Gore glave braćo!
Postoji sumnja, da medju Slovencima, — pre i više onima, koji su izvan sokolske organizacije, a tek delimično i naknadno i medju samim sokolima i sokolicama, sve pod upiivom spolja. — preovladava mišljenje, da je hrvatsko-srpski deo Jugoslovenskog Sokolstva desinteresovan prema I. Jugo-slovenskom Svesokolskom Sletu, koji če se održati augusta meseca ove godine u Ljubljani. Kažimo to otvoreno, kratko i prosto. Protivnici smo svili zavijanja i svih diplomatisanja. A uvereni smo da ie stvar vrlo važna.
Pa odgovaramo na to ovo:
I.	Jugoslovenski Svesokolski Slet u Ljubljani o. g. u augustu mesecu, jeste zajedničko delo celoga Jugoslovenskoga Sokolstva,
celokupno Jugoslovensko Sokolstvo prima na sebe, bez ikakva delenja na ikakove delove, sve dobro ili sve zlo što Sletom može nastati,
ma što da se govori, ma što da se čini i prividja, sve sumnje treba zgaziti, u Jugoslovenskom Sokolstvu nema Hrvata, Slovenaca ni Srba, to nije deoničko poduzeče prikrivenih egoističnih interesa, u Jugoslovenskom Sokolstvu stojimo svi skupljeni zajedno, i stegnuti kao prsti u jednoj pesnici, koju če Slet da podigne u vis!
Gore glave bračo!
Mnoge nam zmije mile pod nogama i sikču! Ne sagi-bajte se dole! Nego napred stupajte! I upirite poglede u ideale, samo u ideale!
Ta nismo daleko od Sleta, jedva tri meseca! I onda če cela Jugoslavija, i ceo svet da bude svedokom zajedničkog dela i zajedničke snage Jugoslovenskog Sokolstva!
Nikada nismo računali na spoljašnje savršenosti, na organizaciju poput mehaničkog stroja. Ali srce i duše imamo mladosti imamo, radosti imamo, i to čemo u svom izobilju i preteku da dademo.
Ne precenjujemo ni poslednja trzanja u Zagrebu! Treba ovo jedanputa za svagda saznati i upamtiti: lirvatsko-srpska svadja, boj i srdnja, postoje za to, da jedni ili drugi nametnu jednima ili drugima svoju volju ili svoje mišljenje, pa da ta
Соколски Гласиик	9
volja ili to mišljenje bude onda zajedničko, veliko, zapovedno i opće; i ako nametanja ne bude, jer ga ne može da bude, onda će se dogovorno, u prekidu toga divnoga megdana, sporazumno stvoriti, bez nasilja i strasti, jedna zajednička od luka za oboje, jedna meta odrediti, jedan cilj postaviti, za oboje, za svih deset milijona, da krenu napred u sreću i veli-činu rada čovečanskoga! Eto tako stoji stvar, pa zato ne precenjujemo ni poslednje zagrebačko trzanje! Ni ne podce-njujdmo ga! Nego mu dajemo pravu vrednost i pravo osvet-lenje. I to trzanje nije namešteno, da ometa Slet! Jer dva su se kolosa i dva diva, dva silna i dva rodjena brata, uhvatila u koštac, pa ne može ni jedan da omane, i u tom vihoru duhnula je olujica i kroz zagrebačko Sokolstvo! Eto tako stoji stvar!
Gore glave bračo!
Besmisleno je da kao anguri pogadjamo budučnost! Dužnosti treba da ispunimo, delo odredjeno treba da izvršimo kuda smo pozvani, treba da podjemo!
Naš je Slet, i naša je Ljubljana ljubavi ljubljena!
Za šesdesetgodišnjicu br. Scheinera i Vaničeka.
Prvo braćo da skinem kapu i da Vam se duboko poklonim...
Vama lično, Vašem radu, Vašim uspesima u narodu Vašem, Češkom Sokolstvu koga vodite, dozvolite da kažem, da se iskreno divini. ..
Stvar je toliko prosta i jasna ...
Usudjujem se da zatim govorim s Vama o Sokolstvu, koje neobično volim. Pa iznevši u kratko sve, što mi izgleda važnim, izvršujem moju čestitka obojici.
Mili i dragi ljudi! —
Sloboda mišljenja ne može nikada da se okuje .. .
Po toj slobodi postavljam evo ovde pred vama jedno pitanje, koje glasi: što bi pisao, govorio i radio Tyrš, daje danas medju nama?!, .
Nije to vežbanje invencije ili težnja za senzacijom. U suš-tini traženja novih ideologija, kada stare ne mogu više da nabrane ijubopitstvo našeg putovanja u budućnost, u biti našeg ličnog orijentisanja u gledanju na stvari, tu je to pitanje posredno stavljeno.
Covečanski se problemi redjaju pred našim očima jedan za drugim. Najstrašniji je i najpotresniji glad u Rusiji. Dolaze tudje rase, strani narodi, iz svih krajeva sveta. Zastanu i poklone se ovoj jedinstvenoj patnji roda ljudskog. I kažu :
ovde umire čovek od gladi, tu prestaju razlike našili jezika, boja, nacija, država i religija, ovde smo svi jednaki i svi smo jedno, i što imamo da učinimo to je da pomognemo, po cenu svoga rodjenog.života !
Suzimo to sada na slavenske narode i države. I suzimo to još jače na ono što je u slavenskim narodima i državama naj-slavenskije. na Sokolstvo. Pa onda recite, da li imam pravo da postavim pitanje pred vama, i pitam ozbiljno. odrešito i jasno: što bi pisao, govorio i radio Tyrš, da je danas medju nama ?!
Naše sokolske brige sa Slavetiskog Juga mogu u kraSko da izložim .. .
Dvoje je:
1) što Sokolstvo takvo kakvo je, što ono danas ima po-trebnoga da učini i izvede, povodom spasenja našeg iza potopa; ima ogromnih društvenih i slavensko-čovečanskih pitanja ; posle ćemo da govorimo o njima; jedno teško i tragično spomenuo sam napred; —
2) onda, da li u opće Sokolstvo ima da ostane takvo kakvo je, nacijonaiističko, stereotipno i večno, te da li da likvidira u jeduorn junačkom i poslednjem delu, ili da nakon temeljne revizije svojih gledišta podje prirodnom evolucijom na socijalno polje, bez čega živosti i života nije bilo, nema, i neee biti!
Zamislite stvar prosto ovako :
mi Jugosloveni držimo Sokolstvo iz prošlosti u rukama, kao jedan alat, jedno orudje; pa se sami sobom razgovaramo nežna • jući što najboljega tim instrumentom treba odmah da učinimo; onda, da li da ga nakon svršenog poslednjeg dela baeimo po-lomljenog u trnje, ili da ga popravimo i usavržimo za rado ve nove!
Svrha sokolskog društva je da jača i da razvija fizičku i moralnu snaga svoga naroda ! .. Kako je to lepo rečeno, i kako je to nekada prosto i jasno bilo !
Svršetak rata doneo je slobodu Postoje naše slobodne narodne države, gde su u giavnoin sabrane narodne mase. Ne moram da razglabam sve razlike od 1914. do 1921. godine! Ali mogu ovako da rasudjujem :
da li fizičko jačanje naroda može i sme danas da hude samo predmetom privatnog rada i poduzimanja, ili je fizičko obrazovanje naroda, — u koliko je fizičko zdravlje pojedinea svojinom opeom, i u koliko opće blagostanje i napredak temelji na fizičkoj jačini i zdravlju, —prirodnom i obavezatnom brigom zajednice, celine, dakle države; koje su, i kako imaju da se re-gulišu, danas u našoj slobodi i našem samoodredjenju, odnošaji akcija privatne i oficijelne inicijative, u pogledu tako važne stvari, kao što je fizičko obrazovanje; —
svoga naroda?, — koji je to moj i svoj narod, kad nas ima troje zajedno, i svi troje su narodi; ima li boljih i većili naroda, pa da se pokorimo ili medjusobno pokoljemo; može li zdravi razum da pretpostavi potpunu pobedu, ili potpuni nesta-nak i jednoga od troje, kada su, kraj najjače naduvenih individualnih i separatističkih otpora, razlike strašno male, i postoje duboke sličnosti, jaka srodstva, jedan jezik, i kada, sem adicije interesa, ved ono što se desilo, t. j. to ujedinjavanje, za prvi mah spolja, omogućuje zajednički i sretan život, samo ako se malo ispnemo gore i više; zar je Jugoslovenstvo nacijonalizam; zar ono nije nešto prostije, lepše, jače i bolje, u pravcu kretanja prema idealima Slavenstva ili čovečanstva;
a u morainom pogledu gde je, braćo, čistoča odluke za život, da li se živeti treba, može, sme i mora samo u obliku naroda od predje, ili se može živeti i drugačije, to je ono što sve dosadašnje velike sofiste ne mogoše da reše, i to nam muti i naše sokolsko gledanje . ..
Zaustavljamo se kod ove prepreke :
da li fizičko i moralno obrazovanje naroda,
ili fizički i moralno obrazovanje čoveka ? !
Slavenstvo ? !. .
Ono je siroto imalo dva lica na jednoj glavi, pa se prema vetru okretalo. Lice nasilja prestavljalo je slavenski militarizam, slavenske ekspanzije, buržoasijice i kapitalizam, govor, alkohol i novac za osvajanjem, za osvetama i odmazdama, ciljevi prevare, podjarmljivanja, zarobljavanja drugih da Slavenstvu služe. Smireno lice odbrane nosilo je u naručju zahteve t. z. istorijske pravde, apelacije na čovečnost, molbe za autonomijama, sve sti-tističke proteste, literarni rad, skrivene zavere, gimnastičke ili kakve druge saveze, i potajnu spremu za odlučni čas. A konačna je svrha bila jedna: pod lepim naslovom održanja i sudelovanja n kulturi jedan netolerantan,] srdit, ešofiran nacijonalizam, besan kao pas i prema najbližem bratu . ..
Rat je polomio sve igračke i sva strašila. Tu je stradao nacijonalizam, a sa njime staro Slavenstvo.
Danas za nas nije Slavenstvo niti nasilje, niti odbrana, niti savez ili antanta kapitalističkih država, Slavenstvo je za nas prosti, obični, zajednički, medjučovječanski rad Slavena na uma-njavanju bede i patnje celog roda ljudskog, Slavenstvo je za nas etička kultura sveta, Slavenstvo je za nas carstvo čoveka, božjeg stvora i brata, i kulturni panslavizam je za nas ideja novoga i sretnoga društva, pa Slavenstvo i čovečanstvo za nas vredi i jedno i isto .. .
Sa oslobodjenjem učinjen je korak od ropstva ka slobodi, ali je učinjen mehanički i s polja. Vreme je da se i unutri, u duši i u srcu ka slobodi podje. O shvatanju Slavenstva nema niko prava da izdaje odredbe i zapovesti, ali da kažu i da urade najlepše i najbolje što mogu, zato su pozvani svi! I medju prvima je Sokolstvo ! ..
Sve to bez kritike onoga što je bilo ! Odričem se kritike
Valjalo bi iznači pojave i momente, kada je Sokolstvo bilo samo po sebi začetkom kretanja i dogadjanja, a od toga odvo-jiti, i negledati više na povodjenja, gde je Sokolstvo izvršavalo samo od drugih ideja ili sila odredjene uloge.
Jednom reči, ili je Sokolstvo zbilja samo jedna t. z. narodna vojska, t j. nešto sa Čime se u danim momentima sa bog zna koje strane raspolaže, ili je Sokolstvo samostalna i slobodnjačka ■četa, koja bezobzirno i neustrašivo grede putevima svojim !
Ja otvoreno priznajem da me je žao svih .starih zastava, za kojima sam kroz celu mladost sretno i oduševljeno koračao. Pa ipak, danas, mogao bih da podjem samo za zastavama novim!
Kao što je pre rata ideja fizičkog obrazovanja „naroda u ropstvu" morala da ima sve onda simpatične i neizbežne, boje, zvukove, pokrete, jedne organizacije (buržujske?), kulturno-poli-tičkog strujanja i gradjenja, tako i današnja ideja fizičkog obrezovanja ,,čoveka u ropstvu" treba da na tvrdu, opora i realnu jezgru dobije zanos, lepotu i šumove svoje vrsti, pojeziju svoju ...
Jedno ne mogu nikako da verujem : da se pomoću naroda postaje čovekom. To dvoje je danas duboko razdeljeno. Biti jedno znači uništiti drugo.
Naša generacija neće doživeti sintezu obojega. A do sinteze mora doći.
Problem poratnoga Sokolstva nije rešen. Ono što jeste u glavnom je snaga inercije.
Grupisano po pojedinim državama i narodima može Sokolstvo da svoju križu preboljava pojedinacno i razdeljeno, da se akomoduje, da se ukoči, da polako istrune, ili da se razvija u nove oblike i podje svojim putem dalje.
Pre rata je dominantan upliv Geškoga Sokolstva držao, sve na okupu. U poratnom stanju to se još ne oseća, i neznamo kako će biti. Postoji Savez Geškoga i Jugoslovenskoga Sokolstva, i to je sve. Da li je to do voljno da Sokolstvo bude jedno, da se okupi zajedno, i da zajednički reši i odredi kuda i kako da se krene!
Ovde mogu lako da se nabace fraze. Jedna bi glasila: sedite kod kuće i radite svoj posao, sve će već biti dobro vremenom, ne treba se samo uzrujavati. Druga bi zvučala sa obratne strane: sazo.vite jednom sve to Slavensko Sokolstvo na otvoren sokolski sabor i diskusiju, pa da se vidimo i razumemo. I t. d. No pri svem tome nisu stvari jasne postale.
Reč Novo Sokolstvo izrečena je odmah krajem 1918. go-dine. To ne znači u prvom redu kontrast prema nekom Starom Sokolstvu. Ali je lu ideja obnovljenog i oživljenog sokolskog-razvijanja. Ko će od Slavena dati snažan i realan inpuls početka!
Uspinjanje na spirali progresa nikad ne ide lako. Zanim-ijivo je kako će se grupisati i postaviti sile koje zadržavaju i sile koje vuku napred, koliko će dugo trajati mrtva tačka. Jer ono žto je sada, to je tek radjanje potrebe razvijanja Sokolstva. A to je još daleko od komponente po kojoj če kretanje da se abude.
Blago i u Sokolstvu svima onima, koji ne umu da budu smetnja! Blago onima koji lako glede napred! Ideje dodju prvo, onda organizacije. Kad se ideje već ugase, ili transformišu u druge, organizacije još ostanu. Nikad se ne sme brkati i zame-
•	njivati ideja i organizacija. Funkcija organizacije kao takove to je nešto sasvim disparatno od funkcije ideje kao takove. Ko bi bio tako slep da ne ume da odeli formu od sadržaja! A ko bi bio tako lud da potceni jedno ili drugo !
Oprostite za svaku reč ako je nezgodna. I dajte ruku ovamo. Da se pogledamo u oči mi Slaveni danas, kad se čuje budjenje čoveka kao fijuk bure.
Mi mrzimo samo jednu stvar. To je ropstvo! Mi se bojimo samo jednoga. To je laž!
Naš je p ut dalek.' Mi moramo da verujemo. A verujemo samo u jedno. To je čovek i čovečanstvo!
Dr. Laza Popovič
Prilog karakteristici Nejugosloven-skoga Sokolstva.
ni.
T. z. sokolski vjesnik, agitacijoni listič gospode sa Vilso-nova trga, sipa se i dalje, te širom baca i naturuje našim jugo-slovenskim sokol, društvima. Tako je taj listič dospio i u Omiš. No listić je odmah povraćen nazad uz ovu popratnicu:
p. n. uredništvo sokol, vjesnik a, Zagrab, Vilsonov trg; povraćamo vam u piilogu zaklopljeni broj 1. sokol, vjesnika, koji odbijamo sa indignacijom, i konstatiramo žalosnu činjenicu, da ste se usudili ovom pravom sokolskom društvu i na ogled poslati taj vaš list: separatističko-plemenske
štampanice mi inače bacamo u vatru, ie nedozvoljavamo da se takar otrov uštrcava u srca naših iskrenih sokolova; sa izdajni-cima Sokolstva mi inače postupamo i drugojačije, a ne samo u ovakoj najblažoj formi; doli nedostojni i stid vas da bude : za sokolsko društvo u Omišu vodja I.
IV.
Poznata „sokolska lutrija“, za koju se toliko na razne načine agitovalo sa strane gospode na Vilsonovom trgu, izgleda da neče dobro da se izvuče, jer joj je vučenje odgodjeno! Objava
o	tome ovako glasi: Pročelnik Odbora za sokol, lutriju moli da objavimo, da se je vučenje lutrije, prvobitno odredjeno za dan 1. travnja o. g. moralo odgoditi na kasniji rok (kada?), jer u ovo kratko doba ni j e b i 1 o moguće laspačati niti polovicu od izdanih 200.000 s r e ć a k a. Dan vučenja odredit če se naknadno. — Zar to nije dokaz kako je to sve ogromno, i lepo, i oduševljeno kod gospode na Vilsonovom trgu! A moramo da se ponovo i to zapitamo: zar oni još neprestano imaju u opće prava na tu lutriju, zar im je to još neprestano dozvoljeno, ma da su promenali firmu?! Zar Nesokoli i sokolska Lutrija zajedno?
Br. Češkoslovensko Sokolstvo o Vilsonovom trgu.
•	U Vestniku Sokolskom, zvaničnom listu Ceškoslovenske Obce Sokolske, u br. 11. od god. 1921. izašla je ova karakteristična objava. — Sokol u Zagrebu na Vilsonovom trgu istupio je prema izvještaju Starješinstva Saveza Jugoslavenskog Sokolstva iz za-jedničke organizacije jugoslavenskih sokolskih društava. Predsjed-ništvo ĆOS raspravljajuč o tom slučaju zaključilo je jednodušno ovu izjavu: Veoma žalimo, što je došlo do nemilog spora i to tim više, što se prema svim znacima radi o poliličkim razlozima. Nećemo nipošto da riješavamo ova vansokolska pitanja, smatra-juči, da je dužnost Sokolstva upravo to, da te sporove u narodu stišava 'i da radi na udruženju i zajedničkom djelovanju svega naroda. Što se tiče same proklamacije, smatramo u smislu naše organizacije za svoju dužnost uzeti na znanje, da jc društvo Zagreb na Vilsonovom trgu istupilo iz zajedničke naše organizacije. “
II. Слет Банатске Соколске Жупе.
У Банату постоји соколска жупа са седиштем у Вел. Бечкереку. Ова жупа има велики национални задатак у у овим крајевима, који је пун Немаца, Мађара и Румуна. Соколи амо стоје на бранику домовине. Жупа има осам-најест друштава. Слет се приређује у Вршцу дне 24. и 25. маја. За све информације треба се обраћати на слет-ски одбор у Вршцу. Слетски одбор сачињавају браћа и сестре: Иван Косировић, Јован Швабић, Јоца М. Георги-јевић, Светислав Стојаковић, Тихомир Стефановић, Ми-лорад Цвејић, Влада Каначки Милутин Самуилов Др. Илија Николајевић Др. Радован Клисић, Миливој Гергеч, Ђорђе Ђорђевић, Сава Томић, Сима Рајачић, Анте Тадић, Сава Лекић, Јанез Гостић, Станоје Јанковић, Вељко Димитри-јевић, Милош Гренчарски, Јулка Косировић, Олга Дурса, Славко Ракић, Пера Јовановић, Лазар Марчетић, Бранко Пантелић, Богдан Димитријевић, Дутан Токић и Карел Направник. Једино за саобраћај пригодом слета на жупу у Вел. Бечкерек. Уређени су одбори за приређивање слета: финансијски, за финансирање слета; грађевински, за по-дизање свих градња за вежбалиште; здравствени, за хи-гијенске уредбе и за пружање прве помоћи; одбор за ста-нове и дочек има да се брине за уконачивање гостију и отпрему пртљаге, те за дочек; забавни и свечаносни, за разонођење гостију; одбор за исхрану бринуће се за добру храну; редитељски за одржавање реда по граду и на слетишту; * технички, за све што спада на вежбање и новинарско-пропагандистички, који се брине, да све из-вештаје шаље банатским новинама и главнијима ван Ба-ната. Одбори су већ отпочели свој рад. Први дан биће натецања (такмачења), а други дан јавна вежба. Први и други дан биће разне соколске свечаности. Биће побрц-нуто за добру храну и уконачивање. Вежбалиште “ће бити удешено модерним трибинама, велико 6000 ш*. Суаеловаће вежбањем и војска и велики број школске деце. Молимо све новчане заводе, који приме молбе за потпору слету, да ra no могућности потпомогну. Они, који желе слету присуствовати, нека се обрате ради стана, хране и седишта на трибинама слетском одбору у Вршцу (Банат). Молимо <ве новине, да ово прештампају. Здраво!
SOKOLSTVO ZAPISNIK
odborove seje Jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Ljubljani, dne 25. marca 1922.
Predseduje brat starosta dr. VI. Ravnihar.
Navzočni: dr. Car, Gangl, dr. Fux, Kajzelj, dr. Murnik, M. Vojinovič, V. Kukec, Kostnapfel, Bajželj, Cigojeva, M. Gradojević, Adela Milčinovič, Ambrožič, Čobal, Žlajpah, Sušnič, Janjanin, in zastopniki žup: Beograd, Bjelovar, Banjaluka, Celj, Kranj, Ljubljana I., Maribor, Mostar, Novi Sad, Novo mesto, Osijek, Sarajevo, Split, Šabac, Šibenik, Tuzla, Zagreb, Jugo-slovenska sokol, župa na Pacifiku ter zastopnik vojne major Miiivojevič.
Brat starosta otvori sejo, pozdravi navzoče ter konstatira sklepčnost. Spominja se 60-letnica obstoja češkega Sokolstva in predlaga, da odbor brzojavno čestita C. O. S. k 60-letneinu jubileju. Soglasno sprejeto.
Nato se spomni obletnice smrti I. staroste Jugoslov. Sokol. Saveza dr. Oražna in smrti br. Janka Kovačiča, člana T. O., ki ga je pred kratkim iztrgala neizprosna smrt iz srede Jugoslov. Sokolstva. Omenja vrline br. Kovačiča, ki je bil pravi Sokol in ki naj ho vzor vsem bratom Sokolom. S trikratnim slava-klicem počastijo navzoči spomin obeh. pokojnikov.
Za overovatelja zapisnika imenuje brata Ambrožiča in Čobala.
Brat tajnik dr. Fux javi, da so svojo odsotnost na današnji seji opravičile župe: Kragujevac, Rijeka, Zaječar ter br. Marolt, ki se je kot zastopnik Saveza udeležil glavne skupščine župe Rijeka. — Nato poda tajniško poročilo:
Po zadnji seji odbora J. S. S. se je položaj v našem Sokolstvu toliko razčistil, da se je končala zagrebška afera na \Vilsonovem trgu z izstopom tega društva iz Saveza. S tem je bila za nas rešena kriza, ki je toliko časa ovirala resno delo v Sokolstvu. Odbor Sokolskega društva na Wilsonovem trgu je smatral za potrebno, 'da je javil svoj izstop iz Saveza javnosti z obširno spomenico. Starešinstvo je na to spomenico odgovorilo v daljšem pozivu na Sokolstvo, v katerem je razjasnilo položaj. Odbor na Wilsonovem trgu si je izbral za svojo akcijo čas, ko se vršijo po naših društvih občni zbori, ker je smatral to za najugodnejši čas za cepljenje sokolskih vrst. Poizkus se ni posrečil, ker je jugoslovensko Sokolstvo na krasen način odbilo Vsako razdiralno delo v naši organizaciji. Vendar pošiljajo ti ludje še vedno svoje agitatorje po društvih, da opravljajo razdiralna dela. Z veseljem moramo konstatirati, da je bilo jedro naše organizacije — to so vežbači — odločno na strani jugoslovenskega Sokolstva in da so ti vzdržali vsak napad na veliko idejo Sokolstva. To nam je najlepši dokaz, da je bilo naše stališče vedno pravilno in da je edino telovadnica naša prava Sola. Sa-vezu so javila do sedaj izstop sledeča društva: VVilsonov trg, Stara Gradiška, Koprivnica, Virje, druga društva do sedaj še niso javila. Po došlih poročilih je še 5 do 8 društev, ki se ne morejo odločiti za izstop.
