Požtarina plaćena u gotovu Cena Din 2 SOKOLSKI GLASNIK Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u Ljubljani, Narodni dom ♦ Telefon 2543 liacul ‘ * eniku God. L Ljubljana, 8. marta 1930. Broj 4, DR. RIKO FUX (Ljubljana): U novim prilikama, Osnivanjem Sokola kraljevine Ju* goslavjje, nastale su za naše Sokolstvo potpuno nove prilike, radi česa je po* trebno da našem radu posvetimo više pozornosti. Tyrš i Fiigner dali su Sokolstvu dalekosežan i u mnogočem dosad ne* ispunjen program. Još i danas čeka'na izvršenje Tyršev ideal zdravlja, snage i lepote, a također i Fiignerov demo* kratizam u istini daleko zaostaje za idealom ostvaritelja. I ako zaista usta* novimo, da je Tyršev program nastao pred 60 godina i da je bio izraden, kad je njegov narod čamio u ropstvu, da bi ga priprav o za slobodu; da su upravo oslobodenjem za nas nastali novi za* daei i novi uveti za rad, te da je bila preka potreba, da smo postavili novi cilj, jer smo jednoga dosegli, ipak se je kretao sav naš rad u granicama i po načelima Tyrševog i Fiignerovog pro* grama pa su stoga svi naši sabori i skupštine razglabale taj program s na* čelnim izjavama, dopunjali ga i prila* godivali današnjim prilikama. Polako, korak po korak, teškim i mučnim ra* dom pojedinaca — više puta nadčoveč* nim žrtvama — prodiralo je tada So* kolstvo u narod, nastoječi, da pod okrilje svoje organizacije udruži sav narod, da ga podigne do one idealne 1 yrseve moči i slave, za kojom je težio pri stvaranju svog neumrlog programa, f epa i idealna borba za dobro naroda i domovine — akoprem više puta oteš* cana svim neprijatnostima političkih i osobnih borba, koje ipak nisu mogle doseči samo Sokolstvo. Osnutkom nove organizacije So* Rojstva, mora ostati ta borba isto tako ■moru ’ P°žrtvovna. Dobro domovine nemo fa"-a-m bude ideal za kojim čez* nacm nove organizacije, m ora da nas u tome samo još i potkrepi 1 da nam dade novog poticaja za naš pozrtvovm rad. Pri tom ne sme da nas vodi svest da smo samo od državne Vlasti privilegovana organizacija, nego i svest, da narod i država očekuje od nas pozitivno, požrtvovno i nesebično nelo na korist naroda i države. • v N°va organizacija zahteva od nas jos temeljitiji rad. Kako je bio priie omogucen pristup u naše sokolske re* dove samo pod teškim uslovima i tko je postao pristaša Sokolstva morao je niti zaista i pristaša ideje, tako je sada omogučen i najširim slojevima naroda, kako m nova organizacija zaista ozna* cavala jedinstvenu volju svega naroda J bas ova činjenica zahteva od nas, da ulozimo sve svoje sile. da Sokolstvo uzdrzimo na istinitim sokolskun pute* vima, te da se u borbi za dobro naroda države očuvamo od najmanjeg omek* sanja i klonulosti. Ni za korak natrag! Sabirajuč članstvo, naraštaj i decu u nase vežbaonice posvečujmo im svu svoju pažnju. Ne uzgajajmo samo vež* ace i vežbačice i to radi raznih po* godnosti, koje pruža ovaj jli onaj za* kon nego uzgajajmo posvuda pravog jugoslavenskog čovcka, državljanina, Sokola. Samo tada biče sokolska vež* ba svrsi shodna i korisna, ako ju se gaji zaista sistematski i bude li imati upli* va na citavo telo, celoga čoveka, na sve njegove organe i na njegovu dušu. Zeli h prednjak da odgaja sokolski a ne samo vežbački, onda je tek idealan sokolski uzgojitelj. Ističem sokolski, jer reč Soko označuje mnogo više od samoga vežbača označuje čoveka go* tovih nazora o'svojim čovečjim, dr* žavljanskim i društven m dužnostima. Taj uzgoj dosižc se jcdino putem vež* baonice i baš tako kroz vežbu pristu* parno sokolskoj organizaciji. Za svc to potrebita je velika armada temeljito sokolsko uzgojenih prednjaka. Tome dakle treba u prvom redu posvetiti svu pozornost i glavni rad. Moramo znati, da je u svim našim društvima potre* ban duboki sokolski odgoj, jer moral sazidan i zaštičen samo po državnim zakonima nije nikako dovoljno tvrda podloga za uspešni uzgoj omladine, ne* go tek pravi sokolski odgoj mora upot* puniti te zakone, nadovezujuč tome ono, što je pošteno,, lepo i dobro. Naša zadača je u uzgoju, u dobrom sokol* skom uzgoju, koja ima da odgoji dobre državljane tvrdog značaja i moralnosti. Ne treba se udarati u prsa i hvalisati se pred javnošču, da smo od države Priznata organizacija. To nam neče Vzgojiti članstvo i dobre državljane, icr su to samo prazne reči ljudi, koji E. GANGL (Ljubljana); Pogled natrag — pogled eapred. (Fragment.) Poznao sam mladiča, koji je pre vi* še nego četrdeset godina primio u sebe prvu iskru sokolske vatre, koja se tada upalila i rasplamsala u nekom mestan* cu na jugu današnje Dravske banovine. Tada, u tom mestancu osnovali su so* kolsko društvo, da na jednoj strani potkopaju korenje germanofilskom h ra* stiču, koji je počeo rastresati svoje ži* rove slovenskom zemljom, na drugoj strani da učvrste, dignu i prošire na* cionalnu svest, koja je još ponižno spa* vala u duši naroda; a treče i glavno, da pod sokolsko ime skupe mlade momke svih staleža i zvanja k telesnim vežba* ma, koje su prinašale jačanju karaktera i oblikovale smelost duha i vedrost srca. Crvene sokolske košulje sjale su se u mestu i u okolini kao krvavo*crveni oklopi ponosnih vitezova, kojima su na širokim šeširima lepršala sokolska pera, a bele ruke devo jaka posipale su im put bujnim, šareniim i mirisavim cvečem. I trideset i sedam godina je odf onda, kad je onaj isti mladič nosio po ljubljanskim ulicama u svečanoj povorci trobojnu zastavu, pod kojom je pohr* lilo na sokolski sle't u belo naše mesto mnoštvo naroda odanle, gde se danas viju crni barjaci. To još nije bila sok. zastava, ali u njene trožarne plamenove uplitao se je zanos uzrujanog i odušev* ljcnog srca, koje je slutilo nešto lepa, nešto velika i nešto snažna, a ipak sve* ga toga još nije moglo shvatiti i usrkati u sebe kao bitan, deo vlastitog unutar* njeg života! Bilo je to nešto novo, nešto sokolsko, nešto veliko i neizrecivo pre* lepo, preveliko i presnažno, da bi mo* glo svom šilom i snagom u tesnu kletku sitnog mladog srca! I trideset godina je i nešto preko, kad je isti mladič prvi put stupio u dom Sokola Praškog, gde su u večer* nom času, tako lepom i tihom i glas* nom, i preprostom i svečanom, vrvile muške izbočene grudi, koje su se dizalc i spuštale kao srebreni valovi živoga jezera. Široko je mladič otvarao oči, zagledao se u alegoričke slike na gale* riji, a u tesnu kletku mladog, sitnog srca još uvek nije mogao taj čudnovati život, koji se gibao tako blizu njega, a ipak tako daleko od njega! I dvadeset i sedam god. je od onda, kad je mladič dorasao u zrelog čoveka i kad su ga preplavili valovi sokolskog života negde u kotlini, gde leži rudar* sko mesto, danas u seni tude trikolore. »Što hoče to Sokolstvo od mene?