Poštariiia plaćena 11 goiovu
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „SoUolslca prosveta"
1213211 svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i nprava nalazi se n Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
.«3 «aiETii°ala 1933
s®
God. IV Bro) lO
Treća redovna glavna skupšfina Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Ovogodišnja, treča redovna glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije očekivana je u sokolskim redovima, kao što to uvek biva, s osobitim zanimanjem. To se najbolje moglo da vidi i po samom broju delegata, koje su naše jedinice uputile na saveznu skupštinu u punom broju. Ova je einjenica i posve shvatljiva kad se Ltzme u obzir, da se baš prilikom zasedanja tog našeg najvišeg sokolskog foruma, savezne glavne skup-itine, rešavaju najkrupnija i najvitalnija pitanja našega Sokolstva, pitanja, koja su od op-šteg značenja po rad kao i po jpstanak čitave naše organizacije i sokolskog pokreta u našoj zemlji. Na glavnoj skupštini Saveza ne samo da se izlaže jilans prošlog, izvršenog rada, več se tu udaraju i smernice za rad koji naše Sokolstvo čeka u budučnosti.
Poznato je, da inicijativa /:a rad, posvuda, a što je priro-Jno, pripada uvek glavnom vodstvu jedne organizacije, a što i treba i mora da bude. Glavno vodstvo, u našem slučaju sokolsko, osim što ima da uskla-dujc rad sa bitnim načelima i elementima samoga pokreta na ko j ima se temelji Sokolstvo, ono ima takoder da upravlja svim radom s najširim pogle-dima i s najdubljim shvača-njem svih potreba čitave zajed-nice uopšte, a svih njenih sa-stavnih delova posebice. Glavno vodstvo je arterija iz koje treba da struji po svem telu sokolske zajednice zdrava, sveža krv, koja svim delovima tela donosi hranu za život — uput-stva, direktive, potstrek i svaku pomoč, moralnu i materij al-nu. Glavno vodstvo s najbriž-Ijivijim i najracionalnijim eko-nomisanjem svega moralnog i materijalnog kapitala zajednice, te sa koncepcijama jednog stvarnog i tačno odredenog programa, koji če se realizovati do najviše mogučnosti, dakako, u koliko budu dopuštalo i razne okol-nosti, od ko j ih je katkada mnoge teško predvideti, — daje čitavoj organizaciji život. Ovo nam pokazuju i činjenice, da gđe god je u najvišim redovima, u vodstvu, nestalo pravog inicijativnog duha, gde je zatajio možak, onaj arbor vitae' da je onda i u najotpornijim sa-stavnim delovima tela počelo prirod-nom posledicom da nastupa stanje ukočenosti, a zatim i znaci nastupaju-čeg umrtvljenja. Dakle, glavno vodstvo je uvek nosilac svega rada Jedne organizacije i ono joj podaje duh života.
Na glavnom vodstvu našega Sokolstva veliki su zadaci, velik rad i velika odgovornost. Da bi taj veliki i odgovorni rad bio što uspešniji, u organizaciji koja je bazirana na jednoj strogo demokratskoj osnovi, taj rad podleže redovno i svakogodišnjoj oceni najvišeg sokolskog foruma — glavne skupštine Saveza, koja je svemu torne sokolskom radu pravi regulativ i korektiv. I baš što se uloga glavne skupštine Saveza ispoljuje u posvemaš-njem vršenju te njene funkcije i punom koriščenju svih tih njenih prava, kako to baš jedinstveno pokazuju i sve sokolske skupštine, baš u tome se očituje i prava jezgra sokolskog shva-čanja dužnosti, a poglavito sokolskog demokratizma. I jednu osobito veliku odliku, fundamentalnu u našoj organizaciji, koja se najjasnije očituje u pravu otvorenog i jasnog bratskog, objek-tivnog i dostojanstvenog diskutovanja po svim pitanjima naše organizacije svakog člana, tu odliku naše Sokolstvo treba da neguje i čuva, ali i da budno pazi, da se ona pravilno i sokolski shvača, jer samo če tako onđa svaka diskusija biti stvarna i imati plodnog uspeha. A i u ovome pogledu, zaista, radujemo se iskreno, Mo sve više ide-mo boljem i boljem.
Glavni pak sokolski rad na terenu provode sokolske jedinice, saobražava-juči ga, naravno, uvek mogučnostima, prilikama i potrebama svoga kraja. Zato je baš i od osobite važnosti, što
glavna skupština Saveza pruža prilike i neposrednu mogučnost delegatima naših jedinica da iznesu i živom rečju predoče sve ono što utiče na sokolski rad u pojedinim krajevima naše zemlje, da ukažu na razne potrebe, koje is-krsavaju na samom terenu rada, kao i na sve okolnosti u kojima se opčenito taj rad kreče i razvija, a sve u cilju, da bi se naše jugoslovensko Sokolstvo što jače razgranalo, raširilo, ojačalo i
kolskih listova, prisustvovali i članovi uprave Saveza, članovi saveznog prosvetno« odbora te izvestan broj sokolskih pisaca i novinara, raspravljala je
o	uredivanju, pravcu i financijskom stanju savezne sokolske štampe. Pre podne toga dana podneseni su referati urednika o stanju pojedinih listova, kojom je prilikom bila obračena naročita pažnja na članke kulturne i soci-jalne sadržine, koje če »Sokolski glas-
stupnik Ministra vojske i mornarice general g. Pantelije Jurišič, zastupnik Ministra za fizičko vaspitanje naroda brat Milan Petrovič, zastupnik poslanika Poljske Republike sekretar Poslanstva g. Malhomme, zamenik ru-munskog poslanika g. Papiniu, rektor Univerziteta g. dr. Vlada K. Petkovič, izaslanik Ministra Prosvete brat dr. Maks Kovačič i od Strane samog Mi-nistarstva prosvete g. dr. Brankovič,
Pogled na pretsedničJcl sto xa vreme govora I xam. starešine brata E. Gangla
prodrlo u najšire narodne slojeve. 1 stoga i sva mišljenja, upozorenja, sa-veti i ostalo, a što od strane naših je-dinica nalazi svoga izraza ponajviše u formi raznih korisnih predloga, pa i same kritike rada, sve je to samo i jedino u iskrenoj želji i težnji da na-predak bude trajan i uspeh siguran.
Pri tome svemu naročito treba ov-de podvuči i konstatovati, da je baš ogromni rad glavnoga vodstva koji ru-kovodi cclokupnom organizacijom, kročio čvrsto očrtanim pravcem i u svojim rezultatima pokazao posvemaš-nji uspeh, tim više ako se imaju u vidu i sve one ne male teškoče, kojima se Savez u sprovodenju svojih zadataka imao da bori, a koje teškoče običnom i površnom motriocu nisu a niti mogu uvek biti dovoljno poznate.
Veliki rad a s time i veliku odgovornost vodstva našega Sokolstva povečalo je još i ozbiljno današnje doba. U iskušenjima, kojima je osobito ove godine bilo izvrgnuto naše Sokolstvo, ono je, predvodeno od svoga vodstva, umelo i znalo da ostane i dalje na svo-joj višini, punoj dostojanstva i časti. Ovo, kao i još druga pitanja, neka medu njima i vrlo važna, koja privla-če osobito pažnju svega našega Sokolstva, a koja če svakako, danas — su-tra trebati neminovno da sc rese, u koliko več nisu u toku samog rešava-nja, sve jc to našlo svoga pravog odjeka i odraza na ovoj saveznoj glavnoj skupštini, odnosno na konferencijama, koje su joj prethodile. I sva ta održa-na večanja, duboko smo ubedeni, da če jugoslovenskom Sokolstvu doneti novih, zdravih, još lepših željenih plodova. U toj veri podržava nas naše staro sokolsko iskustvo.
•
Glavnoj skupštini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije prethodila je konferenca o saveznoj sokolskoj štam-pi, koja je održana 20 o. m. u Beogradu u flrostorijama Saveza SKJ. Ova konferenca, kojoj je pretsedavao
I	zamenik starešine brat G a n g 1, a kojoj su, pored urednika saveznih so-
nik« nastojati da donosi, kao i članci-ma pedagoškog značaja u vezi sa listo-vima za sokolsku omladinu i decu.
Veliki porast seoskih sokolskih jedinica, naročito sokolskih četa, izazvao je potrebu da se sokolska štampa posveti i specijalnim pitanjima Sokolstva na selu kao i sela u opšte. Zbog toga je zaključeno da sc preporuči saveznoj glavnoj skupštini da prihvati predlog, prema komo če »Sokolski glasnik« u buduče donositi naročiti prilog pod imenom »Sokolsko sel o«.
Na popodnevnoj sednici konferen-cije rešavana su pitanja financijskog i gospodarskog značaja saveznih sokolskih listova.
Dne 23 o. m. održavan je preko celoga dana u prostorijama Francuskog kluba u Ratniekom domu poverljivi sastanak delegata za saveznu godišnju skupštinu pod pretsedanjem 1 zameni-ka starešine brata Gangla i III za-menika starešine br. Lacka Križa, na kome se je raspravljalo o izveštaji-ma saveznih funkcionera te o predlo-zima od strane uprave Savcza^kao i od strane samih župa. (O ovome izvestiče-mo u narednom broju našega lista, u kome čemo doneti i sve zaključke sa ove treče redovne skupštine.)
Ovim konferencijama bio je zavr-šen pripravni rad za samu glavnu skupštinu u nedelju 23 o. in.
Sama glavna skupština Saveza SKJ održana je u istim prostorijama Francuskoga kluba u Ratničkom domu u 10 sati pre podne, pred posve ispu-njenom dvoranom od strane skupštin-skih delegata, članova Izvršnog odbora i Uprave Saveza.
Za pretsedničkim stolom nalazili su se uz I zamenika starešfine brata Gangla i III zamenika starešine brata Križa članovi Izvršnog odbora Saveza.
U prvom redu dvorane, ispred odličnih uzvanika i skupštinskih delegata, zauzeo je mesto izaslanik Njego-vog Veličanstva Kralja general g. Hri-stič, zatim ministar unutrašnjih dela g. Žika Lazič, poslanik Ceškoslovačke Republike brat dr. Robert Flider, za-
delegat Narodne skupštine, sekretar iste i narodni poslanik brat Gavra Miloševič. Zatim su se nalazili zastupnik Pokrajinskog ruskog Sokolstva brat Artamonov, delegat Saveza dobrovo-ljaca br. dr. Toma Tolaci, delegat Jadranske straže g. Jovan Stojanovič, delegat Udruženja četnika brat Kosta Pečanac, delegat Auto-kluba g. Andra Ristič, tc brojni pretstavnici ostalih prestoničkih udruženja.
Tačno u 10 časova ušao je u skup-štinsku dvoranu u pratnji I zamenika starešine brata Gangla izaslanik Nje-govog Veličanstva Kralja general g. Hristič i zauzeo svoje mesto, i odmah nakon toga skupština je započela.
Pretsedavajuči zamenik starešine brat Gangl otvarajuči skupštinu imenuje po članu 5 poslovnika za zapisni-čare braču Franju Galijana i Milenka Ćasiča, za overovitelje zapisnika braču Momira Kornnoviča i dr. M. Stefanoviča, a za brojače glasova braču Kostu Jugoviča, Bogumila Kajzelja i Radu Ubaviča.
Nadalje za ovim konstatujc, da su na skupštini zastupane sve župe, ceo Izvršni i Upravni odbor Saveza, te revizori i da je dnevni red sastavljen prema propisima poslovnika.
Izveštava takoder, da su skupštini poslati sledeči pozdravi, i to: bratska Oeškoslovačka obec sokolska uputila je pozdravno pismo sledečeg sadržaja:
—	Najsrdačnije Vam se zahvaljujemo na Ijubaznom pozivu za Vašu skupštinu, koju održavate u danima
22	i 23 o. m. i želimo Vam na istoj iskreno mnogo uspeha. Žalimo, što ovoj Vašoj skupštini ne možemo da uče-stvujemo po svojim delegatima. a što bi veoma rado učinili. Nadamo se pak, da ćemo moči u danima 13 i 14 maja, kada održavamo sednicu našeg Vibo-ra, zastalno pozdraviti u našoj sredini zastupnike Vašeg bratskog Saveza, či-ja če nam poeeta biti oeobho mila.
Na ovoj našoj sednici Vibora ras-pravljače ee 1 o pitanju ddaska češko-slovačkog Sokolstva na Vaš pokrajin-
ski slet, i zato je učešče Vaših delegata osobito poželjno.
Očekujemo Vaša bratska obave-štenja i radujemo se sigurnom videnju 13 i 14 maja u Pragu. Na zdar! — Tajnik dr. P e h 1 a t; starosta dr. Bukov-s ki, —
Od strane Saveza Slovenskog Sokolstva stigao je sledeči pozdravni telegram:
— U ime Saveza slovenekog Sokolstva pozdravljamo Vašu skupštinu uz najiskrenije želje, podvlačeči potrebu jake veze i saradnje bratskih Saveza na dobro naših dragih nam otadž-bina. Zdravo! Nazdar! Czolem!
—	Tajnik Štjepanek, po-slovodeči potpretsednik Z a-m o j s k i. —
Savez Poljskog Sokolstva
poslao jc pozdravni telegram ovog sadržaja:
— Prilikom održavanja Vaše skupštine poljsko Sokolstvo ša-lje jugoslovenskom Sokolstvu iskrene želje, da bi zasedanje skupštine bilo plodno i uz žel ju; Do videnja u Lavovu i u Ljubljani! Zdravo! Czolem! — Tajnik Boguslavskj, pretsed-nik Z a m o j s k i. —
II	zamenik saveznog starešine brat Dura Paunkovič po-zdravio je skupštinu telegraf-ski, ispričavajuči se što je zva-ničnim poslovima sprečen da istoj prisustvuje.
Ministar za fizičko vaspitanje naroda brat dr. Lavoslav Hanžek, koji je sprečen da pri-sustvuje skupštini, uputio je svoj pismeni pozdrav sledeče sadržine:
  Zaprečen neodloživim
poslom, žalim što se ne mogu odazvati bratskom pozivu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije i prisustvovati njegovoj ID glavnoj godišnjoj skupštini na dan 23 aprila o. g. Uveren sam, ‘da če i ovogodišnja manifestacija Sokolstva biti živi primer sokolske radinosti i bratske discipline, pa se pridružujem želji svih Sokola, da glav-na skupština svrši svoje visoke zadat-ke u slavu Njegovog Veličanstva Kralja i u korist naroda i otadžbine. Ubeđen, da če savezna skupština ume-ti da i sada pronade najbolji put, kojim če i u narednoj godini povesti naše Sokolstvo još lepšem napretku, pozdravljam sakupljene skupštinare Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije se sokolskim pozdravom Zdravo!
Mojim zastupnikom odredio sam g. Petroviča Milana, šefa otseka ovog Mmistarstva.
Isto tako ispričali su se što ne mogu prisustvovati skupštini pretsednik Senata g. dr. Ante Pavelič, radi otsut-nosti iz Beograda, pretsednik Narodne skupštine g. dr. Kosta Kumanudi, koji je takoder otsutan po državnim službenim poslovima, ministar brat dr. Albert Kramer, koji se toga dana nala-zio u inostranstvu, kao i brat Vincenc Štjepanek, koji u svome pismu, toplo p ozdravljaj uči skupštinu, žali što istoj ni j c mogao da učestvuje s razloga, što jc baš toga dana imao da drži predavanje na Prosvetnoj školi Fignerovoj u Maloj Boleslavi.
Svi pojedini pozdravi upučeni saveznoj skupštini bili su popračeni živim pljeskanjem i poklicima.
Nakon svih obavljenih formalnosti pretsedavajuči brat Gangl najav-ljuje prelaz na prvu tačku dnevnog reda, naime na izveštaj zamenika sa-veznog starešine, pa time u vezi počl-nje svoj govor.
Govor brata Gangla
Bračo! Sestre!
Na čelu naše domovine Kraljevine Jugoslavije i našeg jugoslo-venskog naroda stoji sin iz naroda, čija je prva mladost procvetala u vedrinama Crne Gore, koji je pod vodstvom svoga velikoga Oca oe» rastao u viteškog borca za prave j slobodu naroda, koji je junački
/LoVEN/Ko
/oKoL/TKO
Bral dr. Miroslav Klinger, novi načciuik ČOS
U sobotu 22 i nedelju 23 aprila održan je u Tirševom domu u Pragu zbor župskih načelnika, kojemu je pretsedao br. dr. Klinger. Nakon 35 godlna plodnog rada u tchničkom vodstvu zanvalio se je odužim pismom na tom mestu kao i na mestu načelnika ČOS brat A o a to n Heler. Iz tehničkog odbora istupili su još brat M. Šmiržak., drugi zamenik načelnika ČOS, i brat Dušek, dugogodišnji praški župski načelnik. Svima njima izrazio je zbor pu-no priznanje i bratsku zahvalnost na njihovom požrtvovnom i uspešnom ra-du. Nakon apsolviranja raznih aktualnih tačaka dnevnoga reda, koje su sve primljene i odobrene, prešlo se je na izbor članova n ovog načelništva ČOS, za koji je vladalo osobito intere-so vanje. Jednoglasno bio je izabran za novog načelnika ČOS brat dr. Miroslav Klinger, jedan od najsposobnijih tch-ničara i odličan vežbač-takmičar iz redova mlade generacije. Prvim zameni-kom načelnika izabran je brat dr. Au-gust Pchlat. takoder poznat sokolski radentk, vežbač, takmičar i tajnik ČOS, za drugog zamenika načelnika ČOS izabran je brat Františedc Nimshaus iz Visokog Mita, a za trečeg brat Anto-nin Benda, načelnik praškog Sokola. Za počasne članove tehničkog odbora ČOS izabrana su brača: Heler, Šmiržak i Dušek. Ovaj izbor predložiče u potvrdu Viboru ČOS. Na ovom zboru, kojemu je učestvovao i starosta ČOS brat dr. Bukovski s još neko j im članovima pretsedništva i sestrom na-čelnioom Provaznikovom, bilo je govora i o ueešeu na sletovima u Ljubljani, Lavovu i Čikagu, dalje o saradnji sa sportskim udruženjima i o narednim gimnastičkim takmičenjima u Budimpešti.
Brat dr. Miroslav Klinger poznat je kao odličan i sposoban, prokušan sokolski tehnički, administrativni i idejni radnik. On je u sokolskim redovi-ma prošao sve faze sokolskog rada i života: od naraštajea do vežbača, tak-mičara i prednjaka. U njemu če ČOS bezsumnje naći vrednognaslednika br. dr. Jmdre Vanička, kome je sa zbora bila posl at a posebna deputacija. Bratu dr. Klingeru i ČOS i naše bratske čestitke!
Dele! i lakmščeftja češkoslo-vaikog Sokolstva u Čikagu
Več smo nekoliko puta objavili u našem listu o pripremama za slet češkoslovačkog Sokolstva u Americi, koji će se održati krajem juna u Čikagu i to u okviru priredbe svetske izložbe. Plakat za ovaj slet naše brače izraden je u četiri boje i prikazuje jedan deo
stadiona Soldirs Filrd na kojem če se održati slet, a koii imade mesta za 120 gkdalaea. U pozadini plakata iiiiia:: se silhueta palata svetske izložbe. Ovaj lepi plakat izradio je Arnošt Maha iz Čikaga. Po poslednjim vesti-ma pripreme su veoma velike; dosada prijavila je Američka (češka) obee sokolska 2935 vežbača, a Slovenska obee sokolska oko 700. Saradivače na sletu i jugoslovenski, poljski i ruski Sokoli iz Amerike, a po prvi put američka vojska, te veča delegacija ČOS s vrstam izabranih vežbača. Pretsednik sletskog odbora je brat František Vah, načelnik brat Jarka Jelinek, a tajnik brat Musil.
