VOJNO-MEDICINSKA AKADEMIJA, BEOGRAD SREDIŠNJI INSTITUT ZA TUMORE I SL BOLESTI, ZAGREB ONKOLOŠKI INŠTITUT, LJUBLJANA SAVEZNI ZAVOD ZA MERE I DRAGOCENE METALE, BEOGRAD INSTITUT ZA RADIOLOGIJU, BEOGRAD
OSNOVNE PREPORUKE ZA DOZIMETRIJU X-ZRAČENJA 40 kV-40 MV, /-ZRAČENJA 6°Co i 137Cs I ELEKTRONA 4 -40 MeV*
BASIC RECOMMENDATIONS FOR THE DOSIMETRY OF 40 kV — 40 MV X-RAYS, 6°Co AND 137Cs y—RAYS AND 4-40 MeV ELECTRONS
Andric S, Bistrovic M, Cevc P, Spasic V, Vujnic V
Abastract — The equipment and procedures are recommended tor obtaining an accuracy of ±3,5 % (1 o-) while determining the absorbed dose in radiotherapy. Recommendations touch the following points: the calibration of the dosemeter, the experimental arrangement, the correction and conversion factors, the definition and determination of the beam quality. The conditions of the quality assurance are summarized.
UDC: 615.849.5
Key words: radiotherapy, X-rays, dosimetry Profess paper
Radiol lugosl 1989; 23: 403-9
Uvod — Pridržavajuci se preporuka koje slede, bit ce, u svim našim radioterapijskim cen-trima, ostvareni preduslovi odredivanja apsor-bovane doze ( u daljem tekstu — doze) mernom nesigurnosti ± 3,5% (1a). U ovim preporukama predlaže se:
1.	Rečnik oznaka i mernih parametara
2.	Izbor i kalibracija dozimetra
3.	Odredivanje jačine ekspozicije
4.	Specifikacija i odredivanje kvaliteta zračenja
5.	Dokumentacija i provera uredaja za zračenje
1. Rečnik oznaka i mernih parametara
Posebne merne jedinice:
[j]	— sekund, minut ili čas kod rend-
genskih uredaja I uredaja za /-zračenje: monitorski impuls kod akceleratora
[kg]	— kilogram vazduha
[u]	— proizvoljne jedinice očitanja na
dozimetru
Ostale oznake:
C [J C-1 ] — konverzioni faktori za komoru datu u tabeli 1 i izračunati u tabeli 4; primena u izrazu (6); Cx — za X-zračenje 40—300 kV; C/-za /-zračenje; Cx — za X-zračenje 1 MV; Ce — za elektrone D(d) [Gy j ]— jačina doze na dubini d, na osi snopa u vodi; računa se izrazom
Dm [Gy j-1 ] —maksima I na jačina doze: i)m = = D(dm); računa se izrazom (6) d [cm] — dubma na osi snopa u fantomu;
sa brojnim indeksom, npr. d5o, podrazumeva dubinu na kojoj je PDD (d) = 50% dm [cm] — dubina d smeštaja komore, na kojoj X ima maksimum u odnosu na ostale dubine duž ose snopa; dm = dioo; dm(137Cs) = O,12 cm; dm(60Coj = 0 , 5 cm dm, p [cm] —dm u PMMA- fantomu; dm p =
= 0,88 dm, v
Predočeni tekst pripremila je tokom 1986—1988. godine Radna grupa Komisije za kliničku dozime-triju pri Saveznom zavodu za mere i dragocene metale. Komisiji i Radnoj grupi predsedavao je dr. P. Cevc.