« — klicalo je kao u nesvestici uzrujano srce. Svi živci, napeti kao osetljive žice gusala, drhtali su od čuda, ushita, ne* izvesnosti i strašnog nemira. Mozgom provejavala je jeza, u duši strah, jer u grudima se je nešto rušilo, a i neopisiva sreča, jer u onim istim grudima nasta* jalo je nešto novo, nešto što je više nego lepota i više nego bogastvo, nešto, što se ne može izreči ni oceniti. Rodila se je nova duša, nastao je novi čovek! * Imali smo sedam gnezda, koja su savijale žuljave ruke radnika*patnika; gnezda, po kamenu i korovu razmešte* na, iz kojih su se dizali visoki kresovi, kličuči glasno svoj okolini; Živimo, ži* vimo, živ mo! A u srce, u tesno, skromno svetište unutarnjeg sveta tog mladog čoveka još uvek nije mogla ogromna sila spoz* nanja koje se budilo. Misli su rasple* tene u širinu, mesto da bi bile usredo* točene u'jezgru spoznanja; da čovek nosi svoju cenu, svoje bogastvo i svoj svet sam u sebi, da mora biti najpre svoj čovek, ako hoče da bude svojina sviju. Saberi misli! Skupi ih kao u sun* cu zrake, da iz njega lije blaga svetlost! A kad je iz puste zemlje uz nas klio novi život, kad nas je bilo sva* kim danom više, kad smo osečali, da jedan bez drugoga ne možemo živeti, da smo jedan drugome potrebni, da smo jedan na orugoga navezani kao brača urotnici, da gradimo svima i sva* kome novi dom na ruševinama staroga sveta prevara, iskorištavanja, telesne bede i duševnog ropstva — tada smo uvek i svuda imali 'stalrtog pratioca: bajonet! To je bila vanjska pratnja, koja je n. pr. sprečila, da u jugoslovenskom Celju nismo smeli stupiti na svoje tlo. Ta činjenica izgleda danas tako, kao da bi majka svom sinu zatvorila vrata očeve kuče; Pogini pred pragom, pse* to! — A unutrašnja naša pratnja bila je visoka misao sokolskog bratstva, koje je u dušama stajalo ponosno usprav* Ijeno kao jarbol na brodu, koji vije na* šu zastavu po svim delovima sveta i do kojeg se zaman bacaju morski va* lovi. Unutrašnja pratnja bila je duboka svest zajednice, koju nije mogla raški* nuti i uništiti nikakva sila. »Što hoče Sokolstvo od mene?« — ispituje čovek samoga sebe. Svest zajednice odgova* ra: »Tebe samoga hoče, svega te hoče imati, da se u njemu razživiš, da te ono podeli medu sve, koji su s tobom u stoj bratskoj zajednici, da ti, koji si svoj, postaneš svojina sviju — ne samo po vanjskom izgledu, po dru* štvenoj izkaznici, nego da se istinski podaš, daruješ svima svojim karakte* rom, svojom tvorevinom i svojom vo* ljom!« Unutrašnja piatnja bila je veselje za rad i život: za rad, koji poštenje nosi a umerenost u uživanju diže u vrednosti; za život, koji je pena, pra* zan zvuk i gluha noč, ako u daljinama i višinama ne blistaju zvezde ncizmer* no dalekih ideala lepote, koju jedva na* slučujemo, i zdravlja, kojemu jedva niču mladice za sveopštu narodnu žetvu. Unutrašnja pratnja bilo je uvere* nje, koje sc nije dalo ugušiti, da če doči dan i čas, kad če pasti sve gra* nice medu bračom i sestrama jedne krvi i jednog jezika, da če se otvoriti slobodan put udruženja čitave velike slovenske porodice ■— samo treba hteti, žrtvovati treba, životu u unutrašnjosti pojedinca treba dati život vanjštine. Svaki neka živi u sebi i iz sebe prema vani, kao što iz pečine dolazi vrelo, kojemu izvor leži negde u nutarnjoj neisčrpivosti... Čovek uz takvu raširenost i uz tak* vo vrenje novog nacionalnog i ljud* skog života spusta glavu, razmišljajuči, odakle tolika snaga, koja tako iz te* melja preokreče čitavo mišljenje i čuv* stvovanje kao da bi na drvetu, koje vene, probile sveže mladice, koje piju životnu snagu iz čudotvornih sokova novog, još nepoznatog i nedokučenog života. Život se može roditi samo iz života! * Živimo! Kako jednostavno je to priznanje, a kako duboka tajna leži u njemu! Zar nije srce, svetište unutrašnjeg sveta, ta skromna kletka, još dovoljno pro* šireno i u dubinu otvoreno, da bi u sebe obuhvatilo i u sebi proradilo tajinstve* nost, uzvišenost i sveopsežnost takvog sokolskog života? A čovek, koji je u toj školi života stajao od mladih nogu i čeznuo za ot* kričem tajne sve do današnjeg dana, kad se prikazuje več večernje rume* nenalaze i nepoznaju dubljeg značaja Sokolstva, nego treba uistinu raditi, uzgajati i opet raditi. Ideal Sokolstva je čovek duševno i telesno zdrav i jak, bistar, koji se uvek uči i napreduje, tvrde i odlučne volje i koji se ravna po načelima prava i pravde, obuhvatajuč svojom brat* skom Ijubavlju sve. pomažuči koliko* god je moguče, podvrgavajuč svoje osobne interese korisnim interesima celine;^ čovek, koji moralnim življe* njem uzdržava svoje zdravi j e i koji vežbom krepi svoju snagu, čovek, čije se rodoljublje sastoji u radu za celinu, u ljubavi prema svima. Sokolstvo se pak očituje u svakom pojedincu, u njegovom zvanju, kod njegovih prijatelja, saradnika i tek on* da u društvu, uižupi, u zajednici, u na* rodu i državi. Svak mora da počne od samog sebe, mora sam da živi sokolski i tek onda može da to zahteva od drugih. Sokolstvo hoče da bude vodič na* roda u teškim časovima, zato pak mora da posvuda prednjači ne samo kao or* ganizacija, več takoder i pre svega po svojim pojedinim članovima. Tko hoče da se prema tome ravna, može da bude član Sokola, tko pak ne, ne spada u naše redove. Na društvima je stoga u prvom redu, da se danas drže tih načela još više i strožije, ako uistinu želimo da se dovinemo onoga, što je zadača i težnja Sokolstva. Pozdrav žitorodne Vojvodine. Naš crni dan. Uspomeni brata dra. Ivana Oražena. Bilo j'e 11. marta 1921. godine, kad je naše redove i čitavu našu zemlju po* tresla turobna vest, da nam je nena* dano umro naš prvi starosta, brat dr. Ivan Gražen, pod čijim su se vodstvom na Vidovdan god. 1919. u Novom Sadu sakupili svi Sokoli naše domovine u je* dinstvenu organizaciju. Od onog dana svake godine seča* mo se tog največeg dosada tragičkog dagadaja, kojega je teška sudbina spremila jugoslovenskom Sokolstvu. Na početku svog sokolskog života u ujednjenoj slobodnoj domovini, oseti* li smo smrt svog dragog vode kao krut udarac u korenje naših snaga, koje su ostale iza svetskog rata i koje smo jed* va sakupili pod jeđnu jedinstvenu so* kolsku zastavu. Teška je bila zadača, koju je bio preuzeo brat dr. Oražen na sebe, kad ga je naša volja postavila na čelo naših redova. A jer je u njemu bila jedna silna moč stvaranja i još veča domo* vinska ljubav, primio se odmah svom energijom svoga rada, sakupio oko se* be predane i oduševljene sokolske rad* nike, te je visoko digao sokolski bar* jak, pozivajuč nas na rad i kazujuč nam puteve napred i prema gore. Svi smo išli za njim. gledajuči u njem uzor brata, čiji je značaj pred nama svetlio kao zvezda vodilja. I kad je bio u punom radu, duboko uveren i pobedu velike i čiste sokolske misli pao je neočekivano u grob — a pao j« i u srca Sviju nas, gde njegov duh živi i neprestano nas pozivlje na rad i ži* vot po načelima sokolskih vrlina i kre* posti. , I danas vidimo i znamo, kako ži* vot pravednika ne prestaje smrču, ne* go kako taj idealni i čisti život živi i dalje posle smrti u životu i radu ple* men tih i radinih Sokolova. Naš voda je i danas brat Ivan: duh njegov je u svima nama, a srca naša kucaju udar* vima njegovog srca! Ne može da umre ono. što je u snažnom životu bilo lepo, veliko, svetlo i plemen to. Trebamo te, Ivane naš: na početku smo dalekog puta, od groba u život tvoja ruka kaže nam smer.., —eg—. nilo, piše osudu samome sebi, rekavši, da je premalo služio lepoti, premalo se iživljavao