Sednica Vifoora ČOS
Posle sednica sviju najvažnijih ustanova češkoslovačkog Sokolstva i to: saveznog prosvetnog zbora, sokolskih novinara, muškog i ženskog pred-njačkog zbora, sastaje se u subotu 13, te> nedelju 14 maja Vibor ČOS, glavna skupština bratske organizacije. — Dnevni red ovih sodnica, čiji su članovi zastupnici sviju župa zajedno s preteedništvom Saveza, obuhvatače po-
red izveštaja pojedinih saveznih funk-cionera i izveštaj o računskom zaključku za prošlu godinu, nadalje obuhvata-će referate brata Trublarža o decem-barskoj poslanici ČOS češkoslovačkoj javnosti, o velikom izletu Sokolstva na pokrajinski slet u Ljubljani, zatim referat saveznog prosvetara o ekspediciji češkoslovaških Sokola na pokrajinski slet poljskog Sokolstva u Lavovu i brata dr. Kržovaka o učestvovanju na drogom češkoslovačkom svasokolskom sletu u Čikagu. Dalje če podneti izveštaj o stanju češkoslovačkog Sokolstva za 1931 god. pretsednik statističkog odbora ČOS brat dr. Kržovak. Veoma zanimljiv i važan biče takoder referat potstarešine dr. Flajšmana o gospodar-skom uspehu devetoga svesokolskog sleta zajedno s predlozitna kako če Sokolstvo upotrebiti čisti dobitak ovog sleta. Na dnevnom redu je nadalje predlog za ostvarenje pomočnog fonda za podržavanje nepokretnog sokolskog imanja, zatim dolazi na red izbor starešine, svih triju zamenika starešine, načelnika, načelnice, prosvetara, te 23 člana pretsedništva ČOS, kao i nadzorno« odbora, suda časti itd. Konač-no če Vibor pretresati i raspravljati o predlozima pretsedništva, prednjačkih zborova i prosvetnog odbora, te sokolskih župa, koji su bili podneti Viboru na rešenje.
Sednica sokolskih novinara u Praga
Pretsedništvo ČOS eazvalo je za dan 6 i 7 maja sastanak sviju sokolskih novinara. Na tom če sastanku podneti svoje izveštaje o napretku sokolskog novinarstva, a povešče se razgovori i o daljnjem radu na proširiva-nju i pojačavanju sokolske štampe.
Uspešan rad Sokolstva u Slovačkoj
Izaslanici sviju sokolskih župa u Slovačkoj održali su prvoga i drugoga aprila u Nitri svoj godišnji sastanak s velikim uspehom. Na sastanku su poveli reč o do sada učinjcnom radu, te su stvorili zaključke za buduči rad. Ovaj sastanak bio je od naročitog zaa-čenja več i zbog toga, što je danas Sokolstvo u Slovačkoj izloženo jakim napadajima sa Strane slovačkih kleri-kalaca i separatista, dalje zbog širenja nove madžarske agitacije i t. d. Svega je bilo na sednici 67 sokolsikih radnika iz pojedinih župa, a pretsedništvo ČOS, dobro poznavajuči prilike u Slovačkoj i veliko značenje o ve sednice, izaslalo je u Nitru starešinu brata dr. Bukov-skoga, njegovog zamenika dr. Sla vika i tajnika ČOS dr. Pehlata. Isto tako bili su prisutni i zastupnici češkoslovačke vojske, brača denerali Čila i Beneš s mnogo drugih oficira. Konslatovano je, da Sokolstvo u Slovačkoj ni j e u opadanju nego da stalno i to veoma zadovoljavajuče raste. Tamo je sada svega 142 jedinice sa 18.029 članstva, 3769 naraštaja i 14.754 dece, dakle svega 36.552 pripadnika. To je do sada najviši broj posle osnivanja sokolskih jedinica u Slovačkoj. Porast je za poslednje tri godine preko 4000 članstva. Društva imaju več 38 sokolana u vrednosti od oko 12,500.000 Kč, a imutak sviju jedinica pretstavlja sumu od 22 milijuna Kč. To je zaista za 15 godina veoma velik uspeh, koji je postignut u prvom redu neograničenom požrtvov-nošću svega članstva. Naročito živu radinost pokazuju društva u pogledu omladinskih odeljenja, i ako, nažalost, i u slovačkim jedinicama vlada još i danas veliki nedostatak prokušanih prednjaka. U tom je pogledu zaključeno da se u 1933 i 1934 god. posveti sva sredstva i sile vaspitanju večeg broja prednjaštva. Više nego polo v in a društava. 72 jedinice, imaju več lutkarska pozorišta, gde se vrši tih ali ogroman vaspitni rad medu omladinom. — Na ovom sastanku isto je tako konstatovano, da je u svim društvima osim Bratislave i Košiča večina članova Slovaka, u naraštaju više od 80%, a u deči-jim odeljenjima nad 90%. Iz pojedinih referata vidi se da napadaji protiv Sokola u Slovačkoj, i ako su vazda vodeni veoma žestoko od protivnika sokolskog pokreta, nisu imali nikakvih vidnih uspeha. Fakat je da se je danas Sokolstvo u Slovačkoj čvrsto ukore-nilo.
Rad starih sokolskih garda
Več smo prošle godine više puta izvestili da su stanja brača osnovali u mnogim češkoslovaškim sokolskim društvima posebne krugove, tako zvane stare garde, ko jima je zadaća da se, pored vežbanja odeljenja starije brače, brinu i za potpomaganje vlastitih društava, a naročito manjinskih društva-va. Rad ovih starijih garda bio je i u prošloj godini veoma uspesan i ako su imali starija brača isto tako mnogo posla na sletu, Pored sveg tog rada oni su sakupili u Pragu za svoja vlastita društva kao pomoč 29.948 Kč; za ma-
n j inska društva, koja stoje pod protektoratom praških društava, više od
41.000 Kč, a za razne druge svrhe preko 3.000 Kč, svega dakle oko 74.000 Kč. Ali starija brača nisu samo sakupljala novac, nego i knjige za sokolske knjižnice, dalje starala su se o ugoščivanju članstva manjinskih društava i t. d. Kod Sokolskog društva na Visočanima u Pragu sakupila je stara garda pome-nutog društva u prošloj godini više od
50.000 Kč za nov sokolski dom, a starija brača društva u Višegradu, isto u Pragu gde se baš gradi društveni dom, priskočili su u pomoč sa svotom od preko 34.000 Kč za unutrašnji uredaj vežbaonice.
Sitne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
Tiršev dom u Pragu posetili su učesnici konferencije Crvenog krsta i to iz država: Jugoslavije, Poljske, Francoske, Švicarske, Rumunjske, Lo-tiške, Engleske, te USA i Kitaj a. — Praški Soko, matično društvo češkoslovačkog Sokolstva, posetili su profe-sori engleskih lekarskih fakulteta (Ki-rurdžikel klab), gde su prisustvovali vežbama omladine i sokolske brače; veoma su se pohvalno izrazili o radu ovog društva. — U sokol, župi Jana Mahala u Brnu je ove godine starosta brat dr. Kladivo Bogurail, načelnik je brat Antonin Švare, načelnica sestra Blažena Meliharova, prosvetar brat Antonin Houdek, te tajnik brat Emanuel Heič, a redaktor župskog vesnika »Tirš« brat Ladislav Jandasek. Obe brnske župe održale su 26 marta trča-nje preko polja (crosscountry> u Reč-kovicama kod Brna. Zupa Mahalova postavila je 37 brače, a druga župa brnska 18 brače. Pored njih takmičili su se kao gosti još i brača iz župa Bernštajnske, Kralja Jurja, Miličeva, tako da je svega bilo 71 natecatelj.
Odeljenje za telesno vaspitanje uzgojnog društva u Ontariju u Kanadi obratilo se na ČOS za informacije o ust rojstvu prednjačkih škola ČOS. — Praška župa, koja nosi ime pok. starešine ČOS dr. Šajnera, zamolila je prašku gradsku opštinu da nazove jedan od največih trgova u Pragu imenom dr. Šajnera. — Pošto je pretsedništvo ČOS odobrilo novi poslovnik sloven-skog otseka ČOS predložili sa svi do-sadašnji članovi i to brača: Štjepanek, dr. Beringer, dr. Pata, Zmeškal, Mau-erhart, Kxpl i Misliveček da se naknadno kooptiraju u ovaj otsek još i brača dr. Kržovak, sestra Mala i mže-njer Matoušek. Ovaj otsek ima sledeče podotseke: jugoslovenski, poljski i lužički.
Sokolska ladio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju sc i to:
28 IV (p-etak od 19—20 časova) predaje brat dr. Milivoj Pavlovič
(Skoplje): »Sokolstvo na našem Jugu«.
5 V (petak od 19—20 časova) predaje brat Dura Brzaković (Beograd): »Predratno Sokolstvo u Srbiji. Njegov značaj i nastajanje za zajednički rad sa Sokolstvom u bivšoj Austro-Ugar-skoj monarhiji«.
Sokolska radio-predavanja održavaju se svakog petka izmedu 19 do 20 časova.
*
SOKOLSKA PUČKA RADIO-PREDAVANJA
U nedelju 30 aprila u 16 časova predaje brat Velja Popovič (Novi Sad): »Sokoli i borba protiv alkohola« u vezi sa sokolskom nedelj om trezvenosti, koja traje od 24—30 aprila o. g.
Sokolska pučka radio-predavanja održavaju sc svake druge nedelje.
ČAS O BR. JOVANU UDICKOM NA BEOGRADSKOJ RADIO-STANICI
27 o. m. u 15 sati održan je na Beogradskoj radio-stanici naročiti čas
o	bratu Jovanu Udickom kao dečjern piscu. Na početku časa održano je vr-
lo	uspelo predavanje o br. Udickom, u kome je prikazan njegov obilni i uspešni rad kao dečjeg pisca i vaspita-ča naše omladine, a zatim su deca iz-vela na dirljiv način nekoliko njegovih sastava.
Ovom zasluženom priznanju našem bratu Udickom, koji je, kao što je poznato član Saveznog prosvetnog odbora i izvestilac za sokolsko vaspitanje dece, mi se iskreno radujemo i ovvi lepu manifestaciju Beogradske radio-stanice od srca pozdravljamo.
Širite soltGlsku šmmpu
„Sokolski Glasnik" „Soko"
„Sokolić" I Našu „Radost"
(Nastavak sa 1 strane)
I kao običan vojnik, s mačem i umom krčio puteve narodu i domovini iz strahota svetskoga rata preko razvalina i grobova, preko mora krvi i potresnih elegija osiročenih, ranjenih i izmučenih duša do sun-čanih ravni novoga života! Stupio je na presto svoga Oca iz Kara-đorđevićevog roda, da u demokrat-skom i nacionalnom duhu svojih predaka ravna sudbinom Jugoslavije, naše krasne, velike i ljubljene otadžbine! To je naš Kralj Aleksan-dar I Karadordevič, (skupština ustaje; oduševljeno pljeskanje i burni poklici: Ziveo!) kome u ime svih stotina tisuča, koje vi ovde zastupate, prinašam s ovoga mesta naš prvi odani, a i sokolski iskreni pozdrav: Zdravo! (Dvoranom pro-lama se gromki: Zdravo!)
Beli orao, koji je razapeo svoja krila na kupoli kraljevskog dvorca, ne bi bio tako nadaleko vidan i ne bi se tako visoko uzdizao iz pozadine burne i slavne prošlosti naše nacionalne i državno-politič-ke istorije, kad. ga ne bi okružavala nepregledna jata sivih sokolova, od čijih lepršanja krila odzvaujaju sva daleka i široka obzorja od gra-nice do granlce, od gora do ravni, od sela do gradova, kao veličan-stvena junačka pesma u slobodan nacionalan život uznešenog i uzdig-nutog naroda. I još tamo, gde u šumu morskih valova zamire. ta junačka naša pesma ne gubi se u njemu kao položena u bezdani grob, nego se povečana i ojačana šumom tih valova preleva u sve predele sveta, kličuči gromovito prijatelji-ma i neprijateljima: Jugoslovenski Sokoli ljubimo »voju zemlju, čuvamo i na straži smo svoje domovine — jedinstvene i nedeljive Jugoslavije s jedinstvenim i nedel jivim jednim i jedrnim narodom! (Burni usklici: Tako je !)
Kada pozdravljamo svoga Kralja, ne radirna to samo iz naklono-sti koja proizlazi iz formalne lojalnosti i same reči, ni zato, da bi potertali pravilnost i istinitost samo svoga patriotizma, več zato, jer u Gospodam gledamo utelovljenu ide ju Jugosiovenstva, jer verujemo u Njega j jer u pojmu državnosti, kako ju tumače Njegova odlučna i energična dela, vidimo sintezu državne i nacionalne misli. Ta naša ispoved potpuno je jasna i nedvoumna, i ako možemo da govorimo o utelovl jenju bilo koje ideje i bilo koje misaanosti, moramo bez boja-mi za kakvo spočitanje n pogledu pretersnosti sokolskog patriotizma glasno da izjavimo, da ideja i misaonost državnosti i našega jedinstva poprhna oblik stvarnosti, značaj i neminovnu važnost za život naroda samo u sokolskom radu, u гепчјтп domovima i vežbao-nicama, kojima je svima — delu, domovina i vežbaonicama — te-melje zgradila ideja Tirševog 8o-k'c-Islrrjt. Ta u našem stvamom delu tttefevljeaa ideja i misaonost ima na svome šti+u plameni znak su-vereaosti naše države, ko ju neće-mo dopustiti da se oslrvme, ponizi, ii: okraji pod nikakovu cenu! (Usklici: Tako je!) U toj svojoj uz više noj državljanskoj з vesti mi smo neuiHoljivi, nepotkupljivi i upravo fanatički. (Odobravanje i usklici: Tako je!)
I još više: ne priznavamo temeljne ideje Tirševog Sokolstva samo radi nacionalnih, kulturnih i zdravstvenih neophodnih potreba našega naroda, nego takoder i zato, jer moramo da naglasimo činje-nicu, da nam je time dana moguč-nost života realne slovenske uza-jamnosti, kojoj sokolsko bratstvo daje pozitivna stvaralačku moč, i koja nam otvara poglede u buduč-nest Slovenstva, kako su to nago-veštali svi največi duhovi svih slovenskih naroda i vremena. Spomi-njem slavna imena: Dubrovskoga, Mickijeviča, Kopitara, Vuka Ka-radžiča, Puškina, Čelakovskoga, Kolara, Safaržika, Palackoga, Gaja, Prešerna, Vraza, Lubomirskoga, Tirša, Štrosmajera! (Poklici: Slava im!) Čehoslovaci, Poljaci, Rusi i Jugosioveni počeli su u jedno-mišljenosti berbu za naše oslo-bodenje i zbliženje svih Slovena. I ta borba nije prestala ni do današnjih dana: U njoj voidi nas i oduševljava besmrtnost velikih duhova!
Jasno je, da se radi takvog na-šeg gledanja na ideja, koja je svima nama zajednička, i radi takvog našeg poimanja te ideje odvajaj« daleko na stranu naši putevi od sva koga ultramontanizma i inter-nacionalizma (oduševljeno odobravanje i poklici: Tako je!), a jasno je takoder da se takove tajne, zar zakržljale i hladne sile zaletavaju tt temelje ideje Tirševog slovenskog sokolskog bratstva, zato, da bi uz-drmale i oslabile ideju i misaonost, utelovljenu u našem delu, u našim domovima i vežbaonicama, da bi zamaglile naše poglede na slovea-ski Sever i slovenski Istok, da bi se kod kuče raspaJile nove borbe, koje bi nas same imale da uniste, da bi na našem štitu izbledllo ve-
liko geslo državne suverenosti i da bi svi oni, koji su nam protivni, kao i oni elementi, koji nas mrze, svi ti iznutra i iz vana mogli da se nabace kockom na našu domo-vinu! (Poklici: Tako jel)
Sada, kada to znamo, možemo takoder i da shvatimo, zašto su zatikali čak i trogirski lavovi. Nepri-jateljsko inostranstvo rado u sva-koj prilici peva pogrebnu pesmu Jugoslaviji — pa je neprijateljima dobro došlo takoder i rikanje mrtvog kamenja. Na žalost, da sc takoder i naša reč oglašuje u tom stranom koncertu, i neču Vam kazati ništa nova, ako ponovim tvrđ-nju, da nikada ne uspeva delo ni-koga, koji je po viastitoj volji i krivnji bez domovine! (Burno odobravanje i poklici: Tako je!) U za-bludama pojedinaca nema spasa га život zajednice, koja teži za mirom i uredenošču, kao što nema ni na-pretka zajednice u zabludama dr-žavnog života. Zablude omrazuju i uništuju. Zablude su roditeljice strasti, a koga se uhvati strast, u njemu zamire svaka jasna misao.
Naše misli pak jasne su, vedre i smele. One vode naše puteve, o n v* vode do Beloga orla jata sivih so kolova. I gle, u tom mnoštvu mlado lice našeg starešine, koje sel ju-bazno ozire na svog Oca, da od Njega preuzme sve vrline za svoje bu-
li	uče zvanje, a koji se ubraja i medu nas, da se oboruža s lepotom i dubinom sokolske ideje. Kako je uzvišen primer demokratskog duha, koji provejava kraljevskim dvorima! Prvencu kraljevskih Roditelja, našemn bratu starešini, ša-Ijem naš bratski sokolski pozdrav: Zdravo! (Skupština ustaje; oduševljeno pleskanje i burni poklici: Zdravo!)
Pozdravljam izaslanika Njegova Veličanstva Kralja g. denerala Hristida s molbom, da na Naj-višem mestu bude tumač naše oda-nosti i sokolske ljubavi prema Nje-govom Veličanstvu Kralju i Nje-govom Domu.
Pozdravljam g. Ministra unu-trašnjih dela Žiku Laziča, poslanska češkoslovačke Republike ministra brata dr. Roberta F1 i-d e r a, zamenika poslanika Poljske Republike sekretara Poslanstva g. Malhomme, zamenika rumun-skog poslanika g. P a p i n i u, rek-tora Univerziteta g. Petkoviča, delegata Ministra prosvete brata dra. Maksu Kovačiča, delegata Ministra vojske i mornarica denerala g. Pantelijn Jurišiča, delegata Narodne skupšti-ne poslanika brata G a v r u Miloševiča, zastupnika Pokrajin skog ruskog Sokolstva brata Ar-tamonova, delegata Saveza dobro vol jaca g. dra. Tomu To 1 a eija, delegata Jadranske straže g. Jovana Stojanoviča, delegata Udruženja četnika brata Ko sto Pećanca i delegata Auto-kluba g. Andru Rističa, kao i sve pretstavnike prestoničkjb udruženja.
Vaša prisutnost me iskreno veseli. Ona mi dokazuje, da se zanimate za naš rad i da ga pratite sa svojim simpatijama, koje su nam dragoceno priznanje i snažan potstrek za buduči rad. Znam, da svi očekujete mnogo i mnogo ođ nas. Želim iz svega srca, da se ne bi u tome prevarfli ili da bi se razočarali u tom svom očekivanjir. Moram da naglasim, da sc naš reti množi, takoreči od časa do časa, jer se u nama produbljuje poima-nje naših zadataka i time se ujedno sami po sebi pojavljuju i novi zs-daci. Zato moramo da pojačamo svoju delatnost do skrajnosti, sko-ro do iscrpljenosti.
I mislim, da me ne vara moja slutnja, koja nam kaže, da če se Sokolstvo morati pre ili docnije da lati rešavanja mnogih pitanja, koja su danas samo još dodirnuta u našem radnom programu. S vladan rada u budućnosti, koji če se uvek sve јабе i produbljeno kretati u telesno-uzgojnom, u moralno-uz-gojnom, socijalnom i narodno-od-branbenom i slovensko - nacionalnom pravcu, biče omogučeno samo s napredujučom direfencijaci-jom, koja znači zdrav razvoj, a koji razvoj ne može niko više da zadrži. Da se u toj skupini prevažnih i za naš narod upravo vitalnih pitanja pojavljuje takoder i problem naših narodnih manjina i nažih pograničkih krajeva, potpuno je jasno več iz razloga, jer našoj ideji ne može da zaustavi polet ni kak o-va granica i nikakova zapreka. Gde nema pravičnosti, tamo mora di» priskoči u pomoč naša bratska Iju-bav, a gde je trpnje i boli — što nam tamo treba?
