршсгБ лмдеА смотр^тт.! A и какт. то mhž будетв за хл^б-в при-ниматсл!" Такт. кр£ико блшлисд зав^тнме обшчаи нашеј родноИ старинБ1." — Гледај KpacHi православт o6i4aj!
127.	Все, чтокол1 ci npixpaHi i сбереже малјм задоволвт Apiac, все оберне ва задужбте, на добра, богу угодна д ž л a, 31да мостове, направлБа цесте i купалшча.18) — По том арјјском o6i4ajy чшвају з a д у ж б i н e i Славјаш. Нај вечја задужбша Ру-сам је зјдатч церкев ал1 часовну (капелјцу). „Сербам i Болгарам је нај вечја задужбша начшт манастчр ал1 церкву, како су то сербсш iiapti i кралм гpaдiлi; потом је задужбша Ha4iHiTi мост на какој вод-1 ajii преко баре (бара знач1 по санскр1тсш i по сербсга лужа, калужа, блато) слаб пут насутц длаждт, мостт, воду довест! i начшт 6.ii3o иута, усадт ajii накаламт (уц£пт, lipiBiTi) вочку бл130 пута, гладнога нахрант i насггт, жедвнога напојт, голога од£т1 i тако дал£је".19) — Славјат су тако добродушш, како су 6ui уже HBix нрародггелм в 1ндјјв —
128.	1нд1 Apiji бјлг су јако правдолвубнц су се р£дко тужш i правдалј. „Спорлв1в1 1нд1 шсу i не нравдају ce o залогах aлi o свбрешх товарах. Oni не потрЈбују ов^доков нт иечатов, него ci дов4рују, ако су ci н^что IIOcyдiлi. 20) Pyci i в наше време се непрембно держе правц;е, oco6iTo, ако су ci н£что облвубш^ i об£чал1 на apijcKi начш tžm , да ci подају руку завиу в угел сукнве, то держе i снолнују тако твердно, како да 6i ci 6i.ii за-ир1сегл1 i HŠKoji 6i скорбје хр1стјанску npicery наруппл, него те apijcici обред. Тако ce то iiiuie на npiMfcp o сел! Улвановк^ тж-јегородске губершје Лукојанскога ујезда: „При продаж-6 и покупк! . . . поладивт, вт> ijžhž покупателБ и нродавецт. перекрестлсв по-дадамтх другг - другу в% руки правују полу своего каФтана или полушубка: зто служитт. bmžcto кллтбв1 и nnoft скор^е нару-шитт* прислгу, нежели согласитсл солгатв совершивг зтотт> об-рлдгБ."21) 1сто тако ce niine i o Русах Воронежске губершје Ниж-недбвицкаго убзда: „До рукобитвл и женихг и нев^ста етце мо-гутт. передуматв и отказатвсл. На денв рукобитвл зажигаготт. свбчу пред-в иконами и моллтсл Богу ; наконец-в давтг друг-в-другу руку, ленрем^нно навернувши ихт, вт> полу шубм или армака." 2S) 1нд1чко-арцсга обред!
18) Bohlen 2, 107. — 19) Вук. ШтеФ. Караджичв: Срнсш рјеч-
ник слово: задужбина. — 20) Страбо 701, 709. — 21) М. До-
брозраковт.: Зтногр. сборникт. 1, 54. — 22) П. МалБгхинт,: Зтногр.
сборникт. 1, 186.
129.	1нд1 Apiji бш су јако благочестнј, к p a д б a биа је upi itbix н^что нечувенога; лвуд1 nicy um чиелш, да 6i тр£бало xiine 3anipaTi.23) — Тако iMajy Cлaвjaнi в обче i днешшЛ ден крадву нај вечјеј гердобој. Полвакам на upisiip ce зд1, да је то р£ч не-могуча, да 6i hžkto нбчто украдел 1мајуч1 пословп(у: „ДвЗЈх реч1 се чловек може 3ape4i: да 6i н£что украдел i да 6i ci нос одгрјз-нул." 24) Чеетност падчко арцска!