*
Received: September 10, 1989 — Accepted: September 13, 1989
403
Andric Set al. Osnovne preporuke za dozimetriju X-zračenja 40 kV—40 MV, /-zračenja 6°Co i 137Cs i elektrona 4—40 MeV
dm, v [cm] dp [cm]
dref [cm]
Eo [MeV]
Ed [MeV]
F [cm] FFD [cm] FKD [cm]
FPR
FPV [mmAI] ili[mm Cu]
p
dm u vodenom fantomu
■	praktični domet elektrona u vodi; vidi definiciju na slici 2 referentna dubina u vodi, na osi snopa y- i X-zračenja; vidi defini-ciju u tabeli 2
srednja energija upadnih elektrona na površini vodenog fantoma; računa se izrazom (4) srednja energija elektrona na dubini d u vodenom fantomu; računa se izrazom (5) rastojanje od tačke Pet komore do fokusa, duž ose snopa
-	rastojanje od površine fantoma do fokusa, duž ose snopa
■	fokusno-kožna distanca; rastojanje od površine kože bolesnika do fokusa, duž ose snopa
-	faktor povratnog rasejanja; dat je u tabeli 3 radi primene u izrazima (3a) i (3b)
-	filtarska poluvrednost X-zrače-nja; debljina aluminijskog (< 100 kV) ili bakarnog (100-300 kV) atenuatora (ap-sorbera) koja jačinu ekspozicije uskog snopa u vazduhu uma-njuje na 50 % vrednosti u tački udaljenoj od atenuatora
■	faktor atenuacije u zidu cilindrične komore; primenjuje se kod X-zračenja 40—100 kV, a u su-protnom se stavlja fa = 1; vrednosti fa mere sa uporedivanjem s tankozidnom komoram; vrednosti fa za komoru predvidenu ovim preporukama date su u tabeli 1; ako je fa > 1,05, komora nije pogodna za merenje u datom snopu
faktor korekcije na vazdušni pri-tisak p [mbar] i temperaturu t [ C] mernog ambijenta; izračunava se izrazom
f = 273,16 + t 1013 fp' 1 = 293,16 p
-	faktor rekombinacije; primenjuje se kod merenja vrlo velikih jacina ekspozicije(> 0,003 C kg 1 s1) i u akceleratorskom snopu, ako do-zimetar ima mogucnost pramene radnog napona U; u suprotnom se stavlja fr = 1; računa. se po-mocu paramejra w = M.;/Mu/2 — 1, gde su Mu i Mu/2 — očitanja kod napona U, odnosno U/2; u snopu X-zračenja 40—300 kV i y-
k [C kg-V M [u j"1 ]
Mkor [U j ]
NAP [MV]
zračenja: f, = 1 + w /3, a u akcele-ratorskim snopovima: f, = 1 + w; ako je fr> 1,05, komora nije pogodna za merenje u datom snopu ni je radni napon U prenizak
kalibracioni faktor komore, odreduje se izrazom (1) prirast očitanja po jedinici [j] na dozimetru; sa indeksom, npr. Mi o podrazumeva M sa komoram smeštenom na dubinu d = 10 cm u vodi
M korigovano: Mkor = M fp, t fa f, nominalni akceleracioni potenci-jal; definicija NAP putem TFOf8 data je u tabeli 4 PDD(d) [%] — procenat dubinske doze na du-bini d u vodi; PDD(dm) = 100 %o; graf ove funkcije je — kriva PDD; tabelarni prikaz funkcije su —tabele PDD
Pet	— efektivna merna tačka cilindrične
komore; u snopu X-zračenja 40-300 kV, Pet je u centru komore, na njenoj uzdužnoj osi, okomitoj na osu snopa; u snopu y-zračenja, X-zračenja 1 —40 Mv i elektrona, Pet je od ose komore pomaknut za R/2 u smeru fokusa PMMA — polimetil-metakrilat, perspeks, lucit, pleksigals spoljašnji radijus komore tkivno-fantomni odnos, para-metar kvaliteta X-zračenja 1 —40 MV; sa nepromenjenim položajem komore, F = konst., meri se Mio i M2o; dubina d = 10cm i d = 20 cm postiže se pomica-njem vodenog fantoma na FFD = = F—10 cm i FFD = F—20 cm; veličina polja je 10 X 10 cm2 na distanci F od fokusa; računa se izrazom TFOfo = M20/M1 o X [C kg-1 f1 ]— jačina ekspozicije u mernoj tački; odreduje se izrazom (2)
Xm [C kg-1 f1]- maksimalna vrednost jačine ekspozicije duž ose snopa, na dubini dm; odreduje se izrazima (3)
Odgovarajuce engleske kratice i termini
R [mm] TFOf8
FFD	FPD:	focus-phantom distance
FKD	FSD:	focus-skin distance
FPR	BSF:	back-scatter factor
FPV	HVL:	half-value layer
PDD	PDD:	percent-depth dose
NAP	NAP:	nominal accelerating poten-
TFOf8		tial
	TPRf8:	tissue-phanatom ratio
a
404
Radiol lugosl 1989; 23: 399-402
Andric Set al. Osnovne preporuke za dozimetriju X-zračenja 40 kV—40 MV, y-zračenja G0Co i 137Cs i elektrona 4—40 MeV
2. Izbor i kalibracija dozimetra — Osnovni merni instrument za odredivanje ekspozicije je dozimetar koji se sastoji od
—	vazdušne jonizacione komore (dalje: komore),
—	elektrometra i
—	etalonskog radioaktivnog izvora.