Sečam se reči velikog Dosto-jevskog, koji kaže: »Trpnji I boli ne može da se ugne cnaj, koji ima veliku dušu i duboko srce«. — A sokolski moralni uzgoj, koji teži za najvišlm uzorom Lepote, Dobrote i Isiir.e. boče da naSoj duši prašili obzorje, da se može slobod-no da ogleda na sve strane, !da može da otkriva lekovita vrela svoje hrane I svojih nagnuča, da može
шш
иши
МШ Ш
уД' ■
V.
шшж
feil
тт -. ш
da pronikne u tajne božjega otkro-VčPja u veri, crkvi, u prirodi i u
čoveku, da mCže svoje misli i svoje čine da razvijs* i izvršava u skladi! sa zakonima neba i zemlje, da može da prosuduje i da ocenjuje, množi i jača svoju vrednost, svoj duševni kapital i svoj unutarnji svet — ta j naš sokolski moralni uz-gcj hoče na kraju krajeva samo Velike duše, koje ne tvori samo uee.no knjiga, več koje u mnogo večaj meri tvori zdravo, slobodno i neprestano gledanje na istinski život.
I naš so'kolski uzgoj otvara srca u dubinu, ,4amo se izlevaju sva plemenita čuvs.va, ko ja u svojo j ogromnoj opsežAosti sadržavaju načelo sokolskog bratstva i načelo sokolske jednakosti. .Roli svih i radosti svih da bi bile u svakom našem srcu! Da srce može Ppdne-se veličinu radosti j težinu »boli, mora da bude duboko: u tom s vetom hramu moga unutrašnjeg sveto živi Bog ljubavi, milosti i praštan'a! (Živo odobravanje i poklici: Tako' jc!) Tu unetra sve je čisto, svetlo i sveto. Ko je odatle iščupao Boga, za nj Boga nigde više nema! (Poklici: Tako je!) — A u dubokom srctf nije zlobe ni zavisti, ni kletve ni prevare, ni osvete ni klevete. Zato pak je Bog tamo, gde je 6am po-digao svoj oltar. I zato hočemo duboka srca, da. velike duše i duboka srca hočemo, jer nečemo i ne smemo da se ugnemo trpnji i boli, koje razjedaju dušu i srce bilo koga od nas, nečemo i ne smemo da se ugnemo posebice trpnji i boli, koje nagrizaju i glodu duše i srca naše neoslobođene bra-če i sestara! (Frenetično odobravanje.) Česa je dakle treba tamo, gde je trpnje i boli? Treba čina bratske ljubavi, a ako trpnju i bol prouzrokuje zmija, treba od-važnosti da joj se smrvi glava! (Burno odobravanje i oduševljeni poklici: Tako je!) Za dobrobit drugih potrebne su vlastite žrtve! (Poklici: Tako je!)
I ako hočemo velike duše i duboka srca, ko na svetu ima moralno ili zakonito pravo da osuduje to i takvo naše uzgojno htenje? Da li nije sve, što je, samo u velikoj duši i u dubokom srcu? Tu su deci roditelji, tu su roditeljima deca, tu je velebnost prirode, tu je veličaj-nost neba, tu je domovina, tu brat i sestra, tu su naši sveti grobovi, tu je seme života, tu je sve, što je lepo. veliko, dobro, istinito i plemenito. Zašto? Zato. jer je tu Bog i njegova ljubav. I gde je ljubavi, tamo su i živa dela!
I jer hočemo takav sokolski moralni uzgoj, zato nam je potrebna bratska ljubav i radinoljubiva volja, veliko požrtvovanje i neprestan rad, da najpre uzgojimo sami sebe, jer hočemo da uzgojimo druge. Od kolikog je značaja takav sokolski uzgoj za sve slojeve našega naroda, to može da proceni i da shvati samo onaj, koji svoje poglede obrača duši našega naroda i spoznaje, koliko još neobradenog polja čeka tu na dobre bratske ruke, da dodu i da dignu na beli dan sve to nesudeno bogatstvo, koje leži zakopano u dušama i srcima. Naš seljak je najbogatiji, najčesti-tiji i najosečajniji čovek na svetu. Ali on mora da bude svestan svoje vrednosti i svoje uloge. On mora da zna, da njegov rad dobiva to veču cenu, što više u nj ulaže znanja, iskustva, uma i ljubavi. On
Str. 3
a ujedno i zov svesti dostojanstva duše našeg priprostog čoveka, koji stoji na čvrstom tlu svoga spoznanja, da bi se srušilo sve, kad bi on odmakao svoje zdrave mišice i svoju zdravu dušu iz temelja naše zajednice. (Poklici: Tako je!) Mi to dobro razumemo, jer živimo u srcu svoga rada, gde je poštenje. skromnost, požrtvovnost i bratska ljubav. Čujemo kucaj tog dubokog srca, csečamo toplinu ro-dene krvi, merimo veličinu duše,
—	sve je to bcskonačno, beskrajno i neizmerno, jer je složeno u jedno veličanstveno zdanjc: u zajednički dom narodne budučnosti i u posvečeni hram njegove duševnosti!
Rad, koji smo izvršili, samo je mali otstotak rada, koji čeka naše buduče pokclenje. Žalimo svakoga brata i svaku sestru, čiji nenadni odlazak iz našega broja toliko oplakujemo. Nemila smrt takoder i u prošloj godini ugrabila nam je mnogoga brata i mnogu sestru, i' predug bi bio taj niz, kad bib hteo da ih ovde navedem po imenu. Se-čam se pak dvoje imena, koja pretstavljaju dva glavna smera našega rada: to je brat Mihajlo Lukič, član saveznog Izvršnog odbora i savezne uprave, i brat Vilko Perdan, naš odličan vežbač i tak-mičar. (Usklici: Slava im!) Prvi je bio pretstavnik sokolskog upravno prosvetnog rada, a drugi pak uzor tehničkog i telesno uzgojnog našeg rada. Oba brata u punoj su meri udovoljila svojim zadacima, koje smo na nje postavljali. Ostali su nam verni do smrti. Medu to dva groba reda ju se svi drugi naši humei, kojima čemo uvek pristu-pati sa srcem punim ljubavi i s bratskom zahvalnošču za sve pošteno i uspešno izvršeno sokolsko delo. Svi Vi, koji se telesno ne naložite medu nama, a koji ste i koji čete biti živi u našem unutarnjem životu, počivajte spokojno u rodno j zemlji! — Sečam se također i smrti pretsednika Medunarodne gimnastičke federacije, šarla Kazalca (usklici: Slava mu!), koji je podlegao bremenu života, i koji! je uspešno vodio tu organizaciju, učestvujuči još prošle godine i, na svesokolskom sletu u Prago;' Pokojnik je bio osobito oduševljen poštovalac Sokolstva uopče. a takoder i prema nama Jugoslovenima uvek je iskazivao i isticao svoje iskrene simpatije. Svima tim dragim i milim pokojnicima: »Slava f« i »Večnaja pamjat!« (Skupština ustaje i kliče: Slava!)
Od svih tih grobova neka sada naši pogledi polete u bratske slovenske zemlje, u kojima se ra-zapinje tabor slovenske sokolske velike antante! Naše duše k njima nosi naš iskreni bratski pozdrav! Pozdravi iamo braču i sestre Ceho-slovake, Poljake i Ruse, sa kojima nas spaja jedna te ista misao i sa kojima nas u tom silnom slo-venskom sokolskom kolu čini velikima i nepobedivima! Političari-ma i diplomatima ukazujemo mi Sokoli put realne slovenske uza-jamnosti, koja ima da bude zalog našoj samostalnosti i mira medu narodima Evrope, a koja je uvek pripravna da brani izvojevanu na-eionalnu i državnu slobodu, čast i veličinu domovine. (Oduševijeneodobravanje i burni pokliči: Tak« je!) Što bi znočila politička zajed-nica tih država u današnjem času, beledano je. Svoj brači slovenskim Sokolima i sestrama slovenskim
nje, koje je neiserpivo i koje se neprestano množi, ako umna i vešta ruka s ljubavlju dodaje, što s Iju-bavlju uzimlje.
I ništa drugoga ne mogu da kažem ni o našem radniku, koji treba da bude uzgojen u istom duhu i smislu. Samo on može da izrade-vinama svojih ruku poda oblik ži-vog snimka svoje stručne sposobnosti, samo on može da dade materiji život i duh, da može udovo-ljavati materijalnim potrebama ku-paca, a da ujedno zadovoljava, razvija i povečava smisao za umetnost i racionalnost. Iz duše i iz srca sve je, što je dobro, veliko i lepo.
Tako vodi naš sokolski uzgoj u dubinu i veličinu duše i srca naroda. I tako se razvija iz nesvesti u svest, da brat i sestra sami sebe ulažu u svoj rad. I kako je veliko, grandiozno to dostojanstvo u duši Sokola radnika i Sokoia Seljaka, koje dobiva svoj oblik i odrazu je se u njegovom delu! U tome, s čime se naš radni čovek bavi, samo je sredstvo, da se prikaže dostojanstvo duše i da se naglasi isti-na, da ni jedno pošteno delo nije sramota! Sramota je lenost, gram-zivo uživanje i nemoralnost! (Poklici: Tako jc!) A delo sviju, koje je usmereno na dobro svih, to je najviše dostojanstvo sokolske nacionalne i državne svesti!
Možda se sečate, da sam več na lanjskoj glavnoj skupštini jasno i otvoreno obrazložio svoje poglede na največu važnost aktivne sa-radnje našega seljaka i radnika u našoj organizaciji. Pre izgovorene reči imaju samo da potertaju tu važnost. To naše gledanje na tu stranu našeg uzgojnog rada i objektivno prosudivanje uspeha toga
mora da bude svestan natprirod-nosti onih veza, koje ga spajaju sa zemljom i domom; nije to samo slučaj i igra sudbine, nego je to najviše što čovek može da dade zemlji: ljubav prema rodnoj grudi!
Ta ljubav našega seljaka, koji se s njome priklanja svojoj zemlji, koji je vezan za nju kao dete s belim ručicama o ljubljeno naručje svoje majke, ta ljubav odiše i cveta u seljačkom domu, šumi i u razgi-fcanom zlatnom klasju pšeničnog polja, ona se bleska u nabubrenim zrnima grožda, ona buči u zelenim lugovima tamnih šuma, ona se kreše iz željeznog pluga, kose, motike i lopate, ona se odrazuje iz čistoče i uredenosti kuče, Spremišta — svega. Ta ljubav baca svoje svetlo kao kandilo pred svetom slikom, koje je kao dar najvišoj Lepoti, Dobroti i Istini. a ujedno i kao kandilo slave i časti pred likom domovine! (Oduševljeni poklici: Tako je!)
Takvog hočemo i moramo da imamo našega seljaka, da bi tako u istinu bio stub domovine, da bi sam odlučivao o svojim zahievima i potrebama. Onda nam neče tre-bati da se bojimo, da bi se mnoštva naroda dala voditi od tudega razuma i da bi se osečala zadovoljna samo pod čvrstom rukom i tudin-skom petom! Što izradi ruka sves-noga i do samosvesti uzdignutog seljaka, to je najčišči dar zemalj-skoga nezemaljskome i svoga svima drugima, kojima je to potrebno, to je u materi jalnoj vrednosti i po nu-tarnjoj, rekao bi, po moralnoj, du-hovnoj vrednosti dvostruko drago-cenije, jer je plod i dar ljubavi; kao da bi komad za komadom uzi-mao iz zemlje njeno unutarnje, ne-vidljivo, divno snovanje i stvara-
rada dovadaju me do tvrdnje, da ruke, duše i srca siromašnih stva-raju u našoj domovini nov život, te da bi u mnogim predetima naše zemlje bez našeg uzgojnog rada još i danas vladala moralna i materi-jalna pustoš i da od sada unapred ne bi mogli da zamisUmo napredak u svim pravcima zdravog nacional-nog i produktivnog života bez Sokolstva. (Živo odobravanje i poklici: Tako je!) Narod je sa Sokolstvom. a mi smo s narodom i radi njega! Hteli bi sva ta mnoštva, danas več ponosno uzdignuta u svesti svoga značenja i svoje važnosti za zdrav, nov život zajednice i celine, sva ta mnoštva, koja žive u dostojanstvu svoga rada, da dignemo na zavojevalački pohod u sva središta našeg kulturnog pokreta i snovanja, da probude našu inteligencu, da pokucaju na njenu svest, i da obrnu njene poglede na sve one predele našega seljačkog i radnič-kog sveta, gde je toliko gladi i toliko žede (živo odobravanje), i da joj kliknemo: »ZaŠto ste se otcepili od nas? Na češkoslovačkim visokim školama predaju o Sokolstvu i s time oduševljavaju nara-štaj inteligence za tu ideju, koja je došla i u naša sela kao spasiteljica. Dajte, setite se takoder i nas u hra-movima znanosti i umetnosti, koje smo mi radnici i seljaci pomogli da zgradimo sa žuljevima svojih ruku! I u božjim hramovima dajte nam nauk ljubavi, ne vredajte dostojanstvo naših duša, jer su takoder i one od Boga, kao što su i hra-movi božji sazidani s našim žuljevima i u našem znoju!« (Dugotraj-no odobravanje.)
Mi, bračo i sestre, sve to razumemo. Razumemo zov našeg sela i zov naših radionica: zov molbe,
Spreda, od leva na desno u prvom redu: češkoslovački poslanik br. dr. Robert Flider, zastopnik Ministar-stva prosvete g. dr. Brankovič, rektor beo-gradskog univerziteta g. dr. Vlada K. Petkovič, izaslanik Ministra prosvete brat dr. Makso Kovačič i izaslanik Narodne skup-štine, sekretar iste i narodni poslanik brat dr. Gavra Miloševič; za ovima ostali uzva-nici I skupštinski delegati.
Pogled na skup-štinsku dvoranu — Spreda: izaslanik Nj. Vel Kralja general g. Hristič; s leve na desno: izaslanik Ministra fizičkog vaspifanja naroda brat Milan Petrovič, ministar unut-rašnjih dela g. Žika Lazič, zastupnik Ministra vojske i mornarice general g. Pante-lije Jurišič, poslanik češkoslovačke Republike brat dr. Robert Flider; otraga deo skupštinskih delegata.
SokoHcama, njihovom naraštaju i njihovoj deci, svoj toj milijonskoj slovenskoj sokolskoj vojsci naš bratski pozdrav! (Skupština kliče gromki Zdravo!)
Slovenska Lužica, danas preplavljena valovima nacionalno - so-cijalističkog nemačkog mora, pre-življuje najstrašnije svoje dane. Sokolski savez Lužičkih Srba na svom zadnjem zboru u Budišinu zaključio je dobrovoljni raspust, jer ga je na taj sudbonosni korak prisilila jača sila — besmrtno nasledstvo Bizmarkovog Rajha: Macht geht vor Recht — sila kroči pred pravdom! — Pored te željezne ruke učinila je svoje razorno delo takoder i verska netrpeljivost je-dne internacionale, ko ja je razdvojila nedovoljno zbijene redove lu-žičko - srpskog Sokolstva. Državna sila, udružena i dopunjena s drugem, slovenskem sokoiskom bratstvu ništa manje neprijateljskom šilom, prouzročila je ovu tragediju slovenske Lužice, na čijoj strani mi stojimo sa svim svojim simoa-tijama i s bratskim pozdravima, čvrsto uvereni u snagu osvete du-boko uvredene pravde. (Frenetično odobravanje i burni poklici: Tako je!)
U ta toliko dirnuta i uzbudena bratska čuvstva dolazi kao lek i uteha radosna činjenica, da je Me-dunarodna gimnastička federacija Izabrala za svog novog pretsednika pretstavnika slovenskog Sokolstva, brata Zamojskog (burni poklici: Živeo!), kome na tom izboru s ovog mesta iskreno čestitam, na-giašujuči, da je s tim izborom počaščeno poljsko i sve slovensko Sokolstvo, kome je brat Zamojski u medunarodnom gimnastičkom svetu pribavio tako odlično priznanje i dominantno mesto! Po svem medunarodnom gimnastičkom svetu opet se sada s čašču izgovara sokolsko ime. Naša je ideja pobedila, pobedniku bratski Zdravo! (Dvo-ranom se ori gromki: Zdravo!)
Naše zajedničke težnje ц slovenskem sokoiskom bratstvu dobile su po Tirševom nauku medu-sobnog upoznavanja i podu piranja silan i veličastven izraz na prošlo-godišnjem IX svesokolskom sletu u Pragu, kome na svetu još ni je bilo ravna. Sokolska ideja doživela je najpotpuniji triumf, i onaj, lcoji je prisustvovao tom sletu, taj ga nikada neče zaboraviti. Jugoslo-vensko Sokolstvo svojim časnim učeščem na tom sletu u Pragu pred zastupnicima svih kulturnih naroda svega sveta snažno je i dostojno pretstavljalo našu snagu, čuva-juči ozbiljno ugled i dostojanstvo naših državnih boja. S novim odu-8evljenjem za sokolske ideale vra-tili smo se u našu domovinu, po-setivši još pre toga i braču Poljake na pokrajinskom sletu u Gdi-nj«, gde ^ smo oličili bratske veze izrnedu jugoslovenskog Jadrana i poljskog Baltika. Izvršili smo lep deo zajedničkog rada, a potrebno je, da u budućnosti učinimo još i više.
S praškim sletom najdostojni-je smo zaključili stogodišnjicu ro-denja dr. Miroslava Tirša, i iz te jubilarne godine prešli smo odmah u jubilarnu godinu jugoslovenskog Sokolstva, kome sada protiče 70 godina, pred koliko je bilo osnovano prvo sokolsko društvo u na-Soj domovini. Pripravljamo se za pokrajinski slet u Ljubljani, koji če biti dostojna proslava toga jubileja — toliko zanimljivija, jer če se tom prilikom održati takoder i medusletska takmičenja za Mač Kralja Aleksandra I. Takoder i na tim takmičenjima ponovno če se pokazati uzgojna moč Tirševog sustava i sokolskog uzgoja: sokolska takmičenja nisu samo prikaz zgoljne fizičke telesne snage, več takoder one imaju i umstven, mo-ralan značaj, jer je u njima borba lepoga s lepim, dobroga s dobrim, plemenitog s plemenitim, a u cilju, da sve te vrline i kreposti pro-krče nove puteve do usavršavanja i pridobiju nove, mlade borce za uzvišenost sokolskih ideala.
U takvom delu, s takvim na-zorima, s takvim osnovama, u tak-voj apsolutno nesebičnoj i do skrajnosti požrtvovnoj službi našemu Kralju, našemu narodu i na-šoj domovini, u službi neoporecivo uzvišene ideje slovenskog sokolskog bratstva i — što je glavno — u takvoj moralnoj jakosti i u tak-vom dostojanstvu duša brutalno je po nama udarila poznata poslanica, da su u prvom času zastala naša srca od iznenadenja i da se je u božjim hramovima kao od otrovnog daha ugasila večna svetlost, i kao da bi se mrak srednjega veka slegao na našu domovinu! Nečemo da s ovo-
ea mesta ispitujemo, od koga, od uda i zašto je došao povod za taj aečuveni atak na nas! O tom je bilo pisano i govoreno u javnosti u tolikoj meri, da su se svi u poslanici navedeni konkretni sluča-jevi premetnuli u neistinite i kle-vetničke i neuzdržive dokaze o našem bezverstvu, i da su udarci, nama namenjeni odbili se notrag k
onima, koji su hteli da udaraju. (Dugotrajno burno odobravanje i poklici: Tako je!) Rado bi prešao s te poslanice na dnevni red. ali ipak moram posve kratko da spo-menem nekoje stvari. Pohvalno spominjem, da se je naše članstvo pri tome ponelo potpuno korektno i dostojanstveno. Sa zadovoljstvom naglašujem, da je poslanica proma-šila švoju svrhu, jer nije razbila naše redove, več je što više razdvojila mišljenja samoga klera: mač, poteg-nut na nas, udarjo je u vlastito meso klerikalnog pobornika. S priznanjem podvlačim, da su brača narodni poslanci i senatori (Poklici: Živeli!) u Narodnom pretstavništvu odlično obeskrepili i do kraja opro-vrgli tu poslanicu i da je osobito ministar za fizičko vaspitanje brat dr. Hanžek tom prilikom zauzeo jedno stajalište, koje upravo mora da imponuje. (Pljesak i poklici: Živeo!) Bratsku zahvalnost izričem svoj javnosti i svoj štampi, koja se je odlučno, muževno i stvarno za-uzela za oklevetano sokolsko ime. Toj uzbudenosti sve naše javnosti podala je bila posebno dostojan-stvenu ertu izjava pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva, koja nosi potpis staroste brata Adama Zamojskoga. koji je takoder i u svojoj domovini muževno i bratski odbio taj nasrtaj na našu čast. Tako se izvojštuju pobede nametnutih bitaka: izazivača treba potisnuti natrag u granice njegovog zaklona, gde treba da u kajanju razmišlja o besmislenosti i neobuzdanosti svoje borbenosti. (Dugotrajno oduševljeno odobravanje i poklici: Tako je!)