Тако честно је в обче i руско лвудство. 0 Малорусах на npisitp ce »ime: „Что же касаетсл воровства, то и до сихт, норт. чрезвв1чаАно p t д к o устр^чаихсл случаи кражи, какг бм вт> BociioMHnaiiie того, что вт> древн!л времена по-рокт> зтотт. слишкомт. строго наказБ1валсл вт> малороссш; вора живаго закапБ1вали вт> земли BMicTt ст> украденнои ве1ДБК>. Во всемг лзБИсб не сушествуетх слова в o p т>, a замЗшлетсл словомт, з л o д i ii. Вт> зтом'Б отпошенш никто не можетг уирекнутБ Мало-росса: родители строго наказБ1ваготт> малнхч. реблтт> за нокушен1е на чужуи собственностБ . . . вообше нрезр^те клеИмитт. того, кто отступаетг отч> нравилт> доброд^тели . . .•' (Зтногр. сборникт. 3, 40.)
130.	1ндј Apiji ншада шсу легал!: к p i в o n p i c е ж в i к у су сеодсекале руке i ноге, на худоделства су стале остре Kasni. 25) Словенц1 в зш>ској д(шн$ се јешче спомЈшјају, да ce је рука одсекала женшчш£, ктера ce је прсданула ужасшм внебоуш-јучгм злочшством пехтре бабе. To је тајна, се разлож1 мед тајнаии. — Спом^н на o6i4aje арцске!' —
131.	Ka3iii су 6Lie upi 1ндах Apijax слцер остре: „Судц! пресуде остро правде јшостранцев i ктоже се најде KpiB пропаде острој казш;" 26) але смертБу су р^дко нЈкога казн1лј. — Одтуда i3Bipa иословп;а шрско-словенска в шдочком смшлб: ..Kpi ni вода;'' ал1 како каже послови;а Малорусов гал1чћчх јешче јас-Hžje: „Љодска кровцл не водица, розливатн не годитсл." 27)
132.	Apiji су ж1в£л1 в задругах i су бш јако д£лавт. „Једн1 сложе в родш£ вес при$лек в задругу i од тога вземе BcaKi једен д$л за ж1веж на једно л£то. Что остане, то зажгу, да морају опет д^латч i не лЈнпч се." — Славјаш, KTepi Hicy спрем$нш стародавш apijcKi начјн жiвлБeнja под западнБачкчм aлi jiHiM шкодлБ1В1м ушпвом, жчву i днешш ден в задругЈ, како н^когда в Iiwji ИБ1Х ирародЈтелБв —
,23) Страбо 709. — 24) Kazimierz Wl. Wojcicki: Starožytne przy-powiesci z 15. 16. i 17. wieku. Warszawa 1836. — 35) Страбо 710. — 26) Д1одор 2, 42. — 27) Гр. Илбк^вич : Галицкш прировбдки.
Pobožne pčsni.
20.	Procesijna,
se poje na prazdnik sv. rešnjega telesa. Ziljska iz Gorjan v Koruškoj.
Dekelca stara ljeta tri je žje sama v cerkov šua: Ljep je krancel zdani, ki ga mati božja nosi, ki za nas Boga prosi.
Na te prjednji prag poklekniua, zvjeste Boga moliua:
Pridigarjan je poslušana tudej božjan prerokan: —
Pridigarji ljepo pridigaja, preroči prerokujaja: —
21.	Procesijna.
Na prazdnik sv. rešnjega telesa. Ziljska iz Gorjan v Koruškoj
Devojka1) zgoda vstajaua: Bog nam pomagaj in sveto rešnje teuo!
v frišnej vodici nmivaua: — v bjelej plenici2) vbrisaua: — šua je na široko razpotje: — srenčou3) jo je černi Jud: — Kan greš, kan4) greš devojka ti? — Jes gren na široko razpotje : —
*) V Sloveniji to slovo ni navadno krome v toj pesni. 2) nškteri govore: facanetelj, to je platok, mahrama, Tuchel. 8) srečal. 4) kamo.