u razgranjenosti sokolskog bratstva, zato ga tereti težina nereše* nih pitanja, koja kao sedam pečata leže na knjiži života ... Kuda se rezleva pogled u daljine? Ta životu nema kraja, samo večnošču označujemo to, gde klone snaga u taj* ne prodiruče duševnosti. Obzorje se širi u beskonačnu dalji* nu; i pre nego ga dostigne soko*ptica, zatone u nedoglednost, opet se vrati nad domače gnezdo, da umiri od vi* hora razčešljana krila, te da se ponovo uputi novoj zori u susret! Tako hita žestoka snaga našeg života od luči do luči, nikad smirena, nikad zadovoljna u težnji za svetlošču i uzoriina! A ipak: kako je srečan starac, da i njega vitla taj vrtlog u krugu pošto** janih nazora, da ga uzdiže u višine ne* dostižnosti, u daljine ncdoglednosti! Tamo negde stoji zlatna vaga, gde se ceni vrednost čistih karaktera i prava radinost naših budučih pokolenja. Tu vagu drži u mirnoj ruci Miro* slav Tyrš. Nad ledima diže mu se oblak, sivi oblak, od sunca užaren! i To su Tvrševi Sokoli! ROSIJ A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD SLOVENSKO SOKOLSTVO Karolina Svetla. 24. februara o. g. prošlo je sto godb na, otkako se je u Pragu rodila Johan? ka Rottova, koja se je god. 1852. udala za profesora Petra Mužaka, a kasnije primila je svoje spisateljsko ime Karo? lina Svetla. Bila je sestra češke spisate? Ijice Sofije Podlipske, a obe sestre ra? dile su u šestdesetim godinama prošlog veka, u dobi, kad se je počeo razvijati Sokol. Sofija Podlipska bila je prva prctsedn ca »Telovežbačkog društva go? spoda i devojaka«, koje bilo osnovano god. 1869. nastojanjem dr. Miroslava Tyrša kod praškog Sokola, a Karolina Svetla bila je kuma prve sokolske za? stave. Svetla je bila vršnjakinja uteme? Ijača Sokola Tyrša i Fiignera, koje je vrlo dobro poznavala. Poznanstvo sa Fiignerom postavilo je Svetlu na čelo dama, koje su poklonile mladom pra? škom sokolskom društvu prvi sokolski »prapor«. Svečanost razvijanja bila je l.juna 1862. god., četvrt godine posle osnivanja prvog sokolskog društva. Tom prilikom izrekla je Svetla značaj? ne reči, koje su sadržavale čitav sokol? ski program. Čehoslovačko Sokolstvo se je ovih dana za zahvalnošču sečalo majke prvog sokolskog prapora, čime se i mi pridružujemo. Telesni uzgoj u čeho-slovačkoj u br oj tarna. Cehoslovačku republiku možemo ustinu smatrati za. državu, gde je te« lesno vaspitanje u narodu silno raši? reno. Statistika iskazuje, da je u Če? hoslovačkoj organizovano u razna vež? bačka i sportska udruženja skoro mi? lijon ljudi, a organizacije Nemaca u Čehoslovačkoj republiki imaju takoder skoro 350.000 pripadnika. Pribroji li se pak torne još uopče članstvo i nara? štaj, koje pripada svim ostalim raznim organizacijama, može se slobodno tvr? d:ti, na u Čehoslovačkoj ima preko mi? lijon i po osoba, koje se bave ovom ili onom granom telcsnog uzgoja. Nas če naravno u prvom redu za? nimati, kakovu poziciju u tome zauzi? ma čehoslovačko Sokolstvo. Iz odnos? nih podataka možemo da zaključimo, da preko jedne trečine pripadnika sv h organizacija skupa. upisano je i nalazi se u sokolskim redovima. Nedvojbeno je, da je ČOS neosporna prestavnica pravog telesnog vaspitanja i da jedino ona označuje i daje čehoslovačkom narodu onaj položaj, kojega zauzima na polju telcsnog uzgoja u meiunarod? nom svetu. Sa punim pravom može ta? koder da se tvrdi, da je jedino ona s pravim uspehom prestavljala čehoslo? vačke boje na olimpijadama i raznim medunarodnim tekmičenjima na stra? ni. Prem su naročito sportske organ1? zacije sakupile također pod svoja krila dosta velik broj pripadnika, ipak još do sada nisu uspele da plasirajo čeho? slovački šport na tako vidno i primer? no mesto. Kod nas u Jugoslaviji, n tom pogledu dakako još je nešto gore, ier i samo športsko gibanje nije tako raz? vijeno kao u ČSR, Od telovežbačkih udruženja spo? menučemo tri najznačajnija, od kojih je na prvom mestu čehoslovačko ^o? kolstvo sa 3189 društava sa 547.2 35 pripada ka zatim sledi čehosmvačko Orlovstvo sa 120-1 društva i 100.678 m ipadnika, a iza toga odmah Radnički Vežbački Savezi, koji premda imaju samo 1032 društva, ali ipak isti broj pripadnika kao Orlovstvo, naimc 100.580. Ukupnih je dakle 5425 društa? \a sa 748.493 osobe. Sto se tiče odras? log članstva napomenuti je, da ČOS broji 339.918 osoba obojeg spola, RVS ча 53.379, Orli pak 59.199 osoba. Također i Nemci imaju tri telo? vcžbačka saveza: nacijonalne, krščan? ske i radničke turnerske jedinice.Naj? jača medu njima je nacijonalna, koja ima u oko 1000 društava — 160.000 pri? nadnika. Zatim sledi radnički i onda krščanski savez Ukupno u sva tri sa? veza iskazuju Nemci 228.766 osoba, ta? ko da svi telovežhački savezi u Čeho? slovačkoj imaju oko milijon osoba, koji se bave telovežbom. Od toga ima članstva oko 600.000. Moramo napomenuti, da u nave? denoj statistici nisu ubrojeni pripad? nici Radničke Telesnouzgojnc Federa? cije, koja je u komunističkim rukama i radi po uputama Sportinterne u Mos? kvi, te ju je teško po njenom radu ubrojiti medu same vežbačke organi? zacije. Soko u Bratislavi. Sokolsko društvo u Bratislavi vo? deče je društvo Sokolstva u Slovačkoj i stup je župe Masarykove, koja ima također onde svoje sedište. Pred krat? ko doba podiglo je veoma lep sokol? ski dom i naravno vodi veliku brigu da uredi sve što je potrebno za daljnji rad i razvitak u novom domu. Broj članstva razmerno je malen za Brati?, slavu, ali ipak treba znati, da je matično društvo osnovalo po okolici još ne« koliko manjih društava. Članstva broji 1300, velik broj naraštaja i dece. Po? prečni poset u vežbaoni iznosio je 63 vežbača, 53 vežbačice, 33 m. naraštaja, 38 ž. naraštaja, 140 m. i 112 ž. dece na svaki sat. Društvo ima veoma lepo uredeno lutkovno pozorište za mladež, čitaonicu za članstvo, predavanja, raz? govore itd. Uopšte drži se, da je rad bratislavskog Sokola veoma dobar i uspešan. Slet poljskog Sokolstva, u Nemačkoj. Prošle god ne održan je u Berlinu XXIX. slet Saveza poljiskog Sokolstva u Nemačkoj. Na sletu nastupilo je 225 članova i članica i 70 dece. Uče? stvovao je i berlinski čehoslovački So? Teol. Slet je uspeo veoma dobro, a broj vežbača povečao se posle sleta za 30 članova i članica. Skijaška škola poljskog Sokolstva. Savez poljiskog Sokolstva priredio je od 26. decembra 1929. do 4. januara 1930. u Zakopanom svoju prvu skija? šku školu. Svaki učesnik platio je za troškove 6 poljskih zlotih na dan. Ško? la je bila razdeljena na dva dela i to: prvih pet dana bilo je posvečeno po? četnicima, a druga polovina takmiča? rima. Sokoli lekari. Pre nekol ko godina počeo je na? učno obradivati sokolsku telovežbu i njezin utiraj na telo prof. dr. O. Ry? bak, koji je napisao praktičnu knjiži? cu »Sokolska telovežba«. Otvaranje no? vih vežbaonica na bruskom stadionu potaklo je mnoge lekare, večiinom pro? fesore Masarykovog univerziteta da su se ujedinili u društvo s nameram da dobrovoljno prate i nadziru sokol? sku telovežbu. Glas iz srpske Lužice. Član našeg redakcionog odbora pri? mio je od odličnog lužičko?srpskog so? kolskog radnika veoma zanimljivo pi? smo, u kojem