II Г1609 СПОМЕНИЦА МКХАИЛД АВГДМШЈК !',Л [> I 0 I [ / Д 19 3 4 ЗАДРУЖНД ВИБЛИОТЕКА Савеза набављачких задруга државних сл ужб е н и ка — Бр. б а. — СПОМЕНИЦА МИХШД ЛВРДМОВИЋд И 3 Д А О: САВЕЗ НАБАВЉАЧКИХ ЗАДРУГА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ББОГРАД 19 3 4 ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ ■■■■■■■■■•.■■•■■■■■»•^■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■^^ Предговор Савез набављачких задруга државиих службеника одлу-чио је да се ивда споменица поводом 70-годишњице Ми-хаила Аврамовића (рођен у Смедереву 4 новембра 1864 г. по старом календару), оца српског земљорадничког задру-гарства, највећег југословенског задругара као и одличног сарадника у међународном задружном покрету. У ту сврху одлучено је да се посвети Аврамовићу новембарски број „Задругарства'', а после тога да се са истим материјалом изда још и „Споменица Михаила Аврамовића". Тако ' је и поступљено. Кад се почело са прикупл>ањем прилога — чланака за „Задругарство", у времену од неколико недеља (позив дат у другој половини септембра, а лист је био готов за штампу већ крајем октобра о. г.) стигли су чланци са врло малим изузецима од свију оних, који су за то умољени. Ма-теријала је било толико, да је новембарски број „Задругар-ства" обухватио дванаест — уместо три штампана табака. Поред тога има још много л>уди, који жале што нису знали за ову намеру Савеза, пошто би и они хтели да нешто ка-жу о Аврамовићевом раду. Све ово можс послужити за до-каз, колико је цењен и поштован Аврамовић и његов рад. У овој „Споменици Михаила Аврамовића" оштампан је онај исти материјал који је био и у „Задругарству" бр. II из 1934 г. и чланци који су још накнадно стигли од г. Хенрија Меја, генералног секретара Међународног задруж-ног савеза у Лондону и од г. др. Младена Лосифовића, про-фесора Универзитета у Београду. Све што је урађено са овом „Спомеиицом" претставља само један део грађе, која ће можда ипак корисно послужи-ти једном каснијем биографу нашег Михаила Аврамовића и историчару његовог рада и доба. Београд, РЕДАКЦИОНИ ОДБОР. 20 новембра 1934. 3 Михаило Аврамовић Садашње потребе нашега задругарства ".-ЖЈ ну^ 2а(1ги^аг8(уо је та/. босЈја1пЈћ ро*геђа зуако^а пагоЈа. I паб <1ги§1уеп1 2јуо1 па1ахе какуо је хаЈги^агб^уо паша ро(геђпо. бада, и оујш 1гепи1с!та, ја харагат оуе 4п ј*1аупе ро^геђе које па1ахе 1 пагоСИо Ј.чНсе хаЈаАп.јЈ Јп1еге.ч 1 ђис1испоб1 па§е&а хаЈги-ј?аг81уа. Ргуа ро1геђа: РгеигесЈепје гас1ги^агб1;уа ргета ак(иа1п1т па-§Јт с1ги§1уетт иб1оу1та 1 ро^геђата. Огида ро(геђа: Во1је рогпауапје озпоуа, ргосеза ј Гипксјја . 4 г ха<јги§аг5(;\'а па озпоуј па§И1 8ос1о1о§кјћ 1 еко1о§к1ћ ргоиса-уапја. Тгеса ро1гећа: СЈбсепје хаЈгигпо^а арага1а о(1 е1ешепа!а кој1 зи 1исИ хасћиХпој рг1гос1Ј 1 хасЈгихпој е<;јс1. № ргедуЈсЈаш (1оћге 5ис1испо81:1 /аЈги^аг^уи, (Јгиупп гебЈта пе рге«Ју1(1ат (1оћге х1ихће опјш 1п1еге81та пагоЛиЈт којј §и гга-хЈуаН 1 коЈ1 12а21\'аји гасћи^аг^уо, ако хе пе гас1о\'о1је оуе ^1ауие ро!геће. Вео^гас!. МЈћ. АугатоуЈс 20 ок!оћаг 1934 ! ! I ш ■ 8 Михаило Аврамовић Пише: Др. Ђока Ј. НиколиК, Београд. Михаило Аврамовић ро!)ен је у Смедереву 4 (17) новем-бра 1865 године. По свршеној трговачкој школи био је чи-новник у онда основаној „Београдској задрузи" и „Класној лутрији", а доцније управник у „Подунавској окружној за-друзи" у Смедереву (1893), кооперативном удружењу за земљораднички кредит. У то доба пада његово путовање у Немачку и Италију, ради упознавања установа које се баве земљорадничким кредитом. И од тада настаје и његов рад на оснивању земљорадничких задруга, коме се он беше но- Др. Ђока Ј. Ннколпћ светио и срцем и душом. Тада је био почео излазити у Сме-дереву лист политички, скономски и књпжевнн: „Задруга", и он је имао у њему нарочиту рубрику за сарађивање на привредним питањима уопште а иапосе о задругарству, које је он вредно и нредано обделавао. Први његов чланак Оио је ,«0 штедњи", а затим из његовог дела „О земљорадиич-ком кредиту у Италији" штампао је одељак о „Земљорад-иичким касама", иа два месеца по своме повратку са стране. У њему је он изнео „да су тс установе угледале света прво у Немачкој 1847 и 48 године, изазване општом и страшном потребом — гла!)у, која је нарочито у зиму постала ужас за Рајнску провннцију. Оснивалац њихов био је познати Не-мац Фридрих Вилхелм Најфајзен, тадашњи бургмајстер у Хедесдорфу, где се била појавила и прва Земљорадничка каса или како ју је он био назвао: ОагЈећепбкабзе.У нрво вре-ме облик ових установа није био тако савршен као данас у Немачкој, али временом Рајфајзен их је усавршавао и доте-ривао према месним приликама. Оне су у почетку биле више филантропске установе, а данас носе карактер особеног еко-номско-финансијског типа за прави земљораднички кредит. Из Немачке оне су брзо биле пренесене у Русију, Мађарску, Аустрију, Француску, Белгију, Холандију, Шведску.а на две године раније учињени су с њима нрви покушаји и на да-леком Истоку — Јапану и Индији. У Италији је њихов ва-трен поборник и оснивалац био млади доктор нрава 1-еоп ТоПетћогу, који стално живљаше у Падови, а недалеко од ње имађаше огромно пол>ско имање у Лоређији. Устанонс Рајфајзенове у Немачкој беху привукле његову пажњу и, проучаваЈући и подешавајући их према обичајима и потре-бама италијанског сељака, он је, после кратког времена, основао у своме селу прву земљорадничку касу под имс-ном Сазза гигаЈе. Оне су нрава кооператинна удружења по-јединаца, који се удружују ради подмирења својих личннх нотреба, не производећи при том никакав доходак који би се делио као добит између чланова. Рајфајзенов систем задруга послужио је Аврамовићу као основ за организацију земљорадничких задруга у нас. „На иницијативу сељака села Вранова да оснују у своме селу земљорадничку задругу или банку, 11одунавска окруж-на задруга, којрј је циљ био да правилно уреди земљорад-нички кредит, потпомогла је одмах ту намеру и изаслала свога управника, да им објасни смисао и циљ нредузсћа и упозна их са свима гешкоћама и благодегима на иовом путу нривредног препорођаја. Сел.ака је било на збору око сто-тину, из свих политичких странака, — што нарочито под-влачимо, — а од гостију неколико грађана из Смедерсва и ћеограда. За све време читања, објашњавања и претресања правила, поједини сел>аци су живо учествовали у дебаги а потом више од половине њих изјавило је свој нристанак и упис у Задругу и 40 највиђенијих сељака Вранова сутрачан пред Смедеревским првостепеним судом потврдили су спо-разум о оснивању задруге. Прва, дакле, земљорадаичка бап-^ ™ПБ™С.К0М "олУ°стрву, утврђена на модерним на-маГа1^1| аЈ3еН-В"Лембо^ ' 0Сн0вана Је у селу Вранову 28 ™ ™ ДИНе- ПосЛе не"Уних 14 Дана. основана је Јру-штЛе о»л1\3иаоДРУГа У СеЛ,У Азаљи' сРез>' Јасеничком. Саио Гл орр Лпп- ° МН0Г0 всћи КРУГ него У Враиову, јер док код ове бро., чланова не прелази 40, у Азањи се пење на 4ЗД бТаШвећГнТг0оНиеГ° У СрбИЈИ' > °ва АЛ^адр^ већа него и Једна слична установа у Италији и Немач- 10 кој." Тако је гласио у „Задрузи" Аврамовићев чланак о оснивању првих задруга у нас. Затим је Аврамовић поступно нриступао оснивању за-друга у оближњем ножаревачком и крагујевачком округу. Одмах у ночетку тога рада наишло се на тешкоће око тога: „ко је надлежан да потврди правила ових удружења, зем-љорадничких задруга, која се оснивају на солидарној осно-вици". Али је убрзо и то питање било решено и пут за даљу организацију задруга отворен. * * * Упоредо са оснивањем нових задруга, Аврамовић јс обраћао нарочиту пажњуи на васпитну страну њихову. У томе су га, у прво време, живо номагали учитељи и свеште-ници, који су били обично и секретари и благајници у њи-ма, и број њихов нагло је растао. Ускоро се морало присту-пити и доношењу Закона о земљорадничким и занатским задругама, којим је ударен темељ раду њиховом и органи-зацији централе, Савеза земљорадничких задруга. И у ко-лико је рад у њима напредовао, проширивао се и круг ње-гов. Оснивани су и размножавани нови облици задругар-ства и тако повећаван и екстензивни рад у њему. Тога ради, Аврамовић је често одлазио на страну и тамо проучавао и даљи рад на задругарству, а, редовним похођењем међуна-родних задружних конгреса, упознавао се са иовим текови-нама у њему и, по потреби, преносио их код нас. На тај на-чин, он је убрзо успео да наше земљорадничке задруге стек-ну углед и на страни и буду сматране као најбоље уређене. Аврамовић је свуда с похвалом приман и одавано му при-знање на његовом раду. Благодарећи томе, он је стекао при-јатељство међу вођама у врховима задружним на страни и наш Савез уснео зачланити у „Међународни задружни савез", чији смо члан и данас. Луцати у Италији, Шарл Жид у Фран-цуској и лорд Греј у Енглеској били су му и лични позна- ници и пријатељи. * * * У току тога свога рада, Аврамовић је успео изучити по-требне му модерне стране језике: франгуски, немачки, ита-јански и енглески, а од словенских: руски и бугарски. Он је на тим језицима не само проучавао задругарство на стра-ни но је на њима упознавао и распростирао рад и успехе наших задруга код њих. И тако је убрзо успео да постане један од најбољих познавалаца задружног питања и на стра-ни. Аврамовић је зе1? тас1е тап. За све то он има да забла-годари у првом реду свом необично преданом и живом раду и активности на свима питањима привредног живота, из кога је никло и наше задругарство, чији је он творац. 11 ■■■•■■■мпмм Колико је Аврамовић уложио труда за време свога че-трдесетогодишњег рада на задругарству код иас, најооље се може оценити, ако се у памети прође све оно што је он за тај период времена створио и још данас ствара. Сегимо се само да је он више од две деценије уређивао лист „Зем-љорадничку задругу" и на њој био главни а чесго и једини сарадник. Кроз његове руке, као управника Савеза, нрола-зио је за све то време целокунни рад у преко 2000 задруга. С њим на челу одржано је у том размаку око 17 конгреса и задружних скупштина, за које је он нринремао годишљс из-вештаје и одржавао дискусије на њима. Његовом учешћу и иницијативи има се приписати оснивање свих фондова у Савезу, чијим се износима Савез и данас служи. Љеговим везама и заслугама има се захвалити, што је на своме нуту у Лондону, после свршених иаших ратова, успео нрибавити замашну помоћ и основати Енглески фонд, који и сада слу-жи као потстрекач рада у задругама, из кога се награђују најбоље од њих, да не говоримо о материалу који су нам Енглези, одмах после рата унутили, ради обнове нашег живл.а, пострадалог и материално упропашћсног од ненрн-јатеља. Његовим утицајем и успесима у раду постигнуто је, да се законодавном одлуком ноклони Савезу зграда старе Народне скупштине, чија вредност износи неколико мили-она динара. Његовим усталаштвом и везама са немачким задругама дата је идеја и створен магацин Савеза зсмл>о-радничких задруга. Његовим прегалаштвом нодигнут је и Дом Савезов, из чијег се магацина врши снабдевање за-друга потребним справама нашег земл.орадника. Најзад, после последњих ратова извршено је нод Аврамовићсм и спајање Српских земљорадничких задруга из Загреба и Вој-водине са нашим Савезом. Од коликог је значаја и колико се водио рачун о ње-Г0В<1ГИ' најбол>и Је доказ његон пут у Софију, чини мн се, 1908 године, када га је Савез бугарских задруга позвао да измири два крила њихова, на која су се оне поцсиалс к подвојиле биле, уносећи политику у њихов рад. С)н |е убрзо успео, да их опет уједини и са тога пута крене и уве-де понова у редован колосек, на коме су и даље развијале успешно своје деловање. 1 Ј * * * шки°ове^ВРаМ°ВИћеВИХ РаД°Ва' ,К)менУНемо овде хроиоло- Задругарство у Срба, Смедерево, 1892 Земљорадничка задруга. Смедерево, 1893. К™ ЈсГ0°сн3не"ЉТДНИЧКа 33друга' Смедерево, 1894. °е 0Снива "мљорадничка задруга, Смедерево, 1895. 12 Тће ГатПу сотпншНу- 1ће сгас)1е оГ 1ће соорегаНуе 1(1еа1, 1-оп(1оп. 1895. Учитељ и земљорадиичка задруга, Београд, 1897. 1,а соорегаНоп аја:псо1е кегће, Тагћез, 1897. Улога свештеника и учитеља у оснивању и раду земљо-радничких задруга, Београд, 1898. Задруге за заједничку набавку и употребу пољопри-вредних справа, Београд, 1899. Како се управља земљорадничком задругом, Београд, 190о. Ге тоиуешеп! соорегаШ адгко1е еп бегћЈе, Рагјб, 1900. Ге« 1п(еШд:еп(8 уШаЈ>ео1к е( 1е тоиуетеп! соорегаИГ еп бегМе, Рапб. 1900. О потреби задружног образовања, Београд, 1901. Српске земљорадничке задруге у 1905 години, Београд, 1907. Начела и дела, Бсоград, 1907. Сеоски радници, Београд, 1908. Оав ^епоквепхсћаННсће КеуЈмоп^еаеп 111 бегМеп, Оагш-81аЛ, 1908. ^швресНоп сГаргех 1а 1ој соорегаНуе егће, РЈасепга, 1908. Наша аграрна политика, Београд, 1911. Држава и задругарство, Београд, 1912. Земљорадцччко законодавство, Београд, 1912. Ратна задруга, Београд, 1913. Земљорадници и новчани заводи, Београд, 1914. Главни савез, Београд, 1914. Економски значај земљорадничких задруга, Београд, 1923. Задругар, Београд, 1924. Тридесет година задружнога рада, Београд, 1924. Наше сељачко газдинство, Београд, 1928. Чиновник као задругар, Београд, 1932; друго издање 1933. Шта се дешава у свету на задружноме пољу, Београд, 1934. Сем тога Аврамовић и даље ради и има у рукопису .још припремљених радова. За толике своје успехе, Аврамовић, у многоме, има да благодари и својој супрузи, која га је с необичним разуме-вањем у његову раду потпомагала, а Савез земљорадничких задруга она *је и материјално задужила оснивањем фондова за: Добро села и Млади задругар, који и данас још излази. 13 Авраиовићева посвета једне књиге његове: „Косари, своме најбољем пријатељу, како у добру, тако и у злу", — само је слаб израз те његове благодарности. Да завршимо: Са Аврамовићем сам се упознао 1882, нре, дакле, 52 го-дине и у нераздвојном пријатељству смо остали до данас. Приликом његове седамдесетогодишњице, желим му да сво-јим радом и даље послужи задругарству онако исто вредно и предано, као што му је и до сада послужио. Његова светла појава и огромни успех остаће још дуго и дуго у најлепшој успомени код нашег земљорадника, ко-ме је он искрено цео свој живот посветио. 14 О Михаилу Аврамовићу ТВОРЦУ СРПСКИХ ЗКМЉОРАЛНИЧКИХ ЗАДРУГА Пише: Коста Д. Главииић, Београд. Замол>ен од ноштоване Управе „Савеза набављачких за-друга државних службеника" да и ја дам свој скромни при-лог о животу, раду и заслугама Михаила Аврамовића, за но-вембарски број часописа „Задругарство", одазивам се врло радо тој молби и изнећу оно што знам о њему и што осећам 2 -1 Коста Д. Главпнић нрема његовој личности и раду и ако сам свестан тога, да је тешко рећи штогод ново о слављенику после свега што је о њему са нотнуним оправдањем написано и речено до сада, — поводом прославе четрдесетогодишњице „Српског земљорад-ничког задругарства". Мику Аврамовића упознао сам у „Београдској задрузи" као преданог и савесног чиновника; знам га као чиновника Класне лутрије, а затим као управника „Савеза српских зем-л>орадничких задруга" у Београду. Нисам био срећан да му будем сарадник при оснивању Врановачке задруге, првс зем-л>орадничке задруге у Крал>евини Србији, и оних које су јој следовале, али сам и ја присуствовао 1896 године првоме, у 15 Смедереву одржаном конгресу Српских земљорадннчких за-друга и ускоро после тога постао сам му искрени и оданн сарадник у племенитоме и благотворноме раду на матери-јалном, културном и моралном подизању србијанског сељака и села. Са Аврамовићем сам радио као члан Управног одбора „Главног савеза српских земл>орадничких задруга у Београду" од 1898 год. све до 1922, а од те године до 1927 као прет- седник Надзорног одбора „Главног савеза српских земљо- радничких задруга" и као претседник Надзорног одбора „Главног задружног савеза Крал>евине Југославије". Радећи са њиме нуних 30 година, имао сам довол>но приликс и мо- гућности да нратим његов целокупан, предани задругарски рад и да од њега, и ако годинама старији, учим, често, како треба прелано служити благотворној залружној идеји и, да се и у томе раду, мора имати много стрпљења и издожљи-вости. Веома жалим, што нећу умети ни моћи казати овако јан-"о. све оно што миглим и огећам кад гпворим о зиачају и предности Аврамовићевог оада уопште. Већина школованиу људи. код нас, раније, није схваћала велику вредност и зна- Г "ГЖН°Га наппчитп на селУ- па. на жалост. мијс много боље V томе поглету Је непријатно и жалим што морам, овом приликом указати на .,едну, по моме нахоћењу жалоспу чињеш п"' нашњице а наиме, да на прослави четрдесетоготишн ии?