Za merenje ekspozicije primenjuju se tan-kozidne komore u snopovima X-zračenja 40—100 kV (8), planparalelne komore u snopovima elektrona 4 —15 MeV (1, 8, 11) i cilindrične komore (naprstak-komore) u snopovima X--zračenja 40 kV—40 MV, y-zračenja ®°Co i 137Cs i elektrona 4—40 MeV (1, 5, 6, 8, 10). Cilindrična komora predvidena za merenja opisana u ovim preporukama mora udovoljavati propisima (13, 14) a njene karakteristike (2, 12) date su u tabeli 1.
Elektrometar je instrument za merenje količine naboja disociranog jonizacijom u efektivnoj za-premini komore. Elektrometar treba zasebno kalibrisati u slučajevima kada je komora kalibrisana odvojeno od elektrometra.
Etalonski radioaktivni izvor (obično 90Sr) pri-menjuje se za proveru vremenske stabilnosti dozimetra, tako da očitanje za datu referentnu eks-poziciju varira u granicama ne večim od 0,5 % tokom jedne godine.
Spoljašnja dužina Spoljašnji dijametar (2R) Unutrašnja dužina Unutrašnji dijametar Merni volumen Zid komore Debljina zida Bildap-kapa Debljina bildap-kape Maksimalni radni napon Sadržaj komore
25,8mm 7,0mm 24,1 mm 6,3mm 0,63cm3 čisti grafit
0,065g cm-2 PMMA
0,465 g cm 2 400V
vazduh pod
atmosferskim pritiskom, vlažnosti 30-70%
faktor atenuacije
fa
FPV [mmAI]
10 15
2,0 4,(0 5,0 10,0
fa
1,052 1,035 1,026 1,013 1,010 1,000
primaran (uporeduje se u primarnoj etalonskoj laboratoriji), sekundaran (uporeduje se u sekun-darnoj etalonskoj laboratoriji) ili radni (uporeduje se u radioterapijskom centru) (7). Radni etalon je dozimetar, kalibrisan pomoču sekun-darnog etalona, a njime se kalibrišu ostali kli-nički dozimetri. Radni etalon treba da bude kalibrisan svake dve godine (13), a ostali klinički dozimetri češče.
Kalibracioni faktor nekog kliničkog dozimetra odreduje se izrazom
k = (1) Mkor
gde je Xe jačina ekspozicije u mernoj tački odredena radnim etalonom. Dozimetar se kali-briše prema vrsti zračenja koje če njime biti me-reno:
—	za merenje X-zračenja 40—300 kV kali-briše se u vazduhu,
—	za merenje y-zračenja 6°Co i 137Cs, X--zračenja 1—40 MV i elektrona 4—40 MeV kali-briše se u vazduhu, a ako se dijametri komora ne razlikuju za više od 15 % može se kali brisati u vodi ili PMMA
Kalibracioni faktori se sa sekundarnog etalona na radni etalon moraju preneti mernom ne-sigurnosti od 1% (1er), a na ostale dozimetre mernom nesigurnosti od 2 % (1er).
