KRALJEVINA SRBA, HRVATA l SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRiSKE SVOJINE
IZDAN 1. JUNA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3651.
Tri-Ergon A. G., Ziirich.
Postupak i aparat za predavanje (transmisiju) akustičnih pojava.
Prijava od 6. januara 1925.	Vazi od 1. juna 1925^
U poznatim telefonskim sistemima za prijem zvukova upotrebljava se mikrofon sa ugljenim zrncima a za proizvodjenje zvukova elektro-magnetski telefon po principu Reiss ili Bell-a. Kod ovih aparata na kakvo.ču prenetih reči utiču sama treperenja, spontani zvuci, šuštanja, mane zbog neproporcionalnosti iZmedju zvuka i struje i t. d. toliko da je nemogućno, u slučaju električne transmisije, čak i sa pojačavanjem sa slabim naizmeničnim strujama a pomoću katodnih cevi, dobiti zadovoljavajuću reprodukciju i po ^oličini i po kakvoći. Otuda je primena uredjenja ove vrste ograničena na oblasti koje se tiču prvenstveno tehnike saobraćaja. Za reševanje drugih problema gde su uslovi mnogo strožiji i za kakvoću i za jačinu akustičnih pojava, ova uredjenja ni malo nisu podesna. Dovoljno je napomenuti ovde probleme za transmisiju opera, za pojačavanje zvukova u prostorijama za konferisanje i pozorištima, za reprodukciju zvukova velike jačine za reklame i signa-lisanje, za reprodukciju fonograma (telefonskih brzojava) pred velikim brojem slu-šalaca. Ovi problemi još i sad čekaju svoje rešenje.
Do sad učinjeni pokušaji za popravku mikrofona i telefona ili za zamenu istih sličnim usavršenijim aparatima dali su malo pozitivnih rezultata.
Razlog je taj što dosadanji mikrofoni imaju organe sa odredjenom masom. Ako se stave u dejstvo radi preobračanja zvučnih talasa u električne varijacije onda oni
ne reagiraju ravnomerno na sve zvučne frekvencije, već naprotiv potpomažu zvučne frekvencije koje su u blizini rezonantne frekvencije oscilirajućih organa.
Ovaj pronalazak ide potpuno drugim putem nego dosadanjim kojima se je išlo.
Nikrefon se sastoji iz medjuprostora za električno pražnjenje u atmosferi, izmedju elektroda, koje se nalaze na vrlo malom odstojanju jedna od druge. Raznim sredstvima mogućno jo učiniti sprovodljivim vazdušni medjuprostor koji u običnim okolnostima predstavlja vrlo dobar izolator. Sva poznata sredstva jonizacije mogu se iskoristiti, naročito porast elektrodne temperature, povećavanje gustine u magnetnom polju u prostoru pražnjenja, tako da se stvara jonizacija udarom, pri čem izlaganje zračenju ima jonizirajuću jačinu, na pr. ultra-ljubičasti zraci, rentgenovi zraci, radio-aktivna zračenja, zatim he-miskim pojavama i t. d. Tada se proizvodi stalan tok struje u vazdušnom prostoru izmedju elektroda.
Ako se propuste zvučni talasi u vazdušni medju-prostor, onda ti talasi svojim varijacijama u pritisku i pomeranjem vaz-dušnih delića, utiču na električni prenos u vazdušnom medjuprostoru. Posledica je toga varijacija električne struje u skladu sa varijacijama zvučnih talasa- Kako delići sa tom pojavom imaju beskrajno malo mase koje zavise od veličine molekilne mase to je potpuno nemogućno proizvesti dejstvo rezonancije.
Blagodareći tome što su svi oscilirajući
Din. 20.—
organi izbačeni, kao na pr, opne, dodirne tačke i t. d. ovaj pronalazak omogućava proizvodnju talasne električne struje, čiji tok ima oblik istovetan onom koji imaju prvobitne akustične oojave.