Potpuno mirni i uredeni sami u sebi, i čisto jasno svesni vrednosti i uspeha svoga rada, koji neko-jim potpisnicima nikako ne ide u njihov ultramontanski račun, ne vidimo priznanje u simpatijama mnoštva, koje nas je s njima oba-sulo, nego vidimo priznanje u po-bedenom protivniku, koji treba da sam obračuna na očigled božjeg bivstva s klevetama, zavišču i ne-prijateljstvom. Njegova je stvar, kako če takav svoj moral da dovede u sklad s tako strašnim i potpunim porazom. (Živo pljeska-nje.)
Hteo bi samo još da ukažem na očito neverstvo, koje u svim sličnim prilikama uvek izlazi na dan* na neverstvo one nekolicine, koji se smatraju od Boga postavljenim čuvarima verskih istina, a na to zaboravljaju, kada ih preuz-me slepa strast. (Burni poklici: Tako je!) Hrist je učio: »Petre, ti si kamen, i na tom kamenu sazidaču crkvu svoju, kojoj neče modi da naškode ni vrata paklena!« — Sada pak dodoše njih dvojica ili trojica i počeše da razglašuju po svim rimokatoličkim crkvama, da če Sokolstvo pobediti i porušiti to, što je Bog stvorio za sve vekove! To je očigledno neverstvo prema nauku onoga, koji je Sin božji, i o kojem govori prorok Izaija (53, 5): »On je bio ranjen radi naših pre-stupaka, bio je ponižen radi naših greha; snašla ga je kazna radi našega mira i rane njegove bile su naše ozdravljenje.« — Ta nevera prema božjem nauku sada nam ponovno dokazuje, da nekoji nikako ne žele mir, za koji je Hrista snašla kazna, i da ne priznaju njegove rane, koje bi imale da nam budu ozdravljenje. Oni toga neče i ne priznaju, oni samo izazivaju, seču i biju. a pri tom borbenom poslu ujedno i zaboravljaju reči sv. Pavla apostola: »Ko trga mač iz korica svojih, od mača če i poginuti!« (Pljesak i poklici: Tako je!)
U tom divljem naletu ultra-montanizma na uzvišenost naše ideje odvažno je ustalo iz besnog meteža nekoliko slugu Gospodino-vih i otvoreno se i junački postavilo uz nas: Učelini, Kotnik, Spin-čič. Ivaniševič i drugi (dugotrajan pljesak i oduševljcni poklici: Živeli!) svetla su nam i toliko draga imena! Hvala vam, bračo! (Ponovni burni poklici: Živeli!) Za nama i pred nama svima gledam iza veličanstvene katedrale u Da-kovu, kako se maestozno diže pojava velikog jugoslovenskog vladike Josipa Jur ja. (Skupština ustaje uz gromki poklik: Slava mu!) Vidim, kako podiže svoju belu ruku na blagoslov, koji nam pada na dušu i srce, da treperimo u slatkom čuvstvu, kada slušamo njegov apostolski glas. iz kojeg izbija božja reč: »Mir medu vama! — Bračo, ljubite se medu sobom!«
To nam je največa zadovolj-ština: nauk bratske ljubavi. koji mi Sokoli sa svojim radom i životom pronosimo od duše do duše, od srca do srca!
I u znamenju te bratske ljubavi pozdravljam Vas, sestre i bračo, Vas, koje poslaše ovamo bratske župe da tu izvršite svoju du-žnost! Mi svi znamo, da bez svesti
o	odgovornosti ne sme da se učini ni jedan sokolski korak. Ta svest odgovornosti tvori pravilne odnose medu dužnostima i pravima, da se tako u našem životu može da iz-
razuje harmonična skladnost medu duševnim svetom i javnim delovanjem svakoga pojedinca, kome stroga moralnost daje pravo, da se postavi za sudački sto. Da! Ja imam toliko odvažnosti, da pozivam k stolu sudaca svakoga pojedinca, da dode sa sudom o svome radu, da baci na vagu naša moralna dobra i naše materijalne te-kovine i da izreče sud! Na jednoj i na drugoj strani pak mora da bu-de takoder i deo njega samoga — ona velika duša i ono duboko srce! (Poklici: Tako je!)
Taj sudački zbor stotina tisu-ča nas može jedini da ozdravi svaku križu, gde je dovoljno odvažnosti, da se ukaže na početak zla: na križu morala i na pustopašno uživanje, koje tako ras’:ošno pro-izlazi iz te moralne krize. Bratski sudački zbor tih stotina tisuča — taj može da pokaže, gde je izlaz iz nižina zabluda i iz niskosti ne-zasitne pohlepe: on ukazuje na delo i žrtve za velike ciljeve sokolskog bratstva!
U tom silnom razmahu našega rada želim da pokažem na poseb-nu važnost uzgejnog delovanja naročite naših majka i starijih sesta-ra Sokolica, kojima se tu otvara nepregledno polje napomog inače, a i najzahvalnijeg rada. Što kanim tim rečima da označim? To je nu-žna želja svih rodoljubnih sokolskih srca, da bi svi Jugosloveni bili u sokoiskom duhu najbolje uzgojen narod na svetu: malen brojem, a velik domoljubljem. duševnim i telesnim zdravljem pak nenadmašiv! — (Živo pljeskanje i odobravanje uz poklike: Tako je!)
S tom željom i s blagodarno-šču našem novinstvu, koje nas u našem radu uvek podupire. otva-ram treču glavnu skupštinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije! — Zdravo! — (Dvoranom prolama se gromki Zdravo! Dugotrajan plje-sak i oduševljeno odobravanje br. Ganglu uz burno klicanje: Živeo!)
Nakon toga pretsedavajući brat
Gangl predlaže da se pošalju
POZDRAVNI TELEGRAMI
N J. VEL. KRALJU ALEKSANDRU I
BEOGRAD
SKUPŠTINA SAVEZA SOKOLA KRALJ. JUGOSLAVIJE NA DANAŠNJI DAN, KAD SE SABRALO CELOKUPNO JUGO-SLOVENSKO SOKOLSTVO PO SVOJIM DELEGATIMA, UPRAVLJA PRVI SVOJ POZDRAV UZVIŠENOM VLADARU KRALJU ALEKSANDRU I I ĆITA-VOM VLADALAČKOM DOMU. JUGOSLOVENSKI SOKOLI VA-ZDA SPREMNI, SVESNI SVOJE ZADAĆE, STOJE UZ PRESTO SVOGA VLADARA, DA NA NJEGOV POZIV USTANU NA ODBRANU NARODA I DRŽAVE. DA ŽIVI NAŠ KRALJ ALE-KSANDAR I! DA ŽIVI UZVI-ŠENI DOM K AR AĐORĐE VIČA! ZDRAVO! — GANGL.
ječi uz oduševljeno klicanje: Živeo Njegovo Veličanstvo Kralj!
ČEŠKOSLO VENSKA OBEC SOKOLSKA ‘
PRAHA, Tiršov dom
Sokoli Kraljevine Jugoslavije sa današnje svoje godišnje skup-štine, a još uvek pod jakim doj-mom prošlog svesokolskog sleta, šalju svoje bratske pozdrave naj-vernijoj brači u radu za ostvarenje Tirševih ideja. Zdravo! Nazdar!
—	Gangl.
ZWIJAZEK SOKOLSTVA
V	POLSCE
VARŠAVA, Foksal 2
Jugoslovensko Sokolstvo sa svoje današnje godišnje skupštine šalje iskrene pozdrave svojoj brači Poljskim Sokolima. a uz želju da duž čitave svoje granice uspešno razvija svoj rad na čast svoje domovine, a na odbranu svoga naroda. Zdravo! Czolem! — Gangl.
Čitanje ovih telegrama skupština je primila oduševljenim klicanjem.
Za ovim dobio je reč izaslanik Ministra prosvete brat dr. M a k s o Kovačič, koji je toplo pozdravljen od skupštine rekao sledeče:
GOVOR IZASLANIKA MINISTRA PROSVETE BRATA DR. MAKSA KOVAČIČA
—	Bračo i sestre! Čast mi je u ime gospodina Ministra prosvete i u ime gospodina Načelnika Odeljenja za Srednju nastavu isporučiti Vam najsrdač-nije pozdrave. Gospodin Ministar prosvete i gospodin Načelnik Odeljenja za Srednju nastavu izrazili su, — zna-juči za važnost sokolskog rada ne samo u pogledu telesnog vaspitanja našega naroda, več i u pogledu njegovog prosvetnog vaspitanja, i uopšte u svakom pogledu, — svoju punu sklonost prema Sokolstvu, te mi je osobita čast da ovom prilikom mogu to da Vam saopštim. I gospodin Ministar i gospodin Načelnik Odeljenja za prednju nastavu naložili su mi da Vam saopštim, da su pripravni u svim oprav-danim slučajevima izlaziti svim oprav-danim i opšte korisnim molbama, i željama Saveza ususret u granicama mogačnosti. Nadalje, u ime njihovo, kao j u svoje ime, želim današnjoj skupštini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije pun uspeh i pozdravljam Vas sa bratskim Zdravo!
Reči brata dr. Maksa Kovačiča skupština je popratila oduševljenim odobravanjem i poklicima Živeo!
Zatim dobija reč pretstavnik Rus-kog Sokolstva brat A r t a m o n o v, koji je, takoder toplo pozdravljen, u svom govoru izmedu ostalog rekao:
GOVOR BRATA ARTAMONOVA
Bračo i sestre! Srečan sam što mi je pripala čast da u ime Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji mogu pozdraviti delegate Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, u čijem se bratskom okrilju nalazi i naš Savez. Nemam potrebe da govorim o neizmernim patnjama. koje preživljuje ruski narod; svešču to samo na dve reči, koje očrtava iu sadanje stanje rus-koga naroda: teror i glad. Vi znate to i kao Sokoli Sloveni o tome vodite računa. Mi mislimo da se tome nesno-snom stanju, koje je nesnosno ne samo po ruski narod več i po celokupno Slovenstvo, primiče kraj.
Sa ovoga mesta najsrdačnije zahvaljujem u ime celokupnog ruskog Sokolstva u Jugoslaviji na bratskom shvatanju i obilatoj pomoči, koja nam se svuda ukazuje. Blagodareči teme, rusko Sokolstvo se sve više jača, a staračemo se svim silama, da i na pokrajinski slet u Ljubljani! dovedemo što više brp.ee. te da i tom prilikom manifestujemo svoju bratsku solicta--nost. Zdravo!
Po nalogu i ovlaštenju Saveza ruskih sokolskih saveza u inostranstvu, čije je sedište krajem prošle godine preneto iz Praga u Beograd, čast mi je pozdraviti ovu skupštinu i u ime celokupnog ruskog Sokolstva u inostranstvu. koje ovoj skupštini želi plodan >-ad u korist Vaše otadžbine i celog Slovenstva, a u nadi da čete i otsad ukazivati nam pomoč i naklonost. ko-ju ste nam i do sada ukazivali. Zdravo!
Reči brata Artamonova skupština je pozdravila srdačnim odobravanjem.
Za ovim brat Gangl izveštava, da je na dnevnom redu druga tačka, i to izvesta ji o radu u minulo j godini i diskusija o tome, a zatim da je na dnevnom redu treča tačka, naime predloži Saveza i župa i diskusija o istima.
Za reč se tada javlja brat Mita Petrovič, starešina župe Osijek, koji predlaže:
—	Pošto su izveštaji, a isto tako i svj predloži, kako Saveza tako načel-ništva i župa, te anketne komisije, podrobno prodiskutovani i raspravljeni na jučerašnjem poverljivom sastanku delegata svih župa. to u ime svih delegata predlažem da se kako izveštaji tako i svi predloži ne čitaju i ne disku tuju, več da se u celini prime enako. kako je to zaključeno na jučeraš-njem poverljivom sastanku. Ovo se odnosi i na predlog o višini doprinosa i budžeta. na predlog za priredivanje sletova i sve ostalo sem predloga revi-zionog odbora, —
Skupština prima ovaj m-edlog br. Petroviča jednoglasno, te brat Gangl izjavljuje, da je time svršena druga i treča tačka dnevnoga reda i da dolazi na red četvrta tačka
IZVEŠTAJ I PREDLOG REVIZIO-NOG ODBORA
Brat Veselič kao član revi-zionog odbora, a u ime istog, čita iz-veštaj, koji je otštampan u knjiži Izvc-štaja za godinu 1933, te predlaže da se uz taj izveštaj primi i sledeči zaklju-eak:
—	Glavna skupština prima na znanje izveštaj nadzornog odbora podne-sen na redovnoj glavnoj skupštini dne
9	aprila 1932 g. u stvari pregleda slet-skih računa iz 1930 godine, te rešava da se prede na dnevni red. —
Skupština jednoglasno prima izveštaj revizionog odbora i gornji zaklju-čak.
Brat Gangl nakon toga kon-stajuje, da je dnevni red završen te zaključuje skupštinu sledečim rečima:
Bračo i sestre! Izvršni odbor sa-vezne uprave, plenum uprave, zbor delegata, revizioni odbor, zbor starešina župa i članova izvršnog odbora — svi radili su na dobro celokupnog Sokolstva. Mnogo je bilo rada, a mnogo ga je ostalo i za buduče. Verujem, da čemo svi, kad se razidemo svojim domovima, taj rad koji nas još čeka, vršiti i izvršiti najsavesnije i s najve-čom sokoiskom ljubaviju, sa tvrdom verom u pobedu sokolske ideje, a na slavu našega Kralja, naše otadžbine, našega naroda i svega Sokolstva i Slovenstva uopšte. U tome smislu ponesite i bratske pozdrave koje Vam danas upučujem. svoj brači i sestrama svima našim jedinicama diljem naše drage otadžbine. Zdravo!
Zavržne reči brata Gangla skupština je pozdravila oduševljenim plje-skanjem i burnim poklicima Zdravo!
—	Time jc bila III redovna godišnja glavna skupština Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije zaključena u 1115 časova.
Za&vala Nj. Vel. Kralja na pozdrave upućene sa glavne skupšllne Saveza
I zamenik starešine Saveza SKJ brat Gangl primio jc od V. d. Ministra Dvora Nj. Vel. Kralja pismo sledečeg sadržaja:
Gospodine,
Njegovo Veličanstvo Kralj primio je sa zadovoljstvom rodolju-bive pozdrave, podnesene u ime skupštine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Po najvišem nalogu čast mi je izjaviti zahvalnost učesnicima na njihovim toplim izrazima odanosti.
V. d. Ministra Dvora, Milan Antič, s. r.
Jiigosioveiiska sokolska matica u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim Jamstvom
U smislu § 23 pravila sazivlje se
redovna glavna skupština
za petak 5 maja 1933 u 17 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani, Tomanova ulica
DNEVNI RED:
1. Potvrda godišnjeg računa i шГапсе za god. 1932.
2. Apsolutorij upravi zadruge.
3. Eventualija.
'j.?
Glavna skupština može stvarati zaključke, ako je zastupana barem Vs svih zadrugara. Ako ih nije toliko, pola sata kasnije na istom mestCi i sa istim dnevnim redom drži se druga glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj pristutnih (§ 27 pravila).
Ljubljana, dne 29 marta 1933.
0„	Upravno	veće
Čitanje pozdravnog telegrama Nj. Vel. Kralju skupština je saslušala sto-
IZVEŠTAJ O RADU UPRAVE TE PREDLOŽI SAVEZA I ŽUPA
Još nešto o higifem vežbaonice
Nove knjige
za prosvetare i tehničare!
Vinko Zaletel:
Zgodovina telesne vzgoje in Sokolstva
Str. 264, mala osmina. Cena 48 Din Drag. Sulce:
Sokolski s u s t a v telovežbe
Str. 269, velika osmina. Cena 55 Din Georges Hebert-StareTrček:
Šport zoper telesno vzgojo
(Le šport contre i’eđucation psyhique)
Str. 52, mala osmina. Cena 10 Din
Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom
Ne bih ovom prilikom zloupotre-bio gostoprimstvo bratskog Uredništva, da brat Ante Tadič, profesor iz Subotice, nije svojim dopisom u br. 15. »Sokolskog glasnika« smatrao za duž-nost da upozori braču Sokole, a naročito braću prednjake i predavače pred-njačkih tečajeva, na izvesne pogreške, koje_ sam ja po njegovom shvatanju, učinio u mome članku »Higijena vež-baoniee«. Zbog toga sam čitaocima mo-ga i njegovog članka dužan malo ob-jašnjenja, kako ne bi smatrali, da i ja te pogreške priznaj cm.
Kad se govori o veličini, pa i višini, jedne prostorije, a naročito one, gde ,se skuplja veči broj lica, mora se bezuslovno voditi računa i o kubaturi te prostorije. Kad se ova mera ne uzme u obzir, onda se mora pribeči dugim objašnjenjima, koja nisu ponekad i pored svoje opširnosti ubedljiva. Ko Pak radi sa kubaturom, njemu ona nisu ni potrebna.
Nijc mi poznato, da se parket može postaviti i prema dužini sale. Parket, koliko ja znam, sastoji se iz kratkih i uskih daščica ili iz drvenih plo-čica raznog oblika, koje se stavljaju na več spremljenu podlogu (od drveta, asfalta i t. d.). Daščice se redaju obično dijagonalno, a pločice jednostavno ili u vidu raznih figura. Kod običnog drvenog poda, ako se daske postave poprečno ili dijagonalno prema dužini •sale, manje se habaju, trose i ližu nego kad se postave uzdužno, te se na taj način i manje prašine stvara. Ako je Pod rđavo postavljen, na vlažno j osnovi ili se po njemu vuku sprave, onda ni poprečno ni uzdužno postavljene daske ne mogu sprečiti njegovo br-zo kvarenje.
Linoleum, da nema onih mana, koje sam u mome članku naveo bio bi najidealniji pod s higijenskog gledi-šta. Razume se, da je dobar pod od dasaka daleko bolji nego linoleum rdavog kvaliteta, koji se mora često krpiti a naročito, kad se o njemu ne vodi dovoljno računa.
Obično se zidovi u vežbaonicama obijaju u svome donjem delu, blizu Poda. Pokrivanje večih površina zidova drvetom nije bez značaja za poroznost zidova, osvetljenje i prijatan iz-gled jedne vežbaonice. Udaranje šta-povima po zidu i guranje razboja prema zidu ne može služiti ni jednom vodi grupe kao opravdanje, ako se time nanese k var zidovima.
Kako če postaviti prozore u vež-oaonici zavisi mnogo i od mesta na. kome se vežbaonica nalazi. Vrlo je važno da susedne zgrade ne zatvaraju Slobodan horizont vežbaonici. Kod velike gimnastičke sale Sportforum-a u Berlinu prozori su postavljeni samo na
I sednica Izvršnog odbora Save/a SKJ,
održana u ponedeljek 24 aprila 1933 god. u prostorijama Saveza SKJ u Beogradu u 17 časova.