3. Odredivanje jačine ekspozicije — Pre merenja dozimetrom treba da prode izvesno vreme da bi instrument i merni fantom dostigli termičku ravnotežu sa mernim ambijentom. Merni (vodeni ili PMMA) fantom treba da bude dovoljno velik, da izvan polja zračenja i iza komore uvek bude još 5 cm fantomnog medijuma.
Jačina ekspozicije u maksimumu X uvek se odreduje u nekoj mernoj tački u vazduhu, vodi ili PMMA, u koju treba smestiti komoru tokom merenja. Komora u toku merenja treba da bude smeštena tako da Pet komore bude u mernoj tački. Jačina ekspozicije X u mernoj tački, kada se komora ukloni, odreduje se izrazom
X = k
(2)
Tabela 1 — Karakteristike cilindrične jonizacione komore (2, 11)
U radioterapiji se jačina ekspozicije X odreduje samo kalibrisanim dozimetrom. Kali-bracija je postupak odredivanja kalibracionog faktora dozimetra i vrši se neposrednim uporedi-vanjem dozimetra sa etalonom koji može biti
Maksimalna jačina ekspozicije X m, odreduje se na sledeči način. Najpre če se odrediti X u mernoj tački definisanoj standardnom geometri-jom, zavisno o tipu i kvalitetu zračenja, a potom če se izračunati Xm ovako:
A) za X-zračenje 40-300kV odredi X prema tabeli 2 (slučaj a) i slici 1a i izračunaj
:X FPR [(FKD + R/2)/FKD]2
(3a)
Radiol lugosl 1989; 23: 403-9
405
Andric Set al. Osnovne preporuke za dozimetriju X-zračenja 40 kV-40 MV, y-zračenja G-OCo i 137Cs i elektrona 4-40 MeV
gde su vrednosti FPR date u tabeli 3, a kvadratni izraz predstavlja korekciju zbog nezanemarljivih dimenzija komore;
B) za y -zračenje, X -zračenje 1—40 MV i elektrone:
— ako se Xodreduje u mernoj tački u vazduhu prema tabeli 2 (slučaj b) i slici 1 b, tada izračunaj
Xm = X FPR,
gde su vrednosti FPR date u tabeli 3;
— ako je X odreden na dubini d,ef u vodenom fantomu prema tabeli 2 (slučaj b, c i d) i slici 1 c, tada izračunaj:
Xm — X
100
PDD (Dret)'
(3c)
(3b)
— ako je X odreden na dubini dm u vodenom ili PMMA-fantomu prema tabeli 2 (slučaju d, e i f) i slici 1d i 1e, tada je
Xm — X
(3d)
Medijum
Tip zračenja	-
vazduh	voda	PMMA
a) X-zračenje 40—300kV	F = FKD + R/2 (slika 1a)	—	—
b) /-zračenje i X-zračenje 1—3MV	F = FKD + dm (slika 1b)	dret = 5cm (slika 1c)	—
c) X-zračenje 3—10MV	—	dre, = 7 cm (slika 1c)	—
d) X-zračenje 10—40MW	—	dref = 10cm (slika 1c) ili dm, v (slika 1 d)	dm, p = 0,88 dm, v FFD = FKD + 0,12dm, v (slika 1e)
e) elektroni 4—20MeV	—	dm, v (slika 1 d)	d m, p = 0,88 dm, v FFD=FKD (slika 1e)
f) elektroni 20—40MeV	—	dm, v (slika 1d)	dm, p = 0,88 dm, v FFD = FKD + 0,12dm, v (slika 1e)
Tabela 2 — Smeštaj komore kod standardne geometrije merenja			
Dijametar kružnog polja
Kvalitet snopa	---
3cm	5cm	10cm	20cm	30cm
FPV [mm AI]				
0,5	1,06	1,07	1,08	1,17
1,0	1,10	1,13	1,16	1,18
1,5	1,12	1,16	1,20	1,25