V	sokolskih društvih Bjelovar, Grdjevac in Klanjec je prišlo do večjih sporov na skupščinah. Ko je starešinstvo dobilo točna in nepristranska poročila o teh dogodkih, je izključilo iz Saveza vse one faktorje, ki ru-jejo proti Sokolstvu. Kakor češko Sokolstvo leta 1897. in pozneje slovensko Sokolstvo, tako doživlja sedaj jugoslovensko Sokolstvo dobo čiščenja. Iž naših vrst odpadajo oni, ki hočejo imeti v Sokolstvu politično avantgardo in odklanjajo resno delo. To je za našo organizacijo le dobro in nam ne škodi, kakor ni škodovalo češkemu in slovenskemu
Sokolstvu. Mi njihove organizacije v Sokolstvu ne moremo priznati in ne moremo dovoliti, da bi sodelovali z njimi v velikem slovanskem Sokolstvu, iz katerega so se izključili sami.
Na drugi strani pa moramo zaznamovati vesel pojav med jugo-slovenskim Sokolstvom v Ameriki, kjer se je začela živahna akcija za pristop k Savezu. V zadnjem času se je prijavila jugoslovenska sokolska župa na Pacifiku v Oaklandu in več posameznih društev. Starešinstvo jih ie začasno sprejelo ter predlaga, da odbor sprejem potrdi. Pozvali smo vse jugoslovensko Sokolstvo v Ameriki, da se organizira po zgledu češkega Sokolstva v samostojno skupino, ki stopi nato v ožje stike z j, S. S. Upamo, da pozdravimo zastopnike amerikanskega Sokolstva tudi na našem sletu.
Vzlic izstopa nekaterih društev iz Saveza se število naših društev ni zmanjšalo, ker so se medtem ustanovila nova društva. Novo živahno delo je začela sokolska župa v Šibeniku, ki se je takoj po osvoboditvi na novo organizirala. Tudi tu so poskusili razni razdiralni elementi uvesti razdor, toda do sedaj jim to ni uspelo. Upamo, da bodo stali vrli Dalmatinci na straži in bodo pokazali tem razdiralcem pot, kakor je to storil starosta šibeniškega sokolskega društva.
V	ostalem se'razvija delo v posameznih župah normalno, vse pa je odvisno od delavnosti posameznih funkcijonarjev. Treba bo urediti še župne organizacije v južni Srbiji, da ne bodo posamezna društva brez pravega vodstva. Povdarjati je treba, da so nekatere župe premalo agilne in preveč čakajo na navodila iz Saveza, temu pa pošiljajo premalo poročil o svojem delovanju in položaju. V Savezu se je ustanovil manjšinski odsek, ki ima nalogo opazovati delovanje Sokolstva v obmejnih krajih. Starešinstvo je v vednom stiku s češkoslovaškim Sokolstvom. V decembru preteklega leta so se udeležili zastopniki Saveza seje češkoslovaškega-jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Pragi, kjer so bili izvršeni važni sklepi v zadevi organizacije slovanskega Sokolstva in v zadevi našega zleta. Tozadevni sklepi so objavljeni v Sokolskem Glasniku.
Brat Petrovič, Osijek, omenja k tajniškemu poročilu, da je iz osiješke župe izstopilo društvo v Stari Gradiški, ki pa je bilo zaradi svoje nedelavnosti že prej izključeno iz župe. Po naročilu osiješke župe predlaga, da naj se starešinstvo v bodoče ne bavi več z izstopivšimi društvi, enako naj tudi „Sokolski Glasnik1' ne piše o ljudeh, ki niso Sokoli, ker so izstopili iz sokolske organizacije. Predlog se soglasno sprejme.
Brat tajnik prečita rezolucijo župe v Mostaru, ki protestira proti ■ separatistični gonji društva na Wilsonovem trgu in izreka starešinstvu popolno zaupanje. Dalje, poroča, da so podobne izjave poslale tudi druge župe in društva. C. O. S. je javila, da Smatra tudi ona vsa ta društva kot nesokolska. Predlaga, da se udeleži zastopstvo J. S. S. sokolskega zleta Č. O. S. v Moravski Ostravi dne 1. in 2. julija t. 1. — Sklene se, da se udeleži jugoslovensko Sokolstvo tega zleta, podrobneje naj sklepa starešinstvo.
Sprejem amerikanskih sokolskih društev in jugoslovenske sokolske župe v Oaklandu se soglasno odobri.
Brat blagajnik Kajzelj poroča, da znašajo savezni dohodki od glavne skupščine do danes 129.204-28 Din., izdatki pa 122.893'51 Din., blagajna torej izkazuje 6.310-77 Din. gotovine. Na porezu za preteklo leto dolguje še 45 društev v škupnem znesku 3.904 Din., vrhutega še 61 društev, k niso prijavila točnega števila članstva, tako da jim ne moremo predpisati višine poreza. Ako štejemo v teh društvih povprečno po 50 članov, znaša dolg na porezu okroglo 7000 Din. Vzrok temu za-ostatku so ponajveč župni blagajniki, ki posvečajo premalo pozornosti svoji funkciji. Tudi zu vaditeljski tečaj št niso poravnala vsa društva svojih zastankov. Dolžnost vsake župe je, da izterja od svojih društev
dolžne zneske in jih pošlje Savezu. — Poročilo brata blagajnika sa odobri in se sklene: društva, ki niso poravnala poreza za preteklo leto, se pozove, da v kratkem roku pošljejo porez;. v slučaju, da tudi na ta opomin ne izvršijo svojih dolžnosti, se jih objavi v „Sokolskem Glasniku".
Brat tajnik dr. Fux poroča o pripravah za !. jugoslovenski vseso-kolski zlet v. Ljubljani 1922. Vse priprave vodi zletni odbor, ki se deli na 14 odsekov, v katerih je zaposlenih okoli 200 bratov in sester. Odseki so izvršili glavne priprave in zo začeli s podrobnim delom. Vsa navodila za zlet prinaša „Sletski Vesnik“, ki se tiska v 8000 izvodih in se ga pošilja vsem društvom. Zletni dnevi bodo od 12. do 15. avgusta t. 1., predzletni dnevi, določeni za naraščaj, dijaštvo in vojaštvo pa 23. in 30. julija ter 6. avgusta. Podrobni razporedi bodo izdelani pozneje. Istočasno z	zletom se vrši	mednarodna	tekma, in sicer	11. avgusta.
Izmed vnanjih udeležnikov se najbolj pripravljajo na naš zlet Čehi. Povabljeni so tudi Poljaki, ki se pa -doslej še niso odzvali našemu vabilu. Enako tudi Francozi, Romuni, Belgijci, Angleži itd. Vsem tem so bili poslani tudi prvi zletni lepaki. Tudi ameriško Sokolstvo je vabljeno, odposlali smo	preko 70 vabil	v Ameriko,	agitacijo pa je	prevzel	brat
Andričevič, ki je delegiran od župe na Pacifiku za zastopnika v zletnem odboru. Obrnili smo se tudi s prošnjo na ministerstvo za zunanje zadeve, da dovoli našim poslaništvom, da nas podpirajo pri tej propagandi. Žal še do sedaj nismo dobili odgovora. Istotako je tudi ministerstvo zaprošeno, da povabi zastopnike inozemskih vlad na zlet. Posebno pozornost moramo posvetiti propagandi v naši državi. Pri tej akciji nas pod _ pirajo naši časopisi, želimo pa, da dobimo več sodelovanja v tem oziru> zlasti v Beogradu. Zletni letak po načrtu brata Inchiostria je v tisku in bo kmalu izdelan. Zletski znaki so naročeni na Češkem, ker se tam izdelujejo najceneje. Cene znakom še niso določene, ker proračun za zletišče še ni natančno fiksiran. Dne 3. aprila se začne delo na telovadišču. Stavbna dela pa so razpisana do 15. aprila in morajo biti dovršena do 15. julija. Zletni zdravstveni odsek je pozval vse župe, da imenujejo svoje zdravnike, ki bodo spremljevali zletne vlake. Isti odsek bo izda! tudi posebne	kasete s potrebnimi zdravili,	ki bodo zdravnikom na	razpolago. Vsak	župni zdravnik	bo moral biti tudi v zletnih	dneh v	Lju-
bljani svoji župi na raspolago. — Izletni odsek izdeluje načrte, programe in proračune za razne izlete po naši državi. Župe naj javijo vse izletnike pravočasno zletneinu odboru. — Prehranjevalni odsek bo za časa zleta postavil posebne barake, kjer bo dobivalo članstvo izdatno hrano po kolikor mogoče nizki ceni. Nekaj udeležnikov bo porazdeljenih tudi po določenih gostilnah. Članstvo se opozarja, da se točno ravna po . predpisih prehranjevalnega odseka. Vsaka župa imenuje na 100 članov 1 zastopnika, ki mora priti 2 dni pred zletom v Ljubljano, kjer bo dobil vsa navodila glede prehrane za svojo skupino. — Tudi stanovanjski odsek zahteva na vsakih 100 članov po 1 zastopnika, ki mora biti tudi nekaj dni prej v Ljubljani, da dobi potrebna navodila za stanovanje svoje skupine. Župe se naprošajo, .da skušajo poizvedeti za vire, kjer bi se dobila slama. — Železniški; odsek računa dnevno na 30 posebnih vlakov. Vozni redi za te vlake se izdelajo po 1. juliju, ko bo izdan nov vozni red za vso državo. Vozne rede za posebne vlake dobi vsako društvo. — Prireditveni odsek prosi župe, da zbirajo darila za jestvine in drugo. Na zletu nastopijo skupine narodnih noš iz vse države. Dolžnost žup je, da organizirajo skupine narodnih noš. — Župni in društveni tajniki ter blagajniki naj se poprimejo resno dela in naj točno poročajo na vse dopise in okrožnice. Društva še do danes niso vposlala potrebnih prijav za zlet, manjka jih še skoro 200.
Sklene se, da se člani, ki nimaju sokolskega kroja, udeleže zleta po možnosti v narodnih nošah.
Brat Kranjc predlaga, da naj bodo v zletnem znaku zapopadene vse vstopnine in-prenočišča, da ne bo treba članom posebej plačevati raznih pristojbin. Bolje je, da se v ta namen cena zletnemir znaku nekoliko zviša. V istem smislu se izjavi tudi zastopnik župe Mostar.
Brat Petrovič opozarja, da naj zletni odbor računa raje na večje število udeležnikov, kakor pa jih je prijavljenih, ker se jih navadno vedno več udeleži. Obenem opozarja, da zletni odbor pravočasno oskrbi potrebne fotografe in da pozove vse fotografe amaterje, da odstopijo po 1 sliko svojih posnetkov zletnemu odboru.
Brat tajnik pojasni, da je glede fotografiranja na zletišču že vse urejeno, in da bo moral vs^k fotograf-amater pismeno izjaviti, da odstopi negative zletnemu odboru na razpolago. Isti pozove župne zastopnike, da pravočasno zberejo materijal za sokolsko rastavo in ga pošljejo razstavnemu-odseku. Razstava bo otvorjena že koncem julija, razstavne predmete pa je vposlati do 1. julija. — Poročilo bra»a tajnika se odobri in vzame na znanje.
Brat načelnik di^ Murnik poroča za T. O.:
Bratje in setre! Sokolska in prijateljska dolžnost me veže, da se predvsem spominjam br. Janka Kovačiča, ki ga je nenadoma pred nekaj dnevi ugrabila smrt iz vrst tehniškega odbora. Sokol z dušo in telesom, izvrsten telovadec pa tudi izvrsten poznavalec in pojmovalec sokolske misli, je brat Kovačič od svoje mladosti posvečal svoje moči Sokolstvu. Vsem nam je jako žal za njim, pogrešamo z njim vrlega delavca in dobrega brata ter prijatelja. Ohranimo mu najčastnejši spomin!
Tehniški odbor je pripravil izdajo slik za moške in za ženske zletne proste vaje. Ker je bilo T. O. na tem, da kolikor mogoče točno in podrobno	ponazori vaje, je bilo treba	za	obe vaje	nad	tristo slik.
Radi poklicne	zaposlenosti moje ter bratov	in	sester,	ki	so	sodelovali,
pa je bilo mogoče slikati ponajveč samo ob nedeljah in praznikih in tudi tedaj radi svetlobe samo gotove ure. Zato je slikanje potrebovalo dolgo časa. Vse slike z besedilom vred pa so že tri tedne v tiskarni ter upamo, da kmalu izidejo. Slike bodo tiskane v treh barvah, črne bodo kazale drže, rdeče prehodne položaje, skozi katere treba iti točno na osminko, navedeno pod sliko, zelene pa prehodne položaje, skozi katere treba iti med osminkami. T. O. upa, da bodo slike v najizdatnejšo pomoč bratom in sestram ter da ne le izključijo vsak dvom o tem kako treba izvesti posamezne gibe in položaje, ampak tudi natančno ponazorijo izvedbo v časovnem oziru.
Po prvotni nameri naj bi se proste vaje	članov	in	članic izvajale
na glasbo br.	K. Pospišila za proste vaje	na	zletu v	Pragi	leta 1912.
Brat Pospišil pa je bil tako ljubeznjiv, da je ustregel naši želji in zložil novi skladbi, čisto prilagodeni našim vajam. Nesrečno valutno vprašanje ki preganja našo državo, je vzrok, da te note še niso izdane. Hoteli smo, da bi šlo hitreje, dati note tiskati v Pragi, toda zaradi visoke češke valute smo se odločili za tisk v Ljubljani, ker bi sicer morali zanje nastaviti silno visoko ceno. Ali tiskarna v Ljubljani za delo ni imela zadosti mate-rijala, zato se tiska, kakor pač gre. Sedaj smo tako daleč, da je ženska glazba dotiskana, moška pa se je začela staviti.
Mnogo opravila je dala sestava tekmovalnega reda in tekmovalnih vaj za članice. T. O. je bil mnenja, da treba misliti na to, da članice začno same sodelovati glede svojih zadev. Sestavila se je pri odboru ženska komisija. Ker pa je vsak začetek težak, delo ni šlo tako hitro izpod rok. Mislili smo, da bomo Vestnik Г. O. že mogli izdati v decembru za januar. Ali ob silnem drugem poslu in ker smo čakali. da list najprej objavi to, kar je najnujnejše, tekmovalne vaje in red za članice vsaj v slovenščini, se je izdaja lista zavlekla ter izidejo 4 številke, torej za nazaj in 1 mesec naprej, te dni, ker je list do malega že stiskan. Upamo, da bomo v kratkem preko najhujšega dela in da bo list
potem vsak mesec mogel iziti. Prosimo pa upoštevati, da so vsi člani T. O. čez dan zaposleni v svojem poklicu, dostikrat silno zaposleni, včasih tudi zvečer, prostega časa ni veliko in ves gre za sokolsko delo, niti o kakem nedeljskem počitku pri nas ni govora, ker treba zmagovati silne posle. Vsi člani T. O. so zaposleni tudi v telovadnici, v svojih društvih in župah. In prav zadnje mesece je bil naval dela grozen: društveni občni zbori, župni občni zbori, seja za sejo, sestava statističnih poročil, načrtov za društveno in župno delo v letošnjem letu, ki je tem važnejše, ker gre za pripravo društev in žup za vsesokolski zlet — poleg vsega ogromnega dela za Savez. Ljubljana ni Praga. Nima onega števila zmožnih sokolskih delavcev, kakor je to mogoče v veliki Pragi s številnimi njenimi sokolskimi društvi. In vendar tudi češki tehniški odbor ob zadnjem zletu leta 1920. ni mogel vsemu kaj, kar priznavajo češki sokolski listi. J^ri tem ima naš tehnični odbor še eno obsežno delo več, nego ga je imel češki. Ta je mogel izdajati vse samo v češkem jeziku. Mi moramo pisati v dveh, da deloma v treh. Morali smo sami izvesti težak prevod moških prostih vaj na francoski jazik in sodelovati pri prevodu moških in ženskih vaj v češki jezik, torej pravzaprav štirje jeziki. In vendar imate vse skupne vaje za člane in članice in za ves naraščaj prevedene v srbo-hrvaščino. Če še niso izdane v skupni zbirki je vzrok ta, da je bilo to — glede na razpoložljivi nam čas — absolutno nemogoče. Mislim pa, da smemo pač zahtevati, da nekoliko pomagajo tudi župni in društveni načelniki in sploh vaditelji ter sami izvedejo vse tiskovne in druge popravke po dodatkih v „Vestniku T. 0.“
Kar se tiče drugih del T. O. je načrt za izprevod (povorko) že do podrobnosti izdelan. Istotako je izdelan načrt za nastop vojaštva. Vojaštvo naj bi nastopilo dvakrat, in sicer najprej na eden izmed predzlet-nih dni (tisti kakor dijaštvo) dne 23. julija. Na ta dan bi se izvršila tekma vojakov v skoku v višino in daljino, v teku na hitrost, metanju kamna in v prekoračenju treh lesenih plotov v popolni vojaški opremi; nastopilo bi razen tega s štirimi vajami s puškami ter izbrani vojaki z zletnimi prostimi vajami. Na eden izmed zletnih dni, in sicer v ponedeljek, dne 14. avgusta, bi vojaštvo nastopilo z vajami s puškami. Vse priprave se vrše sporazumno z zastopnikom vojnega ministrstva br. Milivojevičem, ki v kratkem odpotuje v Zagreb in v Beograd, da uredi tam vse potrebno.
Istotako je izdelan načrt za tekmo naraščaja. Nameravana je tekma moškega in ženskega naraščaja. Moški bi tekmoval v prostih vajah (zletnih), v skoku čez kozo (raznožko), v skoku v daljino, v skoku v višino in v teku na hitrost. Ženski v zletnih prostih vajah, v skoku v daljino in v teku na hitrost.
Prihodnji mesec razpošlje 'Г. O. prijavne pole za telovadno udeležbo na zletu. Te prijavne pole se morajo pravilno in točno izpolnjene vrniti potom žup T. O. poldrugi mesec pred zletom. Prijaviti se morajo imena. Na podlagi teh prijav bo izdal T. O. posebne legitimacije za vstop v zletno oblačilnico in na zbirališča. Te legitimacije dobe župni načelniki pri prihodu v Ljubljano, da jih razdelijo društvenim načelnikom, ti pa telovadcem in telovadkam. Brez legitimacije ne bo nihče pri-puščen niti k javnemu nastopu niti k tekmam.
Za prijave k tekmam je rok nekoliko daljši. Treba jih je poslati mesec dni pred zletom. Vsi prijavljeni tekmovalci in tekmovalke pa morajo za javne telovadbe obenem z drugimi telovadci in drugimi telovadkami biti prijavljeni poldrugi mesec pred zletom.
V	prijavne pole se smejo sprejeti samo oni telovadci in telovadke, ki so pri izbirni tekmi za proste vaje pri zletni javni telovadbi, katero mora vsako društvo ob prisotnosti in soodločevanju zastopnika župnega tehničnega odbora izvrfiiti v teku meseca junija, dosegli vsaj 60% vseh točk in o katerih je zanesljivo pričakovati, da se izpopolnijo zadnji pol-
drugi mesec vsaj na 70%. V teku zadnjih 14 dni pred zletom se mora 'izvesti nova tekma s priglašenci. K javnemu nastopu se prepuste samo oni, ki bocJo pri tej drugi tekmi dosegli vsaj 70%. Uspehe je nemudoma naznaniti T. O. Saveza, da za one, ki bi teh odstotkov ne dosegli, pa so bili priglašeni prej s 60%, ne izda legitimacij. Bratje! Vsesokolski zleti se radi stavijo v paralelo s starogrškimi olimpijskimi slavnostmi. No, na teh slavnostih so nastopali samo najizvrstnejši izmed izvrstnih po dolgotrajni, sila naporni vadbi. Zahteve naših zletov niso tako visoke, kakor so bile grških telovadnih slavnosti. Če pa naj bo primera kolikor toliko upravičena, moramo pač tudi mi zahtevati, da so vsak in vsaka, ki nastopi, temeljito pripravljeni in zato nam treba kontrole, ki naj jo društveni in župni funkcijonarji izvedejo brezobzirno.
Pred dobrim mesecem se je iz najboljših telovadcev ljubljanskih društev sestavila vrsta (9 telovadcev), ki sem jih začel vaditi za mednarodno tekmo. Naj bi se tudi drugje sestavile vrste, predvsem v Zagrebu in Beogradu. Če ni mogoče sestaviti vrste, naj bi vadili samo trije, dva ali samo eden, da bo izbera za definitivno vrsto tem večja. O binkoš-tih, 4. junija je že tekma za prvenstvo Jugoslov Sokol. Saveza, ki bo obenem izbirna tekma za našo vrsto pri mednarodni tekmi. Prvim osmim bi se morala oskrbeti možnost, da potem še ves čas do tekme (dobra dva meseca) vadijo skupaj v Ljubljani, da tako storimo vse, kar moremo, za čast in uspeh.
Preostaja mi še, da v glavnem podam načrt za spored predzlet-nih dni. Predzletni dnevi so trije, in sicer:
23. julija: nastop dijaštva i nastop vojaštva;
30. julija: moška deca in ženski naraščaj (tekme in j^vna telovadba);
6. avgusta: ženska deca in ženski naraščaj (tekme in javna telovadba).
Pravi zletni dnevi	so od 11. do 15. avgusta.	Splošni	spored je
že	bil	objavljen v zadnji	številki Vestnika T. O.
Naposled se vas usojam kot starosta Sokolskega društva v Ljubljani povabiti na današnjo akademijo mojega društva, prirejeno v proslavo 60-letnice slovanskega Sokolstva, katere vzpored, upam, vam poda 'losti zanimivega, saj se prvič izvajajo zletne proste vaje na novo glasbo, interesantna pa je tudi historična točka: Tyrševe proste vaje zal. vsesokolski zlet v Pragi leta 1882.	.
Brat načelnik daje župani v raztnišljevanje	predlog,	da bi bilo
koristno, ako pridajo vsi	župni načelniki nekaj pred	zletom v	Ljubljano,
da si ogledajo telovadišče in garderobe in da dobijo ustna navodila, kje in kako se zbirajo posamezne žnpe, in kje imajo svoje garderobe, da ne bodo ob prihodu šele iskali svojih prostorov. Pismena navodila bodo sicer izdana, vendar je težko opisati vse podrobnosti. — Dalje poroča, da se je izmed vnanjih držav prva prijavila k mednarodni tekmi Francija. Tekme se udeležijo gotovo tudi Čehi in Jugosloveni, najbrže tudi Belgijci in Luksemburžani. Zveza francoskih gimnastov je javila tudi svoje reprezentante, ki padejo s tekmovalci. Umestno je, da se udeleži jugo-slovensko Sokolsfvo po deputaciji zleta francoskih gimnastov Marseilles, ki se vrši maja tekočega leta. — Predzletni dnevi bodo dne 25. julija za dijake in. vojake, 30. julija za moški naraščaj in 6. avgusta za ženski naraščaj. Vojaštvo in naraščaj bosta te dni tudi tekmovala. Zletni dnevi so določeni od 11. do 15.-avgusta. V zletnih dneh bodo prirejene tudi telovadne akademije. Ali se vrše pod milim nebom ali v zaprtih prostorih še ni določeno. Zaradi godbe bo kazalo akademije prirediti v zaprtih prostorih, ker se vaje lažje spremlja na klavirju. Za akademijo se je prijavil brat Erben iz Prage s svojim prednjaškim zborom. Umestno bi bilo, ako se tudi naše župe prijavijo k akademijam.
Brat Ćolić, Mostar, želi, da se vrši tekma in nastopi vsega naraščaja na en dan, kar je z ozirom na velike potne stroške prednjakov, ki spremljajo naraščaj iz oddaljenih krajev, velike važnosti.
Brat dr. Murnik prizna upravičenost želje predgovornika in izjavi, da bo T. O. razmišljal o predlogu in po možnosti spremenil načrt za nastop naraščaja.
Brat Petrovič, Osijek, izjavlja, da se mu vidijo zahteve pri izbirnih tekmah previsoke in ker sodniki jako različno sodijo, predlaga, da se zahteve znižajo.
Brat Murnik zagovarja višjo mero ocenjevanja, ker je za telovadce to vzgojno in se toliko bolj potrudijo. Dolžnost žup je, da pošljejo'samo izvežbane sodnike in take, ki vaje sami dobro znajo.
Brat Gradojevič, Beograd, želi pojasnila glede vodstva članic in glede diplom za osiješko tekmo. Dalje opozarja na važnost mednarodne tekme, pri kateri moramo pokazati napredek, zato naj se v tem oziru da na razpolago T. O. zadostni kredit.