Pretsedavajuči brat Gangl pozdravlja na toj prvoj sednici posle glavne skupštine svu prisutnu braču i ističe da stupamo u novu dobu novog našeg rada, koji mora da bude baš gledom na nagoveštenu promenu u sokolsko j organizaciji osobito intezivan. Nagovcštena reorganizacija može se očekivati največim pouzdanjem i prema samim izjavama nadležnog ministra za fizičko vaspitanje naroda, akoju je dao uoči zasedanja same glavne skupštine Saveza. U vezi s tom reorganizacijom trebaće da sc obavi golem posao, koji traži dobru i smišljcnu promenu u samim statutima, kao i u svima pravilni-eima. To sve imače se obaviti nakon donošenja novoga zakona, a svi novi pravilnici prihvatiti na izvanrednoj skupštini Saveza, koja če sc sazvati odmah nakon što se obavi referendum nadležnih sokolskih župa. No več sada je dužnost sve brače ne samo Izvršnog odbora Saveza, nego i čitave uprave, da o tome svemu dobro razmišlja vaju, a ne manje i bratske župe, koje tre-baju da provedu mobilizaciju svojih najbolj ih organizatornih snaga, kako bi nam nova organizacija našeg Sokolstva u svakom pogledu bila savršena.
Nastavlja zatim da govori o pr-vom pokrajinskom sletu u Ljubljani na Vidovdan o. g., a za koji treba učiniti sve, da on u svakom pogledu što bolje uspije. Na ovomc sletu učestvovače i češkoslovačko Sokolstvo zajedno sa svojim članstvom i sa svojim narašta-jem, a koji če nnstupiti u naraštajskim danima. Na isti način kako je ČOS ukazala pažnju našem naraštaju, treba
jednoj strani, a kod male sale iste ustanove prozori se nalaze na dva su-sedna zida, koji se sučelavaju, pa ipak1 obe ove sale pretstavljaju primer higi-jensko uredenih vežbaonica u pogleda svetlosti," ventilacije i ostalog.
Što se tiče punjenja pljuvaonica suhim materijalom potrebno je biti najpre načisto o suštini prašine, razvijanju zaraznih klica i opasnosti od tih klica, kao i o onome, |to je stim u vezi. Profesor Fliigge, direktor Higijenskog Instituta u Berlinu, u svome delu »Grundriss d-Hygiene (IX izdanje str. 715), kaže o pljuvaonicama ovako: »Večinom se preporučuje punjenje oljuvaonica vodom, karbolnom kiseli-nom i t. sl. a izbegava se suho punjenje. Ovo je neosnovano; prelaz tuberkuloznih klica iz pljuvaonica punjenih peskom, talogom od kafe, strugotina-ma od kože ili drveta i t. d., u sobnu prašinu ne dolazi nikad u obzir, sem ako se ovo ne izvodi pod neprirodnim uslovima. Suho punjenje je čak i iz praktičnih razloga bolje.« Što profesor Fliigge ovako misli, meni je kao lekaru jasno. Pljuvaonice sa tečnošču imaju te mane, što se pri pljuvanju u njih sa višine (jer se one obično nalaze na podu) uvek tečnost iz njih u sitnim kapljicama raspršti van nje po podu, što se često zbog malog obima otvora pljuje van njega (na poklopac) i što je is-pražnjivanje sadržine ovih pljuvaonica njihovo pranje i dezinfekcija skopča-no i sa izvesnom stručnom rutinom. Punjenje pljuvaonica sa dezinfekcio-nim sredstvima (sublimat, karbolna ki-sclina i t. d.) u onoj koncentraciji, koja može brzo i sigurno uništiti klice u ispljuvku, opasno je za javne prosto-rije ovakve vrste, jer može doči do ne-sretnih slučajeva. (Krečna voda — Aga Calcis — nije nikakovo dezinfek-ciono sredstvo, več je to krečno mleko, koje ne dolazi u obzir za punjenje pljuvaonica iz dragih razloga.) Na pro-tiv suhi materijal upija brzo ispljuvak u sebe i može se prostim sarevanjem potpuno učiniti bezopasnim. Kod slu-čajnog prevrtanja ništa nisu estetični-je, niti su manje štetne po zdravlje vežbača pljuvaonice sa tečnošču od onih sa strugotinama, ako se prosuti zadržaj odmah ne ukloni.
Najzad hoču opet da naglasim, da bez dobre discipline kao ni bez dobre organizacije oko uredaja i održavanja jedne vežbaonice ne možemo ni brat Tadič svojom knjigom ni ja mojim člankom mnogo koristiti. I najbolje sa-gradena vežbaonica brzo če u higijen-skom pogledu postati najgora, ako se njenom stalnom dobrom održavanju ne poklanja dovoljno pažnja.
Dr. Milorad I. Feliks,
Beograd.
da i mi ugostimo češkoslovački nara-štaj.
Po tome pretsedavajuči stavi j a na dnevni red zaključke glavne skupštine glede sokolske štampe, odnosno spro-vodenja u stvarnost.
Urednik »Sokolskog glasnika« brat Čelar potanko referiše o svima tima zaključcima, a s osobitim obzirom glede glavnog organa, pa se temeljem njegovog referata zaključuje, da se ovo-godišnji broj »Sokolskog glasnika«, koji če izači na Vidovdan, imade raza-slati svim funkcionarima pojedinih sokolskih društava. Savezna uprava kao takova šiljače u buduče Sokolski glasnik svim funkcionarima ISvih navedenih sokolskih društava i zaduživače ih za odgovarajuči iznos pretplate.
Prihvačcni prilog »Sokolsko selo« biče i štampače se kao sastavni deo »Sokolskog glasnika«. No oslm toga taj prilog oštampavače se zasebno u četiri hiljade primeraka i on če se bes-platno deliti sokolskim četama. Sam iist če u rcdakcionom pogledu gledom na jezičnu stranu biti pisan srpsko-hr-vatski i slovenački s latinicom i čirili-com. Prvi broj lista imade da izade sa vidovdanskim brojem.
Nadodatno tome predložio je brat Momir Korunovič da sc kod Ministar-stva prosvete poradi na tome, da sc kompletna godišta priloga »Sokolsko selo« uvezana dele kao školska nagrada školskoj deci. — Prima sc.
Nadalje zaključuje se, da sc u cilju kako bi sc namaklo što više oglasa za »Sokolski glasnik« snizi dosadašnja oglasna tarifa do 20 i 25%.
Po tome prelazi se na raspravu zaključka glavne godišnje skupštine, a gledom na budžetsku debatu, da uprava Saveza kod svake župe izdržava po jednog župskog prednjaka, da se u tom pogledu pozove načelništvo Saveza, da ono izradi što pre konkretan
predlog, kako bi sc pristupilo provedbi ovoga zaključka.
Pošto jc zbor župskih načelnika i načelnica odobrio, da se na Vidovdan godine 1934 održi u Sarajevu pokrajinski slet i pošto je glavna skupština Saveza zaključak odobrila, to je Sokolska župa Sarajevo izvestila upravu Saveza, da če ovaj slet održati na Vidovdan godine 1934, a za učetvovanje na njemu da su obvezatne sledeče župe: Tuzla, Mostar, Užice, Kragujevac, Cetinje i Banja Luka. Župa je utvrdila da se slet održi 27 i 28 juna i to 27 ju-na da bude otvaranje sokolske izložbe i posle podne nastup članstva i vojske, a u večer svečana akademija, 28 juna pre podne povorka, posle podne nastup, a u veče narodna veselica. Detalj-ni raspored sleta poslače se naknadno. Prima sc do znanja.
Kao daljnju tačku na dnevni red stavlja pretsedavajuči pitanje sanacije domova u Šibeniku i u Jesenicama.
Pretsednik brat Gangl referiše, da je bio zajedno sa starešinom šibenske župe bratom Kovačevim kod Ministra fiz. vasp. naroda i da je toplo zagova-rao da se što pre reši pitanje sanacije doma u Šibeniku i u Jesenicama. Mi-nistar fizičkog vaspitanja tom je zgo-dom rekao, da on drži, da je za sada, dok se ovo pitanje sanacije ne reši pred Ministarskim savetom, treba na-ći drugi način pomoči (pozajmicu).
Ekonom brat Živkovič, temeljem postoječeg imovinskog stanja Saveza dokazuje, da je ovome predlogu prosto s razloga nedostatka potrebnih ma-terijalnih sredstava nemoguče udovo-ljiti. Ovo jc nemoguče sprovesti sada, kad Savez nema potrebnih sredstava, a jednako teško se je obvezati i za buduče, jer uprava Saveza nikada ne zna kakvim če sredstvima raspolagati, jer nema pojma ni danas niti ikakovc garancije da če državnim budžetom osi-guranu pomoč primiti i u kojoj višini, te u kojem roku. Moli, da se ova njegova izjava zapisnički konstatuje.
Nakon opširno povedene debate u kojoj su bile iznesene sve mogučno-sti sanacije tih domova zaključuje se, da potstarešina brat E. Gangl saopšti Ministru za fiz. vasp. naroda, da jc ne-mogučnost rada savezne uprave, ako nam se budžetom predvidena pomoč ne isplačuje. Nadalje da nastoji sklo-nuti Ministra za fiz. vasp. naroda da pode do Ministra finansija i da deluje na njega, da on odobri nužne kredite za sanaciju domova.
Brat Živkovič podnaša izveštaj o tekučim poslovima, pa su prema stavljenim predlozima stvoreni primerni zaključci.
Molba čete Grahovo, župa Ljubljana, a kojom je molila potporu za gradnju svoga doma, vrača se, jer je dostavljena Savezu bez znanja župe.
Molba društva Črnomelj, a kojom moli pomoč za sanaciju dugovanja na svom domu imade se uputiti župi Kar-lovac, da ona sa svoje Strane toj mol-bi nadoda svoja najdetaljnija obrazlo-ženja.
Molba društva Brodski Varoš, a kojom jc ono molilo potporu za struč-ni pregled i popravak svog doma ne može se uvažiti usled nedostatka potrebnih finansijskih sredstava.
Molba društva Vrhnika, a kojom je ono molilo pomoč za izgradnju svoga doma ne može se uvažiti usled nedostatka potrebitih finansijskih sredstava.
Molba društva Nova Kapela-Batri-na, a kojom je navedeno društvo moli-
lo	pripomoč od Din 10.000 za ulaz su-vlasništva u več postoječi dom Dobro-voljnog vatrogasnog društva u Kapeli
o-
usvaja se time, da sc navedenom društvu uz ličnu garancij u članova uprave daje zatražena pozajmica od 10.000 di-nara.
Molba društva Ponikva, župa Celje, a kojom traži da mu se dadc not-pora u svrhu sanacije dugovanja, ne uvažuje se, jer za to nema potrebnih finansijskih sredstava.
Molba društva Sv. Jurij ob juž. železnici za otpis članarine besposle-nim članovima uvažuje se i to prema spisku, koji se nalazi u samoj molbi.
Tajnik brat Brozovič referiše o tekučim poslovima Saveza, pa se zaključuje:
Pozivu za učestvovanje na sletu u Čikagu povodom sletske izložbe nemoguče se odazvati radi nedostatka potrebnih finansijskih sredstava.
Pozdravi Savezu SKJ
Dubrovnik. Pretstavnici župe, društva i sviju naših sokolskih četa okup-ljeni na tromesečnoj sednici pozdravljamo bratski Savez i želimo uspešan rad skupštine. Zdravo! Sokolsko društvo Dubrovnik.
Čapljina. Sokoli iz četa I uprava našeg društva skupljeni na tromesečnoj sednici sa župskim izaslanikom sr-daeno pozdravljamo Savez i skupštifiu. Zdravo! — Uprava društva Čapljina.
Avtovac. Izaslanici sokolskih četa okupljeni danas na tromesečnoj sednici sa članovima uprave društva i starešinom župe bratom Miličem pozdrav-ljaju saveznu skupštinu i žele plodo-
Po predlogu načelništva Saveza SKJ imade se otkupiti 200 primeraka knjige »Vežbe u odeljenjima«, koju je izdalo načelništvo župe Novi Sad.
Molba prosvetnog odbora Saveza da se sokolska radio-predavanja saku-pe i izdadu u posebnoj knjiži u principu se prihvača, a knjiga imade izači na teret budžeta Prosvetnog odbora.
Na predlog župe Novi Sad zaključuje se da se imade pristupiti likvidaciji društva Veprovac.
Brat Križ predlaže da sc govor I zamenika starešine brata Gangla, a koji jc on održao na ovogodišnjoj glavnoj godišnjoj skupštini Saveza, ot-štampa u posebnoj knjižici i podeli svima župama u svrhe propagande Sokolstva. Govor če se štampati na svim našim narečjima i čirilieom. Prima se.
nosan uspeh u radu. Zdravo! — Soko Avtovac.
Gacko. S tromesečne sednice naših sokolskih četa svi izaslanici pretstavnici društva i župo pozdravljaju bratski Savez i skupštinu. Zdravo! — Uprava društva.
Stolac. Sakupljeni na tromesečnoj sednici izaslanici sokolskih četa, pretstavnici župe i uprava društva pozdravlja bratski Savez i skupštinu. Zdravo! Odbor.
Preko. Sokolovi Preka Kali na glavnoj skupštini osnutka čete u Ku-Ijici pridružuju se s oduševljcnjem ve« likom taboru Sokolstva za dobro Jugoslavije i Kralja. Zdravo! Sokolovi Matice Preko.
ф
n
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
41 svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 3)in. - ŽNamdžbe prima Jugoslovenska Sokolska Viiatica, £jubljana, ^Narodni dom.
/ЛУ
Oglašujte
u »SolcolsTcom glasniku«!
‘Gražite naše nove, znatno snizene oglasne cenike l ZPri višekiatnim oglasima naročiti popust!
Sve obavesti daj e naj priprav ni j e
l/prava sokolslcif} lis i o v a
o-	X	j	u	b	l	j	a	n	a,	frančiškanska	ulica	6
ROSI J A ~ FONSIBR • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURAN JR 6 BEOGRAD
tx ielovežbačUog sveta
TOTffinniiiiHMiinanni
mmrm
KOLIKO JE NEMAČKIH TURNE-RA VAN NEMACKE
Smisao Ncmaca za turnerstvo nije samo u odličnoj meri razvijen u samoj Nemačkoj nego i kod svih nemačkih emigranata širom sveta. Po podacima iz nemačkih turnerskih krugova računa se, da je organizovanih nemačkih turnera u inostranstvu u otprilike 5000 društava više od 600.000 lica. Osobito je jako turnerstvo u nemačkom turner-skom savezu u USA, gde je 175 društava s preko 30.000 pripadnika. Večina ovog članstva več je amerikanizi-rana što znači, da nemački turneri u Severnoj Americi žive več svojim posebnim životom. Najjača turncrska organizacija svakako je u Češkoslovačkoj s otprilike 3.000 društava i preko
250.000	pripadnika. U Austriji je njihova organizacija otprilike na istoj višini. U Poljskoj je organizovano u tur-nerstvu oko 6.000 članova. Skoro svi veliki gradovi kao Amsterdam, Milano, Pariz, Budapest, Carigrad, Brisel, Madrid, Zirih, Atena, Sofija i t. d. ima-ju po koje nemačko turnersko društvo. Turnerski savezi su nadalje u Estoniji, Latiji, a i u Rumunskoj, gde je 15 društava s preko 7.000 članova. U bivšim nemačkim kolonijama u ju-gozapadnoj Africi radi jedna turnerska župa sa 11 društava i 800 članova. Kako se je posle svetskog rata veoma mnogo Nemaca otselilo u Južnu Ame-riku, osnovana su i tamo u svim večini nemačkim kolonijama emigrantska turnerska društva njih 53 na broju s preko 11.000 pripadnika. Nemački turner-ski savez u Nemačkoj mnogo se brine za inostrane turnerske organizacije, te priređuje več nekoliko godina u Berlinu posebne zagranične tečajeve za vaspitanje dobrih turnerskih prednja-ka. Svi turneri u inostranstvu, osim onih u češkoslovačkoj i Austriji, koji imaju svoje posebne turnerske save-ze, pripadaju turnerskom »zagranič-nom potsavezu« s preko 30.000 članstva.
DTJ I ŠPORT
U Češkoslovačkom radničkom te-lovežbačkom savezu (DTJ) bili su po-red telovežbačkih otseka i otseci za laku atletiku, hazenu, odbojku, pliva-nje, koturaštvo i tenis. Laka atletika bila je zastupljena u 198 otseka, haze-na u 352, odbojka u 150, plivačkih otseka bilo je 15, koturaških 16, a 9 za tenis.
STADION ZA BERLINSKU OLIMPIJADU
Na poslednjoj glavnoj skupštini Centralnog olimpijskog odbora bilo je zaključeno da se održi XI olimpijada 1936 godine u Berlinu. Nemački olimpijski odbor pristupio je odmah posle ovog zaključka k pripremnim rado-vima i to u prvom redu izradi načrta za olimpijski stadion, koji bi trebao da bude ureden najmodernije i najprak-tičnije. Po projektu imače veliki stadion mesta za otprilike 120 do 140.000 gledalaea. Izraden je u obliku elipse. U produženju nalazi se manji stadion /.a priredivanjc plivačkih utakmica i drugih igara. Izgleda, da stadion neče hiti izgraden nad površinom zemlje, nego prilično duboko u zemlji. Svakako je poskrbljeno i u tom slučaju za dovoljno provetravanje.
SITNE VESTI IZ TELOVEŽBAČ-KOG SVETA
Prctstavnici engleskih telesnouz-gojnih voda zaključili su na svom ovo-godišnjem kongresu, koji je održan u martu, da podnesu državnom ministar-stvu prosvete pretstavku u pogledu iz-jednačenja telovežbe s ostalim pred-metima, te s predlogom za uvečanje broja telovežbačkih časova i za bolju spremu profesora i učitelja telovežbe. Dalje se zahteva od ministarstva, da zavede u svim školama lekarski nad zor nad učenicima.
Ravnateljstvo državnih telesnovas-pitnih kurseva u Pragu prireduje u maju ove godine u Valaškom Meziriču telovežbački tečaj za objašnjcnje i vež-banje novih telesnoodgojnih osnova i ritmičkog vežbanja. Tečaj je odreden za učiteljstvo osnovnih i gradanskih škola, te za prednjake decou telesno-odgojnim organizacijama. — U Savezu češkoslovačkih vatrogasaca osnovani su po župama i društvima samostalni telovežbački otseci.
Jesam li poslao preiplalu <1 za sokolske lislove Z
Искључиво ориг.енглески штофови
Otvaranje doma ruske kulture u Beogradu. U istoriji Slovenstva ostače
9	april o. g. značajan datum. Tog dana bio je u Beogradu u prisutsvu Nj. Vel. Kraljice Marije i Nj. Kr. Visočanstva princa Pavla otvoren u Beogradu Dom ruske kulture, u kojem imaju sedište ne samo razna društva, biblioteka, nego i gimnazija, te rusko pozorište i sokolska vežbaonica. Več pokojni naš veliki političar brat Ljuba Jovanovič, koji je znao ceniti važnost saradnje ruskih kulturnih radnika i naučnika u izgradivanju naše kulture, bio je jedan od glavnih' pobornika ideje za izgrad-nju doma, u kojem bi se u našoj zemlji skoncentrisao rad ruskih udruženja i kulturnih ustanova. Drugi su ovu ide-ju prihvatili, a velikodušnim darom Nj. Vel. Kralja bila je realizacija ove ideje omogučena i danas stoji u Beogradu, našoj ponosnoj prestonici, kra-san dom, koji je i arhitektonski ukras, a po svojoj unutarnjoj vrednosti velika dobit ne samo za prestonicu samu i za braču Ruse, nego i za sav naš narod. Pri otvaranju doma bili su još prisutni ministar vanjskih poslova g. Jevtič, ministar prosvete g. dr. Stankovič, češkoslovački i američki poslanici, pretstavnici raznih jugoslovenskih kulturnih organizacija, a za braču Ruse pored mnogih, član akademije nauka Taranovski, koji je izrekao duboku za-hvalnost ruskih intelektualaca našem narodu, a osobito Nj. Vel. Kralju, dalje pretsednik Saveza ruskih pisaca i žurnalista Ksjunin, pretsednik ruskih glazbenika Bjelski, pretsednik ruskih umetnika i arhitekta ujedno i graditelj doma Baumgarten, starešina ruskog Sokola u Beogradu brat Pronin. Za naše intelektualce govorio je prilikom akta otvaranja doma član akademije nauka dr. Aleksandar Belič.