22. PSsen.
Koruška iz Gorjan v ziljskoj doline se poje pri procesiji na prazdnik sv. rešnjega telesa.
Tn mi stoji gora visoka: bodi nas veseua Marija!
mi gremo k tebe na božji pot: — mi gremo na goro visoko: le zibli Marija Ježuša: — luba devica Marija: — vsi angalci lepu poj o: — sveto Trojico hvalijo: —
28. Mešna.
Iz Kranjske.
Stoji stoji, gartelc1) ograjan (z zlatim' kolim' obsajan2)
z srebernim protjem zapletan, (pouhen3) rožic nasajan.)
Notre rasejo rožice tri, (vse tri so rudeče kokor kri.)
Ta perva rožica je letš, (spreljepa rumena všeničica,)
per vsakej maši jo nucajo4) (le za presveto hostijo,)
nobena maša brana ni (brez te svete hostije.)
Ta druga rožica je letš. (spreluba vinska tertica,)
per vsakej maši jo nucajo (za presveto rješnjo kri,)
nobena maša brana ni (brez presvete rješnje krji.)
Ta treca rožica je leti (spreluba devica Marija,)
nam je rodila Jezusa (oj le kralja nebeškega,)
je vstvaru zemlo nebo, (človeku dau dušo, telo.)
Bog оба, sin in sveti Duh) (vse tri peršone en sam Boh.)
') vertec, zagrada, sadik. 2) obsadjen. 3) polni. 4) nem. nutzen, potrebuju.
Kratke novinke.
Horvatski „Primorac" ima dopis iz Beča v kojem pripovčduje: Na večer se sostade Velebit (hortvatsko družtvo). Počto se sinočni sostanek oglasi, kao glavna skupščina, osvanuše v njem pervokrat i Slovenci. Predsšdnik „Velebita" govoreč iz serdca vsšh članov pozdravi Slovence i predstavi je družtvu, ne kako gostove več kako bratje Horvatov, kojim su vrata Velebita uvek otvorena. Oni pri-miše te izraz velma radostno i izjaviše, da hočeju rado pustiti svoje družtvo „Sloveniju" i s Horvatami kako s bratami v jedno družtvo stupiti. V obče mi se čini, da se je otvorenjem horvatskoga vseučilišča od blagosklonosti, koju su med seboj gojili Horvati i Slovenci, storil nov vez, vez naj serdečnšjše bratinske ljubavi, čto bude dnes ali sjutra i po Slovence i po Horvate spasonosno delovati. A kada se je i mladež počela ovako serdečno sosretati, nadati se je vsemu dobru, da je pak ujedinjenje po nas nuždno i poljezno ima-dosmo priliku ovih dneh se osvšdočiti. Bili su namreč izbori v odbor „akademische Lesehalle" a jedino slogž Horvatov i Slovencev imamo se zahvaliti, da je slavjanski živelj v odborš dostojno za-stupan. —	'	„SI. Narod." 284.
Iz Slovenska (Slovakej). V Cerkevnih Listah v čisle 33. vre-dovanih od obče znanoga v Slaviji g. Dra J. M. L. Hurbana čitamo slčdeči zajimavi članek: „V časopisah slavjanskih se počinja delovanje novoga sposoba. Časopisi madjarski bezprikladno surovo napadaju na narod ugorsko-slovenski tako, da se počinja misliti, da bi Slovaki slovstveno se združili s Čehami, Moravanami i Sle-zanami. Slovaki su glavno zato počeli obdelavati svoje posebno slovstvo, jerbo je madjarstvo v četiridesetih lčtah toga stoletja ob-vinjevalo Slovake nčkakoga panslavisma i sicer zato , jerbo su imeli jeden isti književni jezik s Čehomoravanami. Slovaki su tada odu-ševnili se za svoje domače ugorsko-slovensko narečje i za svoju po-sebnu narodnost. Ale tu tepervo divjaju i zatvaraju čisto slovenska gimnasija. Namen svoj tedaj Slovaki nisu dosegli, jednota je pako prece narušena s čerstvimi kmenaini sosednimi.