prikazuje prilike u luži? čko?srpskom Sokolstvu. Kako je dugo? godišnja kriza u lužičko ? srpskom Sokolstvu našim čitaocima više ili matije več poznata, objavljujemo izva? dak iz toga pisma bez komentara. »... Imam danas da Ti javim važnu stvar. Sigurno znaš, da je zbog katoli? čkih članova Sokola u našem savezu več duga prepirka. Stvar je sada do? zrela i pobedili su — klerikalci. Na glavnoj skupštini saveza bio je prim? Ijen predlog, tla se osnuje naročita katolička župa. Sada se nekoji članovi saveznog prcdsedništva staraju, da preko novitia lažno informiraju jav? nost. Zato Ti danas pišem opširno o predlogu, koji je početak raskola u našem Sokolstvu ... Več davno su katolički župnici predložili i na koncu na sastanku u Radworju i pridobili katoličke članove, da traže na saveznoj skupštini organi? ziranje katoličke župe. Na tom sastan? ku bio je i starosta Šajba. Na glavnoj skupštini, koja se je održala 9. febru? ara o. g., nastala je zbog toga predlo? ga jaka i burna prepirka. Evangelski čianovi su se veoma uzbunili i javno prekorili pretsedništvo, jer ono po nji? hovom mišlenju nije radilo iskreno, a što je najgore, izdalo je sokolsku mi? sao. Protiv predloga su bila sva dru« štva evangclske Lužice, osim budvšin? skog. Za predlog glasalo je i pretsed? ništvo. ... Glasalo je od 42 zastupnika 21 (sa pretsedništvom) za predlog, pro* tiv predloga 17, četiri delegata nisu gla? sovala, a jedan iz evangelske Lužice nije bio prisutan. Dakle je glasala za pred? log samo polovica (21), a ipak je bio primi j en. Zbog toga vlada sada na evangelskoj strani veliko uznemirenje i sve se sprema na boj. Staro pretsed? ništvo nema više poverenja evangeli? čkih članova, jer ono je pružilo ruku katoličkoj manjini iz koje jedan deo več javno simpatiše sa »Orlom«. Mislim, da neče biti više moguče održati jedinstvo u našem Sokolu, več se može računati time, da če biti i kod nas napredni i narodni Sokol pored klerikalnog Orla. A možda če to biti još korisno, jer čemo imati barem jasne ciljeve, a pobediče Soko! Interesantno je što neki otvoreno i iskreno barem traže samo Orla i ništa neče da čuju o kak voj katoličkoj župi u Sokolu, kojoj nije ni osigurana po? moč katoličkpg sveštenstva, jer ono mora zamoliti dozvolu od svog bisku? pa, koji im neče dozvoliti da saraduju u Sokolu ... U pretsedništvo smo na glavnoj skupštini izabrali br. Meškanka, za sa? veznog načelnika, br. Jurija Wjelu iz Bukec za podstarostu, a za članove pret? sedništva br. Meltko iz Rakojd, s. Ur? banovu iz Draždžija i s. Šoltovu iz Bu? dyšinka. — U evangelskoj Lužici osni? vamo nova Sokolstva društva i marlji? vo se spremamo za svesokolski slet u Beogradu, na kojega če doči više brače i sestara...« Masaryk kao Soko. Predsednik Čehoslovačke republike br. dr. T. Masaryk je od god. 1884, t. j. od godine, koje je umro dr. Miroslav Tyrš, neprestance član Sokola. Vežbao je marljivo u praškom Sokolu Matica, u Sokolu Praha III., a u doba, kad je bio poslanik u bečkom parlamentu, u če? škom sokolskom društvu Beč I. Posle desetgodišnjeg vežbanja morao je po naredenju lekara prestati sa vežbanjem. Odsad se je svaki dan po nekoliko sati vozio biciklom, a kasnije jahao je ko? nja, što mu je još i danas najmilije. Redovno svaki dan radi proste vežbe, čime i pripisuje svoju svežost tela i duha. Od god. 1885. dalje, neumorno je propagirao pismom i govorom sokolsku misao i naročito je studentima prepo? ručao, da stupaju u sokolska društva. Kratko pre svetski rat, pozvala ga ČOS, da u sokolskoj školi predaje o Tyršu, ali toga predavanja nije mogao održati, jer je austrijska vlada školu za? branila. U Sokolstvu je Masaryk gle? dao onu snagu, koja je stvorila nov narod. Pred svoj odlazak u inostran? stvo, razgovarao je sa starostom bra? tom dr. Schreinerom o daljnjem radu Sokolstva u oslobodilačkom pokretu i o organizovanju legija, koje su sačinja? vaii skoro isključno samo Sokoli. Ceneč velike zasluge Sokolstva za oslobode? nje čehoslovačkog naroda i poznava? j uči snagu sokolskih ideala, izjavio je na prvom zasedanju čsl. Narodne skup? štine u decembru 1918. god.: »Ideali Fiignerovi i Tyrševi pokazali su se u pravom svetlu u našoj armadi.« Soko ima več svoju tra'điciju i ima svoje duhovne vode Tyrša i Fiig? nera. Glavna misao Tryševa jest sim? fonija, harmonija celog čoveka; Soko mora nastojati da njegova ideja bu? de u konkurenci ideja i da pobed1-. * Tyrš je upravo genijalnim i umet? ničkim nagonom harmonički povezao antički ideal lepote — dobra s naš.m narodnim projjamom, nastojeći^ da sintetizuje češko plemstvo sa češkim pukom. # Soko ne če u Slovačkoj ništa ma? nje značiti, nego znači u Češkoj. * Svaki pravi, u istinu svesni Soko mora da bude stražar pa i politički i socijalni pobornik naše republike, na? še demokracije. Preporučamo braći i sestrama, boji pose-čuju Zagreb, restauraciju „Varošku Plv-Skcu“ i „Kavanu Mcdtilič“* Čitajte naš oglas. Jedaa novi uspjeh Anacot-pastiia. Najnovijim radovima na bečkoj klinici za bolesti vrata i usta dokazano je, da je kod dezinfekcije grlene šup? ljine primena raskužnog sredstva u tvidom obliku (pastile) znatno uspeš? nija od raskužnih sredstava u tekučoj formi, koja se upotrebljuju kod grg? ljanja i to s toga, jer grgljača ne može dopreti do svih onih delova grlene šupljine, koje bismo morali dezinfici? rati. Kao raskužno sredstvo u tvrdoj formi bile su kod toga upotrebljene Anacot?pastile, kojih je baktericidna delatnost bila potpuno dokazana. Anacot?pastile rastopljenc u usti* ma razvijaju formaldehydne pare, do? bro su raskužno sredstvo, te imaju vrlo ugodan okus. Kao osobitu njihovu prednost treba istaknuti, da ne mažu zpbe, kako to čine nekoja druga dezin? fekcijona sredstva. Masarykove misli. Humanitetna ideja javlja se u na? šoj dobi kao narodnosna ideja. To ве počinje u zadnje doba i kod nas da razumeva, naime humanitetna ideja nije protiv narodnosne ideje, več bi baš narodnost, upravo kao i pojedi? nac, morala da bude humana, humani? tetna. Čovečanstvo nije apstrakcija, koja sedi na prestolju negde u državi ideja iznad istinitih ljudi — naroda, kako je kazao Herder, to su prirodni delovi čovečanstva. U tom smislu su Kollar i Palacky grad li narodnost na humanitetnoj ideji. Kollar pak po? učen po Fichte?u, trudio se je za na? rodno vaspitanje i izobražavanie. U našim danima razumemo humamfetnu narodnu ideju ljudsku, socialnu. Socialno pitanje nije samo radni? čko pitanje. Socialno pitanje nije sa? mo pitanje jednog razreda i kaste, več pitanje sviju. Popustiti pritisku rad? nika time da mu sc dade opšte pravo glasa samo je delomično i negativno rešenje pitanja; pitanje mora da bude rešeno u celini i poz tivno i to znači osvetliti i ogrejati glave i srca sviju; znači dati duhu snagu nad materijom. znači usaditi ljubav u samoga sebe. Socijalno pitanje je pitanje morala — nemorala, pitanje je nasilja i humani? tete koja dejstvuje. Jednostranog privrednog materi? jalizma drže se svi, koji hotice — ne? 'notice iz materije prave duh, pa i Bo? 'ga. Materijalizam ne može se otstra? 'niti materijaiizmom. Čini mi se, da mnogi antisemiti i socijaliste dopusta? 