Brat dr. Murnik pojasni, da je vrhovno vodstvo za članice v rokah T. O., sicer pa je vodstvo kolikor mogoče prepuščeno članicam samim, da samostojno nastopajo in se privadijo vodstvu. Diplome za osiješko tekmo so v tisku in bodo v najkrajšem času razposlane. Z ozirom na mednarodno tekmo želi, da se bratje,’ki so zmožni, prijavijo tudi iz drugih društev za izbirno tekmo. Če tudi ne pridejo pri mednarodni tekmi v poštev, vendar bodo zanesli v svoja društva in župe večje zanimanje za telovadbo.
Brat Vojinovič, Beograd, predlaga, da se čimprej izda knjiga, v kateri bodo vse zletne vaje za članstvo in naraščaj, da ne bo ob zletu izgovorov zaradi prepozne izdaje.
Brat Kranjc, Maribor, prosi, da dobi vojaštvo vaje za nastop čimprej in želi pojasnila, kako bo vojaštvo nastopilo pri tekmah, ker je težko, da bi si vojaki preskrbeli telovadne čevlje. Javlja, da se ruska vojaška šola v Strnišču pripravlja za zlet in želi vedeti, s kakšnimi vajami naj nastopi in če sme nastopiti s posebno točko.
Brat Murnik odgovarja, da bo vojaštvo tekmovalo v navadnih čevljih. Pri članskih prostih vajah lahko nastopi vsakdo, toda zahteva se, da mora imeti vsak telovadec popolno telovadno obleko. Ruska vojaška šola naj pošlje svoje predloge glede nastopa v posebni točki, nakar bo T..O. sklepal o tem.
Brat Čolič, Mostar, izjavlja, da društva v mostarski župi ne bodo mogla doseči 70% pri tekmah za nastop prostih vaj. Brat Murnik pojasni, da se pri tekmah, pri katerih se določuje, kdo se pripusti k nastopu za proste vaje, sodi nekoliko drugače nego pri pravih tekmah. Tu gre v glavnem za skladno in pravilno izvajanje vaj, da ne pridejo na telovadišče telovadci, ki vaj niti dobro ne znajo in s tem kvarijo skladnost in celoten utis pri prostih vajah.
Brat Vojinovič, Beograd, predlaga, da se spremeni bela ruta na glavi ženskega naraščaja, ker kvari lepoto kroja.
Sestra Cigojeva izjavlja, da je tudi T. O. sklenil predlagati na današnji seji tozadevno izpremembo, in sicer predlaga, da se našijeta na belo ruto rdeča trakova, s katerima se ruta ovije okoli glave. — Predlog sestre Cigojeve se sprejme.
Brat Ambrožič predlaga v imenu T. O., da se čepice dalmatinke, ki jih nosi ženska deca, odpravijo ali pa zmanjšajo. Dosedanje čepice so namreč prevelike in zato neokusne. — Sklene se, da se te čepice nekoliko zmanjšajo, tako da bodo pokrivale le vrh glave in da ne bodo segale do ušes.
Brat dr. Murnik poroča, da obstoji navada, da se pri mednarodnih tekmah obdarijo tekmovalne vrste s primernimi darili. Taka darila po-
klonijo običajno velike korporacije, visoke osebnosti in večja mesta do-tične države, kjer se tekma vrši. Pri nas pridejo v poštev v tem oziru: Nj. Vel. kralj Aleksander, Jugpslovenski Sokolski Savez in mesta: Ljubljana, Zagreb in Beograd. — Sklene se, da se ta zadeva prepusti starešinstvu, da o njej sklepa in potrebno ukrene.
Brat tajnik poroča v imenu saveznega starešinstva, da bi se letošnja glavna skupščina Saveza morala vršiti meseca marca v Zagrebu, kakor je bilo določeno na zadnji skupščini v Osijeku. Ker pa v marcu niso bile še izvedene vse župne skupščine, bi se morala savezna skupščina vršiti šele v aprilu. Obila zaposlenost starešinstva pri zletnih pripravah zadržuje priprave za savezno skupščino. Vrhutega je mogoče, da skupščina izbere nove člane starešinstva, ki niso poučeni o zletnih pripravah, kar bi lahko onemogočilo nadaljnje delo za zlet. Z ozirom nato predlaga starešinstvo, da se letošnja savezna skupščina vrši šele po vsesokolskem zletu. — Po daljši debati se sklene, da se vrši letošnja glavna skupščina čimprej po zletu, to je v septembru ali oktobru, in sicer v Zagrebu.
Ker je brat Švajgar službeno zadržan, poroča namesto njega brat tajnik o Sokolski Matici: da se savezna blagajna razbremeni, in da dobi Sokolstvo čimprej strokovne knjige in brošure, naj prevzame izdajo vse sokolske literature zadruga pod imenom Sokolska Matica. Vsa društva so dobila v ta namen pristopnice za prijavo deležev, ki so po 25 Din. Pozivu se društva niso številno odzvala, doslej je prijavljenih šele nekaj nad 800 članov. Opaža se, da se zlasti močnejša društva premalo zanimajo za Matico, medtem ko so manjša društva priglasila razmeroma dosti članov. Poročevalec prosi, da se odbor izjavi ali naj se zbiranje članov nadaljuje, ali preneha. — Zastopniki žup izjavijo, da uvidevajo potrebo Sokolske Matice in se strinjajo, da se započeto delo nadaljuje.
Sklene se, da je vsako društvo obvezno prijaviti najmanj po 1 delež na vsakih 25 članov. Ni pa mišljeno s tem, da mora te deleže podpisati društvo samo.
Slučajnosti. V imenu saveznega starešinstva in T. O. poroča brat Ambrožič o. spomenici ki jo je predložila zagrebška župa, saveznemu starešinstvu s predlogom, da jo starešinstvo odpošlje ministerskemu predsedniku in ministru vojne in mornarice. Spomenica razmotriva razmerje med Sokolstvom in vojaštvom ter predlaga, da se uvede za člane sokolskih društev skrajšani rok vojaške službe od 18 na 12 mesecev pod gotovimi pogoji. Starešinstvo in T. O. sta mnenja, da ta spomenica ne odgovarja načelom sokolske misli in utemeljujeta svoje stališče v poročilu ki ga brat Ambrožič prečita. Poročilo je v prilogi pod št. 3.
Brat dr. Gavrančič, Zagreb, izjavlja, da je spomenica sestavljena na podlagi sklepov novosadskega sabora ter priporoča, da se spomenica sprejme in odpošlje ministru vojne in mornarice s prošnjo, da se pri sestavi novega vojaškega zakona ozira na predloge, navedene v spomenici. Ker so sokolske vaje že itak uvedene v vojaško vežbanje, bodo člani sokolskih društev gotovo toliko zmožni, da se v teku 12 mesecev privadijo vsem ostalim vojaškim vežbam, zato naj se jim vojaška služba skrajša. Predlaga, da se spomenica zagrebške župe prečita, da bodo vsi navzoči poučeni, kaj zahteva spomenica. — Predlog brata dr. Gavran-čiča se sprejme, brat Susnič prečita spomenico. — Po prečitanju spomenice izjavlja brat dr. Gavrančič, da prizna ugovor brata Ambrožiča proti sokolskim orožnim vajam, zato naj se ta odstavek črta iz spomenice, vsa ostala spomenica pa naj se sprejme.
V	debato posežejo bratje Gradojevič, Petrovič, Janjanin in Miletič, ki zagovarjajo spomenico ter bratje dr. Murnik, Žlajpah, Kambič Jn Ambrožič, ki se izjavijo proti spomenici.
Brat Kranjc predlaga, da se pošljeta spomenica in poročilo vsem žu-pam v študij in v izjavo. — Predlog se sprejme.
Соколски Гласвик
10
Brat dr. Gavrančić izjavlja, da hoče predsedstvo zagrebške župe pismeno odgovoriti na izjavo brata Ambrožiča in predlaga, da se fudi ta odgovor s spomenico in poročilom brata Ambrožiča izroči vsem župam v študij in v izjavo.
Sklene se, da se odstopi vsem župam poročilo in odgovor zagrebške župe v študij in v izjavo. — Uredništvo Sokolskega Glasnika se opozori, da ne priobčuje zadev v listu, dokler niso pravilno sklenjene in sprejete od odbora ali starešinstva.
Brat Jarijanin poroča, da so tiskarski izdatki za Sokolski Glasnik narasli preko proračuna za 30%, kar izvoli odbor vzeti na znanje, ker bo uprava Sokolskega Glasnika najbrže izkazala koncem leta primanjkljaj. Obenem prosi, da se pošljejo uredništvu Glasnika slike o zletnih pripravah in zleta samega, da jih priobči v Glasniku. Klišeje teh slik bo mogoče pozneje porabiti pri izdaji spominske knjige o vsesokolskem zletu, — Poročilo brata Janjanlna se odobri in vzame na znanje.
Brat Vojinovič, Beograd, predlaga, da Sokolstvo o priliki poroke Nj. Vel. kralja Aleksandra na Sokolstvu primeren način sodeluje pri proslavi. Iz novosadske župe je prišel predlog, da bi Sokolstvo po štafeti izročilo kralju čestitke k poroki.
Brat dr. Murnik izjavlja, da bi bilo mogoče prirediti štafeto iz Ljubljane, ki je sedež Saveza. Sokolstvo bi izročilo po štafeti pozdravno diplomo kralju. — Sklene se, naprositi T. O., da izdela načrt za štafeto.
Brat Vojinovič poroča dalje, da je za proslavo kraljeve poroke določen „viteški dan“, kjer bodo nastopila vsa kulturna društva, med njimi tudi Sokolstvo, za katero je določenih 20 min. Starešinstvu se naroči, da vse potrebno ukrene, da bo Sokolstvo pri teh svečanostih dostojno zastopano.
Vse sokolske župe se pozove, da poročajo, ako nameravajo izročiti kraljici posebna darila o priliki poroke. Obenem se naproša župe, da razmišljajo kakšno skupno darilo naj pokloni Sokolstvo kraljici.
Brat Vojinovič poroča, da pošiljajo posamezna društva na ministerstvo prosvete prošnje za razne podpore. S temi prošnjami društva samo zadržujejo delo v ministerstvu, ki ne razpolaga s potrebnimi krediti, da bi moglo podpirati vsa sokolska društva, ki valgajo prošnje. Zato prosi, da starešinstvo opozori vsa društva, da ne vlagajo prošenj za podporo, ker s tem povzročajo sebi izdatke, ministrstvu pa nepotrebno delo. V slučaju, da bo ministrstvo razpolagalo s kakim kreditom, bo naklonilo podporo Savezu, ki naj jo potem odda najpotrebnejšemu društvu.
Brat Vojinovič poroča, da je izdal brat Brazdi! „Gimnastičke igre“ in prosi, da prevzame Savezna pisarna knjigo v razprodajo. Izvod stane 7 Din. — Se odobri.
Brat Čolič, Mostar, predlaga, da izda Savez legitimacije in sokolski znak za naraščajnike. Predlog se odstopi starešinstvu. — Isti vpraša, kako stališče naj zavzamejo sokolska društva napram športnim organizacijam. Pojasni se mu, da Sokolstvo ni nasprotno športnim društvom. Vsak član sokolskih društev je lahko član športnih društev, ako sicer izpolnjuje dolžnosti sokolskih dolžnosti. — Isti stavi še nekatera druga organizacijska vprašanja, na katera mu posamezni člani dajo pojasnilo.
Brat dr. Kambič, Ljubljana, predlaga, naj savezno starešinstvo zahteva od vseh društev, da pošljejo dvojni prepis zapisnika občnega zbora župi, ki naj potem odpošlje po 1 prepis Savezu. — Sprejeto.
Ker se nihče več ne oglasi k besedi, zaključi brat starosta sejo.
*
Isključenja. Zaključkom Starješinstva Jugoslavenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani od 1 ./II. 1922. br. 189./S isključeni su iz ejelokupnog Jugoslavenskog Sokolstva radi nesokolskog ponašanja i nesokolskog nastupa proti Savezu slijedeči dosadanji članovi Sokolskog društva u Bjelovaru koji prema torne u smislu § 13. i 11. društvenih pravila smjesta prestaju biti članovi
Jugoslavenskog Sokolstva i to: Pajo Antolič, Stjepan Herjavič, dr. Stjepan Bačič, Antun Sočec, Stjepan Buka'č, Robert Hernstein, Srečko Kolesarič, Branko Peičič, Josip Štekar, dr. Vatroslav Fabek, Stjepan Gregurič, Srečko Jandrašič, Ivan Škorjak st., Koloman Kuzmanovič, Jelena Pavlič, Katarina Peičič, Marija Pavlič, Flora Politeo, Justa Pečič, Milan Berdušek, Rudolf Bukač, Janko Bačič, Gjuro Barešič, dr. Vlado Petz, Gjuka Vojnovič, Tomo Oreškovič, Stjepan Rosenberg, Nikola Šigir, Rudolf Žličar, Nikola Aschen-reiter, Ivan Habalija, dr. Makso Fuchs, Ivan Bošnjak, Nikola Bičanič, Ivan Petružalek, Mile Prpič, Milan Brckevič, Rudolf Graber, Gjuro Pavlič, Anka Purgar, Vilim Petreto, Josipa Abel, Mato Babič, Stjepan Brlekovič, Blaž Butorac, Vlatko Brombauer, Janko Brozovič, Danica Bošnjak, Eufrazina Dobša, Ivica Draškovič, Anka Felbinger, Hugo Freiberger, Makso Fuchs, Eduard Ficko, Ferdo Frucht, Luka Gaščič, Martin Gjipalo, Katica Gregorič, Julka Gjuričič, Vilim Gečevič, Gustav Hirschl, Josip Horvat, Milan Hunjct, Ciiika Herjavič, Josip Hlubočki, Josip Jakšič, Leopold Janik, Zlata Kargačin, Vilim Kindy, Eugen Kolonič, Martin Kulman, N. Kužilek st., Josipa Kuzmanovič, Alexander Kolesar, Fanika Kužilek, Gustav Lanberger, Valent Lepha-mer, Josip Ljubič, Vilna Lužan, Milka Ljuboevič, Ivan Čavlovič, Zvonko Felbinger, dr. Herman Fischer, dr. Dragutin Furlan, Nikola FrOlich, Pajo Gabaj, Koloman German, Rudolf Gradiščaj, Rezika Gečevič, Josip Grdan, ■David Hernstein, Laci Hirschler, dr. Jašo Hržič, Margita Hodak, Štefica Hunth, Ivan Hellman, Nikola Jurčič, M. Jakupčevič, Tonica Kindy, Adolf Kolesar, Branko Kovač, Gjuro Kunek, Vladimir Kužilek, Ljubica Kukovec, Anica Kolesarič, Stjepan Kifus, dr. Marijan Laksar, dr. Ivan Lebovič, Filip Lipšič, Ladislav pl. Labaš, Štefa Ljuboevič, Milan Macner, Stjepan Majhen, Bernhard Mandl, Ante Mark, Julijana Mesič, Gjuro Mužinič, Terezija Malek, Stjepan Matijeka, Otto Navratil, Nemeth Anka, Paljevič Šandor, Pavlič Stjepan, Puhač Andrija, Purgar Svetozar, Padjan Terezija, Pelikan Mieika, dr. Herman Roth, Rajkovič Franjo, Solar Mirko, Stožir Ivan, Suhanek Ivan ml., Svoboda Dragutin, Schonfeld Makso, Štern Makso, Schulhof Dragutin, Šim-čik Josip, Šiftar Stjepan, Srebrenovič N., Stožir Regina, Šultajs Eduard Teu-ber Ivica, Topolčič Milutin, Tribuson Dragutin, Turkovič Dragutin, Turkovič Stjepan, Ignatz Malek, Milan Marakovič, Gustav Mecilušek, Linka Mencinger, Tonka Mužinič, Ernest Mišik, Pajo Novosel, Nitchs Stjepan, Nijemčič Stjepan, Pavlič Martin, Politeo Vinko,' Puretič Franjo, Plechaty Ivka, Poljan Josip, Rancinger Ignatz, Rosenberg Oskar, Singer Simo, Sočec Josip, Stru-kil Dragutin, Suhanek Ivan st., Svoboda Josip, Štekar Josip, Schulhof Julio, Švasnik Koloman, Supančič Marija, Šaatovič Valent, Šigir Helena, Šimič Josip, Šminderovac Slava, Toplak Josip, Turčić Mirko, Tribuson Rudolf, Turkovič Mato, Tomak Dragutin, Tomaš Josip, Vajda Petar, Vrankovič Milan, Veis Hinko, Wilhem Ivica, Zidar Antun, Žagi Cilika, Žličar Katica, Župič Mijo, Žurkovsky Štefanija, Turkovič Slavko, Viličič Jerko, Weiner Dušan, Werklein Josip, Wohlmuth Eduard, Zorič Ivo, Žagi Slavko, Žličar Olga, Žur-kovsky Julio.
Sokolsko društvo Bjelovar nas prosi, da objavi Sokolski Glasnik vse izključene člane, kateri seznam je društvo že poslalo bratskemu uredništvu.
— Sokolsko društvo v Vel. Grdjevcu je izključilo iz društva sledeče: Ivica Kovač, Djuro Veber, Aleksander Ekštajn. Starešinstvo je izključiitev potvrdilo.
— Sokolsko društvo v Klanjcu je izključilo iz društva radi nesokol-skega ponašanja Šandora Milčiča i drugove. Župa in Savez sta izključitev odobrila.
Stanoviste starešinstva i tehničkog odbora
Jugoslovenskog sokolskog saveza prema predlogu Zagrebačke sokolske župe za skraćeni rok službe u vojsci za članove sokolskih društava.
Referisao na sednlci Saveznog odbora Miroslav Ambrožič.
(Sokolski Glasnik broj 4 od ove godine)
Zagrebačka župa predložila nam je peticiju, namenjenu za našu vladu, koju bi jugoslovensko sokolstvo molilo za skraceni rok službe u vojsci za svoje članove. Sadržina peticije je ova:
I. Argumentacija.
1) Moramo težiti zatim, da smanjimo vojni budžet i tako linansijski ojačamo svoju državu 2.) Moramo ići za tim, da povečamo svoju radnu snagu, ili, bolje rečeno, svoju produktivnost. Vojska stoji ^iovaca i oduzima mladice od produktivne radinost Da se to nebi dogadjalo treba za Sokole skratiti rok službe. Time bi se postiglo ovo: „Podiglo bi se sokolstvo, jer bi u „Soko“ stupio ogroman deo naše omladine, a naročito seoske, koja je sada u ..Sokolu11 slabijo zastupljena."
Dalje čitamo u toj peticiji: „Najsnažniji i jedini faktor, k oj i bi momentano mogao umanjiti posledice oskudice radne snage jeste vojska, a fakori, koji bi pomogli da se ojača naše ekonomsko i tinansijsko stanje i podigne moralni nivo naše zemlje iesu združeni Sokolstvo i vojska."
Peticija se, dalje, podiva na zaključke novosadskog sokolskog sabora i kaže, da je lamo izradjen Ustav jugoslavenskog sokolstva. Na osnovu tog Ustava moralo bi se ved davno uvesti u Sokolstvo ovo : da se muška mladež poučava za vojničku službu, da se organizacija sokolskih sletova izvede prema nače-lima, koja vrede u vojsci za rad s masama. Kao nagradu za to sokolski obrazovani vojni obvezanik da ima pravo na skračeni rok službe u vojsci i da brže napreduje u podoficirskim čino-vima nego drugi obvezanci. Radi toga je predložen i naročiti način sokolskih vežbi, koji ih upucuje sasvim vojničkim pravcem.
II.	Modalitete.
1.) Umesto 18 služio bi svaki Soko 12 meseci, ako je če-tiri godine pre regrutacije bio član Sokola. 2.) Sokolski pred-
njaci pak bi se uputili u škole za rezervne oficire i svoj rok ođ^ služili pod islim uslovima kao i djaci, kojima je priznat djački rok. 3 ) Da se ovo postigne potreban je još prijamni ispit. 4.) Pre regrutacije morali bi se Sokoli vežbati za vojničku službu, a posle odslužene godine morali bi produžavati vežbu s čisto vojničkim pravcem i gadjati; dakle drugim rečima: Neka se u Sokolu izvede regrutska nastava a posle odsluženog vremena propisane vežbe za rezervu. 5) Program i detalje ovog vežbanja i izvodjenje celog programa propisao bi g. ministar vojni i mornarice, u sporazumu sa Sokolskim Savezom. Za to bi trebalo još da se osnuje u ministarstvu vojnom zasebno odelenje za sokolstvo, na čelu koga bi stajao jedan oficir-Soko kao načelnik odelenja.
HI. Razlozi protiv ovih predloga.
Kao što se vidi, mi bi ovom peticijom, kad bi ju usvojili 1.) nešto molili, 2.) nešto nudili. Prvo je pitanje dakle: 1.) da li je ova molba opravdana? 2.) da li je ono što nudimo oprav-dano nuditi, i može li se dati bez štete za našu sokolsku stvar? Uzmimo, dakle, prvo pitanje: da li je ova molba opravdana. Kao prvi argumenat navodi se, da moramo težiti, kako bi sma-njili vojni budžet i državu finansijski ojačali, dalje, da moramo ići za tim, kako bi povečali radnu snagu, odnosno svoju produktivnost. To su naše svete dužnosti kao dužnosti državljana — o torne nema sumnje. No ni o tora ne može biti nikakve sumnje, da mi imamo pored svojih državljanskih dužnosti još i svoje specijalne dužnosti kao Sokoli, te naše težnje — sa opšteg državljanskog gledišta nasmiju dolaziti u sukob s interesima naše domovine, jer je naš cilj dobro našega naroda, prema torne i države, a da to postignemo, mi imamo točno propisani speci-jalni program i metodu za njegovo izvršenje. Oni su specijalni, bitno sokolski, jer odgovaraju Tyršovoj Sokolskoj ideji, kao Sokoli mi smo za njih vezani i smemo služiti samo njima, premda moramo kao državljani pored rada u Sokolu služiti i otadžbini kao pojedinci u raznim granama političkog, kulturnog i ekonom-skog rada. Naš čisti sokolski cilj je: oplemenjevati naš narod telesno, moralno i duhovno, i to vaspitanjem po Tyršovom sistemu u vežbaonici. To je potpuno odredjen cilj, program i metoda — i kao Sokoli smemo se samo oko toga starati. Argumenti o smanjivanju budžeta, povečavanju radne snage u finan-sijckom jačanju države no ispadaju dakle iz bitne jezgre naše sokolske stvari, več mogu biti podredjenog, sekundarnog značenja. S ovog potpuno opravdanog gledišta prvi argumenat zagrebačke peticije ne stoji Ova bi argumentacija bila, u ostalom — i kad bi bila s našeg sokolskog gledišta opravdana — još uvek vrla problematična.
Iz peticije razabiremo. da bi imali preuzeti vežbe u voj-ničkom pravcu i vežbe u gadjanju, da bi imali neke oružne vežbe posle odsluženog roka, a kako bi se to imalo započsti i izvršiti, to bi odredio g, Ministar vojni i sokolsko odeljenje u ministar-stvu Nije nam podrobno poznato, kakvih bi investicija trebalo za to, jer bi to bio potpuno nov eksperimenat, niti neznamo, kakva bila kontrola i ko bi ga materijalno pomagao. Nije nam poznato, da li če ministarske uputetražiti instruktora i kontrolnih organa Za to bi trebala i specijalna statistika i tačan pregled onih članova Sokola, kojima je,bila dozvoljena olakšica i koji bi time postali dužnici Sokola ili vojske sa dužnošču, koju bi morali docnije ispuniti u Sokolu. Gde je kompetentna vlast, koja če.ih-na tu dužnost prisiliti? Gde je eksekutiva? Koliko bi to novaca koštalo?
Sokolstvo nema dovoljnog broja prednjaka ni za one po-slove, koji se danas rade. Naši prednjači dobrovoljno se žrtvujn za stvari sokolslcog značaja. Možda ne bi hteli badava da se žrtvuju i za vojničke poslove. Ko im sme to zameriti? Možda bi nam vojna vlast dodelila oticire i podoficire? Ko će platiti oružje i municiju, gde če seoska društva dobiti potrebna mesta za gadjanje? Ako bi ovo dala vojna vlast, ko če biti kontrola i ko če polagati račune ministarstvu ?
Ovakvih pitanja ima još na stotine. 1 kad bi se odgovorilo na sva, onda bi tek bilo moguče napraviti rov proračun za so-kolsku miliciju — koja se praktično možda nikako ne može izvesti — i tek na osnovu.ovog proračuna mogli utvrditi, da li bi bio vojni budžet na ovaj način stnanjen ili još povečan. Ovo navodim bez obzira na sumnju, da li bi naši prednjači i da li bi uopšte celi sokolski aparat bio u stanju izvršivati npute ministra vojnog, o kojima danas nemarno ni pojma premda je u peticiji kazano, da ih izdaje ministar vojni u sporazumu sa Jug. Sokolskim Savezom. Nastaje, dakle. još pitanje: 1.) koji je organ Saveza kompetentan za sporazum s ministrom i 2 ) da li če izmedju ministra i ovog organa uopšte doći do sporazuma. Tu nastaju novi problemi, jedan za drugim: što sme ministar od Sokola tražiti. a koliko sme Soko ministru obećati? U ovom pogledu primili bi mi prema svojem narodu, prema budučim generacijama i prema celomu slavenskgmu Sokolstvu ogromnu odgovornost. Tu se ne radi, dakle o pokazivanju Ijubavi spram otadžbine jednom akcijom, koju su veoma idealno zamislila naša brača — radi se o našoj principijelnoj stvari — o opstanku Sokola.
Mi smo Sokoli i kao takvi vaspitavamo narodu fizično, moralno i intelektualno čvrste ljude, time stvaramo i za našu vojsku svežije, hrabrije, odlučnije, svesnije, okretnije, bolje diš-ciplinovane i idealnije vojnike. Ovo se razume samo po sebi,
kao što se razume, da će vojska od nas imati tim više koristi, čim mi budemo jači. Ovim našim radom i narod i vojska zadovoljni mogu. biti — njime mi mnogo više činimo i za narod i za državu, nego što je zakonita dužnost nas kao državljana. Ovo je jedao. Drugo pak, da mi Sokoli nismo pozvati na svoj sokolski posao radi toga, da služimo samo vojsci, nego da služimo celome narodu. Vojska ima od naše službe narodu svoju korist, jer je ona deo naroda. To treba utvrditi i dobro razlikovati. Ako se mi posvetimo vojničkoj službi, ako stavimo Sokolstvo pod vlasti vojnog ministarstva onda će se naš rad ogra-ničiti na vojsku, opšte svoje zađaće ne ćemo moći više vršiti — onda možemo i- drugo ime uzeti.jer po syemu ne bi bili više Sokoli, nego samo narodna milicija. Ako već dolazimo na ideju, da bi kao društvo ovako služili vojsci, kao što predvidja zagre-bačka peticija, onda bi morali misliti na osnivanje neke nove organizacije, koja bi imala takve svrhe i koja bila možda i potrebna
i	ugledna, ali to bi moglo biti kako „vojničko društvo” ili tako što — a Sokola ne smemo uvlačiti u takvu dužnost, jer bi mu time oduzeli svu slobodu rada po svojim načelimat oduzeli bi mu dobrovoljnost učestvovanja, prepustili bi u njemu glavnu reč g. ministru i time Sokolstvo stavili u službu vlade, koja nama može biti i sklona i nesklona. Stoga to nijedan dobar Sokol, ma da je najbolji patriota, ne bi mogao odobriti.
Drugi argumenat, što ga navodi peticija, jeste o vaj: „Po diglo bi se Sokolstvo, jer bi u „Soko“ stupio ogroman deo naše omladine, a naročito seoske, koje je sada malo u Sokolu." Ovaj se argumenat odnosi na sokolsku organizaciji! le je bar kao takav na mestu, ali nije opravdan. Pitamo Vas, braćo, dali je u našem interesu, da u naše redove stupaju mladici i/. čisto oportuniiti-čkog, sebičnog razloga da ne bi služili koliko drugi u vojsci? Mi koji nosimo zastuvu moralnosti tako vako visoko ne znamo za-vadjati mladež oportunizmu, koji bi bio daleko on rodoljubja. Članova, koji u našim redovima traže kakve koristi, mi ne tre-trebamo. Agitaciono sredstvo u obliku obećanja neke materijaine koristi bilo bi ne samo potpuno protivno našim osnovnim na-čelima i sramotno, već i štotno, jer bi davalo oružje u ruke naših protivnika. Ovakvo agitaciono sredstvo ne slaže se dakle ni s našom savešću ni s našom pameču. Ovaj argumenat' nije pravilan, nije sokolski. Mi stojimo na stanovištu, da svaki Sokol vrši svoje državljanske dužnosti u punom opsegu, no pored državljanskih dužnosti neka ispunjava i svoje sokolske. Sva-ko favoriziranja naših članova može našoj stvari samo škoditi, a nikako koristiti. Sokol se odgaja u borbi za opsta-nak, u toj borbi se kristalizuje, u toj borbi stvara svoju snagu i karakter — ne sme biti nikakva maženja, jer če poslje-dica toga biti mekoća, razneženost i beskarakternost, protiv čega
sc mi najžešće borimo. Osim toga imamo pred sobom još pot-puno nerešeno pitanje proširenja naše ideje u vojsci.
Premda peticija kaže, da se u Novom Sadu stvorio „Ustav Jugoslovenskog Sokolstva11, to ipak nije tačno. Naš je ustav moguć samo na osnovu naših sokolskih, t. j. Tjrševih idejnih principa. Radi toga je naš, kao i svaki drugi sokolski ustav već davno u napred odredjen. U Tyrševom članku „Naš ti'col, smSr a cil“ nadi čete ga. Mnogo šta pak od onoga, što se zaključilo u Novom Sadu, usljed nerazumevanja sokolskih principa, u inače pošto-vanja vrednom oduševljsnju i rodoljublju, ne odgovara sokolskim principima i morače se u buduče popraviti.
Baš te tačke, koje se tiču naše propagande u vojsci, kao i študije, koje se tiču novog sistema vežbanja, bile su u Novo-adskom saboru sigurno na laku ruku stvorene. Moramo pomisliti, da cela naša disciplina i moralno vaspitanje, koje izlazi iz discipline, počivaju na načelu slobodne volje. Dobrovoljuo sudelovanje jedna izmedju temeljnih tačaka čitave Tyrševe vas-. pitne teorije. Put u vojs^u moramo dakle nači ne na taj način, da tražimo vojne vlasti, koje-če komandirati vojnike u naše redove, nego da tražimo vojnike same, koji če nas zavoleti i do-brovoljno stupiti u naš krug. Iz ovog izlazi, da treba da i naši dobri Sokoli služe vojsku. U vojničkoj službi neka učine svoju državjjansku a i svoju sokolsku dužnost. Neka tamo prikupljaju dobrovoljce, s ovima neka osnivaju prave sokolske vežbe i neka time unesu sokolski duh u redove naše vojske, duh, koji če iz vojske opet izlaziti u najmanja i najzabačenija sela naše mile oladžbine. Jeding ovaj put propagande odgovara našim sokolskim načelima, jedino ovim putem možemo doči do zdravih i trajnih uspeha. Napomenuti pak moramo još jedno: Ako mi zamolimo za pogodnost označeuu u peticiji, a ovu po^odnost i postignemo, mogu za iste moliti sve druge organizacije koje se u fizičkom smislu bave vežbanjem tela, dakle nečim, čime je našoj vojsci pomognuto s obzirom na vežbanje regruta. Za sada imamo več više takovih organizacija, a može se u svrhu, da bi njihovi članovi služili krače vreme u redovnoj vojsci osnovati još mnogo, mnogo takvih društava, којз če reflektirati na po-godnosti date Sokolima. Državne vlasti potpuno opravdano moraju u svima gradjanima gledati samo državljane. Zašto, dakle, nebi pod istim uslovima, kao što nama, priznale istih pogodnosti i drugima. O kakvoj sentimentalnosti prema Sokolu u ovom primeru ne može biti govora. U našoj državi ima mnogo politič-kih stranaka, koje nama nisu sklone, mnogo političkih funkcijo-nara, koji nama nisu skloni, u našoj državi nam je vlada sklona, u koliko uvidi, da smo korisni narčdu — a u našoj državi može sutra ili prekosutra doči na kormilo vlada, koja nam neče biti sklona, koja če nam biti upravo protivna. Mi dakle ni po svom
vlastitom razboru ne možemo doći do toga, da bi zamolili vladu za kakve privilegije uz neku obvezu s naše strane — kad znamo, da de svaka nama protivna vlada svoj poklon — ako smemo to tako nazvati — lako moči upotrebili na to, da nas uništi i ubije. Iz ovoga izlazi, da moramo stati samo na svoje vlastite noge •— u Austriji su nas proganjali. a mi smo im pr-kosili, u Jugoslaviji nas ne proganjajn, a nije potrebno ni da nas favoriziraju ako bi za to žrtvovali nišu slobodu. Mi sami, Sokoli, moramo čuvati i držati svoje sokolstvo vlastitom snagom i vlastitom požrtvovnošću, ako toga ne možemo onda ne zaslu-žujemo imena „Sokol*. Da se u ovom pogledu dobro razumemo, moram naglasiti pre svega, da predlog nije izišao iz voj-ničkih, dakle vladinih krugova, već iz naših. U ovom primeru eventualni prigovor nije upravljen vladi, dakle našoj državnoj upravi, več je samo konstatacija našeg načelnog stanovišta, od-govara našim interesima, a pošto je naš rad namenjen i posvečen narodnim interesima, to on odgovara i interesima celog našeg jugoslovenskog naroda.
Dalje da još objasnimo naše mišljenje o žrtvovanju naše slobode. Mi smo organizacija, koja postoji u okviru zakona i koja želi koristiti narodu, i to celokupnom, bez obzira na ime-fak, svetski nazor, vere i druge razlike, što su medju pojedinim skupinama našeg naroda. Pošto je telesna vežba sredstvo našeg vaspitanja, pošto se u našim redovima i vežbaonicama skuplja i ona mladež, koja je sposobna za vojničku službu, pošto je naravno, da Sokoli mogu biti u fizičkom i moralnom pogledu naj-boiji vojnici — to nas smatraju za narodnu vojsku. Ispravno je to samo u toliko, u koliko možemo očekivati, da će biti naši članovi svakom prigodom, kad ustreba braniti svoju otadžbinu sa oružjem, sigurno elitna trupa, koja če se odlikovati svojorn spretnošću, telesnom i duševnom, svojom disciplinom i svojim junaštvom. O vome, mislimo, nema sumnje, Da bi pak zbog ovih osobina, koje daje mladićima sokolsko obrazovanje, od So ■ kola hteli napraviti državnu miliciju ? Da bi hteli radi toga Sokola favorizirati u pogrešan pravac, ograničiti mu njegovu svrhu obrezovanja celokupnog naroda te napraviti od njega samo pri-premnu škoiu za vojničku službu i instituciju za predužavanje vojničke škole? Opravdanja za ovo nije moguće naći — ako se zrelo razmisli — ni u našem patriotizmu, ni u najširem etičnom razmatranju naših državljanskih dužnosti. Da bi ovo razumeli treba promisliti samo to, da jedan deo rada, koji bi bio za nas obvezan, diriguje gospodin ministar vojni, kog mi kao Sokola ne poznajemo, i o kome ne znamo, da li ou uopšte poznaje bitnost našeg cilja i programa i bitnost naše metode. Peticija kaže doduše, da to odredjuje minisar sporazumno sa Sokolskim Savezom, ali time je kazano vrlo malo. Radi se o tome, koga
se zamolilo i ko je dao — taj če i naredjivati. Ovo je jedno. S druge strane pak: smemo li dopustiti, da se u naše poslove mešaju ljudi, koji nisu Sokoli? Mi smo organizacija osnovana na demokratskim načelima, kojti vode najdemokratskijim načinom izabrano starešinstvo, sa vezni odbor itd. O vi organi vode zajedno s tehničkim odborom sav naš rad —: članovi se poko-ravaju, jer su nas izabrali, da ih vodimo. Kako bi mi onda mogli doći do toga, da' dopustimo na sebe- uticaj od strane voj-nog ministra, odnosno neke kancelarije u ministarslvu vojnom?
Da je u peticiji mišljeno na taj uticaj, i to silan, o tome ne može biti sumnje, kad se zahteva 1) metoda vežbanja u čisto vojničkom pravcu, koju odredjuje minislar vojni sporazumno sa Savezom; 2) „prijamrit ;spit“ pred komisijom, koja se sastoji iz rcgrutne (vojničke) komisije i po jednog predstavnika starešinstva sokolske župe i starešinstva dotičnog sokolskog društva. „Program ovoga ispitivanja bi propisao gospodin ministar". Več ovo drugo nam je dovoljno, da otklonimo peticiju, pošto se ispitna komisija sastoji iz ,večine vojnika, koji su — ma bili Sokoli — u prvom redu vojnici. Od kvaliteta pak ove komisije zavisi sva priprema za ispit. U formalnom pogledu neispravno je i to, što bi u takvoj komisiji Sokola zastupali članovi starešinstva, a ne članovi tehničkog odbora. Premda bi se moglo o stvari govoriti još šire i podrobnije, pa bi mogli rastumačiti i neizostavne posledice, koje bi nastale kad bi se ostvarili u peticiji zamišljeni korači i bi bile za Sokola kao takvog, katastrofalne. S toga moramo odgovoriti na oba gora stavljena pitanja, ovako: 1) molba bratske sokolske župe, nije opravdana; ‘2) ono, što bi ovom peticijom nudili, ne smemo nuditi po našim idejnim i organizatomim načelima. Dalje je veliko pitanje, da li bi to uopšte mogli dati, i ako bi dali, bilo bi to bez sumnje na štetu naše sokolske stvari, našeg Sokolstva koje je več samo po sebi namenjeno narodnoj a time i državnoj koristi. Time sto bi oštetili naše vlastite koristi, izgubio bi narod one koristi, koje mu mi dajemo van svojih normalnih, zakonom odredjenih duž-nosti. Ovo je glavno, a moramo dodati još i svoje razloge pro-tiv ono tačke peticije, koja govori o tome, ko bi bio imao prava na olakšice u vojničkoj službi.
Peticija kaže da to pravo stiče svako, ko je bio barem 4 godine pre rekrutacije član „Sokola". Mi imamo članove, koji vežbaju i koji ne vežbaju, koji učestvuju u našem pravom so-kolskom obrazovanju i koji u njemu ne učestvuju. Ako bi se upustili u takvu akciju, kao što je zamišljena u zagrebačkoj peticiji, onda bi morali sigurno nači rieku bitnu razliku medju našim članovima — a osim toga peticija kaže, da bi olakšica pripadala svirn članovima, koji su bili 4 godine pre regrutacije u našoj organizaciji. Regrutacija se obično izvrši u 20-godišnjoj
starosti, a član se može postali tek sa 18 godina. Ovo sporni-njem naročito radi toga, da pokažem, kako se hladnokrvno m površnošću koja sigurno nije sokolska osobina, upuštamo u naj-važnija načelna pitanja, koja bi se morala pre akcije temeljito proučiti, koja bi morala biti izradjena do najmanjih sitnica i svako prenaglenje u ovome slučaju bio bi naš največi greh.
Dalje moramo spomenuti, da nas je ministarstvo vojno još pre nekoliko meseci pitalo, da li reflektirarno na kakve pogod-nosti, kolike i u kakvom obliku. Već onda smo pitanje proučili odgovorili ministarstvu, da reflektirarno samo na pogodnost, koju vojna vlast daje djacima, a to samo za one naše prednjake, koji su polaziii barem župni prednjački ispit. Ovo smo javili ministarstvu vojnom mirnom savešću, uvereni, da se ničim ne obavezujemo, da ne grešimo protiv naših sokolskih načela i da bi bila ova olakšica, koju bi nam vojna vlast dozvolila isto tako dobra i za nas i za namere vojnih vlasti. Time nismo ništa molili, a nismo ni reflektirali na ništa vanredno. U ovoin pogledu ostajemo dosledni.
IV. Predlog starešinstva i tehničkog odbora.
Ovako su mi naložili starešinstvo i tehnički odbor Jugo-slovenskog Sokolskog Saveza da izvestim bratski odbor i u nji bovo ime stavim ovaj predlog:
1) u pogledu olakšica vojne službe ne molimo ništa.
2) Ako vojna vlast hoče da nam da nešto sama od sebe, bez ikakvih obveza s naše strane, neka to učini samo našim prednjacima, koji su položili župni ispit, te neka im da iste po-vlastice kao i djacima.
U Ljubjani, 25. marca 1922.
Odbrana zagrebačke peticije
za uvodjenje sokolskoga roka službe u vojsci.
Vidovdanski Sokolski Sabor u Novom Sadu zaključio je jednoglasno u svojoj 11. rezoluciji na referat vojno-Sokolskog odbora, da Sokolski obrazovani vojni obvezanik treba da ima pravo na skraćeni rok službe u vojsci i brže unapredjenje u podoficirske činove nego drugi obvezanici, a prednjači Saveza i na pravo polaganje ispita za rezervnog oficira.
Od toga Sabora do danas prošlo je više od 2 i po godine, a da se riješenje toga pitanja nije potaklo.
Potpisana je župa saznala, da se baš sada radi o sastav-ijanju osnove za novi zakon o ustrojstvu vojske, te je smatrala i smatra da je sada vrijeme, da se Sokolstvo postara za oživo-tvorenje svog saborskog zaključka, koji uvodno citiramo.
Znajući, da je Starješinstvo Saveza i odviše zaokupljeno pripravama za Jugoslavenski Sokolski Slet u Ljubljani, i da možda neče dospjeti da živo poradi i na ovom poslu, sastavila je pot-pisana župa peticiju na odlučne faktore u državi, koja je odštam-pana u broju 4. 1922. god. Sokolskog Glasnika.
Tu je peticiju bez obrazloženja uputila Starjcšinstvu Sa-veza. Bez obrazloženja za to, što je držala, da će Savezno Starješinstvo kao eksekutivni organ Sokolskog Sabora bez daljnjeg pristati na peticiju, koja je sastavljena sasvim u duliu i smislu uvodno citiranog zaključka Vidovdanskog Sabora.
Medjutim je Starješinstvo Saveza ria sjednici odbora od 25. marta o. g. predložilo, da se naša peticija ne prihvati, a taj predlog obrazložila oduljim sastavkom, koji predhodi, pak su zato zastupnici potpisane Župe tražili i dobili dozvolu, da na ovo obrazloženje odgovori i potpisana Župa.
Evo toga odgovora:
U opčem pravcu moramo prije svega naglasiti, da je naša peticija upravljena na nesokolske 1'aktore. Prema tome njena argumentacija mora da operira na opčim argumentima, koji su shvatljivi i ubjedljivi za adresata. Ti argumenti su crpljeni iz opče državne politike, jer če legistativa dozvoliti za-traženu olakšicu u vojnoj službi. Sokolstvu samo onda, ako to bude u opčem državnom interesu.
Ovo treba naglasiti, jer obrazloženje Saveznog predloga, i izričito i medju redcima zastupa gledište, da peticija nije sastavljena u sokolskom duhu. ■
Potpisanoj župi daleko je i sama pomisao, da bi odstupila mn i za malenkost od sokolskih principa, i drži, da nije nijedan Sokolski princip napustila ili povrijedila, ako nije te principe baš naročito naglasila.
A sada da predjemo na 3. točku obrazloženja saveznog starješinstva.
Istina je, da mi od vojske tražimo olakšiče, ali ne stoji, da mi nešto nudimo, odnosno, da nudimo nešto, što ne bi bilo sadržano u Sokolstvu i u Tjrševom sistemu.
Kad je u vojno-sokolskom odboru na Novosadskom Saboru raspravljano * o rezoluciji, konstatirano je na referat brata dra. Pestotnika, Sokolskog odličnog radnika i pisca (odštampanog na str. 390. sl. sokolskog Glasnika 1919.), da se Sokolskom (T y r š e v o m) sistemu tjelovježbe ne proti vi ob uka rekrutska, kako ju ima naša narodna vojska. Tu su u 9 točaka propisane i vježbe, koje ima Sokolstvo da vježba radi priprave za vojnu službu. Ta je rezolu-cija jednoglasno primljena, i vježbe prema tome več propisane. (Vidi kod Glasnika god. 1919. str. 299. i sl.).
Druga je stvar i pitanje, da li naše jugoslavensko Sokolstvo vježba sve te elemente, odnosno da li je do sada vježbalo. Sve te vježbe, koje su propisane zaključkom Sabora nisu u šušti ni drugo, do li lahka atletika, i radi pomanjkanja prikladnih prostorija i sprava to su vježbe, koje uz redovne i proste je-dino mogu da vežbaju seoski Sokoli.
U našem se slučaju radi o pitanju, da li mi nešto nova nudimo vojsci, što u našem sistemu ne bi bilo sadržano Kako vidimo, ti su elementi sadržani u Tyrševom sistemu, respektive ne protive mu se, i mi ne počinjemo nikakvu feloniju, kada ministru i legislativi kažemo, da naši članovi već po Tyrševom sistemu imadu da vježbaju ono, što rekruti i vježbaju za vrijeme rekrutske obuke, i da je s toga pravedno, da im se i snizi rok službe u vojsci za 6 mjeseci, kako dugo traje rekrutska obuka
Ne dolazimo mi time u nikakvu ovisnost o vojsci. Ne dajemo mi ništa od svoje samostalnosti. Mi se brinemo, da pojedini naš član vježbač dodje do privilegiranog položaja u našoj narodnoj vojsci za to, što dobrovoljno vježba ono, što drugi u kasarni vježbaju za to, što ih na to zakon pri-nudjuje.
U predstavci se predlaže, da Sokol, koji se želi poslužiti sa zakonskom pogodovnošću, imade položiti ispit
Mi znamo — a to nije ni vojnim krugovima nepoznato — da svi članovi sokolskih drnštava ne ispunjavaju svoje sokolske đužnosti jednakim marom. Sa Sokolskog gledišta već ne bi bilo ispravno, kad bi i oni, koji su samo na papiru Sokoli, i koji ne primirišu u Sokolanu, već samo plaćaju, imali jednake pogod-nosti, kao oni, koji su marljivi i zdušni sokolski radnici i ko-jima je Sokolana druga kuća, drugi dom.
Svaki drugi način riješenja ovog problema, osim ispitom, otvorio bi širom vruta korupciji, koja bi mogla ugroziti pogo-dovnost samu.
Kada član sokolskog društva 'položi ispit pred vojnom ko-misijom, nosi svu odgovornost za njegovu spremu ta vojna ko misija, a ne Sokolstvo.
Da se na ispitu isključi pristranost predlaže se kao kontrola izaslanik društva i župe, kojima pripada odnosni član. Minemožemo tražiti, da večina povjerenstva budu Sokoli, jer se na ispitu ne radi o tome, da Sokolstvo nekoga primi u svoje redove, več o tom, da g r a d j a n i n dokaže vojnoj v lasti, da je (u Sokolstvu) stekao dovoljnu izobrazbu, koju zahtjeva zakon, dau redov ima vojske uzmogne polučiti zakonsku pogodovnost.
I u lom detalju predloga ne ima dakle govora o kakvoj ovisnosti o vojsci, več što više, tražimo, da u čisto vojničkom poslu sudjeluje Sokolstvo, jer se radi o interesu nlegovog člana.
Po naravi stvari se razumije, da izaslanici društva i župe treba da budu sokolski obrazovani prednjači
„Smanji vanje budžeta, umnožanje radne snage, financijsko snaženje države, ne leži u bitr.osti Sokolske zadaće, nego tek u ‘2. redu", kaže savezno obrazloženje;
Naša peticija nije tvrdila, da citirano leži u bitnosti sokolske zadaće, već je navela taj argumenat legislativnim faktorima \v. opće državne politike, kako bi tim argumentima zadobila legi-slativne faktore za traženu olakšicu (pogodovnost), koja je za Sokolstvo korisna, a ne mari iz kojih razloga legislativa na nju pristane.
Sa sokolskog gledišta, ako je poratno Sokolstvo ideja, kao što je to bile Sokolstvo puje rata, a ne samo šport i tje-lovježba, onda mu danas mora biti na srcu i država. Jer treba dobro razlikovati, današnje doba od piošlih vremena.
Do nedavna za naše Sokolstvo nisu država i narod zna-čiii isto. Naprotiv, tko je radio za državu, radio je proti narodu. Pa i pod takim okolnostima nije — baš za Tyrša — država sokolstvu bila indiferentna, kad se tičalo spoljnog neprija-telja. I baš sam Tyrš, koji je obvazovanjem pojedinaca van vojske (austrijske) išao Sokolstvom ka narodnoj vojsei, taj je Tyrš 1806. god. stvarao -legiju sa kojoin se litio ponuditi državi (Austriji) radi njene obrane.
Danas je za nas država i nacija indentičan pojam. Taj pojam za danas na žalost nije ostvaren, jer se država i etnografske granice naše nacije još ne pokrivaju. Danas je nama podjednako draga i država i nacija. I kad je, kao što to peticija iznosi, konsolidovanje naših nutarnjih pitanja, pitanja stvarnega narodnoga jedinstva, vezano za popravak ekonomskog, fi-nancijskog i moralnog stanja naše nacije, onda za naše Sokolstvo to ne samo da ne mogu, već i ne smiju da budu spore Ina pitanja, ako se Sokolstvo ne če da svede na nivo gombača.
Istina je, da referent za Sokolstvo u ministarstvu. vojnom ne če biti sokolska institucija, već organ ministra vojnoga, kao što su i drugi referenti njegovi, koji mu služe kao stručnjaci za pitanja, koja ne imadu čisto vojnički karakter.
Samo Sokolstvu nemože biti indiferentno, kakav će oficir zapremati tu dužnost. Hoče li to biti muž, koji poznaje Sokolstvo, i u njem aktivno saradjuje, dakle oficir-Soko, kako pred-laže peticija, ili če biti oficir, koji možda za Sokolstvo ne imade razumijevanja.
Več danas dok takav referent ni ne postoji, našlo se mnogo pojedinaca u oticirskim redovima, koji gaje Sokolstvo u vojsei,. — eto nam dokaza na zagrebačkom župskom pak na osječkom pokrajinskom sletu, gdje je Sokolstvo u vojsei odlično nastupilo i izazvalo odobravanje brače Ceha —, a kud i kamo više i opče-
nitije de taj rad u vojsci procvasti, ako ga bude poseban referent u ministarstvu rukovodio.
Savezno obrazloženje želi, da se i sokoli vojnici dobrovoljtio vrstaju u naše redove i za tim da mi trebamo, da stremimo, a ne da vojnici budu u naše redove komandirani.
Treba poznati psiha svakoga vojnika bez razlike nacije a po gotovo psihu našega u večini nepismenoga vojnika, pak onda nitko, tko doista želi, da se naši sokolski redovi u vojsci što više umnože, ne ee moći polaziti pata, koji preporuča Savez. A ipak smo uvjereni, da će sokoli vojnici, kad spoznadu Sokolstvo i po radu naročito i po ljepoti Sletova i izleta, stalno i poslije od-siuženoga roka osjećati potrebu za Sokolstvom. Ako onda mo-žda i ne budu mogli aktivno učestvovati u Sokolskom radu, a oni če Sokolstvo razumijevati, cijeniti i njegove priredbe poha-djati i po mogučnosti i inače podupirati. Biti ee sokolska naj bolja publika.
„Ako smo dobri Sokoli, več smo dobri regruti i vojnici i bez peticije" — veli obrazloženje — i to je tačno.
I Švicarska, koja je savršeni primjer narodne vojske, a koja na -i milijuna Stanovnika ima u svojim društvima vrsti našega Sokolstva ne malo pola milijuna vježbača, može u tom pogledu biti sasviin zadovoljna. No šta da rečemo mi, čija vojska za vri-jeme rata treba da prebaci milijun vojnika, kad u toj vojsci imamo samo 6.000 sokola vježbača, koliko ih naš Savez danas broji. (Str. 186. Jug. Sok. Kalendaru za 1922.)
I baš to slabo stanje našega Sokolstva, a naročito njegovo slabo širenje u širokim narodnim masama, gdje treba da mu je pravo polje rada, to nam namiče pitanje, da li treba če-kati, da se kulturni niveau našeg seoskog svijeta toliko razvije, te da seljak naš sam osjeti potrebu za Sokolstvo, da je osjeti sa jednog višeg gledišta, da razumije sokolska ideju, i da za nj podje radi te idej^ same, ili ga treba na izvjestan način uvesti u	Sokolstvo, i tu ga vaspitati u	duhu Sokolske ideje?
Što	je od toga dvoga za nag korisnije i što nas vodi	brže
i sigurnije ka sokolskom cilju, to može da riješi samo onaj, koji duboko i široko poznaje sve krajeve naše domovine i mentalitet i karakter svih krajeva naše nacije.
To	se pitanje može riješiti	samo prema našim prilikama,
a	nikako	po uzoru na druge. Mi	držimo, da naša peticija	ovo
pitanje za naše prilike ispravno riješava.
Na str. 5. obrazloženja Starješinstvo izriče bojazan, da odnos delegata .Jug. Sok. Saveza i min. vojnog nije odredjon ni jasart, kao što nije ni odredjeno ni koji je organ Saveza kom-petentan za dogovore sa ministrom vojnim.
1 najzad se nalazi u dvoumici, što če biti ako ne dodje do sporazuma.
Sve su ove primjeđbe i pitanja deplasirana. Jug. Sok Savez jeste i ostaje samostalna i slobodna ustanova, njegovo je, da sporazumno sa min. vojnim riješi odnos izmedju Saveza i ministra. On na taj isti način riješava i sva druga pitanja.
Ne dodje li do sporazuma sa ministrom, ništa i nije. Sa-vezu ne može nitko ništa naturiti, što mu ne konvenira. Koji če organ Saveza provoditi pregovore, to držimo ne trebamo da mi riješavamo, jer je to u naravi stvari riješeno, a zna se, koji organ Saveza je kompetentan za koji rad.
Dalje se veli: „Sokolstvo služi cijelouie narodu, a vojska je dio naroda, prema torne Sokolstvo služi i vojsci, a ne da Sokoistvo služi vojsci na taj način, što če postati neki podredjem instrumenat vojske, te da mu se sputa slobodan rad i kretanje.
Ovo je izlaganje u osnovi pogrešno. Savremena vojska nije više ona militaristička ustanova, koja je dio naroda. Vojska je danas cio narod. Prema torne, služba narodu i vojsci je jedno te isto.
To je vrlo dobro uočio i brat Dr. Pestotnik, koji je u svom referatu na Vidovdanskom Saboru izjavio: „Odnos izmedju vojske i Sokolstva izmijenio se iz temelja oslobodjenjem". Prema predlogu naše peticije ne podčinjava se Sokolstvo vojsci. Vojska imađe stalne po zakonu odredjene obaveze prema Sokolstvu, a Sokolstvo vojsci ne. Ako če koji Sokol, da se posluži zakonskom pogodovnošču, na to ima prava, a ako ne če, on ne imade dužnosti.
Spočitava nam se površnost, što predlažemo 4 godine izvr-šenog članstva prije regrutacije kao predpostavu pogodovnosti, a zaboravlja se, da postoji i Sokolski naraštaj. U drugu ruku Savez površno čita našu peticiju, kad pita da li svaki član i nevježbač ima pravo na pogodovnost, gdje peticija iznčno na-vodi, da pravo na pogodovnosti imadu Sokolovi, koji su kao izvršioci za posljednje 4 godine pred rekrutovanje bili bez-prekidno članovi Jug. Sok. Saveza.
Savezno Starješinstvo boji se promjena, ako dodje u državi do vlade., koja če nam biti nesklona. Nije li dobro, da i taka vlada bude zakonom obvezana na pogodovnost, koju tražimo, i da prema tome ne uzmogne tu pogodovnost da pro-mjeniV Držimo, o tom ne treba ni riječi više reči.
A zamjerka, da če i druge slične organizacije dobiti jed-naku pogodovnost. nemože da tangira ispravnost našeg stano-višta, niti mi tražimo, da budemo pogodovani pred drugima, i ako se nečemo zalagati, da i njima pogodovnost bude pružena.
Budemo li izjednačeni s njima, kao što smo danas, voditi čemo borbu kao i danas, i držimo, da čemo pobijediti, jer nam je ideja viša i ljepša, i jača nego njihova, a i naše zanimanje agilnije.
Savezno obrazloženje prigovara našem argumentu, da če ojačati Sokolstvo, bude li primljena pogodovnost za Sokole zakonu o ustrojstvu vojske.
Veli se, da mi trebamo samo članove, koji od dobre volje pristupe u naše redove i ne želimo, da nam ih netko pritjera, i da ne trebamo u svojim redovima članova, koji traže koristi.
Na to se mora uzvratiti, da nitko ne može ispitati motive radi kojih pojedinosti novajlija oblači crvenu košulju, pak niti onda, ako bude ustanovljena zamoljena pogopovnost. Za nikoga se dakle ne može ustvrditi. da ne pristupa od svoje volje u Sokolske redove. Zakon ne če nikoga siliti, da im pri-stupi. Sokolski put če ostati još uvijek tvrd i dalek, jer če se do pogodovnosti dolaziti putet izpita, a tko če položiti ispit mo rati če se vježbanjem na nj pripraviti.
U drugu ruku stoji nepobitno, da Sokolstvo ne dobiva ni bez pogodovnosti u svoje redove gotove Sokolove, več ih odgaja i duševno i moralno i tjelesno.
Covjek bez obzira na motive, radi kojih stupi u Sokol, mora proči sokcrfski odgoj, ako če da od njega postane Sokol.
Ako dakle pojedinac i pristupi u naše redove zbog koristi, koju če mu donijeti zamoljena pogodovnost, izbrisati če mu sokolska odgoja ta j doista nečist motiv, i on če po odgoji, kao i svaki drugi, ustrajati u našim redovima „ni za kori=t ni za slavu!“
Zato ne stoji pripomiena obrazloženja, da naš „argumenat ni pravilan ni Sokolski11.
Na ovu točku valja još istači, da Sokolstva ne bi ni tre-balo, kad bi ljudi več bili tako odgojeni, kako to hoče Sokolstvo. Argumentacija Saveza 4aoluje na logičnoj pogrešci „filius ante pa trem
I argumenat, da mi ne trebamo težiti za raširenjem svojih redova več samo za produbljenjem ne može se držati, kao ni argumenat. da ne raspolažemo sa dovoljno sila.
Sokolstvo kao narodna ustanova treba da zadjp u najšire slojeve. Svoj če cilj postiči samo onda, ako „co Ceh to Sokol." pardon, ako svaki Jugoslaven bude i Sokol (neka nam se oprosti, što smo tu upozorili prstom, kako je Savez, kad mu konvenira u argumentaciji napustio Tyršovo geslo). Ono treba da se širi u najšire vrste, mora nači sposobne prednjake. To mu je dužnost.
Dakako da treba i da se produbljuje. To če tim prije po-lučiti, ako postane jaka organizacija po broju članova, a po tom i po sredstvima, jer če onda moči zadovoljiti svojim za-datcima
Ako ostane ograničena na malovaroške rijetke redove,
Sokolski Glasnik	U
ostati ее u životu naroda bez onog snažnog uticaja, koji je leb-dio pred očima Tyršu i Figneru.
Sasvim ne samo nespkolski, već i nedeinokratski argumentira obrazloženje Starješinstva proti ustava Jugoslavenskog Sokolstva, stvorenom u Novom Sadu.
Veli se, da je naš ustav moguč samo na podloži Tyrševih idejnih principa. Mi tvrdimo da Sokolski ustav nigdje nije p o g r e š i o proti tim principi m a.
Ali ne dozvoljavamo dogmatizam koji slijedi iz Savezne argumentacije.
Tyrš je živio u drugim prilikama nego li mi danas. I na mjesto da postavimo pitanje, „Sto o tome kaže Tyrš“, morali bi pitati „što bi o tome kazao Tyrš, kad bi danas medju nama i u našim prilikama živio ?“
Tyršove zasade., koliko god ih cijenimo i slijedimo, nisu nikakove dogme, koje se ne bi mogle mijenjati, ako bi na to pristala večina Sokolstva.
Tyrš sam ne bi nikada dozvolio tako nedemokratsku, dog-matsku argumentaciju.
Radi toga ne možemo pristati ni na nazor starješinstva, da je Sokolski Sabor u Novom Sadu zaključivao nešto „uslijed ne-razumijevanja sokolskih principa", i da če se to morati promi-jeniti.
Tu smo dužni upozoriti, da je br. Starješinstvo Saveza iza-brano, da iz vi šava zaključke Vidovdansko" Sabora. Filozofirati o njima može svaki pojedinac koliko hoče. Ali dok Sabor, taj jedi ni pozvani legislativni Sokolski organ. ne promjeni svoje zaključke, dolie jž Starješinstvo bez dalnjega dužno, da svaki zaključak svršava, ne ćineći kod toga razlike, dali se kojem članu starješinstva pojedini zaključak švidja ili ne, drži li ga on sokolskim i u skladu sa doginom ili ne. Ako ta njegova dogmata ne dozvoljavaju, ne mora on kao ličnost da zauzima mjesto u Starješinstvu. Neka ga prepusti onima, koji se slažu sa zaključkom, i koji će ga izvršiti. — Druge ne ima.
Svakako ni br, Starješinstvo Saveza, a još manje br. teh-nički odbor Saveza nisu pozvani, da sude o zaključcima Sabora, več da ih u punoj mjeri izvršuju.
Iz ovoga razloga, najblaže rečeno, sačinjuje otkriče br. Starješinstvo, da je ministarstvo vojno zapitalo Starješinstvo n kakve pogodnosti retlektira za svoje članove, i da je starješinstvo odgovorilo da reflektira samo na „djački rok“, i to same za one naše prednjake, koji su položili župski prednja-čki ispit.
Ovaj odgovor br. Starješinstvu u protuslovlju je sa zaključkom Vidovdanskog Sabora točka 11.
Nego da upozorimo još na nešto. Sto če biti, ako je mi-nistar vojni zapitao i druge Saveze, a ne samo naš, kakve po-godovnosti traži, i ako drugi Savezi nisu bili tako skromni, več tražili one pogodovnosti koje i naš Vidovdanski Sabor (foni dobro poznaju naše zaključke!) Što če biti, i kako če Starješinstvo braniti svoj odgovor ministarstvu, ako g. ministar u zakonu osi-gura svakom Savezu što je tražio i ništa više? Kako če onda i/.gledati naše Sokolstvo? Ako br. Starješinstvo može na sebe ovakovu odgovornost preuzeti, ne može potpisana župa, a držimo ni ostale župe, kojima je budučnost narodnog Sokolstva daleko viša i vrijednija i od jedne Tyršove dogme.
Mi nečemo dalje ulaziti u pobijanje argumentacije br Sa-veza. I ovako se to oteglo preko mjere. Dovoljno bi bilo reči, da naša peticija sadrži jedno izvršenje zaključka Vidovdanskog Sabora, ko ji se ne protivi Tyrševom sistemu, pak da budemo sigurni, da če sve bez razlike župe pristati na našu peticiju.
Do budučeg Sabora dužnost je to svakog jugoslavenskog Sokola.
Molimo, da se predlog br. Starješinstva Saveza zabaci i prih vati naša peticija u cijelosti.
SOKOLSKA ŽUPA MOSTAR
Sokolsko društvo u Dubrovniku održalo je dne 15. januara o. g. svoju glavnu godišnju skupštfnu. Iz izvještaja starješine, revizora, blagajnika i načelnika proizlazi, da je ovo društvo prošlu godinu znatno napredovalo i mnogo doprinijeio sokolskoj ideji u ovome gradu. Kroz prošlu godinu društvo je priredilo: 3 svečane akademije, 3 pomen-večeri: Strosmajerovo veče (govorio veleuč. D. N. Gjivanovič), prigodom smrti našeg Kralja Petra 1. (govorio zamj. starješine prof. Novak Bukvič) i prigodom smrti prvog starješine Jug. Sok. Saveza brata dra Ivana Oražena (govorio društveni starje-šina dr. Luko Dražič), 3 proslave: Zrinsko-Frankopansku, Gjurgjevdanski uranak i pomen Vidov-dana, komers bratu Kalini, prigodom njegovog bo-ravka u Dubrovniku. Sudjelovalo je: župskome sletu u Mostaru i okružnome sletu u Tivtu (Boka Kotorska). Priredilo je 2 javna časa i 5 izleta u dubr. okolicu. Sudjelovalo je 17 članova vježbača sokolskoj vježbi u Trebinju. Kroz prošlu godinu društvo je imalo 67 izvršujućih članova, koji su redo-vito vježbali, te 26 članica, muškog naraštaja i podmlatka 32, ženskog 43. Vježbalo se je skoro svaki dan. Skupština je priznala osobitu zauzetnost bratu Petru Ortolani, koji je zaista žrtvovao dosta truda i vremena oko vježba. Za god. 1922. biran je slijedeči upravni odbor: Starješina: Dr. Luko Dražič; zamj. starješine: prof. Novak Bukvič; odbornici: Benussi Antonije (tajnik), Ercegovič Herman (blagajnik), Šutič Niko, Antonioli Ivo, Kovačevič Milan, Banovlc Ivo, Tutta Antun, Traživuk Dušan, Kurtovič Anka, Šoljan prof. Ivo, Pasarič Petar. Dmitrovič Špiro, Piper Vaso, Ilič Lujo, Nadramija Ivica; Nač. kult.-prosvj. odsjeka: dr. Lujo Fouque; Revizori: Car Antun i
Tajšer Ljudevit. Delegati župe: dr. Luko Dražič, Benussi Antonije, prof. Novak Bukvić, Šutić Niko; Načelnik: Vlaho Lise; Načelnica: Anka Focht Zamj. načelnice; Anka Kolaj. Na skupštini su riješene mnoge tačke privatne naravi. Odobrena nova društvenr pravila, predložena od Saveza. Skupština jć tekla u potpunome sktadu i sokolskoj disciplini. Zdravo!
SOKOLSKA ŽUPA CELJE
Sokolsko društvo v Celju je imalo 29. januarja 1922. jako dobro obiskan redni občni zbor. Otvoril ga je br. starosta Smertnik, ki se je v svojem govoru spominjal najvažnejših dogodkov v minulem letu. Razdirajoče delo Sokola na Wilsonovem trgu je temu primerno ožigosal jn izrazil trdno nado, da ne bode uspelo. Končno se je spominjal umrlih članov br. Franca Karlovšeka in Steve Skomina.
Po prečitanju zapisnika zadnjega občnega zbora poda br. tajnik poročilo. Med letom je pristopilo 65 članov in 19 članic, izstopilo odnosno črtalo se je 6L članov in 8 članic, tako da šteje društvo 272 članov in 114 članic, skupaj 386 članstva. Med vojno obubožana strokovna knjižnica šteje 81 knjig in brošur. Društvo je naročeno na 4 strokovne, 1 leposloven in 2 lista razne vsebine. Sokolski Glasnik ima 29, Sokolič 45 naročnikov. Odbo-rovih sej je bilo 17.
Kulturno prosvetni odsek je imel le 2 predavanj, ker je predsednik že dalje časa odsoten. — Nadalje je društvo, ki je opremljeno z vsem telovadnim orodjem, več mesecev zelo občutno pogrešalo gospodarja. Blagajnikovo poročilo izkazuje 209.246 K 06 v dohodkov in 204.385 K 30 v izdatkov, gotovina znaša tedaj 4860 K 76 v. Ni pa vštetih 30.000 K, katere dolguje Celjsko mesto Sokolu. Društvo ima lastno nezadolženo postopje (Sokolski dom) v Gaborjih, za kar gre zasluga br. starosti Smertniku. Sokolski dom znači danes milijonsko premoženje. Razun tega ima društvo precej telovadnega orodja. — Celjski Sokol je prispeval mnogim društvom z manjšimi ali večjimi zneski, kakor so bila pač sredstva razpoložljiva. K Jug. Sokolski Matici je pristopil s 24 deleži. Brat načelnik je podal obširno poročilo o telovadnem obisku, kakor o tehničnem poslovanju sploh, li poročila — sklepajaoč zlasti iz telovadnega obiska — je razvidno, da ie društvo napredovalo. Udeležilo se je vseh večjih prireditev, v Osijeku je bilo zastopano po 22 članih v kroju in 18 članicah. Sokol je priredil lepo uspelo Mišičevo slavje, nadalje žalno manifestacijo za kraljem Petrom Velikim Osvoboditeljem. Moški prednjački zbor šteje 8 članov. Obstoji tudi samostojen ženski prednjački zbor s s. Cirilo Rebekovo kot načelnico in s. Mi-Ijutino Hočevarjevo kot podnačelnico. Vodstvo moške dece je prevzel br. Josip Valenčič, gojenk in ženske dece sestra dor. Barthova. Pri novih enotnih pravilih, ki jih morajo Sprejeti vsa društva, se je vnela živahna debata. Glede točk 8 in 9 se je odposlala Savezu posebna resolucija.. Za poslovno leto 1922. izvoljeni odbor se je naslednje konstituiral; starosta Josip Smert-nik; podstarosta dor. Milko Hrašovec; načelnik Lojze Jerin ; tajnik Franjo Čepin; blagajnik Drago Sirec, gospodar Makso Reš; odborniki oziroma odbornici; dor. Leopold Vičar, polk. Borisav Tošič, Franjo Dolžan, Drago Ber-
nardi, Bernard Wltavsky, Rudolf Polšak, Marija dor. Barthova, Slavica Basiako • namestnica in namestnika: Marica Černejeva, dor. Gvidon Sernec in Tonče Grobelnik. Predsednik kulturno-prosvetnega odseka: Ivan Prekoršek, praporščak: Ivo Kapus, rač. pregl. Mirko Gruden in dor. Ernest Kalan. Pri slučajnostih je prišlo do rasprave več važnih zadev. Članarina je ostala neiz-premenjena. Občni zbor je podal izrazito sliko o celokupnem društvenem delovanju. Odbor se je potrudil, doseči čim največ uspehov. Uverjeni smo, da se naloge, ki ga čaka letošnje leto, popolnoma zaveda. Sestre, bratje ! S podvojenimi močmi na delo. 1. Jugosl. vsesokolski slet ni daleč. Zdravo!
SOKOLSKA ŽUPA NOVO MESTO
Sokolsko društvo u Karlovcu održalo je 26. februara 1922. izvan-rednu glavnu skupštinu sa dnevnim redom : Prilivat novih pravila, propisa-nih po Saveznoj skupštini u Osijeku 1921. god. Za samu skupštinu je vla-dao veliki interes, jer udruženi elementi, nezadovoljni sa današnjim poli-tičkim položajem u državi, zapostaviše interese Sokolstva, te uvukoše politiku u naše, do tada nadstranačko, strogo narodno društvo. Ali ni druga stranka, to jest svijesni i dosljedni Sokoli, Jugosloveni, ne ostaše skrštenih ruku, te povedoše protuakciju, da osujete rasulo društva, za čime se je poglavito išlo. Na samoj gl. skupštini prije prelaza na dnevni red, tadanji podstarosta dr. Ante Oršanič, inače pouzdanik gore navedene grupe htjede da £dade na glasanje predlog ove grupe, naime da se društvo nazove „Hrv. Sokol“, da istupi iz Jugosl Sokol. Saveza i da stupi u novoosnovani hrv. sok. savez. Protiv ove furtimaštine digla se bura ogorčenja sa strane prisutnih Sokola i Sokolica, te nakon pola sata prepiranja i buke naši dopustiše, da se prevede ova protupravilnost, t. j. da se predje na samo glasovanje, jer su vidjeli da su u absolutnoj večini. Nakon poimeničnog glasovanja palo je za naziv „Hrv. Sokol“ 71 glas, dok je protiv glasalo 117 sestara i brače. Ovi uvidjevši, da sli bitku izgubili, ostaviše dvoranu uz izjavu, da istupaju iz društva. Nakon njihova odlaska budu u miru pročitana i prihvačena pravila, te aklamacijom izabrano starešinstvo i uprava društva, kako slijedi: Starešina: br. dr. Božo Vinkovič; zamj. starešine: br. Mijo Blaškovič; načelnik: br. Dragutin Kubiček; načelnik kult prosvj. odsjeka: br. dr. Pavao Frohlich; odbornici: brača i sestre: Slavo Balaš, Albert Gotšlich, Josip Kopriva, Nikola Mateša, Marija Šajatovič, Porin Šarič i Lujo Šteian ; odbor, zamjenici: br. Mirko Kozina, Franjo Maštalka i sestra Slava Muškat; revizori: br. Ivan Fischer i Večeslav Žalud; izaslanici u skupštinu župe: br. Mijo Blaškovič, Mirko Kozina, Vladimir Lisac i sestra Slava Muškat; izaslanik u Sok. sabor: br. dr. Božo Vinkovič. — Do sada je istupilo iz društva oko 5U članova, ali baš uslijed toga je nastao vanredno živi interes u gradjanstvu za naše društvo, te se dnevno javljaju novi članovi, a što je utješljivo vrlo mnogo izvršujučih. Do danas se prijavilo preko 100 novih članova - a stalno je, da če taj broj naskoro narasti i na 500. Od prednjaka istupio je tek jedan član, dok su večinom istupili podupiratelji i nešto ženskih izvrš. članica. Ovi ne-zadovoljnici osnovaše svoj „Hrv. Sokol“, te ogorčeno agitiraju u gradjanstvu za upis u isti. Kod trijeznog ali gradjanstva pobudjuje taj postupak zaslu-
Ženu reakciju, te se listom upisuje u naše društvo, koje če i nadalje neustra-šivo razvijati zastavu jugoslavenskog narodnog jedinstva. Kako če se razviti najbliži dogadjaji, o torne ču javiti posebnim dopisom. Zdravo! Š—n.