Motreči to novo delovanje mi, kteri smo bili onda jedni od pervih zvčstovateljev ugorsko-slovenske slovstvene delavnosti, s tčm objavimo, da hočemo i mi se udeležiti toga novoga delovanja. Naj-pred moramo se, to se vč, uzrazumčti, da se pravica čini obedvčma stranama, pa ne, kako se je stalo v četiridesetih lčtah, da bi Slovaki morali pravicu si tepervo dobivati i vibojovati. Mislimo da sdruženje toto ne bude težko sada, kada vidi narod ugorsko-sloven-ski, čto se to s njim dšla." —
Iz Petrograda. Nedavno je objavil „славлнстА благотвори-телмшб Комитетх" v Petrogradč obzor svojega delovanja v minu-
lom lčtč. Členov je čital do 800, dohodkov je imel 22.380 rabljev, stroškov 17.247 rabljev. Namčn komiteta je razprostranjati v Kusiji znanje o slavjanstvč i dlja toga bude na svetlo izdal g. prof. Vladimir Lamanski knjigu: Славлнскал историческал хресто-мат1л. Obščestvo pako bude na svčtlo izdavalo: Сборникт. посвл-meiiLift пшепјллно изученно славлнства и составллетсл изт> списов-в ученмхг пиоателеб разнмхт. славлнскихт. земелв. Sbornik bude obsegal vse slavjanske dežele i vredničtvo želi ga vredovati tako, da izgine i se odstrani vsako sovražtvo, vsako neblagorodno sovrevno-vanje, vsako prazdno i škodljivo, štetno i vredno prepiranje i pri-karjanje ! — Pred nčkoliko dnevi je obščestvo izdalo зтнограФическун) карту (narodopisni zemljevid) slavjanstva. —
Anton Janežič-ev slovensko - nemški slovar, popravil i pomnožil Julij plem. Kleinmayr. Drugi natis. V Celovcu. Založila in natisnila tiskarnica družbe sv. Mohora. V osminč 590 stran. — Uže pred četiri i dvadeset lčtami je tiskom izdal daleko po Slaviji znani učeni jezikoslovec Anton Janežič te slovar, delo dolgoga i težavnoga truda. Pervi natis se je razprodal uže pred nčkterimi lčtami i neprestano se ješče je popraševalo i popitovalo po njem. Slovenski jezik se je od poslčdnih deset let za čudo popolnil, izobrazil i obogatil, zato je gospod Julij plem. Klelnmavr, učitelj slovenščine na gimnasiji celovskoj slovar skerbno pregledal, potrčbno popravil i v mnogom pomnožil s svojej vlastnoj sbirkoj slov, onda se je poslužil nemale sbirke g. J. Šubica i je marljivo sbiral slova iz spisov i knjig novejih spisovateljev slovenskih, kako su gg. profesorji Erjavec, Jesenko, J. Mara, Ogrinec, Stare, Tušek, Zajec i ješče jini, pomagali su mu i nčkteri obrazovani celovški Slavjani. Slovarju su priložene i pomnožene zbirke imen kerstnih, zgodovinskih, mitologičkih i krajevih. Na koncč je pridjal g. J. pl. Klein-mayr ješče imenik glavnčjših spisovateljev slovenskih od lčta 1550 do 1874, i poslčdnič azbuku latinsku i cerkvenu (škoda da ni cirilica gradjanska). Janežič je svoj slovar uže izvirno sostavil izverstno, ozirajuč se neprestano i na ostala slavjanska narečja, toliko iz-verstnčje je te slovar sada, kada ga je gosp. J. pl. Kleinmayr popravil i pomnožil tako, da se može slovar sada po pravicč pri-poručiti ne samo slovenskim učitelj am, uradnikam, častnikam, tergovcam i dijakam, nego i ostalim Slavjanam, kteri žele bližeje se upoznati s ilirsko-slovenskim narečjem. —