Osim toga treba upotrebiti za ponovno preobračanje talasne električne struje u zvučne talase bolje sredstvo za reprodukciju no što je običan telefon sa magnetom. I doista očevidno je da se bez sličnog sredstva za reprodukciju ne mogu potpuno osetiti preimućstva novog mikrofonskog organa. Kao što je poznato telefoni sa magnetom ni malo nisu pogodni za vernu reprodukciju i dovoljno jasnu za kompli-kovane zvukove (muzika, govori). Razlog je tome velika masa njihovih treperećih gvozdenih opna, nedostatak proporcionalnostiiz-medju amplitude struje i amplitude opne, dejstva rezonancija koja ne stvaraju i t. d. Do sad poznati telefoni sa kondenzatorima reprodukuju čovečiji govor mnogo jasnije mada manje jače, tako da oni omogućavaju proizvodjenje i preobračanje potrebne velike naizmenične voltaže izbegavajući rezonanciju. Ali primena ovih telefona sa kapacitetom, sa boljim radom, neće doneti nikakav boljitak ako predajući organ daje de-formisane (nepravilne) struje.
Ovaj pronalazak rešava zadatak za električnu predaju (transmisiju) muzike i govora, po količini i kakvoći, kombinacijom raznih postupaka i orudja, koji su do sad poznavani odelito.
Prijem zvukova biva pomoću mikrofona sa jasnim joniziranim medjuprostorima a reprodukcija zvukova pomoću telefona sa kondenzatorom Za pojačanje i proizvodnju velikih varijacija u naponu na telefonskoj armaturi, upotrebljavaju se poznale katodne cevi (prvenstveno cevi sa nekoliko rešetki) koje su, u kolike se ne služi visokom frekvencijom, medjusobno povezane i za prijemne organe i reprodukciju neupotrebljujući povećanu samoindukciju. Upotrebljeni telefoni sa kondezatorom, u konstruktivnom pogledu znatno se razlikuju od dosadanjih. Na pr. oni se sastoje iz vrlo elastičnih opni od mike, koje su radialno (zrakasto) razapete; i površinsko uredjenje za kapacitet je takvo da se obrazuju maksimalna statička punjenja sa najvećom vrednošću kapaciteta.
Sl. 1 na nacrtu predstavlja šemu veza, pri čem je zamisao ovog pronalaska pri-menjena na transmisiju pomoću linija.
Zvučni talasi prodiru u levak h, koji ih skuplja u medjuprostor i gde se vrši pražnjenje u gasovima. Stanje jonizacije u ovom prostoru za pražnjenje izaziva se na primer, pomoću usijane katode k, koju greje električna struja iz baterije e,. Izme-
dju krajeva levka, koji služe kao anoda, i katode vlada napon iz baterije e,. Pošto se katoda zagreva to teče struja koja zavisi od promena u pritisku koji dolaze usled zvukova. Otuda se javljaju promene u naponu u otporu wi te ce sve promene predaju kapacitetom kondezatora O cevi za pojačavanje Ri.
U kolu anode cevi za pojačavanje proizvodi se tad na poznati način uticajem naponskog izvora e* (baterija i t. d.), na-izmenična struja, koja odgovara prome-nama pritiska koji dolaze usled zvuka. Usled novog pojačanja, promena u naponu u otporu w2 deluju preko kapaciteta kondenzatora Ch na cev za pojačanje Rž u anodnom kolu čiji je otpor električki postavljen od transmisione linije.
Otpori ui i us služe za proizvodjenje početnih napona za elektrode, koji su najpogodniji za rad.
Električne naizmenične struje, koje dolaze na kraj linije 1 predaju se sličnim načinom, u obliku promena u naponu, na polovima otpora W3, posredstvom kapaciteta Cs drugim stupnjevima na pojačavanje cevi Rs i Rr.
U anodnom kolu cevi Rr nalazi se otpor W5 paralelno vezan, sa kojim su vezane dve armature kondenzatora za glasan govor S. Od ovih armatura jedna je nekretna p a druga pokretna u obliku opne m. Opna može biti koristno' načinjena od opne od mike sa sprovodljivim omotom na jednoj od svojih površina tako da može vršiti rad kondenzatorske armature. Opna od mike obično je razapeta i gradi se tako, blagodareći načinu utvr-djivanja, da ova poslednja nema nametnuta treperenja,'već da jednostavno preobraća u z’/učna treperenja u svima frekvencijama, pri čem naizmenične struje dolaze sa raznim frekvencijama. Zbog toga opna m, koja na pr. ima kružni oblik, stegnuta je u okviru n u kome se može razapeti u njegovoj ravni, u radialnem smislu pomoću razapinjača s. Osim toga ona je obuhvaćena na prednjoj strani prstenom h na pr. kružnog oblika. Ovaj prsten postavlja se ekscentrično u odnosu na središte simetrije kružne opne. Lice opne koje može trepereti, ima tako isto u raznim svojim tačkama razne dimenzije. Treperujuća površina podeljena je tačnim izborom položaja k, stvarno se dobija rad potpuno jednostavan u telefonu sa kondenzatorom u granicama jako razmaknute frekvencije.