5u grešku, koju pripisuju kap talisti? W i semitizmu — naime i igraju oko 'zlatnog teleta. * Moderni čovek ima čudno geslo »humamteta«, »čovečštvo« — »čove? čanstvo«. Tim geslom izražava sve svoje čežnje nekako tako, kako ih je srednjevekovni čovek izražavao rečju »hriščanin«. Taj humanitetni ideal, čo? večanstvo, temelj je sviju novodobnih čežnja, a naročito i narodn h, kako več znamo iz Kollarove izreke: »Zoveš li Sloven, neka ti se uvek odazove čo? vek«. * Nijedan čovek neče svog najdub? ljeg životnog uverenja svaki trenutak i u svakoj prilici tumačiti, ali svaki dostojan čovek ima tako uverenje i trudi se zanj. U pravo vreme mora to svoje uverenje izraziti, a obično če se po svom uverenju ravnati i upravljati. I nitko medu nama neče sumnjati ka? ko ima da sudi ljude, koji rade (i u sitnicama) ’po tom uverenju i koji rade bez njega, danas ovako, sutra onako, kako nanese slučaj... Postoja? nje uverenja ne iskljueuje kompromis kod rada. Krompronv's u načelima je jednostavno isključen. Kompromis ra? da ne osoba, moguč je, naročito kad je lokalan; zašto se nebi mogli ti n. pr. kod osnivanja biblioteke udružiti lju? di iz raznih stranaka? Ali nijedan kompromis ne sme da sruši načela; popustiš li jedanput, dvapUt — i uve? renja nema. Ne priznajem apsolutne jednako? sti. Ne, da nebi htio, ali iskustvo mi kaže, da svi ljudi nisu jednaki po svo? joj snazi, svojoj nadarenosti, svojoj okolini. Svaka socialna reforma mora da Ide za tim, da postigne u koliko je više moguče da nejednakost bude ano? šljiva. Zakon može osnovati samo jed? nakopravnost? mikako pak ne jedmi? kovrednost. Ne priznajem traženja privredne jednakopravnosti. Za strogu sam so? Udarnost, a odbacujem komunizam. Odbacujem pdvredni komunizam, ne verujem u duhovni komunizam (ka? ko ga n. pr. slika Marx) i odbacujem spolni i porodieni komunizam. Priznajem da je sadanja nejed? nakost neopravdana. Danas ljudi umi? ru od gladi i umiru — od hleba, pre? sitosti. Ne verujem, da se može potreb? na reforma izvesti samo privredno. Pored toga mora se provesti reforma morala i nazora. Život bez alkohola garantuje viši, pogled i nazor na život i radosnije i čišče životno raspoloženje i konačno lepše uredenje života. Velik deo tekoizvanog duševnog 'rada nikako nije viši i više vredan, 'nego radnikov rad. Mnogi inteligentni radovi (bolje: zanimanja) mehaničk 'su, šablonski (birokratizam) i ne tra ‘že nikakovog istinskog mišljenja, ba-tem ne više, nego što mora misliti, obiean čovek. Naprotiv radnik u ve? čini slučajeva ne misli manje. Uzmi? mo k tome, da je uzgojem i školo? vanjem inteligent svoj zanat tako na? učio, kao zanatlija svoga, i zbog toga nemarno medu radom radnika i pro? sečnog intellgenta znatnije razlike. To jest, što se tiče njegove vrednosti i uporabivosti i koliko pruža na duhov? noj kapaciteti; inteligent več zbog to? ga, jer više zna nego radnik, ne misli više i ne misli bolje. Obična radnica ili zanatlijka — pa i profesorova i činov? n kova žena — koja sa svojim skrom? nim sretstvima vodi domačinstvo i po? red toga dostojno vaspitava pet gla? va, misli mnogo više i intenzivnije, nego čovek, koji je dvadeset god na prosedio u školama i prikupio kup raznih svedodžaba. Razlika medu obič? nim inteligentom i radnikom je baš u tome, da je njihovo školovanje ne* jednako skupo i da je dakle njihova plata, odnosno nagrada, Več i zato ne? jednaka. Pitanje da li je treba tome ili onome činovniku uistinu študirati dva? deset godina, to je, razume se, drugo pitanje. Od tog običnog rada moramo razlikovati viši, m slim, stvarajuči rad. U nauči filozofiji, u umetnosti, poli? tiči inženjerstvu — svuda. Svuda se razlikuje prav' mislioc i umetnik od »nadničara«. Ove kategorije dosad još nisu taeno opredeljene, ali postoje i od velikog su značaja. I u gospodar« stvu. Jasno je pak da ima i tu stepe* nova — pored Ne\vtona, Humea, Franklina, Napoleona itd. potrebni su društvu i duhovi i radnici drugog, tre? beg reda. * O narodima i o vlastitvom narodu može se govoriti sasvim nepristrano a da nije potrebno obožavati vlastltog naroda; meni n. pr. Slovace, jer po? znajem njihove slabe strane, zato ni? su ništa manje dragi nego su mi bili, kad ove strane nišam poznavao. Ne razumem zašto bi bilo poznavanje isti? nitosti na štetu prlrodne Jjubavi pre? ma vlastitom puku, jeziku, narodu. U naročito izabrane narode ne verujem. Ncmam potrebe da ponižujem druge narode, da bi time uzd gao svoj na? rod. Poznate su mi slabe strane i dru? gih naroda, ali ovc me ne bole tako, kao slabe strane moga naroda — me? ne samoga. Rado priznajem predno? sti i odlike drugih naroda, ali to ne? ma nikakovog uticaja na moje narod? no čuvstvo. M slim, da je moralna dužnost govoriti o narodima, vlasti? tom i stranom, otvoreno: narodnost? no angurstvo sprečava vlastiti naprc? dak. C Moja načela i moj program iz? rasao je organlčki iz naše istorije, iz nje sam crpao i s njom sam pobedio svoj politički i kulturni program. PARZER KARLO (Ljubljana): Snaga i dužnost« Snaga i dužnost! Dve su to čilije? niec koje se nigde u životu toliko ne ističu, kao u sokolskom radu, dakle u nama Sokolima. Naravno po principi? ma čovečanstva, ona strana života, ko? joj kažemo da je istinita i dobra, dakle ona strana, koju zastupa naša sokolska ideju i sokolski rad, ta strana mora da zastupa i načelo, koje kaže: »Više snage —više dužnosti!« Sokolska škola, bezuvetno i bez? iznimno svakome onome koji ju po? lazi, daje snage. Jednom. više, drugom manje, sve prema individualnoj kon? struicciji organizma i jakosti duše. Onaj, koji je telesno jak, polučuje u telesnom obziru veči napredak, drugi, koji je po organizmu slabiji, može da dostiže opet veči uspeh u svojoj duši, dakle u vezi s time na sokolskom f>ro? svetnom polju. Svakuko, jedno i drugo je snaga, koju ima da zahvali sokol* skoj školi. Kada smo dakle postali u sokol? skoj školi snažni fizički i intelektual? no, nama su naravski dužnosti prema životnim zahtevima i pitanjima mnogo veče, nego onome, koji nije Soko, jer on živi više za vlastite egoistične in? terese, a ne kao Sokoli, koji žive za svoju veliku zajednicu, koja je u tes* noj vezi sa narodnim i državnim in? tereslma. Pri toj našoj snazi ne sme da bu? de veča dužnost samo iz osečaja duž? nosti, nego treba da bude veča duž? nost u prvom redu radi toga, što onaj veči naš razvitak od prosečnog čoveka, več po priorodi uzrokuje u nama jaču reakciju na telo i dušu, te možemo da radimo i stvaramo više i da smisao našeg života privedemo radu za našu veliku narodnu zajednicu. Svi, koji polaze sokolsku školu, treba da jasno i točno upoznaju srni? sao svog života. Po principima Sokol? stva i po dužnostima prema narodu i državi, naš pojedinačni život ne sme da bude nešto imaginarnoga, relativ? noga, nego taj život mora da bude rc? alan u pravcu čovečanstva. Kao pri? padnici naroda, dakle sastavni delovi velikog organizma, moramo u prvom redu paziti na to, na medu nama ne sme da bude nijednog bolesnog u svo« jim načelima i u pogledima na život. Zato, pored naših kvalitativno najbo« ljih snaga u našo j unutarnjosti, treba upotrebiti kvantitativno sve, što može da producira dobroga i najboljeg. »Čim imaš više snage, tim više trebaš od ži« vota i zato moraš da životu nadomestiš što izdašnije sve ono, što od njega trošiš i tako dakle dužnost ti je, da dadeš sve više svojih zdravih snaga na korist naše zajednice.