СОКОЛСКА ЖУПА ВЕОГРАД.
У недељу, 12. марта o. r. одржана je редовна главиа екупштиаа ове жупе. Прпсутнп су билп сви чланови старешннства као и деле-гити друштава и то: пз Београда, Земуна, Старе Пазове, Ианчева n Паланке, а остапа друштва иису послала своје делегате из непозиа-тих разлогв. Скупштниу отвара брат старешина ЈБуба Јоваиовић rr после поздрава делегатдма у кратким потезпма пзноси рад старе-пшиства у прошлој годшш, који је био задовољавајућн. Са жал>ењем је констатовао: да од једанајест друттава rtoja припадају овој жупп раде свега пет и то: у Београду, Земуну, Ст. Пазовп, Панчеву и Ко-внну, а остала т. ј. у Смедереву, Паланци, Обреиовцу, Младеновцу, Ипђпјп и Румп нпсу бпла у могућности ништа да раде због оску-дпце вежбаоница и стручпих учнтеља, а нека од иоменутпх нису нп одговарала на доппсе жупе, због чега је н рад етарешинства бпо отежан, те н оно није могл^ одговарати својим обавезама према Са-везу. Пожелео је да се рад у овој годпни наставв иитензнвиије. 1'овор брата етарешине примљеи је са одобравањеи. Затпм је брат тајник Ј. Дпмитрпјевић прочнтао свој пзвештај, којп је прпмл»ен са пзвеетшм примедбама. Брат начелиик Марослав Војиновпћ у своме опшириом пзвештају пзноси рад Техппчког Одбора Жупе (кога због његове опширности ue изноепмо), алн овога цута ue можемо про-иустптп, а да брату Мирославу и аеговим сарадипцима не изразимо нашу најтоплију захвалност, на њпховом братском радЈ' u пожртво-ваау за Соколство, а брату Мпрославу нарочпто, који је тако рећи цео овој живот овоме цосветио. Његов пзвештај је чдтаво дело п Жупа he га зиатп свчуватп n следбенпцима показиватп како се може п како треба радитп за uam узвптеви цпљ. Присутгш су са најве-ћом пажаом саслушали цзвештај брата начелиика п са захвалнотку првмилп знању уз живо клпцање: „ишвео лаи брате иачелииче!11 11з веттај начелинце сестре Миле Љ. Јовановпћеве, такоЈје је примљеи без примедбе. Извештај наче.швка црооветио-културног одбора брата Мих. Градојевнћа, пз кога се видео врло жив рад овога одбора у прошлој годинп прпиљен је без аамерке. ■ Најзад је прочдтао изве-штај п благајнпк жупе брат Мића Иетровић, кога је иадзорни одбор ирегледао, те га је u скупшгииа прпмила п одобрпла. Како су свн извештаји примљевп u управп старешинства дата разретнпца -прешло се на цптаља и цредлоге. Предлог старешппства да се овога лета, пре слета у Љубљаип, одржи жупскн слет у Београду цосле кратке дискуспје, једногласно је прамл.ец и стављено у дужност ста-решпнству новом, да за нзвршење овога слета одмах предузме прп-преме. После неколцко краткпх питања, која су једцогласно регаепа, прпступа се пзбору новог старешпиства ц пооле 15 мннута остви-
љених делегатима за сиоразум, на предлог брата Н. Дроњка, аачел-ника соколског друттва из Земуна, једаоглаепо су изабрави и то: за сгарешипу Орат Љуба Јовановпћ, за подстарешине браћа: Момир Коруновић из Београда и Душаи Ј. Марковпћ из Старе Цазове, за тајника брат Радиша Нишааовић, за благајнпка брат Мића Петро-впћ. за начелаика жупе : брат Иирослав Војиповпћ, за заменвка брат Ђока Илић, за иачелпицу сестра Мвла Љ. Јовановићева, за заменпцу сестра Катарииа Бајмеловићева, за цросветно-културни одбор брат Михајло Градојевнћ, за цараштај брат Веља Поповић и за контроЛу браћа: Михајло Предраговић и Јоваа Димптријевић.
•	СОКОЛСКА ЖУПА БАЊА ЛУКА
Соколско друштво у Костајници приредпло је 5. феируара о. j’. своју Анадемпју. Позиавајући н>ихове тешкв прилпке v којима живе, борећи се с многим иезгодама п сметшана, те борбу са елементима непрвјатељспи расположеапм према овом малом u паиреднои броју Сокола, с поиосом пишем ове ретке поручујућп цм, да устрају у заиочетом раду. Наиредиост овога Сокола јесу резултати техпички сиремног начелиика брата Автоиа Лиснјака, као u моралаа јакост и.пховог старешпне брата др, Г. Тадпћа, којц је лепим речима отва-рајући Академију одртао идеологпју Соколства п његове дужиости у данима када нам је впше него пкад потребна, пе саио јака и ве-лика душа човекова, већ велпка и јака дожртвоввост Сиколска, по-моћу којом heuo доћи до ouor, без чега нема живога и среће. а то је „Морала друштвеног“. Певачка секцпја соколска одиевала је песму Соколова, љпх осам иа броју, веома лепо и складио. Први наетупише са слободним вежбама мушки нараштај, јбпх 12 на броју, који су уз нратњу гласовнра одвежбалп слојкно и слободир ; оии су били спл-иим аплаузом цублцке код наступа и взведбе вежба поздрављени, а родптељи њиховп еретиим очима гледаху та мала телеса како по-UOCHO дижу своје глапице, верујући хврдо, да iie cpeha њихове деце једцно кроз редове соколске идеје бити здрава, јака u сретна. Код игре са лоптон, која се делп у два табора, шго је паводио цстн иа-раштај, публика је могла да запази на изразу тпх малих лпца понос иа утакмицу за иобједом. „Manuet” од Dusseka взводио je, ua виолини уз пратњу клавпра iio сестри Ј. Таднћа г. Лабедјев, што је једиа реткост у томе малом месту n прпзиам, да би о ibeiiy морао изрећн суд миого музшсвлдији човек од меие. .лрија Лизе'1 из онере „Пи-кова Дама“ од Чојковсиога, пекала је сестра Јовапка др. Г. Тадчћа ваиредно лепо. Њеаин „ппјаииспмо“ је у моментпма одвео слушаоце у далеке сфере еевтименталности, у чијем 6u тихом звуку лепог гласа чешће пожељелп сањати буднпм снои лепоту и њежност. „Да су мени очп твоје“ од Бциичког, певао је соло брат Фабијаа Јурко-впћ, којп је снојим потпуао слободпим настуиом у иаиред цружао добар успех: отпевао је особито лепо и топло, а слушаоци су l'a буриим аплаузим поново тражилн. Вежбе са дугам иаллцама изво-
дио је мушкп нараштај са 11 вежбача, те о њима морам рећп, да је то оделење по своме складном правилном п лепим пзражајем еокол-оке озбнљности ту пвчо задивило публику п однепо победу. Њихова лопа развијепа тела пружају потпуну гараиццју будућих здравих Сокола, који he као здрави расадиици Соколске идеје дати оно, што
•	од н»их данас п тражимо. Вежбе са луковима цзводио је женски на-раштај, које су добро и сложно одвежбале, само са мало жпвота. Њихова вежбача одећа је била строго по правилу удешена, те је и тЈше појачана слика лепоте. Слободне вежбе обвезатпе за слет у ЉубЉави од брата Мурника, нзводнло је оделеље Сокола од осам чланова. Днвио је било иогледатп, како onaj младп п малп по броју Соко пзводи покрете, које ии дугогодишњи Соколн не би ирецив-није пзвелн. Њпхови поједиип ставови уверпше нас, да оу сигурни п јакп, na he ca непрекпднпм п неуморивм радом прикључнтн у рс-дове првих Сокола, п као такови бптп Hfi понос својв жупе н свих Сокола. На њиховпм лпцима запажа се cpeha н радост, псшос п јака воља, те вам браћо препоручујем да са вашнм вредннм и способннм начелником братом Лисијаком устрајетв у вашеи раду, а онима који вам сметају п туђе се од вашег јата п братске солидариости дору-чујем, да стуае у Ваше братско јато, како би заједиичким сплама ојачали д испунили свету дужност ouux Сокола, који жпвоте своје дадоше за cpehj’ ц слободзт иашу. Сестрц Мнлп Бифлин, која је све вен«бе изводила на клавиру прппада сестринска заслуга око труда. У надн opako, да ћете и на даље уложиги све ваше силе око лзгра-ђнвања једиог здравог п јаког Соколства помоћу кога ћемо да пз-'градпмо здравог човека са здравом душом, братскп вао ноздрављам са Здраво!	Д. Бпжнћ.
Sokolska župa и Ваијој Luci održala je svoju Ш. redovnu glavnu skupštinu dne 12. marta o. g. Na skupštini su bila zastupana sva društva osim jednoga, a bilo je prisutno 16 delegata sa strane, po čemu se dade zaključiti, da je interesovanje za Sokolstvo i njegov rad u ovim krajevima znatno poraslo. Posle podncšenih izveštaja funkcionara, koje je skupština sa odobravanjem primila, a iz kojih se video znatan napredak Župe u ove dve godine u svakom pogledu, prihvačena su nova župska pravila i izabran sledeči odbor: Starešina: br. dr. Stevo Moljevič, advokat, Banja Luka; L zame-nik: br. Lazo Markovič, posednik, Prnjavor; 11. zamenik: br. Pero Radetič, trgovac, Prijedor; načelnik: br. Josip Mrzljak, kotar. predstojnik, Banja Luka; 1. zamenik: br. Uroš Stefanovič, trgovac, Banja Luka; 11. zamenik: br. Milivoj Miletič, profesor, Prijedor; tajnik: br. Milan Puhalo, bank. činovnik, Banja Luka; blagajnik: br Rudolf Cisarž, drogerista, Banja Luka; zapisničar: sestra Mila Jovetič, priv, Banja Luka; načelnik prosv. kult. odseka: brat Drag. Bajo, profesor, Banja Luka; odbornici: br.: Milenko Cikota trgovac, dr. Glišo Tadič advokat, Djuro Šole knjižar, dr. Jovo Kujundžič advokat, Jovo Vukovič trgovac, Hasan Šole inžinjer, Djordjo Bugarski trgovac, Milivoj Medič trgovac, Miča Baslač posednik; zamenici: Milan Djumič činovnik, B. Dubica, Anton Lisjak, Kostajnica, Milan Banič dnevničar, B. Novi, Luka
*
Bralić trgovac, В. Gradiška, Drag. Ostojič trgovac, Prijedor, Milena Grubor, učiteljica, Dvor, Janko Školnik bank. čin., Prnjavor, Petar Djekič trgovac, Kobaš, Mila Pikič priv., Banja Luka; revizori: brača: Miča Baslač posednik i Milan Majstorovič priv. činovnik, Banja Luka. Posle izbora novoga odbora donešen je zaključak, da sc 28. i 29. juna o. g. održi 11. župski slet u Ba-njoj Luci, te jedan rnanji slet u Prijedoru u mesecu septembru (dan če se naknadno odrediti). Osim toga su u Župu primljena definitivno Sokolska društva u Tesliču i u Kostajnici, te donešen zaključak da se što pre nabavi župski barjak, kako bi Župa na sletu mogla istupiti sa svojim barjakom.
Š1BENSKA SOKOLSKA ŽUPA.
Sokolsko društvo Drniš. Odmali nakon talijanske evakuacije, i u Drnišu se je osnovalo Sokolsko društvo, na čelu sa našim dičnim i zaslužnim starostom bratom Josipom Regnerom, koji od svoje mladosti svim silama neumorno radi oko napretka Sokolstva, radi čega je bio vazda progo-njen od austrijskih vlasti, a od talijanskih interniran u Italiji i na više mje-seci otrgnut od svoje obitelji. Društvo je u početku bilo u vrlo lošim prilikama, jer nije imalo nikakove imovine, osim zastave i par sprava, koje je od rasula starog Sokola (1914. god) brat starosti Regner spasio i sačuvao. Ali doprinosima naših svijesnih gradjana i neumornim radom vrijedne dr-niške omladine, pod nastajanjem i uplivom brata staroste Regnera, uspjelo nam je kroz ovih 8 mjeseci Slobode podignuti društvo do takove višine, da se u svakom pogledu može mjeriti sa društvima u večim gradovima, a sama društvena imovina, btz ikakova tereta, vriiedi oko 40.000 dinara. članova i članica irnade oko 150, a toliko isto muškog i ženskog dorasta i podmlatka, a što je najglavnije, nema u Drnišu žive duše — bez razlike vjere, staleža i partaja — koja s osobiiom ljubavlju ne prati razvoj društva, te ga u svim prigodama, koliko može podupire. Vežbanja teku uzorno, te čemo i mi, i ako u malom broju, biti na Svesokolskom Sletu u Ljubljani po valjanim vežbačima zastupani u natjecanju. U ovorne je pohvaliti naše vrijedne prednjake, koji uz bok vrijednog vodje brata Vjekoslava Nakiča neumorno rade oko tjejovježbe, a osobito hvala ide našeg podvodje brata Ive Zenica, koji je uzdržanjem uzornog reda i discipline te inim djelovanjem najviše doprinio napretku društva Društvo još k tomu imade razne odsjeke, kao n. pr.: pjevački, glazbeni. diletantski, zabavni i t. d., koji zajednički češče aaju uspjele zabave u korist Sokola. Pozorište maleno ali ukusno, izradio je brat Ivan Viličič štud. inž. u Brnu, uz pripomoč ostale brače, koji pod va-ljanorn upravom brata dr. Filipa Marušiča, jednom u mjesecu pruža našoj publici vrlo lijepe i uspjele predstave, od čega svakog mjeseca društvo bere čista prihoda oko 1500 dinara. Brača i sestre svake struke, natječu se da sve što treba društvu rade sami i tako mnogo doprinose te društvo ne treba da troši. Svima je pred očima isključivo uzvišena sokolska ideja, koja je u Drnišu od prvog momenta točno shvačena, jer u društvu svaki brat bez razlike, dočekan je sa iskrenom bratskom ljubavlju. Inače cjelokupna sokolska uprava, vrijedna je u svakom pogledu hvale i priznanja. Dne 22. jan. 1922. g. održana je glavna god. skupština, na kojoj je uz najljepši sklad
izabrana ova uprava: Stanosta: Regner Josip; podstarosta: Nikola Z. Adžija; vodja: Vjekoslav Naklč; podvodja: Ivo Zenić; tajnik: Milovan Opara; blagajnik: Marko Njeguš; gospodar: Ilija Bjegovič; zapisničar: Dušan Cvijetič: odbornici: Novak Divko, Ilija Vladič i Ivan Drezga. Revizorima: Slavko Novak i Ante Škovrlj. Sokol, sud: predsjcdnik: Tomo Mudronja; članovi: dr. Nikola Grubišič, Josip Grubišič, Špiro Manajlovič i Ivan Bilušič. Od l./V. do 31 /XII. 1921. god. uprihodjeno je oko 18.000 dinara, a urashodjeno oko 16.000 din., što je — prama 2000 drniškog stanovvištva — najbolja svjedožba o radu društva. Brat Janko Prelovec, prednjak i odaslanik Jugos. Sok. Saveza, pri reviziji sokolskih društava, zadržao se je kod nas par dana, i na dan Sv. Save prisustvovao je društvenoj svečanosti, te je ostavio naš krug s dubo-kim osvjedočenjem o valjanom radu u društvu, izrazivši se da društvo može biti u svakom pogledu uzorom drugim društvima. Eto, Drniš je pokazao koliko se može, kada se hoče. Sokolsko društvo doprinijelo je mnogo i oko sredjenja labavih mjesnlh' prilika koje su ostale kao posljedica dugog rop-stva, jer je u svoje krilo privuklo svu svijesnu braču i sestre, a nesvjesne (nekoliko iznimaka) nastoji da dovede na pravi put.	Sokol.
ВАЧКА СОКОЛСКА ЖУПА
Tehnički odbor zajedno sa starešinstvom Bačke župe imajuči u vidu največu i najvažniju potrebu u stručnom i prosvetnom obrazovanju sokolskih prednjaka održao je od 1. do 14. II. 1922. god. u Novosadskoj Soko-lani župski tečaj za svoje prednjake. Kao izaslanik od strane tehničkog odbora Saveza za ovaj tečaj odredjen je bio br. M. Vojnovič. Učesnika na tečaju bilo je svega 20 i to iz Novog Sada 5, iz Starog Vrbasa 2, iz Žablja 2, iz čuruka 2, iz Stare Palanke 1, iz Iriga 1, iz Sr. Karlovaca 1, iz Petrovog Sela 1, iz Sente 1 i 4 podoficira VII. pešadijskog puka u Novom Sadu. ča-sovl predavanja bili su svakoga dana od 8 do 12 časova u podne i od-2 do 5 časova po podne. Posle ovoga vremena učesnici prisustvovali su časo-vima dece, podmlatka i članstva muškog 1 ženskog novosadskog društva. Nedeljoin posle podne bilo je slobodno. Podela predmeta za nastavnike bila je ovaka: sokolski sistem i u kratko sistemi drugih naroda, sprave: 12 vrsti vežbanja na spravama, proste vežbe (sistemi, proste vežbe ljubljanske, različnosti, boksovanje, otpori, skupine, Skokovi, metodiku i estetiku telesnog vežbanja predavao je br. M. Vojinovič; Strojeve vežbe, palice, kopija br. M. Teodorovič načelnik Bačke župe; predavanja : istoriju sokolstva, organi-zaciju, prosvetu, i literaturu sokolsku br. dr. Vlada Belajčič tajnik Bačke župe; anatomiju, higijenu, fiziologiju i prvu pomoč u kratko br. dr. Toma Jovanovič. Predavanja su bila teorijska i praktična. Glavna je svrha tečaja bila da učenici dobiju što više znanja u pogledu telesnog vežbanja a po sokolskom sistemu, da imaju jasan pregled o neiscrpljivom izvoru bogatstva tog sistema kako za decu, podmladak, tako i za članove. Naročita pažnja obracena je bila izboru korisnih vežbi za decu i podmladak, rasporedu vežbanja, dolasku za sprave, samoin izvodjenju vežbi i doskoku (na spravama i pri skakanju) kao i estetici sokolskog telesnog vežbanja u opšte bez koje ni jedna vežba ni pokret nesme se u sokolstvu ni zamisliti. Pored pažnje
za stručnu spremu nije se zaboravilo ni na sokolsku prosvetu pomoću koje lek pravi prednjak može postati u sokolstvu sve ono što se 'od njega sa pravom očekuje, to znači da bude svestrano spreman vaspitač poverenog
mun araštaja i članstva u društvu i župi. Celokupno uzevšijuspeh ovakvog prvog tečaja Bačke župe bio je vrlo dobar. Samo je želeti da u buduće ne bude ni jednog društva, koje ne bi na tečaj uputilo bar jednog svog prednjaka, kao što je bilo sada, kad od 20 društava samo 9 ih je bilo na
tečaju zastupljeno Društvo koje ne šalje svoje prednjake na tečaj, to društvo kazni u prvom redu samo sebe, pošto na drugi način nema više mo-gučnosti da bi sebi stvaralo stručno obrazovane prednjake. Na drugom mestu takvo društvo koči ceo tehnički napredak u župi, pošto nije upoznato sa celokupnim napretkom župe i tivek ostaje za drugima To više ne sme biti. Svako sokolski disciplinirano i svesno društvo mora da učini sve da 'se ovoj dužnosti odazove. Izgovora ovde nema! Ni materijalne žrtve ne mogu biti na smetnju. Učesnici tečaja večim delom bili su početnici. Ali pored toga što mnogi bio je doista iznenadjen neočekivanim celodnevnim naporom ipak opšte raspoloženje bilo je uvek vrlo dobro! Uvek se je našao jedan koji je počeo pesmom rano izjutra a svi ostali odmah su se priključili tako da pesma usred največe zime razletela se u svaki kutić i suviše visoke Sokolane. To radi toga da bi se zagrejali, jer treba dodati da se tečaj održavao baš u vremenu najvećih mrazeva, kojih je ove zime bilo i da Novos.ndsku Sokolanu nije tako lako zagrejati. Ugao kod donje peči na taj način postao je istorijski, jer tamo su se svi najradije skupljali i za vreme predavanja. Lični uspeh kod svakog pojedinca bio je vidljiv. Najviše uživanja primetilo se u boksovanju, kada su počeli vežbati več kombinacije, i to veoma uspješno. U opšte int^resovanje sviju učesnika za svaki predmet bilo je ozbiljno a to je več dovoljno da sc može govoriti o uspehu. Medjusobni odnos nastavnika sa učenicima bio je bratski, čisto sokolski i razume se samo po sebi da na taj način su bili zadovoljeni i jedili i drugi. A to je glavno. Taj lični uspeh pak uspehom je i celine: društava i župe. A taj celokupan uspeh tečaja Bačke župe zaslužila je punim pravom. Treba napomenuti da je starešinstvo i tehnički odbor župe učinio sve da se ovaj tečaj omoguči i da c|pnese što više ploda za buduči red i razvoj sokolstva u župi. A sve to je postignuto što ozbiljnost ovoga prvoga tečaja Bačke župe samo uzvišava. Tečaj je bio dobro organizovan. Največu zaslugu za održanje tečaja na prvom mestu ima poznati celoj Vojvodini br. M. Teodo-rovič sadašnji načelnik Bačke župe, koji je bio prava sokolska duša celog ovog važnog posla, a koji je i uspehom tečaja bio sav sretan kao malo dete. A sa njim redom i svi ostali. Zbilja čudili smo mi sokoli! Disciplinirani, uzdržljivi kao Čelik, odlučni a pri tome opet osetljivi, mekani tako da sličan unutrašnji uspeh jednog tečaja u sokolstvu i suzu radosti oku, čitavo uzbudjenje duše i toplo drugim nerazumljivo tajanstveno sokolsko osečanje ima da izazove. Ispiti učesnika tečaja nisu bili! Svaki od njih dobio je u kratko štampana predavanja pojedinih predmeta i uverenje od starešinstva o pohadjanju tečaja. Ispiti če biti docnije. A sada još nekoliko reči milim učesnicima tečaja: Dakle tečaj Bačke župe završen je bio uspešno! No lo nije dosta. Dužnost je sada svakog od vas da na osnovi dobivenog znanja radite i dalje u svom društvu i da zbilja sprovedete i ostvarlte sve ono što ste sami videli, osetili i naučili. U protivnom bilo bi samo šteta za vreme koje ste na tečaju proveli. S toga svi sada na ozbiljan posao i trudite se da budete svi najbolji i da opravdate nade i očekivanje svojih društava koja su vas na tečaj poslala i župe koja je vas bratski primila i na pravi put sokolskog prednjaka — vaspitača bar prvim korakom izvela. Dakle župa je vama dala sve što je mogla dati a na vama je sada da se toj
župi radom odužite. Nemojte nikada zaboravljati da je to vaša sveta duž-nost i ponosno požrlvovanje za bolju i zdraviju budućnost ne samo vašeg društva i župe već i celog sokolstva i naroda.	Miroslav	Vojinović.