Nekretna armatura p ima otvore, koji su odredjeni da umirivaju, usled kretanja vazduha u tesnom medjuprostoru izmedju m i pi, dadu takvu vrednost, koja će obez-
bediti najpovoljniji rad. Mogućno je ako ja to potrebno, površinu opne podeliti još više pomoću raznih uredjenja za ekscentrično utvrdjivanje tipa k. Sta više mogu se paralelno vezati više glasnih govornica sa konenzatorom, raznih konstrukcija, da bi se pokrio ceo snop akustičkih frekvencija od 20 do 20.000 perioda na sekundu.
Sl. 2 pokazuje kao primer uredjenja za izvodjenje ideje ovog pronalaska u odnosu za trasmisiju bez žica akustičnih pojava.
Zvučni talasi ponovo dolaze u levak t i na gore označeni način utiču na pojave pražnjenja izmedju t i usijane katode k. Katoda k se zagreva do potrebne temperature baterijom ei. Primene u pritisku vrše se na otporu veze wi i kondenzatora Ci i prenose se na rešetku u cevi Ri. Baterija ej služi kao izvor energije za mikrofon sa pražnjenjem u gasu i za prvu cev za pojačavanje Ri. Kao i u prvom slučaju, promene u pojačavanju na krajevima otpora w2 delaju, posredstvom kom denzatorovog kapaciteta Ca, na cev Ra. Sa ei i es označeni su otpori koji proizvode pomoću male razlike u potencijalu, stanje početnog napona, koji je odredjen na rešetkama cevi Ri i Ra.
Prazna cev Rs proizvodi talasanja, što pak stvara energiju sa velikom frekvencijom. Šema veza, koja je pokazana za cev Ri nije predmet ovog pronalaska i data je samo kao primer izvodjenja. Način rada je poznat. U oscilatornom kolu antene, koji sadrži kapacitet iste ai i njemu samoindukciju h, proizode se treperenja sa velikom frekvencijom pomoću cevi Ra. Proizvodjonje treperenja nastupa usled postojanja kola sa samoindukcijom h i kapcitetom Ca u rešetki cevi R* Povratna veza ovog kola prema kolu antene vrši se, kao što je poznato, posredstvom kapaciteta cevne elektrode. Cev R2 vezana je paralelno sa cevi Ra za proivodnju treperenja. Na red sa ovim dvema cevima vezan je reaktivan kalem sa gvozdenim jezgrom i. Uredjenje se napaja sa mašinom za jednosmislenu struju M. Dejstvom promena otpora u cevi R2 napon anode iz cevi Ra menja se prema vezi na red otpora i, i time jačina energije sa visokom frekvencijom, koja je ispštena, tako isto varira prema ritmu akustičnih pojava,
Polovina desne strane iz slike pokazuje šemu prijemnu, koja je ponova odredjena da služi kao primer primene pronalaska u slučaju transmisije bez žica. Antena a2 štimovana je pomoću samoindukcije ls i kapaciteta Ci na frekvenciju treperenja za visoku frevenciju koja je potrebna. Električni neizmenični naponi u kondenzatoru
Ci vrše dejstvo na rešetku u cevi Ri, te se i struja anode menja. Ovaj upliv od struje anode još je povećan time što je na red vezano kolo Cs sa cevi n a U štimovano na frekvenciju treperenja koja dolaze.
Treperenja visoke frekvencije u U speg-nuta su za kalem b, koji pripada detektoru d, dok se štuje visokog napona pretvaraju u jednosmislene i pune kapacitet Cs u ritmu niske frekvencije za akustične pojave. Paralelno sa kapacitetom Cs vezan je otvor os za polove odakle se stvaraju odgovarajuća treperenja u naponu sa niskom frekvencijom. Ova treperenja iznova deluju na cev Rg, na kojom je vezana cev Ro na gore objašnjeni način, pomoću spojnog otpora us i kapacitutom Ct U kolu anode cevi R« nalazi se otpor wi za telefon s kapacitetom S.
Na si. 2 pokazan je jedan oblik izvodjenja, za telefon sa kapacitetom S. a koji odstupa malo od onog oblika iz si.