« Čovek ima u sebi toliko snage, koliko je oseća. Osečaš li snagu za dva života, onda živi i radi za dva, jer čovek nije akomulator, koji bi mogao negde sahraniti onaj suvišni plus svo« je energije za kasnje vreme. Suvišna energija koju ne upotrebiš, izgubi se u korist životnog minusa. Suvišnom energijom možeš nado« mestiti svog slabijeg i podupreti ga u ispunjavanju njegovih dužnosti prema zajednici.. Zbog te velike naše zejed« nice, ko j a je stvorena iz naših vjasti« tih života i tela, moramo da imamo snage, jer ta snaga dolazi opet kroz za* jednicu na korist svakog poj edinca. Sada ćemo shvatiti pravi smisao našeg zajedničkog života. Onu suvišnu snagu moramo predati zajednici za iz« ravnanje sila sviju nas u jednu harmo« ničnu celinu, za zajednicu u kojoj ne može nitko da propadne, ako smo u tom obziru svi jednakih misli. To bi bila naša prava velika zajednica. A još više bismo morali u to žrt« vovati. Ja da dajem svu svoju snagu zajednici. dakle kroz nju pojedincima, a u kompenzaciji dobijam od svakog poj edinca deo njegove snage. Onaj, koji oseča u sebi pored sna« ge i dužnost da tu snagu znade isko« ristiti, imade pravog smisla za život. Svaki čovek, bio još kako malen i skroman, ima u sebi više snage nego mu je potrebno za sebe i dužnost mu je, da onaj suficit pripiše kao plus na« šoj zajednici sa pojačanim pozitivnim i konstruktivnim radom, ako neče da ona propadne, a kroz nju i on sam. To je dakle naš veliki problem i naša zadaća. Polučičemo samo onda velike uspehe, kada sakupimo svoju snagu nerazdelivb od osečaja dužnosti prema životu, narodu i državi. PATA PC K A УЛИЦА _____________I 296 *- ПРОЛД) J. “T 1 22 - C П РД6Е Položajni načrt sletišta za svesokolski slet SKJ u Beogradu, sa okolnim ulicama. Naše sletište. Položaj sletišta. — Saobračajna sredstva. — Vežbalište. Čim je pao zaključak, da se 1930. godine održi u Beogradu svesokolski slet, preuzela je bratska beogradska sokolska župa na sebe brigu oko pri« prema sleta. Najglavnija i največa bri« ga svakog sleta je sletište, pa tako je bilo i s našim. Za sletište bila su svega tri ozbiljna predloga i to: 1. na banjič« kom polju, koji je napušten radi nedo« statka saobračajnih sredstava, vode, prevelike udaljenosti od Beograda, što bi naročito teško bilo za vežbače i tak« niičare itd. — 2. u Donjem gradu kod Dunava, sa tvrđavom i Gornjim gra« dom i pozadini. Taj prostor napušten Je na predlog samog Nj. Vel. Kralja, koji je čak i lično pregledao zemlji« šte. Ovo zemljištc preplavljuje Dunav redovno svake godine, a gradnja nasi« pa protiv poplave, nivelacija i kanali« zacija zemljišta te uredenje stajališta za železničke vozove i pristanište za lade iziskivalo bi ogromne novčane žrtve i izdatke. 3. u pal lulskoj četvrti iza zgrade tehničkog fakulteta, koje je radi vanrednog položaja i vanrednih saobračajnih sredstava izabrano za sle« tište. Nalazi se tako reči usred grada, jer od Terazija, koje predstavljaju pro« metno središte Beograda pak do sle« t šta ima tek nepotpunih 10 minuta la« ganog hoda novom i širokom uilcom Kralja Aleksandra. Tom ulicom ide i tramvajska pruga, koja se upravo kod sletišta odvaja levo u Grobljansku uli« cu. Ova ograničuje južno pročelje sle« tišta. Podemo H tom ulicom do prvog ugla i zaokrenemo li opet levo, dola« z mo u Ratarsku ulicu, koja predstav« lja istočnu stranu sletišta. Krenemo li ovpm ulicom, kojom dolazi tramvajska pruga sa Malog Kalemegdana i kod prvog ugla pođemo opet levo u Vlade« tinu ulicu koja predstavlja severnu stranu sletišta, doči čemo opet u ulicu Kralja Aleksandra, koja predstavlja zapadnu stranu sletišta. Prostor orne« den navedenim ulicama, od kojih tri imadu tramvajsku prugu, naše je sle« tište. Spram ulice Kralja Aleksandra jedan deo tog gradilišta več je zazi« dan i to zgradom tehničkog fakulteta, univerzitetskom knjižnicom i zgradom državnog arhiva. Sletski odbor pove« rio je izradbu načrta za sletište pred« sedniku gradevnog odseka bratu arhi« tektu Momiru Korunoviču, Teška je to bila zadača, jer je prostor dosta malen, a zahtevi za vežbalište i sletište veliki. Brat Korunovič rešio je tu za« daču ovako: Vežbalištu dao jc oblik pravokutnika, čija je duža strana 150 m, a krača 84 m duga. Smer vežbališta dužom stranom je jugo'stok«severo« zapad. Na tom sletištu moči če nastu« piti 3500 vežbača u prostim vežbama, računajuči 190 m na pojedinca. Na pr« vom jugoslovenskom svesokolskom sletu u Ljubljani g. 1922. nastupilo je u prostim vežbama skoro 3000 vežbača dakle 500 vežbača više imače još mesta na sadašnjem vežbalištu. Uzevši pak u obzir desetogodišnji pozitivni rad na« šeg Sokolstva, računa se, da če nastu« piti vedi broj vežbača, koji če u tom slučaju načelništvo podeliti u dve sku« pine, koje bi nastupile naizmence u glavnim sletskim danima. Oko samog vežbališta nalazi se 8 m širok pojas za sprave. Uz istočnu, dužu stranu toga poj asa ne može radi toga da dode glazba bliže vežbačima. Levo i desno od poviljona za glazbu nalazi se tribina za stajanje članova i članica. — Nasuprot na zapdnoj strani nalaziče se glavna tribina s načelničkim mostičem. Tribine smeštene su i na kračim stranama. Ulaza ima sletište 8 i to, 4 za gledaoce na uglovima vežbali« šta i 4 za vežbače u polovini svake strane. Svi ulazi su 12 m široki. Izmc« du pojasa za sprave i tribina, nalazi se oko celog vežbališta 4 m široki pro« stor za prolaz. Na tribine ulazi sc 1'20 m širokim stepenicama, približno na svakih 20 m. — Širina tribina vrlo je različita; tako je n. pr. južna široka 34 m, zapadna {glavna) 29 m, severna 22 m, a istočna (članska) 18 m. Broj redova sedišta krede se od 20 do 40 več s obzirom prema dubini trib ne. Sabiralište i svlačionice za vežbačke kategorije nalaziče se na livadi na dru« goj strani Vladetine ulice. Tamo su smešteni i potrebni umicaonici, nužni« ci, lekarska stanica (na čitavom sle« tištu biče ih 5) itd. Nužnici za gledao« ce biče smešteni kod nekih ulaza. Sve ostale prostorije za blagajne, policiju poštu, kancelarije, trgovine, svlačionice itd. biče smeštene pod tribinama. Sle« tište če primiti oko 100.000 ljudi. Svi radovi oko niveliranja sletišta več su gotovi, a naskoro če se pojaviti i prve konture sletišta, koje če nago« veštati skori dolazak sokolskih jata. Sva ta mrtva materija, koju smo sada opisali poslužiče jednoj velik oj svrsi jednom velikom dogodaju, koji če osvetlati lice našem Sokolstvu i naro« du. Sike sletišta doneo je bivši »Sokol« ski Glasnik« JSS u svom 24 broju od prošle godine, a mi danas donosimo položajni načrt sletišta za naš slet, ka« ko ga je složio br. arh. Momir Koruno« vid. Potanje stručne izveštaje o grad« nji, donosičemo uz uspele slike u na« rednim brojevima. Arhitektonski pri« kaz sletišta takoder čemo doneti u na« šem