Главна Скупштина Бачке Соколске Жупе. У недељу 12. III. ов. год. одржаиа је у соколапи цовосадског Соколског друштва главна скуцштпиа Бачке Соколске Жупе. На скупштини је било заступљеио 15 друштава (од 21) са 27 нзаслаилка, а присуствовало јој је и много-бројно чланство новосадског Сокола. Својим ириоуством почастио је скупштлну u иредсединк месне организацпје Народие Одбране г. ЈБо-тић, који је бпо но скуиштпнарима топло поздрављен. Старешнна жупе бр. др. Бравко Николвћ отворпо је скупштпну кратким поздравним говором, сетившн се ире свега велпкпх покојника из минуле године, великог краља Ослободиоца Петра I. u великог Сокола бившег са-везног'старошипе бр. др. Оражена, којима сви ирпсутии са трократ-ним ,,Слава“ одаше почаст,-и затим нозвавшп друштвеие изаоланике, да пажљиво саслушају извештаје старешинства и узму жнвог учешћа у дебати н у решаваљу цредмета који су на дневном реду. Тајник жупе др. Кладпмир Белајчић у нсцрппом реферату изнео је синте-тичиу и пластичцу слику о животу Бачке Соколске Жупе у го-динп 1921., пзложивши је у оквиру целокупног нашег .Соколства, а из перспектнве општег нашег нацпоналног жпвота. У кратком псторијском прегледу скицврао је развитак Соколства, које ове го-дпне славп своју шесдесетгодпшњицу, окарактерисао његову улогу u његово значење пре п цосле рата, оценио његов удео у великом делу аашегОслобођеља и Уједињења; истакиуо реформнстачке струје које су се под девизом „Новог Соколства“ у првим иоратним вре-менпма јавпле и тачно прецизирао одношај Соколства npeua иоли-1;ици, т. зв. „културној борби“ с „Орловииа", ирема држави и њези-uum устаповама, нарочпто војсци и школп, п копачно према друшм културним п хуманпм друштнпма. Затпм је дао тачаи резиме рада у самој жупи, пз кога саопштапамо ове иодатке: Жуна бројп 21 друштво са но прилпци 2.-00 чланова. Најјача су друштва Субатица са 477 чланова и Нови Сад са 320 чланова. Од провпнцијалних дру-штава најснажнпја и најактивиија су: Ср. Карловци, ЈГетровци, Чу-руг и Србобран. Брисана су два друштва (Ада п Мол), обновила су рад два друштва (Фелдварад и Ст. Футог), а ново придошло је со-колско друттво у Иригз^. Општа карактеристпка прошлогодишњег рада јесте известап застој у наиретку готово ових друштава, сем Суботвце и Новог Сада, где је иарочито од јесенас запажена зиатиа активвост. Као главни узрок овој стагнацијп има се сматрати мате-рцјалиетичко-егоистички дух времена, економском кризом и соци-јалном бедом угушенп идеализам, непозпавање и по томе омалова-жавање соколске мисли и организације те слаба соколска пропагаи-дистпчиа анцнја. Ч.исто гимиастичкп део рада био је сразмерио до-ста интензнван, док је култ.-просветпи рад врло подбацио. Органи-зовање потов>ега бике један од гдавиих задатака наредне године.
Завршио је свој пзвештај апелом на сва друштва, да чим нптеизив-дије вастаие започете припреме за жупски слет у Суботидн (28., 29. јупи) и свесоколски слет у Љубљани (12.—16. август 1922.), која ће оба бити од великог значаја ue еамо засоколство, него зацв10куиаи наш народ. Начелиик жупе бр. Милаи Теодоровпћ поддео је стручаи извештај о техничком раду у жупи,- из кога вадпмо следеће: Три вајцрупнија догађаја у животу п раду наше жупе у прошлој годинп јесу: 1) жупске утакмдце, одржоде 12. јуна 1921. год. у Новом Саду; 2) учествовање na II. покрајивском соколском слету у Осеку о Ви-дов-дану и 3) жупскп предња!, чн курс, одржаи од 1. до 15 фебр. о. г. На жупским утакмицама узело је учешћа свега пет друштава са шеот оделења и то: Нови Сад (два оделења), Ср. Карловци, Петро-варадин, Суботица и Ст. Футог. Успех утакмпце је био овај: а) Код оделеаа члаиова: Ср. Карловци (77.50%), Новп Сад (73.75%), Петро-варадин (458.75%); б) код оделења члаиица: Довп Сад (61.25%), Срем. Карловци (56.25'/2), Оуботица (52.50%). Код утакмице поједииаца иотакли cv се нарочито: Србобрац (Мдлан Петровдћ, »Миловад Мале-тин п ГоЈко Миковић), Суботдца (Богдаи Мдрковдћ), Нови Сад (Аца Слаштменац, Ђура Илић, Внтомир Терзии), Ср. Карловци (Нлко.ча Станимпровдћ, Млхајло Вукосављевпћ, Војдл Срдић). Ha II. иокра-јинском слету у Осеку учествовала је жупа са 229 чланова п 1бЈ чланвца, од тога вежбача: 95 члаиова п 72 члаиица. На савезцим утакмицама приликом слета одвела је жупа мпоге победе. Жупски предњачки течај иредставља дајвећл усдех у техд. раду жуие. Kj'pe je дохађало 20 учеслика, међу овпма и 3 подофицира VII. пешад. пука. Наставнп план обухватпо је: соколски гвмлаетпчкл сдстем тео-ретски и практични, соколску лдеаологпју, дсгорлју гпмиастпке ji Соколства, соколску оргаипзацдју д адмлилстрацлју, соколску хигл-јену. Жупскп предњачкд испдт положиће учесиидч на летЈ. Усиех курса врло леп. Припреме за жупска и свесоколски слет у пуном су току, па he се још ннтевзпвнпје наставптп, тако да је успех п једаог и другог слета са техиичке стране осигураи. Из лзвештаја благај-илка види се, да је сташе жудске благајие у години 1921 бдло еле-деће: актива 4303.67 днн., nacuua 1543.75 два., готова дмовида 2759.92 дин. Скупштина је пзвештаје с одобравањем узела im знање u за-кључдла, да се пзвештаји тајиика и вачелвпка пмају одштампати и у днљу соколске пропагавде у чпм више прлмерака растурлтл међу иарод. Затпм су прнхваћеиа лова жудска правнла према лацрту, за-кљученом на гл. скупштиип Југославевско1’ Соколсиог Савеза у Осеку, уз неке нзиене, предложене по тајдику жуде. Име жупе оетаје и надаље „Бачка Соколска Жуда“. Створен је и дадаље закључак,' ко-јим ce установљује жулски порез са 2 дди. од члаиа п 10% чистог прихода од свлх соколских јавнлх приредаба. Изабрана је иова жуи-ска удрава н то: др. Игњат Павлас, старешнна жупе, инж. Коста Петровић (Суботпца) и пуковплк Мирослав Томвћ (Новп Сад) заме-вицн старешние, др. Владимир Велајчић тајник, Милац ТеоДоровић, начелник, Зора Туцићева начелнида, Алекса Попов благајник, Вошко
Мештеровпћ и Ilaja Даљев ревизори, те др. Игњат Павлас (Нонн (Јад), Милан Теодоровнћ (Нови Сад), др. Враико Николнћ (И. Сад). Коста Петровпћ (Суботида), Паиајот Мподраговпћ (Срем. Карловци) н Адолф Салоитај (Петроварадии) пзасланпци жуие за гл. скупштину •Соколског Савеза.
Ме|)у евеитуалним предлозима цримљена је резолуција, којом се најеиергпчиије осу^ује сепаратпстички покрет у једном, за сад-t врло иезнатном делу хрватског Соколства, којп је произпшао из со-колског друштва са Вилзоновог Трга у Загребу, а ставио се у службу једие деструктивпе полптичке rFyne. Истакнуто је иупоколебаво ста-јалиште Бачке Соколске Жупе на начелу интегралног народног је-динетва и јединствепог Соколства н нотПуно поверење и призван»е Старешпнству Југославенског Соколског Савеза у Љубљани.
На предлог бр. Косте Петровнћа закључвцо је, да жупа прц-лпком Краљевог венчања uo штафетиим тркачима иошаље иа Субо-тпце v Београд допешу, која би имала сгићп иа мету брзпиом брзог воза и коју би старешина жупе имао тада из руке иоследњег тркача лично предатп Краљу. Оргаипзацпја ове штафетне трке поверена је техиичком одбору жупе. На конду је бр. Коста Петровпћ известио
о	припремама за жупски слет у Оуботпци, чије је одржање филан-спјскн већ осигураио и за који влада у целој Бачкој велико интере-совање тако да he тај слет бпти пајвећа соколска и национална ма-нифестацпја летње сезоне у Бачкој Тиме је рад скупштине завршец. Добивши цовог и сиажиог . цодстрека за рад, прожеги љубављу за народ u отаџбину, вратилц су се соколски нзаслаиидп са ове, у сва-ком погледу достојанствене окупштине својим друштвима, да наставе своје велико соколско дело. Ново старешииство жупе, у коие седе опробанн стари соколски борци, даје пуну гаранцију, да ће то двл<> с успехом бити окруњено. У то пме, на почетку његова рада, ми га ноздрављамо са громким Здраво!
Соколска читуља из бобрана. Браг Гавра Белик, по-сластичар преиинуо је 4. марта г. носле дуге и тешке болести.
Покојни брат Гавра био је јвдан од најодушевљенијих и нај-свеснијих папшх сокола. Није било оне соколске јавнв вежбе; слета, или било какве соколске прпредбе или маипфестације где он нвје учествовао активно; није бнло оне препреке која је аега могла за-држати, ии oue приватне дужности која је н>ему могла сметатгт кад је требало у корпст сокола учинити што.
Колико је био поштован и омиљен мејју браћом соколском, толико је псто цењен био и у ширем грађанству, што ce приликон сахране аегове јаспо очитовало, јер је спровод био тако величап-ствен, да га сличвог у Србобрану давно није било.
Нека је вечнп спомеи такввм соколима. Слава му!
SOKOLSKA ŽUPA BJELOVAR
Sokolsko društvo u Vel. Ordjevcu. I Vel. Grdjevački separatiste digoše se, da brane „Hrvatstvo" u našem Sokolu, premda ono nije bilo
ugroženo, jer od nekih 60—70 člaoova bila su samo četvorica Srbi. — Bili su to pritajeni Jugosloveei, jer u ove d vije godine odkako osnovasmo društvo, za njih še znalo samo po ubiranju članarine da članovi, a ni-jedan naš istup (javnu vježbu, koncerat i zabavu) nisu posječivaii, i to smo mi stalno opažali. A sada, kad smo mi — od njih prezreni Sokoli — teškom mukom sa Strane i sa naših zabava stekli vrlo lijepu svotu i neke sprave — htjeli bi da je to njidovo. Starješinstvo Jugosl. Sokolskog Saveza je svojim riješenjem br. 250/S od 11. februara t. g. svu tu gospodu isključilo iz cjelokupnog Jugosl. Sokolslva. Za ovu godinu ušli su u upravni odbor: br. Franjo Lovrak, kao starosta; br. M. Banja, kao za-mjenik staroste; br. S. Radotič, kao načelnik i tajnik; br. V. Poupa, kao blagajnik; br. Lj. Mihaljica, M. Bosanac, F. Knapek, sestra Slavka Turo-poljac i Marija Jozing, kao odbornici. Ćlanovi-ce marljivo uče proste vježbe za svesokolski slet u Ljubljani, a do danas se več prijavilo 10 članova-ca, koje dolaze u Ljubljanu na slet. — Zdravo!
—an—tič.
СОКОЛСКА ЖУПА НИШ.
Топличко соколско друштво у Прокупљу lia скушптппп својој од 19. II. 192д г. нзабрало је нопу управу, која се је конститу-исила: Управнп одбор: старешнпа брат Војта Боучек, окр. лвжв-њерначелиик брат Алексавдкр Шчеглов, наставвпк гшипазвје; зам. старетнне брат Љуба Јанковнћ, лнвалид; секретар брат Жпка Ди-митрвјевнћ, KibnroBoija фпн. уираве; благајник брат Михаило Лл-коввћ, чинов. rpal). секцвје; члавови управе: бр. .1, Иурлћ, секретар вачелства, Добривоје Такић, трг., Обрад Вудић, кројач и И.шја Ива-вовић, судски пнсар; замевицп браћа Ахмет Вељовпћ, вастав. гимназ.. Љуба Пешвћ, трг. п Л. Јовавовић трг.; Надзорни одбор: браћа Дра-гомир Иоповвћ, трг.,.Јордан Рочкоман, трг. и Богдав Шћепановпћ пдсар фпи. увраве; куцтурно-проеветви одбор: браћа Впдко Баствћ учитељ, Тодор Иетровић, учптељ и Љубппко Букумировић магветар фармадпје.
SOKOLSKA ŽL1PA R1JEKA
Tehničkl odbor sokolske župe Rijeka. Tehnički odbor župe Rijeka priredio je na Sušaku župski predmački tečaj, koji je održan od 19./1I. do 5./1II. 1922. Za prednjački tečaj prijavili su se: Antončič Grga, Omišalj, Barbarič Anton, Dobrinj, Burič Ivan, Aleksandrovo, Haj-din Gjuro, Srpske Moravice, Herman Grga, Draga, Ilič Grga, Omišalj, Jelušič Milan, Trsat, Lukatela Drago, Kraljeviča, Sobotinčič Blaž, Cer-nik, Žic Franjo, Aleksandrovo, Smokvina Serafin, Draga, Banič Slavko, Sušak, Ban Venceslav, Sušak, Stojevič Milan, Sušak, Vranič Vitomir, Sušak. Od svih je Vranič Vitomir i Lukatela Blaž položio ispit sa odličnim uspjehom, a ostali sa dobrim.
U tečaju predavali su brača Dr. Nikola Bačič, gradski fizik i Dr. Bonetič Nikola, kr. kot. liječnik, anatomiju i prvu pomoč, Ante Petro-
vić, profesor, povjest sokolstva, Mezorana Ivan, o sokolstvu, Marijan Boras, učitelj tjelovježbe, proste i redovne vježbe, Matija Videc, privatni činovnik. vježbe sa spravama i lahku atletiku, Dr. Janko Bedekovič, kr. vladin tajnik, Tvršov sustav t elovježbe u teori i i praksi.
U tom tečaju podučavalo se i vježbalo od 7 i pol do 12, te od 14 do 21 dnevno.
Uspjeh je bio veči u teoriji, nego praksi, jer su polažnici mladi sokoli, koji nisu imali potrebnog predznjnja i dovoljno tjelesne jakosti i okretnosti za izvedbu svih vježbi.
Sokolski Glasnik	12
Ovaj tečaj je održavan na Sušaku, prem je Sušak još okupiran po kraljevini Italiji i preni su-u to doba talijanski fašisti vodili najod-lučniju borbu na Rijeci pucajuči i iz topova, što je dokaz, da sokol, ako hoče raditi može i pod najtežim prilikama, ako su mu samo vodje ljudi odlučni i neustrašivi, koji hoče ne samo rečju u zatvorenim prostori-jama, več i djelom provesti svrhu Jugoslavenskog Sokolskog Saveza, a to jest jačatii nacionalnu svijest i poraditi na torne, da se oslobodi od tudjinskog jarma i posljedni pedalj zemlje, koju nastava Jugoslaven.
Čiščenje u Ogulinskom Sokolu. Dana 26. marta t. g. obavljena je redovita glavna skupština društva Sokola u Ogulinu. Odbor, koji je na prošlogodišnjoj skupštini izabrala separatistička ulica, dakako da nije cijelu godinu ništa radio, pa mu je dobro došla agitacija za istupanje iz Saveza i župe, da tako svoje nesokole oduševi za iste revne sokolske radenike. Treba najme znati, da je u Ogulinu bio Jugoslavenski i Hrvatski Sokol, koji su se na nalog Saveza i župe 1920. u jeseni fuzi-onirali i time dakako pokopali svaki sokolski rad. Plakati oglasili su Ijetošnju skupštinu sa dnevnim redom u kojem je nakon apsolutorija starom odboru došao predlog za istup iz župe i Saveza i osnutak „Hr-vatskoga Sokola".
Znajuči agresivnost separatističke ulice i čuvajuči čast Sokola Savezu vjerni članovi sakupili su se njih 78 u drugim prostorijama a na skupštinski početak izaslali su brata dra Josipa Gendiča, koji je nakon podijeljenoga odboru apsolutorija i stavljenoga predloga za istup dao u ime svoje i ostalih drugova slijedeču izjavu:
»Sokolsko društvo u Ogulinu nalazi se u Jugoslavenskom Sokol-skom Savezu i kao takovo imade se ono pokoravati zaključcima starešinstva odnosno upravnoga odbora J. S. S., a u prvom redu Saveznoj skupštini, koja je suverena za sveukupno Sokolstvo, dakle i za ogu-linski Sokol, koji je stupio u taj Savez i koji je još uvjek članom župe, koja je u Savezu. Pošto je posljednja skupština Saveza u Osijeku pri-hvatila jedinstvena društvena pravila za sva Sokolska društva, to su ta pravila obvezatna i za ogulinski Sokol, koji je stupio u taj Savez, pa ih skupština ogulinskog Sokola imade prihvatiti i nema ih prava mije-njati bez dozvole starešinstva J. S. S. Upozorujem nadalje na to, da su ta pravila obvezatna, jer su potvrdjena po Ministarstvu Unutrašnjih Dela, a pravila vrijede za sva Sokolska društva. Upozorujem na ove činjenice i ulažem u ime svoje i svojih drugova protest protiv predloga i zaključka ovoga dijela skupštine, jer ova skupština nije vlasna da stvara ovakove zaključke."
Nakon ove izjave i pošto je taj dio skupštine ipak prihvatio predlog za istup iz Saveza i primio nova pravila, koja još nisu po državnoj vlasti odobrena, dakle trebao tražiti dozvolu za konstltuirajuču skupštinu novoga društva, raspustio je izaslanik žup. oblasti g Petar Kaj-fež kr. žup. tajnik taj dio skupštine kao nedozvoljen i pošao u druge prostorije gdje je nestavljena skupština po Savezu vjernoj bradi soko-lima, koja je prešla na daljnu točku dnevnoga reda: Izbor odbora, te
izabrala odbor od prokušanih sokolskih rartnika pod vodstvom starje-šine Josipa Majnariča, šefa agrarne reforme, zamjenika starješine Ml-loSa Vuksana. trgovca i načelnika Dra Zdravka Lenca, odvjetnika.
Na molbu novoga odbora da mu se putem oblasti preda imovina koju drže neki pojedinci, koji nisu više članovi drušfva, izdala je župa-nijskaa oblast odluku, kojom je do riješenja spora po Savezu imenovan komesar oblasti, koji je smjesta preuzeo imovinu, dok nam ne stigne riješenje Saveza, da smo mi jedini pravi predstavnici Sokola i vlasni i dužni imovinom upravljati.
Oduševljenje med|u pravim prijateljima Sokola jest veliko, a za Sokolstvo jest velika korist, što se je riješilo separatističkih elemenata, te se tako njihov dosadanji nerad pretvorio u intenzivan rad, kakovi je bio i onaj prijašnjega jugoslavenskoga Sokola.
Očukujemo rešenje Saveza. Sada nas je 159 brače i sestara. Zdravo!
BANATSKA SOKOLSKA ŽUPA
Osvrt na prosvetno-kulturni rad u vršačkom Sokolu. Pre rata u svim se sokolskim društvima gojio fizički rad, retka su društva, koja su priredjivala predavanja, jer su na sve budno pazile propale auslro-ugarske Vlasti. Prestale su nasilničke države bitisati, stvorili smo željkovanu slobodu i dobili smo naše novo Jugoslovensko Sokolstvo. Prestalo se gojiti samo telesni rad, stupio je mipred i duševun život. Sabor u Novom Sadu jedno-glasno prihvaća prosvetnu sokolsku ideju. Sokolstvo u Hrvatskoj i Slavoniji i Dalmaciji bilo je na priličnom stepenu razvitka, jer su prilike bile dosta povoljne. Arno u Vojvodini sokolska društva mogla su postojati jedino kao gimnastička udružtnja ; javan nacionalan rad bio je zabranjen, ali zato je ipak mnogome Sokolu čeznulo srce za oslobodjenjem. Došao je dan slobode i vojvodjanski Sokoli mogli su se javno nazivati Sokolima. Prvi je rad i opet bio na gimnastičkom polju. Večina Sokolova zastupala je ideju, da je gimnastički rad jedini sokolski rad. Ta je ideja bila zastupana bez obzira da li je o Sokolstvu mislio inteligentan ili neinteligenten čovek. Došavši u Vojvodinu — u lepi Vršac — nišam mogao da iizički radim u Sokolu zbog prevelikog broja naučnih i gimnastičkih sati u realnoj gimnaziji a i zbog posledica petgodišnje vojne službe — nedovršenih študija. Prešavši sretno ovo poslednje počeo sam putem ovamošnjlh novina širiti sokolski: ideju. Uvideo sam, da se ovamošnje Sokolstvo mora duševno podignuti i upoznati sa sokolskom idejom i sokolskim prvacima. Malo kasnije došao je amo da obilazi sokolska društva naš simpatični i agilni brat D. M. Bogunovič, koji je održao nekoliko predavanja i konferencija glede sokolskog kulturnog rada. Ni moje pisanje o duševnom sokolskom radu ni predavanja brata Dušana nisu imala na starije generacije nikakvog uticaja, ti stariji ljudi mišljenja su: „Sokoli su samo za turnovanje", ovako misli starija inteligencija
i	neinteligencija; čast onoj maloj šačici starijih, koja shvača i sa simpatijom prati prosvetan rad našeg Sokola. Jedva jednom i osnovali smo prosvetno-kulturno odelenje Sokola. Bez ikakove buke i vike latilo se odelenje svog
posla: počela su se držati predavanja, poseta je bila prilična, s ve sam mlad,ji svet dolazio je i slušao o sokolskoj ideji iz usta raznih govornika. Ostati samo pri predavanjima nije u sokolskom programu, moralo se Iči dalje, počela se i deklamovati po koja pesma. Interes kod mladjih počeo je da raste, zaželela se omladina i pesme i svirke. Nekoliko ih se složilo, posudiše tam-bure i osnovaše tamburaški zbor. Počela se davati sela, omladina je sve ' više i više napunjala Sokolanu, danas ih dolazi na stotine da slušaju sokolska predavanja a posle toga ulivati se omladina za ruke, igra kolo za ko- , lom, ne ide po kafanama, ne klatari se po ulicama i rado pita, kada če opet biti selo. Vidi se, privikla se na Sokolanu, upoznala je u ujoj sokolsku dušu, a to je ono glavno, ova omladina ne če misliti kao njezini ocevi i matere. Sva sela pohadja i ona mala šačica starijih i s uživanjem promatra omladinu, kako sluša, igra i posle vesela odlazi. Sokolska prosveta naučiče ju da štedi svoje zdravlje, naučiče ju upoznavati sokolsku organizaciju, stvoriče iz nje sokolske apostole i kada se ona razleti po celoj državi ili kao kulturni ili kao manuelni radnici sejače sjeme, što ga je u Sokolani požnjela a narod če onda biti spašen, biče prosvečen i istom če mu onda sinuti zlatno sunce Slobode! Odelenje se pobrinulo i za vuljanu literatura za članstvo. Raznim darovima osnovana je knjižnica, knjige se prilično či-taju, čitale bi se još i više, ali u gradu ima pet društvenih i javnih knjižnica, te nije ni čudo ako se iz sokolske knjižnice ne posudjuju u večoj količini. Rad, koji smo započeli ne smemo zabataliti, jer time bi zgrešili prema svome milom i dragom narodu, zbog kojega je i bilo ovo odelenje ustanovljeno. Omladino, pohadjaj i nadalje Sokolanu, jer budeš H dobar Soko-lica, bičeš valjan muž i žena, bičeš dostojan gradjanin-nka ovc države, koja je vrio velikom zaslugom naših Sokolova sagradjena. Omladino, pohadjaj sokolska predavanja! Zdravo!	*	Ante	Tadič.
Извештај рада просветно-културног оделења Сокола у у Вршцу 1921. Просветан рад 8а Соколетно иочео се у Вршцу ши-ритп преко месшГх иовпна. Прва соколска п^едапања одржао је брат Д. Богуновнћ, када је 1920. г. обилазио оксолсла друштва. Просветио-културно оделеае осиовано је 1921. г. у месецу фебруару, када је одржана главна скупштниа. На ирвој одборској еедиицп изабрао се просветии одбор и одмах је почео да ради. Почело се цајпре с пре-давањима и одржало ux се осам. Предаваша оу била: 1) брат старе-швиа Светнслав Стојаковић, свештеппк „0 благоупокојенои краљу №. В. ГГетру I.“; 2) брат тајнпк Богдац Димитрпјевпћ, опћ. чпновдик „0 покојном братудр. Ипану Оражену; 3) брат председпик просветно-културиог оделења Аите Тадић, црофесор, „Цотреба предавања л уопште о теловежби11; 4. п 5) „Соколско васиитан.е“ (у два пута), 6) „Соколски слет у Осеку“, V) „О брату др. Јосифу Illajuepy“; 8) брат Вељко Димитријепић, onh. чиновиик, „Соколска идеја“. Ова иреда-naita држана су нли аа себе или пригодом села. ГГредавања је по-ходило 857 чланова п -36 гостију. Дакле ua еваком предавању око 140 људи. На селпма се декламовило, вежбало и свирао је ново осно-вапи хонолсии таибурашкп збор, после села прнређпвала се игранка
али само са народним вграма. Декламовала су следећа браћа и сестре; Миленко Топољааив, Надежда Илић. Лазар Јакшић, Миша Бурдулвћ, Боривој Станић, Душан Поповвћ п Светозар Топаловић. Декламо-ва.те су се песме: * * * Три јунака — трп Сокола, Смрт мајке Југо-ввћ.а Хајдук Вељко, Богумил Тони : Соколићи;А. Р. Младеиовић: „Ка плавом мору„; В. Ј. Илић; „Стари Краљ“ u лНа обалама Јадрааа-1.