1.	Ovaj aparat ima novinu: opnu m učvršćenu u okviru n i razapetu radialno zatezačem S.
Prema ovoj opni nalazi se postavljeno nekretno telo p koje stvara kapacitet kao u si. 1. Ali u ovom slučaju, podela opne m dobivena je time, što su na telu p ut-vrdjeni mali listići z. Debljina z izabrana je tako da mala opna m leži na listiće z. Odavde izlazi da ove tačke opne leže u miru po treperenju i da se tako isto do-bija željena podela opne m. Tako isto se mogu paralelno vezati više raznih oblika izvodjenja telefona sa kapacitetom.
Otvori 03 i o4 mogu ponova služiti, sa malom razlikom u potencijalu, za proizvodnju početnog napona koji će biti podesan za cevne rešetke Rs i Re. Baterija es predvi-djena je kao izvor energije za prijemnika.
Razume se može se upotrebiti za spajanje sa otpravnikom bez žice sa mikrofonom sa pražnjenjem u gasu i sa poja-čivačima galvanskim povezanim proizvoljna poznata veza, koja ne ništi dobiti od ovog pronalaska t. j. nestanak deformacije i nezavisnost frekvencije pri transmisiji.
Tako isto mogu se za prijem upotrebiti sva dosad poznata prijemna uredjenja, koja su dala dobre rezultate i imaju gore pomenute karakteristike.
Patentni zahtev:
1.	Postupak za električno predavanje akustičkih pojava pomoću žica ilt talasa bez žice, naznačen time, što se za prijem zvukova upotrebluju prežnjenja u gasu i za reprodukciju elektrostatički telefoni.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što električni telefoni imaju razapete opne od mike.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2. naznačen time, što se spoj prijemnih sredstava i za reprodukciju zvukova za eventualne pojaćivače i medjusobni spoj tih pojači-vača vrši pomoću omskih otpora.
4.	Postupak po zahtevu 1—3, naznačen time što se upotrebljuju telefoni sa raznim dimenzijama ili telofni kod kojih je opna različito podeljena.
5.	Aparat za izvdjenje postupka po zahtevu 1—4, naznačen kombinacijom iz levka (ti) usijane katode (k), anode (ea) otpora (Wi), kapaciteta (Ci) i cevi za pojačavanje (Ri).
6- Aparat, po zahtevu 6, naznačen time, što ima otpore (ui i U2) za proizvodnju početnih napona na elektrodema.
7.	Aparat po zahtevu 5 i 6, naznačen time, što se naizmenične struje koje dolaze na kraju jedne linije (1), predaju, u stanju varijacije napona, polovina otpora (w5) i posredstvom kapaciteta (Cs) drugim stupnjima za pojačanje (Ru i Rd u čijem se kolu anode, nalazi otpor (w) sa kojim su paralelno vezane armature kondenzatora (S).
8.	Aparat po zahtevu 7, naznačen time
što ima jednu nekretnu armaturu prvenstveno se otvorima i drugu pokretnu u obliku opne (m), pri čem se ova opna obično gradi od male ploče od mike.
9.	Aparat po zahtevu 1 do 4. naznačen time što se sastoji iz levka (t), usijane katode (k), anode (ea), otpora fwi) kapaciteta (ca) cevi (Ra) sa kapacitetom (Caj, reaktivnog kalema sa gvozdenim jezgrom (i) i izvora za jednosmislenu struju.
10.	Aparat po zahtevu 9, naznačen time što ima jedan kondenzator (Cd koji dej-stvuje na cev (Rd n kolom (Cs U) koje je štimovano na frekvenciju ulazećih treperenja, pri čem su treperenja velike frekvencije (U) spojena za kalem (io), koji leži u delektoru (d), dok rektificirane struje velike frekvencije pune kondenzator (Cs), koji se paralelno vezuje sa otporom (os), čije naponske varijacije sa niskom frekvencijom . deluje na cev (Rd za koju je cev (Rd vezana galvanski posredstvom otpora (ws) i kondenzatora (Cd.
11.	Aparat po zahtevu 7 i 10, naznačen nekretnim telom kapaciteta (p) i opnom (m) koja je radialno zategnuta, malim listićima (z) koji su rasporedjeni na telu (p).
N
A dpatent broj3651.


■:	'i
.
I
. -

\ ■ 'S'