listu, tako da čete »naše sletište« poznavati u tančine. A dotle, brado i sestre, marljivo vežbajte! IZ SAVEZA SKJ Naše Sokolstvo učestvujuči u veli« koj i zajedničkoj radosti sa bratskim čehoslovačkim narodom, prigodom sla« Gospodinu prezidentu Tomi G. Masaryku PRAHA. Savez Sokola kraljevine Jugosla« vije velikom radošču i oduševlenjem seča se Prezidenta Čehoslovačke Re« publike prilikom osamdesetgodišnjice rodenja i svom omiljenom bratu i osnivaču slobodne bratske zemlje k tom jubileju najiskrenije čestita u ime celokupnog našeg Sokolstva. Naša ra« dost toliko je veča, jer brat prezident doživljava svoj jubilej u potpunom zdravfju i u najozbiljnijem radu, koji nama evima služi za primer kako tre« ba raditi za sreču i blagostanje svoje domovine. Toj radosti pridružujemo svoju veliku zahvalnost za sve napore brata prezidenta, koji su doveli do oslobodenja 'i ujedinjenja našeg na« šeg naroda i koje je provejavala brat« ska ljubav prema Jugoslovenima. Mu« žu svetskog imena i ugleda i svom ve 80. godišnjice prezidenta T. G. Ma« saryka, uput lo je svom velikom bratu i bratskoj ČOS pozdravne telegrame: predragom bratu šaljemo odane po« zdrave sa sokolskim Zdravo! Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije Gangl Československa Obec Sokolska. PRAHA III. Čestitamo brači i sestrama, da im je sudbina dala dočekati dan osamele« setgodišnjice rođenja prezidenta bratu Masaryka, danas najodličn jeg i naj« zaslužnijeg sina bratskega naroda. Radujemo se s Vama prigodom tog jubileja te Vas bratski pozdravljamo. Kod svečanosti u Pragu zastupače nas brat potstarešina Paunkiovič. Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije Gangl VEKOSLAV BUČAR, (Ljubljana): Kod Lužičkih Srba. (Nastavak 8.) Na raspravi 20. juna 1919. bili su Pored br. Barte osetljivo osudeni tako« Jer i drugi odlični članovi Narodnog odbora i to oni, koji su s njim u užem dot caju. Tako je bio osuden seljak Jakob Hieka st. iz Radvvora na 4 meseca za« tvora i 300 maraka novčane kazne, or. prof. dr. Arnošt Muka i evangelički Pastor B. Dobrucki iz Budyšinka (nem. Klejn Bautzen) svaki na 4 meseca za« tvora i 500 maraka globe, novinar Jakub llicka ml. i trgovae Hantuš iz Radwora na 1 mesec zatvora, a sada« šnji urednik »Sokolskih Listova« brat Michal Nawka na 200 maraka globe. XV Prilično dugo sam sc zadržan kod br. Barta i zato sc nišam suv.se začu« dio, da jc autobus več davno otišao. Nije mi preostajalo drugo, nego otiči Peške. Prtljag ostavih kod br. Janaka, a sam sc uputih lepo kaldrmisanoln cestom preko Rataraca u smeru prema tančicama. Nedaleko Rataraca počele su pa« dati polagano prve kaplje k še. Nigde uz cestu nije bilo nikakve kuče ili kakvog drugog zaklonSšta, gde bi tnogao nači sklonište pred olujom, koja se je približavala. Kaplje postaju gušče zato ubrzam korak. Tik pre k še došao sam do gostionice uz cestu, gde sam se sklonio u sušu i čekao da Prestane pljusak U najjačoj kiši dojurila su pred kuču seljačka kola. Sa kola je sišao ,sav Prokisao snažan seljak i skočio u go« 'dinjsku sobu a njegov sluga pristupio je k meni. Nagovoro me je nemački. Misleči da je Nemac, također sam mu [•emački i odgovarao. Rekao sam mu kuda nameravam poči, a buduči on takoder vozi svog gospodara u tom Pravcu, reče mi, da če ga moliti, da me Pozove u kola LJčinio je to, ali ja se nišam vozio. Gospodar ga je na luži« čkom jeziku izgrdio, zato što na cesti nagovara svaku nemačku skitnicu; skoči u kola, potera konje, meni se podrugljivo nasmije i pokaže dugi nos... Usprkos tome, da sam morao po kiši peške nastaviti svoj put, bio sam dobre volje. Muž mc j c razveselio i ako bi bila večina Lužičana u politici takva, postali bi Nemci naskoro drukčiji. Uhvatio me je novi pljusak, koji me je namočio do kože. Stupao sam dalje, brojio kilometarske etupiče 'i čitao izopačene nemačke napise na kažiputima. Prič.nilo mi se, kao da ho dam več čitavu večnost, kad ugle« dah u polju, približno pola sata od glavne ceste veliko selo sa veličanstve« nom crkvom. Do njega vodi preko polja malena, blatna stazica. Kažiput mi pokaže da su to Khrosčice i odmah odiučim da promenim putni program i da mesto u Pančicama, dokle je bilo još četiri k lometara, prenočim u Khro« sčicama; ta imao sam u svojoj beležn « ci zapisana četiri naslova, na koje sam se mogao obratiti. Usput do sela susrečem decu, koja upravo idu iz škole. Svi me pozdrav« Ijaju lužički, jedva odpozdravljam na brojne »Pomhaj Boh«. Up tam ih slo« vensk', jc li to selo predamnom Khro« ščice našto mi u zboru svi odgovoriše: »Haj haj!« (Da. da). Video sam. da sc približavam čvrstoj narodnoj kult Khroščice (nem. Crostvvitz) sredi« šte je katoličke snpske Lužice ta od vajkada jaka slovenska tvrdava. koja posetiocu takoder vanjštinom pokazu« je potpuno slovensko lice, koje nije nromenila od onih vremena, kad je bilo ovde još glavno' središte polapsko« slovenskog plemena Milčana, Najpre sam nakanio posetiti seo« skog župnika br. Jakoba Sewč ka, veli« kog Slovcna i kulturnog radenika, koji več nekoliko godina uspešno vodi kao predsednik saveza kulturnih društava »Domovina« čitav narodno«kulturni pokret Lužičkih Srba. Preko uzorno uredivanog groblja vodi mc put do župnog dvora. Pregledavam nadgrobne spomenike i na svoju največu radost i veselje opazim, da nema skoro nigde nemačkih napisa, ni nemačkih izopače« n.h imena. U župnom dvoru primila me 'sta« sita kuharica, koja mi je rekla, da go« spodin župnik spava; neka se vratim nakon jednog sata. Ostavih joj svoju posetnicu i odoh u osnovnu školu, da nosetim drugog odličnog narodnog radenika u Khroščicama, učitelja bračo Pčtaša. Ali takoder i ovde nišam došao u pravo vreme, imao je obuku i zato ga moram do odmora pričekati. Šetam po hodniku, zaustavljam se pred raz« nim vratima i prisluškujem. Svuda je nemačka obuka. Ali, čuj! Tamo od dru« gog kraja hodn ka dopire lužičko«srp« sko pevanje. Slušam te ni opazio nišam, kad je zvonilo. Iz razreda izade uči« telj sa guslama pod pazuhom. Upitam ga za br. Pčtaša. Bio je baš on. Veseo radi slovenske posete, pozove me u svoj stan i ponudi čašicom dobrog konjaka. Razgovarali smo o školsk m prilikama katoličke Lužice, koje su radi velikog broja svesnih učitelja mnogo bolje od prilika u evangeličkoj Lužic . Rado bi ga bio pitao još ovo i ono, ali odmor je več prošao i br. Pe« taš morao se vratiti u svoj razred. Vratio sam se u župni dvor k br. Šcwčiku. Očekuje me več u svojoj kancelarlji. Odmah na prvi pogled čovek b mislio, da je to strogi asket, a po vanjštini nikako ne bi mogao su« d iti, da je to onaj muž o čijem požr« tvovnom nacionalnom delu čuo sam i čitao več toliko lepog. Ali več kod pr h reči, koje je progovorio, poka« zala se lepota njegovog slovenskog ;:ca i blage slovenske duše. Brat Jakov Šewčik, rodio se 6. no« vembra 1867. u Baconju (nem. Storcha). Njegovi roditelji bili su nrave seljačke korenike, koje su ga odgojile u pravom i strogom narodnom duhu. Osnovnu školu posečivao je najpre u domačem selu, a docn je školu budyšinske pre« parandije. Iza svršenih študija na gi« mnaziji u Budyšinu upisao 'se je na bogosloviju praške univerze, svestan, da če moči kao uzoran svečenik svome narodu više koristiti, nego u bilo kojem drugom akademskom zvanju. U Pragu je .