Г™ жл == жаг "Ићево™: : је залругарска итеја и пв!п "е И "а'ВИше пгто цијом. јер ово! каЈо' е ЛанЛп1РаШИРеНа Међу ""™игсн-требало да је ' ' "рл° Је далеко онога штг. Г„, ловођа^ГнГмуР одб^ГТо ГГГ,ИК СаВИа И - Ред.У, на којој ни^с^сви'прТдГтГр^Г^Г ™ ~ неколико минута после завшненр гЛ1 И ГОТОВ записиик. присутних чланова. сЖ^^ЈГ1® " П0ТПИсан «их дневноме реду била је увек ВеЈ ппг* предмета који је на сана његовом руком „а^левоГстпа! СеДИИЦе' остављеном празном месту с е1„ ИШ11И' Док ^ о Д м а х после завршене ШскЈсн;7'Г ИСПИСИВа"а одлука Же трајала, јер је Мика сваки З' Ја Је' Врло Ретк°. ДУ* таљно проучио , чланов^Гупп^"' "ре састанка де-Црпно реферисао. Управног одбора „ њему „с- По моме мишљењу Михаилу Аврамовићу. „ису потребне 16 : никаквс славоиојке јер најлепшу песму захвалности, хвале н славља, добио је он у резултатима свога нреданога рада, у правилноме разумевању и схваћању значаја и вредности , задружнога рада оних, ради којих је тај рад код нас, он први отпочео и успешно пзводио. ' ш Моје је дубоко уверење: да би југословенски земљо-радник уопште, а нарочито србијански, много лакше издр-жао ову несрећну пољопривредну кризу која га већ неколико година дави, да је било мало више разумевања зздругарства и његових потреба, код многих нолитичара који су се и ра-није, а нарочито после уједињења, бринули о судбини се-љачког народа. - Од коликог је утицаја право земл>орадничко задругар-ство на економско, културно и морално стање нашег села, може најочигледније да види сваки непристрасни посматрач, који има задругарско разумевање и уме задругарским очима да гледа, и задругарском душом осети, кад дође први пут у неко село у коме се находи п р а в а земљорадничка за- ! друга, или је има у близини тога села. Многи домови, многа чељад и стока, двориште, воћњаци и њиве. бољи су и углед-нији него v другим селима која немају бао у своме сусет-ству д о б р у земљооадничку задругу. Што је то тако у з многим нашим селима, има се много, врло много благодч- рити раду Аврамовићевом. .Та лично увек осетим нарочиту радост и заловолЈСтво. кад се наћем V таквом сел\\ v коме соећем: л>уде, жене и омладину, чисто одевене, л,убазне и прел\'сретл,иве. стоку брижл,иво однеговану. домове чисте, а воћњаке. двооишта и повртњаке уређене и чисте. У так-вим селима право је задовољство ући у дом, чији је старе-шина задругар. Знам знатан број људи, који су задругари, који су нре ступања V задругу били материјално слаби и због тога неугледни домаћини а који су после неколико го-дина постали и економски јаки и врло угледни чланови свога села и околине, благодарећи највише благотворноме ути-цају задруге и задругарске идеологије. А за ово има1'у врло много да благодаре Мики Аврамовићу, јер да он није унео задругарске идеје у наш народ, врло је вероватно' да би чекали још приличан број година да се задругарска идеја укорени у нашем иароду. ' 8 Захваљујући Мики Аврамовићу, најискреније за велико добро које је учинио своме сељачкоме народу оснивањем. ширењем и утврђивањем „Србијанског земљорадничког за-другарства" и желећи да нам још дуго и дуго, са све бо-љим здрављем поживи на дику и понос својих најближих, и свих задругара, поздравл,ам његов 70. дан рођења са ускликом: Живео творац „Српског земл>орадничког задру-гарства" Мика Аврамовић! : 4 2 /7 Иихаило Аврамовић — у очима заслужних ветерана задружног покрета, дугого-дишњих својих сарадника у управи Главног савеза српских земљорадничких задруга. — Пише: Раде Банић, Београа. I. Професор Универзитета у нензији г. др. Сима ЛозаниН снада међу оне малооројне интелектуалце, који су се — иако на високим научним и полигичким ноложајима — још у нр-вим данима нашли у друштву са Михаилом Аврамовићем, да преко задругарства подижу нривредио, културно и мо-рално наше село. Професор Лозанић данас је у дубокој ста-рости, у 88 години живота. Иако у дубокој старости и изне-могао, г. Лозанић се живо сећа свога рада на задругарству. Дозволио ми је да му поставим пеколико нитања, иошто ии-сање за њега представља већ нанор који тешко издржава. — Када сте се заинтересовали за задругарство и када сте почели активно да сарађујете? — Када сам био министар народне нривреде, дошао је једнога дана Михаило Аврамовић у министарсгво и нрско једног од начелника затражио да га примим. 11римио сам га одмах. Г. Аврамовић изнео ми је програм свога рада, циље-ве које жели постићи организовањем земљорадничких за-друга у Србији. Коначно, замолио ме је, да и ја сарађујем на овом великом послу, стварању задружног покрета, коме је он придавао значајну улогу у животу нашега села. Из излагања г. Аврамовића, закл.учио сам да у овом случају нриватна иници-јатива, која иде за стнарањем зем-љорадничког задругарства, преузима иа себе један огроман државни и национални посао. Лако је разумети, да сам од-мах прихватио позив за сарадњу, јер су ми као мииистру ККЕпрвенствено лебдели пред очима инте"е кон71Им"еп?°МИНИСТар Народне пРивРеДе Дали први За-кон о земљорадничком и занатском задругарству који је још и данас на снази. Да ли бисте могли рећи?којеизоалио проЈекат овога закона и да ли је било тешкоћа ^а Т и ти проведе кроз законодавно тело ? тов вдо^ек°атКппДаИпОНа НЗраДИ° ј° Михаило Аврамовић. Го- л»Ш1л.ење, да ј °'покрет кооигта К3° ЦеЛ""а ДСЛИЛа моЈе помоћ. Најјача заТЈЕ м заслУжУЈе пажњу и ном прилиГм рекао кад °ам ХпшпТ"' К°ЈИ МИ је јел" Р кад слм говорио 0 овом закону: „Вц 18 с тим згжоном жслите створити нову основу за радикализам". Имао сам муке да га убедим, да задругарство нема никакве везе не само са радикалном него ни са једном другом пар-тијом. на ни са политиком уопште. Коначно, после дуге бор-бе, Крал> Милан је пристао да дЗ сагласност за овај закон. Исто расположење било је и у Народној скупштини. Но, тамо сам ипак лакше постигао цил>, пошто је влада била сва уз мене, па је Народна скупшти«а једногласно примила овај закон. Карактеристичио је ипак, да је претседник На-родне скупштине, Сима Несторовић, непосредно после самог гласања у Скупштини, пришао мени и изјавио: „Ви сте желели да овај закон ступи у живот. Скупштина је удово-л>ила Вашој жељи, али ја сам и сада уверен, да ће овај за-кон подићи радикални покрет." — Од тада дагира најинтимнија сарадња измећу ме-не и Михаила Аврамовића. Савез ме бира за претседника, на коме положају сам провео неких 25 година. Коначпо, 19 кад сам услед старости био присиљен да гшднесем оставку, Савез ме је изабрао за доживотног почасног претседника. — Шта Вам је дало моралну снагу, да се тако енергично заузимате за закон? Каквс сте гаранције имали да се закон неће заиста злоупотребити у политичке цил.сне било једне или друге партије ? ■ — У првом реду сама личност Михаила Аврамовића, ње-гова истинска и безгранична љубав према сељачком народу и озбиљност с којом је нристунио овоме послу уливали су ми нуно поверење. (Јсим тога, било ми је нознато, да у уира-ви Савеза седе људи из свих могућих партија, да искрено сарађују на овом великом послу без икаквих претензија, да нлодове задружног рада искоришћавају у своЈе иолитичке циљеве. Нисам се нреварио. За све време које сам провео у >нрави Савеза — иако је унрава у погледу нолитичке при-падности њених чланова била хетерогена — владала ]е у унрави савршена хармонија и једнодушносг. Свако питање решавано је једногласно. Карактеристично је, да се политич-ке партије за све то време нису мешале у задругарство. Не зато што би им то неко бранио, него баш ради "тога што су осећале да им ту није место и да би било штетно кад би се оне умешале, кад се на том пољу тако сложпо и успешно ради. — Како се у то време у унрани Савеза гледало иа лич-ност и рад Михаила Аврамовића < — Био је необично вредаи, способан и предан раду. Био Је одличан организагор рада у централи и на терену. Изгле-да ми, да ниЈе безначаЈна једна црта у његовом карактеру а то Је: несебичност. Без његове молбе, уирава му је неколико пута новисила плату. Сваки пут одбио јс повишицу са ре-чима: „На ово место нисам дошао да служим својим лич-ним интересима, него интересима задругарства и целипе ' х !-иСр1Т« ВрСМе НС би се могло Ре|,и да МУ Ј^ "лата коју је уживао оила довољиа за живот. Даље, неооично се много трудио да у свим предметима које износи пред управу буде што потпуннЈИ и јаснији и да изнесе све могуће разлоге ко1и говоре за онакво решење дотичног питања како он шс^ла- же. У напред Је уносио садржину предмета V записник а н» пП сечниие Г° » Јс х седнице оио готов и нотписан од свих чланова ко.и су на седници присуствовали. Држим да нећу ^Геш^и ако кажем, да јс Санез у то време био једипа установа ^Гсе са оволиком експедитивношћу свршавао посГо Такм личност уливала Је околини иоверење, „а му је и управа поклањал! безгранично поверен,е. Аврамовић је према особл био ^ 20 ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ ■■■■■■■■■■■■■■■■ је прокрчио нут, а онда су дошли други, у прво време да му помогну и олакшају ношењс овог великог терета, а каснијс су приступали л.уди и из других побуда. — Да ли би, Господине 11рофесоре, могли нешто рећи о прним данима живота савеза и његовим тешкоћама? — Као министар иародне привреде био сам упознат са тсшкоћама свих врста, а нарочито у материјалном погледу. Колико је до мене стајало, настојао сам да олакшам Савезу те тешкоће. Зато сам, кад је подигнута нова зграда Класне Др. Сима Лозинић лутрије, одредио да се у истој згради уступе Савезу бесплат-но просторије за канцеларију. У дворишту исте зграде по-дигнута је касније једна шупа која је служила за смештај нољопривредних справа, које је Савез набавл.ао за потребе својих задруга. Осим тога, излазио сам са Аврамовићем и у иаша села и помагао му да уклони запреке за оснивање про« извођачких задруга. Сарађивао сам с њим на оснивању ви-ноградарске задруге у Бањи и Смедереву. Сељаци су веома брзо осетили корист и од ове нрсте задруга, јер су прода- 21 вали грожђе за 20 до 25% скупље него раније, а норед тога кад су продали вино ностигли су и другу зараду, која је де-љена међу задругаре. Г. Лозанић се веома радо сећа како је народ са захвал-ношћу нримио ову акцију. „Још су ми и данас захвални за овај рад", каже г. Лозанић. — Нарочито бих желео нагласити морални утицај за-другарства на нашег сељака. Сељаци су се поносили с тим што су постали задругари. Сећам се конгреса у Пироту. За време одмора, сељаци су поседали но земљи и међусобно разговарали. Шетао сам између груна задругара и у нролазу, на једном месту, чуо сам како један сел.ак својој групи ме-што жучно објашњава. Своје објашњењс завршио је слсде-ћим речима: „Маните се, људи, то не личи нама задругари-ма!" Ове речи изговорене од једног сел>ака најречитије го-воре, коликн је огроман утицај имало задругарство на мо-рално подизање нашега народа. Сећам се много конгреса на којима сам учестовао. Велики број задругара, а никаквс ду-бље разлике између њнх, никакве подвојености у појединим нитањима, јсднодушност у сваком погледу. Још једна ствар остала ми је у сећању. Прилике у Србији биле су тешке. Појављивала сс и глад. Непосредно пред рат била је једна гладна година. Савез земљорадничких задруга притекао је у помоћ задругарима са позајмицама до милион динара, а и држава је у исту сврху ноделила народу пар милиона ди-нара. Наредне године ниЈе остао ни један задругар да није вратио дуг својој задрузи односно Савезу. Међутим, држа-ва је овај дуг морала у целости отписати. Данас се задругарство развило до неслућене моћи и сна-ге. Међутим, има једна ствар која ми није" мила. Михаило Аврамовић отишао је из Савеза. Они који су га наследили, немају о њему никада лепе речи. Он је основао лист „Зем-л.орадничка задруга". Лист и данас излази, али у томе листу пема добре речи за Аврамовића. Ако се и номенс његово име, то је само у критици његовога рада. То Аврамовић ии-Је заслужио. Он је могао у свом раду стећи личнс, нословне, а можда и идеолошке нротивпике, али ти л.уди би морали више ценити његов рад и заслуге за земл.орадничко задру- гарство. II. Један од ветерана задружиог нокрета у Србији човек који Је провео 30 година у управи Главног савеза српских земл.орадничких задруга, бивши нрофесор националне еко-номиЈе на Београдском универзитету, г. Милић Радовановић »п1М РУ Са нама изнео Је неколико интересантних моме-ната из свога рада на задругарству. 22 ■(Ј1М111 — Ви бисте жбледи, господиие, да вам нешто кажем о нрвим ночетцима земљорадничког задругарства у иредрат-ној Србији. Већ више година практички се не бавим тим по-кретом, али могу истаћи неколико моменага о ностанку и пр-вим почецима савременог задругарства код нас и првим ње-говим творцима. Задружни нокрет у нас у разним својим облицима, који је поникао крајем прошлога века, претставља неосиорно јед-ну врло значајну иојаву са више гледишта, а нарочито поја-ву са друштвено-економског гледишта. Тај покрет, као што се зна, датира се од 1894 године, као оснивања прве кредит-пе задруге, дакле од пре четрдесет година. Рад на томе по-л»у за то време показао је резултате које јавност има да це-ни. Али остаје још мпого и много да се ради, те да резул- Г. МијшН Ридовановић тати буду бол>и и опсежнији. Важно је истаћи да се о нашем саиременом задругарству ниЈе много теоријски дискутовало, већ се одмах нрешло на практичан рад. Један мој чланак о томе нитању штампан је у часопису „О гаџбина" 1891 године иод натнисом „ЗемлЈораднички кредит". Доцније кад сам постао нрофесор народне економије на Великој школи, по-чео сам се више бавити питањем о задружном покрсту. Та-да сам се сусрео са Михаилом Аврамовићем, који је већ са усиехом почео рад на оснивању зсмл.орадничких задруга. Лично сам се ућознао са Аврамовићем када је Савез пресе-љен у Београд. Тада сам изабран и у управу Савсза. Остао сам у управи Савеза свс до онога даиа, када је и Михаило 23 Л|фамови11 морао да изиђе из те куће. Био сам послсдњи претседник који је сарађивао са Михаилом Аврамовићем. Од нрвога сусрета па до данас остао сам са Аврамовићем у вео-ма интимним и пријатељским односима, па ме искрено радује да се нашао неко да изда споменицу о животу и раду овога заслужног и великог сина нашега народа. Улогу и значај Михаила Аврамовића, његов карактср, његове способности, његову несаломљиву енергију, његову велику љубав за сељака и велику веру у задружни покрет — најбоље смо осећали, ми који смо се у самим почецима окупљали око њега и предано сарађивали на овом круппом народном послу. Моје је дубоко уверење, да једино Михаи-лу Аврамовићу припада захвалност и признање за све оно што је створено на задружном пољу код нас. 11оред свога практичног рада Аврамовић је иаписао иеколико важнијих дела и чланака о задругарству. Тај његов рад нослужиће као драгоцен материјал за изградњу задругарства у нашој земљи. Он је у Савезу био све. Он је био духовни, пословни и идеолошки вођ покрета. Умео је да око себе окупи добре, снремне и пожртвоване људе не само као чиновнике у кан-целарији, него и у управном и у надзорном одбору. Прнп наши људи тога времена сматрали су за част, да буду бирани V управу ове установе. За доказ нека нослужи листа прве уи-раве кад је Савез пресељен у Београд: претседник је био Стева Поповић — „Црни", а потпретседник Вукашин Петро-вић, активни министар финансија; чланови управе: Коста аушановић, Сима Лозанић, нрофесор Упиверзитета и бив-ши министар народие нривреде; Љубомир Клерић: др. Ми-хаило Вујић, државни саветиик; Живап Живапонић, држав-ни саветник; Милић Радовановић, професор Универзитета, Мика Поповић и Михаило Аврамовић. Ова управа ударила ■ 1СЛ^темепље Савезу У административно-оргагазацио- У ± ДуШа Т°Га рада био Јс Михаило Аврамовић. Уживао Је неограничено новерење читаве управе Имао !