РОДОПСКА СЛМОНИЛА. — RODOPSKA VILA. (Картпна на Ив. Мцжвнчка. — Slika Iv. Mrkvičke.)
(К%мт> картината вч> ваглавието.)
.. Ангелиио, Самовилска аолво !
Не оди во ropa, не бери ми билки,
Не бери мп билкц, не сушн мп ropa.
Не суши мп ropa, брата да лекуешт.; Братч> се не лекуетч,.
Брата ти лгобитч. морска Самовила;
Ako не вћрувашт., искачи се rope,
Ha B'bpvi. на планина, на рамна рудина,
Ta погледаи долу no поле шпроко;
Во поле ке вцдипп. дт>рво китатово,
Под-в дт>рвото седптч, морска Самовнла . . . Kora ке ж впдипгб, да не се уплашишч.; Да не се уплашипгв и да не плачпшт.; Туку Да вапеишт. и да се насм^иигв,
И да k речишч.: „Снахо Самовило,
Отпуши mu го мои мпли брата!“ . . .
(Бглгарока народна пћсенв.)
Сланлнската Бесћда вт> Софиа.
Вг културно отношение игралтЂ дружестпата важна ролв у всичкитф народи. БмгаритФ, като сж. зналли това, захванали тутакси слФдч. освобождението да си ги учреждаватЂ: наи-напрФдх вч> сто-лицата, сетнФ и вч. провинциалнитФ градове; a нФкои дружества, като Браилското книжовно, били устроени вече иргћди освобождението и значително сљ влилли вч>рху умственното развитие на народа и сљ подготвили почвата за днешнил културенч. напрФдгБКЂ вч> Б'бл-гарил. Нарочно споменуваме това дружество, зашото си сљшествува ome днесв, прФм-ћстено отч> Браила вгб етолндата, и показва отч> го-дииа до година доста хубави уагћхи na книжовното поле. Ha второто m'Iicto подирч. него — нФ.ма да сгрФшж, ако поставл Славлнската Б e с гћ д a; загцото тл е наи-старото дружество вч> Софил, основано скоро слФдб освобождението пргћз'Б 1880. год. И каквото изгљрши книжовното дружество на своето поиршце, това направи БесФдата вч. отношение на дружественнил животч. вгб столичното обшество; a но-
неже обичатт. провинциллнитФ градове да подражаватч. живота b'l столицата, то е могло дружеството посрфдственно да влиле и вгрху подобрението начина на оби;ественнил животт. — тхи да кажж — вћ цФ.ла Бгвлгарил. B'L разни градове захванахж да се устролватч. сл^дђ година или двФ-подобни дружества, и ако не уеггћхж да извгр-шатч. Himo гол-ћмо, причината не е вч> уставгтч, на Бесћдата, които иодражавахж, нч> вч, различни мФстни обстолтелства; заш,ото Слав-лнската Бесћда иродч.лжава да сљацествува ош,е днесв, неината орга-низацил е укр^пена добрф вђ нравственно и материллно отношение, когато имитациитФ не бФ.хљ толкова шастливи. гГгћзи послФднитФ за-бравихж често пжти, какво казва бгвлгарската девиза: свединението (свгласието) прави силата. A между членоветФ, на Бесћдата е сљ-гцествувало ностолнно братско свгласие; т'ћ не допуснахж да изник-натт. партизански борби вч> дружеството, нито между самитгћ Бт>лгари, нито между т^хђ и другитФ Славлни. При такава хармонил трФбвало е да се осжшестви старата латинска пословица: Concordia parvae res crescunt . . .
Дфиствително отч> малка дружба Славлнската БесФда порасна и стана голФмо дружество, cl което може да се гордФе столицата, a даже и Бжлгарил. За това мислимђ, че гце бжде интересно за чи-тателит-ћ нн вч. другитФ славлнски области, ако имт> прФдставимЂ вђ главни черти развитието на дружеството отђ пхрвитФ години до днесв. Това ш;е бжде и умФстно именно cera, когато се готви Слав-лнската Бесћда да отпразнува на 21 маи т. г. петнадесетч. годиш-нпната на сљгцествуванието си. По случаи на това ираздненство ш,е се издаде единч. гобилеенч, сборникч>, вч. които ipe бжде подробно описано устроиството и развитието на дружеството.
ЦФлвта на Славлнската Бесћда указана е вч> чл. 1 на Устава: „да ВЂзбужда и подобрлва дружественнил животх вг оби;ествотоа. Тл е поетигвана чргћз'Б основанието на едио дружественно читалшце, b’l което всћкога сж се намирали в&стници и саисанил на разни славвлски езици. П/врвата година еим ало 7 бглгарски, 4 руски и (i други славлнски вФстници; тгћхното число е расло ot'l година до година: лани е имало вече 40 бч.лгарски вФстници, У руски и 6 разни други славлнски; осв&нт. това 15 френски, 4 нФмски и 4 англииски, всичко 54 вћстници и списанил. Дружественната библиотека брои 587 тома, които прf,ммугцеетвенно се отнаслтв до СлавлнитФ.