Privremeno obustavljanje »Serb-skih Novina«. Jedva smo zabeležili u pretposlednjem broju »Sokolskog glasnika« tužnu vest o prestanku rada lu-žičko-srpskog Sokolstva, opet nam sti-že iz nesrečne Lužice tužna vest o za-brani izlaženja »Serbskih Novina«, je-dinog dnevnika naše progonjene brače. Ova je zabrana, tobože, samo privre-mena, ali nakon svih poslednjih pro-gona ovc najmanje grane Slovenstva izgleda, da se ide za polaganim unište-njem štampe brače Lužičana i za što bržirn germaniziranjem ovog posied-njeg ostatka velikog plemena polap-skih Slovena.
Otvaranje nemačko-srpske škole u Beogradu. U doba kada nemački šo-vinizam slavi svoje orgije u nesrečnoj Lužici, kada naš narod u Koruškoj nema svojih škola, opet se lepo pokazuje, kako mi i pored svega ovog potpoma-žemo svoje narodne manjine u njihovim nastojanjima. U nedelju 23 aprila bila je u Beogradu u prisustvu izasla-nika Nj. Vel. Kralja i zastupnika ministra prosvete, te nemačkog poslanika, otvorena u Beogradu nova zgrada nemačko-srpske škole u Beogradu, namenjena deci doseljenih Nemaca, dakle
ne nekoj autohtonoj nacionalnoj ma-njini. Več od godine 1859 radi u Beogradu nemačka škola, a dogradenjem nove lepe palate biče joj rad još i olak-šan.
50 godišnjica češkog školstva u Beču. U nedelju 23 o. m. bila je svečano otvorena u najčeškijem bečkom kvartu u Favoritenu nova zgrada za tamošnju češku osnovnu školu. Ujedno je bila s ovom svečanošču spojena i proslava 50 godišnjice češkog školstva, jer jc baš u ovom kvartu bila 1883 godine otvorena prva češka škola u Beču, koja je bila plod dugotraj-nih nacionalnih borbi bečkih Čehoslo-vaka.
1400 godišnjica najstarijeg evrop-skog zakonika. U decembru ove godine svečano če se proslaviti u čitavom pravničkom svetu 1400 prvog pisanog (kodifikovanog) prava u Evropi, koje nam je u potpunosti sačuvano do današnjih dana. To su Justinijanove Di-geste ili Pandekte, koje su za ona vremena upravo genij alno delo starih pravnika, kodifikatora. Pandekte tvorile su osnovu svima modernim privatnim pravima; one su još i danas predmet proučavanja, iz njih crpe mladi pravnici prva vrela poznavanja i proučavanja pravnih institucija. U proslavu ovog značajnog jubileja održače se baš sada medunarodni kongres rimskog prava u Bolonji i Rimu, na kojem je zastupana i naša država.
Iz izložbe slovenske grafike u Mlado j Boleslavi. U okviru slovenske izložbe u Mladoj Boleslavi prireduje Klub prijatelja umetnosti i interesant-nu izložbu slovenske grafike. Zastupa-ni su Poljak Skočilas, od Jugoslovcna pre svega Durič, od Rusa Rjcpinov i Maljavinov, a zastupani su čak i lužički Srbi nekim radovima.
80 godišnjica čuvenog botanika prof, Stršibrnog. Ovih dana proslavio je na skroman način svoju 80 godiš-njicu čuveni botaničar prof. Vaclav Str-šibrni, koji je ujedno proslavio i 50 go-dišnjicu svog plodnog naučnog rada u Bugarskoj. Proslavio se osobito svojim radom »Flora bulgarika«, koje jc delo izdao zajedno s profesorom dr. Vele-minskim. U svom herbariju ima oko
12.000	raznih vrsti bilja, od kojih nose neka imena po njemu. ,
50 godišnjica kulturnog razvoja litvanskog naroda. Krajem marta 1883 godine izišao jc prvi broj litvanskog lista »Aušra«, koji je izdavao narodni buditelj dr. Basanaviciits. I ako su vee pre tog lista izlazili razni listovi, nije-dan nije imao za nacionalni preporod litvanskog naroda ovoliko zasluga kao što baš ovaj. U vilenskom dvorcu, koji je pripadao nckada Petru Vileišusu, nalazi se centar litvanskog kulturnog rada u Poljskoj. Tamo rade »Litvansko naučno društvo« prosvetno društvo »Ritas« i »Litvanski komitet«. U toj zgradi radi kao bibliotekar profesor litvanskog jezika na Vilenskoj po-litičkoj visokoj školi Antanas Valajtis, koji radi i na životopisu pomenutog narodnog buditelja dr. Basanaviciusa, koji je duže vremena živeo i radio baš u ovom dvorcu. U pomenutom dvorcu nalazi se još i danas njegova soba ona-ko, kao što jc bila za vreme, dok je on tamo radio.
im i mn
ВЕОГРАД, KH. МИХАЈЛОВА УЛ. 22
ioa-3  ___________________________
Župa Beograd
SVEČANO SOKOLSKO VEČE
U čast delegata godišnje skupštine Saveza priredeno je ovo svečano sokolsko veče u sokolani Sokolskog društva Beograd I, sa Strane beogradske župe. Delegate župa i ostalu prisutnu braču i sestre, pozdravio je' veoma lepim re-čima br. dr. M. Glavinič, prosvetar žu-pc, koji je održao sledeči govor:
»U ime starešinstva i svih pripadnika Sokolske župe Beograd, kao-žup-ski prosvetar, pozdravljam Vas, bra-čo delegati za godišnju skupštinu Sa-vezft Sokola kraljevine Jugoslavije u Beogradu, s najsrdačnijim i naj.isk.re-nijim našim sokolskim pozdravom »Zdravo!«.
Poleteli ste sa sviju strana naše prostrane mile otadžbine u prestonicu Beograd da na godišnjoj skupštini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije-večate i da sc posavetujete o našim op-štim sokolskim stvarima.
Odavde čete se opet raziči po župama, društvima i četama i odnečetc nova nadahnuča i nov polet za naš sokolski, sitan, istrajan i požrtvovan rad na obogačivanju moralne sadržine života naših najširih narodnih masa.
U raskidanju vekovnih okova is-taliala sc dosada naša narodna energija. U čuvanju gologa života, koji je temelj svih potonjih kulturnih manifestacija trošila se snaga našega naroda
u minulim vremenima: I zaveti su čuvani i očuvani i ovapločeni kod svih triju naših jugoslovenskih plemena.
Naš jugoslovenski narod ima na-ročitu sposobnost da primi i da razvije duboke osečajc koje dolaze od živih i mrtvih ličnosti i od dogadaja iz narodne prošlosti. Istorijskim i polu-istorijskim tradicijama stvarana je u našem narodu jedna narodna misao i jedna narodna volja znatne jačine.
Naša narodna vitalnost, koja nas je kroz najteža iskušenja izvela, treba i mora kroz jugoslovensko Sokolstvo da dobijc svoj puni, definitivni izraz. Naše nove ideje treba da bu-du putevi našega srca. Nova načela i novi narodni zaveti ima da budu putevi našega narodnega instinkta.
Jugoslovensko Sokolstvo ima u našem narodu da neguje davnašnju ne-savladljivu, nesalomljivu, i neukrotlji-vu narodnu težnju za samostalnošču i za samosvojnošču.
Mi nc možemo živeti od stare slave, nego od novog stvaranja i svaka misao treta i mora biti krunisana delom.
Jugoslovensko Sokolstvo mora u celom našem narodu negovati narodnu svest, narodne tradicije, narodnu vo-lju i sokolsku misao.
Stvaralačka volja jugoslovenskog Sokolstva mora da bude živo sunce, koje greje i živa zvezda, koja sja.
Jugoslovensko Sokolstvo budi u svima smerovima duh inicijative i smi-
sao za organizaciju najširih narodnih snaga. Ono če pripomoči da izraste jedna narodna jugoslovenska duša, jedan narodni duh, jedan duhovni kr-votok.
Neizmernim žrtvama izvojevali smo oslobodenje i ujedinjenje svojih plemena i zemalja i kroz Sokolstvo moramo potpuno ujediniti svoj narodni duh.
Dokazali smo, da znamo biti pravi sinovi otadžbine, blagodarna deca one zemlje, koju su dedovi naši svojim znojem podigli, stradanjima i žrtvama posvetili, krvlju orosili i ljubavlju ogrejali.
Vreme je da pokažemo da i naše najšire narodne mase umeju iči s kul-turom. Izvojevana nacionalna sloboda našega jugoslovenskoga naroda ima da bude most preko koga se ide u kulturno i napredno sveslovenstvo.
Vrline našega naroda:	težnja za
istinom, težnja za pravdom i sposobnost požrtvovanja, koja nc poznaje granice, to je idealizam najčistije vrste. To su vrlo velike vrline, koje mo-gu poslužiti kao osnova za stvaranje prave naše jugoslovenske civilizacije.
Bolna iskustva prošlosti, goleme teškoče kroz koje se istorija našeg jugoslovenskog naroda kretala, njena po-srtanja, padanja i dizanja, ne smeju ostati samo pobeležena u istoriskim analima, nego ih mi moramo pojedi-načno proživeti i poosetiti. Na taj način če se stvoriti pravi i istiniti patrio-tizam, koji se sastoji u radu za celinu, u ljubavi prema svima, u podvrgava-nju svojih posebnih interesa korisnim interesima celine. Iz ovoga če naš narod steči ogromnu moralnu snagu, koja če dati mogučnosti da se naš narodni duh još više usavrši.
Oslobodimo se unutrašnjeg rop-stva i vinimo se u plemeniti svet ideala sokolske večne misli. Neka zatrepte naša najdublja narodna osečanja. Neka ponovo ovlada opšta težnja za po-žrtvovnjem i samopregorevanjem.
Naša jugoslovenska narodna duša umela jc sačuvati prisebnost svog sa-mostalnog unutrašnjeg života i sigurnost pribiranja pod vihorom neminov-nih istoriskih kretanja. Tu svoju sa-mostalnost snalaženja i savladivanje rdavog položaja naj simbolični j c je naša narodna duša izrazila u narodnim pesmama. Iz njih zrači svetlost, što je probijala maglu pustih ropskih dana.
Kosovo i kosovska tragedija nije za naš narod samo goli istoriski doga-daj. Ono duboko ulazi u narodnu du-šu i postaje doživljaj, koji duši otvara nove dubine unutrašnje moči i nove izvore obnavljanja i dizanja.
U današnje doba nastaje pitanje naše nove životne sinteze, u kojoj če naš život biti topliji, ličniji, i pored sve svoje raznolikosti, dobiti unutraš-nju sigurnost, dublju, sadržaniju vrednost, ožarcnu mirnom vedrinom.
Jugoslovenski Sokoli treba da na-uče najšire naše narodne mase da sve tradicije, što nam ostaviše minuli na-raštaji u naslede, osetc, prožive, pre-čistc i umnože novim čovečanskim notama i na taj način ponovo ih ožive i učine pogodnim za novu sintezu.
Sokoli na posao! Budimo istrajni!
Zdravo!«
Iza govora počelo jc vežbanjc po-jedinih društava iz Beograda i najbliže okoline. 1) Bolharjeva: Vežbc sunco-branima, ž. deca S. d. Beograd V. Opet smo videli ovu več dobro poznatu vež-bu; izvedba, s obzirom na naše najmanje sestrice, zadovoljila jc; imale su priličnu tremu, i kao vidni rezultat toga bile su prilične zabune. Pratnja na klaviru dosta slaba. 2) M. Gruborova: »Čergo moja, čergice«, ž. deca S. d. »Matica«. Uz ovu dobru poznatu pes-micu vežbala su deca veoma skladno; živopisna odela dala su još veči efekt izvedbi, no šteta što nije mogla biti inscenirana i odgovarajuča dekoracija, jer n. pr. pevati pesmu vatrici okuplje-ni oko' iste, veoma jc lepa scena, ali ako »vatricu« zamenjuje jedan električni »fassung« bez s»jalice, onda izvolite zamisliti kakav to opet daje efekat. 3) T. Vladimirovič: »Odžačari«, ž. nara-štaj S. d. Beograd III. Na oko priličan sastav skladno je izveden. 4) Proste vežbe pokrajinskog slcta u Ljubljani: članice S. d. »Matica«. Uglavnom vež-bano dobro; nekoliko jedva primetnih greškica može se oprostiti. Ipak sc zapazilo, da jedna sestra »kopira«; s ta-kovom spremom.nijc dozvoljeno javno nastupiti. 5) Proste vežbe pokrajinskog sleta ii Ljubljani: članovi S. d. Beograd I. 1 ovo je dobro izvedeno; usled nedovoljene pažnjc i ovde jc bilo nekoliko grešaka. 6) F. Gopurenko: Ritmičke vežbc na razboju: članice Ruskog S. društva iz Zemuna. Sva ritmika ovih vežbi jc samo u naslovu. Prevedeno na naš jezik mi bi rekli da su to zajedni-čkc vežbe trojice na dvovisinskom razboju. Sam sastav vežbi jc veoma do-bar, a i izvedba i skladnost isto tako. Završetak jc s dve prilične i jednom nemogučom skupinom. 7) Mudri: »Skupinske slikovite vežbe petorice«. članovi S. d. Indija. Veoma dobar sastav našeg poznatog autora, izveden je veoma dobro i složno. Vidi se, da je ulo-ženo dosta truda oko uvežbavanja; ovo je ujedno bila i najbolja tačKa o\og večera. 8) Vežbe na konju: zupsko ode-
Ijenje članova. Pretstavilo nam se je jedno prosečno odeljenje, koje nije moglo vežbe, težine srednjeg odcljcnja, izvesti zadovoljavajuče. Vcžbači su se upuštali u razno-razne kombinacije, koje nisu bili u stanju izvesti, delom radi precenjivanja svoje snage, a delom radi neuvežbanosti; sledstveno tome, sve su vežbe bile obilato »garnirane« grče-njem nogu, nepravilnim držanjem tela, mestimično padanjem sa sprave »lula-ma«, i t. d. 9) F. Erbcn: »Mazurka« članovi i članice S. d. Pančevo. Brača i sestre i pored velikog uloženog truda nisu mogli zadovoljiti svojom izved-bom. Videli smo samo bledu senku div-ne poljske mazurke. Mnogo ie kvarilo što sestre nisu bile u narodnom odelu, a s malo truda mogle su ga nabaviti u Beogradu. 10) Vežbe na razboju: članovi Š. d. Beograd I. Odeljenje je bolje od predašnjeg, iako i ono nije u potpunosti zadovoljilo. Naročite jc slabo bi-
lo	držanje kod nastupa i otstupa.
Veče je bilo posečeno od strane brače delegata u velikom broju, prisu-tan je bio skoro i cco izvršni odbor Saveza, te mnogobrojno članstvo beograd-skih društava.	M. B. N.
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD II
Veliko je zadovoljstvo posmatrati, kako se jedna lepa tradicija održava i razvija.
Nači danas u ovom dobu velike moralne zamagljenosti i pomučenosti, siguran oslonac i tačnu orijentaciju, pa ne obziruči se ni levo ni desno iči pravo cilju, znači imati jednu jaku moralnu snagu.
Postaviti u današnjoj brzoj vrtoglavici i nestalnosti, čvrste temelje svojoj akciji i nepokolebljivo je spro-voditi bez obzira na sve smetnje i prepreke, znači imati izdržljivosti.
I	jedno i drugo pokazalo nam je Sokolsko društvo Beograd II za nepu-nih šest godina od svoga osnivanja. Pet akademija, pa to je jedan mali jubilej!
Odmah u drugoj godini otkako je osnovano, ono prireduje svoju prvu akademiju, da pokaže Beogradu, da je u prestonici postalo još jedno društvo više. I tom prvom akademijom ono je postavilo svoj rang na dostojnu visinu i odtada svake godine daje akademije nc napuštajuči taj rang. Njegove su akademije zapažene od strane Bcogra-dana i dobro posečivanc iako su ulaz nice bile s osetnim pozorišnim cenama.
Petu akademiju, koja је^ priredena
23	o. m. u Narodnom pozorištu, nije ni malo zaostala od zadnjih.
Akademija je počela s vezbom muške dece: »Čas u sokolani«, od br. Roksandiča. To je bila prava, izrazita slika sokolskoga života u vežbaonici. Kako deca dolaze, što rade, kako se zabavljaju, dok voda nc da znak da počne čas. Veselost, živost, žagor, tr-čkaranje, dozivanje, mala takmičenja i uopšte sve ono, što prati svaki dečji skup. Čim voda da znak, odmah na-stajc tišina, sve zanemi i samo se čuje oštra komanda vode i malo komešanje vežbača da zauzmu svoja mesta u vrsti. I onda nastaju vežbe.
Brat Roksandič, koji se svesrdno odao radu s decom, upoznao psiholo-giju dece i našao podesan metod da ga deca Iako shvate, dao je več nekoliko uspešnih sastava za dečije vežbe. On ih drži dosta strogo, ali ga deca neobično vole svojom čistom detinjskom ljubavlju. I u ovoj tačei on je našao vrlo srečno temu i znalački je obradio. Slika je bila vrlo živa i izazvala neobično prijatan utisak. Alališani su izveli svoju zadaču odlično i bili su pozdravljeni toplo od publike.
U drugoj tačei: »Pralje« s. Pavice-vič, koju su vežbala ženska deca, pokazana je jedna vrlo interesantna i originalna vežba, onih najmanjih vežba-čica. Male, vredne pralje povelc su na obramicama tobožnje rublje da peru zajedno na jednom perilu. One se pojavi ju ju s obe strane pozornicc i po taktu muzike koračaju, lagano podižu-či ručicc iznad očiju pogledajuci na sunce da li nisu zadocnile. Dolaze do malih’ sudiča za pranje, spuštaju obra-miee i uzimaju rublje. Počinju pranje uz jednu lepu slovenačku pesmicu. Posle toga posedaju da se odmore, brišu-či znoj i hladeči se keccljicama. Potom čuju glas frule i sve se okreču pa vide malog svirača, koji im sc približuje. One skaču, prilaze mu i uz njegovu svirku igraju kolo, a i on s njima. Muzika daje živ tempo i male sve življc igraju, dok zavesa ne zakloni ovu slat-ku sličicu, koja se takla srca svih gle-
dalaca.	.	,	,
Sestra Pavičevič se je pokazala vec kao specijalista za vežbc ženske dcce. Kao da je zavirila duboko u dusu tih malih andelčiča i saglcdala sta je u njoj' pa je svoje vezbe tako podesila da potpuno odgovaraju dečijoj prirodi. Izglodalo je, kao da dcčica nc vež-baju več da u istini rade ono, što pri-kazuju. Tako se ona umela saživeti s tim bezazlenim malim bičima.
Muski naraštaj, mladi, vežbao je: »Iz Jugoslavije«, sastav br. Jankoviča iz Zagreba. Vežba lepa, s raznovrsnim kombinacijama, izradena odlično, kao i sve ranije stvari, koje je dao ovaj produktivan, savestan i neumoran sokolski radnik. Vežba jc primljcna s velikim odobravanjem i gledaoci su
toplo pozdravili ove mlade oduševlje-ne vežbačc.
Starija brača pokazala su Ravanič-ke vežbe iz 1905 god. Ove su vežbe, posmatranc s današnje tehničke višine, vrlo prostih sastava. One su gim-nastička azbuka, s kojom se počinju učiti vežbe. Prvi, osnovni stadium u razviču gimnastike. One su slika o nog doba, kada se Sokolstvo počelo javljati i širiti kod našeg naroda. Pojava starije brače, kao novina pozdravljena je s puno simpatija.
Ženski naraštaj, mladi, u divno sa-stavljenoj vežbi »Jugoslovenska ruko-vet« pokazao se je kao dostojan tak-mac svojih partnera (m. naraštaja mla-đeg). I ove mlade vežbačice pokazale su sjajan uspeh, vežbajuei lako i precizno savladujuči sva teška mesta u vežbi. One obečavaju, da če biti kao članice savršene. Ispračene su s velikim tapšanjem.