živahno saradivao u lužičko*srp« skom akademskom društvu »Serbow« ka«, koj emu je bio takoder tri godine i predsednik. U slovenskoj metropoli upoznao je takoder veliku važnost i ulogu Sokolstva u životu slovensk h naroda. Postao je oduševljen zagovor« nik sokolskih ideala, što je ostao i do današnjeg dana. Kao svečenik službovao je u raz« nim krajevima Lužice, neko vreme bio je i veroučitelj na perparandiji, realci i gimnaziji u Budvšinu. U to vreme bio je najagilniji odbornik Mačice Serb« ske, a najglavnija njegova zasluga je, da je osnovao lužičko«srpski etnograf« ski muzej u Seribskom domu, koji je sastavio iz gradiva, koje je bilo iz« loženo g. 1896. u luž:čko*srpskom delu draždanske izložbe. Od g. 1923. žup« nikom je u Khroščicama. Br. Sewčik saraduje takoder kao spretan novinar i dobar pesnik. Čitav niz godina uredivao je »Katolski Posol«, izdao je i nekoliko knjiga, a njegove pesme objavljene isu u »Luži« ci« i u raznim drugim publikacijama. LJ razgovoru najviše se je zani« mao za prilike u Jugoslaviji. Videči, da ima mnogo posla oprostio sam se na« kon duljeg razgovora i otišao do trgov« ca br. Natuša, koji je učestvovao za« iedno s ostalim lužičko«srpskim Soko« lima g. 1928. pokrajinskom sletu JSS u Skoplju. Upravo se je spremao s motorom u Pančice (nem Panschvvitz) te me je pozvao, da sednem s njime. Pančice su poslednje veče selo na zapadnoj etnografskoj medi, ali pot« puno lužičkossrpske. Zapadni je deo saske Gornje Lužice uopšte narodno najotporniji, tako da nemačka propa« ganda u toj pokrajini ni do danas još nije mogla uhvatiti čvrsto tlo. Brat Natuš otišao je po svojim tr« govačkim poslovim«, a ja sam poisetio br. Jurja Slodenka, poznatog lužleko« srpskog skladatelja. Uz čašu razgovo* ra dočekasmo u živahnom pričanju br. Natuša, s kojim sam ,še opet vratio u Khrosčice. Navečer me je posetio kod br. Natuše poisednik br. Juraj Dučman koji je bio g. 1918. ipotpredsednik Na« rodnog Odbora. Kasno u noč smo ras« pravljali o raznim lužičko«srpskim p.o, blemima. Obojica su mi prikazali bu-dučnost Lužičkih Srba u vrlo taninom svetlu, naroČ.to br Dučman jc velik pesimist, koji nema više nikakve vere u bolju lužičko«srpsku budučnost. Do« dirnuli smo se takoder pitanja delenia lužičko«srpskog Sokolstva na katoličku i evangeličku župu, što su oba odušev« Ijeno zagovarala. Tek prema jutru smo se rastali. XVI. Sledeči dan pre podne praštao sam se od gostoljubivih Khrosđičana. Kiša je u noči prestala padati, vetar je oči« stio nebo a tople sunčane zrake kupalc su u lakom vetriču talasajuče ž to. Um prkos neprospavane noči bio sam vrlo dobre volje, a jedinu brigu mi jc zadavao dug i nepoznat put preko Ro žanta u Rahlow, prvo veče selo u pru-skoj Gornjoj Lužici, gde me čeka raj dan prenočište. Prcdugo sam odležao u mekoj postelji, zato bi m bio dan mnogo prekratak, ako bi se hteo za koji sat zaustaviti još i u Rožantu, kod odličnog narodnog radenika pa« tra Romualda Domaške. Ali posetiti ga moram na svak' način, jer je upra« vo tih dana slavio 60godišnjicu svo ;o o rt (0 _Q N P BRZOJAVI: KRALJ ETA ISUŠAKv!) MEDIC - ZANKL TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA - MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD LASTNI DOMAČI PROIZVODI: Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo. CENE UMERJENE. + TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA. n Seme na za polje in vrt nudi SEVER & KOMP LJ UBLJANA Zahtevajte ponudbo! M ђ H m M hS vseh vrst po foto: graf iiah ali r izbah izvrSuiezavsafcovE sten Tisk naplidneje KlišARMA-ST* DEU ■аадт. i.'..?. NOVI C I J E N I K A Tambura V ша !MH* šalje badava tvornica tambura STJEPItl II.G1LG. Sisakbr.8Q (Hrvatska) TEOD. KORN, LJUBLJANA POLJANSKA CESTA ŠTEV. 8 PREJE HENRIK KORU V' (USTANOVLJENA LETA 1852.) Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave. Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama. Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine d 0'80 m širine samo Din 2’50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego . da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene. Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama Ljudevit Wachtersbach, Čakovec bojadisar (barvarija) Specialna mehanična delavnica za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se LUD. BARAGA * LJUBLJANA ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6 Telefon 29-80 Telefon 29-80 INDUSTRIJA SOKOLSKIH P0TREPŠTINA BRANKO PALČIČ CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6 Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77 FILIJALA BEOGRAD Balkanska 28. Hotel Prag Izvozna banka, pasaž Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepStina za javni i izletni nastup članova,članica i djece tačno po propisu SKJ. Nadalje preporučain se brači za izradbu najmodernijih civilnih odijela, koja po najnovijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici. „Kavana Medulie“, Zagreb, Iliča 59 Elegantna i najmodernije uredena kavana. Svi domači i inostrani časopisi. Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i separirane igračnice. Vino i pivo na čaše. Sastajalište Sokola! VI asm k: Čiril Tratnik Posojilnica v Mariboru Ustanovljena leta 1882. § r. z. z o. p. ф Telefon štev. 108 = Narodni dom s__ .............•. ...••-•b Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din вО.ООО.ООО’—, rezervnih zakladov nad Din б^ОО.ООО1—. IflMEMfl 101M11101Ц ШШј REGISTKOVANA ZADRUGA S OGRANIĆENIM JAMSTVOM opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i, muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija. NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831 Zahtevajte cenik! VAftES-ЗЛР-.;; I . л, ч Željezara Vareš Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit. Proizvodi visokih peči: sivo že-ljezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i bese-mersko željezo za Čelik. © Poštanska i željeznička slanica: Vareš— Majdan Brzojavi: Željezara Vareš Telefon Inter. br. 2,3,4 i 5 Irska peć Zaštitni znak • PERUN* Materijal: Ijevano željezo Broj 100 Višina 94 cm, presjek 34 X 30 cm, prostor grijanja 100 m3. Broj 150 Višina 105 cm, presjek 38 X 31 cm, prostor grijanja 150 m3. Broj 250 Višina 120 cm, presjek 41-&Х34’5 cm, prostor grijanja 250 m3. Broj 350 Višina 130 cm, presjek 45,f>X39,f> cm, prostor grijanja 350 ms. Metalni odljevi: od bronca, mjedi, bakra, aluminija, sirovo i apretirano. Specijalni fosforni brone za velika naprezanja. Strojni dijelovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. Odljevi Od Sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju . dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd. Trgovački ljev: specijalni ljev, otporan protivvatreikiselinama Strojni ljev, kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim radionicama. Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. Za upravu i oglase odgovara Mica KoSčeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.