V Moskve su prestavljeni! serbsku cerkev iz nova blagoslovili i pri toj prilikč je govoril po vsej Slaviji slavno znani Mihail Petrovič Pogodin predsedatelj slavjanskoga blagotvoriteljnoga komiteta slčdeči doležiti govor, kteroga bi jako radi priobčili v podlinoj izvirnoj podobč, v ruskom jezikč, ker pako te govor v ruščinč ne-imamo, smo ga vzeli iz novin „Slovenski Narod" čislo 4. 1875. i ga stavimo semo v uzajemnom slavjanskom jezikč: „Bili smo tako srečni, da smo prisustvovali blagoslovljenju cerkve, ktera pripada
serbskomu dvoru. Molili smo za Njegovo Veličanstvo našega Gosu-darja i Carja Aleksandra Nikolajeviča, rodjenoga branitelja vsčh plemen slavjanskih, onda ješče za mladoga kneza Milana, koji sčdi na serbskom prostolu, za metropolita moskovskoga i serbskoga. Spomčnjali smo se v molitvč takže rajnoga Carja Nikolaja, koji je osudu Slavjanov imel v serci do svoje smerti, umerloga kneza Miloša i njegovoga sina, koji su skazali svojej domovinč velike usluge. Molili smo za pravoslavnu cerkev i za splošno sjedinjenje. To je naš ruski, moskovski panslavisem, duševni, razumni i bogo-ugodni panslavisem. Mi želimo vsu sreču pruskomu pangermanismu, sardinskomu panitalijanismu i, ako je potrčba, i hispanskomu pan-hibernismu i smatramo ugelnim kamenom ruskoga, moskovskoga panslavisma misel duševnoga sdruženja vsčb Slavjan, ne glede na različne deržave, med katere spadaju po osudč, ue glede na včro-izpovedanje, k kteromu se glase. Namčn našega blagotvoriteljnoga koiniteta je, da bi se po srčdstvah i razmčrab, koliko moguče največ, razširila i utverdila med Slavjanami misel, da spadaju k jed-noj cčlotč glede srodstva i jezika, da je trčba jedinosti i uzajemne po lpore, da vsestrano napreduju i se razvijaju. Živili tada Serbi i Bolgari. Poljaki i Rusi. Čehi i Moravani, Horvati i Slovaki, Slovenci i Černogorci, katoliki i evangeliki, pravoslavni i nepravoslavni, naj razcvčtaju i uzajemno se ljube." —
Vipavska Čitalnica imela je svoj lčtni občni sbor i za pred-sšdnika su izvolili gospoda Grabrijana, kteri je v svojej besčdč jako lepo govoril ,.da prepiranje i sporjenje nič ne pomaga, nego naprotiv toliko škoduje i opomčnja družbenike, da ne gledaju k kteroj strankč da nčkto spada, da ne gledaju na male sitnosti, jerbo narodnomisleči smo vsi — vsi smo Slavjani." — Glej! povsuda se razširuje blaga sloga, koja je početek bolje prihodnosti. Živili gg. družbeniki vipavske čitalnice s svojim predsčdnikom gospodom Grabrijanom!
Narodno slovstvo obsega narodne pšsmi, poslovice, pripovčdke, popis jiger, običajev i obredov. Slavjani vsčh plemen uže dolgo vreme marljivo i prilježno sbiraju to dragocčno blago narodno pred, nego se pozgubi. Naj več se je sbralo narodnih pčsem; narodna pčsem je podobna čistomu zercalu, v kterom narod živo kaže i predstavlja vse misli, bridke i vesele čute svojega serca v uzvišenom i zajedno lehko razumljivom jezike. V narodnom pčsničtvč se kaže znotrajno i zvunajno življenje naroda. Zato učeni muzi od vsčh strani radi pretresaju, razglabaju i razlagaju značaj narodnih slavjanskih pčsem. Pred nami leže tri taki spisi, na ktere vpozornujemo književne Slavjane. Pervi spis ima naslov:
,.0 narodnim pjesmama" spisal Miroslav Alačevič v lčtnom programč: Terzo programma deli' imp. reg. scuola reale superiore in Spalato 1874. Spis g. Alačeviča obsega slčdeče stavke: 1) Kako postaju narodne pjesme? 2) Kako se narodne pjesme raz-

djeljuju? 3) O sabirateljima naših narodnih pjesama. 4) Koji su poglavitiji krugovi narodnih pjesama? Na koncš je g. spisovatelj priobčil pčsem: O sablji Kraljeviča Marka.