članovi s vežbom »Slovan« — sa-stay br. Kovača iz Dubrovnika, posti-gli su redak uspeh. Vežba je sastav-ljena po lepoj pesmici slovenačkog pesnika, s visokim tehničkim kvaliteti-ma. Br. Kovač, koji ima duboku Iju-hav za naše nacionalne stvari i da u pesmama naših pesnika pronade lepu gradu za sastav vežbi, pokazao se kao veštak s punim umetničkim merilom. On ima fini i razvijen osečaj za lepo, za ono lepo, očiščeno od svega profa-noga. Sem toga on ima smisla za me-ru, te svoje sastave ne pretrpava su-višnim stavovima i ne opterečuje ih nepotrebnim balastom. Svako njegovo delo sačinjava jednu lepu, harmoničnu celinu, u kojoj pokreti izbijaju jedan iz drugog i nižu se u jedan neprekidni lanac. Nema intermeca i umetaka, uba-čenih iznenadno. Njegove su vežbe, kao tkanina satkana iz raznovrsnih boja i šara i daju jednu živopisnu sli-ku.
U »Slovanu« radnja se razvija u brzom burnom tempu, vežbači izlaze i zalaze, iz jednog stava u drugi, brzi-nom munje, protkivaju se medusobno, stvarajuči svaki čas drugu sliku.
(Manovi su ne samo shvatili smisao vežbe, nego su osetili i sav zamah pes-nikovog ushita, izraženog u Štihovima ove pesme o veličeni Slovenstva, pa su. je izveli sa žarom i poletom mladič-ske bujnosti! Ushičeni gledaoci pozdravili su ih na završetku punim odu-ševljenjem.
Posle odmora članovi su dali na razboju nekoliko od onih vežbi, težih sastava u kojima se ispoljava jaka iz-vežbanost, preciznost, izdržijivost i lakoča vežbača. Postigli su veliki uspeh.
Članice su prikazale Ljubljanske sletske vežbe s potpunom izvežbano-6ču i savršeno lako. Jednovremenost pokreta, ravnanje, budna pažnja u svima momentima ove vrlo lepe vežbe, Pokazali su da su sestre uložile veliki trud, imale jaku volju i naročito inte-resovanje za ovu jubilarnu ljubljan-sku vežbu. Položile su ispit da mogu iči na slet. I njih su gledaoci pozdravili burno.
Muški naraštaj, stariji, vežbao je Kosovsku legendu od Čemea sjajno i s potpunim razumevanjem ovog uzbu-dljivog dela. Vežba je sastavljena po poznatoj pesmi našeg najbujnijeg pesnika Đ. Jakšiča: »Sto čutiš, čutiš... I reči i arija, kojom se pre rata dugo i cesto pevala ova duboko osečajna patriotska pesma, uzbudivale su duše mladih vežbača i ovi su je odvežbali s oduševljenjem. Posticani silinom reči zvonkih stihova i nošeni gromkošču arije iz koje su se izlivali i težak bol i gorak prekor, ovi mladiči su vežbali sa zanosom. Osetili su značenje ove pesme pa su je izrazili savršeno i iza-zvali veliko oduševljenje.
Ženski naraštaj sa svojom tačkom »Na prelu« — sastav s. Pavičevič — izgleda da je proizveo najjači utisak. Kao i male pralje i ove mlade prelje bile su mile i simpatične. Gledaoci su bili u nedoumici, koja je lepša od njih. Najbolje je ono rešenje, obe su lepe, a meni se više dopada ova ili ona.
Na prelu je slika iz našeg narod-nog života, iz običaja kojih nestaje, a koji su izvirali iz duše naroda. I zato nam je ova lepa stvarčica bila tako mila. Oko vatre, naložene na polju is-kupile se mlade prelje da u društvu vesele, razdragane predu i šapuču tajne svojih uzbudenih srdaca i usplam-tele mladosti. S preslicama su i kao da s onom tankom žicom ispredaju i sve svoje stake jade što ih sagorevaju u drugima! Da olakšaju sebi one pe-vaju. Dolaze jarani s pesmom veseli, radosni, preslice sc ostavljaju da se zaigra kolo mladalačko, lako, bujno ...
To nam pokazuje vežba prelo. — Prelje su obučenc u narodne nošnje i jarani (opet iz ž. naraštaja) isto tako. Sarenilo, pesma, kolo, mesečina, sjaj vatre, sve se to meša i protkiva, pru-žajuči sliku, koja očarava i zanosi. S. Pavičevič ima fini ukus i lepu maštu, dobro poznavanje našeg narodnog života i daha jedno tako reči umetničko delo, a da su prelje izvele ovu stvar Savršeno, dokaz je ono silno ushičenje s kojim ih je cela dvorana ispratila.
Članovi su dali još jednu vežbu: »Devetku« od br. Jankoviča. Vežba je vrlo komplikovana, s težkim stavovima, puna raznovrsnih varijacija, obrta i naglih prelaza. Vežba se razvija u je-dnom vrlo brzom, burnom tempu, kao kakav vihor. Vežbači se promeču i
prepliču s neverovatnom hitrinom i la-
kočom. Ostavili su jak utisak.
Ženski prednjački zbor je završio akademiju sa svojom vežbom: »Osmi-com«, sastav s. Jankovič iz Zagreba. Vežba pretstavlja jednu težu i slože-niju kompoziciju, za čije je izvođenje potrebna veča vežbačka rutina. Vežba višeg gimnastičkog stila, koja je dala prilike ženskom pred. zboru — c rim vršnim članicama — da pokažu svoje visoke tehničke sposobnosti. Vežba se razvija u dosta brzom i poletnom ritmu, puna raznovrsnih težih stavova, možda malo težih nego što bi to do-puštala obična ženska snaga. Zato je mogu izvesti uspešno samo snažne i dobro izvežbane vežbačice, kao što su bile sestre iz prednjačkog zbora. One su postigle s ja jan uspeh i krunisale ovu uspelu akademiju.
ŽUPSKE KROSKONTRI UTAKMICE
U nedelju 9 IV 1933 godine održa-ne su u Košutnjaku kraj Beograda prve kros-kontri utakmice Sokolske župe Beograd. Na ovim utakmicama nastupila su sledeča društva: Beograd Matica s članovima, članicama, muškim i ženskim naraštajem; Beograd I s članovima. članicama, muškim i ženskim naraštajem; Beograd IV s članovima; Beograd V s članovima i muškim naraštajem; Beograd VI s članovima; Beograd VIII s članovima; Valjevo s članovima; Zemun s članovima, članicama, muškim i ženskim naraštajem i Pančevo s članovima, članicama, muškim i ženskim naraštajem.
Tačno u zakazano vreme u 10 ča-sova pre podne otvorio je utakmice pri-godnim govorom prvi potstarešina župe brat Milivoje Smiljanič.
U prvoj trči učestvuje ženski naraštaj na 800 metara. Na start izlaze 42 naraštajke, a stiže na cilj 31. Prva je stigla Vera Vrabec iz Zemuna za 3;17, druga Edita Pisker iz Zemuna, a treča Marija Golupska iz Beograda I. Po bro-ju dobivenih bodova društva su zauzela sledeči plasman: Zemun 231 bod, Pančevo 141 bod, Beograd I 97 bodova i Beograd Matica 27 bodova.
Posle ženSikog naraštaja startuje 38 članica, a stiže na cilj 24 na staži od 1000 metara. Prva je stigla sestra Milena Predragovie iz Zemuna, druga sestra Flora Hofman iz Beograda Matice, a treča sestra Mara Josimovič iz Pančeva. Plasman društava u ovoj trči bio je sledeči: Beograd I 155 bodova, Beograd Matica 80 bodova, Zemun 34 bo-da i Pančevo 31 bod.
U trečoj trči na staži od 1500 metara učestvuju 62 naraštajca, a stiže na cilj 56. Početni tempo je bio snažan, da je ceo teren zatutnjio, a tri najma-nja naraštajca su srušena i prosto pre-gažena od ostalih, ali su ipak hitro skočili i nastavili trčanje. Prvi je stigao u divnoj kondiciji Aleksandar Deči iz Pančeva za 5:07 i s/», drugi Vladislav U j vari iz Pančeva, a treči Dragoslav Obradovič iz Beograda V. Po bodovima društva su zauzela sledeči red: Beograd Matica 682 boda, Beograd I 431 bod, Pančevo 249 bodova, Zemun 209 bodova i Beograd V 125 bodova.
U poslednjoj trči na 2000 metara krenula je lesa članova od 96 njih na broju i to neverovatno snažnim i brzim tempom, te je radi toga na cilj stiglo samo 60 njih. Borba je bila velika. Prc-skakale se jaruge. Prestizali su jedni druge. Padalo se i ponovo dizalo i ju-rilo napred. Niko nije mario što ga grmljc i šiblje grebe, več je svaki težio da bude ispred drugih. Prvi je stigao na cilj brat Nebojša Nikolič iz Beograda VI za 8:04 i "Ir, drugi Vitomir Pregl iz Zemuna, a treči Milutin Matič iz Beograda V. U ovoj trči društva su dobila sledeči broj bodova: Beograd Matica 377, Pančevo 258, Beograd I 230, ;Zemun 226, Beograd VI 184, Beograd V 166, Beograd VIII 161, Beograd
IV	134 i Valjevo 45.
Prema sabranim bodovima po dru-štvima krajni plasman bio je sledeči: Beograd Matica na prvom mestu sa 1166 boda, Beograd I na drugom mestu sa 913 boda i Zemun na trečem mestu sa 700 bodova. Dalje dolaze društva po redu: Pančevo 679, Beograd V 291, Beograd VIII 161, Beograd IV 134 i Valjevo 45 bodova.
Ove utakmice je vodio i sproveo je organizacij u brat Evgenije Davidov, referent za laku atletiku u Tehničkom odboru župe, uz pomoč ostalih članova Tehničkog odbora. I pored nekih nedostataka, koji nisu mogli da budu izbegnuti, utakmice su kao prve ove vrste u župi potpuno uspele. Stranih posmatrača bilo je vrlo malo, jer je duvao prilično hladan vetar. Lekarska sekcija bila je dobro organizovana. ali nije irnala mnogo posla i pored tolikog broja učesnika; samo je klonuo jedan naraštajac i ubrzo je bio osveščen.
Nadamo se, da če, služeči se isku-stvom sa ovih prvih kros-kontri utak-mica, naša župa u buduče pri sličnim priredivanjima imati mnogo večeg uspeha i mnogo bolje sprovedenu or-ganizaciju.
Tok utakmica snimalo je filmsko preduzeče »Jugoslovenski prosvetni film«.	M. J.
SOKOLSKO DRUŠTVO MRAMO-RAK
+ Brat Svetislav Omorac
U državnoj bolnici — »grudnog odeljenja« u Beogradu, posle dužeg bo-lovanj^ u svojoj 47 godini života, pre-
minuo je 13 o. m., jedan od najugled-nijih gradana Mramorka, brat starešina Sok. društva u Mramorku, Svetislav Omorac, učitelj.
U toku celog svog života pokojni br. Omorac, mnogo je doprineo dobra i korisna na polju narodnog jedinstva u rasprostranoj i opširnoj Jugoslaviji.
Za vreme Austro ugarskog iga, on kao veliki Jugosloven i patriota svoje države mnogo je propatio i preživeo teške muke, bio je tada gonjen, interniran i više puta zatvaran, gde je i pre-kratio svoj kratki vek po madžarskim zatvorima, ali ipak on je sve to preživeo i dočekao Vaskresenje močne i velike Jugoslavije. Po Vaskresenju ljubljene mu Otadžbine, on je bio postavljen za učitelja u Izbištu potom na položaj školskog nadzornika belo-crkvanskog sreza, u svom rodnom mestu Uljmi, onda premešten za učitelja pri nadzorništvu u Vršac i najzad u M ram o ra k, gde je i proveo svoje dve godine, za koje je vreme i stekao svu popularnost i ljubav medu stanovnici-ma ovog sela.
Poznavajuči pokojnog, svaki je mogao reči, da to nije samo čovek obične funkcije, več neumorni i nikad smireni radenik. Radio je on ne-umornom svom šilom na položaju učitelja u razredu, a radio je on u slo-bodno vreme van istog u svima dru-štvima.
Najzad njegovom je inicijativom bilo je osnovano Sokolsko društvo u Mramorku, na čelu kojeg je bio on sam, ali tu nije bio duge sreče; ovaj rad mu presekla dugotrajna bolest i naposletku kobna smrt.
I ako je umro i ako njega nema više medu nama, zato je ostalo njegovo dobro seme i koristan rad u svetlom pamčenju medu svima s kojima je imao veze.
Dragi brate, neumorni radeniče i slovenski poborniče, neka Ti bude laka crna zemlja i Slava ti!
SOKOLSKO DRUŠTVO STARA PAZOVA
Od 6—25 februara održan je u našem društvu društveni prednjački tečaj na kojem su članovi prosvetnog odbora držali predavanja i to: brača dr. Kristo Grbin, dr. Georgije Mihailovič. Pavle Esapovič i Ivan Gajič.
Ispit je održan 5 III. Polagalo je
11	(4 sestre i 7 brače); ispit je položilo 9.
4 III održao je član beogradske opere g. Boris Popov vokalan koncert, koji je veoma dobro uspeo.
9 IV održao je predavanje g. dr. Vladimir Dvornikovič, univ. profesor i pomočnik min. prosvete. Tema predavanja je bila: O tipovima i karak-teriina ljudi. Predavanje je vrlo dobro uspelo. — Dr. V.
Župa "Bjelovar
SOK. ČETA NOVI GRADAC
Na uskrsni ponedeljak t. j. 17 o. m. priredila je ovomesna Sokolska četa u prostorijama osnovne škole prvu sokolsku akademiju bez točenja uopštc bilo kakvog piča. Na akademiju se odazvao veliki broj mesnog seljaštva; došla je nekolicina brače iz naše upr. opštine Gradina. a naročito se sakupi-la omladina okolišnih susednih sela.
Sokolska, odnosno školska, prosto-rija bila je puna posetilaca, a ukrašena jc bila slikama i dekorima u narodnim bojama, tako da je davala lep dojam u potpunom sokolskom duhu.
Akademiju otvorio je pozdravom četni prosvetar brat Gonan, nakon če-ga je mešoviti hor sokolske dece i naraštaja otpevao drž. himnu, koja je od strane posetilaca pozdravljena burnim pljeskom.
Potom je prosvetar čete održao predavanje: »Učiteljstvo i škola kao činioci sokolske ideologije i radnog programa«, koje je vrlo pažljivo saslu-šano. Zatim su naraštajci izveli dve lepe deklamacije patriotsko - sokolskog sadržaja, a naročito zadovoljstvo i ras-položenje pobudila jc kod gostiju pesma »Moj Sokole, zdravo!« od dr. V. V. Rašica, što su isti oduševljeno aplau-zom popratili.
U sledečoj tačei m. i ž. naraštaj odvežbao je precizno dve proste vežbe, a posle toga otpevao nekoliko pe-sama nacionalno-sokolskog karaktera.
Na kraju — kao poslednja tačka izveden je po članovima čete šaljivi igrokaz: »Začarano blago« od P. Matijeviča.
Sve su tačke rasporeda bile na višini, pa je moralni uspeh zadovoljava-juči.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO BOROVNICA
Na veliki ponedeljek je imelo borovniško sokolsko društvo akademijo, ki je izpadla nad vsako pričakovanje. Že velik poset sam, zlasti tujcev, je pokazal, da uživa društvo ugled. Od zunanjih gostov naj predvsem omenimo naše zavedne brate iz Vrhnike, ki so prišli na akademijo skoro korporativno. Pa tudi Logatčani so prišli in se niso ustrašili precejšnje oddaljenosti — Sploh kažejo zadnje čase notranjska društva izredno delavnost.
Akademija je obsegala v glavnem 3 dele: telovadnega, pevskega in godbenega Vseh 17 točk programa pa je bilo povezano v lepo in pestro skupnost.
Prva točka je bila recitacija pesem-ce »Mi Sokoliči«, katero je absolviral bratec Suhadobnik prav junaško. Potem so nastopili vsi odelki s prostimi vajami. Ženska deca je izvajala proste vaje prav ljubko, moška deca svoje prav tako. Naraščaj, tako moški kot ženski, je pokazal veliko uvežbanost in tako homogeno predstavljanje, da je žel ogromen aplavz. Tudi članice so se odrezale, le člani bi mogli svoje proste vaje še malo izpiliti. Orodna telovadba je bila na višku, tako da je publika zahtevala dodatkov. Posebej naj omenim telovadno kompozicijo »Slovenec sem«, katero je sestavil naš agilni brat Lado Franc. Izvajala sta jo po dva člana in članici; kompozicija je publiko navdušila.
Pevski odsek je zapel tri pesemce, katere je naštudirala sestra Mazijeva — in žel mnogo odobravanja. Ravnotako sta se postavili naši citrašinji sestri Marjetica Jeranscheva in Miroslava Zupanova, ki so ju spremljali bratje Ferjančič in Mivšek na violini in brat Akički na gitari.
Po sporedu se je razvila prijetna družabna zabava, ki je združila vsa sokolska srca v iskreno bratstvo.
Svetovati bi pa bilo, da se v bodoče uvežbajo proste vaje na godbo, kajti štetje, čeprav je še tako tiho, deluje neugodno na gledalce.
Omenim pa naj, da že dolgo pogrešamo pri sokolskih prireditvah zastopnikov občinske uprave. Razen dveh, treh občinskih odbornikov, ki so člani Sokolskega društva, ne vidimo od 25 občinskih očetov nobenega drugega, čeprav se nekateri teh gospodov kaj radi izdajajo za narodnjake.
SOKOLSKA ČETA NOVASELA
Na velikonočni ponedeljek, dne 17. aprila t. 1. ob 3. uri popoldne je prvič tukajšnja četa igrala in nastopila v narodni šoli v Banjaloki, kjer ima svoje prostore.
Starosta brat Prešeren Dolfe je zrežiral enodejanko »Kakršen gospod, takšen sluga«. Ta burka iz vojaškega življenja je uspela v zadovoljstvo vseh mnogoštevilnih gledalcev.
Vsem igralcem se je poznala vestna režija br. Prešerna, ki je za to igro naslikal tudi nove kulise.
Na sporedu je bil tudi telovadni nastop, ki ga je uvežbal načelnik brat Klarič Jože. Izvedba vaj je bila točna in dobra.
Brat starosta je imel pred začetkom igre vzpodbujevalen nagovor, ena izmed njegovih učenk pa je med prvim odmorom deklamirala njegovo pesem »Našim bratom«.
Ob zaključku se je br. starosta zahvalil vsem navzočim za številen poset. —
Kupujte zastave kod
I. NBŠKUEMLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
208- 1 ________________
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO HOČE
Naše društvo je priredilo v nedeljo 17. aprila t. 1. veseloigro v 3 dejanjih »Peg, srček moj«. Igro je zrežirala s. Mušičeva prav dobro ter je dosegla igra lep uspeh, tako v moralnem kot v gmotnem oziru. Vloga Pegice je bila izvedena izborno, zadovoljivo so pa bile rešene tudi ostale vloge.
Obisk je bil dober. Posetili so nas v lepem številu člani in članice Sokola Slivnica ter Sokola Razvanje. Izrekamo jim tem potom najiskrenejšo zahvalo, naše člane pa pozivamo, da se jim s posetom njih prireditev primerno oddolžijo. — Zdravo!
Župa Mostar
SOK. DRUŠTVO METKOVIČ
Prigodom smrti blago^. Stane Pa-ranos, majke brače Jove i Spire, narodnog poslanika, položeno je u korist fonda za gradnju sokolskog doma u Metkoviču iznos od 1190 Din.
SOKOLSKA ČETA U POLJICU
18 aprila osveštena je uz veliko učešče posetilaca zastava Sokolske čete u Poljicu, koja več godinu dana neumorno krči puteve ka sreči i blagostanju našega mesta.
Pored junačkih sinova ovoga krša, došli su da odaju počast ovoj plavo-belocrvenoj svetinji, narodni poslanik g. Ivaniševič Pero, kome pripadaju sve zasluge, da se zastava osveštala, jer je njen darovatelj i kum. Svečanosti su prisustvovali načelnici sreza trebinj-skog i ljubinjskog g. g. Popovič i Vukovič, kao i delegat župe i društva, te ostalih okolnih četa, koji dodoše da pokažu istinsku ljubav prema najbli-žoj brači.