2,0	1,14	1,19	1,24	1,30
3,0	1,16	1,22	1,29	1,36
4,0	1,17	1,23	1,33	1,41
FPV [mmCu]				
0,25	1,17	1,23	1,33	1,41
0,5	1,19	1,24	1,36	1,46
1,0	1,15	1,20	1,34	1,46
2,0	1,12	1,16	1,27	1,39
3,0	1,10	1,13	1,22	1,32
4,0	1,08	1,10	1,18	1,26
137Cs	1,02	1,02	1,04	1,06
60Co i X-zračenje	1,01	1,02	1,03	1,06
1—3MV				
Tabela 3 — Faktor povratnog rasejanja, FPR, za razne kvalitete zračenja. Tabela izradena na osnovu (3, 4, 8, 9)
406	Radiol lugosl 1989; 23: 403-9
AndriC Set al. Osnovne preporuke za dozimetriju X-zračenja 40 kV-40 MV, y-zračenja 6°Co i 137Cs i elektrona 4-40 MeV
fokus
fokus
vazduh ' bitdcip- m 't kapa
fokus
fokus
fokus
voda
PMMA '
izračunavaju se pomocu grafički definisanih pa-rametara funkcije PDD (d) (slika 2). Srednja energija upadnih elektrona je
Eo = 2,33dao	(4)
a srednja energija elektrona na dubini d u vodi
Ed = Eo(1—d/dp)
POD
100%
50%
(5)
Slika 1 — Standardna geometrija. Križicem (x) je označena tačka Pet — efektivna merna tačka komore. a) X-zračenje 40—300 kV; komora u vazduhu, tik do tubusa. b) /-zračenje i X—zračenje 1—3 MV; komora sa bildap-kapom namenjenom za mereni tip zračenja. c) /-zračenje i X-zračenje 1 —40 MV; komora je na dubini d,et u vodi i u zaštitnoj PMMA-cevi. d) X-zračenje 10—40 MV i elektroni 4—40 MeV; komora je na dubini dm u vodi i zašticena PMMA-cevi. e) X-zračenje 10—40 MV i elektroni 4-40 MeV; kad je dm, v > 2cm treba izvršiti korekciju na elektonsku gustinu PMMA, dm, p = 0,88 dm, v, kod čega F zadržava istu vrednost kao kod merenja u vodi (uporedi sa slikom d); zbog toga je FFD = FKD + 0,12dm, v
4. Specifikacija i odredivanje kvaliteta zračenja — Kvalitet snopa X-zračenja 40—300 kV specifikuje se (8) naponom na rend-genskoj cevi, sveukupnom filtracijom i prvom filtarskom poluvrednosti (FPV).
Kvalitet snopa y-zračenja specifikuje se imenom radionuklida. 137Cs emitira fotone energije 0,662 MeV, a 6°Co fotone srednje energije 1,25 MeV.
Kvalitet snopa X-zračenja 1—40 MV specifikuje se (1, 8) parametrom tkivno-fantomnog odnosa TFO?o i nominalnim akceleracionim potencija-lom NAP. Meduzavisnost ova dva parametra data je u tabeli 4.
Kvalitet elektronskog snopa specifikuje se (1, 8) vrednostima srednje energije elektrona duž ose snopa u vodi. Srednje energije elektrona
dm	d50 dP	d!cm]
Slika 2 — Grafički prikaz funkcije PDD(d) — kriva PDD. Definicija parametara dm, dso i d0.
5. Odredivanje jačine doze u vodi — jačina doze u maksimumu Dm računa se izrazom
Dm — X m C
(6)
Konverzioni faktor C, sem kvaliteta zračenja, uračunava i perturbaciju usled prisustva komore i odreduje se pomocu tabele 4, zavisno o medi-jumu u kome se nalazi merna tačka: Cx, Cx i Cy prema specifikovanom kvalitetu snopa, a C., prema srednjoj energiji elektrona u mernoj tački.