Често пжти сж се давали поучителни скаски сч> народно-еко-помическо, литературно и обшо-поучително сч>д'вржание. ПрФза. пч>рвата 1880/1 год. е имало такива три; а послћ всћка година no пФ.колко. Надлежната тема се е обработила всћкога отт> едно в!ицо
лице измежду членонет!’. на дружеството и изложила обикновенно вђ присжтствието на многоброина публика. Колко полезни наставле-нил, колко хубави идеи сж. могли no тол начинх да се распро-странлватх no между обгцеството, което бФлпе особенно пргћзгв пгрвигћ години жхдно за такива скаекп. — Utile dulci (по.гћзното кхмх npu-лтното) казва Хорации, и споредх тол принциих Бесгћдата е давала на своитФ. членове вхзможноствта, да се упражнлватх r/i, ггћнието, музиката и гимнастиката н да се забавллватх; приготвлвала концерти, вечеринки и т. н. Вече прФзх пхрвата година е имало 5 концерти и за-бавленил; a ирФлх 1894 имало е 6 балове, 5 танцовални и 2 семеипи вечеринки. Концерти сж се давали вх салона на дружеството прф.зх послФ.днитФ. години често пжти отх разни артисти, както и много-броини театрални пргћдставленил отх различни бхлгарски трупи. Вснчко това е нораснљло одх малки начала: колкото бФ.хж пхрвитФ. концертх и пхрвити вечеринки скромни и незначителнк, толкова бФхљ тил прф.зх послФ.днихћ години блФскави и привлекателни. Бе-сФ.дата е станала вт, извФ.стна смисхлв центрх na столичнии дру-жественх (обгцествевх) животх, кхмх които се стрф>ми почтп вспч-ката интелигенцил. Това го доказва и постолнното уголФмлвание чи-слото на члеповетФ: при основанието на дружеството прф.зх г. 1880 е имало записанп само 58 члена, вх крал на 1881 год. вече 249, a вт> 1894 год. даже 4.11 членх. Вх туи се вижда жпвотх, това о ronili напр^дхкх!
Изложенитћ факти ш,Ф>ли да си иматх по-вече мФ.стно (локалио) значение, ако да не бФше останало дружеството всћкога вФ.рно na своето пазвание Славлиска Бе еФ.да. Сх това название дружеството постолнно се е гордФло и е иоказало чрФзх своитФ дФ.ла, чо с до-стоино да го носи: н дФиствително — както казахме по-горф. — вх дружеството не е имало никога разногласие между членоветћ no iijniii-ципиллни вхпроси, тжи като цФлвта му е отх пачалото до дпесл>: сближавание, a не раздорх —запознавание и лгобовх, a ne отсгранлвание и умраза.
Тал цisлL e с в л гц e н н a, такива основи сљ здравн. За-радх.това Бесћдата се е развивала толкосх ycnIniino, н полученитФ. резултати бФ>хл\ т о л к о в a блФ. ск ав и.
„Законхтх na естеството е такхвх — казва слоаепскип пое.т, Косескн — че отх малкото да порасва голФмото“; това со е осж-шеспшло тоже upu Славлпската Весћда: ori. малка една дружба, колто вч> пачалото не е раеполагала ни <љ собстпениа стал, стапа едио голФ.мо u славно дружеетво, което си има cera собственх домх вх цеитра на столидата n много красивх, прострапеих салонх, вх
които могљтт, да се прибиратч, не само членокетФ, нг н тћхпитФ гости при различни праздненства и увеселеншг. Годишната равно-CM'IiTKa на Бесћдата нрћзЂ 1894 год. вгБзлиза на 26.435 лева-, a иму-шествата прФдставлватБ една стоиностб ио-голФма отб 100.000 лева.
И така Славлнската БесФ.да вт> Софил може да поелужи за при-мФрл. на много други обгцествеини учрФжденил, които искатЂ да се развиватЂ добрф и да напрФ.дватЂ бч>рзо: т!. трФбва да нматЂ по-столнно прФдч. видђ цФлвта, да употрФблватч. подходлгци срФдства. да оставлтл. на страна егоистическитФ побужденил, a да гледатЂ об-шественни интереси, сирф.чв да ДЂржатт. високо принцшгвтЂ на солидарноствта, колто за жалоств именно между СлавлнитФ ош,е не е достатхчно развита. ВсФки единч. отб нас'Б нека се управллва споредл, изречението на славнил чехски патриогв Вилхелмч. Нерн-Шипћ (1435—1521 год.), което е станало вч> Чехнл иословично: „Сч> едновФрцитФ вФрвамл., сч> свгражданитФ живФл, a сч> бра-тилта уми])амгБ.и
Тогава бљдљгцето е наше!	A. Б.
Narodno šolstvo na Slovenskem.
° je^no^etnem odmoru izšel je v Mariboru znovič »Popotnikov v-/ koledar za slov. učitelje*, obsegajoč med drugim popolno statistiko našega šolstva. Ker je to zanesljiv šematizem, nabral sem iz njega naslednje podrobnosti, katere podajem tu z nekaterimi opazkami.
Vseh narodnih šol nahaja se na slovenskej zemlji (izvzemši mesti Trst in Celovec) 936, ne vštevaje do teh raznih zasebnih šol. V te šole zahaja 190.753 otrok, torej nekoliko (76) manj nego 1. 1892. Izmed teh je 97.014 fantov in 93.739 deklet. Vseh otrok, ki so dolžni obiskovati šolo, nahajamo 214.276 (namreč 108.668 fantov in 105.608 deklet), iz česar razvidimo, da še 23.523 otrok ne obiskuje šole. Kako so pa razdeljene šole na posamezne dežele in okraje, kaže nam naslednji pregled.
Največ šolskih okrajev nahajamo na slov. Štajerskem, namreč 27 z 279 šolami, katere obiskuje 33.116 fantov in 32.588 deklet.
Otrok, ne obiskujočih šolo, je na slov. Štajerskem skupaj 6068 (2912 fantov in 3156 deklet).
Na Kranjskem nahajamo šolskih okrajev samo 12 s 324 šolami, katere obiskuje 35.408 fantov in 34.774 deklet.
