JUGOSLOVENSKI SOKOL
PRILOG SOKOLSKOG GLASNIKA
IV. GODIŠTE
UREDIO
ANTE BROZOVIČ
1
•ZDAVAČ JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ (ODGOVARA E. GANGL)
TISAK „UČITELJSKA TISKARNA" U LJUBLJANI (ODGOVORAN FRANCE
ŠTRUKELJ)
SADRŽAJ:
Strana
Sokolstvo i alkoholizam. Rudolf Horvat.................................................. 1
Sokolska misao i Sokolstvo naše na njenom oživotvorenju. V 1. L	a 1 i ć	4
Soko kod Lužičkih Srba. Dr. Lcnard...................................................... 9
žena i telovežba. Dr. Seliškar	 13,	24,	43, 52•
Ob grobu brata Ivana. E. Ga n g l.......................................................17
1'rigodom 60sgodišnjice poljskog Sokolstva. Dr. Fr. Ilešič	.	.	17
l^arel Kubiček. D r. P. F r 6 1 i c h...................................................20
P tanje »sokolskog« jezika. Dr. Jurij Štempihar .	.	.	.	21
Naša štampa. Ante Tadič.................................................................22
Sokolski naraštaj.......................................................................26
1 abor. Dr. Igor Vidic..................................................................29
Sinovi slobode. Uroš Avdalovič..........................................................32
Nakon kurza za Sokolice. K uš a r Na d a................................................34
U kome praveu i kako treba odgajat: sokolski naraštaj. I. Kruleč 37 Sokolski domovi kao dečja obdaništa. Dr. Ljubo Dorič .	.	.	39
O čiščenju vežbaoniea. 1) r. J. Tičar...................................................40
»Uome se rusky«. Dr. Jurij Štempihar .	.	.	.	.	.	42
Slavonske primedbe prigodam ljubljansko« sokolskog sleta. D r. F r.
Ilešič ..............................................................................45
Još o pitanju »sokolskog jezika«. Milovan Sučevič	.	.	.	47
što naši odbornici i naša društva zaboravljaju. M. K — č	.	48
Gimnastika tela i duha u školama. Niko Bel ova rac	.	.	.	50
Sokolstvo i alkoholizam. Dr. Štampar....................................................54
Književnost ............................................................................16
Sokolska štampa ......................................................................  55
JUGOSLOVENSKI SOKOL
PRILOG »SOKOLSKOM GLASNIKU«
GOD. III.	U Ljubljani, 15. januara 1927.	BROJ	1.
¥
RUDOLF HORVAT (Škofja Loka):
Sokolstvo i alkoholizam7
Hočemo li da upoznamo dubok jaz, koji deli oba ova pojma, tada trebamo da u prvom redu svaki od ovih pojmova potanko opredelimo. Tek onda ćemo biti u mogučnosti da vidimo kolika je golema razlika izmedu jednog i drugog.
Dakle pitajmo se ponajpre
šta je Sokolstvo?
Sokolstvo je sveslavenska organizacija, kojoj je njegovu svrhu i cilj označio sam utemeljač dr. M. Tyrš sledečim rečima: »Naša je prva i opšta zadača ta, da pozvani isprcd sviju saču* Vamo naš narod u onoj svestranoj snazi, koja ne dopušta, da bi narodi izumrli. Hočemo da sačuvamo naš narod u trajnoj i čvrstoj snazi, u zdravlju telesnom, moralnom i duševnom, koje ne dozvoljava, da bi sc 11 narodu pokazala mlitavost, klonulost ili natražnjaštvo, ti najgori zločini.«
U ovo nekoliko reči, koje baziraju na dobrom poznavanju istorije, označen je pojam: Sokolstvo!
Drugo je sada pitanje:
Šta je alkoholizam?
To je strast koja uništava pojedince, preko njih porodice, a onda čitave narode u telesnom, moralnom i duševnom, a konačno u narodno^gospodarskom pogledu. U dokaz ovoga služi nam dnevno iskustvo iz istorije pojedinih plemena i naroda. Ta isto* rijski je fakat da je alkoholizam i s njime združen razvratan ži* vot bio uzrokom propadanja rimskoga imperija. Dokazano je, da je alkoholizam uništio prastare urođenike Amerike i Au* stralije, a da je i te kakovog uspeha imao, a i imade još i danas u Africi. Iz toga nam mora biti dovoljno jasno, da je alkoholi* zam rak rana na ljudskom rodu. Zato če pravi Soko, koji je vaspitan u tvrdoj školi sokolskoj i koji je prožet doslednošču
1 Ovaj članak brata, koji nije lekar, tim rade donosimo, jer smo uvereni, da če svojom sadržinom izvršno poslužiti za odnosna predavanja, kojima se neka baš ove zime posvečuje što veča pažnja.	Uredn.
i svešću sokolske ideje, uvidjeti, da je najveća zapreka svakom nastojanju •— alkoholizam. Dakle alkoholizam je opasan i Sokol« stvu. Ta gotovo dnevno imademo iskustva, gđe vidimo kako al* koholizam ruši ono dobro, plemenito i uzvišeno, šta Sokolstvo najvećim trudom gradi, stvara i diže. Zato u spoznaji svega ovoga dužnost je svakog doslednog Sokola da stupi u prve re* dove protualkoholnih boraca.
Dužan je pako da to učini naročito s razloga, jer to traži
telesni odgoj.
O tome smo odavna na čistu, da je prva zadača Sokolstva odgajati narod telesno, naime razviti telo pojedinca do onog najvišeg stupnja otpornosti, da će biti kadar sa sigurnošču se odhrvati svima štetnim uplivima. Uporedo time da se odgoji lepo telo, koje imade svoj uzor u starogrčkim kipovima. Rezul* tat takva odgoja biti če zdrav, snažan i lep pojedinac, a po njemu zdrav, krepak i lep narod.
No to se dade postići samo onim telom, kome alkohol nije pokvario najvažnije organe, u prvom redu živeevlje i radnu ener* giju. Uvažimo li kod svega toga hereditarnu opterečenost, onda vidimo, da propast pojedinca vuće u ponor potomstvo, koje se radi greha otaca degenerira, dok postepeno tekom vremena ne izumre. Ta pijanac rodi pijanca. A takav član roda ljudskoga nije kadar da uzdrži ne samo u borbi za napredkom, več i u borbi za svojim vlastitim opstankom. A narod, koji se sastoji od takovih pojedinaca mora propasti.
Sve su to posledice ne možda grozomornih pijanka, več »umerenog« piča. Ta u prirodi nema velikih skokova. Iz jedva primetlivih posledica rode se katastrofalni rezultati. A na ovom je putu jedan deo našega naroda. Ne suzbijemo li alkoholizam, onda je katastrofa neminovna.
I evo ova fakta upravo imperativno nalažu Sokolstvu da bude prvoborac protiv alkoholizma.
Moralni odgoj.
Telesnim odgojem i sokolskom disciplinom vaspitavamo u pojedincu sve one kreposti, koje treba jedan narod za svoj mo* ralan napredak. Telesna snaga ponajpre diže u čoveka samo* svest, ponos i energiju, koje su največe protivnice himbe i laži. U sokolskoj disciplini očituje se svladavanje i samozataja. Te* meljem ovih dviju kreposti Soko je kadar da se odriče svega onog, što je kadro da nanosi štetu njemu i narodu. Zato i ima* demo naša natecanja, da njima jačamo volju i podižemo ustraj* nost. A ove kreposte opet se temelje na zdravom živčevlju. Dakle svesni, snažni ljudi, koji lakočom svladavaju strasti i imadu ži* votne energije da ustraju u svome životnom pozivu, to su So* koli, koji su vaspitani u tvrdoj školi sokolskoj. U njoj se očituje upliv sokolskog vaspitanja na moral i značaj čoveka.
Tako u našem taboru! A kako na onoj strani? Skupina manje moralno vrednih ljudi. Zločinci i probisvet diže se protiv nas. Proučimo li njihov život i ispitamo li njihove puteve kojima su se kretali, onda dolazimo do spoznaje da je kod sviju njih direk* tan ili indirektan povod pada bio — alkohol! O tome nalazimo dokaza u bezbroj statistika, lekarskim i protualkoholnim knji« gama. No najsjajniju nam potvrdu svega toga pružaju naša su« dišta.
A zašto sve ovo?
Ta kazali smo več pre, da alkohol uništava sve organe čove« ceg tela, a najteže napada živce. Ta ovi najosetljiviji organi našeg organizma najbrže reagiraju na podražaje alkohola. Pro« Motrimo društvo alkoholom razigrano. Ton govora, vladanje, gesta, sve to nam kazuje, da je u takovog društva nestalo onog, sto treba da bude kod normalnih ljudi. Vidimo da su otrovani alkoholom. A šta onda, ako se ova otrovanja ponavljaju dnevno? Ta usled konstantnog ovakovog otrovanja živčevlje slabi, docnije oboli i njegovo je pravilno funkcionisanje završeno. Covek u koga su živci rastrojeni taj nije kadar da pravilno reagira na bilo kas kove pobude. Njegova energija pada, um potamnjuje i konačno juje ni svestan svojih čina. Iz ovakovih evo slojeva onda se re« krutiraju zločinci.
Sve ovo izneseno ne vredi samo za notorne pijanice, več i za one »umerene«, koji piju »za volju društva« ili »za okrepu«.
ovi, koji »umereno« piju jednako postaju robovi poroka, šta ih sa^ sobom donosi alkoholizam. Ta baš ovakovi »umereni« na sa» mim sebima osetili su, kako u alkoholu propadaju svi ideali, kako se gubi energija i svaka volja za radom, dok se javlja bahatost, oezbrižnost i bezobzirnost. A jao narodu u kome prevladavaju ovakovi tipovi. Ta takav narod ne može napredovati, on je kadar samo nazadovati.
A šta da duljim dalje? Ta svaki misaoni čovek, koji nije od« tratni egoista i materijalista, koji imade u sebi i zeru altruizma, humanizma, a i nacijonalizma, mora da postane najžešči protivnik alkoholizma.
Takav pako mora biti svaki Soko. Mi hočemo da budemo najbolji medu dobrima, onda kao takovi imademo napustiti sve °no, o čemu smo uvereni, da škodi narodu, a to je, da se vlasti« °m pobudom odričemo alkohola, a onda da stupimo u prve re* °Ve boraca za narodni napredak i na tom polju.
Duševni odgoj.
Telesno i moralno vaspitanje čini temelj i našem intelektualk £om razvitku. Ta to najbolje vidimo kod same vežbe, gde je i te ako potrebna pažnja duha, da se vežbe shvate i izvedu. Uva=> im° 1' još k tome, da se kod ovih vežba neguje estetski ukus, °nda vidimo, kako je sve to potrebno za vaspitanje članstva u
spoznaji svega onog, što je plemenito i lepo. Dakako da zato ima* demo i drugih sredstava kao govori pred vrstom, predavanja, izleti itd. Takav evo upliv vrši Sokolstvo u pogledu duševnog odgoja čoveka.
A kakav je upliv alkohola u duševnom pogledu?
Nikakov! Ta lekarski je dokazano da alkohol uništava naro« čito centralno živčevlje i da ono nije kadro da podnaša veće na* pore duha. Dakle pijanica propada duševno. Usled hereditarnosti ovo prelazi na potomstvo i tako postepeno pada duševna snaga naroda. Ta i sami iz života znademo koliko i koliko talenata izgubilo se u »dobroj« kapljici. Pa još tome u našem narodu, gde trebamo toliko energija. Zar onda nije naše najveće zlo alko« holizam?
Može li Soko, koji teži za time, da se izrabe sve energije u narodu, još robovati ovome zlu?
Ne! Soko, koji robuje alkoholu, nije Soko!
Prelazim na zaključak!
Sva ova fakta, koja smo naveli tekom ovih razlaganja, a koja su fakta znanstveno utvrdena, pokazuju nam kako je golem jaz izmedu pojmova: Sokolstvo i alkoholizam. Tužni primeri iz isto« rije, dnevnog života i još tužnije posledice zovu nas da ustanemo na obranu narodnog zdravlja i napredka. Svima silama, svima sredstvima imademo se odupreti tomu zlu. Izmedu svih sredstava, koja su nam momentano moguća, jest najbolje sredstvo — dobar primer! Dakle počnimo od sebe samih. Neka se svaki Soko po« svema odreče alkohola. Bude li Sokolstvo stupilo, a u prvom redu njegova najbolja braća i sestre na ovaj put samoodricanja u korist naroda, onda če ono doista biti jurišna četa boraca za na« rodni napredak!
Sokolstvo se može i mora jedino združiti sa onim što ide istim putem i vodi istoj svrsi, što se podpuno slaže i pomaže sokolske ideje, ono može i mora ići naporedo sa irezvenošću i trezvenim životom.
Dr. M. Popovič.
VL. LALIĆ (Makarska);
Sokolska Misao i Sokolstvo naše na njenom ozivotvorenju
Sokolska Misao sadržava u sebi sva sredstva i sve elemente najsavršenijeg obrazovanja čoveka, kao pojedinca i jedinice društvene i narodne celine. U tome je njena vrednost i bitnost. I več kao takova, Sokolska Misao je za nas, Sokole, baza općeg obrazovanja našeg jedinstvenog Jugoslavenskog Naroda.
Poscbice, sa svojom strogo nacijonalnom oznakom i svrhom, sa svojim specifično nacijonalnim osebinama i važnostima, ona nam je, temelj i cilj sokolskog postojanja i življenja — svega sokolskog delovanja. Temelj to je dubokog i razvedenog životnog korena, u duši, srcu i krvi narodnoj, temelj večno po* uzdan i neoboriv.
Na tome i takovom temelju mi, Sokoli, smo dužni i pozvani, da podižemo, izgradujemo, stvaramo i osiguravamo, svi mi So* koli=Sloveni, svaki u svome narodu, a po jednoobrazovnom si* stemu sokolskom i po jedinstvenim načelima sokolskim — novi i odredeni, a močni, napredni i sretni život našeg pojedinačnog i skupnog slavenskog*sokolskog življenja i postojanja: da reali* zujemo Sokolski Cilj, da sprovodimo u život Sokolsku Misao. — I moramo, da samo u tom nastojanju, samo na tom delu oživo* tvorav.amo našu misao i naš cilj, jer to je i jedino tlo, na kojem Je začeta, rodena i razvijena Sokolska Misao, tlo, na kojem po* st°ji i iz kojeg siše najkrepče sokove života močna sokolska organizacija. To je, možemo reči, raison d’etre Sokolske Misli i Sokolstva.
Logično, da je, pored toga, posve poželjno i bezuslovno nužno, da bi ova naša misao i ovaj naš cilj duboko provejavali 1 živeli u dušama sviju nas Sokola, svakog od nas, kao baza i niemento svega našeg življenja i delovanja u misaonom i prak* tičnom obziru.
Od svoje začetne biti, od svog rodenja i svoje prvobitne forme, Sokolska Ideja beše, tekom vremena, prema razvitku i značaju pokreta, njegovana, razvijana, usavršavana i kristalizo* vana neprestanim a kritičkim pročiščavanjem, produbljivanjem i sistematskim formiranjem sviju unutrašnjih brojnih pozitivnih, zivotvornih vrednosti. I time je Sokolska Misao, buduč uzdig* Uuta visoko nad vse lično i prolazno, dobila svoj puni i konse* Lventni izraz i značaj u savremenoj Sokolskoj Ideologiji i u niočnom sistemu sokolskog obrazovanja, što je zasnovan na strogo pedagoškim principima potpunog, harmoničnog i opčeg narodnog obrazovanja, po onoj sokolskoj, više poslovičnoj ma* ksimi: telesno, duševno i moralno obrazovanje.
Mi na Jugu prigrlismo zanosno Sokolsku Misao i najiskre* mje pozdravljasmo utemeljenje Sokolstva kod severne brače peha. I odmah stadosmo, zanosno i odlučno, da prenesemo tu uleju k sebi, da je presadujemo na naše tlo, u duše, srca i rad narodni onakovu, kakova ona bi začeta u čistim i jakim dušama utemeljitelja Sokolstva, poštujuči je kao svetost, ceneči je kao uajvišu krepost narodnog života u robstvu i kao pouzdani i naj* Jačom verom zagarantovani zalog skorog narodnog oslobodenja i ujedinjcnja, dosledno tome, kao zalog novog slobodnog života, sa svim preduslovima za mogučnost naprednog razvitka i opčeg blagostanja naroda.
1 ostali slovenski narodi i plemena prihvatiše, tekom vre« mena, Sokolstvo, kao opće slovensku ustanovu, iz istih razloga i manje više s istim oduševljenjem, kao i mi, koji smo se več za rana poveli za bračom Česima.
Danas, u slobodi, spojismo Sokolstvo. Identifikovasmo s drugim, svedosmo ih u jedan pojam: Slovenstvo u Sokolstvu) Sokolstvo u Slovenstvu 1
U takovom sokolskom radu dali su nam putokaz brača Česi. Od prvog svog koraka u životu sokolskom ostaše uvek dosledni, prema pozivu, svrsi i dužnosti, u svome sokolskom radu, koji beše, danas jest i za uvek ostaje, organizovan i disci« plinovan, stvaran i smišljen. Oni znahu, što hoče i zašto im je Sokolstvo potrebno. I onda, što je najvažnije, behu svesni, oni i vode njihovi, što znači služiti Sokolstvu, kako treba raditi, da se postigne ono, što se hoče. Rezultati sokolskog rada kod brače Čeha nisu zatajili, šta više — ti rezultati bili su jedna grandiozna snaga otpora, moči i svesti naroda češkog u rob« stvu. A danas, u svojoj slobodnoj republici, Sokolstvo je u Čehoslovačkoj važni i utecajni faktor u opčem životu zemlje, najjača i nesalomljiva snaga čistog nacionalnog života, sila, što je respektovana, uvažena i priznata, kao največa vrednost na* rodnog i državnog života. U kratko: Sokolstvo je tu, bez kojeg se ne može i ne sme. I sa time računaju vrhovi nacionalnog i državnog života jednako, kao i protivnici Sokolstva i Sokolske Misli. Jer, tu Sokolstvo znači — život. Tu sokolovati, znači — stvarati. A tu biti Soko, znači — biti čovek s punim pravom na ponos.
Mi Jugoslovenski Sokoli, pozvani smo i dužni, da služimo Sokolstvu jednako, kao i naša sokolska brača Česi, verno i predano, odredeno i strogo, kako bismo takovim radom i kod nas mogli dati, što pre, Sokolskoj Misli i delu onaj značaj, što ga Sokolstvo ima, od davna, u kolevci Sokolstva — kod brače Čeha. A to u prvom redu zato, da bi Sokolstvo postalo i kod nas, u našoj oslobodenoj zemlji, onaj močni faktor narodnog i državnog života, bez kojeg se ne bi smelo ni moglo.
Da li to mi možemo postignuti?
Možemo! Možemo, pa ma da i ne bismo morali. Recimo samo: hočemo. I radimo sokolski. Danas smo slobodni. Obezbe« deni su nam svi preduslovi za punu i slobodnu akciju. Cilj i sredstva su nam poznati. Pa, dakle, što nas sprečava još, da naš rad i naš život sokolski nijesu na pravoj i potrebnoj višini so« kolskoj? Ima nešto. I to nešto nije vani nas, nije tudom kriv« njom. To nešto jest zlo, koje je iz nas, u nama i medu nama — u našem Sokolstvu i radu sokolskom. Nama nedostaje mnogo onoga, bez čega ne smemo biti i ne možemo postojati ili bolje reči — bez čega ne možemo prosperirati, napredovati sokolski. U prvom redu, treba nam opče i duboke svesti, čiste i visoke
savesti; treba nam jake organizacije rada, povezanosti sviju energija, volje i htenja; treba nam unutrašnje disciplinovanosti, individualne i kolektivne, a nad svim tim, da trajno lebdi onaj uzvišeni i samopregorni idealizam sokolski. •— Da, to nam, bezs uslovno i u prvom redu treba. A tek onda — možemo dalje i napred. Bez organske povezanosti svih tih elemenata, što bi nam dalo svežinu i snagu pokreta, životnu akciju kolektivnog sokolskog rada, ne ćemo moći napred, živovarit ćemo.
Pitajmo se, da li svi od reda posedujemo bitne uslove i nužne kvalifikacije za progresivan sokolski rad? Ili, što nam nedostaje za upotpunjenje? Ali, prije nego odgovorimo, zami« slimo se malo, pogledajmo strogo kritički oko sebe, u naš so* kolski rad i njegove rezultate. I govoreči kao pravi Sokoli: jskreno i strogo objektivno, a ne po onoj našoj staroj rasnoj 1 opće uvreženoj karakteristici, gde svoje sposobnosti i važnost redovno preuveličavamo — priznat čemo, da naš Sokolski rad n*je onakov, kakav bi imao i morao da bude. Nije ni onakav, kakav bi mogao da bude. Nije dovoljno odreden ni pozitivan. Nije sistematski ni racionalan. Nije — strogo sokolski. Naši redovi su nedovoljno sokolski svesni u ideološkom, disciplin* skom i organizatornom pravcu.
Iz tih nedostataka rezultira naša nemarnost, slaba volja i desinteresiranost, što se očigledno i porazno odrazuje u našem svagdanjem radu, u mnogim našim pothvatima i priredbama. Dosledno tome, kao logična posledica tih uzroka, sleduje slaba, rascepkana aktivnost u našem sokolskom delovanju i srazmerno Još slabija korist takovog rada u pokretu.
Sve ove pojave mogu biti, u nekoj meri, shvatljive i prirodne kod svakog pokreta, a posebice i naročito kod Sokolstva, koje Prenosi svoj utecaj u sve narodne slojeve, na širokoj organiza* tornoj osnovi. Pa sa time moramo i računati. Ali, ove i ovakove Pojave ne smedu da se rašire po celom organizmu, ne smedu Postati značajkom sokolskog rada, jer sokolski rad mora biti Pokretan pozitivnim, vitalnim snagama zdravog i krepkog orga* nizma sokolskog.
Kod ovog je težište cele stvari na tome, odakle te pojave proističu, kakovi su im uzroci te u koliko se i kako sprovode nastojanja pozvanih i odgovornih, da se odnosne pojave odstrane iz sokolskog života i rada?
U vezi s onim što napred rekosmo, možemo zaključiti, da su sva ta zla, što nas skučavaju i sapinju u našem sokolskom napredovanju, direktna posledica slabog i nedovoljnog sokol« skog obrezovanja po društvima, što uključuje u sebi slabu indi« vidualnu i opču sokolsku svest te pomanjkanje najnužnije sa* vesnosti sokolske u našim redovima.
Kod mnogih naših društava često se dešava, da se ovakove stetne pojave zataškavaju i krote isključivo sredstvima spoljaš*
neg utecaja i golom nasilnom disciplinom, pa i prema najmla* dima, a da ih se ne nastoji otkloniti i u korenu iskorenuti siste* matskim obrazovanjem novih vrednih osebina ili navika, bilo direktnim sredstvima i metodama unutrašnjeg živog obrazova* nja ili (kod starije brače i sestara kod kojih je više nemoguča primena sistematskog obrazovanja), indirektnim uzgojnim ute* cajima prilagodivanja i navika, s naročitim uplivom i poziva* njem na svest i savest opću i sokolsku.
Da bi delatnost našeg Jugoslovenskog Sokolstva mogla postati brzo i trajno, aktivna i plodna, po sokolskoj nuždi i shvatanju, moramo svratiti svoj interes na ova dva veoma važna, najglavnija momenta u našem sokolskom radu i životu, o kojima ću, da sad govorim.
Kod našeg naraštaja i dece, gde je to apsolutno nužno i predvideno, gde se to mora postići — nek se razumno potpuno i strogo primenjuje opče sokolsko obrazovanje. Rad kod njih mora biti rukovoden isključivo po sokolskim uzgojnim načelima. Ne samo da kod takovog sokolskog uzgoja mladeži osigurava* mo naprednu i moćnu sokolsku budućnost, nego time, takovim uzgojem mladeži, unašamo u sokolski život i svagdanji njegov rad sve one životvorne pokrete i sile, što ih uključuje u sebi večna Misao Sokolska, koju mi Sokoli imamo i hočemo, da u tom cilju realizujemo. Da, baš ti najmladi su naš oslon, naša nada, naša budučnost. Njih uzgojimo sokolski, pa se ne bojmo. Njih moramo spremiti, da otklone iz Sokolstva našeg one nedo* statke i ispune one praznine, što ih mi stariji unesmo u sokolski život i rad. Ne udovoljimo li tome potpuno i po dužnosti, možemo imati brojna sokolska udruženja s ogromnim brojem članstva, ali — dobro zapamtimo — u tom slučaju, ne čemo biti Sokoli; nikad ne .čemo postiči pravi sokolski život; ne čemo imati sokolske budučnosti.
Od brače i sestara, kod kojih i u koliko nije moguča pri» mena sistematskog sokolskog obrazovanja, tražimo bezuvctnu svest i disciplinu. Jer predpostavljamo sledeče: da svaki brat i sestra zna: zašto je stupila u sokolsku organizaciju, zasto hoče da bude Sokolom(icom) što Sokolstvo od njega traži i što on(a) u tom Sokolstvu, u sokolskom društvu predstavlja i što se od nJe(Sa) traži. Verujemo uz to, da je u svcsti svakog sokolskog pripadnika utvrdena jasna spoznaja o bitnoj sadržini Sokolske Misli i o konačnom Cilju Sokolskom, kao i to, da su naša brača i sestre stupili u sokolska društva baš pod utecajem tih spoznaja, u svesnoj i ozbiljnoj nameri, da tu, sa ostalom bračom, služe Sokolstvu, radeči — zapovedi i dužnosti — predano i samo* zatajno na oživotvorenju opčih sokolskih težnja, na širenju i jačanju Sokolske Misli. Svaki član i članica može udovoljiti toj svojoj nameri u punoj meri, može ispuniti svoje sokolske duž* nosti — samo na jedan način: svesnim, predanim i disciplinova*
nim rađom na sokolskom poslu. A to se može! Pa, kad se može, to se, onda, i mora! To traži od nas Sokolstvo. To traži od nas i naš jedinstveni Jugoslovenski Narod, traži naša mlada jedrn* stvena Jugoslavija.
Mnogi medu nama nisu ni upuceni u svoje dužnosti, nisu upoznati s načinom i sredstvima sokolskog rada i delovanja u društvu i van njega, iako bi, inače, mogli biti radini i korisni članovi sokolske zajednice. U koliko ima takove brače i sestara, mora ih se uputiti u rad i dužnosti njihove, treba im dati moguc* nosti za sokolsku saradnju. Ovo se stavlja u dužnost društvenim tunkcijonerima i prednjačkom zboru.
Postupimo li odlučno i smišljcno u ova oba izložena pravca, kod mladih i starijih, prema izloženoj potrebi i dužnosti •— naš Sokolski rad bit če tada, po načinu i rezultatima: stvaralački, striktno sokolski.
Takovim če putem naše Jugoslovensko Sokolstvo stiči brzo 1 uspešno na značajnu visinu pravog sokolskog življenja i pošto* Janja. Onda če naš sokolski rad biti silan, velik i zamašan, po akciji, intenzitetu i rezultatima, bit če neprekidan, plodan i stva* ralački. Sve skoncentrisane energije i napore svest demo u kanal apsolutnog napretka, za postignuče Sokolskog Cilja.
I tada demo, u punom smislu te reči — sokolovati! Tada demo sokolski živeti. Bit demo ponos, sreda i pouzdana obrana svog naroda. Bit demo duša i život Jugoslovenske Nacije.
U Sokolstvu ne vredi pitanje »šta i tko si?« Mi Sokoli °dgovaramo na upit: »kakav i čiji si?«	E.	G	angl.
DR. LENARO (Beograd);
S oko kod Lužičkih Srba
Soko je medu Lužičkim Srbima počeo da se razvija tek od 1920. godine. Pre toga češce se pisalo u štampi Lužičkih Srba, naročito u dnevniku »Serbske . Novini« i u beletrističkoj reviji »Lužica o Sokolstvu« i izražavala potreba, da se i kod Lužičkih Srba razvije Soko. Voda Lužičkih Srba, Marko Smoler, činio je ved 1907. god. pokušaje, da osnuje Soko, ali uspeha nije bilo. Po* novo se ova ideja pokrenula na velikom srpskom koncertu u Rudišinu 3. novembra 1920. godine. 9. novembra bio je sazvan °snivački zbor, na predlog urednika Smolera bilo je rešeno, da se ima odmah pristupiti osnivanju Sokola i izabran je odbor °d 18 lica, kome je bio poveren zadatak da ovo ostvari. Za Prvog starostu izabran je bio brat Skala, za podstarostu brat Smoler. Kako je brat Skala bio zaposlen u Pruskoj, a kasnije otišao u Prag, brat Smoler vodio je sve poslove, a kasnije primio i starešinstvo. Za sokolsku ideju bilo je u početku malo razume* Vanja čak u krugu srpske inteligencije, koja je bila narodno sve*
sna. Vežbali su Sokoli u početku u Srpskom domu, ali posle dva sastanka Srpska matica kao sopstvenik doma otkazala im je pro« štorije. Tražili su vežbaonicu u kojoj školi, ali odgovoreno im je, da je u Budišinu dovoljno Turnvereina, pa je novo društvo ne* potrebno. Od srpske strane odgovaralo se, da su Srbi većinom seljaci, pa im je nepotrebna telesna vežba. Mnogi i nacijonalni Srbi bojali su se Sokola, da je suviše narodno radikalna sloven« ska organizacija, koja će izazivati nezadovoljstvo Nemaca. Naj« posle je bratu Smoleru uspelo, da je za lep novac dobio malu vežbaonicu u dvorani nemačkog hrišćanskog društva. Stari 65 godišnji srpski voda utrošio je u organizaciju Sokola celu svoju energiju, a Soko je počeo razvijati se tek, kad se za stvar za« uzeo mladi energični srpski nacijonalista dr. Herman Šleca, zet brata Marka Smolera. Kao sokolski pozdrav upotrebljavao je iz početka »Na zdrov«, a kasnije je brat Bogumil Švela, luteranski župnik iz Donje Lužice savetovao da se uzme »Na zdar«, jer je to čisto srpski izraz.
Polagano počela je da se širi sokolska ideja iz Budišina medu Lužičkim Srbima. Na proleče 1921. godine osnovao je ta« dašnji sekretar »Domovine« — saveza lužičko srpskih prosvet« nih društava — sokolsku sekciju kod društva »Solobik« u Sovri« jecima. Ali ovo društvo nije moglo da se razvije, jer nije imalo sredstava. U letu ove godine energični i istrajni brat Lubijen« ski osnovao je sokolsko društvo u selu Bukecima. Ovo prvo so« kolsko društvo u srpskom selu naišlo je na veliko protivljenje od strane nemačkog Turnvereina, ali je izdržalo borbu. U ovom selu postoji društvo »Radost«, i na zboru ovog društva 16. av« gusta 1921. godine brat Šleca izložio je članovima potrebu, da se osnuje u okviru društva sokolska sekcija. To je početak raz« vitka Sokolstva medu Lužičkim Srbima. Početkom nove godine ova sekcija pretvorila se u samostalno društvo sa bratom Rani« hom kao starostom na čelu. 30 mladih Srba počelo je da vežba u bukečanskom Sokolu. Iste godine osnovano je sokolsko dru« štvo u selu Maležeci, gde je brat Smoler još na proleče ove go« dine pripremio teren. Za starostu bio je izabran obučarski maj« stor brat Sikora. I ovde osnovan je nemački Turnverein, koji sa svim snagama počeo da radi protiv Sokola.
Soko nije imao sprava, nije imao terminologije, uopšte nije bilo ništa, sve je bilo potrebno stvoriti od početka. Brat Smoler i brat Šleca prikupili su za mlado društvo najpotrebnije sprave, dobili su ruče i konja i na jesen se moglo početi sa vežbanjem-Malešansko društvo bilo je u toliko boljem položaju od buke« čanskog, jer je načelništvo preuzeo mladi i oduševljeni učitelj brat Jurak. Sa najskromnijim sredstvima počeli su da se sistc« matski vežbaju. Tako je moglo ovo društvo prvog avgusta 1922. god. istupiti sa prvom javnom vežbom medu Srbima. Još go« dine 1921. osnovana je komisija, koja je imala da sastavi sokol«
sku terminologiju, na tome se radio do 1924. g. Godine 1922. posetio je Budišin Soko iz Mlade Boleslave u Češko j i priredio tamo sokolsku akademiju. Srpski Soko vratio je još iste godine Posetu u Mladoj Boleslavi, i onda su Lužički Srbi imali prvi put Priliku da vide veliku sokolsku vežbu. U Budišinu je osnovan zenski Soko, koji je vodila sestra Aliča Smlerova. U Mladoj Boleslavi učestvovalo je več 30 Sokola i 9 Sokolica. Posle ovog sleta Soko medu Srbima počeo je brže da se razvija i stari brat Marko Smolcr imao je još zadovoljstvo da vidi plod svog rada.
Lužička Srpkinja u narodnoj nošnji
1922.	godine osnovan je Sokolski savez, kome je bio predsednik brat Seiba. 17. septembra 1922. god. osnovano je novo društvo u selu Poršice, a 29. oktobra u selu Radvorje. To je bilo prvo sokolsko društvo medu katoličkim Srbima, koje je osnovao uči* telj Pietaž. Radvorje je brzo počelo igrati znatnu ulogu u so» kolskom pokretu i to naročito zaslugom učitelja Navke, srpskog tt&cijonaliste i književnika. Protiv Sokola brzo je počelo zauzi* *nati neprijateljski stav i katoličko svešteništvo. Mladim svešte* r‘>cima zabranieno je bilo raditi u Sokolu, a protiv Sokola po*
kušalo se osnovati društvo »Orao«, kao partijsko društvo ne* mačke katoličke političke stranke »Centrum«. Taktičnom postu* panju sokolskog starešinstva uspelo je, da se suzbiju ove agi* tacije i sačuva jedinstvo katoličkih i luteranskih Srba u Sokol* stvu. Starosta saveza postao je dobri katolik i nacionalni Srbin brat Navka, isto tako odličan sokolski radenik je drugi kato* lički učitelj brat Slodenk.
1923.	godine sokolski pokret širio se dalje sa velikim raz* mahom i to naročito kod katoličkih Srba. Godine 1926. osnovano je 5 novih društava: u Bačonju, Komorovu, Hrodžišću, Panči* cama i Ralbicama. Drugo i treče selo je luteransko, ostala su katolička. Na drugom glavnom zboru 1923. god. postojalo je dakle več 10 društava i na ovom zboru brat Navka bio je iza* bran za starostu Save/a. Ove godine u malešanskom društvu osnovana je prva družina sokolske dece. Ova družina dobila je svoj orkestar. Dečje društvo osnovano je u Budišinu i Komo* rovu. 27. aprila 1924. god. naraštaj u Malešicama uspeo je več da priredi svoje javne vežbe. 29. juna 1924. god. srpski Soko prvi put je priredio slet sa velikom javnom vežbom, kojoj je prisustvovalo 40 srpskih kulturnih društava. Time je soko po* ložio svoj ispit i dobio je tako reči pravo javnosti. 21. septem* bra 1924. god. u Pančicama je priredcn prvi srpski svesokolski slet. Medutim osnovana su nova društva u Votrovu i u Njebel* čicama. 11. maja iste godine osnovano je prvo sokolsko društvo u Delnom Muježdju u pruskoj Gornji Lužici. Time je Soko prekoračio granice saške kraljevine i pustio koren u Pruskoj, gde je teren mnogo teži. 8. oktobra iste godine osnovan je Soko u Hroščicama, središtu katoličkih Srba. 18. marta 1925. god. ob* novljeno je sokolsko društvo u Sovrijecima. 1925. god. počela su rasti nova 'sokolska društva u pruskoj Lužici, osnovano je društvo u Wulki Čisku, u bližini Vojereci, u Kulovu i u Rakoj* dama.
Lužički srpski Soko ima sada 17 društava. Lepo se širi i po pruskoj Gornjoj Lužici, a postoji nada, da če se proširiti i na Donju Lužicu, na takozvano Blato, kako zovu ovaj kraj Srbi, a Nemci Spreewald, na ovu slovensku Veneciju, omiljenu izletnu tačku Berlinčana.
U taboru sokolskem, sastavljenom od tako raznolikih ljudi, večito nemirnom u težnji za napredkom, ne uspeva stvarati umetne uzore, postavljati figure i oktroirati pošto> vanje i rešpekt. Do tog svega ima se doči samo rezultantom života pojedinca, posvećenog svetom odanošću stvari, a is* punjenog ostroumnim radom.	Dr.	Scheiner.
Žena i telovežba7
Da je telesni odgoj od velike važnosti i po ženski spol, toga danas više nitko ne poriče. Tko imade i malo pojma o telesnom odgoju, znade, da je on od velike zamašitosti kako za muške, tako i za žene. Telovežba je danas obligatnim predmetom u de* vojačkim školama, a sijaset žena vežba danas van škola. Briga za odgovarajući telesni odgoj i negu žena postaje pako danas tim potrebnija i važnija, jer se u našem gospodarskom životu sve više rada privredno pitanje ženske radne snage i teške po« sledice koje se od toga javljaju. Rad u tvornieama i u drugim raznim poduzečima traži od žene, da izvesno vreme sprovede u istom položaju, budi da je trajno na nogama, budi da trajno sedi. Več sama ta okolnost traži primereno izjednačenje putem telesnih vežbi i to tim više, jer je u zvanju zaposlena žena otrg« nuta domaćinstvu, koje joj na svaki način pruža dovoljno pro= niena u kretnjama. Usled jednoličnosti gibanja tela u obično napornom tvorničkom radu, trpi zdravlje žene, pa jedan čas las gane telovežbe nije kadar da nadomesti one izgubljene snage, što ih crpi rad u zvanju. Mogučnost poslovnih nezgoda uvek je veča kod telesno nevaspitanog čoveka, jer njemu manjka viša sigurnost u koordinaciji gibanja, koju si sigurnost ali stekao svako onaj, koji je pravim telesnim vaspitanjem polučio lakoču u gibanjima. K ovom svemu dolazi u obzir još i pogibelj na u ne« kim poduzečima, kao što su to n. pr. razne kemijske tvornice, štetno deluje na zdravlje i sama materija, koja se onde obraduje i izraduje. Tome se pako kraj svih sigurnosnih naprava u tako* vini tvornieama, dade pomoči jedino razumnom telovežbom i to Po mogučnosti što više na slobodnom vazduhu. Ona pako žena, koja stiče svoju privredu umom, i te kako je upučena na telesne vežbe, ako hoče da si sačuva zdravlje. Jednako kao ovima, te* lesna vežba ne če škoditi ni onima, kojima socijalni položaj dopušta, da mogu živeti bez rada.
U životu je čoveka več poslovično da on radi samo ono i onako kako i na što se priučio. Tome na žalost ne možemo nači izuzetka ni u ženskoj telovežbi. Zato u današnjim prilikama imade glavno značenje za opčenitost, telovežba devojčica. Telo* vežba odraslijih žena s vremenom če dobiti svoje pravo znače* nje. Nadajmo se, da če to biti doskora.
Telovežba devojčica u glavnom razlikuje se od telovežbe dečaraca u tome, da glavnu važnost ne polažemo na razvoj snage i ustrajnosti. Zato i u igrama na slobodnom prostoru u Prirodi dajemo redovno prednost takovim igrama, koje ne traže dugog i brzog trčanja. Mnenje, da vežbe, koje traže veču snagu
1 Ovaj članak jc zamišljen kao posebno poglavlje »Zdravstvene čitanke za Sokole«, uz koji če sačinjavati jednu celinu i u lanjskom go« dištu izašla študija braće dra. Seliškara i dra. Misa o alkoholu. Uredn.
i ustrajnost, .nisu za devojčice i žene prikladne, dapače kovisne, sve se više širi. Šta više i oni, koji su najgorljiviji zagovornici telovežbe kod ženskog spola, odlučno se drže ovog mnenja.
O tome, šta je zgodno i korisno ili nije, mnenja su silno različita i promenljiva. Zato je i svaka rasprava o tome suvišna. O tome če najbolju odluku stvoriti same vežbačice, jer osečaj za sposobnost kod žene je božji dar, a kod muškog više ili manje posledica odgoja. Načelno je važno pitanje koje su vežbe s obzirom na zdravlje podesne, a koje ne.
Od telesnog odgoja žena tražimo danas opčenito, da ono zadovolji što jačem kretanju tela u izvesnom harmoničnom gibanju. Uz ovo imade još zahtev: da ojačaju srce i pluča, da se telo uzgoji da odgovara pravilnom držanju i da se u žena očituje lakoča i dražest kretnji. Nadalje uzimamo u obzir one vežbe, koje čeliče samostalnost i brzinu u odluci. Jednako treba negovati kod žena naklonost do ritmičkih gibanja i usavršavati r.jezinu nadarenost izrazitog izvadanja. Negovanje ovoga dovest če nas u ženskom telesnom odgoju do vrhunca onog, što je u tome moči postiči. To može opaziti svaki lajik, ako pomno prati ražliku izmedu odela boljih vežbača, koji su nastupili u pro* stim vežbama i odela srednje dobrih vežbačica u istom nastupu.
Učinak raznih pojedinih telesnih vežbi na mišice, kosti i organe za krvni optok, disanje, probavu, živcevlje itd. kod obih spolova je isti. I kod oba spola moramo razlučivati jake, srednje jake i slabe na jednoj strani, a na drugoj bolesne i zdrave. Ra* zume se samo sobom, da je ovde govor samo o zdravima.
Kod telesnog odgoja ženskog naraštaja i odraslih devojčica od največe je važnosti ojačanje srca i organa disanja. Žena u razmeru spram muškoga imade od naravi slabije mišičje, manju količinu krvi i prema tome odgovarajuči manji volumen srca i žila i manja pluča. Kolika je zapravo u tome razlika između obih spolova za danas još nije znanstveno u brojkama dokazano. Sta* rija istraživanja nisu posvema tačna i velika razlika, koja se ukazala kod ovih istraživanja, usledila je u glavnom odatle, što je u ono doba ženski svet bio bez ikakovog telesnog vaspitanja. No jedno je sigurno, da neka manja razlika u veličini srca po* stoji. Glede veličine pluča dokazano je, da kod žene pluča iznose /43 telesne težine spram */37 kod muškoga i da pluča kod žene dubokim udisajem primaju 2—3 litre zraka (prama veličini pojedine osobe), a muška 3—4 litre. Odnosna razlika dade se ustanoviti več na deci. Upliv raznolike odječe na disanje uka* zuje se tek kasnije. No nikako nije neposrednim uzročnikom navedenim razlikama, več postoječe razlike uvečava.1
Možemo citati i protivna mnenja. U tcndcncijoznim knjižicama se cesto nailazi na slabo dobokoumne tvrdnje, da je današnja »muška« civili* zacija umetno oplemenila ženu do srazmerne telesne slabosti. Ovome naprotiv treba naglasiti, da je kod svih sisavca muški organizam spram ženskoga znatno jači, kod nekih vrsta đapače još jednom jači.
To jc primctljivo kako divljih, tako i domačih vrsta. Rezul* tate merenja i istraživanja primitivnih črnih plemena ne možemo smatrati dovršenima, a najmanje možemo ispoređivati rezultate dobivene kod telesno propalih crnačkih žena sa rezultatima do« bivenim kod žena, koje živu u našim prilikama. Kod merenja i istraživanja vlastite rase moramo uvek da budemo kritični spram brojaka. Jer velika je razlika ako isporedujemo brojke, koje smo dobili merenjem 500 20«godišnjih devojaka, koje su vežbale od kada su stupile u školu i uvek živele u dobrim higijenskim prilik kama ili 500 rekruta, koji dolaze slučajno iz okruga, koji je u zdravstvenom pogledu u vrlo slabim prilikama. Ovako navedenu slabost žene imademo smatrati prednošču, jer ženski organizam na taj način sa manjim količinama jednako dobro gospodari, kao muški sa večima.
Osim vežbe na spravama i telovežbe u zatvorenom prostoru, moramo uvažavati za žene kao nešta naročitog sve vrste narav« nog gibanja, kao: hodanje, trčanje, skakanje i bacanje lopte. Ove vežbe dopuštaju, da naročito izrazito odgojimo i popunimo sve °no, što je ženi prirodeno. Osim toga ove vežbe dovadaju do toga da je kretanje na slobodnom zraku što vede, a to je naro= čito važno za ono dete koje pohada školu, kao i za onu Ženu, koja Je zaposlena u gospodarstvu ili poduzeču.
Slabi razvoj srca i pluča donekle je u vezi i sa odečom. Svo« jedobno bile su duge suknje zaprekom laganog i elastičnog kre« tanja. Danas su tu službu preuzele uske suknje. No od svega najviše trpi donji deo grudnoga koša i trbuh, koji se stišču kor* zetima. Ne samo da se ovi delovi tela ne mogu pravilno razvijati, da je onemogučeno slobodno kretanje, nego od toga trpi disanje. No od tog ne trpi samo tako zvana moderna žena, nego i naša seljanka. Zato su narodne nošnje kod pojedinih plemena više ili manje neprikladne. Na primer narodna nošnja kakovu vidimo kod Gorenjskih Slovenki i te kako suzuje disanje dok recimo nošnja iz okolice Samobora u Hrvatskoj ili ona u Crnoj Gori jest slobodna. Tome svemu dakako da se imade još primeniti i to, da uska odeča smeta normalnom optoku krvi i da tako smeta delovanju srca.
Život naše žene u svoje su doba više priučavao na trajno sedenje. A- i danas je u pretežnoj većini tako. Pa kad sve to uvažimo, onda nam Je jasno, da je jačanje srca i pluča za ženski organizam od velike važ* nosti, a konačno biti če nam jasno i to, da žena u određenim vežbama ne preterava, več da ih uvek izvršava u manjoj meri, ali zato češče. Ona razlika na manje, koja je ženi prirođena, na taj če način kod srca 1 pluća ostati. Ono pako više, što bi bilo doista umetno dobljeno, na °vaj se način neče nikada pojaviti.	(Nastavit	če	se.)
KNJIŽEVNOST
ZA SOKOLSKE BIBLIOTEKE.
E. Gitngl: Hram slave. Ljubljana 1926. Eleg. vez, 40 Din, broš. 30 Din. Str. 152. Učiteljska tiskara u Ljubljani. — Pod naslovom »Hram slave« izašla je i opet nova zbirka pesama brata Engclberta Gangla, koju možemo sudeč po njezdnoj sadržini smatrati prvom pojavom ova* kove vrsti u našoj književnosti. U knjiži, koja se sama sobom odlikuje elegantnom opremom, sabrano je 40 balada i romanca, kojima je siže uzet iz naše nacijonalne i kulturne istorije, počam od brače sv. Cirila i Metoda, pa sve do današnjih dana. Kraljevič Marko, Kosovo, Gospo* svetsko polje, Matija Gubec, Zrinjski i Frankopan, turski bojevi, svetski rat, Petar Mrkonjič, Vodnik, Prešeren, Tavčar itd.— svi ti izraziti pred* stavnici svoga doba i svi ti silni događaji naše prošlosti imadu u »Hramu slave« postavljene svoje spomenike, koje je pesnikova mašta modelirala u realnoj zbilji i istorijskoj istini. Povrh svega još su uvrštene pesme, koje veličaju lepotu i vrednost naše domovine. Pojedine pesme ostavljaju na čitača silan dojam radi snage pesničkog izraživanja i dramatičnosti sadržine. To su naročito divne pesme: Solunska brača, Kosovo* Izdajm* kova smrt, Knez Ivo i majka Boja, Petar Mrkonjič, Smiljana, Dečko, Ivan Tavčar, Naš čovek. Čitavu knjigu provejava duh slave naše pro* šlosti, a visoku vrednost daje joj zanesena ljubav do domovine, koja neprisiljeno, izvirajuč iz samih dogadaja, potresa i obuzima čitatelja. »Hram slave« je dokaz veličine, tragike i sjaja naše prošlosti. Ova ju knjiga toliko lepa i važna, da ona mora biti dio inventara svake nacijo* nalne kuče i biblioteke. Pobuduje u nas ponos i pokazuje nam put u budučnost. Pesnik brat Gangl	ovom	zbirkom odužio	se svome	narodu
i svojoj domovini sa izljevom	svoga	srdačnog osečaja.	—ab.
Kalendav »Prosveta« 1927.	Sarajevo.	Cena 15	dinara.	Naša	knji*
žarska tržišta poplavljuju razni	kalendari,	koji nisu	obično	ništa	drugo
nego slaba kramarska roba, koja se	izdaje da se na	njoj zaradi para.
Zato je utešljiva pojava kada	nam	dopane do ruku	kalendar,	koji je
ureden sa plemenitom svrhom, da bude od koristi onome kome je na* menjen. Jedan od takovih redkih kalendara jest »Kalendar Prosveta za god. 1927.« što ga je izdalo istoimeno društvo u Sarajevu. Ovaj kalendar sa svojih 200 stranica kalendarskog dela jest pravo literarno delo, koje se odlikuje nizom divnih literarnih sastavaka, pesama, učevnih i poučnih članaka, a sve to ukrašeno sa mnogim ilustracijama. Dakle ovaj se kalendar preporuča sam po sebi, jer mu je sadržina doista takova, da zavreduje da se nade u svakoj	sokolskoj	biblioteci.	Sokoli	če u	njemu
nači obilje štiva i grade, kojim	če proširiti svoje znanje, a	povrh	svega
upoznat če se i sa onim delovima našeg naroda, koje slabo ili nikako ne poznaju. Najtoplije preporučamo ovaj kalendar i nastojmo ga što više proširiti po našim društvima.	—ab.
•