Jačina doze duž ose snopa D(d) data je izrazom
D(d) = Dm
PDD(dret) 100
(7)
Funkcija PDD(d) može da se odredi merenjem u vodenom fantomu ili se koriste tabele PDD date u priručnicima (3, 4, 9).
6. Dokumentacija i provera uredaja za zračenje — Za radioterapisku primenu, potrebno je na osnovu mernih podataka pripremiti kliničku dokum entaciju uredaja: tabele vrednosti Dm (ili Dm-1 [j Gy-1]) i tabele PDD za izvestan broj klinički primenjivanih snopova. Tabelarni prikaz mora omoguciti da se podaci za ostale snopove mogu tačno izračunati interpolacijom. Tabele PDD dobivaju se merenjem, ili se, za X-
Rad;ol lugosl 1989; 23: 403-9
407
Andric Set al. Osnovne preporuke za dozimetriju X-zračenja 40 kV-40 MV, y-zračenja G-OCo i 137Cs i elektrona 4-40 MeV
X-zračenje (kV) FPV		Cx (voda	
0,5mmAI		34,5	
) mmAl		34,1	
2 mmAl		33,7	
4 mmAl		33,7	
0,3mmCu		34,1	
-0,5mmCu		34,5	
) mmCu		35,3	
),5mmCu		36,1	
2 mmCu		36,4	
3 mmCu		36,8	
4 mmCu		37,2	
y-zračenje	TFO10	Cy (voda,	Sy (PMMA)
137Cs	—	37,5	37,5
60Co	0,53	37,4	37,4
X-zračenje (MV NAP	TFO10	Cx (voda	Cy (PMMA
4MV	0,(35	37,13	37,13
6MV	0,-70	37,(2	37,12
8MV	0,(73	37,13	37,)
10MV	0,(75	36,9	37,0
15MV	0,77	36,(3	36,9
20MV	0,130	36,(2	36,(3
25MV	0,132	36,0	36,5
35MV	0,133	35,(3	36,(5
45MV	0,134	35,(3	36,(4
elektroni Ed	Cx (voda	Cy(PMMA)
2 MeV	34,(2	34,1
2,5 MeV	34,1	34,(3
3 MeV	33,9	33,(3
4 MeV	33,(7	33,5
5 MeV	33,(3	33,(2
6 MeV	33,1	32,(3
8 MeV	32,(3	32,(3
10 MeV	32,17	32,5
12 MeV	32,5	32,(4
)3 MeV	32,1	32,(3
20 MeV	31,8	31,(7
25 MeV	31,13	31,5
30 MeV	31,12	31,1
35 MeV	31,13	30,9
Tabela 4 — Vrednosti C-faktora [JC 1], za komoru datu
NAP odred
-zračenje 40—300 kV i y-zračenje, mogu upo-trebiti prethodno proverene tabele iz priručnika (3, 4, 9).
Radi obezbedenja zahtevane merne ne-sigurnosti, potrebno je povremeno proveravati ravnomernost poprečne raspodele doze Ued-nom mesečno) i vremensku stabilnost vrednosti Dm te kvaliteta zračenja Uednom sedmično u nekoliko referentnih snopova. Kod 6°Co i 13 Cs uredaja proverava se samo poprečna raspodela doze Uednom godišnje) uz uslov da se tabele vrednosti Dm koriguju na radioaktivni raspad u vremenskim razmacima od cca 0,01 T1/2 (Ti/2(60Co) = 5,26 g; T1/2(137Cs) = 30 g). Merenja prilikom provera beleže se u dnevnik radi lakšeg uočavanja pramena rada uredaja, a vrše se na sledeči način.
ielam 1, izračunate naosnovu (1,5), a vrednosti TFO10 i s prema (1)
Poprečna raspodela doze može se proveriti bilo merenjem ekspozicije u ravni maksimuma doze, bilo denzitometriranjem prethodno eksponova-nog filma. Film se eksponuje u PMMA-fantomu, u ravni maksimuma doze. Kod snopova X--zračenja 1—40 MV i y-zračenja, uglovi svet-losne simulacije snopa se markiraju proba-danjem filma ili drugačije. Doza se proverava u dva okomita smera, od kojih je jedan paralelan osi rotacije uredaja. U terapiski primenjivanom delu snopa, doza prema rubovima snopa ne sme da padne za više od 5 % u odnosu na dozu u osi, a u tačkama simetričnim obzirom na osu snopa ne smeju se razlikovati za više od 3 %. U snopo-vima X-zračenja 1 —40 MV i y-zračenja, doza na rubovima svetlosne simulacije mora biti 50 ± 5 % one na osi snopa.
408
Radiol lugosl 1989; 23: 403-9
Andric Set al. Osnovne preporuke za dozimetriju X-zračenja 40 kV—40 MV, y-zračenja G0Co i 137Cs i elektrona 4—40 MeV
Stabilnost vrednosti Dm i kvaliteta snopa može se proveriti u PMMA-fantomu, merenjem na osi snopa u dve dubine dA), dm i ds > dA tako da je D(dB)/D(dA) :S0,75.
Merene jačine ekspozicija uporeduju se sa onima koje su dobijene prilikom kalibracije uredaja pod potpuno identičnim uslovima, a ods-tupanje ne sme biti vece od 2 %.
Pokažu li se odstupanja vecim od dopuštenih, potrebno je tehnički proveriti i doterati uredaj, a potom izvršiti novu kalibraciju i obnoviti kliničku dokumentaciju.
Sažetak
Preporučeni su oprema i postupci radi postizanja merne nesigurnosti od± 3,5 % kod odredivanja apsor-bovane doze u radioterapiji. Preporuke dotiču sledeča pitanja: kalibracija dozimetra, eksperimentalni razmeš-taj, korekcioni i konverzioni faktori, definicija i odredi-vanje kvaliteta snopa. Ukratko su pobrojani uvjeti za obezbedenje kvaliteta radioterapije.
Reference
1. AAPM (1983): A protocol for the determination of absorbed dose from high-energy photon and electron beams. Med. Phys. 10: 741-771.
2.	Aird EG i Farmer FT (1972): The design of a thimble chamber for the Farmer.dosemeter. Phys. Med. Biol. 17: 169-174.
3.	British Journal of Radiology (1972): Central axis depth dose data tor use in radiotherapy, Supplement 11.
4.	British Journal of Radiology (1983): Depth dose tables for use in radiotherapy, Supplement 17.
5.	HPA (1983): Revised code of practice for the dosimetry of 2 to 35 MV X-ray, and Caesium-137 and Co-balt-60 gamma-ray beams. Phys. Med. Biol. 28: 1097-1104.
6.	HPA (1985): Gode of practice tor electron beam dosimetry in radiotherapy. Phys. Med. Biol. 30: 1169-1194.
7.	IAEA (1979): Calibration of dose meters used in radiotherapy, TRS No. 185, Vienna.
8.	IAEA (1987): Absorbed dose determination in photon and electron beams. An international code of practice. TRS No. 277, Vienna.
9.	Johns HE i Cunningham JR (1983): The physics of radiology. Charles Thomas Publishers.
10.	NACP (1980): Procedures in external radiation therapy dosimetry with electron and photon beams with maximum energies between 1 and 50 MeV. Acta Radiol. Oncol. 19: 56-79.
11.	NACP (1981): Electron beams with mean energies atthe phanton surface below 15 MeV. Acta Radio. Oncol. 20: 401-415.
12.	Nuclear Enterprises Ltd. (1975): lnstruction manual tor Farmer dosemeter type 2502/3.
13.	Savezni zavod za mere i dragocene metale (1984): Naredba o rokovima za periodične preglede etalona i merila. Službeni list SFRJ, br. 26: 734-739.
14.	Savezni zavod za standardizaciju (1986): Pravilnik o tehničkim normativima za jonizacione komore koje se upotrebljavaju u radioterapijskoj dozimetriji. Službeni list SFRJ, br. 36: 1104-1108.
Radiol lugosl 1989; 23: 403-9
409