Otrok, ne obiskujočih šolo, je na Kranjskem še 10.765 (namreč 5750 fantov in 5013 deklet).
Primorje je razdeljeno na 7 šolskih okrajev s 157 šolami. V deželi Goriškej se nahaja 145 šol, obiskovanih od 12.495 fantov in 11.911 deklet.
K temu je treba prišteti še 11 šol v tržaškej okolici, v katere zahaja 3389 otrok (1896 fantov in 1493 deklet).
Otrok, ne obiskujočih šolo, je na Goriškem 1938, (namreč 1068 fantov in 870 deklet).
Is trija šteje skupaj 70 šol, v katerih je 5779 fantov in 4810 deklet.
Na Koroškem obiskuje 16.537 slovenskih otrok 106 šol.
Otrok, ne obiskujočih šolo, je na Koroškem samo 1100 (namreč 567 fantov in 533 deklet).
Težavno je določiti, koliko otrok izmed tega splošnega števila 190.753 ne pripada k slovenskej narodnosti, kajti skoro vse šole na Koroškem, slov. Štajerskem, v Primorju in Istriji so utrakvistične in jedino na Kranjskem nahajamo šole s slovenskim naučnim jezikom. V prvih dveh deželah primorana je naša mladina pridobivati si znanja s pomočjo nemščine, v ostalih dveh pa s pomočjo italjanščine, vsled česar nahaja ona v svoji izobrazbi ogromno oviro.
Ze pri prvem pogledu na to splošno število naše mladine vidimo, da število fantov število deklet skoro povsod zelo nadkriljuje. Kaj redki so okraji, kjer bi ta razlika ne bila tako velika, a še redkejši oni, kjer bi število deklet nadkriljevalo število fantov.
Otrok, ne obiskujočih šolo, je največ na Kranjskem, potem (sorazmerno s številom prebivalstva) največ v Istriji, na slov. Štajerskem v Primorju in najmanj na Koroškem. Glavni uzrok, da otroci izostajajo iz šole, treba je iskati najpogosteje v neugodnih krajevnih razmerah, zlasti v planinskih krajih, kjer otroci vsled oddaljenosti šol, navzlic vsej dobrej volji dotičnih, ne morejo obiskovati, posebno še po zimi, ko sneg pota zamete. Vsekako pa je moči konstatirati, da se število analfabetov manjša pri nas od leta do leta.
Učiteljev in učiteljic smo našteli okolo 2700. Izmed teh nahaja se že 1560 osob v «Zavezi slov. učiteljskih društev*, kakoršnih je na Slovenskem 29. Na vsakega učitelja (učiteljico) pripada torej povprečno 42 otrok, na vsako šolo pa 204 otroci.
Šolske razmere na Slovenskem so torej v poslednjih letih znatno napredovale, a s časom bode napredek slovenskega šolstva še večji; kajti povsod vidimo živo zanimanje za dobre šole in za oliko naroda. V ta namen delajo duhovni kot posvetni kolikor premorejo. P. M.
Ivan pl. Zaje.
j v 'Iv akav bi bijednik bio rod ljudski na zemlji, da su mu kao Adamu vrata raja za vazda ostale zatvorene i dveri božanskog hrama umjetnosti! — A što bi bile sve umjetnosti bez glazbe, koja je medju njima najmoćnija i najsavršenija: najsavršenija jest, jer se dosele jedino
0	njoj može znanstveno dokazati, za što ona u čovjeku pobudjuje čuvstvo milja i ugode. Estetski je sud jedino kod glazbe stalan, siguran. A najmoćnija je glazba za to, jer ona svojom čarobnom snagom kao kakav nebeski glas prodire u vsaku dušu, pa ju tješi i nasladjuje, uzvisuje
1	oplemenjuje. — Orfej je svojim božanskim pjevanjem gorske lave pretvarao u pitome i krotke jaganjce, Arion začarao pliskavice, Femije su i Demodok zasladjivali gozbe ljudima na zemlji, Apolon bogovima na vedrom Olimpu.
Stoga nije čudo, što su svi narodi od pamtivijeka gajili i pazili glazbu radi njezine velike kulturne moći, a glazbenike štovali i cijenili, slavili i š njimi se ponosili. Verdi je ponos Talijana, Gounod Francuza, Glinka Rusa, Smetana Čeha, Wagner Nijemaca. Ponos je pako i dika Hrvata Ivan pl. Zajc, koji jur četvrt stoljeća radi na njihovu glazbenom polju. U najnovije vrijeme i sam je kralj redom odlikovao njegov rad, a narod ga diljem domovine zanosno proslavio. Za to mislimo, da ćemo ugoditi čitaocima »Jugoslav. Glasnika*, ako im u kratkim crtama predočimo život ovoga najvećega glazbenika na slavenskom jugu.
Ivan se pl. Zajc rodio 3. kolovoza 1834. na Rijeci od oca Ivana, koji bijaše glazbenik, pukovnijski kapelnik, a od god. 1833—55 ravnatelj glazbenoga zavoda i kapelnik riječkoga orkestra. Za cijelo se kao kod Mozarta tako i u našega Ivana za rana živo odrazivalo glazbeno zanimanje očevo. Kao Mozart, tako je i Zajc već kao dijete pokazivao neobičnu volju i osobit dar za glazbu. Već u petoj godini učio je vrlo marljivo gusle i glasovir, a u šestoj je prvi put stupio pred općinstvo te na glasoviru odsvirao tešku fantaziju Hercovu iz Rossinijeve opere «Mose». — Otac je Ivanov kao i Ovidijev htio, da mu sin bude odvjetnik; ali kako Ovidije nije htio, da uči govorništvo i prava, već je pjevao, tako je i Zajc u gimnaziji pod latinskim satovima skladao. Neki njegov drug napisao mu libreto: «Marija Terezija*, a Ivan odluči da sklada operu. Bilo mu je 12 godina. Prvi je čin bio gotov; ali kod drugoga čina ulovi otac djelo, pa š njime pod ključ. Ali sve to nije koristilo, jer — »naturam si expellas furca, tamen usque recurret*. Napokon sklonuše profesori otca, neka pošalje Ivana poslije svršene gimnazije na Milanski konservatorij. Tako i bude. U Milanu učio je Zajc šest godina. Mjeseca
septembra 1855. godine svrši svoje nauke s veoma lijepim uspjehom. Te godine dade ravnatelj Rossi svojim pitomcima libreto: «La Tiroleses, da ju za tri mjeseca uglazbe. Pošto je rok minuo i profesori pregledali radnje, izjaviše, da je Zajčeva skladba najbolja. Već je u to vrijeme Zajc imao 89 svojih kompozicija! — Htjedoše ga zadržati kao zamjenika ravnatelja opere u cTeatro della Scala* u Milanu, ali Zajc pohrli k svojima kući. U to mu umre otac a doskora i mati. Za mladog umjetnika nastade sada dužnost, da se pobrine za budućnost svoje male sestrice, za to prime mjesto kazališnog ravnatelja na Rijeci. Tuj izradi do godine 1862. svoj 152. opus; ovdje svrši tri opere, koje bijaše već u Milanu zamislio: Amelija, Mesinska nevjesta i Adela. — Opera Amelija primljena bi velikim oduševljenjem. Ali jedva prošla slava, kad al mladoga i mnogo hvaljenoga umjetnika snadje teška bolest, koja ga na punih osam mjeseci prikova na krevet. Kad je ozdravio, preseli se godine 1862. v Beč, gdje ravnatelj <-Karl-Theatra> Lehman u njega naruči komičnu operetu. Zajc prouči Offenbacha i Suppea i složi operetu: «La fešta da Balio». Ali istom svrši taj posao, a on opet opasno oboli i odleža po godine; a kad ustade, Lehman bijaše napustio «Karl-Theater». Tako mu propadoše nade, i Bog zna, kuda bi bio dospio mladi umjetnik, da mu ne bude pomoći od Suppea, koji je bio poznat u Beču. Suppe preporuči Zajca Treumannu, s kojim Zajc sklopi ugovor na više godina, da će mu slagati operete. Ali eto opet nevolje: istom Zajc počeo raditi, a ono Treumannovo kazalište izgori do temelja. Zajc malo da nije očajao. Ali mu Treumann poruči, da je zakupio «Karl-Theater» i da sklopljeni ugovor i dalje vrijedi. Kroz to vrijeme složi Zajc mnoge operete, koje mu na daleko pronesoše njegovo ime. Najglavnije su: Fitzliputzli, Lazaroni, Mračnjaci, Boysiska vještica, Momci na brod, U Meku, Sonambula, Otmica Sabinjanka, Sastanak u Svajci, Župni sud, U novi svijet, Djevojački sni, Strijelac od Pottensteina i dr.
Godina 1864. sastade se Zajc sa svojim bivšim učenikom i pjesnikom Dežmanom, koji je u Zajčevu kuću uveo cvijet mlade hrvatske inteligencije u Beču: Šenou, Markoviča, Preradovića, Mažurani ča, Zahar a i dr. U tako uglednom krugu, u koji bi dolazio i biskup Strossmayer — poče Zajc skladati kompozicije u čisto slavenskom duhu, dok se je prije držao pod utjecajem Suppeovim i Offen-bachovim lake bečke muzike. U ovo vrijeme nastadoše oni krepki i prekrasni zborovi: U boj!, Večer na Savi, Istočna zora, Kad ?, Bože živi! — I Zajc i njegovi zemljaci uvidješe doskora, da je šteta, što Zajc svoju bujnu fantaziju, svoj južnjački žar i svoju vanrednu plodovi-tost i darovitost troši na plitke tekstove, kojim su ga služili rdjavi bečki libretisti. I dodje do preloma.
Pregnućem Zigrovića, Dežmana, Perkovca, Šenoe, Trnskoga, Markoviča i Zahara zamijeni u Zagrebu operetu opera, kojoj postade Zajc ravnateljem. — 2L. veljače 1870. on je prvi put stupio na
Ivan pl. Zajc.
kapelničko mjesto hrv. narodnog kazališta i dirigovao svoju dražesnu operu Mjesečnicu. Zagrepčani pozdraviše burnim pljeskom umjetnika Hrvata, o kom se glas već bio pronio u Milanu i Beču.
Zajčevim dolaskom otpočinje u Zagrebu stalna hrv. opera, a za-nj samoga kao vatrenoga i zanosnoga pobornika ove umjetnosti nastade novo doba stvaranja, na koje se on dao svom snagom svoje umjetničke duše. Najprije iznese Zajc Verdijevog Trovatora, za tim još 17 opera, medju tima tri izvorne, i to «Ljubav i zloba* od genijalnoga Lisin-skoga (glazbenika, koji predstavlja perijod ilirskoga preporoda) i dvije svoje: Mislava (libr. od Markoviča) i Bana Legeta (libr. od Dežmana).
Od god. 1876. napisao je Zajc jošte ove opere: Nikola Šubić Zrinjski (libr. od Badalića), Lizin ka (libr. od I. E. Tomiča), Pan Tvardovski (libr. od I. E. Tomiča), Zlatka (libr. od Harambašića), Gospodje i husari (libr. od I. E. Tomiča), Kraljev hir (libr. od Stj. Miletiča), Afrodita (libr. od N. Milana) i prekrasnu glazbu Gundulićevoj Dubrave i. Uz ovaj obilni i teški rad napisao je svu silu orkestralnih radnja, misa, kantata, oratorija, veliku »Trilogiju* na osnovo hrv. narodnih napjeva, »Štab at Mater* u formi oratorija, Psalm Davidov 31. u formi oratorija na dva razdjela za sole, mješoviti zbor i za orkestar, Novi album napjeva (za sole, sopran, mezzo sopran, alt, tenor, bariton basso i za glasovir), »Prvi grijeh*, velika alegorička opera u 4 čina (libr. od Str. Kranjčeviča), Naši Leopoldove i, deskriptivna glazba s pantomimičkim slikama i s baletom u 4 čina, veliki broj ou-vertura, i inih kompozicija. Sada svršava novu veliku operu iz mletačke povjesti cArmidu* u 4 čina (opus 852).
To je u letimičnom pregledu prema tjesnim granicama ovoga lista prikazan rad Zajčev, kojega nijesu mogle sjajne ponude izvabiti u onu bajnu zemlju, »gdje limun cvate i naranča žuti*, već je ostao vjeran svojoj domovini, kojoj je toliko izorao neorana prije njega glazbenog polja. Zajc, kojega Kuhač nazva »lavom hrv. glazbenika* jest i ostaje osnivač glazbe velikoga stila u Hrvatskoj, koja je 25godišnjicu njegova blagoslovnog djelovanja i u najzabitnijem zaseoku upravo plamenim zanosom proslavila. Medju »Momcima na brodu*, koji ladju kulturnoga napretka u Hrvatskoj snažnom rukom otiskuju pučinom prema luci prosvjete, jedan od najsnažnijih i najzaslužnijih jest bez sumnje Ivan pl. Zajc. — A da Hrvati sretno plove morem napretka, priznao je prigodom svoga gostovanja u Zagrebu i glasoviti talijanski traged Rossi, kad je rekao: »Mlad ste narod, nu meni se čini, da narodna vaša ladja brodi prema luci, u kojoj će se sastati i usidriti sa naj-prosvjetljenijim narodima svijeta*.	ff.

O Vilah.
K sliki na prvej strani tega zvezka.
, .■ II Vilah (Samovilah) pripoveduje se mnogo v narodnih pesnih in pravljicah Jugoslavjanov: ne samo v naših planinah po Slovenskem, nego tudi po Balkanu in ob Rodopih je še dandanes dosta slišati o teh mitičnih bitjih med priprostim narodom. Takšna pripovest dala je motiv sliki, katero je umetniški izdelal naš sodelavec g. prof. Mrkvička za navzoči zvezek. Tukaj se nam predstavlja sicer Rodopska Vila, a isti obraz in isti prizor bi imel svoj pomen tudi tedaj, ako bi podpisali pod sliko »Slovenska Vila*.
Kaj vse pripoveduje naš narod n. pr. pod konjiško goro o Vilah? Dobro še pomnim, kar mi je moja rajna mati kot fanteku pripovedovala o Vilah (Divjih ženah). Na južnej plati konjiške gore v sredini med Lindekom in Črešnicami je neka skalnata votlina, koder so po narodnem sporočilu živele nekdaj »divje žene*. One so se skrivale po gorah, med košatim drevjem, bile so sicer divje, ali ljudem navadno prijazne: svetovale so kmetu, kedaj naj orje in seje, da mu bode zemlja bolje rodila, in naznanjale mu, kedaj bodo prišli slabi časi. Niso se dobliže-vale nikdar vasem ali hišam, nego od daleč so klicale: »kmet pojdi orat, pojdi sjatU A za ta dober svčt imele so one pravico pobirati zrnje, ki je padalo v stran njive, ter ob žetvi zbirati klasje, katero je ostalo nepobrano; sicer pa so dobrosrčni kmetovalci še nalašč puščali na njivi več paberkov. Ako se je kdo podal v goro, skrivale so se Vile za gostim drevjem ter prijazno smehljale; a spet pobegnile, čim bi se jim kdo hotel približati.
Ta prizor je ravno ujel naš umetnik gosp. prof. Mrkvička. Obraz Vilinski nam predstavlja pravi jugoslavjanski tip, kakoršni se nahajajo tudi med Bolgari živečimi ob Rodopih. Vila se skriva nekako preplašena za deblom stare lipe s prijazno smehljajočim se licem, kakor da bi hotela reči: Jaz sem ti vendar prijateljica, želim ti vse dobro — samo se plašim tvoje družbe, živim osamotena (»Samovila* po bolgarski), ter ti prorokujem tvojo srečo že ob rojstvu (rojenica) in ob vsaki drugi priliki v življenju.
Bolgarska pesen v današnjem zvezku pa pripoveduje, da je sestra hodila iskat v goro zdravilnih rastlin za bolnega brata, ter da je čula glas: "Angelina, ne beri rastline, ne suši gozd, vse ne bo pomagalo bratu. Njega mori ljubezen Samovile. Ampak idi sestra na vrh planine, pa pogledaj dolu na polja. Tam boš videla košato drevo, pod katerim sedi Samovila. Čim jo vidiš, nikar se ne preplaši, nikar se ne jokaj; samo jej reči: »Snaha Samovila, pusti mi mojega milega brata!*
V	nekaterih slučajih Vila usliši prošnjo, daje bolnemu zdravila itd., a v drugih pride na tihoma, zgrabi otroka, ter ga odnese v neznane kraje, ali pa vzdigne celo odraslega do sinjih oblakov in ga uniči.
V	srbskih narodnih pesnih poje sama Vila o svojem poreklu tako-le:
A ju'Hc Вилу од rope,
Mene je ropa родпла,
У велен лпстак новила;
Јутрења роеа падала,
Меке je Вилу дојила;
Од rope ветрец дувао Мене je Вилу шикао:
To су мп бпле даднје.
(Караџпћ, Ujec. I. 64-5)
V	obče pa so jugoslavjanske narodne pesni o Vilah jako različne
n zanimive vsebine, tako da bi lehko dale krasne snovi za slike našim umetnikom.	—e—
Статистика краљевине Србнје.
11,д горњим насловом изишла е лане у Београду књига, у којој су изложени обшти резултати последњог попиеа становништиа 1890 год. Ми кемо изнести само најважније резултате.
У Србији има 15 округа, 72 среза, 1271 општипа, 24 вароши, 47 варошица, 3135 села, 897 заселака, свега иаеељених места 4103. Нросечно становника на 1 срез долазн 28.998. Највећи број обштина нма са 1000—1250 ст.
Кућа било е 335.760 (у Београду 13.064). Кад број кућа поре-димо с бројем вароши u ссла, онда излази, да je долазило просечно кућа на 1 варош 688, на 1 село 71.
Задруга (породица) било je 348.258 (no варошима 60.068, no селима 288.189). Ако бисмо узели за снажну породицу ону, у којој има бар 12 чланова, онда проценат оваких задруга изноеи у варо-шима једва 2 96, у селима 10 80, у опште 9 43. Просечан број једне задруге у опште 6'21 чланоиа.
Г у с т и ii a ii a c е л e n o c т и и прираштај с т a н о в н и к a' Средња je густина у Енропи 37 ст. на 1 кма. Србија са 45 ст. на 1 км2 je na 11 месту међу европеким државама. <)д спих балканских држава ona je најгушће насел.ена, Највећа je густипа паеељености у подунавском (80'6 na 1 км2) a најмања у крајинском. Више рођепих
но умрлих од 1884 до 1890 било 222.403, a вишак становника 260.225, значи да je се доселило 37.822 становника. Прираштај ста-новника варошких био je 21*59°/0, a селских 11*56°/0. Становншитво no варошима расте два пута јаче но no селима. Мушких се више рађа но женских; у вечини европских држава има вишак женских, у Србији je то обратно. Мушких je било 1,109.885, женских 1,052.076.
Ha 100 становника долазило je na мушке 51-34, на женске 48'66. (У Аустрији na 1000 мушких долази 1041 женских, у Не-мачкој 1036, у Француској 1008; na и у Бугарској има релативно више женских него у Србији).
Кад се упореде размере годнна становника у Србији са разме-рима у европским државама, онда су размере скоро исте. У Србпји има више стараца од 60 год. no у европским државама. Преко 100 год било je 575 стараца; 3 je било преко 135 година. У Србији као и у Бугарској, je велики прираштај, a мали проценат становннка у про-дуктивно доба (16—70 год.).
Становништво no материњемјезику. Tlo варошима долази на 100 Срба стране народпости 10'36: највише Румупа 5953, за тим Цигана 5530, Немаца 6090, Јевреја муш. 2250, жен. 2243 и Мађара муш-ких 683, a женеких 1057. Словена само 2713. По селима на 100 Срба 9-40 стране народности. Прираштај становника у процентима код по-јединих народности од 1884 до 1890 год.: код Срба 15-51, Румуна 4-03, Јевреја 9-28, Цигана 10-32, осталих 0 98.
По вери. Највећи део 98'42°/0 стаиовника je у Србијн источно-православне вере; 3-25°/0 католичке, 0-36°/0 протестантске, 1-61 °/0 Мојсијеве, 1-66% Мухамедове.
IT o п и с м e n o с т и. Читати и писати по варошима мушки зпаду 76.208 (47-29°/0), жепски 31.990 (25-53°/0); по селима мушки 120629 (12-71 °/0) женски 5352 (0-58°/0). У опште читати и пиеати у процен-тима no варошима 37-77, no селима 6'72, у Србији 10-83; само читати no варошима 0-33; неписмених no варошима 61-40, no селима 93-02, и Србији 88'84°/0. Од 1884 год. повећао се број писмених no варошима за 25-03°/о, a no селима за 46-89°/0. Ако се изврши поређење са ста-ријим годинама, онда излази, да je за 24 год. порастао три нута број пиемених. Доиста леп напредак.
Страних нодаиика има у Србији свега 22.105 (највише из Угарске 11.635, из Аустрије 3969).
Становништво no зaнимaњу. Од целокупног становипштва ®/io су земл>орадници, a тек 1/10 има другог занимања. — Свега од це-логсупнога становпиштва бави се нндустријом 6 54 од .ето; na 1000 мушких у индустриским поеловима учествовало е 786 женских. Свега
у процентима од целокупног становништва бави ее трговином 4-63. Ha 1000 мушких учествовала je у трговини 782 женеких. Класа сло-бодних занимања: војска 12.724 (0'59%); државне и ошцинске службе 32.749 (1-51%); слободна занимања 7024 (O'33°/0); оних, који живе од прихода и помоћи 5834 (0-27°/0) и који живе у заводима 49.098 (1 '98°/0). Свега у овој класи било je 4'68°/0 од целокупног становншптва.
Ово су најважнији резултати, ексцерпирани из темељно и са-везно израђене српеке статистнке.
Културно-исторически новини. Kulturno-zgodovinske novine. Културно-историске вести. Kulturno-povjestne
viesti.
Лерква п учплшце. — Cerkev in šola.
— Дрква и школа. — Crkva i škola.
— При министерството на про-свкгцението се е свставила една ком-мпсил, колто да се ванимае Cl. право-писнил вч>просч>, ва да се ввведе едно-обравпе тамч>, гдкто се сркгцатч. рав-личпл между разнитћ книжовпици.
Medicinski fakultet u Zagrebu. Minule godine 1894. unišlo je dobrovoljnih prinosa 6761 fbr. 5 novč. — Ukupna svota dobrovoljnih prinosa za ovu svrhu iznosila je koncem godine 1893. 162.680 for.
Наука и художество. — Nauka in umetnost. Наука и уметност. — Nauka i umjetnost.
Analitičko-kemički laboratorij uredio je na temelju vladine dozvole dr. Srećko Bošnjaković u Zagrebu, kojemu je zavodu vlada podijelila pravo javnosti.
Театрч, и муаика — Gledišče in glasba. Повориште и главба. — Kazalište i glazba.
— У новој поворишној вгради, коју подиже Лава Дунђерскп у Новом Саду, одигра се 4. фебруара ирва пред-става: „Задужбина кпева Лалара”.
Tamburaški zbori se pridno snujejo po Slovenskem, po primeru hrvatskih. Tamburica je jednako omiljena vsakemu južnemu Slavjanu. A tudi tujci jo radi po-
slušajo : znano je, kako so bili z veseljem sprejeti hrvatski tamburaši na Pariški izložbi, in kako se dopada pri raznih koncertih na Dunaju, v Gradcu itd.
Тч.рговиа, индустршг и сЂобгценпл. — Trgovina, obrtnija in promet. — Трговина, обрт и промет. — Trgovina, obrt i promet.
— Отг новага же л-ћвонљтна лшшл Солунч, - Cepi, - Дедеагачт,, колто in,e се прпсБедшш тука на сљцеству-гогцата цариградска липил, отвори се ирћди кратко врђме ва циркулацилта едната частв: Хаджпбегликч. Серч>.
— Отч, 1 мартч. н. ст. 1895 год., no бт>лгарскптк дч.ржавнц желћзници влиза вч. сила тарифага ва обиколннтк пАтуваппл.
Staklana «Zvečevo> u Slavoniji stupila je novom goeinom u nov život, te se može i većim modernim poduzećima staviti o bok. Staklana »Zvečevo* je vlast-ništvo hrvatskoga dioničkoga društva za industriju stakla.
Народно CTOiianCTBO. — Narodno gospodarstvo. — Народна привреда. — Narodno gospodarstvo.
— Вч, бвлгарската народна банка се приготви балансчсгв sa ис-теклата годииа. Чистил приходч, на
банката ввдлива на около 1,300.000 л. п пр4вишава прихода отч. пркдпгеетву-мгцатата сч. около 123.000 лева. Cuo-p’bfl’B внесенпл каниталт, ваедно сл. ре-8ервнпт4 фондове, тол приходЂ оаначава една годишна печалба отт. бливу 12°/0.
Bosansko-hercegovačka narodna dionička banka jest prvi novčani zavod u zaposjednutim zemljama. Prošle je godine cjelokupni novčani promet ove banke iznašao 37,981.800 for. 84 novč. Čist je dobitak postignut: 62.152 for. 16* l/a novč. — Dividenca se izplačuje po dionici 24 for. t. j. 12°/0.
Ивлозкенил и конгреси. — Razstave in kongresi. — Ивложбе n конгрееи. — Iz-
ložbe i kongresi.
— По распореакданието на ми-нистерството на тт.рговшгга и аемле-дћлието, вемлед^лческигк конкурси гц-ћли да станатв: вч> Ески Дисумал от% 1 до 5 маК п вт, Плквент, отч. 20 до 23 lo.’inii.
Na budimpeštanskoj izložbi g. 1896.
dijelit če se odio kraljevine Hrvatske u dva glavna razreda, i to na historićku izložbu i na izložbu sadašnjosti. U prvom razredu predstavit če se glavne crte kulturnoga razvitka kraljevine Hrvatske prema historičkim epohama. Izložba sadašnjosti prikazivat če kulturni napredak Hrvatske u najnovije vrijeme. Prostor imat če u površini preko 11.000 četvornih metara. Izložbene zgrade bit če tri: paviljon za proizvode obrtne i gospodarske, šumarski paviljon i paviljon za umjetnosti, vještine
i za historički odsjek. Ovaj posljednji paviljon bit če od željeza, te če se poslije izložbe prenijeti u Zagreb. Troškovi za gradnju ovoga paviljona preračunani su sa 45—50.000 for. Podna površina ovoga paviljona iznašat če 650 četv. met. — Šumarski paviljon na izložbi stajat če 25.000 for. I taj če se paviljon nakon izložbe poput onoga željeznog paviljona za umjetnost prenijeti poslije izložbe u Zagreb, i predati u vlastništvo hrv. šumarskog društva, kojemu če zajedno sa izložci slu-
žiti kao permanentni šumarski muzej kraljevine Hrvatske.
Естественни науки. — Naravoslovne nauke. — Природословве науке. — Prirodoslovne nauke.
Nikola Tesla, rodjen u I„ici (u Hrvatskoj počeo je na velikoj izložbi u Chicagu svračati pozornost na sebe. Hrvatski list »Chicago* piše o Tesli medju inim ovo:	»Najnoviji izum Tesle je njegov
»Oscillator* i takozvani »Elektro-magne-tički motor*, kojeg če električni magnet kroz silu pare u nikad nečuvenu brzinu kretanja staviti. Sve ovo prouzročit če takov elektricizam, da če isti najveće strojeve kretati. Ako ovaj »Oscillator*, što ga je Tesla izumio, dodje u porabu, onda će na polju mekanizma nastati prava revolucija, jer će se parobrodarski strojevi tada deset puti brže kretati*.
Здравословие и лкковити м-ћста. — Zdra-voslovje in letovišča. — Здравословл.е и бање. — Zdravoslovlje i kupelji.
— Г-да Д-рч> Ннколовт. н д-рг Золотовичч. б-ћхљ отишли вт. Парижч., за да се заповнаатг сч. системата на д-рч. Ру за ц-ћренве дифтерита. Ti се аавгрнахА вече мин. мксецч. и пркд-ставихА no принадлежноств докладч. no ивучванилта си.
— Има већ пет годива да у Црној Гори иије било епидемије na деци ни на одраслима.
U kr. zemaljskom zavodu za umobolne u Stenjevcu (u Hrvatskoj) preostalo je koncem godine 1893. 387 osoba, a minule godine pridošlo 210 osoba. Izvan Hrvatske bilo je nadležnih 38 bolestnika. — Umobolni zavod u Stenjevcu opstoji oko 15 godina. Za njegov postanak i uredjenjenje stekao si je velikih zasluga pokojni dr. Ant. Schvvarz.
Археологил. — Starinoslovje. — Архео-логија. — Arheologija.
Arheološki muzej u Zagrebu obogatio se ovih dana sa 129 etnografskih
predmeta iz pokrajine Koango. Te je predmete poklonio upravitelj te pokrajine kapetan Dragutin Lerman. Zbirka reprezen-tuje lijepu vrijednost a predočuje sliku narodne umjetnosti onih krajeva, te joj osim one u Briiselju sigurno nigdje nema premca.
БОгославннска библиографпн. — Jugo-slavjanska bibliografija. — Југословенска библиографпја. — Jugoslavenska bibliografija.
(Vse tukaj omenjene knjige in spisi morejo se naročiti v knjigarni Alojzija Bezenška v Plovdivu. — Всичкитк тука cnoM'b-илги книги u cuiicamia могж/гв да се порљчатт. чрћ.п. кнпжарнпцата ,П ч е л а‘ на Лу# БевеншеЈсв вч. Пловдпвч.,)
— Г. Ив. Вавовч. е ивдалч, II частв отт, сuouri; „Драски и шаркп“. Ha на-uiuT'b чптатели вкрваме сж добрћ по-
внатн сч.чинеиилта на Вавова. Както I частв отч> онн сборнпкч. на равкави изч, pasuirrk слоиове на бхлг. обгцество, така и П-та сл ирћвгсходни.
— У 1894 годинп иалазило je српских и хрватских листова две сто-тине: 84 их je штампано латшшцом, 112 кирплвцом, 4 пола кирплицом, пола ла-тпницом. — V Београду je пвла8нло 56 лпстова, у Загребу 42, у Задру 13, у Новом Саду 10, у Сарајеву 8, у Шабцу 6, у Нишу 4, у Смедереву 4, у Велшш Кикиндн, Осеку и Сомбору no 3 и т. д. Чак у Америци има 5 српскпх u хрватских листова.
Crnogorski knez, koji je dosele napisao dramu »Balkanska carica* i epsko-lirsku pjesmu »Pjesnik i vila», napisao je opet novo pjesničko djelo, i to dramu u stihovima pod naslovom: »Knez Arbuni*.
Разин. Raznoterosti. Смесице. Razno.
Лични иавћстин. — Osobne vesti. — Лнчне вести. — Osobne viesti.
— За гpa д скn ii архптектт. вт> Иловдивт* навначент. е г. И. Шнитрг, Koiiro о занимавалч. това м*ћсто до-CToftuo воче по-рано ii на когото градч.тч. има да благодари об1цил плант. и Јгћкои хубави ностроикн, особенно красивата черква на св. Кнрилв и Мегодип, спо-мћнлта вт» миналии 6poft на cnuca-ниего ни.
Prof. dr. Antun Lobmajer, ravnatelj
zemaljskog primaljskog zavoda u Zagrebu, koji mnogo radi na popularizaciji medicinske znanosti, odlikovan je redom sv. Save III. stepena.
Нранднпцп. — Prazniki. — Правници.
— Praznici.
— Бч.лг. академ. дружество „Балканч.11 т, Инсна дадв на 15/27 мартч. едшп. концертга ст» балч. b i. чостј,
на 25 - годшшшната na бхлг. черква. lipu иего сч.д1>иствунахл; тамбурашкп оркестерт. на хт.рватското акад. дру-жество пЗвонимирт»и п славлнското пквческо дружество. Усићхт/гт. obuio блћскавт*.
U spomen Račkijev govorio je na
dan sv. Save u »Srpskoj Matici* u Novom Sadu lijep govor dr. Mih. Polit-Dcsančić.
Дружествеинп иапћстин. — Društvene novine. — Друштвенв вести. — Društvene viesti.
— lipu висшето училн 1це вгСо-фин се основа студентското философско дружество като клонч. отч. обхцото студ. дружсство „Наукаи.
Нецастни случаи. — Nesrečni slučaji. Несрећнн случаји. — Nesretni slučajevi.
Silni potresi so naredili ta mesec
velikanske škode v Ljubljani in okolici. Prihodnjič poročamo obširneje.
. .v v . 3*