Nakon govora nar. poslanika, govorili su ostali govornici od kojih treba naročito istači braču: Đikića Hasana (žup. del.) i Maiksnera Hinka
(društv. del.). Zatim su Sokoli i Sokoliči izveli svoje vežbe na opšte zadovoljstvo prisutnih. Dično je bilo pogledati te zdrave hercegovačke momke u živopisnim narodnim nošnjama, kako složno i po taktu izvode pojedine sta-vove vežaba. Pa ni Sokoliči nisu zaostali.
Posle podne odigran je »Hadži-Loja« i ostale tačke po programu.
Na svečanosti je svirao muzički otsek čete iz Orašca.
Program svečanosti izveden je u najboljem redu oko koga se s najve-čom savešču zauzimala uprava ove čete.
1 moralni i materijalni uspeh jc vrlo zadovoljavajuči.
I. D. R.
Župa Osijek
OKRUŽNI TEČAJ U VUKOVARU
Izmedu 5 i 12 marta o. g. održan je u Sokolskom društvu Vukovar okružni prednjački tečaj, na kome je bilo prisutno 16 prednjaka iz raznih mesta okružja Vukovar.
Na tečaju su bila ova brača iz 13 sokolskih jedinica: 1) Adaševci br. Mi-lovac Ivan, 2) Šidski Banovci br. He-bel Jakob, 3) Bobota br. Barvalac Gli-šo, 4) Berkasovo br. Gesti Milan i Kečkeš Jefrem, 5) Dalj br. Crnogorae Savo, 6) Erdevik br. Nenič Ili je, 7) Petrovci br. Puškaš Andrija, 8) Sotin br. Rajo Stjepan i Abst Ivan, 9) Svinja-revci br. Bajac Josip, 10) Šid br. Vlček Samuel, II) Tompojevci br. Nikšič Marko, 12) Tovarnik br. Žunič Pavle i 13) Vera br. Maksič Lazar.
Održana su 64 časa nastave, od kojih otpada na telesne vežbe i pregled Tirševa sustava 50 časova, a na pro-svetnu nastavu 14 časova. Predavanja iz anatomije, fiziologije i higijenc po-pračena su filmom.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŽUPANJA
Sokolsko društvo u Županji odr žak> je od 25 marta do 12 aprila 1933 niz predavanja o organizaciji i ideologiji Sokolstva.
Predavanja su održavana ovim redom: 26 marta 1933: Istorija Sokolstva i telesno vaspitanje, predavač br. Bišof Dragutin, načelnik Sokola. — 29 marta: Sokolska ideologija, predavač brat Bučan Marin. — 2 aprila: Uloga Sokolstva u našem nacionalnom i tfr-žavnom životu, predavač brat Mesing Dragutin. — 5 aprila: Prosvetni rad u Sokolstvu, predavač brat Strunja. —
9	aprila: Sokolska telovežba i zdravlje, predavač brat dr. Pavičič Vojislav, lečnik. — 11 aprila: Organizacija i sta tistika, predavač brat dr. Poljak Miroslav, starešina Sokola.
Predavači su s mnogo truda i volje održali svoj a predavanja na zado voljstvo sviju prisutnih.
Predavanjima jc prisustvovam članstvo u velikem broju.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO SARAJEVO
Na 1 aprila priredilo je Sokolsko društvo Novo Sarajevo svoju akademiju, čiji je moralni i materijalni uspeh bio lep. Atfilan rad ove sokolske jedi-nice potvrduju: izgradnja sokolsko^ doma, stalan gndalački zbor i česte sokolske priredbe. I za vreme ove akademije program je bio šaren i privla-čiv. Akademija je otpočela s dve glaz-bene tačke, koje je izvela muzika s mnogo osečanja. Iza toga su 6 nara-štajki vrlo skladno odvežbali proste žu^ske vežbe. Uza svu skladnost i tehniku naraštajki vežbe nisu došlc do pravog izražaja, jer su komponovans za velike, a ne za male skupove. Tempo vežbi kao da je trebao biti malo brži, a i popravljanje haljina za vreme vežbi ide na štetu uspeha. I lepa skupina, koju je vrlo vešto izvalo 16 čla? nova ipak je izglodala kao potsečena. Iza ovoga su izvedene dve manjc po-zorišne stvari i to »Sirota dijete« i pantomina »U brijačnici«, koju su vr-
lo	vešto izvela dva šegrta, nagoneći stalno publiku na veselo smejanje. Publika je stalno reagirala i pri odigra-vanju komada: »Sirota dijete« što je najbolji znak uspeha naših diletanata.
Društveni gudalački zbor ispunja-vao je meduvremena s biranim i uvež-banim stvarima.
Sala sokolskog doma bila je dup-kom puna.
SOKOLSKA ČETA GORNJI VAKUF
Na 2 aprila o. g. u prostorijama sokolske čitaonice održao je idejno sokolsko predavanje brat August Raič. Tema predavanja je bila: Tikanje u Sokolu. Predavanje je bilo vrlo lepo obradeno. Prisutni su ga s velikom pažnjom saslušali i iz njega osetili ka-kovo iskreno bratstvo, poverenje i bli-skost treba da vlada medu Sokolima. Naročito je zgodno što su sva brača i sestre bili prisutni ovome predavanju,
*
Na 12 aprila o. g. posetili su našit četu starešina i prosvetar Sokolskog društva Bugojno brača: Sadikovič i Nikšič i tom prilikom brat starešina je održao vrlo uspelo predavanje »O Sokolstvu u opšte«. LT tom predavanju je podvukao sve važne momente, koji su prethodili stvaranju Sokolstva, ka-
ko uopšte, tako i kod nas. On nam je vrlo lepo izneo i ocrtao ciljeve Sokolstva i njegove ideje. Na kraju predavanja brat starešina uputio je nekoliko reči mladima na kojima svet pa i naše Sokolstvo ostaje. Interes za ovu temu i govornička sposobnost brata starešine osigurali su vrlo dobar uspeh predavanju, pa je isto ostavilo dubok dojam na prisutne.
Posle brata Sadikoviča uzeo je reč brat Nikšič. On je u svom govoru prccllagao da se osnuje magazin za skupljanje žita, koje je on kao poljo-privrodni referent podelio. Prisutni su ovaj predlog s oduševljenjem primili.
Zupa Sušak - Rijeka
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO
17 aprila ispratili smo brata Luku Škoda u 58 god. života na večni poči-nak. Jutro je bilo tiho i blago. Nebo je bilo pokrito sivim oblacima, dok se sprovod kretao i približavao polako, žalosno k groblju. U nama se budila sve veča uspomena na našeg brata, te nas to jutro još jače vezala zauvek za njegov sokolski rad, uz njegove tople i prijateljske reči. Preneli smo se u njegove mlade dane, da ga ugledamo zadojena slobodom i bratstvom. Uve-ren da samo čvrsto organizirani može-mo se boriti protiv austrofila i italija-nofila, nalazi se medu utemeljiteljima Hrvatskog Sokola god. 1911 gde radi do nesrečne 1914 god. Polazi u rat u ko jem oboli i bolest ga ne ostavlja do smrti. Po oslobodenju evo ga opet u upravi Jug. Sokola, gde neumorno radi blagom reči i dobrim primerom. Bez trune egoizma, kao u sokolskom tako i privatnom životu, pomaže Sokolsku zadrugu i Kupališnu zadrugu kao ja-mac, Jadransku stražu i Streljačku družinu kao član. Visoko uzdignuta nacionalna svest bodrila ga, te je mogao žrtvovati mnogo vremena za dobro svi-ju. Obitelj njegova odgojena sokolski aktivno saraduje na sokolskim nastu-pima, akademijama i drugim priredbama. Posvetio se sav svojem mestu i velikoj domovini, a često smo ga čuli govoriti o miloj nam Istri.
U ime brače i prijatelja oprostio se s njime brat Mrakovčič Anton, upravitelj osnovne škole, koji je s pravom rekao: »Pred nama leži pravi čo-vek, brat i prijatelj«, a i deca medu so-bom govore: »Umro je najbolji Sokol u Aleksandrovi!«. Neka je laka ova naša jugoslavenska zemlja bratu i prijatelju Luki Škoda!
Zupa Šibenik-Zadar
SOKOLSKA ČETA KRAPANJ
Zauzetnošču referenta za sokolske čete u našoj župi školskog nadzornika brata M. Trive, došla je naša četa do svoje pozornice.
Dana 16 o. m. pred dupkom pu-nom dvoranom, tako da su se mnogi morali da vrate ne nalazeči u njoj mesta, održala je naša četa akademiju, koja je u svakom pogledu uspela.
Iza kako su sokolska deca otpe-vala državnu himnu, brat starešina D. Stipišič, upr. škole, govorio je o »Sa-vremenim zadacima Sokolstva«. Zatim je brat Ljubo Jurič održao govor: »Ulo-ga Sokolstva u našoj narodnoj prošlo-sti.« Oba su govora bila često preki-dana burnim klicanjem Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji, Sokolu Kraljevine Jugoslavije, Tiršu, te državnom i narod-nom jedinstvu.
Nakon toga su sokolska deca iz-vela proste vežbe. Davana je lakrdija u tri čina »Lekar protiv volji« od Mo-liera, koju su izveli sokolski diletanti. Kao najzadnja točka programa izveden je šaljivi nemi prizor »Kod brijača«.
Zabava je završena u najboljem raspoloženju i oduševljenju.
Zupa Vel. Rečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠAID
Prvi dan Uskrsa 16 aprila o. g. priredilo je naše Sokolsko društvo akademiju. Izveden je ovaj program: 1) Sokolstvo kao vaspitač dece i omladi-ne, predavanje br. Milana N. Jovanoviča, starešine. 2) Proste vežbe izvodio je uz pratnju muzike: a) muški pod-mladak, b) ženski podmladak, c) muški naraštaj i d) muški članovi. 3) Škol-ski nadzornik, šaljiva igra u 1 činu od Koste Trifkoviča, prikazali su članovi Diletantskog otseka Sokolskog društva.
Akademija je ostavila dobar uti-sak kod prisutnih.
Moralni uspeh je postignut, a ma-terijalni je bio slabiji nego na ostalim priredbama našega Sokolskog društva, jer usled krize akademija je bila do-sta slabo posečena.
SOKOLSKO DRUŠTVO JASENOVO
17 aprila 1933 u 1 sat po podne Sokolsko društvo i mnogobrojno gra-danstvo iz Jasenova svečano su dotekali bratska sokolska društva iz Bele
Crkve i sela Palanke. Belocrkvansko društvo predvodili su: starešina brat Toma Irovič, direktor gimnazije u pen-ziji, i načelnik br. Dušan Janič, avijat. poručnik, a palanačko načelnica sestra Milosava Jovanovič, učiteljica. Kao iza-slanik župe prisustvovala je načelnica iz Vršca sestra Nevena Bogdanovič. Posle sastanka i bratskog pozdrava, svi Sokoli zajednički su prodefilovali kroz ulice uz pratnju muzike i mnogo-brojnog sveta iz mesta i okoline. Kre-tanje povorke odredivali su starešina br. Ivan Prekajski, mesni sveštenik i načelnik br. Nikola Ivačkovič, trgovac, s načelnicom sestrom Milicom Markovič. Povorka se zaustavila pred ško-lom, gde je br. Toma Irovič održao vatreni i patriotski govor kličuči Vr-hovnom Starešini Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom Domu, kojom je prilikom nastalo burno klicanje.
Posle toga sva tri društva pristu-pila su izvodenju sokolskih vežbi: prostih, na spravama, skupine i t. d. Vež-bali su članovi, muški i ženski naraštaj i podmladak. Uspeh je bio pohvalan i na opšte zadovoljstvo publike.
Uveče je priredena uspela zabava s programom: 1) Predavanje »Dom, škola i Sokolstvo«, koje je uspešno održao prosvetar br. Popovič Uglješa, upravitelj škole; 2) Dva pozorišna komada »Kijavica i Dugme« od Nušiaa; 3) Dve recitacije i jedna živaislika. Program je takoder izveden na opšte zadovoljstvo publike.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRSTU R
Godinama se več vodi akcija medu Sokolstvom za otvaranje sokolske či-taonice. U poslednje vreme ovu duž-nost je preuzeo na sebe brat Rama-danski Zdravko, upravitelj osnovne škole. Čim su pravila i molba odobrena odmah se pristupilo nabavki dnevnih listova i ostalih potreba. I to je u naj-ktačem vremenu rešeno. Članovi za sada imaju na raspoloženju 4 razna dnevna lista, 1 ilustraciju, i još raznih zabavnih knjiga i časopisa. Posle ovo-ga je sledovalo osvečenje, kojem su na poziv Sokolstva prisustvovala sva mesna udruženja. Iza raznih govora izveden je program, koji je bio sastavljen u čisto sokolskom duhu. Prvo su deca osnovne škole izvela nekoliko uspelih deklamacija. Zatim su pod vodstvom sestre Andelije Pavlove, načelnice mesnog Sokolskog društva, deca osnovne škole izvela nekoliko uspešnih vežbi. Zatim su ista deca pod vodstvom sestre Marije Poček, prosvetara, iz-
vela uspešno vežbe s lukovima. Poslednja i naj interesantni ja tačka programa bila je izvedena na vratilu od vežbača: Šečerov Dušana, Malbaški Zi-vice, Kojič Pante i Mali Kamenka. Ovo je spremanje izvršio brat Duško Šečerov, prednjak društva. S ovim vežba-ma krstursko Sokolsko društvo je dokazalo da još uvek zauzima zavidan položaj medu Sokolstvom i ako se šire netačne verzije da je ono u opadanju. Isto veče Sokolsko društvo je pod vodstvom prosvetara sestre Marije Poček održalo u svakom pogledu uspelu zabavu.
SOKOLSKO DRUŠTVO PODLO-KANJ
Jedno od najmladih društava Sokol. župe Vel. Bečkerek je nesumnjivo Sokolsko društvo Podlokanj, koje je osnovano krajem januara meseca ovc godine zauzimanjem učitelja Sokola brata Koledin Milete. Društvo je u svojoj sredini okupilo skoro svu omla-dinu i priličan broj starijih; sve dobro-voljci iz bivših pokrajina Bosne, Hercegovine, Dalmacije i Crne Gore, jer se društvo nalazi na koloniji dobrovo-ljaca.
Društvo je odmah po osnivanju i priznanju od strane župe počelo svoj prosvetni rad u dva pravca i to vaspi-tanjem omladine telesnom vežbom, pesmom i igrom i poučavanjem starijih. Za odrasle prireden je u toku mar-ta meseca zimski poljoprivredni tečaj, na kojem su brat Koledin i gospoda sreski sanit. referent, poljoprivredni i veterinarski održali 10 raznih predavanja. Tečaj je imao lep moralni uspeh, jer je prosečno svako predavanje sa-slušalo 50 slušalaca.
Na prvi dan Uskrsa 16 aprila društvo je priredilo prvu svoju zabavu, koja je takoder, srazmerno broju i ma-terijalnoj snazi kolonista, dobro uspela. Program prvog javnog istupa sasto-jao se iz vežbanja muške i ženske dece i članova, koji su izveli vrlo skladno svoje sokolske vežbe. Članovi su pored običnih vežbi izveli vrlo lepo simboličnu sokolsku temu u vežbi s pesmom. (Oj letni sivi sokole.) Na kraju je prikazan i pozorišni komad »Školski nadzornik« od Trifkoviča.
Kako se sada približuje vreme za župski slet, koji če se održati u Vel. Kikindi 4 i 5 juna, to se članstvo po-stoječih kategorija marljivo sprema, da bude na istom u što večem broju za-stupljeno. Društvu nedostaju materi-jalna sredstva, koje su u početku svakom potrebna, ali se nada izvesnoj pomoči župe, te s tim dočekati leto, a po
žetvi valjda če lakše biti, jer če tada
i	članovi svoju potporu u novcu moči društvu pružiti.	M.
SOKOLSKO DRUŠTVO TOMA-ŠEVAC
Ovdašnje Sokolsko društvo na dan 17 o. m. održalo je sokolsku akademiju, koja je u svakom pogledu vrlo lepo uspela.
Izvedene tačke: sokolsko predavanje, dečja deklamacija »Šta je Soko«
i	deklamacija »Ruski Soko — Miroslavu Tiršu«, koju je deklamovao S. Alfc-rov, dak osn. škole, izazvala je dugi aplauz. I sve dalje tačke: sok. vežbe — muške dece, »odlomak svirke« — tam-buraškog zbora, članova sok. društva, sok. vežbe — članova društva, »piramida« — izvedena po članovima društva, »uzajamna piramida« škol. dece
i	članova, bile su burno pozdravljene.
Akademija je ispala kao jedna od najuspelih akademija Sokolstva u ovom selu.
Zupa Zagreb
SOKOLSKA ČETA DONJI BOGI-ĆEVCI
U selu Donji Bogičevci željom samih seljana, a uz pomoč matičnog društva Nova Gradiška, osnovana je sokolska četa, kojoj je imenovana ova uprava: starešina Nikola Balič, zam. starešine Dragan Balič, tajnik Ilija La-skovič, blagajnik Teodor Miščevič, načelnik Radovan Grozdanič, zam. načelnika Nikola Puhar, prosvetar Nikola Kovačevič, te revizori Rade Balič i Ilija Baukovič.
Kako ovoj četi uz matično društvo pruža potrebnu pomoč naša agilna četa Medari-Trnava sa svojim vrednim starešinom br. Brankom Kneževičem, nadamo se, da če četa moči s uspehom raditi i napredovati.
Đ V.
V	©
‘EP'5* ««-a
ra ф O
© a
S?
H -w
KUnSMAfTOEV
ЦиВЈ^А^АРАШШ1НП¥*13
203-17
Ш	Sokoli i Sokolice! Naručujte i slu-	j
Ш	žite se samo kod onih tvrtka, koje	ji j
Ц	oglašuju u „Sokolskom glasniku"!	|
V*e tiskovine M„kokkadr»s.,a vse potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vse vabila, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste.
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica itev. 44
UČITELJSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
204—17
r\
3
F
w
Najnovije patentirane me-haničke karike za vežbanje dobavlja
MDREJ HDIII. a. hl;
Varei • Majdan
Tražite opis i cenu!
omen - klince «
 ; tkaere
ienje sokolske zastave
'e i jevtino izradjuje
:0 ŠMAT, graver rad, Terazije 1
202-17
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSK1H POTREPŠTINA
M. DRUCKER
Zagreb, Iliča 39 Beograd, Pasaž Akademije Nauka
NOVI specialni CIJENIK za fOK. DRUŠTVA
e0
sa svim potrebnim uputama upravo IZASAO!
201-16
Браћо и сестре!
Спремајте ce праводобно на слет у Љубљани и Сушаку и набављајте све Ваше потребе за децу, нараштај и чланство код најстарије братске радње:
БРАНКО ПАЛЧИЋ, добављач Савеза C. K. Ј. ЗАГРЕБ,
Кр. Марије улица бр. 6. Брзојавни наслов: Трикотажа, Загреб.
Телефон број 26-77 или филијала Београд, Балканска 24.
где ћете бити на потпуно задовољство послужени према пропису Савеза Сокола краљевине Југославије. Захтевајте ценике и просгтекте. Цене умерене.
__________________ 199-18
шквдшшвоаж________________
Širite sokolsku štamput
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
II.
III.
IV.
V.
VI. VIL VIII. vra.a
IX.
n
»
»
»
n
n
n
У9
n
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zada tak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst). Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava TyrSa.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički	udžbenik	češkog	jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak:
SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEH0SL0VACI I ČEH0SL0VAČKA
U kartonu 15 Din
*jugoslovenska Sokolska ^Matica
jCjubljana, ^Narodni dom	um-i:
Vele/on 25-43 / čftačun ooštanske štedionice £jubljana 13.831
Izdaje Sav« Sokol. kraljevine jngoolavij. (E.Gangl)• Glavni i odgovorni »rednik Stjepan čelar . Urodnj. Hedakeijvki otook.Ti.ka Učilelj.ka ,i»karn.^prets.av„ik Franee Š.rnkelj), svi n LjuMjani