(Gospod spisovatelj nam je dobro znan kako učen, iskren i neutrudljiv Slavjan, zato pristavimo ovdč ješče želju, da bi i v na-pred se trudil na polju narodnoga slovstva, da bi i v buduče sbiral sam i po svojih dijakah ne samo pšsmi narodne, nego i narodne pripovšdke, jigre, poslovice, običaje i obrede, i jih onda tiskom priobčil učenomu svštu, časnik „Slavjan" bi radostno jih sprijel, na koliko mu nevelik prostor dopušča. Vredničtvo.) — Drugi spis ima.naslov :
„Метрика српеких народних песама упоредБена с примерима из других словенских народних песама," стсал проФесор Лука 3 и м a , i priobčil Програм велике гимназије карловачке за школску годину 1874. Ovaj spis obseže šest jako zanimivih oddšlkov, kterih naslovi glase: 1. Српски стихови не оснивају ce на ирави-лима грчке и немачке метрике. 2. Основна разлика измедву грч-ког, немачког и српског стиха. 3. O д1ересама у српском стиху. 4. Чланци стихова. 5. O иостанку стихова. 6. Стиховп. —
Poslšdnič nam gospodin Zima obeča, da hoče v budučem programč nadaljevati svoje učene razprave.
Tretji spis te verste je spisal g. profesor Mihael Žolgar v gimnazijskom lštopisš mčsta Celja vŠtajerskoj pod naslovom: Slovensko narodno pesništvo. Ovi osnovno učen i natenčen sostavek govori naj pervo o narodnom pšsničtvš sploh, potom o nabirateljah narodnih pčsmi i razlaga značaj slovenskih narodnih pesmi. I mi izrečemo želju s profesorjem Žolgarjem: „Nabiranje narodnih pšsmi je potrebno, ker le na podlagi narodnega blaga se zamore narodno slovstvo razviti k omiki naroda!"
—m—
Listnica vredničtva. G. J. B. v Sovodnji. Zapišite kaku narodnu pšsem ali na-rocftiu pripovedku ali popišite nžkaku navadu pri ženitninž , ali o kržse ali o „žagrč" (Kirchtag) kako plesaju na Goričkom i na Krase na brejarjah i tako dalje .... po slovensko cirilskimi pismenami, čto dobro znate. — G. BI. G. v Kovoridč: Uzajemnu slovnicu smo Vam poslali. S tšm stupite Vi na uzvišeno stališče Slavjana! — G. Fr. K. v Mariborž. Bog ohrani Vas krepkoga duševno i telesno. Na knjigu Vašu, koja se bude tiskala, se uže tešimo. — Oitalnicč v G. Dobro došli. Pišite nam nekada, kako napredujete. — G. J. H. v Cermožnicah. Slavjan bi jako rad stal se Славјаном i. se ješče jinače rad usveršil, pa nedostava se materijalne podpore. — G. V. K. v Celji. '2 gl. smo sprijeli. Vi ste naudušeni za slavjansku nauku. Na mladine prihodnost stoji! — G. P. K. v Celji. 3 gl. smo Vam nazaj poslali. Slavjan se i v buduče priporuči Vašemu prijateljstvu. — G. V. L. str. pri Bekštajnč: Se zgodi, kako želiš. — Da, da! na svčtš sada toča pobija — tudi pod strehoj!	*
Jfatisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcž.