LJUB £ A ii ti

..«ova asa, . (57-80
Uredništvo m oprava ta Slovenijo in slovenski del olljske Krajine

„JADRANSKI KOLEDAR1'
io*— din
Naručite ga odmah
J
GLASILO SAVEZA lUGOSlOVFNSKIM EMIGRANATA IZ JUMJSKE KRAJINE
MILANSKI SASTANAK I ODNOSI ITALIJE I JUGOSLAVIJE
U Milanu su se sastali turski ministar vanjskih poslova dr. Ruždi Aras i talijan-ski ministar vanjskih poslova Galeazzo yiano. Taj je sastanak od velike važnosti *>. s® Vldi ne samo po odjeku u talijanskoj stampi, nego i po odjeku u internacionalnoj štampi uopće. »Corriere della se-rf«* ne^' dan napisao, da odnosi izmedju 1 tal ne ! Turske nisu posljednjih godina bili naročdo dobri i da ovaj sastanak znači historijsku prekretnicu u tim odnosima, jer e se u Milanu ovom zgodom riješiti temeljito sva pitanja koja interesuju te dvije zemlje.
Važno je naročito ovom prilikom istaći, aa do ovog sastanka dolazi u isto vrijeme dok su odnosi izmedju Turske i Francuske napeti zbog Iskenderuna (Aleksandrete). Pomišlja se, i sasvim je razumljivo, da se Turska udaljuje od Francuske i da traži mo“CaTna Italiju u pitanjima Sredozemnog šfn t Uoi ?e 0Pet ,dovJodi n vezu i s time, ni « 6 ja a usP!ela> da s Engleskom sklopi aranžman o »statusu quo« na Mediteranu, pa bi se, eventualno, taj srdačni spora-zum mogao protegnuti i na Tursku.
toiou- ie ni.e.č. 0 konkretnim pitanjima, koja bi se u Milanu imala riješiti, onda se isuče uglavnom ovo:	Pitanje Dardanela
najprije. U Montreuxu je Turska postigla
sMnmaUP11 ° ?ia?.Iluža,niu Dardanela sa svim s lama osim Italije, koja nije htjela da pot-
n ^nlPOraZUm’uier je Turska učestvovala u sankcijama zbog Abesinije. Sad bi se ta stvar imala likvidirati tako, da bi eventualno Turska direktno ili indirektno pri-znala abesinsko carstvo.
Treba sačekati rezultate milanskog sastanka, da bi se moglo detaljnije govoriti o svemu. Očito je medjutim već iz onoga što se do sada znade i vidi, da taj sastanak pretstavlja važan dogadjaj u odnosima Balkana prema Italiji i da će imati in-d.rckim'n uosliedica i ua odnose ostalih članova Balkanskog pakta prema Rimu. Ako znamo kako se drži Grčka pj-ama Italiji, pa ako uzmemo u obzir poznate rumunjske tendencije moramo da pomišljamo na upliv svega toga i na Jugoslaviju.
U povodu milanskog sastanka uporno se piše, da je taj d o g o d j a j važan i za r,UvK,P sJ a v i i u već zato, jer dr. Tevfik Ruzdi Aras odlazi iz Italije u Beograd, gdje se sastaje s pretsjednikom vlade drom Milanom Stojadinovićem, da mu re-fenra o svemu i da će preko njega Ciano poručiti dru Stojadinoviću principe, po kojima bi Italija htjela da regulira odnose prama svim balkanskim zemljama, a naročito prema Jugoslaviji. To iznose neki internacionalni listovi. Talijanski listovi, do-t0Jn? POtvrdjuju. ali s naročitom Rpno°aH .pođvla£e to da đr. Aras ide u vićem d đa razgovara s đrom Stojadino-
r, B't će to dakle važna etapa u odnosima Italije i Balkana, a možda i u odnosima Italije i Jugoslavije, ako su tačne kombinacije.
URADNO PRIZNANI POLOM FAŠISTIČNE DEMOGRAFIČNE POLITIKE
10->fi	2 februarja 1937. Le
vnvn.!e iIVe' Mussolini svoj »znameni! naiwnv katerem ie pozival Italijo h k; j"e Si!aPrPđiaVlt0s(ti in Pikovemu govo niatpriainoC-e 3 vrst,a uaiobsežnijih ukrepi ^ćiin ni« ,n m.oralne narave, ki naj ure n čijo njegovo željo. Po velikem kankan
Ikt? J Vt,tem č,asu vPrizanali fašistič le ItaUif0 hur°Pskem kriku, s katerim le Italija pognala v abesinsko aventui
V svofih1 nlW6 obsojena, da se zad, sedal hra*n8lh domaeih mejah, je sledi Mussolinil °Ìaran!e- Prav ob desetletni Kolo te.a Bovora ie moral sa demografski nni*turiZ!Iati’ da ie fašističi Proti naravi P„°Jxlka dožive,a Pravi pora
M," tooi.'db. In' S't nKeS,r "
Se0teklonWodioS7fiatÌ-StiÌCa),ie tudi p'avk na/adn? ?t0	ukazalo zopet znat
"etu sp ,a je Prmodnega prirastka. V te 955 1» ie.nan,rie£ r°dl10 v vsej Italiji sat v £ ioisV0 6 Za3 34'162 manj kale v letn /o935’ Re,\je> da Ie ce,otno štev letu 1936 umrlih za 4.906 manjše od or
587 mr leta 1935’ naiT,reč 582.612 pr od+pM,-*.t0daJ ta razlika "'kakor ne mc šalrfst« •tDadca r°istev- Leta 1936 je zr oa ? ^Vi o rojstev 22,2 od tisoč (leta 19 mar od tisoć). število umrlih pa 13,5 i,1-7, od tisoč). Prirodni prirastek
še o J tada,- *x36 'eta 8-7- v Prejšnjem le v.4 od tisoč.
«*«u!irodni Prirastek gre v Italiji očit ««Uno navzdol. L. 1881 je bilo relativ
Dr* M* Stojadf novic
0 ODNOSIMA SA ITALIJOM
„Kraljevina Italija ima razloga I ima inte resa da s nama živi u odnosima dobrog susjedstva”,
izjavio je predsjednik vlade i m inistar vanjskih poslova dr. Milan Stoja dincvić
Na sjednici Finansijskog odbora Narodne skupštine održao je dr. Milan Stojadinović, pretsjednik vlade i ministar vanjskih poslova dug govor o vanjskoj politici u kojemu je rekao i ovo:
Na žalost, zemlja smo, koja ima mnogo granica ne samo istočno, i ne samo prema Bugarskoj, koja je naš susjed. Imamo još susjeda na sjeveru i zapadu, i vjerojatno jedan od najistaknutijih, to je
naš susjed na našo] zapadno] granici, to ]e Kraljevine Italija.
Neću da vam izlažem historijat tih odnosa, niti da vam izlažem ono stanje duhova, koje je s ove i s one strane Jadranskog mora vladalo dugi niz godina. Ali hoću da vam kažem, da možda za to rdjavo raspoloženje ili za takove odnose ima krivice do mnogo faktora. Vjerojatno, da je jedan do tih faktora i taj, da je Italija možda bila rdjavo obavještena o prilikama kod nas.
Kraljlvina Italija ima razloga i Ima interesa da s nama živi u odnosima dobrog susjedstva. To isto 1 mi želimo.
Vidjeli ste, da je prije kratkog vremena zaključen sporazum izmedju Engleske i Italije i, gospodo, vidjeli ste, da se taj sporazum odnosi na
čuvanje teritorijalnih granica na cijelom Sredozemnom moru.
Moram da vam kažem, gospodo đa je na.., ša vlada službeno obaviještena, da je taj
sporazum o tim granicama obuhvatio i Kraljevinu Jugoslaviju
Na taj smo način, gospodo, postali faktor medjunarodne politike, da nam se ga-rantuju granice na Jadranu od dvije sile koje nešto u Evropi znače. Zbog toga možemo, gospodo, taj ugovor izmedju Engleske i Italije pozdraviti kao faktor mira u Evropi. Naročito možemo da prihvatimo stoga, što se u njemu u punoj mjeri vodilo računa o interesima Kraljevine Jugoslavije.
Već znate, gospodo, da nam je g. Mussolini pružio ruku pomirenja u svom govoru u Milanu. Smatram, da se nijedna vlada u našo] zemlji ne bi smjela naći kola ne bi primila tu ruku pomirenja. Čekat ćemo, gospodo, da Iza tih riječi slijede djela, i ako djela potvrde rlleči nemamo nikakvog razloga, da ne stvorimo atmosferu dobrog susjedstva i dobrog pri]atel]stva.
Zato, gospodo, kada čitate kritike naše vanjske politike, a moram iskreno priznati da je ta kritika vrlo mala, ali ukoliko se čuje iz inostranstva ili ovdje kaže nam se:
Jugoslavija je nešto rezervirana! Jugoslavija šuti! Nešta je hladna I Lijepo i sa ovima 1 sa onima!
Mislim, đa je to zato, što je Jugoslavija balkanska i srednje-evropska sila. Jednim dijelom smo balkanska, a drugim dijelom centralna sila. Želio bih, gospođo, da tu i ostanemo: da budemo med ju prvima na Balkanu, a ne da budemo medju posljednjima u Evropi! Kroz dvije godine uspjeli smo da sačuvamo sva stara prijateljstva. I svi naši savezi ostali su neokrnjeni. A, gospodo, pored svih tih prijateljstva stekli smo i prijateljstvo Velike Britanije. Nikada naši odnosi s tim prijateljem nisu bili tako dobri i tako srdačni, kao što su danas. Vrlo smo dobri, gospodo, i sa Njemačkom. Vrlo smo dobri i sa Italijom. U posljednje vrijeme nas sve države u Evropi cijene kao faktor i kao elemenat mira u Evropi.
Hoću time, gospodo, da kažem da vodimo politiku, ne zamjerajući se bilo kome, ostavši vjerni starim prijateljima 1 dodajući njima nove prijatelje pojačavamo time naš položaj u svijetu.
ZAPLJENA »ISTRE«
Državno tužioštvo u Zagreba zabranjuje temeljem ČL 19 Zakona o izmjenama i dopunama toga Zakona rastu-ravanje i prodavanje broja 4 časopisa »Istra« od 29 januara 1937 godine i to zbog napisa na prvoj strani pod naslovom: »Izraz« narodna manjšina«, »Paralela izmedju Malte i Julijske Krajine«, na drugoj strani »Strahovanje ljudi v Vremski Dolini«, »Stroge naredbe o sastajanju u Istarskim selima«, i na četvrtoj strani: »G. Ljuba Daviđović iznosi vrlo karakteristične historijske dokumente« — sa razloga, što sadržaj ovih natpisa u cijelosti sadržaje krivično djelo, koje se kazni po zakonu o zaštiti javne bezbjednosti i poretka u Državi.
O tom obavijest:
1)	Uprava policije u Zagrebu time, da ovu zabranu odmah izvrši i uspjeh saopči;
2)	Štampariji »Jugoštampa« d. d. u Zagrebu Masarykova 28a.;
3)	Odgovornom uredniku Stari Ivanu, Zagreb, Zvonimirova 48 M.
*
OBAVIJEST PRETPLATNICIMA
Mnogi pretplatnici reklamiraju posljednji broj »Istre«. Kako vide iz gornjeg rješenja, posljednji broj je bio zaplijenjen, pa ih molimo đa to uvaže.
To je prva zapljena ove godine, pa oni koji nisu slučajno primili tri nezaplijenjena broja, neka ih potraže od naše uprave, koja će im ih dostaviti potpuno besplatno.
IZ OVOGA BROJA morali smo a posljednjem času izostaviti više vijesti i članaka, pa molimo izvjestitelje i sorodnike da to uvaže.
U redništvo
NEUSPEH ITALIJANSKE ŠOLE IN FAŠISTIČNE VZGOJE MED NAŠO MLADINO
Zanimivo poročilo i% goričke okolice
Gorica, januarja 1937. (Agis). — Marsikoga zanima kako je s šolo in šolsko vzgojo v naših krajih. Težko je seveda podati o tem splošno in izčrpno sliko, ker si kraji_ med seboj niso popolnoma v enakem položaju. Vendar pa mislim, da bo dovolj, če se omejimo na posamezne predele, ker si tudi tako lahko ustvarimo približno sliko v splošnem.
Prepotoval sem kraje v Goriški okolici in pri tem videl zelo zanimive slučaje. Zanimal sem se zlasti za šolske razmere in videl, da pravzaprav šola sama v teh krajih nima ravno tistega uspeha kod mogoče kaj drugega. Nered, ki vlada v šolah je naravnost klasičen. Otroci prihajajo v šolo z velikimi zamudami in brez vsakega strahu tudi izostajajo iz šole. Učiteljice nimajo nikakega vpliva in ne morejo držati nobene discipline. Učiteljev je zelo malo. Ves ta nered je seveda povečan s tem, ker otroci zlasti v nižjih razredih ne razumejo jezika svojih vzgojiteljev in na ta račun si lahko marsikaj privoščijo. Vprašal
sem šolarčka iz drugega razreda, ki je šel s celo uro zamude v šolo. oddaljeno par 100 metrov, če se nič ne boji, ker je tako pozen: »Saj to ni taka reč. Učiteljica se bo malo repenčila in skakala, mi se pa pod klopjo smejemo, saj je ne razumemo«.
Gledal sem tudi, kako otroci pišejo naloge in kako se sploh uče. Videl sem da šolarček iz tretjega razreda ne zna čitati, kar je napisal. Sicer res ni nič čudnega, ker tudi sam nisem mogel razbrati njegove pisarije. Sicer je jasno, da ta način šolanja vzgaja samo popolnoma zaostale ljudi, kar ima lahko katastrofalne posledice. Vendar pa je to, kakor zgleda, popolnoma v duhu fašizma, ker jih potem lažje zasen-čuje in nadomešča to. s svojimi paradami in sličnimi ceremonijami. Vsaj tako izgleda, da je tudi fašističen šolski sistem, ker se zelo malo trudijo, da bi šolstvo dvignili na boljše. Vidi se to še iz tega, ker je fašizem organiziral vse polno organizacij in tečajev, ki se vrše izven šole in kjer ljudem vliva v glavo svojo ideologijo. Ce
pa hoče imeti v tem uspeh, mu ni treba imeti prepametnih ljudi pred seboj.
Drillo glavno polje vzgoje otrok so parade. Človek bi si mislil, da imajo vsaj tu večji uspeh kakor v šoli. Toda na lastne oči sem se prepričal, da ni tako. Videl sem otroke, oblečene v razne uniforme z zastavicami in vsem mogočim, v povorki. Najmanjši so vse to gledali nekako preplašeno, večjim pa se ie zdelo to že neumno Mogoče to iz tega. ker je preveč takih ko-medii in so se otroci že naveličali, čeprav je znano da imajo ravno otroci radi uniforme, parade in slično, na kar je fašizem zla sti računal. Toda vsaka stvar ima svoje meje. Tako so pri eni takih parad ki sem jih doživel v par tednih štiri otroci, ki bi morali kričati: »Duce«, eni vpili »kdurče«, »kduče«, «due» in slično. Starejši ljudje so se muzali in potiho smejali.
Take in slične slike, ki jih človek opazi, vržejo čudno luč na italijansko šolo. ki je v rokah fašizma.
število rojstev najvišje, namreč kar 38 od tisoč, od tega leta dalje pa kaže tendenco navzdol, vendar je še 1. 1924, torej ob času, ko se niso še uveljavile posledice fašističnega režima, znašalo število rojstev 29 od tisoč. Od tega leta dalje pa gre število kljub vsem denarnim nagradom, vsem ugodnostim, ki se nudijo očetom mnogoštevilnih družin, in kljub velikim fiskalnim bremenom samcem in družinskim očetom brez otrok, strmo navzdol. Dočim je to število v razdobju 1881—1924. torej v 43 letin Padlo za 9 od tisoč, je v kratki dobi od 1924 do danes padlo za nadaljnih 7 od tisoč. Nobenega znaka pa ni, da bi se ta tendenca navzdol izpremenila.
Ta padec pa ima še drugo, ne baš zaJ želeno lice. S padcem je namreč združeno tudi poslabšanje rase. Kajti manjše število rojstev izkazuje predvsem fizično in tucn drugače bolj vredna severna Italija, dočim je južna Italija s svojim manj vrednim človeškim materialom skoroda ohranila svojo
veliko plodovitost. Padec rojstev gre seveda pred vsem na račun industrijskih centrov in mest.
Rekord v tem pogledu pa ima Trst.
V tem mestu, ki šteje okroglo četrt milijona prebivalcev, je znašalo število rojstev komaj 13 od tisoč.
Do konca novembra je znašal prirodni prirastek 108 oseb, december pa je tako hudo kosil med tržaškim prebivalstvom, da je celoletno število umrlih gotovo prekosilo število rojstev. Končni podatki niso bili še objavljeni, toda tržaški listi že računajo s tem dejstvom, da je bil prirodni prirastek v Trstu leta 1936 negativen. Tudi pritok od drugih krajev očitno ni zadovoljiv, kajti število tržaškega prebivalstva je že več let skoro konstantno. V tem se pač zrcali Kospodarska stagnacija prej tako cvetočega trgovinskega mesta, ki je sedaj izgubil svoje naravno zaledje in se mora boriti za ostalo dedščino z Benetkami. Napoljem in Genovo. Da bi vsaj na zunai zbrisali ta
pojav in da ne bi Trst še nižje padel na lestvici velikih mest, se bavijo že s projektom Velikega Trsta, ki naj bi obsegal vse morsko obrežje od Tržiča na severu pa dol do Milj na jugu.
Problem pa je neprimerno težji, da bi se lahko popravil s takimi projekti, ki imajo morda v tem konkretnem primeru še druge, namreč raznarodovalne namere. Tudi dvomimo, da bi se število rojstev znatno dvignilo, ako bi fašistični režim še bolj favoriziral družinske očetje z veliko otrok ter še bolj obremenil samce in zakonce brez otrok.
Neuspeh demografske politike je za fašistični režim tudi hud moralen udarec zlasti po proglasitvi imperija.
Zato sl tudi »Popolo d’Italia« zaskrbljeno vpraša, ali bo čez dvajset let Italija imela dovolj vojakov, da bo branila imperij.
P. P.
Zašto dolazi do razmimoilaženja ?
U posljednje vrijeme opaiaju se u nekojim našim emigrantskim organizacijama razmimoilaienja i previranja. Sukobljuju se dva mišljenja, dva suprotna gledišta. S jedne strane ljudi, koji smatraju, da je problem naše emigracije riješen time, što se rad emigrantskog društva ima svesti na to, da oko sebe okupi emigrante u svom okolišu radi me-djusobnog upoznavanja i potpomaganja, radi razvijanja društvenog života. Na drugoj^ strani grupa koja smatra, da to nije jedina svrha naših organizacija. Ova druga grupa stoji na stanovištu, da je našoj emigraciji dodijeljena izvjesna politička misija, koju mora izvršiti, da smo mi politička emigracija.
Oni iz prve grupe smatraju, da su za svoje društvo postigli uspjeh, ako članstvu pruže što veći niz raznih zabava i sličnih priredbi, da postignu što veči finansijshi efelcat. Takova društva poprimaju sve više i više karakter jednog lokalnog zabavnog i tek donekle karitativnog udruženja, bez ika-kve dublje sadržine. Kod članova nestaje borbenosti. Ono ostaje prepušteno samo sebi, postaje ravnodušno prema svemu, ne in-teresuje se za emigrantske probleme. Ono se sve više prilagodjuje lokalnim prilikama u kojima živi.
Dok jedni ovako, na drugoj strani vidimo emigrante, koji hoće da u emigraciji nastave rad i borbu, koju su započeli i poveli tamo, na terenu. Ova grupa nije zadovoljna sa radom emigrantskih društava iz prve grupe, i zato dolazi do razmimoilaženja. Ova razmimoilaženja dolaze sve više do izražaja, što je napokon i prirodna pojava. Ova druga grupa emigranata ne otstupa od svoje emigrantske ideologije. Smatraju, da je pitanje naše ideologije, koje je bilo predmet raspravljanja na svim dosadašnjim emigrantskim kongresima riješeno. I zaista ovo je pitanje definitivno riješeno na mariborskom Kongresu 1934 godine.
Nažalost, svi ne znaju što hoče naša emigracija i za čim ide. Ima šta više emigranata, koji se ne slažu sa tom ideologijom. Ima ljudi koji našu ideologiju smatraju iluzornom. Nije dakle ni čudo, kad se desi slučaj, ako jedan član na jednom sastanlcu nabaci nekoliko svojih misli o toj ideologiji i da ukaže na pravac, kojim valja ići, i ako drugi član dolične uprave na to izjavi: što da se mi bavimo kojekakvim neostvarivim idejama-, kada imamo svoja društvena pravila, u kojima jasno stoji, da je cilj našeg društva medjusobno upoznavanje i potpomaganje.
Naše goruće pitanje ne razbistrava se samo unutar naših organizacija, već se raz-bistravanje misli vrši i ličnim kontaktom iz-medju emigranata, koji se nalaze u raznim krajevima naše države. Evo, što mi je jednom prilikom pisao jedan, inače poznati e-migrantski radnik, sa kojim sam se upoznao jedino putem dopisivanja: »Čini mi se, da dolazi čas, kada ćemo se tražiti«... Zbilja, došlo je vrijeme kada će se morati tražiti ovakovi radnici, i mi se tražimo i nalazimo sve više i više. Izmjenjujemo misli i nalazimo se na jednoj te istoj liniji.
Još nekoliko riječi. Emigranti, koji emigrantsku ideju smatrate svojom vjerom, c koji se nalazile na čtelu koje naše jedinice. ustrajte u radu, nedajte se smesti. Ne obazirite se na neugodnosti, koje ćete zbog toga imati u privatnom životu, u porodici, u službi ili ma drugdje, već ako uživate povjerenje svoje okoline, nemojte klonuti od u-mora, već radite i dajte sve od sebe. Ako popustite i za dlaku, kajat ćete se, a naša će stvar trpjeti od toga. Najviši interesi naše emigracije zahtijevaju od svakoga pojedinca, da u borbi, jer naš emigrantski rad nije nego borba, bude istrajan, da bude na svom mjestu, u radu neumoran a u borbi neustrašiv.
Istini, gorkoj istini, koja peče, moramo pogledati muški u oči i ne bježati od nje. Moramo uočiti sve rane koje nas peku, sve tegobe koje nas pritišću, sve zapreke koje nam smetaju. Samo tako, uočivši sve to, moći ćemo tispješno povesti borbu koju smo započeli pred 18 godina, a koju ovdje nastavljamo. Ovu borbu moramo završiti pobjedom, jer je na našoj strani Pravda. A Pravda uvijek pobjedjuje! BARBA LUJO
.L'ECONOMIA NAZIONALE4*
PISE 0 RAPALSKOH UGOVORU I IZNOSI
KAKO FAŠIZAM FORSIRA NEKU SPECIJALNU FUNKCIJU ZADRA ZA ITALIJANIZACIJU DALMACIJE
U decembarskom broju poznate talijanske revije »L’ Economia Nazionale«, koja izlazi u Milanu pod uredništvom senatora To-vinija piše Oreste Gregorio ovo:
»Kad su u novembru 1920 godine političari, koji su vodili talijansku vladu potpisali dvosmisleni Rapalski ugovor i tako izdali težnje i žrtvu svih naših boraca koji su poginuli u velikom ratu, osjetili smo da je jedna tragična sablja u nesvjesnoj ruci zadala jedan smrtonosni udarac i osakatila i onako bolno tijelo Zadra. Gradu koji je izdržao stradanja iredentizma i rata, data je sloboda, ali su svuda naokolo postavljene naoružane straže, koje su davile svaki kucaj života.
Zadar, politički centar Dalmacije bio je usamljen i odsječen od svoje zemlje. Sve naokolo, na kopnu i na moru bilo je dodijeljeno Jugoslaviji. Granica se pružila nekoliko kilometara daleko od samog grada. Na osnovu ugovora Italija je od dalmatinske teritorije dobila 5737 hektara zadarskog zemljišta i ostrvo Lastovo, 110 milja udaljeno od Zadra.
Prvenstveno političko-upravna funkcija dalmatinskog glavnog grada bila je potpuno zbrisana, zajedno sa skromnom trgovinskom djelatnošću koja se ograničavala na promet sa zaledjem, tako da je Zadar — odmah poslije ujedinjenja sa Italijom ostao bez trgovine i bez industrije. Ondašnji slijepi vlastodršci, koji se nisu pobrinuli ni da ispitaju geografiju prije potpisivanja Rapalskog ugovora, niti su htjeli niti su znali da obezbjede novu situaciju Zadra. Oni koji nisu znali za ogorčene talijanske težnje Zadra, nisu htjeli ni znali da vode računa o praktičnim potrebama dnevnog života. Medjutim fašistički režim znao je da riješi ovaj problem. Usprkos malom prostranstvu Zadar je proglašen za pokrajinu. Usprkos odvojenosti od svoje zemlje, Zadar je i dalje ostao neugasivi svjetionik talijanstva, koji obasjava čitavu dalmatinsku obalu.
Zadarska luka proglašena je za slobodnu zonu i dobila pomorske veze sa Trstom, Venecijom, Ankonom i Barijem. Učinjeni su svi potrebni koraci za potpunu privrednu i životnu nezavisnost Zadra«.
Oreste Gregorio iznosi, u produženju članka, čitav niz mjera, koje je fašistička vlada preduzela, da bi obezbjedila život Zadru, »Krajnjem kutku talijanske zemlje na Jadranu«. Fašizam je posvetio pažnju održavanju rimskih i venecijanskih spomenika, koji moćno dokazuju romanstvo Zadra i čitave Dalmacije.
Svi srednjoškolski zavodi: gimnazija, licej, tehnička i učiteljska škola, trgovinske i industrijske ustanove bile su proširene i strogo kontrolisane, da bi se privukao što veći broj mladića iz Dalmacije i da bi se tim istim mladićima dala intenzivno talijanska naobrazba, pošto su odgovorni ljudi dobro znali, da čuvanje i zaštita kulturnog nasljedja glavnog grada znači u isti mah čuvanje i zaštitu talijanstva čitave Dalmacije«.
Živinoreja v Julijski Krajini
JE DALEČ POD DRŽAVNO POVPREČNOSTJO
Ljubljana, 2 februarja 1937, Decem-berska številka italijanskega statističnega vestnika »Bolletino mensile di statistica« je objavil razvidnico živinoreje. Po teh podatkih je bilo v Julijski Krajini in Zadru dne 19 marca 1930 9.420 konj, 15.670 oslov in 1.720 mezgov, vkup-no 26.810 kopitarjev, 122.240 goved, 65.590 prašičev, 141.390 ovac in 17.880 koz.
Ako primerjamo podatke za Julijsko Krajino in Zadar s podatki za celotno kraljevino Italijo, pridemo do žalostnega zaključka, da je Julijska Krajina glede živinoreje, in sicer glede vseh njenih vrst daleč pod državno povprečnostjo.
Račun nam namreč odkriva, da je v Julijski Krajini in Zadru po en konj prišel na 1Q4 prebivalce ali na površino 92 ha, dočim je v celotni Italiji prišel že na vsakih 50 prebivalcev in na 38 ha. V Julijski
Krajini in Zadru je prišel povprečno po en osel na vsake 63 prebivalce in na 56 ha, v celotni državi na 52 prebivalca in na IJ,?zek v Julijski Krajini in Zadru na 570 prebivalcev in na 500 ha, v vsej državi pa na 100 prebivalcev in na 74 ha. po eno govedo v Julijski Krajini in Zadru na 8 prebivalcev ali na 7 ha, v celotni državi pa na manj kakor 6 oseb in na manj kakor 4 ha, po en prašič v Julijski Krajini in Zadru na vsakih 15 prebivalcev ali na 21 ha, v celotni državi na 13 prebivalcev in na manj kakor 4 ha po en mezeg v Julijski Krajini in Zadru na 570 prebivalcev in na 500 ha, v vsej državi kor 5 prebivalcev in na manj kakor 4 ha in po ena koza v Julijski Krajini in Zadru povprečno na vsakih 55 prebivalcev ali na 49 ha, v celotni Italiji pa že na 24 prebivalcev In na 17 ha.
KMEČKA POSOJILNICA
V	ŠENTIVIŠKI GORI PROPADLA
Strahovit udarec za naše ljudi Gorica, januarja 1937 (Agis) Poročajo nam Iz šentiviške gore, da je propadla znana Kmečka posojilnica, ki je obstojala in redno poslovala v korist našim kmetovalcem dolgo let. S tem niso prizadeti samo oni, ki so imeli v njej količkaj denarja, ker so ga s tem izgubili, ampak vsi člani, katerih je okoli 40 morajo plačati še po 1200 lir, kar znese 16.800 lir, ki so sedaj popolnoma vržene vstran, a marsikdo bo moral radi tega prodati vse kar ima, nekaterim pa bo tudi pognano premoženje na boben. Tako se izvaja sanacija našega zadružništva.	________
»ITALIJA PRUŽA RUKU«
Ljubljanski tjednik »Pohod« od 30. januara donosi pod gornjim naslovom ovc retke:
V	založbi »Demos«, ki je menda last-
nina Samostojnih Demokratov v Zagrebu, ie izšla mala brošura pod geslom »Znači li to poboljšanje položaja Hrvata i Slovenaca pod Italijom ?«. Knjižica dokumen-tarično obravnava položaj naših v Italiji, Zil se iz znanih razlogov v detajlno razpravljanje ne smemo spuščati-	1
FAŠISTIČKI KAPELAM U UNIFORMI DOLAZE NA MJESTA NAŠIH ŽUPNIKA U ISTARSKA SELA
Brguđ, februara 1937. — Naš župnik koji je bio rodom iz Trnova morao je otići, a na njegovo mjesto poslali su nam jednog mladog mihcijskog kapelana koji je k nama došao u fašističkoj uniformi. Prvi njegov akt je bio da zabrani našim mladićima pjevanje narodnih pjesama, a djecu je počeo da uči vjeronauk talijanski. Ni to ne bi još bilo ono najgore, ali je taj kapelan počeo djeci za vrijeme vjeronauka govoriti protiv njihovog jezika, a nazivao je sve Hrvate i Jugoslavene divljacima. Djeca ga nisu baš mnogo razumjela, a on ih je tukao kada mu ne bi znali korektno odgovoriti na pitanja. Ne samo djecu, već je i starije počeo napadati taj fašistički kapelan. Sa propovjedaonice je napao roditelje što njihova djeca ne pokazuju velikog in-
teresa za njegove pouke, jer djeca nisu htjela da idu k njemu na vjeronauk iza kako ih je počeo grditi i tući.
Kada je tako ostao bez djece, pozvao je ovaj kapelan pograničnu miliciju iz Jur-dani. Milicija je silom odvela djecu u župni stan, ali se sada dogodilo ono što se ni kapelan, a ni dječji roditelji nisu nadali. Kada su milicioneri otišli, djeca su u dvorištu župskog stana navalila kamenjem na kapelana. Ta njihov.’ navala je bila tako silna, da je kapelan okrvavljen jedva utekao u stan i odmah telefonirao po miliciju. Do-letjela su tri kamiona miiiclonera, ali djece nije više bilo. Sada se naš kapelan ne usu-djuje niti iz kuće, a čim ima da ide nekamo prati ga uvijek milicija.
TEŠKO RANJEN KRIOMČAR IZ RIJEČKE SLOBODNE ZONE.
Rijeka, februara 1937. — U noći iz-medju petog i šestog januara finanska patrola je kod Skadanjščine na »Malim vratima« pucala u neke ljude, navodno kriom-čare iz Riječke slobodne zone. Tom prilikom je mecima iz puške teško ranjen jedan čovjek, star oko 50 godina. Ujutro je bio prenesen od finansa u Skadanjščinu, ali budući da je oko osam sati ležao onako krvav i izranjen na snijegu u noći teško da će ostati u životu. Kasnije su ga odve-zli iz Skadanjščine u nepoznatom pravcu
ČEHOSLOVAČKI LIST PIŠE, DA SLAVEN U ITALIJI NE SMIJE DA ČITA SLAVENSKE KNJIGE I LISTOVE
čehoslovački list »Pravo Liđu«, Prag, od 14 januara, donosi slijedeću vijest iz Milana (od Intropresa):
U Sambiasu u Kalabriji izveden je pred deportacioni sud Slovenac Frano Batič, jer je i pored zabrane čitao jugoslovanske knjige i listove.
U nastavku »Pravo Lidu« piše o progonu naše knjige u Julijskoj Krajini i ukazuje na fašistički teror nad kulturom.
♦
— Mussolini će otići u Afriku, atom prilikom će posjetiti i Abesiniju, pišu talijanski listovi.
— 35 ratnih brodova u iznosu od 112.000 tona nalazi se u gradnji u Italiji. Od toga su dva velika linijska broda.
— Municiju za španiju, piše »Corriere della Sera«, vozio je jugoslovenski parobrod »Vis«, ali direkcija »Oceanije« to odlučno demantira.
Pkada™ »JK “Sii?
VALI SU OD NJEGA DA PROMIJENI PREZIME.
Zagred, februara 1937. — Naš mla-.	.	Tomo zvan Čendakov morao
je da ide u svoje vrijeme u rat u Abesini-ju. Odatle se vratio teško bolestan. Kako je bilo obećano onima koji su se vratili bolesni ili ranjeni iz rata, da će dobiti i invalidnine i državne i općinske službe, ta-ko ' Čendak tražio invalidninu. Nije je dobio. Tražio je službu u općini, ali su mu se sve molbe vraćale neuslišane. Odnajzad je išao lično u Materiju da protestira protiv takova zapostavljanja, a tamo su mu odgovorili da neka prije promijeni prezi-me’ a Jek tada da se može nadati službi.
Za Abesiniju je bio dobar i sa hrvatskim prezimenom.
TALIJANSKA SE ŠTAMPA UZRUJAVA ZBOG KNJIGA ORA ČERMELJA I PROF. ŽICA
NAPADAJ NA »ISTRU«
Zadarski »San Marco« piše:	»Pred
nekoliko mjeseci izašla je u Ljubljani knjiga dr. Čermelja, odmah prevedena na engleski, o tobožnjim progonima ju-goslovenskog stanovništva u Julijskoj Krajini. Sada u Zagrebu profesor Nikola Žic objavljuje knjigu o geografiji Istre. U ovoj knjizi profesor se trudi da dokaže, da Istra geografski ne pripada Apeninskom poluostrvu već sistemu Dinarskih Alpi, koje su vezane sa Balkanom. Pošto Tirolske Alpe gravitiraju, uglav-nom ®avarshoj, a Primorske Francuskoj Savoji, Italija bi, prema ovom shvaćanju morala da ima svoje granice ne na Breneru, Snežniku i Dinarskim Alpama, nego na ivici ravnice oko Pada, Adidže i Soče. Ipak se slične besmislice štam-paju, prevode na razne jezike i rasturaju po svijetu na štetu Italije.
U Zagrebu izlazi i jedan nedjeljni list »Istra«, organ jugoslovenske emigracije iz Julijske Krajine. »Istra« je od prve do posljednje riječi ispunjena mržnjom i klevetanjem Italije«.
JEDAN TALIJANSKI PREFEKT O POSTIZAVANJU IMPERIJALISTIČKIH CILJEVA U DALMACIJI
Nedavno je u Zadar došlo 140 boloni-skih fašističkih četnika. Interesantna je poslanica, koju je prefekt Bologne Tiengo, uputio g. Spasianu, fašističkom okružnom sekretaru u Zadru, preko komandanta bolonjskih avangardista, s time da se isporuči svim zadarskim fašistima:
» Avangar disti! Iz kraja Cezarove Desete legije i Ducea isporučite naš pozdrav mladim drugovima najitalijanski-jeg Zadra. Od Cezarskog znaka do lava sv. Marka razapet je jedan veliki duhovni, talijanski i fašistički luk, sa koga je gotov da se odapne, kada bude htio Duce i naredi Kralj Imperator, nepobjedivi polet za osvajanje još uzvišeni-jih i viših imperijalnih ciljeva«.
Metamorfoza fašističnega pozdravi
ZANIMIVA OKROŽNICA FAŠISTIČNEGA I TAJNIKA
,, .T.rst: januarja 1937. — (Agis.) - Fa-I št Stic no časopisje je prineslo okrožnico ’/t-l nerodnega tajnika fašistične stranke z ostri* m komentarji v tej okrožnici se razpravM tja o zlorabljanju fašističnega pozdru.a stegnjeno roko »alla romana*. Kakor da se je v sami fašistični stranki in med i ■judstvom že preveč razneslo mešan «j ašističnega pozdrava, ki sest o-j ji v tem da se stegne roko in t udii prste s pozdravom, ki je dan* vojaški pozdrav revolucionar | jev v Španiji in sploh socia t -i s tov ter levičarjev in ki je zrlo .W/-I čen fašističnemu pozdravu, le da se stegne ! roko s stisnjeno pestjo. Na ta način je v rt-m čelo italijansko ljudstvo izkoriščati to f/ i'-J nost pozdravov v veliki strah fašistov, in iz- J ražali na ta način svoje notranji prepriča-m nje. Vsled tega je čutila stranka upravičeno ! potrebo, da poseže vmes in ogorčeno zavrne to izkoriščanje. Pri tej priliki se ugotavlja pomen fašističnega pozdrava na način, ki , mora pametnemu človeku zbuditi posmeh. I Okrožnica pravi;
»Vsi vemo nekaj let sem, da se fašizem | karakterizira nazven in definira svojo oseh- g nost v svetu, v obliki rimskega pozdrava, 7 kakor tudi s črno srajco. Vse 'druge oblike so bile strogo zavrnjene. Način fašističnega pozdrava je sam po sebi aktiven in deluioč i element v zgodovini svela. V sebi. je osredo- J točil vse va^ne prirojene ideje zgodovinske, 1 duhovne, moralne, socijalne, ekonomske — in i predstavlja osnovne temelje Mussolinijevega ì režima, njegove osvežujoče ter rešilne revo- I lucijo... lako je danes v petnajstem letu fašistične revolucije pozdrav z dvignjeno in 1 odprto roko v vseh deželah neovrien znak I rnussolinijanske Italije. Je identifikacija I Mussolinija v duhovnem smislu. Je faši- f ??"!: {f Meja in rimska civilizacija, proti * ideji Moskve. Je utrditev, triumf življenske f doktrine proti snoparskim instinktom razkroja m barbarstva, ki se kažejo v pozdravu z »zaprto roko«.
Ne bomo se čudili iemu. da fašistično ča- I sopisje s tajnikom na Čelu iako ogorčeno I nastopa proti njim. nasprotnemu pozdravu, ■ ker je to več kot razumljivo ...
Širite „Jadranski koledar"
STRANA 3.
MOLITVA
KOSOVSKOG OSVETNIKA
Dobri Boie naš, kad si naredio, da dobrota dovijeka ispunjava srca sviju, koji vjeruju u tebe i poštuju zakone tvoje, budi milostiv i blagoslovi želje, napore, djela i' žrtve dobrih i zaštiti ih od bijesa i nasilja rđavih.
Bože istine, daj da nad zemaljskim carstvom laži, u kome slijepci kod zdravih očiju ne razlikuju ni vječno od prolaznog, ni glavno od sporednog, ni dobro od zla, zablista sunce vječne istine i svijetli put spasenju.
Bože pravde, učini, da pravda tvoja dopuni i ispravi pravdu ljudsku, jer od svireposti zemaljske pravde stradaju, umiru i ginu milijuni nevinih, nejakih i pravednih.
Kralju svemira i vječnosti, kad si zakonom tvojim odredio, da svuda u vasioni vlada savršena sloboda, kao harmonična zajednica reda i zakonitosti, odredi, da se red, zakonitost i sloboda zacare i među ljudima sviju rasa, boja, plemena, imena i jezika, jer si ti i njihov Tvorac, Zakonodavac i jedini Bog.
Dobri Gospodaru života i smrti i pravedni Sudijo naš, usliši molitvu srdaca, koja ti se mole plamom nesebične ljubavi, podrži ih snagom svoje mudrosti i privedi ih vrelu vječne svjetlosti. —
Dr. IVO MOGOROVIĆ.
ISTRU" SE MOŽE KUPITI
CELJE — Sećiaček Amalija, Ljubljanska cesta,
DONJA LENDAVA — Tratika Sever Manca.
KRANJ — Trafika Komatar i Trafika Kerč Dragica.
JESENICE — Kolodvorska trafika Nikolav-čič.
LJUBLJANA — Uprava »Istre«, Erjavčeva 4a — Knjigama Glavni kolodvor — Trafika Kmetič, Celovška cesta — Trafika Kušar. Sv. Petra cesta 50 — Trafika »Lojk« — Tobakarna Sever, Še-lenburgova - — Trafika Mlakar Glavni kolodvor — Trafika Dolar Ivanka, Dunajska 12	— Trafika Pezdir Franja,
Gradišče — Trafika Praprotnik, Prešernova 54 — Kladnik J. trafika, Tyr-ševa 5. — Mrzlikar Ana. trafika Tavčarjeva 4,
MARIBOR — Knjigarna Sax Hinko, Kolodvorska knjigarna, Maribor 2.
SPLIT — Medjunarodni novinski zavod. Zagrebačka ul. 2. — Petrikov Mihajlo, Narodni Trg.
SUŠAK — Trafika Brnčič — Knjižara Banič. — Randlč Ivana, trafika, Trsat. ZAGREB — Uprava »Istre«. Masarykova 28 II — Knjižara Markovič Zdenka, Glavni kolodvor. — Trafika Orlič, kolodvor Sava, — Redovlč, trafika. Star-čevičev trg.
JADRANSKI KOLEDAR" JE PRVORAZREDNI ALMANAH -
[kaže sva štampa, prikazujući naš ovogod. koledar
Mnogi listovi su se osvrnuli na naš ovogodišnji »Jadranski koledar.« Svi listovi podvlače, da je taj koledar zapravo prvorazredni almanah. Tako ljubljansko »J u t r o« od 27. januara veli za tu našu ediciiu, da je po svome sadržaju 1 opremi u stvari almanah emigranata iz Julli-ske Krajine. U nemogućnosti smo da donesemo sve te prikaze, pa donosimo danas jedino prikaze Iz »Slovenca« i »Tribune«.
»JADRANSKI KOLEDAR« BO SLUŽIL VSAKOMUR. KDOR BO ŽELEL DOBITI ALI SESTAVLJATI SLIKO O BLIŽNJI PRETEKLOSTI NAŠIH LJUDI V ITALIJI. PIŠE »SLOVENEC«.
»Slovenec« od 31. januara prinaša:
Jugoslovanski emigranti iz Julijske krajine imajo svoj Jadranski koledar, ki ga je izdal konzorcij lista »Istra«. Koledar prinaša splošnem današnjem položaju predvsem mnogo pogledov in podatkov zgodovinskega značaja na vseh poljih, ki bodo prav služili vsakomur, kdor bo želel dobiti ali sestavljati sliko o bližnji preteklosti naših ljudi v Italiji. Lujo Vojnovič je objavil odlomek lastnih zapiskov o političnih dogodkih in ozadjih glede Istre v času. ko .e d* Annunzio izvršil svojo ekspedicijo na Reko Avtor ie v takratnih razgovorih sodeloval. Matko Rojnić pokazuje in ozna-čuje ravnopravnost, kakor so jo uživale posamezne narodnosti v Istri pred dualizmom in ob njegovem času. Statistično podprti so zaključki, ki jih je napravil glede narodnostnih prilik v nasi Primorski za časa Avstrije J. P., kjer odkriva zločine »občevalnega« jezika. Lep pregled o srednjem in strokovnem solstvu na Primorskem pred vojno je sestavil in Rjavil Lavo Čermelj. Prof. Jerko Grškovič poroča o dogodkih na Reki, ko jo ie 1862. leta obiskal Strossmayer. Lino Legisa ie zajel kos kraškega narečja. Poleg doneskov iz umetnostne zgodovine srednjega veka na vzhodnem Jadranu (arh. Ante Lo-rcncin). na o Benečanih — roparji naše svobode (Andrej Gabršček) in o glagolski knjigi v Istri (prof. Ante Šepič) je zanimivih tudi v literarno zgodovinskem pogledu dvoje pisem, ki jih ie znameniti istr-
ski škof in narodni buditelj Juraj Dobrila pisal Bleiweisu. Posebno prvo pismo, ki ie naistarejši nam znani dokument v književnem, kulturnem in gospodarskem programu Dobrilinem. ima med drugim tudi tole priznanje velikega škofa: ...naučil sem se pač od Slovencev, da in kako mora človek dejansko ljubiti svoj narod kot kristjan, kot človek in zvest podanik. Pisma objavlja Avgust Pirjevec. Še mnogo zanimivih stvari obsega Jadranski koledar ki ima v drugem delu tudi beletristične doneske. kolikor motivno pripadajo njegovemu okviru. Med njimi so lepi soneti Janka Samca in prisrčna čakavska lirika Draga Gervaisa.
Uvodno besedo ie napisal Rudolf Golouh, ki naroča emigraciji v današnjem položaju, naj stvar poveže s stvarjo demokratskega dela sveta.
»OVA KNJIGA JE KALENDAR SAMO PO SVOJOJ VANJSKOJ FORMI«. PIŠE ŠIBENSKA »TRIBUNA«.
Šibenska »Tribuna« od 30. januara donosi:
»Jadranski koledar« za 1937. godinu. Ovaj odličan kalendar koga izdaje konzorcij lista »Istra« već treću godinu i ove ie godine reprezentacija naših emigranata iz Julijske krajine. Ova knjiga kalendar ie samo po svojoj vanjskoj formi, odnosno svome kalendarskom delu, a u stvari jedan prvorazredni dokumenat. Od historijskih članaka do beletristike sve su to dokumen-tovani prilozi o životu jednog dijela jugoslavenskog naroda. Primorcima ie ova knjiga od naročite važnosti i zato je pre-ooručamo našim cijenjenim čitaocima. Naručuje se kod uprave tjednika »Istra«, Zagreb, Masarykova ulica.
„DOBROVOLJCI - KUDIVARJI JUGOSLAVIJE"
Zanimiva knjiga vojnih dohrovoljcev
SODBE IN OBSODBE PRED OKRAJNIMI SODIŠČI V JULIJSKI KRAJINI V LETU 1935
Ljubljana. 2 februara 1937. Pred časom smo na tem mestu obširneje poročali o razsodbah kazenskih sodišč (tribunalov) v Julijsk1 Krajini m pri tem poudarjali izredno težke razmere ki jih je ustvarila nenaravna in krivični državna meja, posebno pa še v tako zvani prosti coni na Reki in v Zadru. Danes hočemo predočiti čitateljem podatke o razsodbah okrajnih sodišč (pretur).
V	Julijski Krajini in Zadru posluje danes osemnajst pretur. Tribunalu v Trstu so podrejene preture v Postojni, Senožečah, Sežani, Trstu m Tržiču, tribunalu na Reki preture v Ilirski Bistrici, na Reki in v Vo-ioskem—Opatiji, tribunalu v Pulju preture Cres, Labin Pazin, Poreč, Pulj, Rovinj, Veli Lošinj in Vodnjan ter tribunalu v Zadru preture v Lastovem in Zadru. Preture tržaškega tribunala spadajo skupno s pre-turami videmskega tribunala v območje tržaškega prizivnega dvora. Reški, puljski in zadrski tribunali pa so podrejeni sekciji tržaškega prizivnega dvora na Reki. Radi te sodne razdelitve je, kakor smo že v prejšnjem članku o tribunalih omenili, mogoče kritično presojati samo podatke na področju reške sekcije prizivnega dvora.
V	letu 1935 so se vršile pred okrajnimi sodišči, ki so podrejena sekciji prizivnega dvora na Reki, 2062 postopanj, obsojenih je bilo 1564 oseb, in sicer na ječo do 3 mesecev 277 oseb, od 3 do 6 mesecev 320 oseb, od 6—12 mesecev 80 oseb in z ječo nad 1 letom 10 oseb, z zaporom do 1 meseca 296 oseb. od 1 do 6 mesecev 320 oseb, od 6 do 12 mesecev 13 oseb in z zaporom nad 1 leto 4 osebe. Z denarno kaznijo do 100 lir je bilo kaznovanih 169 oseb, od 100 do 1000 256 oseb in z večjimi denarnimi kaznimi ali globami 33 osebe. V področju reške sekcije prizivnega dvora je bila povprečno vsaka 115 oseba kaznovana od okrajnega sodnika, v vsej Italiji pa povrečno le vsaka 232 oseba. Po številu prebivalcev je reško področje okroglo 0,71% vse države, število postopanj je dokaj sorazmerno, namreč Q,67%, ne pa število obsojencev, ki znaša Kar 0,89%. Delikti in prestopki, glede katerih Izkazuje reško področje števila močno nad 1 letom 10 oseb, za zaporom do 1 metenje javnih organov, prestopki zakona o javni varnosti in . . . prosjačenje. Toliko visoko število deliktov in prestopkov, posebno pa vrsta prestopkov, radi katerih so bile izrečene obsodbe, so značilne za razmere v Julijski Krajini in Zadru.
V najkrajšem času bo izšla v Ljubljani zanimiva knjiga, ki jo bo izdalo društvo dobrovoljcev pod gornjim naslovom. Knjiga bo toliko bolj zanimiva, ker je skupno delo ljudi, ki so se borili na fronti in sicer objavljajo svoje spomine v njej vsi, od advokata in bojevnika najvišjih činov, do navadnega delavca, ki se je boril v prvih jarkih. Delo bo zelo obširno in bo obseglo okoli 500 strani. Ker smo prepričani, da se bo tudi marsikdo od naših rojakov, zlasti številnih prostovoljcev, zanimal za to, opozarjamo torej na zanimivo knjigo, ki bo v najkrajšem času izšla.
Izmed mnogih sestavkov, ki bodo objavljeni, opozarjamo že sedaj na to, da so med njimi kot sodelovale! tudi naši rojaki. Za danes prinašamo iz te zanimive knjige par odlomkov dobrovoljca Antona Habe -ta, doma iz Črnega vrha nad Idrijo, sedanjega služitelja na ljubljanski univerzi. Bil Se ujet in prišel je v Rusijo, kjer se je v Kijevu prijavil kot dobrovoljce, odkoder je bil odposlan v Dobrudžo. Iz njegovega obširnega sestavka »Skozi tri fronte in pet ujetništev« prinašamo zanimiv opis spopada z bolgarskimi patruljami 20 oktobra 1916.
»Bilo ie zgodaj zjutraj, nekaj ur pozneje pa so Bolgari že navalili na nase postojanke. Desno od nas so bili Rumuni, ki so se začeli kmalu umikati zaradi močnega topovskega ognja. Ker je bila tako If011!? zrahljena, smo se morali umikati tudi mi. Med umikom je bil tovariš Bitenc ranjen v nogo, zadel sem ga na rame in se na vse kriplje trudil, da bi rešil sebe in nje-
ga, zakaj vsi smo vedeli, kaj nas čaka, če nas ujamejo Bolgari. Ranjenec je bil težak in nisem mogel več naprej. Tovariš mi je prigovarjal, naj ga pustim in naj rešim vsaj sebe. Komaj sem napravil kakih deset korakov, me je že vrgel močan zračni pritisk granate in šele udarci s puškinim kopitom so me prebudili iz nezavesti... Zajeli so me Bolgari... Dva konjenika sta mi zadrgnila vrv okoli prs in me privezala h konju. Kaki dve uri sta me tako vlekla In me tako napol mrtvega privlekla do komande.«
Kasneje še opisuje kako ga je vojaško sodišče 8 novembra 1917 obsodilo na smrt. Toda cesar ga je pomilostil in bila je odrejena nova razprava, v kateri je dobil 10 let zapora, ki pa naj bi jih odsedel šele po vojni, a svoje zločine lahko z junaštvom na fronti opere. Tako je prišel v Videm.
»Več nas je bilo pri neki brigadi, katero smo pošteno okužili s svojim veleizdajstvom«.	,	. ,xx-
Ko tako opisuje svoje dogodovščme, končuje:
»Prišli so Italijani in spet enkrat sem bil ujet. S kakimi 50 drugimi vaščani sem bil odveden v Krmin. Na novega leta da 1919 sem pribežal v Ljubljano. Tu me je marsikaj razočaralo. Potem sem bil 13 mesecev na Koroškem, nazadnje sem pa še brez posla nekaj mesecev stradal v Ljubljani.«	. ,	.
Priporočamo svojim rojakom da se na knjigo naroče, kar lahko store tudi po naši podupravi v Ljubljani. Knjiga bo stala okrog 100 Din.	Agi s.
KAKO SU RIJEČANI BILI PREVARENI
Kniiga Eduarda Susmela o Arnaldi! Mussoliniju i njegovom interesovanju za jadranske težnje
Poznati riječki fašista i renegat Edoardo Susmel (Šušmel) napisao je knjigu pod naslovom »Arnaldo Mussolini i jadranske težnje«. Ta je knjiga posvećena bratu Benita Mussolinija, koji je, kako znamo, pred nekoliko godina umro. Ta je knjiga puna fraza i ne bi imala da znači mnogo, kao što stvarno ni sam Arnaldo nije značio mnogo za rješenje jadranskog pitanja, kad je to bilo aktuelno. Onda još nije fašizam bio na vlasti.	.. .
AH ima ipak nekih detalja, u toj knjizi, koji su interesantni. To je na pr. ono mjesto, gdje Susmel govori o privrednoj funkciji Rijeke pa kaže:
»U Mussolinijevo} vladi nikla je mela aneksije 1 topovski metak od 27 ianUi?ra 1924 godine okončao je mučeništvo KtjeKe, kojoj je Duce dao žudjenu otadžbinu. Onog dana postala je Rijeka član velike ItaHian-ske porodice. Rlleka je u ekonomskom pogledu bila zakinuta, ali je Duce odmah ohrabrio Riječane tvrdeći, da «e iza političke pobjede nastupiti ekonomski preporod. On je u Senatu rekao, da oslobodienie ne smije da bude popraćeno bijedom i nevoljom.«	„	,	„.«.i
Niie li ovime Edoardo Susmel na neki lijepi način predbacio Mussoliniju koju oslobodjena Rijeka trpi i upozorio ga na neispunjeno obećanje u Senatur
RADIO STANICA U BEOGRADU NE SMIJE DA PRIČA 0 JUG0SL0VENSK0M JADRANU
»San Marco« piše:	»I u programu
prošle nedjelje beogradska kratko-talas-na Radio stanica ponavljala Je, u toku tri suksesivne večeri, i na četiri^ jezika (francuskom, engleskom, njemačkom I madžarskom) o Jadranu i jugosloven-skim jadranskim zemljama. Naveče 4 januara, u konferenciji »Nusa trgovinska mornarica« veličale su se pomorske vrline« jugoslovensleog stanovništva na Primorju i Dalmaciji. U konferenciji se govorilo, da su se venecijanske ladje i turske galije mnogo i uvijek bojale ovih vrlina (sic!) Naveče 8 januara emitova-na je konferencija »Jugoslovenska nacija.« Govornik je najcrnji tip svojih sunarodnika potražio čak u »jugosloven-skoj« Istri.
Beogradska kratko-talasna, radiostanica, zvanična ustanova, objavljuje u svome nedjeljnom programu, predavanje nekog profesora Hercega, na francuskom i engleskom jeziku, pod naslovom »Narodna važnost jugoslovenskog Jadrana« i drugo predavanje, isto tako na francuskom i engleskom: »Bozic na Jadranu« (razumije se:	jugosloven-
skom!). »San Marco« se čudi jugoslo-venskoj drskosti, jer Jugoslavija nema svog Jadrana...
MALE VESTI
— V Postojni so 25 januarja t. I. potrdili okoli 400 otrokom organizacij balile in malih Italijank fašistične legitimacije, kar se je vršilo seveda z velikimi ceremonijami pred vojašnicami.
— V Senožeče se je vrnil iz Amerike neki Štefan Križaj (Crisai) ter videl fašistično »befano«. Takoj je dokazal kako »fašistične institucije zbujajo v vseh občudovanje in navdušenje« kakor pišejo časopisi ter odrinil 100 lir za pomožno akcijo.
— Po vsem Goriškem je pretekli teden divjalo strahovito neurje s snežnimi meteži, da ie bil ustavljen ves avtomobilski promet med Trstom, Gorico, Komnom, Čedadom in Postojno. Tudi vlaki so imeli velike zamude.
— V Gorici je umrl znan: profesor Eu-gen Slmonettl zadet od kapi. Bil je fašist od leta 1921 in znan kot skrajno sovražen našim ljudem.
— Radi tihotapstva dveh krav iz Jugoslavije je bil obsojen Alojz Simčič iz Stu-denega na dve leti zapora, na eno leto nadzorstva in na denarno kazen. S ponarejenimi listinami je prodal kravi nekemu Mihelčiču, ki pa je bil oproščen.
— Prvega februarja se je proslavila v Italiji z velikimi svečanostimi štirinajsta obletnica obstoja milicije. V Rimu so se vršile posebne ceremonije, ki se jih je vde-ležilo 14 legij. Temu je prisostvoval tudi Duce.
— Dvaindvajsetletni Ernest Žiga je bil obsojen na dva meseca ječe, ker se ni javil k naboru. Radi istega je bil obsojen Kari Jug, star 25 let, oba sta iz Štanjela, na eno leto težke ječe.
— Radi tihotapstva so bili obsojeni:
Frančiška Lapajne, stara 67 let na 1 mesec ječe in 800 lir globe, ker je tihotapila kavo, tobak, saharin in semensko olje. Na isto kazen je bila obsojena Štefanija Črni-logar stara 36 let radi tihotapstva kave in tobaka. Obe sta doma pri Cerknem. Frančiška Petrovič je bila obsojena na 500 lir, ker je razpečavala tihotapljene rozine. Doma je iz Cola. Ana Ogrič, stara 34 let s Svete Lucije, stanujoča v Št. Vidu na 410 lir in 14 dni zapora, ker so našli pri njej velike zaloge kave in tobaka. Mihael Tro-jer. star 65 let iz Grahovega je tihotapil kavo. obsojen je bil na 200 lir globe. Dalje še: Gertruda Groharjeva, Jerica Tro-jerjeva in Marija Bezič, ker so tihotapile tobak in kavo vsaka na 500 lir kazni in 14 dni zapora.
— Talijanskoj kraljici Jeleni dati će Papa odlikovanje »zlatna ruža«, najveće papinsko odlikovanje. Od VI vijeka do danas podjeljeno je samo oko stotinu tih odlikovanja.
— Obelisk iz Aksuma bit će uskoro kako javljaju talijanski listovi donesen u Rim, zajedno sa statuom iz Adis Abe-be koja pretstavlja Judejskog lava.
— Američka liga protiv rata i fašizma priredila je demonstracije pred njemačkim i talijanskim konzulatom u San Frančišku zbog pomaganja generala Franca.
— Pet talijanskih aviona zalutalo je u magli i spustilo se nad vladine položaje u Španiji. Piloti su izjavili da ih je vlada poslala u španlju kao »dobrovoljce«.	.	,	„
— Raške rudokope je posjetio Ras Sejum. S njime je bio i sin bivšeg abe-sinskog ministra rata Mulugete.
— Strašno razbojstvo u Malom Milinu dogodilo se 13 pr. mj. U snu su ubijeni Josip i Marija Prucar. Karabinjeri su uhapsili Matu Vivodu i njegova sina Josipa i Bajoka Viktora iz Malog Mlu-na kao počinitelje tog zločina.
— Peršić Ana ud. pok. Ivana iz Bar-banštine osudjena je u Puli na 27 godina robije zato što je ubila svoju nevjestu.
— Pomerski župnik Don Tommaso Franca dobio je specijalni papinski blagoslov zato što je poslao Papi na dar svoju knjigu »L’ origine e la evoluzione della vita«.
— U Bol junu je neki dr. Ughi održao seljacima govor o blagodati fašističkog režima za seljake. Svi seljaci su morali prisustvovati, jer je predavanje održano u okviru sindikata zemljoradnika.
— Riječki načelnik je u ime grada darovao novoj podmornici »Rubino« na svečan način novu ratnu zastavu.
_____On. Farinacci se je proslavil menda kot junak v Abesiniji in bil ranjen v roko. To je izkoristil, da se je lahko vpisal v invalidsko društvo. Toda neki oficir, ki je bil prisoten njegovemu junaštvu poroča v »Giustizia e Liberta« o tem sledeče: S skupino oficirjev je v zaledju pri Desijah on. Farinacci lovil ribe s tem, da je meta) v vodo ročne granate. Radi nerodnosti ali neprevidnosti pa ga je ena ranila. Dogodek je opisal min. Cianotu, ki ima pod sabo propagando in tako se je iz tega izcimil velik junaški podvig Farinaccija nad Abe-sinci, mesto nad ubogimi ribami, ki so crkavale od njegovih ročnih granat. __ — O pravem položaju v Siciliji fašistično časopisje le malo piše. Na otoku vlada lakota, bolezni in veliki teror. Ni čudo če so česti umori, tatvine in slično. Pred kratkim je bil ubit nek fašistični centurion, radi česar je bilo aretiranih par sto ljudi. Dalje je bil ubit v Palermu Giuseppe Civello, znani brutalen fašist. Tudi temu umoru je sledilo par sto aretacij toda brez uspeha. Nad zaprtimi izvajajo najnemogočnejše načine mučenja.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
JANUARSKA ŠTEVILKA REVIJE »MISEL IN DELO«
Izšla je prva ovoletna številka ljubljanske revije »Misel in delo« s sledečo vsebino:
Samospoznanje Al. Zalokar: Osnove zdravstvene politike; Dr. M. Kenk: Vpliv stroškov na razvoj konjunkture A. Lajovic: Pravo, sodobnost in kasacija. Obzornik — dr. Niko Zupanič (Inko) Španija, Sredozemlje, Balkan — (dr.B. Vrčon)—Notranjepolitični pregled (—bv—) — Bolnišnice in zdravstveni pregled (Z) ; Brezposlenost učiteljskega naraščaja (Inko); Poročila o prevratni dobi na Primorskem (L. č.) S. žečevič: Siromaštvo Jugoslavije (S. B.) Drobtine.
Revijo ureja odbor: dr. Stojan Bajič, dr. Lavo Čermelj, dr. Fran Spiller-Muys in dr. Alojz Zalokar.
Naročnina letno 60 Din, za pol leta 3<; Din, za četvrt leta 15 Din. Posamezna ■M i'ka 6 Din, dvojna 12 Din.
Uredništvo in uprava v Ljubljani na Gosposvetski c. 4. I. kat. Poštnočekovni račun: 16.602
»VJERA I MATERINSKI JEZIK«
Dr. Engelbert Besednjak je objavio u šibenskoj »Socijalnoj reviji« (urednik Božo Dulibič) raspravu pod gornjim naslovom, koju ćemo u jednom od narednih brojeva prenijeti.
IV. ŠTEVILKA »NAŠEGA RODA«
Izšla je četrta številka »Našega roda« s sledečo vsebino:
Ivan Pregelj: Razglednica, Oskar Hudales: Ubežnik, Ina Slokanova: Trije Kralji, Ivan Primožič: Prevzetna hruška, France Bevk: Dobro delo, Niko Pirnat: Od modela do kipa, Danica Gruden:	Davica,
Cicibanov rod, Dogodovščine Pečka Ro-kodelčka, Fran Roš:	Miška, Siničke,
Volk Spokornik, Doma in po svetu, Kakšno starost doseže človek, Mali smučar, Drobne zanimivosti, Za male gospodarje, Za male gospodinje, Spominski dnevi, Mladina piše, O mladih kanarčkih itd.
»Naš rod« izhaja v Ljubljani osemkrat med šolskim letom in ga prejemajo naročniki »Mladinske matice«, ki plačajo letno naročnino za list in publikacije »Mladinske matice« Din 22.50, v 9 mesečnih obrokih po Din 2.50.
List izdaja »Jugosl. učiteljsko udruženje — sekcija za dravsko banovino v Ljubljani. Glavni in odgovorni urednik Josip Ribičič. Uredništvo in uprava: Ljubljana, Frančiškanska ulica 6.
Svaki emigrant mora da ima veliki emigrantski
„JADRANSKI
KOLEDAR"
Velik izbor štiva. Saradjivali najbolj! pisci. Mnogobrojne slike.
Ko ga još nema neka ga odmah naruči! - Upozorite na nj svoje prijatelje !
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
USPEŠNO DELOVANJE SOĆE-MATICE V LJUBLJANI
Ljubljana, 25 jan. 1937.
Sedemnajsto leto društvenega delovanja pri naši agilni Soči je posebno uspešno, ker ga je blagoslovila tridesetletnica smrti našega pesniškega preroka S. Gregorčiča, ki je vzpodbudila v bratski požrtvovalni ljubezni vse naše nacijo-nalne delavce z bregov bistre Soče in sinjega Jadrana.
1.	Sedemnajsto predavateljsko sezono je otvo-ril 31. oktobra odlični strokovnjak univerzitetni docent sodnik dr. Bajič Stojan z veieaktualnim sodobnim problemom »Borba zoper brezposelnost«. Tega zanimivega predavanja so se udeležili mnogi priznani ljubljanski socijalni delavci.
2.	Skupna velika prireditev Soče in Tabora s sestankom slovanskih narodnih noš v obširnih prostorih sokolskega Tabora 7. novembia p. 1. se jo obnesla nad vse častno za naši bratski organizaciji, ki tekmujeta v vzajemnem delu za blagor svojih rojakov pregnanih z rodne grude.
3.	Popularni predavatelj profesor dr. Šarabon Vinko je 14. novembra obdeloval zanimivo snov »Vpliv človeka na na».avo« na temelju gospodarskega zemljevida, kateremu jo človek s svojim socijalnim razvojem in kulturnim razmahom popolnoma predrugačil vnanjo lice v zadnjih dveh stoletjih na vseh zemeljskih celinah.
4.	Proslava tridesetletnice smrti našega vzornega klicarja S. Gregorčiča 21. novembra je tudi bila zelo slovesna in dostojna nepozabnega ljubljenca Neodrešene domovine. Priljubljeni skladatelj Zorko Prelovec — naš rojak — je v lepem poljudnem govoru povdarjal krasoto čuvstvenih Gregorčičevih pesmi, ki so obogatile našo glasbo. Oktet Ljubljanskega Zvona je prepeval lepe materine besede Soškega preroka in spretni recitatorji so dovršeno krasnoslovili bisere njegove »Zlate knjige«.
5.	Simpatična Ljubljančanka japonska gospa Marija Tsuneko-Skuškova je 12. decembra zabavala Sočane z lepim dve uri dolgim predavanjem o Japoncih in Kitajcih.
6.	Univerzitetni profesor Maklecov Aleksander
je 19. decembra pripovedoval vse sodobno zanimivosti »Rodbine in zakona (braka) v sovjetski Rusiji«.
7.	Božičnica našo Soče je pa 24. decembra osrečila 85 ubožnejših družin z mnogimi živili in oblačili ter jim nudila socijalno pomoč z darjvi v vrednosti nad 6000 Din. Božično drevesce z mnogimi ljubkimi priložnostnimi prizori je razveselilo naše ubožaejše matere in očete z otroki. Marljivi socijalni delavci in požrtvovalne delavke z agilno Klavorov© družino na čelu so bili srečni pri tej plemeniti obdaritvi.
8.	Silvestrovo ^o zopet skupaj praznovali Sočani in Taborjani s svojimi mnogimi ljubljanskimi prijatelji v vseh pr istorih Trgovskega doma in si voščili srečnejši 1937.
9.	Ko smo dovršili obojne jugoslovanske praznike. je opisoval 16 t. m. predsednik Sočincga predavateljskega odseka dr. Ražem Joahim naci-jonalno delovanje in proslavil spominsko deseto obletnico smrti prezgodaj umrlega dr Rybara Otokarja.
10.	Dolgoletni strokovni Sočin predavatelj agilni mestni zdravniški svetnik dr. Mis Franta jc povedal svoja »Izbrana poglavja iz epidemiologije«. Poljudno nam jc predaval o zgodovini proučavanja infekcijskih bolezni, njih prevzročiteljib in prenašanju na okolico.
11.	Sočino odelenje Istarska obitelj je priredila 23. januarja lep zafc«* 'ni večer. Vsa prireditev z vso postrežbo je bila posvečena lepim običajem in šegam tužne Istre ter res moramo prirediteljem poznanim istrskim rodoljubom z dr. Prodanom in profesorjem Bačičem na čelu le čestitati k tej posrečeni domači zabavi.
12.	Dno 30. januarja bo predaval zaslužni propagator Jadranske Straže učitelj Pirnat Viktor. Tema »Naša trgovska in vojna mornarica«. To strokovno episkopsko predavanje v preko J00 slikah po vseh naših pristaniščih od Sušaka do Bojane.
13.	Redne mesečno odborovo sejo našo Soče, dele mnoge dobrite svojim potrebnim rojakom s podporami v denarju, obleki in tudi redni dnevni brani par dijakom iz naših krajev.
14.	Tudi v podrobnem socijalnom delu smo imeli par uspehov ker smo nekaterim brezposelnim delavcem priskrbeli stalno zaposlitev in s temi dobrimi deli bomo nadaljevali do srečnejših dni vseh onih trpinov, ki beže z rodne grude pod silo neugodnih življenjskih razmer. V društveni pisarni na trgu kralja Petra I. Osvoboditelja pomagajo tudi z nasveti, opravilnimi spisi in raznimi dobrotami vsem potrebnim ter neukim rojakom.
15.	Zima in šo ne definitivno rešena določitev mesta za S. Gregorčičev spomenik je njegovo odkritje zavlekla do prihodnjega poletja in prepričani smo, da bodo častilci našega preroškega pesnika ljubljenca še prispevali za zgradbo spomenika, ki bo v čast nesmrtnemu umetniku pevcu Neodrešene domovine in v ponos vsem nam, ki smo jo morali zapustiti vsled nemile osode, ki pa še ni izrekla zadnje besede.
Tako vrši naša Soča svojo nacijonaino dolžnost in uverjeni smo, da bo ta agilni odbor nadaljeval s svojim požrtvovalnim delom do vedno večjih uspehov . ..	Soški.
Novi odbor »Gorice« v Ptuju
Ptuj, januarta 1937. — Naše društvo primorskih in koroških emigrantov »Gorica« jo imelo ▼ soboto dne 16. januarja 1937. svoj prvi redni letni občni zbor. Zbora se je udeležilo pohvalno število članstva, prisustvovali pa so tudi zastopniki tu-kajšnih narodno-obrambnih društev, g. dr. Šalamun Franjo za Sokola, Narodno Odbrano in Udruženje rezervnih oficirjev, ter dr. Breznik Vlado za »Slovensko Stražo« in tov. Kete za bratski društvi »Nanos« in »Jadran« iz Maribora. Zastopnika dr. Šalamun in Kete sta v prisrčnih besedah želela društvu obilo uspeha.
Bilanca društvenega delovanja je z ozirom na kratek obstoj od ustanovitve dne 6./VII. 1936. pa do prvega občnega zbora dne 16. januarja 1937. — torej komaj sedemmesečna doba —- pravzaprav zelo zadovoljiva. Dasi vpisivanje članstva še ni zaključeno vendar ima društvo še 105 članov, v Ptuju in okolici jc pa še precej naših ljudi, ki jih bo treba vpeljati in povezati v naše društvo.
V glavnem je bil izvoljen dosedanji odbor, in sicer:
Predsednik Peric Lojze, podpredsednik dr. Lipič Lovro, tajnik Peček Uroš, blagajnik Kovač Androj. Odborniki: dr. Romee Alojz, Kafol Milka in Milič Ivan. Revizorja: Zavadlol Miha in Na-gelšmid Miloš. Rasodišče:	dr. Muha Vladimir,
Mobole Zdravko in Rusljan Ambrozij.
Glavna skupština »Gortan-Bazovica« u Sarajevu
Četvrta redovna, glavna skupština društva »Gortan-Bazovica« u Sarajevu održat će se dne 7 februara 1937 godine u 10 sati u posebnim prostorijama gostione »Burence«, u Aleksandrovoj ulici kod Marijin Dvora sa dnevnim redom:
X. Pozdrav pretsjednika
2.	Izvještaj tajnika, blagajnika, soc. otse-ka 1 petero povjerenika
3.	Izvještaj nadzornog odbora 1 podijelji-vanje apsolutorlja
4.	Biranje novog odbora
5 Eventuallje.
U slušaju nedovoljnog broja ćlanova, održat će se skupština sat kasnije bez obzira na broj prisutnih.__________________Odbor.
Karnevalska zabava »Istre« Novi Sad
D nedjelju, dana 7 februara o. g. u 15 sati prlredjuje se za naše članstvo 1 po njem uvedene giste u prostorijama Željezničkog Doma u Novom Sadu, Trg Carice Milice —
VESELO KARNEVALSKO PO PODNE sa igrankom u karnevalskim kostimima, šaljivom poštom 1 t. d. Jeftin i ukusan bife u vlastitoj režiji. Ulaznice po Din 5.—, porodice plaćaju duplu ulaznicu bez obzira na broj porodičnih ćlanova. Dužnost Je nas svih, da dodjemo, kao 1 da dovedemo svoje prijatelje 1 poznanike na ovu društvenu zabavu 1 time pomognemo društvo. Neka 1 medju nama bude deviza:
SVOJ SVOME!
*
Pošto Je već svima poznato, da Je društvena kancelarija otvorena svakog radnog dana od 17—19, a nedjeljom od 10—12 sati, umoljavaju se 1 pozivaju svi članovi, da donesu 1 uplate društvenu članarinu u društvenoj kancelariji, Jer nije moguće, da se svakog 1 to u »pravo vrijeme« u tu svrhu otal-dje. Ako Ima zaostataka, neka se plati u obrocima. Tom prilikom će se takodjer svakome promijeniti društvena legitimacija u smislu kongresnog zaključka, tako da će svi emigranti u cijeloj državi Imati Jednake legitimacije. Ovu činjenicu ne treba omalovažavati Jer znači velik napredak u konsolidaciji rada cijele naše emigracije. Za novu legitimaciju plaćat će se svega 2.— Din. — Za vanjske članove rasposlate su čekovne uplatnice, kako bi se njima poslužili za podmirenje članarine. Sve dužnike molimo 1 pozivamo, da više ne odugovlače sa plaćanjem zaostataka. Jer djelokrug društva sve se više proširuje te su društvu zbog toga potrebna sve veća flnansljska sretstva. Izmjena legitimacija vanjskih članova uslijedit će poštom.
Odbor »Istre« Novi Sad.
3 februara 1887
0 Trstu i0
God. XVIII.
0-
NASA SLOGA
^oucni, gosDOđars!« • politički list
m
Pred 50 godina
GLAS ÌZ DALMACIJE
Krv nije voda — stara je hrvatska rečenica — a usljed topa nere s« caisM nitko čuditi što se i mi u Dalmaciji iskreno radujemo svakomu uspjehu narodne stranke u posestrimi »tužnoj* Istri. Faž cienje-ni list dolazi u sva iole važnija mjesta naše pokrajine, te se svuda željno čeka i čita, jer nam skoro svaki broj donese po koju utješljivu novost, po koji uspjeh u narodnoj borbi Vašoj.
Od Hrvalah, raztrešenih po raznih pokrajinah, shvaćamo mi Hrvali iz Dalmacije najlaglje Vašu borbu, Vaše jade i nevolje, jer neima tomu davno što smo se i mi imali boriti za iste narodne svetinje, za koje se bore braća istarski Hrvati. Narodni dušma-ni, koji Vas danas tlače i dave, gnječili su skoro tu nedavno pod drugim imenom i nas u Dalmaciji. Vaši talijanaši i šarenjaci služe se istimi nečistimi sredstvi, kojimi su se služili kod nas autonomaši; cilj jednim i drugim bijaše i jest isti, t. j. gospodstvo nad ogromnom većinom naroda naše krvi. Sloboda, koja jim je uviek na jeziku, imala bi vriediti jedino za gospodu, a jadni seljak neka radi, trpi i šuti ..
Kamo sreće, da Vam imade bar izvana pomoći — jer simpatijama malo se komu pomaže — kamo velim sreće, da bi Hrvati u ostalih pokrajinah shvatili i uvažili Vaše nesnosno stanje, jadni položaj Istrana brata, te mu po svojih silah u pomoć pritekli ...
»HRVATSKI JEZIK U ISTRI MORA 1ZČEZMJTI«
Iz občine ročke pišu nam 28 t m. slie-deće: Ne samo krnj eli i šarenjaci, nego i nekoje oblasti u Istri uvrstile su u svoj program medju ostale točke i ovu: »Hrvatski jezik u Istri mora izčeznuti* I zbilja radi se na sve moguće načine, da uspije ova djavolska točka čim prije Našim narodnim dušmanom radi u prilog u ovih sirannh u posliednje vrieme i žandarmenjska oblast
Sastanak društva »Istra« u Zagrebu
Umoljavaju se članovi da bi prisustvovali članskom sasranku koji će se održati u nedjelju 7 o. mj. u dvorani »Doma Milosrđa« u Klaićevoj ul. 10 u 10 sat! prijo podne.
Odbor.
Prireditev društva »Tabor« v Ljubljani
Društvo »Tabor« v Ljubljani priredi na pustni torek družabni večer v dvorani »Delavske zbornice«. Vstopnina 5.— Din.
Cisti dobiček prireditve je namenjen za vzdrževanje društvenega zavetišča za brezposelne, kjer prejema v zimskih mesecih brezplačno hrano In prenočišče osemdeset rojakov
Pridite, bo prijetno m domače, obenem pa boste podprli dobro stvar.
Veselje u demu Stanka Čoka
Čok Stanko, saradnik »Jadranskog koledara« koji je osam godina izdržao u talijanskim zatvorima, dobio je sina. Njemu i njegovoj gospodji iskreno čestitamo.
»Prosvjetno marijenetsko kazalište« u Zagrebu
davati će n subotu dne 6. o. mj. u 15 sali «vojn drugu predstavu u kino »Union«. Prikazivati ćo se opereta »Snjegu'j'ca«. Cijena ulaznica je
Din 2.50 do 9_ Ulaznice mogu se rezervirati
unapred na telefon 62-70. Uprava.
FAŠIZAM I SELO
IV.
LAŽNI SOCIJALIZAM
Nacionalna žica nije dovoljna. Fašizam hoće da bude i socijalizam čak i socijalistički. »I mi smo socijalisti, kaže Hitler, ali nacinalni socijalisti«. Italija i Njemačka razležu se uzvicima »drugovi!« Prvi maj je služben, državni praznik i njemački. Proglašena je »radna obaveza«, makar za paradu. Studente iz gospodskih kuća šalju na selo, da pomognu seljacima za vrijeme žetve. Svaki fabrikant mora da primi po nekoliko radnika više, da bi se prehranili preko zime. Sami ministri skupljaju dobrovoljne priloge za »zimsku pomoć« na raskošnim plesovima berlinske aristokracije. Sam Fiihrer ne prima nikakvu plaću već se izdržava, vrlo sromno, bez žene i bez djece. prihodom od svoje knjige Moja borba, koja je rasprodana u preko milijun primjeraka. Njemačka je zemlja sa velikom socijalističkom tradicijom, to je otadžbina Marxa i Engelsa, Liebknechta i Be-bela. Kautzkog i Franca Meringa, država gdje je već prije rata socijalistička stranka bila najveća, sa svojih 110 poslanika u Reichstagu. Razumljivo je da jedan veliki pokret nije mogao da ne uzme, makar po formi, socijalističko obilježje! odatle on crpi velik* dio svojes nage.____________
Znak je slabosti za fašizam, s druge strane, što mora da uzima na sebe haljinu socijalizma, makar lažnog. U zemljama gdje je živa demokratska tradicija, fašizam se kiti imenom demokracije i parlamentarizma. Mussolini održava u svoje vrijeme izbore za parlamenat, u Madžarskoj sve stranke su po formi slobodne. Austrija mora da vodi računa o socijalističkom Beču: zato njen »Patriotski front« ne prestaje da bude socijalan, i ako kr-šćansko-socijalan. Fašizam se povija dakle prema vjetru: ma kako bila divlja njegova mržnja prema demokraciji, ma da goni sve vrste socijalista i demokrata, on ipak krade njihovo ime gdje mu je potrebno, da bi se što bolje prilagodio navikama masa. On se naziva revolucionarnim, u stvari je demagoški.
Njemačka se u ratu proslavila kao zemlja surogata, zemlja gdje se proizvodi odijelo i obuća od papira, brašno od drveta, maslo od bilja. Sada se pojavljuje kao postojbina lažnog socijalizma: nov surogat, velelijep i pompozan, ali bez sadržine, ili bar bez prave sadržine. Surogati nisu pomogli da dobije rat; može se sumnjati da će bolje proći u novom ratu sa demokra-cijom i pravim socijalizmom. Mussolini je
sam dugo godina bio socijalist I sindikalist; revolucionar najbolje ocijenjen; on je mnogo naučio od Marxa, još više od Pro-udhoma i Sorella; pridobio je za svoj pokret veliki broj starih drugova; krupni kapitalisti se dosta tuže na njega zbog teških nameta, — rečju, fašizam u Italiji pokušava da koze budu site i kupus što manje oštećen. Surogat se ovdje teže primjećuje, bar što se tiče industrijskih i drugih gradskih radnika: Mussolini čini sve što može da ih suviše ne ozlojedi. Pa ipak je morao da preduzme abesinsku vojnu ne bi li skrenuo pažnju sa unutrašnjih nevolja, ipak je Francusku i Englesku najbolje uvjerio da mu treba dati Abesiniju kad im je zaprijetio da će u slučaju neuspjeha pustiti da u Italiji bukne revolucija: neka poslije trljaju glavu kapitalističke velike sile... Isti argumenat je upotrebio i Hitler, ne samo pred njemačkim kapitalistima koje je ucienjivao sa komunistima, već i pred Engleskom, pred samim Mac-donaldom: ako ne ćete mene, rekao je, imat ćete Sovjet! I danas, on neprestano vitla pred očima uplašene evropske buržoazije crvenu maramu boljševizma.
Imamo još bolji dokaz. Ni Mussolini, ni Hitler nisu ništa učinili za seljaka. Fašizam pravi razne ustupke, ne sprovodi reforme: on radi po nuždi, ne po odredje-nom programu. Njegova vojska jeste srednja klasa,, propala buržoazija, činovništvo sa gospodskim duhom, maskirani »radnici« i »prijatelji naroda«. Radnici su takodjer
ušli u pokret, ali ne iz idejnih, već iz čisto materijalnih razloga, da bi dobili hljeba i odijela, revolver i municiju: to nije malo u ovo doba krize i nesigurnosti. Seljaci u opće nisu ušli a nisu pokazali ni neki naročiti otpor, oni ne haju za fašizam, jer ga ne osjećaju dovoljno neposrednim za njih fašizam ne mari. jer ih se ne boji.
Odmah poslije rata, seljaci su u Italiji uzeli zemliu od vetiko-posjeduika, razdijelili stoku i sprave. Izvršili malu agrarnu revoluciju Čim je Mussolini došao na vlast, on je povratio staro stanje stvari. A to Je stanje strašno za seljake. Na imanja od 1—50 hektara otpada svega jedna četvrtina obradive površine, i to nisu sve seljačka imanja. Ostale tri četvrtine zemljišta zauzimaju imanja veća od 50 hektara, koja niukom slučaju nisu seljačka. Od 6 milijuna i dviiesto hiljada muškaraca iznad deset godina koji se bave poljoprivredom. na svojoj zemlji žive samo 2 milijuna i dvijesto hiljada, dok su ostala 4 milijuna zakupci	napoličari (koloni), sluge,
najamni radnici (nadničari). Zajedno sa ženskim licima iznad deset godina, sav taj radn< odrasli svijet iznosi preko 6 i po milijuna osoba, ne računajući djecu. Ovi brojevi su iz 19.11 godine, skoro deset godina poslije dolaska fašizma. Mussolini se grdno reklamirao sa »Bitkom za žito« i sa isušivanjem močvara: za seljake stvarno ništa nije uradio, jer im pije dao zemlju, čak je oduzeo ono što su sami oteli od vjekovnih isisivača ...
»Istra« Izlazi svakog na godinu. — Oglasi
Vemčuna^po cjemku^ ćek"Y"9"..ra.ć“n? Tisak: Srećajnlna
1 čekovnog računa sh.vbu. — «rrevnmi», ta u.jcij šumnu ««•— _din., za pola godine 25.— din., za Inozemstvo dvostruko, za Ameriku 2 dolara
__ Vlasnik I Izdavač: Konzorcij »Istre«. Ma.sarvkova 28a II. broj telefona 67-80. — Za urcdnlfitvo odgovara I VAN STARI, Zvonimirova 48IIII
Jugoslavenske Stampe đ. đ.. Zagreb. Masarykova 28a. — Za tiskaru odgovara Rudolf Polanovlć. Zagreb. Ilica 131.