—	Оделељс је гајило на селима и вежбање под водством брата Карла Направњика. Вежбало се вежбе прашког слета 1920. за чланство и вежбе с малпм обручдма за члаиице. У почаст соколских првака и благоупокојеног Краља Иетра I. одржаие су академије са садржајем који je ааиред аазначен. У помен брата Оражена билаје 24. аирила; у помен нокојиог Краља и у почаст брата Шајаера 20. иовембра. Оделење је осаовало в властнту кшижвдцу. Почетак је био тежак. Овде нам је прискочило у помоћ мввпстарство просвете с обилним даром у књигама, те вам је тако освгурааа књижаица. Још су нешто даровала поједпнцл и здравствеад одсек вз Новог Сада, а нешто се н купило. Дароватељима топло захваљујемо. Књиге се поеуђују на четриаест даиа уз нацлату од 10 пара. Даиас имамо у бнблиотеци сгручаах ињпга 30, забавних иоучвдх 170, 14. слдка, летака и зиднпх табела, укупно 216 комада. Члановпма је било восуђеао 87 књвга. Књвге је издавала сестра Ј. Мвлеаковвћ, књажадчарка. Оделење је претнлаћево ва све соколске лпстове удржави. „Соколскп Гласипк“ држно је75 члаи-вца, „Весввк Техалчког одбора* прнмало је 9 браће д сестара, „Соколвћ" вз Љубљаае 1, а пз Београда 4 члаиова-ица. Претплатиика „Слетског Веснина" бнло је 22. Међу члааство воде-лпло се 100 здравствених упута бесплатно. Међу. чланове било је распродаио других соколскдх едиција 54 комада. Укупао се раздало 10SS ексемплара. Оделење је одржало само једну самосталву седиицу, јер су се сва његова вдтања расправљала у седцидаиа главног од-бора. У месецу јулу и августу ввсу се држала иредавања, јер је вла-дала ужаспа врућиаа, а у септембру в октобру био је одсутад на допу<;ту б]>ат председник, те је сав рад оделења бпо заостао. Сва се села одржавају у Соколанп, ноју омладина врло радо похађа, те се надамо, да he нам успети одгојпти разборвту будућу соколску ин-телигепцпју. Морамо се захиалдтв Сриском црквеном вевачком дру-штву, што нам је увек поеуђавало столиде и клупе за села, те тиме потпомагало наш култураи рад и захваљујемо му се на посуЈ)пвању тамбура, ноје jom због малвх прпхода ue можемо набавити. Овај је извештај био једиогласно примљен у главвој скупштдаа дне 5. фе-бруара. — Здраво. — Уирава просветно-културног оделења Сокола У Вршцу.
*
Одбор иросветно културног оделења Сокола у Bpainy консти-туисао ое у недељу дне 19. II. како следи: Председиик Анте Тадић професор. заменик председника Миша Петровић чивовник, деловоЈја Милан Пантдћ чдновник, благајвпк Рада Стојадановвћ учитељ, про-челвик тамбурашког пододелења Алексаидар ГГоповдћ, књижиичарка
Јоваика Миленковић, заменида књижпичарке Невенка Богдановић, др. Илија Николајевић као и професор Владнмир Шимаћ као на-ставник.
Село у почаст брата др. Јнндриха Ваничека одржало се дне 16. I. на којему je брат Анте Тадић, ирофесор говорио : „Биографпја бр. др. Ваиичека11 u после тога цредаваше н>ему у почаст „Како be нам чланство п до старијих година остати у Соколани“. Дие 19. II. одржалп смо село у помен погпнуле браће Мишка Јоваиовића, Да-нила Илића и Вељка Чубриловнћа, те ,је спомен слово о тим сокол-еким жртвама држао брат председиик културно-просветног оделеља.
COKOJICKA ЖУПА КРАГУЈЕВАЦ
Соколско друштво у Јагодиии. Још 1920. г. био је иокушај да се оснује Соколско друштво у Јагодини. Није готоко ништа ура-ђено. Председник соколског друштва „Душан Силни“, које је било осно-вано 1914. г. и тако брзо спречено ратом, предао је рад новоиза-браној управи. На томе је и остало. Рад није могао почети, многе незгоде нису се могле савладати. Немаље вежбаонице, справа и спо-собног вође били су главни узроцн томе. Али јануара 1921. г. ова управа са још неколико заузимљивијих грађана сазове седницу и на н>ој се изабере нова управа, на чијем је челу стајао бр. Др. Мих. Ди-мић као председник. За начелника буде изабран брат Чех Карло До-лек, који је баш тада дошао из Ческе за наставника гимнастике у овд. Учитељској школи. Рад је одмах почео, јер се сада имала чврста рука за то. Прво је почео радитн мушкн и женски подмладак, а затим n чланови и чланнце у уступљеној учионици гнмназије. Радило се енергично, тако да смо успели да дамо нашу прву соколску забаву 1Š. фебруара. То је први пут да се појављујемо пред публику, између које је ретко ко знао шта је Соколство. Успех није био тако ејајан, али су опет обе стране биле задовољне. Дошло је лепо време. Могло се радити и на пољу. Чланова је било све више. Прикупљена су и деца, било их је много, а мн, међутим, нисмо ималн спремних пред-водника, али се ипак радило. Рад је гекао доста добро и правилно и успели смо да на први'дан Духова (19. VI.) приредимо јавни час и увече забаву. На јавном часу наступали смо сви. Прву тачку су имала женска деца. Наступила су сва оделења од једном, свако са засебном игром. После је наступио женскн подмладак с луковима и мушки под-младак с простим вежбамц. Време се почело туштити, дунуо је јак ветар, а чланице су наступале и кад су се враћале пљуснула је киша. У пркос н>ој наступили су чланови и вежбали под пљуском. У вече смо вежбали на велико задовољство публнке. Сутра дан смо пошли на излет до оближње варошн Параћина.
Дошао је слет у Осјеку. Пошли смо само чланови и чланице. Нисмо наступили, и ако спремни за вежбе. Бр. начелник је хтео да будемо прво само посматрачи. Осјек је био од великог утицаја на нас вежбаче-почетнике и соколе у зачетку.
После је настао крагак распуст. По иовратку бр. начелника из Ческе рад почиње опет. Пред нашим очима је била сада Љубљана. Ми морамо тамо наступити, те зато не губимо ни часка за спремање, у коме нам је успех скоро осигуран.
Приредили смо још неколико забава. Последњу 19. фебруара о. г. На њој се могао видети успех годишњег рада нас вежбача и утисак који учинисмо на саме грађане бијаше вблик. С прнходом с те за-баве (7000 дии.) и нешто раније скупљеног новца могли смо одмах поручити најпотребније сираве из Љубљане. Колико смо добили у моралном погледу показала иам је понајвише Годишња Скупштвна. Одржана је 5. марта 1922. г. Грађанство се лнстом одазвало. Прво су поднетч реферати о раду друштва под старом управом, које им је скупштина признала. Затим је изабрана нова управа, управо допу-њена стара. Старешипа бр. Др Мих. Димић, благајник бр. М. BpaTHli, начелник бр. К. Долек остају исти, само су подстарешина бр. Страх. Дамњановић и још неколицина одборника новоизабранн. Културно-просветни одбор је посвећен бр. Драг. Тимићу, као прочелнику. У току годнне су одржана десетину предавања, већином од стране омлади-наца. Последњих дана приредили смо излет до вароши Паланке и тамо дали јавни час, а у вече забаву. На дочеку (25. 111.) учествовали су и соколи и грађанство н војска те је успех био врло леп. Гостоприм-ство самих грађана је било велико. Сваки од излетника је понео нај-боље ене собом. — Здраво!	С. П. В.
БЕЛЕШКЕ
P A С П И С
Делегације Министарства Финансија у Љубљани.
Бр. Б. II. 7. ех 1922.
Расиис за илаћање шакса на улазнпце.
Министарство финанспја, генерална дирекција за посредне порезе у Београду, огласило је следећи оглас од 3. јануара 1922. бр. 234: По гачци 1. тарнфна поставка 9 . а) таксне тарифе на улазнице за државна позоришта, државно привилегирана позоришта, уметничко-дилетантска позоришта као и за уметничке концерте, снижена Уакса iio 10% вредности улазнице.
По другом ставку опомене 1. к тариф. поставку 99. а) гаксне тарифе се га такса не плаћа за поучна предавања, поучне и госпо-дарске изложбе или вечере и вежбе соколскнх (орловских) и гимна-стично-шпортских друштава, али само ако се уједно не приређују и плесне забаве.
Из тога је схватљиво, да су осим улазница за споменута позо-ришта оптерећене само улазнице за уметничке концерте са таксом од 10% вредности и да су те таксе опроштенп осим поучних преда-вања, поучних и господарских изложба, само још вечери и вежбе соколских (орловских) и гимнастично-шпортних друштава, али то само у случају, ако се истодобно не приређују и плесне забаве.
Поједине установе пак спајају своје приредбе за које би мо-рали плаћати енижену таксу (уметнички концерти) или некоје, које су опроштене таксе (вечери и вежбе еоколскнх (орловских) и гнмна-стично - шпортних друштава) и плесне забаве, те рабе разне на-чине, само да избегну законитим одредбама и да избегну плаћању целе таксе.
'Гако издавају поједине установе за такве своје приредбе по-себне улазнице за забаиу — плесну забаву — и посебне улазнице за уметнички концаЈзат, односно за гимнастичку вежбу, те уређују њене улазницама тако, да је цена улазници за забаву мннимална, цена пак за концерат или вежбу превисока.
На тај начин хоће да получе, да се главни део дохотка опро-стн таксе или да плате снижену таксу, или пак закокиту таксу само од незнатног дела дохотка.
Пошто се плесне забаве имаду сматрати за саставнн део, од-носио за продужење концерата, вечери н вежбн соколекнх (орлов-ских) и шмнастично-шпортних друштава, и зато су такве приредбе' оптерећене са 207о таксе од кредности улазнице, генерална дирек-ција посредних пореза објављује за осигурање државннх интереса следеке:
Све установе, које су за своје приредбе опроштене плаћања таксе или које плаћају снижену таксу, морају плаћати потпуну 20%-тну таксу од вредносги улазнице или добровољних доприноса, ако спајају са својнм прнредбама плесне забаве и ако се те плесне забаве и приредбе обдржавају у истој половнци дана п у истој згради, без обзира на то, дали се издавају друге улазнице за или посебни позиви за нриредбу и друге за нлесну забаву.
Исто се тако мора, ако се осим улазнице или добровољног доириноса мора платити у одређеном износу или добровољно за rap-деробу, послугу, програм, плесни ред, разне значке, свеће, жигице, цигарете и тому слично, и од те сакупљене своге платнти 20"/» као таксу.
Делегација Министарства Финансија у Љубљанн, дне 1. фебруара 19^2.
Делегат: др. Шчвннк с. р.
Шаљите претплатуза „Сок. Гласник“
Sokotstvo и Jugoslaviji. Pod ovim naslovom osvanuo je u (. broju „Težačkih No vina", glasila težačkih vijeća pučke stranke u Dalmaciji, članak, koji je uperen protiv našem sokol stvu, a koji pledira za klerikalnu organizaciju orlova. Nije potrebno tek naglašivati, da je naše nacionalno sokolstvo uzelo vidnog udijela kod razaranja bivše austro madjarske monarhije i da se je, duboko prožeto idejom narodnog ujedinjenja, odmah nakon prevrata 1918. god. potpuno stavilo u službu ove ideje, koju i danas neslomivo i požrtvovno vrši. Stoga ataka samozvanih „Težačkih Novina“ na naše jugoslavensko sokolstvo pro-mašuje cilj, ali ona ujedno pokazuje svu golotinju metoda s ko-jima se klerikalci služe. Prosta je izmišljotina kada se u tome članku tvrdi: „Tužbe sa svili strana, da sokol kvari mladež, da se drže nečedne zabave, koje osobito zlo djeluju na žensku mladež i djecu“. Ali da svoju organizaciju orlova bar koliko-toliko pridignu na račun našeg sokolstva, prenašaju „Težačke Novine u svom člauku neke več zastarjele "pasuse iz zagre-bačkog „Katoličkog Lista" i „Narodne Politike*, nastoječi prikazati naše sokolstvo kao protukrščansko. Medjutim ostalim se obaziru na predavanja, koja sam prije tl vije godine održao u sokolu u Zagrebu, te iznašaju iste floskule s kojima je operisao
i	„Katolički List". Pa kao što sam odnosnim piscima obečao da ću se prvom danom zgodom u brošuri osvrnuti na sujet same stvari, to če tada i pisac spomenutog članka u „Težačkim No-vinama" imati prilike da se osvjedoči: ima li što u biti protu-krščanskog u predavanjima, u kojima sam iznio savremeno stanje moderne znanosti i spoznaje zakonitosti koja u svemiru vlada. Nemam namjere da se npuštain u polemiku s klerikalnim „Težačkim Novinama", ali moram kao član sokola n a j o d 1 u ć n i j e odbiti insinuacija o protu-k r š ć a n s k o m o d g o j u našeg sokolstva. Naše sokolstvo ide v j e r n o stopama svojih prvih uči tel j a, ono je do sada polučilo ogromne uspjehe na svim po-Ijima fizičkog i psihičkog života slavenskih naroda, nalazi se ne-prekidno u razvoju i snaženju. — te kao takovo izlaže slobodno svoja načela i stoji u službi vječne istine l pravde Nije slučaj da članak protiv našem sokolstvu izlazi u klerikalnom listu, koji je namijenjen dalmatinskim zemljoradniciina. Medjutim čvrsto
sam uvjeren, da ovakove farizejske metode ne mogu upaliti kod svijesnog i kulturnog dalmatinskog zemljoradnika.
11. marta 1922. „Primorski Glasnik11.
Prosvetno-kulturno odelenje sokolskog društva u Beogradu priredilo je Sokolsko Selo u korist ruskih Sokola 12. februara t. g. u dvorani II. Beogradske muške gimnazije, sa ovim rasporedom: Sokolski pohod, svira sokolski orkestar. 1. Čajkovski: P o t p u r i, svira sokolski orkestar;
2	Sokolima! govor br. M. Gradojevića; 3. Čajkovski: duet g-dja Ševalije i g-dja Bikova; 4. Bahmanjinov: B o m a n s a, peva g-dja Ševalije; 5. Jakobson: B o m a n s a, peva g-dja Bikova: o. Bimski Korsakov:	'peva g. Savelijov; 7. reci-
tuje br. Žuravski; 8. Buške igre: a) sestre Kolobove, bj brat Maslačenko; 9. Čajkovski: Barkarola, svira sokoiski orkestar.
— Sokolsko Selo priredilo je 8. aprila o. g. u čast bratskog Ceho-slovačkog naroda u dvorani II. Beogradske muške gimnazije sa ovim rasporedom : Sokolski pohod, svira sokolski orkestar. 1. Dvoržak: Slovenske igre br. 8, svira sokolski orkestar; 2. Pozdravna reč, br. M. Građojevića, predsednika P. K. O.; 3. *** recituje g. E Cerni; 4. Češke narodne pesme, g-djica M. Suhankova ; 5. M u z i č k i trio. inž. g. J. Kos; 6 Češke pesme, g. J. Stradal; 7. * Melodrama, g-dja E. Lazarevič; 8. Pesme češke dec e, Š. i VI. Škarka; 9. Češka B e s e d a, narodna igra. igraju članovi Ceho-slovačkog društva u Beogradu; 9. Smetana: Fantazija iz „Prodane Nevest e“, svira sokolski orkestar; 11. Dr. Jos. Štolba: „Lopov", pozorišna igra u 1 činu.
Sokolsko društvo u Crikvenici javlja bradi Sokolima, koji su po svom privatnom zvanju iskušani knjigovodje i dopisnici, a po sokolskom radu požrtvovni, agilni i ispitani prednjači, da imade na raspolaganju jedno prazno mjesto knjigovodje sa unosnim berivima kod jednog solidnog i renomiranog dioničkog društva u Crikvenici a koje se mjesto imade popuniti poslije 1. travnja. Prednost imadu ona braća, koja su več ra-dila u kojem gradjevnom poduzetništvu ili poduzedu drvene struke. Ona brada, koja bi želila dodi u Primorje i ovdje se ustrajno posvetiti sokolskom radu i preuzeti kod našeg društva
mjesto učitelja tjelovježbe, neka se obrate aa Sokolsko društvo u Crikvenici, koje če im najpripravnije dati sve nužne informacije.
Соколско друштво У Панчеву тражи спремног и квапнфпкованог в о ђ у. Понуде, документоване, писмено на брата старешину др. Н и к о л а Д p а г и-ч е в и ћ. лечник, Панчево.
Natječaj. U k u p i 1 i š t u Lipik raspisuje se mjesto knjigovodje vještog bilanciranju. Nastup po mogućnosti odmah. Godišnja plača prema pogodbi, stan u naravi, rasvjeta, ogrijev i uživanje vrta. Reflektirati mogu mužke i ženske vratne sile. Ponude sa svjedočbama i oznakom novčanih uvjeta najkasnije do 15. maja o. g. priposlati na: Uprava kupališta Lipik.
Ovo se mjesto preporučuje bradi prednjacima, koji su vješti vodjenju knjiga, jer je dobro i stalno. Uprava kupališta je pripravna u sporazumu sa br. Sokolskim društvom u Lipiku uzeti u obzir u prvom redu dobre Sokole — prednjake. (Pr. Ur.). *
M1NISTARSTV0 PROSVETE Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca odelenje za srednju nastavil S. N. Br. 3932.
14. marta 1922. god. u Beogradu.
Direktoru Gimnazije
I U Ljubljani otvorena je moderna tvornica sprava za telesno vežbanje: „Baš in i drug", Pred škofijo ulica 19. Ljubljana Pošto je ova tvornica prva i jedina domača, industrijsko preduzece u našoj državi, obrača se pažnja svim školskim nad-leštvima da u slučaju potrebe narudžbine sprava za telesno vežbanje vrše kod pomenutc tvornice. II. Istovremeno preporučuje se nastavnicima telesnog vežbanja da se za dopunu svoje lične i školske stručne literature za lelesno vaspitanje obrate, prema potrebi:
Jugoslovenskom Sokolsko m Savezu, Narodni Dom, Ljubljana što je neophodno potrebno i shodno raspisima ovog Ministarstva \ koja se odnose za jednoobraznu nastavu telesnog vežbanja po svim školama naše države.
Po naredbi Ministra Prosvete za Načelnika Odelenja za Srednju Nastavu Inšpektor: M. Đ. Karič s. r.
IZ UREDNIŠTVA
Kako se u zadnje vreme nakupilo mnogo, a pri zaključku lista	i vrlo važnoga materijala, to	smo	morali majski broj izdali
kao	dvobroj	(5. i 6. broj) te će	list	zbog toga izači nekoliko
dana docnije.
Stigne	li u mjesecu maju važnijih stvari obzirom na pred-
stojeći slet i	t. d., to se pre sleta	neće	menjati redovito mesečno
izlaženje lista.
Redakcija se zaključuje 24 aprila 1922.
IZ UPRAVE
Svima pretplatnicima, koji ovogodišnju pretplatu nisu još poslali šaljemo ponovno i posebno uplatne čekovne listove i molimo, da nam pretplatu čim prije doznače
Sva bratska Sokolska društva, koja prošlogodlšnju pretplatu nisu još potpuno podmiriia i kojima je zbog neplacanja pretplate po naredjenju br. Jugošlovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani dalnje šiljanje lista obustavljeno, molimo još i ovitn putem daje tečajem mjeseca maja ove godine svakako podmire. Ona društva, koja se pored tolikih opomena ni ovom pozivu ne odazovu, biče predložena Jugoslovenskoin Sokolskom Savezu i donešena u na-rednom broju Sokolskog Glasnika.
Доброл»ни ГфИЛОЗИ. Браћа: И. Томић, Имотски, К 10.—; Стјепан Pan, Вукоиар, К 10.—; Др. Владо Бе-лајчић, Нови Сад, К 40.—; Карол Долинар, учитељ, Ст. Пазова, К 00.—; Др. Вралко Ннколић, Нови Оад, К 40.—; И. Шијанец, Крижевци, К ]2. —; Ђуро Милнћ, Аиатнн, К 20.—; Бранко Машпћ. Ирш’, К 20.—; Владпмир Гли-горнн, Оросламош, К 20.—; Хамид Фазлагић, Чапљина, К 60.--; Драгутнн Ретл, Нова Градишка, К 20.—; Драган Поповик, Вагреб, К 400.—; Петар Бижнћ, Загреб, К 340 и
Сестра Катида Тосић, ГГроскурнце, К 20.—. — Овимк братска хвала м Здраво ! — Т. Јањанчн.
Брат J. М.: Јави се пуном адресом.
KNJIŽEVNOST.
Primili smo sledeče knjige:
Fran Erjavec: Srpske narodne pripovetke. Izdala Učiteljska tiskarna u Ljubljani. Cena tvrdo vezano Din. 18.—.
E. Gangl: Sfinga. Drama u 4- čina. Izdala Učiteljska liskama u Ljubljani. Gena tvrdo vezano Din. 13 —.
Andrej Rape: Mladini. VII. svezak sa 5 slika. Učiteljska liskama u Ljubljani. Gena tvrdo vezana Din. 9 —.
Ispravak
Sokolski Glasnik br. 3. str. 83,, rubrika zdravstveni odbor C. O. S. treba da stoji 1,500.000 — a ne 5,000.000 sušičavlh.
—	Na strani 117. u br. 4. Sokolskog Glasnika u posljednjem redu stoji „v Gjurgjevcu . . mjtsto „v Grdevcn .. pa molimo čitaoce da to isprave.
BS котлођл
Брзопекућих модерних казана за печеи.е ракије у ниском об-лику и свако) величини, с киле-рима (хладницима), израђујем ла велике творничке пецаре и сваке мање на/чјештам и пре -зимам као и ceeV моју струку спадајућу послове, котлове за штеињаке, пгање рубља, прво-разрецне солидме израае, от-поемам уз нај ефт,;није цене.
Купуј.м све вости старих тлова.
МИЛОШ ЗАГОРАЦ, казанџија - котлар. Загреб, Илица број 170.
Mestna
hranilnica ljubljanska
Ljubljana, Prešernova ulica št. 3
je imela koncem leta 1920.
K 200,000.000 vlog.
Sprejema vloge vsak delavnik.
Hranilnica je pupilarno varna
Posoja na zemljišča in poslopja na Kranjskem proti nizkemu obrestovanju in obligatornemu odplačevanju dolga.
V podpiranje trgovcev in obrtnikov ima ustanovljeno
Kreditno društvo.
■===	=====	  ЧВ
Гимнастичке и шпортске справе Справе за игре.
| БДШИН и ДРУР %
ЉУбЉЛИЛ, Пред Шкофијо 19.
^ Прва југословенска творница, која се бави ^ нз изкл>учиво израђивањем
Соколских и шпортских справа.
U
Добивају све врсти
вежбачих справа,
преузима потпуну опрему
вежбаоница и соколана.
Извршује све у ту струку спадаЈуће
поправке.
На жељу шаље нацрте и прорачуне,
V
подаје стручњачке савете гледе градње ^ ^ и уредбе вежбаона и летњих вежба- јГ'
лишта.
Ценике на захтев шаље бесплатно!
Tražite
5amo
DJEČJE BRAŠNO
naiDOiia nrana za aolencadt
Vanredno iačaiute sredstvo za rekonvalescente i slabe llude svake dobi.
DOBIVA SE SVAGD3E.
Kemifk.i tvornica iiveinlh preparata „SALUEteA” D. D.
ZAGREB • KOVA GRADIŠKA
Narudžbe prima glavno zastupstvo za Jugoslaviju:
HRV. DION. PROMETNO DRUŠTVO VIROUITICft.