е јасне погледе иа задружни покрет „ реално јГценио његову Ги иГо^ГГ3"3- 3аТ° јС ОПрезно " У ета »а ма водио политику развоја и ширења задругарства. них7ало"РВОМп,-ГДУ РЗДИЛИ смо на оРгаиизацији кредит-них задруга, коЈе су, по мом мишљењу, матица цслокун- ог задругарства. Око солидне и здраве кре итне задоу с стваУПСоСлаЛп,°НЦеНТрИЧНИ Кругови "стали облици задругар-га и то тако ^нтп^гИХ Ј-ВЉајУ Се Почеци набављачких задр?-не - еме п п У П°ЈеДИ"С кРедитне задРУе имале и роб-Го™'ебни?е се , ГГ6 петРолеум, со, „ оно што је нај- ГГ2Е2ГУ: •у то време дижу гРаЈусеоски тргов- резултате О набли-, ' К0Је су "»стигле лене вање на ко^ресу В^ годинеЛу ^оан^Уп°ДРЖа0 СИМ Преда" - ^ одине у Вран,и. Ово предавање било 24 а је леио примљено и утицало је, да су се из разних места по-чели сељаци интересовати за овај облик задругарства. Упра-ва Савеза стајала је на принципу, да набављачке задруге могу нродавати робу само за готово.Живот је ипак наметао извесна отступања од овога принципа. Ништа мањи није зиа-чај ових задруга од кредитних задруга. Кредитне задруге ослободиле су сељака зеленашких камата на позајмице, а ове су га ослободиле зеленаштва при набавци најпречих нотреба за њсгово кућанство. Да поменем још да учитељи н свештеници имају заслуга за оснивање земљорадничких задруга по селима. Бринули смо се да помогнемо сел.аку и да што боље уиовчи своје нроизводе. У ту сврху осниване су продавачке задруге. Ја сам на конгресу у Јагодини, коме је присуство-вао лично и претседник владе Владан Ђорђевић, одржао нредавање о овим задругама, а нарочито о елеваторима. После тога управа Савеза узела је питање жигарских задру-га у озбиљно проучавање. Конкретно се је почело радити на оснивању ових задруга и подизању силоса у Обреновцу и Младеновцу. У Младеновцу смо већ били набавили земљиш-те, били су готови планови и предрачун за подизање силоса, али је рат свс нресекао. — Сви облици задруга спасоносно су средство за наш народ, јер су се нојавиле у времену кад су се иаше породич не задруге ночеле да распадају — Понављам, да се само енергији, способности и љуба-ви Михаила Аврамовнћа има захвалити на наглом ширењу задруга свих облика и на њиховом рслативно веома брзом напредовању у моралном и материјалном погледу. 25 Мика и његов рад Пише: Жив. С. Тајсић, Смедереви. Тоебало је да Мика Аврамовић буде најурен или осту-ии са чела Савеза српских земљорадничких задруга, па да се види и осети шта је ои вредио на томе послу и занату. За Мику Те Кредитна задруга иа селу била прво идсја, аа ироблем, па рад и стварање. Томе је о„ посветио и мла- дост и радост, и целога себе. Има људи које велике идеје и занесу и понесу. Ти људи вепују у ту идеју као у религију.и она им даје и вољу и сна-гу коју дотле 11ису осећалн. И тако се само може победити. Они у њу уносе сву чистоту душе и несебнчност у онштој служби. причати где -е све Мика иша0 шетао и лутао, ревносно учећи и солидно изграђујући себе, да ои доцнијс могао учити друге. Он је доиста у батли дан започео један велики посао. У томе је послу показао истрајност коЈа му је била неопходни услов за успех. Мика се жали на тешкоће и сметње на којс је сасним нриродно морао наићи. Нове идеје, крчећи себи пута за остварење, морају ударати на интересе оних који су живели од туђих заблуда и погрешака. Кад је Мика засновао своју задружну акцију и започео писати о сеоским кредитним задругама у смедереиском ли-сту „Задрузи", тада је у Србији било не пет шестина већ девет десетина радикала. А главна бројна снага радикала била је у сељачком сталежу. Мика Аврамовић јс био виђен и знан радикалац. Када је у Вранову у пролеће 1894 основао прву задругу, први му је сеоски барјактар био пок. Лаза Савић „Геџа". А тај Лаза био је врло угледаи радикалац и подобро нартизан човек. Па то је било и са Батинићем у Азањи, нон Јоцом у Бадњевцу и многима. Учитељи, који су били први пионери у задружном раду, били су у исто доба и нрви борци за ноли-тичка начела Радикалне странке. Они су сасним правилио схватили, да Радикална странка која је тада била најмлађа политичка нартија има најпозитивнији економски нрограм у начелима своје партије. Али је величина Микина била у то-ме: одрећи се радикалског фанатизма и сву своју акцију пренети на стварање задруга и у тај велики посао сврстати све своЈе помагаче радикале, а задруге и задругаре држати далеко од партијске акције и личне амбиције. Несумњиво да је то допринело да задружна идеја постане једно велико дело. „Никтоже без греха токмо једин Бог". Биће да је један 26 слаб психички моменат заиео Мик\- да са оном задружном кабаницом улети у ново партизанство. Али је мудрост над-владала. и он је осетио задах нове атмосфере, и вратио се чистом и свежем задружном животу. Нестаће нас и нашега поколења. Али ће остаги дела то-га ноколења. Па ће остати и земл»орадничке задруге, и нико и ничим неће моћи заравнити ону дубоку бразду, коју је за-орао Мика Аврамовић и из које су никле сеоске задруге у Србији и Српству. * * * Чини ми се да је згодно овом приликом рећи неку и о недавном конгресу у част четрдесето!одишњице оснивања нрве земљорадничке задруге у Србији. То неспорно спада у рад и живот Мике Аврамовића. И то чудо би и прође. И као свако чудо грајало је три божја дана. Првог дана била је манифестација снаге и бројне вели-чине земљорадничких задруга. То је испало на опште задо-нољство. Чак и на „увеселеније". И дошло је вољно. Дошло је народа и задругара и незадругара, и мушких и женских, намештених и накинђурених свима артиклима које подобро раскошно нружа сеоска набављачка задруга. Прославио се дан оснивања прве задруге. Од оних који су оснивали ту нрву задругу двојица су у животу. На дан те славе и прославе један је седео у свом дому у Лисичјем по-току на Дедињу, а други се некако нрошверцовао и згрувао се на једну клупу на игралишту, где се ова свечаност оди-гравала. На сваког посматрача ова манифестација чинила је сна-жан утисак. Огроман број света, ако не баш у неком особи-том реду, али у миру, сместио се на иространом игралишту. Додуше неке су мало уштинули. Будно око није пустило на снечаност некадашњег чауша оног Јагодинског збора, који је одувао стару управу и створио нов велики датум са данаш-њим столоначелницима у Главном савезу. Тај чауш данас не мисли онако, како је некад у Јагодини веровао. Поздравни говори низали су се у дугом реду. И Бугари и Чеси и Румуни одавали су заслужено признање и похвалу онима, који су се пре 40 година заложили за једну несебич-ну, нову, велику установу, која ће тако снажно захватити српски народ. Сви су они са хвалом и признањем помињали у својим говорима Мику Аврамовића којима је он био ако не учитељ, бар користан саветник. Поздрава конгресу је било и из земље и још више са стране, оно што се каже сијасет. Помињана су имена поши-љаоца лично, или установа које су поздравиле и честитале ову манифестацију. Ту је било знаиих и крупних имена, која у својим земљама значе читав програм и систем. Због крат-коће времена те телеграме и поздраве нису читали, јер је то доиста било немогуће. Загребло је мало у очи, да је до-словно прочитан телеграм активног министра спољних по-слова. „Гле Лагиње куд нагиње" како би рекао Брана за пок. Матка Лагињу када је у Скупштини говорио о хрват-ској народној војсци. Један матори задругар зевну и рече: „Међер право кажу људи, да ће овај наш Савез, поред на-бављачких задруга, да лиферује и министре '. Ова лепа манифестација завршена је некаквом заклет-вом. Многи су се запитали, шта та заклетва треба да значи и коме је она потребна? За озбиљне људе она је претстав-љала један неозбиљан испад, позајмљен из путујућих позо-ришта. Трећи дан конгреса завршен је у ларми и галами, у искључивању неких задруга и избацивању неких задругара. Не улазећи у расправљање ових поступака, који нока-зују болесно стање нашег задругарства и његовог Главног савеза, рекло би се са врло много разлога, да они који да-нас управљају Савезом, требали су имати у виду, да после једне велике манифестације, која треба да обележава снагу, слогу и величину задруга, и пред нама и пред странцима не износе то „послужење", кроз чију подеротину стрчи вашар који данас у задругарству влада. За тај мегдан могли су изабрати и који други датум. Рекох да је Мика Аврамовић чувао задруге и од ноли-тике и од политичких странака. Ла знам да су му и Пашић и СтоЈан Протић нудили министарски положај. Он то није хтео примити, свакако што је био уверен, д'а ће тиме поред себе као управника увести и Савез у политичку борбу. Конгреси, које је Мика сазивао и приређивао, заврша-вани су свечано. По неки пут чак и „торжествено". _ ' ----лг "Ј1"- ИЈ1Л И1У . и чаршав и са њим сав крш који је на ст< прави пачариз и од скупих и јевтиних ствари. а дао Је слику, као стију, повуче "за со-на столу био, и на- 28 * * ■' ' 1 О личности Мике Аврамовића ја нећу писати, сем што сам нанред поменуо. Данас је профанисана реч „испуњена дужност". Ми, ње-гови другови из ране младости на почетку његова рада и стварања, знамо га као човека од спреме и истрајности. У свој нлодни и дугогодишњи рад он је уносио не само. чи-стоту своје душе, но и својих прстију. У лепој и зрачној Јесени свога живота, када Мика ипак не престаје радити у „настојашчој служби" својих задруга, он се може и са задовол>ством и поуздањем осврнути на своју и блиску и подал>у прошлост. Није много таквих који су то и истински лично заслужили и од Бога добили. Имао је тешких дана и мукотрпних нскушсња. Па то мрати сваког радног човека и јавног радника. „Чашу меда још нико не попи, Док је чашом жучи ие загрчи, Смијешаме најлакшс се пију". : ■ : » 29 Мика је наш Роберт Овен Пише: Драгиша Лапчевић, Београд. I ј Бескрајно ме бо.ш што услед тешке болести и изнемог-лости нисам у стању написати што више о Мики Аврамовићу — а о њему бих имао много казати — али се ипак одазивам светој дужности, коју имам према овом оцу српског задру-гарства и рећи ћу барем само неколико речи. Мика је био у неку руку наш Роберт Овен: ношем искре-ном љубављу за све који пате, он је у задругарству налазио лек свима патњама. Он је био задругар у најбољем смислу речи, па је задругу нрепоручивао као лек за многе привред-не недаће. Засновао је потрошачке задруге у Београду, Ни-шу и Крагујевцу. У Нишу је тада био члан управе мој' нок. син Манојло, који је срдачно одговарао своме племенитом позиву. Али, колико је Мика био задругар, најбоље показује факат: да је ои препоручивао оним јадницима из источне Ср- р"■шуДснагу°РГаНИЗУ''У У Задругу и да |феко ње пРОДају своју А тако исто, колико је он рођени задругар, показао је м оснГаН^КчааДпЈе У НИШУ 1едним Дивнимговором настојао беглица ДРУГ6 33 снабдевање »епрегледног броја из- Тај тадашњи његов говор, којега се још увек сећам преставља га као великог мислиоца и још Хг зТлпупп који је увек био сјајио оличење сЈпсЈгГр^ Овена Р проп^гетор^наЈгад^га^дс^ра.088^ — и « 30 МјћаНи Аугатоујси о 70-1от гоЛепбапи. РЈбе: Бг. О. Ргап^еб, пнтЛаг п. г. к<1. 2а§геђ. МЈћајЈи Аугатоујси 1ге5а1о ћ! парЈзаи јеЉи (Јокитеп- гТ ^ к®^"-««"^' 1! к°Ј°Ј ћј обоћШ гпасај К пје- еоу гад 1)10 кгШСк. оћгасГеп 1 ргјка/.ап као «р пабе^а угетепа. N8 231081, оуај ћ. Нр ттао .чато УпјесЈпобГ „гап1с1а", јег је ои рписпо 08ат1јеп и пазети (1апа«пјети с!ги§1уи, ј?о1оуо с1а ти . пе.таае ЈсЈпакок, — аН \ 1а сМпјепка о.чат1јепо811 је уеота хпасаЈпа /а П1х(опјхко рс*та1гапје пабе^а ујјека. №то/е ћШ хаааса оу1ћ гес!ака, с1а и сЈје1о8« рпкаге 1пс1ЈуЈс1иа1т Ир МЈћаНа А\тапш\'1са, аН то2с1а се тс<5ј с!а ро.ч1и2е као ргНос ха опи кпПски к1шНји, који ћј 1гећа1о .ггасЈШ. Ро дсти је М\ћа\1о АутатоуЦ једпа зт^Шагпа ројауа па-&е§а угетепа? буаке ЈЈосНпе кгајет /асЈпје^а бетеб1га б1и»аСа ро1јоргј-угес1е, којј пајуеат сНје1от 8\'ој ћиЈисј 2јуо1 ро8\-есији гас1и и пагосЈи, доуопо 8ат .т о\о: „УаЗ гас1 и пагос1и ћШ се зато опсЈа изрјебап, ако ћис!е1:е 1ај пагос1 ЈбИпбкЈ 1јић1П. V. 1гећа сЈа .ч1е ароб4оН ! 1исопо§е*) и пагос1и, којј се 1а1еп1пе бпа^е пје-«оуа е!о8а. пје^оуа тога1а акЦуЈгаИ 1 рпуосЈШ 2аје<1тбкоте с.1ји: росћхапји та1епја1пој? ј с1и§еупо^ 81апја пабе^а пагосЈа!" Оуе гјјебј, ^оуогепе т1асНт {Јепегаајата као бтјегтсе ха пјјћоу ћис1исј 2јуо1, геа1по .чи 081уагепе и ЈозаЈа ргоб1от 21\о1и МЈћаИа Аугатоујса. 8ато ћебкгајпа /јидау ргата 8\'оте пагос1и то#1а Ј?а је овробоћШ, с1а је игс!г2ао еуо Се(гс1ебе1 ^осИпа и пергеб1апој, /Лауо.ј ћогћ. рипој ргецагапја аН 1 рипој перго-1а/лпћ ибрјећа. Ћ ибрјеб1 рако ћШ «и то&исј зато, јег је па-гос! 1јића\' М. Аугатол.са ос!\ гасао јес1пакот 1јића\'ј, 1 пеодга-пјбеп.т роујегепјет. Мјкас! песи хаћогауШ, како би па коп-.атебп бауе/а бгр.чкЈћ 2ет1јогас1пЈскЈћ /асћи&а и УеНкој Рћпи, па којети је и/ с1сбе1ак „&08р0с1е" ћПо па б1о1Јпе бе]јака, б!и-баН оуј М. Аугатоујса ба ј/га/ајет и Нси, као с!а 1т јјоуоп какау буе!ас: роћоХпот Ујегот и буаки гЈЈес, који би ти ба ибМји осјта кк1аН, 1 /агкот 1јићауј ргата боујеки, које^а пе-бећ.бпоб! ј ргес1апоб! и гас!и /а зе1о је буакј ос1 пјјћ рогпауао . сћ.ћоко робИуао. АугатоуЈс, касЈа §оуог1 бе1јасЈта, пакгсап је опЈт јо§ пеосЈкпуепЈт аН иригпо ро81ојесћп /гаката 1 Уа-1оу.та, кој. сте, с!а б1и§аСе\'а сЈибеупоб! с1о1а/1 и рофип ћаг-.пошбап акогс! за с1изе\'по8си рге<1а\'аса, с!а ти бе с!га&о\'о1јпо росЈуг^ауа 1 ргесЗаје. 0\и јесЈпакоз! ујћгасјја сЈибе то2е с1а ј/а-/о\-е зато ЈбНпзка, уеНка 1јићау ргес1а\-аса ргета з1ибаб.та, којј пећоНсе, ро зујебН 1 росЈзујезН, оЈдоуагаји јесЈпакот 1ји- *) „Аро$(оН ј 1ибопобе' рпг1 јс јггекаовпергсГаЦспЈ рго{еадг ј гаЈги^аг 8«. ЈиНс ј (јте (1оЈЖа пајћоЦе о/.паИо ћИ хуапЈа паб!Н артопота и паго<Ји. ■■■■■■■■■■■■■■■■■ 31 1)а\]ји ргес1а\аси. ћјићау Аггашоујсеуа ргаша бе1јаки, ргаша 0110111 гасЈпјеш побЈоси буци 1еге(а карИаИбИскЈ игесГепо^ с1ги-Л\а, којј 1е 1еге1е пешохе па тко^а с1а1је с1а рге\аН пево № па 8\'ојЈт 1ес1Јта П051 га б\е опе, којј бе па пјјта репји и \м«е *1ојеуе с1а ђисЈи таН 1 уеНк1 ^озроЈап пје#о\Г — 1а 1јида\' је ијесЈпо 1 $атИо$1 ба $е1јакот 1 ујегоуапје и ћо1ји ћисЈиспоб* п'јеро\и. 5атНоз( је и А\тато\1са рпгос!па, јег оп рогпаје 1еко 1по«1 2Ј\'о1а бе1јака као та1о 1ко 12 у1абШо8а осеуЈсЈа пе бато и пабети пагосЈи пе^о 1 и §о1оуо с11а\'ој Еигорј. Мје&оу Соује-сапбкј објесај, којх бе обпјуа па об\'јес1обепји с1а хм! 1јисН које^ /лапја Н1 јтепа ћЈН 1гећа с1а Јтас1и 1 јес1пака ргауа 1 јесћтке с1и2побН, ћит бе ргоИ 1оте с!а ае!јак б\'ак<1је 1 иујск и с1оћа рћубЈокга1а као 1 и \тетепи ћо1јбеуЈгта тога с!а бпои копас-по ,цо(о\'о б\-е 1еге(е Јшб1\а, којети је 011 обпоуаса. Како је О. 5реп^1ег \т1о Нјеро гекао: пПетасншаН/асџа уеНкЈћ ^га-с1о\'а, ишПсћапје оћНка карћаНбНске ргосЈиксЈје, ос1а1еСенје Н1ега1иге 1 итје(побН 0(1 пагодпо& објесапја 1 пјјћоуо }Јић1је-пје и тош ниегнасшпаН/та о1ис1ији ^гас! ос1 бе1а, а хе1јак бато и/ бГа1ап пи1агпј1 ос!рог росЈпобЈ ргетос 4ока )*гас1а. бе-1јак бе јсс1пако и Оапбкој као 1 па Ва1каии \ и 1исН.р па1а/л и оргјесј роНиСкЈ ргоН с1етокгас1Ј1', рпугесЈпо ргоН МагкбЈбти, пнбаопо ргоН гасЈопаНбти 1 та{епаНбти. 8\арс1је бе па сћа-\'оте б\'јје(и бе1јак ћоп 1 паб(ојј, с!а бУоји ујекоупи ГгасНсЈји, бујебпи 1 пебујебпи, с1о\-ес1е и бк1ас! $а /аћЦеуЈта, које га/уЦак тос1егпо&а сЈгибЈуа па пје^а б(ау!ја. Оп &ићј опи куоји пај-с!га(;осеп1Ји обпоуЈси, па којој је. оси\ао буоји б1оћос1и, буоји пиИу1с1иа1поб1, буакј с1ап буе \'1бе: батоорбкгћпо буоје ка/с1о-уапје. Оп бПот рпНка тога с!а ргес1е па ргоЈ/УосЈпји /а (г^, па поубапо 1 кгесМпо ^обросЈагепје — 1 (ако с!а рготјепј бпн-бао буо^а да/с1оуапја, које пјје каркаНбИСко \'ес је т-јек ба-то ргтебт обгаг пје^оуо^ оШе1ј$ко^а шоГа, обпоуапора па батоорвкгМ. 1Ј (оте рге1а/и — којј је до1о\'о /ак1јисеп и бје\егшт кгајеујта паЈе с1г/а\'е, а и рипот је јеки п (11/111-рт — пећгојепј тсЈпмсЈш ргорас1аји пагоСИо (ато, дсјје бе и/ ргосеб рге1а/а па *г*по ?а/сНпб1\1о рага1е1по шм « габрада б(ага оћће1јбка гадгица. Охо, орат рпНката а пе обоћпот кпупјот ројесЈтса б(уогепо кгШСпо б1апје зе1јака роочЈгепо је аапаз орст рогетесајет рпугеЈе и бј{а\'оте бупе1и 1 *ако 81уоп о б(апје и пајбЈпт б1ојеуипа па§ееа пагос!а,које је Но-|б1а ђцеЉо.11 5гћ1јј би бе зЈтр^от! кп/е 8е1јаК јаб. о ро-Јау.Н ћа§ пекако рпје Мгс1ебе1 ^осНпа, кас1а би от ћ!Н рге, -теЈот \ По орИтЉ сШа и бкирбНш 1 кас!а би бНоге н , е ј /акоп. /а /а§1Пи бе1јака, којј ћШ сЈоћго ппбЦе.н а1 с"б /1о рптЈепЈ.уаш. 1о сЈоћа роата гас! Аугато^&у, по еп .а тПобН ба бе1;,акот 1 сЈићоко бћ\асе.нт ра1поН/то п. Оп Поб« с|а роргау. ћцеЈпо 84апје бе1јака, ћосе Ја ^а об оћоШ роН* пске . екопотбке оујбпоб« ргата сагбЈјЈ, ћо!е с1а оц(\аг1,к -ћосЈпор, пеос!\',бпоК, етјеапое бфбко^а бе1јака Цга- Јттитт 32 (Цуапје буоје 1 пагосЈпе мис161пе игеи и зуоје гике. Оуако мти-оие, гЈје1ко кас1а ја\по јхиебепе тЈбН пЈки тоЈЈ1е 1ас1а (Ја ха-с1о\о1је тјесЈпи ос1 роШНић «1гапака 1 /.а1о је »ге1б[\'о, ко-јјт је Аугатоујс пизНо о?1уагШ »уоје сНјеуе, гас1ги^агз1уо, 1)Но кипшјјуо бУЈта, ј иЈјесЈпа роННска б(гапка бе пјје /а пје^а /а1а#а!а. АугатоуЈс 111 је ихтакао ргесЈ орбИт ос1рогот, кој! је Јгагуао пјејЈОУ рос1ћ\а1 /а ј/ЈЈгаснуапјет /ас1гикаг$(\'а и бг-111Ј1. ЈЧјети је Ш1а 1јићау 1 ватПоб! ргата бе1јаки 1/уог и\јек поуе биаде и ћогћ1 ргоП перпја{е1јјта /ас1гилагб1уа, рак ро-«Го би пјеко\1 рокге1п1 то1ш ћШ еНбк1 1 аНгшбИСкЈ, а ргоНу-иЈСк1 петогаПи 1 екоЈбНбк!, тогао је копабпо ои роћјесНН, а рГО(1уп1с1 росНесЈ. N11 коНка }јос1 ННа 1јићау \ батПоб! А\татоу1сеуа ргата бе1јаки, 1оНко оре1 »Пко пце 1ако об1го, ирга\'о ће/оћ/Јгпо 1б(ирш ргоИ б\"ин рогосЈта и бе1јаб1уи, као оп. II б1исНј1 „Л/а-80 хе!јибко цагМпз 1уо" (Вео{Јгас1 1928) А\тато\1с 1/11081 б\е (с рогоке пебтПјепот о(уогено5си, оп о(уага (и сНоуе ба ирга-уо /ајјибфунп .чтгасЈот, аН П1 о(уага ба Њ Нјеа, 1 (о оре( опот пеЈгтјегпот батПобси 1 1јићауј, којот 011 оћићуа(а бау 1ај ос1 рогока (гре«Н бе1јас1<1 пагос!. Мо/с1а ./ шјесЈпе ос1 (оНко ђгојшћ рићНкасЈја АугатоуЈсеуП! неЈ/ћЦа оуа р1етепНа обе-ћта пје^оуока /пасаја (оНко бпаХпо 1 Ј/га/Ко као и о\ој, која је /аргауо јесЈап рога/.ап ргјка/ 2К'о(а па бе1и i бе1јабкока (•цси/та. Мо2с1а ћј којј тапје иб(а1јеп /пасај по б(о је АугатоУ!-се\- пакон бро/паја, које је ос1кпо 1 рпка/ао и кпјј/ј „,Ча§е бс1 јаСко .1га/сНпб(\о" биб(ао и паз(ојапји, с1а хгрхкода зе1јака (1о\ес1е па рга\ч ри( бге(1б(уот /ас1гикагб(\а. 1Ми а\гато\мсеуа ујсгп и ћо1ји ћис1испоб( бе1јаб(\а пјје ти с!а1а с1а к1опе Ш би-з(апе на (оше ри(и. Јабна бро/паја, (1а је бе1јак 12\'ог зпа8е 1 побПас 1пб(опјбке т1б1је зуако^а пагос1а, пје^а је <1а1Је пПа (1а ост-а' зуоте пагосЈи (ај ј/уог и рипој биа/1 1 (ћпапис-кој 'акН\'поб(1. То је зато то«:исе, ако зе бе1јаки баСи\а о»оћ-иа б1оћос1а 1 та(ег!ја1па пеоуЈбпоб(, — а оћоје об1јЈигапо ри-(ет роуешуапја ројесНпаСпЈћ бШћ бпа^а и /аЈесЈтске Јаке коорепПКие огкашгасце. 5е1јак тоХе 1 тога роб(а(1 кооре-ггНуШа, шкас! оп пе то/е ћШ коШМз1а 1јак јс буојош гос1епот кшскип роуе/ап као ћПјка м /епПЈот. Оп бе бта(га бато роујепосет осеуЈие, која Ро рга\Пи (гећа с!а ргеЈе »а о(са па б!па сн! ћком рвк ск, пес1о81ес1..е ћис1испоб(._ бато оуакоуо бћ\аса..јс ћосЈп зеЦака, с!а /абасКис \оски коЈа се тоМа гоЈШ 18(от /а (1ебе( ^осНпа, >11 с1а кора каиа1коЈе|а 5 "с шша когЈб( ћШ објес.а 1б(от /а ..1/ 8осћпа, ,1, (1а ста би- ти која се сЈо/пЈеН /а бјеси 1б(от /а пје^оуоуа ипика. Оп ; и Јтегеби ујеспе пјсцоуе кгу! . ЛипИИе. /а пји рос1- н()ч1 буак! (еге( Г ск)рНноб1 б\4и /г(\ч. 5е1јаско Ка/с1тб(\о ,?е ча. о (1а ћисЈе ЉвиШгпо 1 ШтдиаШо, - и/т.(е ти (е ГпаГајке оГ/еН б(е ти%а\' шћао бе1јаСкоКа докжапја- бе- 8 33 1јак шога с!а Јшас1е рипи к1оћос1и оЛиСЈуапја ха бау «уој гаЈ, (1а зпобј заш 1 рипи ос1&оуогпо81: га изреИ 1о#а гас!а. №нна 1оуа уојбкоуосЈе, којј Ш шогао зуоје р1апоуе 1оНко ри1а с1а ппје-пја, с1а Ш рп1ауос1ије зуакобпеупЈш рпПкаша угешепа ј око-Ппе, као §(о 1о лхакј хе1јак с1пе\ јсе шога с1а бип, а с1а рп (оше јрак пејг&иђј 12 ујс1а &1аупе кшјеписе пје^оуа ^агс1о\ апја. Оп перогпа ге&1етеШЈгапо гас!по упјете, пје&оу ргоЈгуосЈпЈ ргосев бе пес1а габ(ау1ја(1 и ројесНпе осЈхјеке као Јнс1иб1пја1па рго-12\"осЈпја, оп петоЈе с1а розрјехије 1 итпо2ауа ргата копјипк-1ип буоји рго12\осЈнји, јег петохе самт1о итпогШ роугхјпи бУОјЈа ро»јес1а, 111 ргеокгепиП б\'ој р1ос1огес1, 111 ргомгШ буоје роја1е 1 б1аје. 2ко пе бахпјеуа 1 кга\а пе 1еН рпје, педо §1о 10 гакопј пага\1 ос!гес1ији, — и ибкој роусгапобИ 1 и перге-бСапој, бУакос1пеупој ђогШ ба пагауј, и који је роб(ау1јен ос1 рогос1а с1о бтгН, бе1јак тога сЈа бе ро у1абШој ос11исЈ и ри-пој б1ођо(И ос11исије, како се бе и 1ој ћогђј ос1гха\аН, како се иујек оре( об1аи рођјесЈпЈк. Оуа ђогђа СеПсН буакј пагос1, ро-ђјес11нс1 и 1ој ђогђј би биуап б1ођос1е буоје 1 б\о^а нагос!а. №го&1о 12 бгесЈпјеуа бе1јабкода х1а1еха, и бупп угетепипа ј и бујт пагосНта ргоЈгабН би пајђо1ј'Ј ектепИ јеЈпоц иагос!-по^а ог^ашгта. ОСиуапје 1 тпо2епје бгедпјШ веЦабкЈћ јтапја 1геђа с!а је рто роб1и1а* б\аке а^гагне роПИке.*) М. Ауга-то\1с је и\'1сИо, с1а је јесНт ри1 га оСиуапје ро гакопи о хаб-„бев! с1апа огапја" бабиуапШ бе1јаекП-1 робјесЈа 1 пјјћоуо ргеуо^епје и поу а*?гагш биб1ау, ро којети несе 1геђаЦ ујбе Ге габШе, — об1\'агепје гас!гирагб1\'а и бгрбкоте беЦабКи. Оп Је ђш Јиђоко иујегеп о 1оте, с!а се ро 2ас1гират\'и зеНак тос! буој екопотбк! ро1о2ај роргауШ, буоји хосЈјаПш 1 ро-Нпски уа2поб1 росНс! 1 2К'о1 па бе1и рођо1јбаН. Оп је 1и ујеги I . , I-----VII 111 » (V.! II тоц[ао с1а сгр1 12 рогпалапја пајс1иђ1јјћ обођјпа згрбкоеа' бе-Јјака, сЈођпћ 1 гНћ, 1 оп јој је об!ао ујегап бау бУој сЈовадапП 2!уо1. — 0\о ујегоуапје с!а1о је Аугатоујгп ппп ,. и ИЈе- 5 34 иргаутки бауега лгрзкЈћ 2ет1јога(1|пс1аћ хасЈгика. а рогпа1о јс 1 како је бкготпо тЈо рпуо^от коп&геза ј 8а81апака ха-(1п11гагкк1ћ, «ато 6а пс ћј Јгомо /.а(1ги«аг.чке раге. Кгај 1е хкготпокП Аугатоујс /пасЈе уг1о осПибпо 181ирШ, ако ке гасћ о ткте.чи орсет, пагосКо /асћикагзкот. 2е1ја /а осИисшт 18-Шрапјет /а 1ај јтеге.ч пауе!а је Аугато\чса па опај јесНт когак и пје^оуот ја\-пот /и'о1и, које§а је тогао ро2а1Ш: 8(ирапје па роПНско рорпб1е. II тотепш, кас1а хи хе поупп их1а\ от ппаЦ с1а Ј/«гас1е ћис!иа 1ете1ј1 с!г/а\'е бН5, А\тато\'1с је с!г/ао с1а ти је с1и2по§1 .чуе рокгепиН, како ћј Н 1ете1р ос1-КОУагаП ћШ 5е1јаСкова пабе^а пагос1а, како 1м хе с1о'уеН и бк1ас1 ла и.ч1оуЈта /а паргесЈак ле1а 1 пасеНта /ас1ги{Јагб1уа. Обпоуа иб!а\а, како Ј?а је оп ба«1ауЈо ћјо, 0б1а1ј се 1гајпо је-с1ап „с1оситеп1 ћитат" пе хато пабе^а перо /ас!ги&аг8ко{*а рокгс1а бИауога .чујје1а. N8 2а1о81, опј, кој1 »и јјо1оуо б\'е /папје буоје сгрШ ос1 пје^а ј бау буој ро1о2ај ро1ибШ ро пје-»гоујт ргерогиката, рт би 0б1ауШ 1 пје^оу рокибај, с1а и и.ч1а\и и/акот 1гајпо рппсјре /ас1ги&агз1\'а, п1је ибрк). Тебко гагобагепје, које је с!о2шо и роНИбкот буот Јб1ири, тје с!и-^о ро!гаја1о 1 тје то^1о с!а 1гајпо об1аћ1 и/1гајпоб! 1 паз1а-\-ак гас!а А\тато\'1сеуо# око /ас1гикагб1уа. Оп је тесћШт и\'1-сНо, с1а је и/ бе1ја§1уо ро1гећНо ог&аш/оуаИ 1 сЈги^е б!а1е/е па ро(11о/ј /ас1гикагб1уа, како ћј бе 1ако роб1ерепо ј/^гасЈШ б\1 оћНсј пје^ОУЈ којј зи ро1гећШ, с!а бата с!г/ауа копаСпо сЈоћЈје /пасај /асћи^агбке ог^аш/ааје. Тако је ск>§1о с!о 0б1уагепја га/1пћ ^гирасјја /асЈгикагбкЈћ, ос1 којјћ као пај/пабајшје бато бропнпјето „2с1гауб1уене /асћи^е" 1 „СЈпоупЈбке паћау1јаСке гасЈгиде". I и 1пп /асћи^агбкћи оћНсмта објесато /пасајке А\татоуЈбе\е обоћпобН: 1јићау ргата б1аћип, батНоб! 1 ујега и то&испоб! оз1уагепја ћо1је ћисЈиспозИ пјјћоуе. 1)а бротепето јоб јесћш /пабајки кагак!ега М. Аугато-\'јса: пјсјјоу /агкј, сјби ра1поНгат. 2а ргауо је ра1по1зкЈ Обје-сај и пје&а бјп1е/а зуШ об1аНћ обећша пје^оуа р1етеш1о&а ка-гак!ега, — он је 1 з\оји 1јићау ргата пагосЈи, 1 затПоз! ргата ћјесћпта ј \јего\апје и ћо1ји ћиЈиспоз! з1ауш и б1и/ћи ор-б1Ш пагосћпћ 1п(егеза \ о1а<1/ћте. По с1апа, касЈа зе је с!ао ћ1-гаН и /акопос1аупи бкирбИпи, оп зе и орз!е пјје ћаујо роНИ-кот, шје рпб!ајао и/ 1ијес1пи роНИски з!гапки, уес је за\' буој с1отоУИ1бк| објесај тапЈГебИгао и 1/§гас1јуапји /аЈги^агб1уа, као ћис!и<5еј;а 1ете1ја пагос1по|Ја 2Јуо1а. Оп је ћЈо I оз!ао је иујек бгћЈп, ропозан па зуоје пагоЈпозпо рогјек1о, аН оп је 1о ћјо т јек и јесћшт \'1бет бпиз1и. и зппз1и ћга1з1\'а .ча зујш б1ауепбк1т пагосНта, за НгуаИта, б1о\епс1та, ВиеагЈта, Ки-зјта, СезЈта Нс1. Оп је обоћпо рос1г2а\'ао уе/е ба зупп \1<1е-■1.1 ј 11)1 /асћи^агзкЈт УосЈата тес1и Нт б1а\'епјта 1е је ћЈо 1 је-с1ап ос1 в1аутћ рокге1аса #ос1. 1921 и Рга^и обпоуапе б1оуеп-вке ро1јос!је1бке /ас!ги/пе котоге. № 1 орбИ зује1зк1 рокге! /ас1ги.!гагб1\'а па.чао је и пјети иујегепо#а роћогшка 1е је оп 35 озоћпо *ис1је1о\-ао и бУ1гп тес1ипагос!1нт огдапЈгасЈјата /а-с1ги#агб(\а и ^опсЈопи, ВегНпи, Рапхи 1 Кппи. Рп 1оти ти је с1оћго с!об1о пје#о\'о орзе^по рогпауапје 1исНИ јеика, ос! ко-јјћ јјо\'ог1 1'гапсибкЈ, еп|?1е$кј, пјетабкј, (аНјапбкЈ, гибкј 1 ђи-Јгагбкј. II Нт 8аб(апата рокаг^ао је А\тато\Јс и\ јек јесЈпи б1гокоегис1поб1 1 1оНко орб!е — боујебапбке 1јићаУ1, с1а је и ћгго обуајао бЈтраИје бујји исебпјка, рак би бе пје&оуа гаг-1а^апја гас1о б1иба]а 1 Себ1о пје&оад ба\'јеН ргнпаН као орх(е сНгекИуе хасЈги^агхко^а гас!а. \'ај\еси ЛгокоцгисЈпоб! 1 1бНпбк1 ра(по(12ат рокагао је Аугато\'1с рп§ос1от 0б1уагепја С1аупо% гадтГпоц Зауега 5Н5 и Всоцгади 1919. 1Ј опо упјете, кас1а јоЈ51е пјје 1>1о ро1го-5еп опај о#готш ГошЈ пагосЈпо^а осЈибеу1јепја /а 0б1\агепјеш гајесЈпЈСке сЈг2а\'е б\'1ји ји?лнћ 81а\ епа, коЈ1 бе је и гиката ро-Шдбага 1ако ћгго росЈрипо и1го51о 1 пеб1ао, — пјје ћНо 1е-5ко бк1опиН ге&1опа1пе 2ас1гидагбке иб1апо\с с1а бе бЈоЈе и јесЈап уеНк! ба\е2, аН је ћЛо \еота 1ебко пасм у.а (о рга\ ј оћНк \ ! \о(Ј81\'о, како пе 1)1 ћШ ро\тес1сп1 шајј ша1епјаНн \ пагснЈпо- бП1 1п1еге51. бато А\тато\'1се\'а б1гоко^гисЈпоб1 1 пебећЈСпоб! и обоћпот 1 пасЈопаШот ро^1ес1и ћИа је кас1га с1а ргећгосП буе ро(е§косе 1 Ја об1\-ап јеЈпи осЈ пај1јербјћ ји^обШуепбкЈћ иб1апоуа. 1)ок је оп ћјо и токиспо.чН, с!а уосН роб1оуапје С1а\'-по^ гасЈгиЈпо^ бауега, ћНо је бисЈје1оуапје па бкирбИпата ба-\егпе ирга\-е, па баб1апс1та 1 копЈЈгебнпа 8ауега ргауо и/!\а-пје. ПЈбкибЈје би ћИе иујек бЈго^о б(уагпе, уосЈепе па јесЈпој VI-која је бебГо ћИа иргауо акасЈетбко — 2папб(уепа, а ш-касЈа пјје ћПо п! роћјесЈетћ П1 роћјесЛ(е1ја \ес је иујек габ-рга\а (ек1а и рипот бк1асЈи и \мс1и ујбокјћ сПје\'а 7.ас1гикагз1уа. КекН бто: „сЈок је Мо и токиспоб(Ј". N3 2а1об(, (а то-Ј?испоб( па51а је окги(ап ргекЈсЈ /сЈга\'б(\епЈт зЈотот М. А\га-шоу1са ^осЈ- 1924. N3 /аргерабсепје пјекоујћ рпја(е1ја 1 5(о-\га(е1ја оп бе је тогао роб\е ро\'ис1 ос1 .чуакода гас!а 1 пата пјје то^ао сЈа паб(ау1, §(о је ћт габпоуао 1 рокгепио. 1Ј 1б(о упјете то^ао је сЈа б(есе рогко 1бкиб(\'о, како би ти §е ЈгпеујепН тпое1 осЈ ошћ, којјта је ћт ргауј о(ас, које је ро-сН^ао ј роб(а\'1о бећј гаушта 1 па којјта је пибНо" Ју.кгасЈКЈ ћисЈиспоб( пје^оуо^, пајр1етега(1ј1т патјегата уосГепог 2а-сЈги.е:агб(\'а. По1б(а Јг^есЈа. сЈа бе пЈјесЈап сЈиК (ако пегасЈо \ (еб1ш \таса као 2аћ\а1поб(, — (ко је (о обје(1о, рогпаје пеЈ/-ШЈегпи гогбши (о8а сЈо21у1јаја. АН буе (о је А\татоуЈс рге-ра(!о 1 ргећо1ео и јесЈпот ргосеби ПпЕкока 1 сЈибеупоеа рге-рогосЈа 12 које^а је Јгабао и јо§ уЈбет еНСкот 1 тогаПтт ча-углепб(уи, ргерип орго5(ајпе 1јићау1 Ј брогпаје ПисЈзкЈћ б1а-ћоб(1. рапаб оп б(ој! па уЈбтј јесЈпе ШогоГбке зрогпаје која оћићуаса б\е Соујебапз(Уо 1 зау 8уЈје(, - рип јесЈпе геНг!-огпе, аН кпасЈ копГезца б(ојесе ујеге, која ти сЈаје јесћш ирга-УО 2ау101пи уесЈппи сЈибе, брокојз(уа 1 зирепогпоб(Ј пас! с1о«а-сЈа|!та сЈпе\по.!Ја 21\о(а. ц : 36 Оуај 1еМт1бп1 рпкаг кагак1егп1ћ озоћЈпа М. А\тато\мса псћј ћЈо 1»како ујегап, кас1а пећј вротепиН, коНко је па ије^а ирП\'1хао пјеуоу „пај1зо1Ј1 рпјаШј, како и боћти, 1ико 1 и у.1и", како оп 1о \'еН и робуеЧ пјецоуе бШсНје ,Л'а5е бе1јаско ^агсНпб^о"; пјецоуа биргиЈЈа Козага. АугатоуЈсеу! ихеН би бе гагтјегпо тћиН, ћгак пп је об1ао ћех сЈјесе, — ћШ би бау ск)бас1аиј1 б\ој ујјек ирисеп1 јес1ап па сћи&ока 1 ргПа^осНН бе јес1ап скицоте као 1\\ Јоках, како би ти/ 1 2епа гајесЈпо 1б-1от боујек. Ос1 угетепа РћИетопа 1 ВаисЈс1е П1је ћПо ћгаспо^а рага, којј ћј ћШ У1бе рп1а&ос1еш јес1ап с!гикоте, ос1 о\е с1\'о-јјсс. II б\'акој рп.^осН, и буакот рос!ћ\а1и Кобага је пајо!уо-ге1П.р 1 пајоћјекНупЈјЈ баујеПпк МЈћаПа, опа ти тЈСе, с1ок јој ^осГбПе бша^и, б\е харгјеке б ри[а к 0б1\'агепји пје^оујћ ро-1е1тћ ппбН, опа «;а ћос1п, опа (јебј и с1ашта кас1а ћ1 јој .«е МЈћаПо /атогЈо 1 кгПа ти к1опи1а. А кас!а би с1обН (ебкј с1ап1 ћо1сбМ 1 ^огко^а гагоЕагапја, опа је ћПа јес1Јт пје[»оу рга-1|1ас ро пепигпот 1и1апји пје§о\'от (1о 12\'ога /с1га\1ја I с!о бпигепја с1ибс. Ти је ћгаспа уе/а с1оћПа буоји пај\'1би робуеШ, оиа је ргеоћгагПа и пајие/шје, пајоћ/лпије рг1ја1е1јб1\'о и/ ћебкгајпи р0/г!У0\'П0б1 1 ргес1апоб4 јеЈпоуа ргата сћи^отс. |\јЈћоу (1ош, ибгес! Нјере рпгосЈе, ба буот ис1оћпобси и којој МШаПо зрокојпо то/е с1а 1бкогЈб(ауа буоји ћо^аШ кпјј/пјси и којој је пакир1јеиа Н1ега1ига /асћикагбиа и ко1о\'о 8У1т киПигиЈш је/ЈСнпа бУ1Јс(а, — ргауа је кШа, како јс СсНће рп-ка/ије и /асЈпјет сИје1и „НаибГа". 1)ао Во«, с!а оуа с1уа бгећп.ка, којј би бге1по ргарјеН с1о „опкгај с!оћга 1 /Ла" па 1ој теН јо§ (1иро рги/е /IV рптјег и/огпода Јзрипјауапја 1јис1бкода ро-7.\\а \ пајс!ић1јееа бппб1а ?Јуо(а. I 37 Михаило Аврамовић Пише: Д. В. Љотић, министар н. р. игд. Смедерево. Да би дело Михаила Аврамовића могло бити нрааилно оцењено, треба имати у виду средину у којој је нокикло, на-чин којим је вођено и циљ који му је био постављеи. Други ће говорити о самом делу. Мени се чини да ови други моменти при том неће бити довољно истакнути, и да се тако права претстава о величини самог дела неће моћи до-бити. Зато сам и узео да, укратко, о овоме баш кажем своје мишљење. Наша средина деведесетих година прошлог века, у нри-Ередном погледу, давала је слику завршавања прелаза у нов-чану привреду. Све се више производило за трг, а све мање непосредно за сопствену потрошњу. Упоредо са ојим раслс су све више и потребе. А све је то утицало дубоко на оби-чаје, иа морал и на саму производњу. — Осећала се зелика потреба за земљорадничким кредитом, за набавком лемљо-радничких справа и друге роОе, према разијенијнм потре-бама и производњи. Али за те нове потребе код народне ингелигенцијг наје било нарочито развијеног смисла.. У то време главно тежиш-те рада интелигенције било је стављено на чисто политичка питања. Владало је уверење да ће самим политичким рефор-мама доћи до великих резултата и у привредном погледу. То је уверење, разуме се, прешло и на широке народче слојеве. Све су тешкоће — и чисто привредног порскла — долазиле, по овом веровању, од самог иолитичког режима, који је, иначе, сматран ненародним, већ самим тим што му политички није било одано стварно четири нетине иародпих маса. Код таквог уверења сваки друштвени рад — изван чисто политичког — сматрао се ситним или мало значајним у по-ређењу са огромношћу самих опшгих прилика, које се, — мислило се — могу променити само радом државне управе, радом одозго. Разуме се, да је с једне стране, народна иителигенција гледајући овако по правилу, иа све послове, извап чисто ло-литичких, показивала и мало вол.е да се њима бави, — па их чак сматрала, у неку руку, и штетним по своју главну мисао, јер одвраћа народ од спасоносне, и управо, „јединоспасава-јуће" борбе, — а да је, с друге стране, и сама'пространа на-родна маса овако обрађивана од стране својих иепосредних вођа, тешко била пријемчива за мисли и подухвате друч е природе. г На послетку (према ономе што смо напред навели изгле-ца као парадокс), ни саме власти нису сматрале да овакав 38 рад иде без онасности по политички поредак. 'Гиме се, ваљда, и може објаснити да је задругарство код нас у Србији тако доцкан, тек деведесетих година, но-никло и отпочело да се развија. Да све те тешкоће обиђе, да их чак и искористи за своју мисао, да се не заустави пред сажаљивим осмејцима, ни пред иодозривим погледима, да га не поврате с пута ни равноду-шност ни неповерење, могао је само човек дубоке вере у своју мисију, јасног ногледа на стварне односе. Пре Михаи-ла Аврамовића таквог човека у нашој средини није било. Ради нравде ваља истаћи и нарочиту улогу Смедерева и смедеревскс народне интелигенције у овоме раду. Није то случајно што се овај носао могао развити у Смедереву. Ова средина је од увек имала људи самосталног погледа, који су имали храбрости да не мисле као цео свет. Имена толиких угледних смедереваца тога и ранијег времена доказ су за то. Извесна имућност која омогућава шири поглед, близина Београда, на инак неносредан додир с народом и његовим потребама, живост тржишта, додир, норед велике међуна-родне реке, са снољним светом, — све је то овом месгу да-вало нарочиту ногодност коју друга места у Србији иису имала. Свакако да је делатност Михаила Аврамовића — и самог родом из околине Смедерева — омогућена оваквом средином, — на јс могуће и даље ићи у нретиоставци и ова- квој срединн дати и прссудан значај у његовом делу. * * « Мпоги умни нодухвати не оду даље од почетка. Хиља-дама пута у животу били смо свакако на нуту да пронађемо неизмерно благо, дамо облик генијалној мисли, нронађемо решење до пас иерешљнног проблема, остваримо неслућена дела, — али су све те могућности као мехурови од сапунице пред нама исчезлс. Више од генијалности, за велика дела потребан је јасан ноглед на стварност, чврста воља у савла-ђивању свију препрека, одлучност у предузимању свију ме-ра којс нас приближавају замишљеном делу и избегавању оних које нас од овога удал.ују. Михаило Аврамовић је тридесет и пет година био на че-лу свога дела. Кад човек добро зна тежину оног рада, самог по себи, тешкоће друге које долазе од саме средине и тачно нознајс величину успеха, заиста тек потом прави значај Ми-хаила Аврамовића постаје довољно јасан. Зато овде и расматрамо главне лииије његове тактике: како је упранл.ао својим делом. Он је знао добро да се коначни успех задружне мисли састоји из бескрајнб много ситних напора, — и да ће бити у толико всћи у колико сваки онај ситни напор буде успешни-јс управљен. С друге стране, знао је да је његово лично 39 стварно нознавањс људн и нрилика нрви услов за избега-вање неуспешних напора. И исто онако, као што је нрна, врановска, задруга поникла из његовог личног претходног сондирања и обраде врановских сељака, — тако су и други, доцнији успеси, у већини, ницали и развијали се под њего-вим личним утицајем и надзором. Разуме се, да се то њего-во лично руководство смањивало по јачини, у колико је обим рада био шири. Али, нико стварније ни у почетку, ни доцније није познавао људе и прилике од Михаила Аврам-вића. Он је знао да само лични углед вође може овоме делу дати потребиу стабилност. Веровао је да норед материјал-ног иметка и фондова којима управл>а, мора ностојати и је-дан морални велики фонд, неисказаи у билансу, — али чија је улога у животу покрета од већег значаја од свију њего-вих матери јалиих добара. Тај моралпи фонд је врло осет-љив и зато врло променл>ив. Највећи доиринос његов даје пак вођа у свом личном угледу. Али, Михаило Аврамовић је исто тако зиао, да је тај углед у толико већи, у колико се мање непосредно обрађује, истиче и глача. Између дела и творца истка се тесна, много-струка и невидљива веза. Творац мора да ради непосредно само на свом делу, а не на истицању свог угледа. Дело пак уснехом својим обасјава и творца, — а уман творац ноново тај сјај одбацује на своје дело, да би ноново и још јаче и де-лом и несебичношћу својом освељен, — и тако непресгано. На овај начин углед гворца је у толико већи, у колико, изгледа, да он мање на томе баш ради, — и његово дело ио-стаје у толико чвршће, уколико је сам његов лични углед већи. Овако изложеио показивало би да је ненаметљивост и скромност не хришћанска врлина, већ ствар рачуна, савет чистог разума. Па ипак, за овим саветом неће поћи нико коме срце не каже да пође. Искључена је дакле могућносг да би рђави људи, из чистог рачуна, били способни за она-кве папорне подухвате. Разуме се да је лични углед Михаила Аврамовића само добијао оним напред истакиутим његовим личним особина. ма, које су га већ и истакле на ово место и определиле ње-гову велику друштвену улогу. А то му је све заједно дозвољавало да без л.убоморе прими сарадњу, па и старешинство, способних и угледиих л>уди. Обично се дешава у оваквим покретима да дође до иесло-ге, до заваде, до расцепа. Иод вођством Михаила Аврамоии-ћа тога није било, ни могло бити. Свачија се морала чути, а разложнија је примљена. Обично је то' увек била н.сгова : 40 реч, — али он није стављао своје самољубље у то да има нраво и онда кад је јасно да га нема. Михаило Аврамовић је имао начина да управља једним заиста народним делом, — да буде врло близак свима, па ипак да између себе и осталих увек одржи ону раздаљину-коју захтева и његов углед и нотребно међусобно поштова-ње. И то за време од тридесет и пет година. У томе је могао имати само тако успеха, што је у свом раду имао и гребао само сарадиике у честитом задружном раду — а не саучеснике, ни у нрикривању истине, ни у лажи, ни у подешавању других лажних ситуација, ни у спремању лажних скунштина и конгреса, ни у припремању избора уп-рава, ни у припремању осталог јавног мњења, — а још мање у каквим другим злоунотребама у задружном раду. (Морам да молим читаоце за опроштај што сам ово и као негатив-ну могућност ставио поред имена нашег слављеника, толико је то заиста од њега стварно било удал.ено, али пошто тако светао рад принада, на жалост прошлости, због поуке сада-шњости дужан сам је био овде изнети). Сасвим је јасно да у честитом задружном раду и најближи сарадници нити могу, нити смеју, (и кад би могли) да пређу ону невидљиву грани-цу, коју поштовање и дивљење сами од себе постављају. А то вођи обезбеђује не само углед, већ и самосталност и сло-боду, без којих се унраво и не може бити вођа. Ма послетку треба и циљ дела Аврамовићевог да види-мо. Ово може бити и чудно: о каквом то циљу можемо овде и говорити? Задругарство је само себи циљ, управо задру-гарство има своје цил.еве којима служи, и ко хоће задругар-ство, тај хоће и те цил>ене, — и изван ових друге циљене не може имати. И тако је, и није тако. Сви који уче да буду адвокати, или лекари, или уметници, стављају пред себе те цил.еве бу-дућих занимања, — али сви адвокати не гледају на све мо-гућности које могу постићи својим заиимањем подједнако, — ни сви лекари, ии сви уметници. Једни ће пред себе поста-вити као господарећи циљ онај најузвишенпји, а о осталим ће тек у другом реду водити рачуна. Други ће радити обрну-то. И зваће се и једни и други, адвокати, лекари, уметници, — а међу њима ће бити нелике, огромне разлике. Тако је и са задружним радницима. Михаило Аврамовић је циљ своме задружном делу по-ставио врло високо. Он је с поносом говорио о задругарству, као поштеном делу поштених људи. Није он у томе гледао само средство за материјалним побол.шањем сељачког жи-вота. Само због тога гешко да би онако одушевљено прио-нуо послу и тако непоколебл.иво на послу истрајао. У задругарству јс он гледао жижу око које ће се окупи-ти најздравији део народа, онај који је далеко од искваре- 4 41 ности коју доноси нартнзанство, народ и пороци. Уверен да је задружни живот могућ само на здравим етичким начелима и са честитим људима, он је био уверен да је задругарство једна морална селекција, одабирање на боље, и да ће тако међусобним утицајем одабраних људи једни на друге и ода-браних на остали живот народни, задругарство имати одлу-чан и пресудан утицај на нашу народну средину, која се од једном, у то време, нашла на раскрсници на којој се иалазе увек народи и појединци, кад нагло напусте традиције, а но-ве добре обичаје нису могли још стећи. Имајући тако сталан и непоколебљив циљ, а располажу-ћи оним угледом који су му његове личне особине и дуг и предан рад донели, он није имао потребе да своју пословну политику управља по случајним приликама, — јер ипак циљ, на неки начин, одређује и средства. Присталица политичке дуге стазе у живогу и раду, он није имао потребе, за свима оним средствима, — вештим комбинацијама, интригама, подешавањем лажних извештаја и лажних ситуација — без којих присталице нолитичке крат- ке стазе нису у стању ни један, најобичнији посао предузети. * * * Па ипак је, носле тридесет и пет година оваког рада, Михаило Аврамовић, морао напустити задругарство, коме је он био отац и творац. С једне стране његова прерана болест, која га је ииаче душевно очеличила и праве његове вредности још више истакла, — с друге стране, бесомучна безобзирност оних који су хтели, под изговором да унапреде задругарство, да га стварно узму у руке, и да га провађају између комбина-ција политичких и партизанских (од којих га је с толико снаге Михаило Аврамовић успевао да сачува) и хазардер-ских комбинација пословномеркантилних, "учинили су да' по-сгане правно могућ и добије изглед истине толико пута по-мињани Јагодински конгрес. Многи ће, на жалост, читајући ово закључити да је то-лико врлине код једног човека и морало да доведе до н,е-говог пада. Али сва је тежина у томе: шта је пад, а шта одузимање? И на ово се питање не може одговорити добро" ако се ие узме извесно одстојање, као и ири посматрању слика онаЈ> ко тако посматра, сигурно не би нашао да је ве-личина дела Михаила Аврамовића нешто умањена, рецимо тиме што о овогодишњој прослави четрдосетого* шњице његовог дела његово име није ни поменуто Ц 42 Михаило Аврамовић — учитељ и борац. — Пише: Драг. Д. Прокић, учитељ, Београд. Биће скоро тридесет година како је писац ових редо-ва видео први иут Михаила Аврамовића на делу. Једнога дана Аврамовић је иосетио Мушку учитељску школу у Ја-години и учитељским кандидатима говорио о земљораднич-ком задругарству у свету и Србији. Средина створена за овакве госте и овакве теме. Социјална мисао и јаван рад у народу су били у центру интересовања тадашње учитељске омладине, која је халапљиво гутала све што би јој дошло до руку из те области. По фијокама ђачких столова и орма-на мешала су се са уџбеницима разна педагошка, књижевна и научна дела гласовитих писаца домаћих и страних. По-ред Бакића, Протића, Окановића, Хербарта, Русоа, Канта, ту су били: Толстој, Иго, Дарвин, Хекел, Спенсер, Чернишев-ски, Светозар Марковић, Скерлић, Јовановић Слободан, Јан-ко, Бебел, Жорес; разне књижевне и научне ревие, поли-тички диевници, алманаси и др. Сасвим разумљиво да је оваква средина тражила Аврамовића и Аврамовић овакву средину. Тражили се, нашли се и разумели. И они који су имали другојачије погледе, „о реформи друштва" остали су кроз цео живот под снажним и неизгладивим утиском јасних и добро документованих излагања надахнутих вс-ром једног борца за идеал економског благостања и соци-јалне правде. Други пут нидео сам Михаила Аврамовића на делу у селу Чумићу. У онштинској порти, под једним столетним храстом, једног сунчаног мајског дана, проповедао је Авра-мовић људима са села „своју науку." Говорио им је о нред-мету најинтересантнијем за њих: о њиховом животу. I о-ворио јасно и убедљиво, без ласкања, без славопојки, де-магогије, илузија о идили села. Шибао зло, иехат, оријен-талско нрсданањс судбини, слабу свест, борбу свакога про-тиву свију, заблуде, болести и све мане својих слушалаца. Оперисао са очигледним примерима из њихова свакодневна живота, разумљивим за њихова чула. Цифрама измерио сву тежину жинота зашта сами сносе највећу одговорност. Пот-сетио их на дужности без којих им нема спаса. Показао пут и мету. Констатовао болест и нудио лек. Послс сваке ова-кве „конференције задругара" многи су први пут у своме животу разумели да је сваки сам ковач своје среће, да је рај на земљи, али пред нама не иза нас, и да се до раја не до-лази седењем и скрштених руку већ разумним животом и удруженим напорима. Са оваквих „конференција" и са ова-квим мислима журило се у село, кући и у своју другу кућу — земљорадничку задругу. Колико је села, колико записа, 43 школа, земљорадничких домова и других места у којима се годинама слушала учитељска реч Михаила Аврамовића.Ј! Долазе конгреси земљорадничких задруга. Даии смо-тре, снаге, свести и солидарности задругарске војске. На тим конгресима сви се виде, Михаило Аврамовић иајвише Сви говоре и раде, он сам колико сви други. Говори само онда кад стварно има шта да каже, а он о сваком питању има тако много да каже. Рођен да води људе, сам већина, ауторитет за све, он са таквом вештином води послове кон-греса да су они у истини били смотре свести и снаге и нај-боља школа задругарске парламентарне демократије. Сва-ки је делегат имао право да говори „до миле воље." Право говора и критике чувало се и поштовало као Једна од нај-лепших врлина јавних радника позваних да полажу јаван рачун о своме раду. Буре и окршаји увек су пратиоци ве-ликих скупова људи. Код сигурних вентила, нема опасности од експлозија.... У моментима највећих бура и излива стра-сти на говорници је Михаило Аврамовић да мири завађсну браћу задругаре. Лепе и импозантне појаве, хладан, речит и убедљив, пресуђивао је без апелате... После се весело ишло на банкет наздрављивало задругарској слози и идеји и њиховом највећем апостолу М. Аврамовићу, растајало и одлазило кући са пуно наде и вере у боље дане.... * * * Михаило Аврамовић има добро прављену главу како за самосталан научан рад тако и за организацију и вођење практичних послова. Под спектралном анализом његова ду-ха види се цео комплекс економских и социјалних питања У узрочној и органској вези, а под руком функциоиисала нела машина тачно као сат. Идеолог и теоретичар задру-гарства али са својом доктрином и методом посматрања чињеница. Читао много и обавештавао се о свему, али не примајући ништа за готово. Оригиналан и онда кад третира најобичнија питања са својим сабеседником. Трагови њего-ве руке познају се и на актима која иду „у акта". После разговора с њиме увиђате да вам време није прошло уза-луд. Заповедао погледом'. Предвиђао на секунд оно што ће неминовно доћи. Он је био покрет и покрет је био он. Под његовом снажном руком све је било у покрету. Кроз њега је мислило, дисало и живело задругарство. Чиновници су се добро чували да у раду не учине какву грешку: знали су да се од њега ништа не може сакрити. Верни су га обожа-вали, слепо му веровали и безусловно се покоравали. Нај-интимнији сарадници много су полагали иа његове инструк-циЈ'е и сугестије. Тражио људе и од њих стварао борце. Од свега, њему је најмилији учитељски позив. Ретко је ко у тој мери осе- 44 тио учитеља у себи, видео га у свести и носио на срду и души, као Мих. Аврамовић. И сам херој учитељ, сав је на страни учитеља хероја. Част учитеља бранио је витешки и с вером да брани правду, иравде ради. На првом конгресу С. С. 3. 3. у Смедереву, 1896, своје другове по духу и суд-бини ноздравио је овим речима: „Учитељи наши одликују се толиким лепим особинама да не бисмо имали потребе тражити боље и савесније пропагаторе за Земљорадничке задруге ии у једној другој професији кад би билч мало ноштеђениди од самовоље и гоњења. Они су обично сиро-машни и не желе својје сиромаштво мењати ни за каква бла-га стечена нечасним путем. Њихова су срца веома осетљива и кадра да приме у заштиту све што је добро и узвишено. То су Вам људч које јјош и данас, после толиких ломљава и горких искустава, загревају идеали о бољој друштвеној средини, људи који су највише користили држави и народу, па се ипак они тако немилостиво гоне, с једног на други крај Србије." М. Аврамовић није оборен, време је испретурало оне који су били око њега. Тако је он остао сам. То није траге-дија М. Аврамовића. То је трагедија покрета. М. Аврамо-вић је „свргнут с власти", али многи од оних, који су у том чину учествовали, окрећу се око себе да виде и нађу вођу и нитају шта је с њим. Потомство неће имати погребе да нодиже спомен Ми-хаилу Аврамовићу. Он је сам себи за живота исплео венац славе. Он живи у души сваког задругара. Ко у себи ништа не оссћа од духа његовог, тај је у редовима задругарским само најамник. Ретко је село у Шумадији у коме нема ни-шта од онога што је радио и стварао М. Аврамовић. Шума-дија ће тек онда бити лена и богата када се буде остнарио сан Мих. Аврамовића. # * Пре Скерлића Аврамовић је зазвонио на узбуну проти-ву банкократије. Док је Скерлић само опомињао иа опас-ност с те стране, Аврамовић је стварајући задругарство ру-шио банкократију. У средиии у којој лихварство прети да постане расна особина, требало је осим намети имати и лич-пе храбрости па звонити на узбуну и позвати на организо-, вани отпор. У тежњи да изради гип задругара човека, Аврамовић је пре других и бол.е од других кушао да изради и постави кдејне основе једне демократије рада. Аврамовић политичар остао је веран своме задругарском идеалу. Културно препо-рођено село са привредом на задружној основи, то је била његова идеологија, његова доктрина, његова политика. Он је од оне врсте друштвених неимара чиј/и плаиови према- 45 шају физичку сиагу и век једног човека. То је једна, у сва-ком погледу, снажна личност која би се снажно осећала у свакој геиерацији, у сваком добу и код свију културних народа. Живио је и радио у ирвој четврти двадесетог века. Да је случајно дошао на свет пре сто година, као Француз, за време гласовитог социјалног реформатора и аностола Сен Симона ушао би у „Њутлов одбор" као један од два-десеторице у чије је руке требало поверити судбину целог културног човечанства по предлогу и плану Сен Симона. Судбина није била у тој мери наклоњена генију Мих. Авра-мовића. Али мисија овога човека не губи ништа од свог зна-чаја и домашаја. Историчар културиог и економског раз-витка Србије на освитку њених гигантских националних стремл.ења мораће се срести с духом и делом Мих. Авра-мовића. Само је на помолу економски јака Србија могла онако херојски да настуии, да се бори и да победи. Исто-рија као неумитни судија одаће правду и Михаилу Аврамо-иићу. Историја ће рећи да је Мих. Аврамових био самоук који је кроз науку ушао у јаван живот; плебејац који је својом снагом прокрчио себи пут и успео се на висине до којих не доспевају обични смртни; диктатор који је владао без силе. Ето ко је био Михаило Аврамонић: један од нај умннјих учитеља и најсмелијих бораца социјалне правде у своме народу и за своје време. : ■ ■ : 46 1МШ Михаило Аврамовић КАСЈ ТВОРАЦ ЗАДРУГАРСТВА И НАРОДНИ ПРОСВЕТИТЕЉ Пише: Сретеи Динић, школски надз. у пенз., Лесковац. Михаило Аврамовић чини за мене специјално један нај-круннији датум у животу, јер сам познанством и радом с н,им, преко три деценије, пронашао и сам свој пут. За задружну прквреду он преставља једну епоху. За учител,ство и народно просвећиваље он оличава јед-но вођство и путоказ за оријентацију сваке врсте кориснога рада у народу, какав се доиста. ни пре ни после њега није могао бол>е наћи. Човека са већом еру.пицијом и методом рада, од њега нисам могао да видим у животу. Није то само што је он знао и разумевао многс ствари, него што је умео да их прикаже, растумачи и нопуларише, што је могао да увери, да загреје, да одушеви, да задахне. Одјек те његове магнетске моћи још се као ехо осећао и после 8 година његовог одласка из Савеза, на овогодишњем конгресу и нрослави четрдесегогодишњице задругарства, када су се многи задругари литали: где јс Михаило Аврамо-внћ, где је отац нашег задругарства? То прнвлачно надахњавање и вођство његово започсло је онога историскога дана, када се он први пут појавио пред учитсл,ским форумом са задружном идејом, у Крушевцу, на учитељској скуиштини 1897 годинс, када је прокламовао учитељима један нов пут, једну нову идеју и један нов мс-тод за постигнуће свакога добра у народу. Том приликом он јс изговорио оне историјске речи: задруга вам је пут за спроноћење свију корисних идеја, чивилук за вешање сваке корисне ствари- и кључ за отварзње свнју просторија коои-снога рада. Разуме се да су те њсгове речи толико импресионирале присутне учитеље, којих је било на 5—6000, да с.у одмах похитали у апостолску пропаганду задругарства и сваке го-диис доводилн све већи боо ј задругара на конгрес земљо-радничких задруга. тако, да то више није био само један зачетак, већ једна чнтава бумца народног стремл>ења ка своме привредном опоравл>ењу. Колико је Михаило Авпамовић полагао на то учитељ-ско апостолстно v задругапгтву и тшико је ом имао сја.јно и пранилно мишљгњс о тим л.удима и колико се он није пренарио у њнма, видело се на нрослави четрдесетогодиш-њице задругарства, на којој је узело учешћа преко 1500 учител.а. Тада се видело да су његове пророчке речи са н р н о г конгреса земљорадничкик задруга у Смедереву 1895 године корисно пале на сва учитељска срца и лен плод донеле. Те његове речи биле су ове: „Учигел>и 4/ наши одликују се толиким лепим особинама, да не би смо имали нотреое тражити савесннје пропагаторе за земљо-радничке задруге ни у једноЈ другој нрофесији, кад би би-ли само мало поштеђенији од самовоље и гоњења озго. Они су обично сиротни и не желе своје сиромаштво мењати ни за каква блага стечена нечасним путем. гћнхова су срца врло осетљива и кадра да приме у заштиту све што је добро и узвишено. То су вам људи, које још и данас, носле толиких ломњава и горких искустава још загревају идеали о бољој друштвеној срећи..." Само се по себи видело шта је донела задругарству и народном просвећивању та изјава његова. Учитељи, нашав-ши у њему једног великог мисионара и нођу, свесрдно су нрионули задругарству, а стим и народном нросвећивању, тако да су кроз задругарство створили један читав препород и дали својим селима у којимз су делали саснлм другу сјш-зиономију. Утисак из таквог једног села у коме је цветало задругарство, један новинар овако описује: „Одмах сам осе-тио други дах у овом селу, где је задруга распрострла свој благотворни утицај.-." Јер то није ишло једно без другог, за-друге и народно просвећивање. Може се слободно рећи да народно просвећивање у масама бележи свој. датум, од по-јаве земл-орадничких задруга. Све дотле, н ако га је где било, оно је било местимично, узгредпо и појединачно. А шта да кажемо за земл.орадничке коигресе, који су били формални народни универзитети вишега стила и обима, а чи-ја је душа и најмеродавпији диригент увек био Михаило Аврамовић за читавих .45 година. Огромна издања књига Са-неза зеил,орадничких згдруга, то све лепо потврћују. Зато се ја нећу овде ни залрж?вати на н.еговим форму-чама и успесима на привредном задругарству. То зна већ цео спет, а нарочито задружни свет. Али хоћу да се запржим на његовом утицају на народно просвећивање, коме Ј'е он у оквиру земљорадничких задруга дао и споју форму и уредбу, да се може самостално развијати као и други задружни об-лици (задружне књижнице, читаопице, универзитети итд.) поставио му потребне принципе и одредио му место, као ком-позитор ноте у нотном систему. Један члчнак његов најлепше карчктепише његово струч-но познаврње тога посла (..Нпрочни просветител,", година V, бр- 12 — 19321. из кога вадим само ове редове: „И наше друштпо има своче чињенице. И наше социјалне групе има1'у своје. Ове чињенине стварају и тамо и онамо питања, која се тешко и сиоро решавачу, стварају проблеме. Како иде то стварање, поелмет је напочите науке. Ов.и проб-леми интересују нашу јавност, јер су то њена животна пи-тања. Има их који су очевидни, а има их који се тек пома- 48 V 8 ■ : з Опширније о Михаилу Аврамовићу, видк књигу: .Михаи.го Аврамо-вик" од.Сретена Динића, издање Васпитне библиотеке »Народна просвета", Лесковац. љају, или наговештаиају, а има и таквих, која замагл>ава нривредност и које тек извежбано око може да назре. Први су најнепосреднији, и, баш зато што су непосредни, живо буде интересовање многих. Ипак мало је њих, који умеју те нроблеме да разумеју, још мање који умеју да их тумаче. Па и многи наши нозвани људи не чине ништа да те проб-леме похватају, среде и објасне. Маса света само осећа деј-ства њихова, жали се, али не уме да се помогне. Наше дру-штво. Наша сел>ачка груиа. Где има више проблема? Пођимо од куће — она сама има најмање осам проблема. Породица — пет проблема: раНање, неговање и прво домаће васпитање деце, болести и лекови, смрт и сахрана — све сами проблеми-Дете, младић, девојка. човек, жена — свако по један, два, три и више проблема. Родбина, суседи, суседство — пробле-ми. Све сами проблеми. Проблеми на све стране куд год се окренемо, или станемо. Крајње је време да се ту умешају и народни просветите-љи. Без сумње, нрви потез мора бити да народ позна самога себе. Олмах затим мора се кренути питањима, која ствара жинот, јер од њих записи будућност наподна. Ништа вишс ни тако не интересује као ова питања. Ова су сав »нтерес и сел>ачке групе. И ван тога интереса нема ни једнога другога ни вишега ни пречега. Стога ппосвећивање напода мора поћи овом стазом, јер ако и у чему треба просвећивати, другога иол.а важнијега. ни пречега ол овога нема." ! Колико је Аврамонић*") задужио сел>аштво што му 1'е положио основ задоугарству, толико га је задужио што му 1е положио основ у наролном просвећивању. И то је оно што њега чини велик.чм. И 10Ш га чини великим и та чиње-ница што се за његово лело отимају следбеници, а не беже од њега. Од те сатиссћакиије кул ћете веће. Кад један ства-ралац доживи да његова идеја успева и осваја свет, он има право да буде задовољан. 49 Из прошлости наших земљорадничких Задруга — Листићи из историје нашег задругарства — Г1ише: Милутин Станковић, учитељ, Београд. Још деведесетих година прошлог столећа, почели су се у Србији јављати повремени написи, који су нропагирали идеју задругарства. Као главни циљ задругарства истицано је спасавање земл>орадника од приватних дугова са великом каматом. Поред тога истицана је и васпитна улога земљо-радничких задруга и њихов утицај на нросвећивање задру-гара; говорено је о задружној набавци савршенијих пољо-нривредних справа, заједничкој продаји земљорадничких нроизвода, ширењу пољопривредних зпања путем задруга итд. Идеја задругарства била је за онда новина; и, као свака новина, имала је своју главну сметњу у конзерватизму сељака и њиховом неповсрењу према новачењу. Принцин солидарне одговорности, на коме почива задругарство, плашио је не само имућније но и оне средњег стања. И ако је сељак у оном времену патио увелико од оскудице кредита и западао у руке разних зеленаша и интережџија, економске прилике на селу биле су ипак далеко поволшије но данас. Старе поро-дичне задруге још су се у знатној мери одржавале; разлике V цени земљорадничких и индустријских производа иису биле у данашњој несразмери, а и разна оптерећења била су далеко мања. Стари патријархални живот још није био иш-чезао. Поред тога шуме још нису биле сатрвене. Оне су за земљораднике још увелико претставл.але резервне фондо-ве, који су подмиривали дефицит њихове привреде. Према свему томе беда на селу није имала великих размера и мо-гло је се рећи, да је то доба било прелаз из оног идилског живота на селу које је Јанко онисивао V својим приповетка-ма, у доба новчане привреде, које је убрзало процес распа-дања породичних задруга. Први пионира земљорадничког задругарства цил.али су ла започети процес осиромашавања земл.орадника зауставе и земљорадничким задругама замене нородичне задруге, које су се почеле губити. Победа идеје задругарства у томе добу и у тој средини захтевала је апостолски рад, који ће сузбити предрасуде. савладати препреке и V нашу примитив-ну привреду унети нове начине рада. Још онда се тежило да се. поред кредитирања задругара. организује задружна про-дада земл.орадничких пооизвода: да се ширењем пољоприв-редних знања и набавком сапремеиијих пол.опривредних справа омогући земљопаднику да лакше и рациоиалније об-делава своју земл,у и из исте извлачи већи принос итд. 50 Први апостол и, као што га с разлогом називају, отац нашег задругарства био је Михаило Аврамовић. У првом до- бу свога апостолског рада, оп је био позцат само у својој најближој околини. Да би ширење задружне идеје ношло бр-жим темном и захватило све крајеве Србије, требало је са-радника, а у првом реду признатих ауторитета, који имају утицаја на народне масе. Величина Мих. Аврамовића, још у почетку његовог рада, ноказала се у томе, што је умео наћи ■ге ауторитете. Међу ондашњим борцима за грађанске слобо-де нашли су се и први апостоли задругарства и сарадници Мих. Аврамовића. Народне масе у Србији онда су биле у знаку радикализма, онога старог радикализма, који је у томе добу означавао борбу за прогрес и преображај у свима прав-цима. Рапидном јачању радикалнога покрета у томе време-ну допринела је не само тадања политика Краља Милана и слободњачки дух онога времена, већ и морална и интелек-туална вредност ЛЈуди, који су били на челу овог великог на-родног покрета. Мала Србија имала је тада знатан број сво-јих великих људи, који су својом борбом, својим животом и радом оставили трајан и светао спомен у политичкој и кул-турној историји Србије. Њима је народ веровао и за њима ишао, јер се осведочио да се за њега боре, раде и страдају. Међу тим вођима радикалног покрета, чија је реч била од огромног утицаја на народну масу, нашао је Мих. Аврамо-вић и прве сараднике на задружној идеји. Један од првих био је Коста Таушановић, велико име у политичком животу Србије. Оснивач Класне лутрије, Бродарског друштва и толиких других привредних устаиова, Таушановић је свом својом снагом и ауторитетом номагао и оснивање првих земљорад-ничких задруга у Србији. Он је утицао у пуној мери и на по-литички и на привредни живот Србије и у оном добу, кад се Србија борила за економску еманципацију од Аустро-Угар-ске, стварањем нривредних установа први је стао на прак-тично тле и поставио здраве основе за даљи економски раз-витак Србије. Свој велики ауторитет он је овом приликом ставио у службу задругарства и тиме приномогао да се на-родне масе заинтересују том идејом, а тиме помогао и тада-шњем главном раднику на организацији задругарства, Миха-илу Аврамовићу, да с успехом изведе овај посао. Сећам се и данас, носле скоро четрдесет година, оног времеиа, кад је пок. Таушановић, праћен Мих. Аврамовићем, предузео путовање по селима Србије, ради оснивања земљо-радничких задруга. То је било једно од најтежих времена ре-акције, или, како се то обично доцније помињало, „време нреких судова и ванредних стања". Пазило се на сваки корак Таушановића, и мерила свака њевога реч. И у колико је њего" во име на заказаним зборовима привлачило већи број сеља- 51 ■ ка и варошана, у толнко је било веће неповерење државних власти и сумња да ови зборови немају нолитички карактер. Сваком таквом скупу обично је присуствовала и полицијска власт. Такав случај био је, кад је пок. Таушановић, у друштву са Мих. Аврамовићем, дошао у Ваљевску Тамнаву ради осни-вања прве земљорадничке задруге у томе крају. По целој Тамнави ишло је од уста до уста да се тог и тог дана у Вре-лу држи збор за оснивање земљорадничке задруге и да на тај збор „долази лично Коста Таушановић". То је довољно било, иа да се у Врело реченог дана слегну најистакнутији људи из целог среза, па и из околиих срезова. Што је најинтересан-тније на збор су дошли не само земљорадници, од којих су многи још онда грцали под теретом зеленашких дугова, него и велики број оних, који су економски исисавали сел>ака тим позајмицама. Био је диван јесењи дан пун оне јесење меланхоличне ле-поте. Благо јесење сунце обасјавало је мирно село и златило својим зрацима рујне круне дрвета. Код врељанске механе још од раног јутра почео се прикуплЈати народ из ближе и даље околине. Таушановић је стигао тек око нодне у дру-штву са Михаилом Аврамовићем. Исиред кафане, у хладу др-вета, био је ностављен заједнички ручак за све виђеније љу-де. Збор је имао да буде после ручка, пошто се путници ма-ло одморе и ручају. Долазак Таушановића био је читав до-гађај. Пратила га је слава несаломљивог народног борца и вођа. Самом својом појавом он је освајао. Здравио се нрија-тељски са свима, али се очевидно чувао да ма што о полити-ци говори. Таман смо поседали за богато ностављену трпезу, кад се на друму, који води од Уба, указа један фијакер и за њим жандарми коњаници. На боку је седео жандарм с пуш-ком и реденицима. У колима је био главом окружни начел-ник, који је тог јутра потегао чак из Вал.ева, да се нађе на збору на коме ће говорити Таушановић. Са урођеном питомошћу, са којом се опходио са сваким, Таушановић — устаде од стола и поздрави се са начелником, коме одмах начинише место за столом. Таушанонић је оче-видно овим поздравом као културан човек хтео указати дуж-но поштовање иретставнику државне власги, ал'и, сем гога поздрава, не ироговори више ни једне рсчи са начелником и ако је за ручком седео до њега. Одмах по ручку збор је отпочео. Таушановић је говорио готово читав сат. Његов говор био је у главном иачелан и са-државао је образложење погребе да се и у нас почне удру-живање сел,ака у земљорадничке задруге. Слушајући Тауша-новића, ја сам већ идеализирао задругарски покрег и био го-тов да у њему видим грандиозни и морални и економски пре порођај села. Зато ме доста непријатно дарну, кад за зреме 52 « мале паузе, после Таупшновићевог говора, чух коментариса-ње главног начела Рајфајзенових задруга. Ауторитет говор-ника био је и сувише велики да би му ко јавно оионирао. Али један сељак, који до мене стајаше, а за којега после чух, да је један од најбогатијих сел.ака из Тамнаве и да се доста ба-ви интерезирањем, објашњаваше неколицини око себе смисао основног начела земл>орадничких задруга о солидарној одгс ворности, по којој сви задругари и морално и материјално солидарно одговарају за све обавезе задруге, чији су чланови. — „То значи: данас сам газда, а сутра нико и ништа! Моја имовина има да плати за Јанка и Марка!..." — говорио је тај сељак онима око себе. Још док сам ја покушавао да побијем то тврђење, започе свој говор Михаило Аврамовић. Ја сам га тада први пут чуо кад говори о задругарству и тај говор оставио је на мене не-изгладив утисак. Аврамовић, као да је знао, отпоче свој говор баш са питањем солидарне одговорности, које је било нрааи узрок сумњи и неповерењу. Једном необичном снагом убед-л>ивости, он је речито доказивао да успех земл>. задруга баш и лежи у томе принципу и да, кад тога не би било, онда не би било ни успеха земљ. задруга. Баш тај принцип „сви за јед-ног, а један за све" нагони задругаре да отварају очи кога у задругу примају, коме позајмицу одобравају и зашто. У зем-л>орадничким задругама морални моменат долази пре матери-јалног, управо он је основ на коме се зида све остало и сред ство номоћу кога задругарство учите васпитно на своје чла-нове. Што је најглавније, Аврамовић је оперисао са конкрет-ним нримерима и утврђивао да задруге почивају на начелу самопомоћи, да упућују и привикавају на штедњу и у првом реду на помоћ сонственим сретствима, а у колико су она не-довољна долази кредитирање од страие задружног савеза Истицао је важност задругарства за напрсдак земљорадње, јер се позајмице у првом реду дају за продуктивне циљеве: за набавку стоке, справа за рационално обрађивање земље и т. д. Његов говор имао је огромно дејство. Силазећи на прак-гично тле, он је успео да расветли суштину задругарства и да понуларише његов прави смисао. Његова су излагања била нрактична допуна говора поч. Таушановића: ударао је непо-средно на све сумње и предубеђења, разбијао заблуде и по-грешне претпоставке, које су потицале из неразумевања, и својом говорничком вештином потирао све сумње и саламао противразлоге. Он и поч. Таушановић су се у овоме послу узајамно допуњавали. Као што је њему било нсмогуће приву-ћи најшире сел>ачке масе без ауторитета Таушановићевог, гако је и овоме било тешко реализовати ову идеју до краја без човека, који се био сав посветио њеном остварењу, какан је био Михаило Аврамовић. I м! 53 Непосредни успех овога збора био је у томе, што Је у Врелу основана земљ. задруга, а одмах но том још неколико V Ваљевској Посавини и Тамнави. убрзо по томе дошао је и Владанов режим; дошао Је Ивањдански атентат на Краља Милана и нреки суд са свима својим последидама. Земљорадничке задруге, на које се у владајућим кругови-ма гледало у први мах с неноверењем н сумњало да не поста-ну прикривена гњезда радикализма, управо нартиски одбори у које ће се, под фирмом задругарства, склањати агитатори против режима, прошле су сретно и кроз овај период нашег народног живота захвал>ујући у првом реду мудром и корек-тном држању Мих. Аврамовића, који се кроз задругарство искрено трудно да послужи једино свестраном унапре!)ењу земљорадника. Мих. Аврамовић умео је, у времену о коме говоримо, да уздигне задружни покрет изнад дневне нолитичке борбе; да му да значај који му по важности за опште добро припада и да га стави искључиво у службу моралног и материјалног на-претка земљорадника. У целом томе предратном времену, за све време свога апостолског рада на задружној идеји, он је чувао задругарство од ма каквих нартиских утицаја, било с једне или друге стране. То је најбоље сведочио и сам састав управе Главног са-веза. Поред Косте Таушановића, Стеве Р. Поповића, Јована Жујовића, др. Мих. Поновића, Косте Главинића, Милића Ра-довановића, ту су били и виђени људи из ондашњих владају-ћих кругова, који су се нарочито интересовали задругар-ством и радили на њему, као: Сима Лозанић, Живаи Живано-вић и др. Владајући режими, који су с ночетка с неповерењем гле-дали на овај покрет, одједном, обрнуто, ночеше поклањати своју највећу пажњу задругарству. Минисгри Владановог ка-бинета узеше активног учешћа у задружном покрету. Једни су држали предавања на задружним конгресима, а нски уђо-ше и у Главну управу Савеза. 'Генденција самог режима била је: да се пажња народа, а нарочито народне иителигенције, учитеља и свештеника, скрене са питања унутрашње полити-ке и да се све енергије упуте раду на нривредним проблеми-ма. То је било време, кад је поч. Андра Ђорђевић, расписима из Мин. просвете, унућивао учител>е да се посвсте задругар-ству, калемљењу воћака и винограда и уређивању угледних школских башта. Краљеви, Милан и Александар, лично су до-лазили на конгрес земљорадничких задруга, а цео државни апарат, за време Владановог режима, помагао је ту „привред-иу политику". Народ је прихватио задругарство и без ове 54 потпоре, за коју се онда веровало да потиче из политичких разлога: да се маскира једна владавина против чије је поли-тике био готово цео народ... Али, као год што раније земљ. задруге не посташе одбо-ри Рад. странке, тако ни сад ие носташе одбори ондашњсг режима. Успех њихов у томе добу и био је у томе, што су се високо држале изнад политичке борбе и сваке личне амбици-је и шиекулације. Зато су задруге и биле слободне од свих потреса, и добар дух иоверења и солидарности владао је у њиним редовима и маиифестовао се на њиховим конгресима, који су садржином свога рада чинили част нашем задругар-ству. Како су свечани били ти конгреси земљорадничких за-друга! Они су проширавали духовни хоризонт земљорадника, зближавали их с интелигенцијом, отварали им нове видике н потстицали их ка прогресу у свима правцима. Конгреси су сс претварали у једну врсту велике задругар-ске свечаности, на којој влада дух узајамног поштовања и поверења и која је иривлачила слиту јавних радника и духов-них вођа народних. Они, који су руководили тим конгресима, чинили су то са нуно такта. достојанства и иоштовања туђег мишл.сња. На конгресима је саслушаван нажл>иво и најневе-штији говорник, давана је пуна слобода свакој добронамер-ној критици; а ако је ко у томе и претерао, они из управе Са-веза нису се обарали на њега жучношћу и мржњом већ јачи-иом разлога и очинским саветом. Оно, што је давало нарочи-ту врелност земл>. задругама и у овом времену издизало их над сваком другом приватном иницијативом за прогрес зем-љорадника. били с\' баш ови годишњи конгреси задругара. За оио доба то јс била јелна ирста земл>орадничких универ-ситета. са чи,'е ,'е катедре на,"бол>и лео наше интелигешхије просвећивао нарол... Правде ради треба иоменути, да су ондашњи учител>и и свештеници били неуморни нионири идеје задругарства. Све је се такмичило у служби народу. Путеви народног напретка најјасније су сс оцртавали у раду тих конгреса земљ. задруга; и утисак, који су они остављали импоновао је чак и странци-ма, који су ове конгресе посећивали. Поред многих других, ја се сећам предратног земљорад-ничког конгреса у Чачку, којим је достојанствено руководио поч. Стева Р. Поповић. Његова реч слушана је као светиња. Ту је се први пут, при повратку са студија из Француске, ја-вио и Мчлорад Драшковић. Он је овом приликом одржао своје интересантно предавање о млекарским задругама и ин-дустрији млечних производа. Његово предавање привукло је општу нажн.у и иоказало да се у личности младог предавача јавл>а нова снага од велике вредности. : 55 С каквом су преданошћу радили ови први нионири за-дружног покрета види се из тога шго је, један од најугледни-јих научних радника које је Србија онда имала, Сима Лоза-нић, тадањи професор хемије на В. школи, који је и онда већ био човек у годинама, лично путовао по селима са Мих. Ав-рамовићем и вршио огледе са вештачким ђубрењем упућују-ћи примером сељаке на напреднији начин рада. И сви ови, који су радили, нису вршили тај носао ни из каквих материјалних интереса нити каквога личног циља. Ра-дили су само, као и толики други у томе времену, једино из осећања дужности. И данас, после четрдесет годииа од заснивања нашег за-дружног покрета, — кад је пут увелико утрвен и кад је дале-ко лакше радити на задружном иокрету, јер саме прилике чи-не да земљорадник у задругарству гледа свој једини спас, — морална је дужност савременика и последника, да се, са за-хвалним поштовањем, сете свих ових племенитих напора за победу задружне идеје и свих великих и заслужених трудбе-ника, који су јој тако искрено и тако успешно служили. 56* Село моје убавоЈ Пише: Алексије Ђурђић, Београд. Било је дана и година када је шумадиЈСКО село таворило тешке дане. Баш при крају прошлога века то се највише осетило. Без довољно народних школа и учитеља, за које се озго намерно рекло да су и сувише образовани за посао који обављају; без грађанских права и политичких сло-бода, које је у тешким политичким борбама раније извоје-вало; без лекара и ветеринара заразне болести косиле су децу и стоку; без довол.но снремних среских економа, због ј чега су срески расадници издавани иод кирију; партијски заваћено и раздрузгано; занемарено и привредно неразвије-но, — село је патило и страховало за сутрашњицу. Под таквим околностима и животним условима убрзан је и процес распадања дотле јаких породичних задруга. На-род је сиромашио и задуживао се где стигне и могне. Тада се првипут ночеше појавл.инати „зеленаши", но селима и паланкама, који су „на зелен" куновали пшеницу и кукуруз, рачунајући „динар на банку месечно" од позајмљене суме. Нарочито кад су слабе или неродне године ови се Ћипикови „пауци" размиле ио селу као гусенице. Тада обично долазе и са по неким полицијским нисаром да врше иопис или про-дају, или се са дужницима обрачунавају на тај начин, што им узму нону облигацију са укапиталисаним интересом и одо-брење за ставл.ање интабулације на имање. Исто се деша-вало и у времену кад је забрањен извоз стоке, што је Ау-строугарска често из политичких разлога чинила- У то доба онште учмалости, моралне и приврсдне кло-нулости, беде и неизвесности, када су и најжилавији почели да очајавају, у то доба се јавља нови месија, који снажним и пророчким гласом проповедаше нову науку: Удружитесе и помоћи Лете се! Спас поједппца је у оргапизоваиој зајед-иици!" Глас његове јерихонске трубе одјекну по целој зем-љи. И би чудо! Народ се тпже из полусна и обамрлости, про-трља очи, стресе са себе рђу, притеже канице и ремене, при-бра се, усправи се и пође правим путем — путем самопомоћи, преко земллрадничких залруга. Задругарство брзо ухвати корена и постаде најкори-снија биљка која је са запада донета у нашу земљу. Погодно тле и поднебл.е, и нега са пуно л.убави и пожртвовања, учи-иише да се ова биљка још прве године поче бокорити и гра-нати. Њене калем-гранчице разнеше се необично брзо по целој земљи, брже него бела „смедеревка", надалеко чувена са свога пријатнога укуса и обилног рода. Послс извесног времена ученици првог апостола задру-гарства пренеше калеме и преко Саве и Дунава, разнеше их по Војводини и Хрватском Загорју. по равној Босни и крш- ној Хеопеговини, до Похорја и плавог Јадрана. И данас, по- 1 л ■■■■■■■■■■■■■■■ 1ип1ц 57 сле четрдесет година, од оне јединке из села Вранова нв-дигла се у нашој лепој домовини читава гора, у чијем се хладу безбрижно одмара неколико стотина хиљада вредних и честитих земљорадника. Шта је то у задругарству тако лепо и корисно, да се као ви-хор разноси од села до села, од града до града? — Жеља за бољим животом, духовним и материјалним; жеља за брат-ским миром и слогом коју овај покрет у себи носи; жеља сиромаха да и он живи као човек, да неГ буде презрен и од-гуркиван свуда и на сваком кораку, да се и он слободно греје на божјем сунцу; жеља да у заједници заштити угро-жене интересе и подмири своје потребе; жел.а за привред-ним одржањем и друштвеним напредовањем свога села и народа. Све те жеље обухвата задругарство, због чега је радо примљено као и Христова наука, нарочито у нижим, сиромашнијим слојевима нашега народа. Задругарство и хришћанство се допуњују. Колики је утицај земљорадничке задруге на село и ко-лика је разлика између села које има ма коју врсту земљо-радничких задруга, и села, које нема никакве земљорадничке задруге, осетиће сваки, за кратко време, само ако дође у народ. За неколико година задруга просто преобрази село, подигне га морално и материјално, отворн му сасвим нов видик и оспособи га да боље расуђује о вредностима. Наро-чито се запажа, да од како су му се повратила суспендована грађанска права и слобода збора и договора, село више цени и поштује школоване л.уде и државне службенике, са више вере гледа у јавне и државне установе. Задругар је свеснији својих права и дужности као грађаиин и родител>. Вршећи своје обавезе савесно и уредно. не зазире ни од чега, сло-бодан је и весео к'о птица на грани. У .селу са земљорадничком задругом нема оних партиј-ских зађевица, нема оног тужакања и парница, као што је некад било. Ако се негде и појаве, решава их без одла-гања „суд добрих људи", без икаквих такса и апелате. На општинске изборе већином се иде са споразумним листама. Општински суд и одбор, у коме је обично већина задругара, боље издржава школу, више се стара о јавној безбедности и државној порези. Углед суда, задруге, свештеника и учител.а је на достојној висини. Наредбе власти се поштују и извршују, јер су на закону основане. Зазругар се о њих не сме огре-шити, јер сем казне коју искуси, буде и из задруге искљу-чен. Јавни радови, као: оправка сеоских путева и мостова, подизање општинскнх грађевина где се обично кулуком до-влачи материјал, обавља се са много више воље него раније. Ред и дисциплина у задрузи пренета је и на село. За-другар се свуд и на сваком месту познаје. Ако се и деси случај, да се неки слабији задругар на слави или свадби за- 58 борави у пику, или забаса у говору, остали га склептају и ућуткају, или га примораЈ^ да се одмах удаљл из друштва и иде својој кући. Не дозвољавају ником да им задругу сра-моти. Ма једној се свадби десило и го, да су задругари једног новајлију задругара који се због чутура није дао „ни седлати ни презати", како то сељаци лепо кажу за поне-ког јуношу, просто везали за шљиву и држали га везаног док се год није истрезнио. За ово сам сазнао тек после не-колико месеци, када су ме задругари молили да му опростим, јер је довољно кажњен сиротињом и конопцем. Кад је у селу основана и потрошачка задруга, а доцније и задружни млин и здравствена задруга; кад се почеше до-влачити нови гвоздени плугови и дрљаче, задружне жете-лице и тријери, село још више оживе и вредност имања поче да скаче. Ђаци боље обучени и боље посећују школу, праз-ником је много више народа у цркви и ревносније слуша проповеди старог свештеника. После службе божје, или се сврати или не у кафану, да се носрче нека јечменлиЈа, па се одмах иде у школу, где је и задруга, или у судницу, да се узгред посвршавају и ти послови, јер се радним даном не-ма кад- Недеља је радни дан за задругу. Тада се редовно држе седнице и доносе одлуке по молоама. У савршеном миру н реду улази се у учитељеву канцелариЈу, примају улози и от-нлате, подносе молбе и врше норуџбе. Народ Је постао нов-чанији а више штедљив; не узима што му не треба; води ра-чуна о свакој ситници и не расипа своју. имовину. Кесе су завезане на сто мртвих чворова и не дреше се без тешких јада... Има и незадовољних у селу, а.ш врло мало. То су обично дућанџије и механџије, људи глодари који су од народне грбаче живели. Прођоше њиховн лепи дани кад се на роби и иићу зарађивало сто на сто и више, кад се увече према свећи по читав сат бројао пазар и задовољно гладио брк. Село има потрошачку задругу; не узима више на тефтер, него мало и за готово. Механе радним даном празне: нема домина ни „шлаге", не пљеште карте, нити се чује свађа и нсовка. Само се понеки механски клуподер нервозно без дру-штва шетка, забодених руку под појас, док и сам не клисне на врата и опучи доле низ Турију... Општински' суд и одбор не седе скрштених руку. У спо-разуму са школским и црквеним одбором предузима велике радове. Не може село остати довека са старом школском зградом, у којој нема довољно простора за све ђаке. За не-пуне три године подиже се нова школска згр-да, нова суд-ница и црквена кућа. Све је лепо ограђено да је 'милина гле-дати, а сељаци задовољни и поносни. Почело се сад мислити и на задружни дом, у коме бн се, поред кредитне и набавл.ачке задруге, сместила и за- ■ 59 ■ : дружна читаоница, толико потребна задругарима. Узето је под кирију велико општинско имање, звано „Вашариште", које сви задругари већ две године обрађују и сав приход (расхода нема) уносе у фонд за подизање задружног дома. Задружни млин већ увелико ради, а задружне жетелице це-лог лета превлаче се по распореду из њиве у њиву, косе и везују руковети. И здравствена задруга се развија правилно. Њен је дом озидан и већ под кровом; дрвенарија ће се зи-мус израдити. Чим зграда буде потпуно готова, тражиће се још један лекар и бабица. Све се дало на посао, све ради и то пуном наром. Да би селу што више помогли' учитељи се сноразумеше да отворе и продужну школу. Поделише нредмете и нозваше све ста-ре ђаке, који су за последњих десет година свршили четврти разред, да дођу у школу и обнове своје знање и прошире писменост. Зима је, немају много носла, а недељом иначе ни-шта не раде, па зашто тај дан да не искористе у школи? . Зашто се не би поново користили ђачком књижницом, кад у њој има тако лепих и корисних књига? — Од споразума се пређе на дело: испунише се учионице сеоском омладином и настава поново отпоче. 11а и жене наших задругара у многом се којечему изме-нише. Постадоше некако смелије и радљивије, више се бри-• нуше о деци, кући, о храни и чистоћи. Почеше и женскудецу уписивати у школу. Кућа сжречена, дворишта нометена, сто-ка и живина на време нахрањена. Није редак случај да је нонека отреситија сељанка натерала свог неодлучног човека да се упише у задругу, да и он уђе у друштво људи. — „Ако ти нећеш и не смеш, ја ћу се, жена, уписати, па нека пуца твоја брука по селу!".... Сад је моје село у сваком ногледу напредно. Ни налик више на оно старо, запуштено село. Наде се повратише, са-мопоуздање ојачало, воља очврсла. Просто ми се мили жи-вети у њему. Г1а и глас онога звона са малог црквеног торња слободније бруји и дал>е се разлеже. Чак и они нахерени димњаци што вире из понеке шиндралије, нису толико ча-ђави, нити дим из њих пада онако тужно, као некад... Кроз пропланке и лугове разлеже се песма птица и веселих чобана, док им нахрањено стадо пландује у хладу. Па и гајде недс-љом некако јасније јече, а коло се хитрије игра и заплиће-.. Сеоски биров се не пење онако често на онај ћувик у Ма-гловцу и не опомиње народ на плаћање порезе. Свадба у селу све више и деце све више... Све се окренуло на боље, Богу хвала, па се разиграло срце у мени и само пева: „Село моје убаво, дубраве и лузи".... . Земљорадничко задругарство и народна школа дали су што су дужни били дати, дали су нацији све што могу дати. Нараштаји су показали да труд није био узалудан. 60 Пихаило Аврамовић КАО АПОСТОЛ ЗАДРУГАРСТВА Пише: Марко М. Матејић, школски иадз. у пенз., Зајечар. Оснивач задругарства, народни просветитељ и учител. нашег народа у прератној Краљевини Србији, па и у данаш-њој Југославији, јесте Михаило Аврамовић. Он је своје идсје о задругарству пронагирао и приводио у дело исто онако, као што су апостоли Христови учили и ширили Хри-стову науку. И он је у почетку његовог рада на задругар-ству ишао пешке од села до села и од вароши до вароши ради пропагирања идеје о задругарству и ради осниван.а лемљорадничких задруга. Прву земљорадничку задругу о-сновао је у селу Вранову, у близини Смедерева, године 1894, која је и данас у животу. Тај његов апостолски рад на за-другарству, нростирао се и на Тимочку Крајину, а нарочито на село Планиницу, у срезу Бол.евачком, бановини Морав-ској. Године 1896 у августу месецу одржана је учитељска скупштина у Крушевцу. На овој скупштини појавио се и Михаило Аврамовић једним предавањем: „О користима од оснивања земл»орадничких задруга по селима и о начину како се ове оснивају". Говорећи о пороцима на селу (пијан-ству, картању, нарничењу и другом), изнео је своје мишље-ње са доказима, да се ови пороци могу да сузбију само осни-вањем земл.орадничких задруга, јер се земл.орадничке за-друге. како је у предавању свом нарочито нагласио био, баш зато и оснивају, да се човек кго задругар морално уз-виси и економски нрепороди, те овим да се оспособи за стварање благостања ради бол.ег живота његовог у будућ-ности. Сама појава предавача Аврамовића на овој скупштини, била је необично симпатична и привлачна, а предавање бла-гим тоном, милозвучно и зналачки са пуно смисла изведено тако, да је наелектризирао, заталасао и заинтересовао го-тово све учитеље на поменутој скупштини. Овим предава-њем својим убацио је идеју о задругарству у учитељство, које је за развој и нримену ове било најпогодније, као и најближе народу, сељаку нашем, што се убрзо за овим и на делу показало! Учитеље је убедио о потреби оснивања зем-л.орадничких задруга у народу, да би се преко ових наш сељак као привредна и социјална чињеница просветио и мо-рално узвисио, а економски препородио. Учител»и, као нросветни радници у народу, отпочели су да оснивају најпре кредитне, а за овим и набављачко-потро-шачке задруге. На поменутој учитељској скупштини био је .8 61 и Марко М. МатејпН, учитељ из Плаиинице, среза Боље-вачког. Године 1897, анрила 27 (по старом календару) основана је Кредитна земљорадничка задруга у селу Планиници срезу пољевачком, а године 1901, октобра 11 (по ст. кал.) основана је и набављачко-потрошачка задруга. Обе ове задруге ра-диле су, а и данас раде несметано и беснрекорно (и ако су за време окупације 1915—1918 год. биле потпуно уништене) те и данас стоје на достојној и моралној и материјалној ви-сини. О овим задругама Аврамовић се у поговору свом о на-нису „Тридесетогодишњи рад Планииичке Кредитне земљо-радничке задруге" од Марка М. Матејића, обласног школ-ског надзорника у пензији, 1927 године изјасиио, да су ове задруге корачале стално од успеха к успеху, и да се никада вође ових задруга нису огрешиле о интересе задруга и за-другара, као и то, да су ове задруге прегледане од разних надзорника Главног савеза, али да никада није у њиховом раду опажена ни једна погрешка. Рад у напред поменутој задрузи, одмах но оснивању, био је правилан и успешан. Аврамовић са претседником Гл. Савеза Симом Лозанићем у разговору о овој задрузи уна-нред су ожалили ову задругу, што ће бити кратког века, но-што је њен секретар туоеркулозан учител>, па ће смрћу овог учитеља бити и сама задруга кратког века. Кад је Аврамовић, као апостол задругарства, оОилазио села у '1 пмочкој Кра-јини, обишао је и село Нланиницу. То је било 1898 године. У сусрету са секретаром ове задруге, у место замишљеног туберкулозног учитеља, видео је пред собом потпуно здра-вог и младог учитеља у пуној снази својој, кога је у шали ословио: „Здраво јектичави Марко!" За овим испричао је свима нрисутнима како су са претседником Лозанићем ожа-лили били и учитеља и задругу у Планиници, јер су они знали неког туберкулозног учител,а Марка, па су мислилн да је то тај учитељ Марко, и изјавио је да се радује што није било онако како су они мислили. Душевно расположење његово са насмејаним изразом лица био је доказ, да је био пун задовољства, што је у место туберкулозног, нашао пот-пуно здравог учитеља. Упознао се са управом задруге и од ове дознао, да ће задруга да одржи своју ванредну скуп-штину ради доношења одлуке о нодизању задружног дома у споразуму и заједници са општином. Његов долазак у Планиницу био је на два до три дана пре сазива скупштине-Сазнавши за сазив ове скупштине умолио је Управу задруге, да сазове скупштину још одмах,"да би и он био присутан истој. Управа је ово прихватила и скупштину сазвала. Авра-мовић је одржао своје предавање из задругарства, које је примл.ено са особитим задовол,ством и благодарношћу. За 62 овим већииом гласова донета је одлука да се још те нсте го-дине подигне задружни дом у заједници са општином, који је и подигнут 1898 године. Скупштина је била врло бурна, јер су биле две струје: једна у већини за подизање, а друга мања противу иодизања поменутог дома. После одржане скупштине Управа задруге извињавала се Аврамовићу, што се десио случај онако жучне борбе на скупштини, око решавања о нодизању задружног дома. Аврамовић је на ово одговорио: „Нису се задругари осрамотили оваквим радом, већ су се предамном уздигли, јер се из овакве борбе на скупштини види то, да се задружна питања решавају « озбиљно и са пуно смисла, где сваки брани своје мишљење, што је само за похвалу. Само овак-ним радом задруга ће са успехом радити и напредовати!" — Како је тада прорекао. тако је и било! Из Кредитне задруге после четири године поник.ча је Набавл.ачко-потрошачка за-друга. Као што рекосмо напред, обе ове задруге радиле су, а и данас раде са успехом и беспрекорно тако, да су дожи-веле да прославе и тридесетогодишњицу свога живота и рада: Кредитна задруга 4 септембра 1927 године, са прире-ћеном изложбом задругарске стоке; а Набавл.ачко-потро-шачка задруга 30 августа 1931 године, опет са приређеном нзложбом стоке целог села и задругара н незадругара. Из Планинице Аврамоиић је отпутовао пешкг у село Прбовац, где је сакупљеном иароду одржао предавање о смеру пропагирања идеје о задругарству. Из овог села про-дужио је пут даље из села у село. Набавл.ачко-потрошачка задруга. основаиа |е, као што рекосмо, 11 октобра (по ст. кал.) 1901 године. Одмах по о-снивању ове задруге отпочели су да се нижу противу ње и њеног воће Марка М. Матејића. тадањег учитеља, ступци жучних напада кроз разне листове. а нарочито кроз „Трго-вински гласник". Аврамовић је ове нападе пратио будним очима и стао био v одбрану пуном паром кроз све листове, преко којих су вршени напади. Године 1903 одржан је Конгрес Главног Савеза Срп-ских Земл.орадничких Задруга са скупштином у Неготину (Крајина). На овом Конгресу били су као гости из Бугарске: Христо Калчев, начелник Министарства Трговине; и Петко Дичев, секретар Министарства Земл»орадње, који је био и секретар Главног Савеза у Бугарској. Они су дошли били на ова.ј Конгрес да се код Аврамовића информишу што подроб-није о задругарству и о оснивању Земл.орадничких Задруга. Да би их што болхС упознао са радом у Земљооадничким За-другама умолио јс свога сарадника Марка М. Матејића тчда-њег члана Управног Одбора Главног Савеза, да их проведе и ■■'■■■■■■ дЗ упозна са радом у Задругама: Планиничкој, Бол>евачкој и Ја-бланичкој. све у срезу Бољевачком. Он их је провео и упо-знао са радом у овим задругама. Они су разгледали рад са пуно задовољства одавајући Аврамовићу своја признања и ноштовања на онакав организаторски рад у Задругама са нуно смисла и умешности. У другој половини месеца марга, 1904 год- у Зајечару одржана је Окружна скупштина Земљорадничких задруга из Тимочког округа. На овој скупштини били су: Михаило Авра-мовић, као управник и Сима Лозанић, као претседник Глав-ног савеза. Скупштина је била одлично носећена и отворио је Лозанић, претседник Главног савеза. Аврамовић је одржао предгвање „О потреби оснивања окружних савеза". Предава-ње је пажл>иво саслушано и уз изјаве благодарности примље-но. Марко М. Матејић, учитељ одржао предавање „О иреради млека у млечне производе најрационалнијим путем". Цветко Цветановић учитељ из Жлна изводио је практично прераду млека у сир и масло. Ова скупштина изабрала је и чланове Управног и чланове Надзорног одбора за Окружни Савез. Дош те и исте вечери у Зајечару одржана је трговачка кон-ференција, на кошј је одлучено, да се свим силама настане код меродавних фактора. ла учител> Марко буде премештеп из Планинице. Та оллука приведена ?е v дело. Још исте го-лине противно Закону о наполним тпколлмч укинуто је оде-лење учител>а Марка у Планиничкој основној школи и пре-мештен из Планинице. Тај премештај учитеља Марка коснуо је до срца Авра-мовића, и у њему изазвао револт и осуду. Ту осуду спровео је кроз напис свој у листу „Земљорадничка задруга" за 1904 годину. Набављачко-нотрошачка Задруга у Планиници основала је 1910 године Задружну анотеку своју. Вођ ове Задруге Марко М. Матејић, као члан Надзорног Одбора Главног Са-веза, похвалио се. Аврамовићу, како је v његовој задрузи основао и Задружну апотеку. — Аврамовић је ову вест при-мио са задовол>ством, али није могао, а да с болом у души његовој не каже: „Е, мој Марко, ти си по Задругу учинио добро и корисно дело, али ћеш оснивањем апотеке сада иза-звати противу себе, поред трговаца и зеленаша, ?ош и ле-каре и апотекаре! Бог нека ти буде па помоћи!" 6н је уна-пред знао да ће његовог сарадника Марка постићи иста суд-бина и ове године, као што га била постигла 1904 год. Од-луку о поновном укидању ол^лења Марка учитеља потпи-^о је 1910 године Министап Просвете, ко!и |е био и члан Управног Одбора Главног Савеза. То је Аврамовића јопт више мучило и гризло. зашто је ова," случај ожалио с 'бо-лом у души. ! ■ 64 : - У Кочанима, округа Брегалничког био је 1914 годнне школски надзорник Марко М. Магејнћ, сарадник Аврамо-вића. Аврамовић је у друштву са Јованом Жујовићем чла-ном Управе Главног Савеза посетио свога сарадника и у Ко-чанима, ради споразума о оснивању Српске кредитне земљорадничке задруге у Кочанима, да би се у овом крају што боље развила култура пиринча. Овом при-ликом је Михаило. Аврамовић добацио Жујовићу • на она-кву одлуку о укидању одељења Матејића Марка у Пла-ниничкој основној школи 1910 године, када. је Министар Просвете био, противу њиховог сарадника и члана Управе Главног Савеза, у чијем су се стану састали ради споразума за даљи рад на пољу задружном. Овим је Аврамовић дао свом срцу одушку. Споразум о оснивању Задруге био је утврђен, али објава рата Аустрије нашој земљи, осујетила је оснивањс кредитне задруге у Кочанима. И Кредитна и Набављачко-потрошачка Земљорадничка Задруга у Планиници, среза Бољевачког, у знак поштовања и захвалности према учињеним услугама у борбама за опста-нак ових Задруга, а нарочито у борбама на корист њиховог вође Марка- М. Матејића, на редовним годишњим скупшти-нама 1931 године, изабрале су обе Задруге Михаила Аврамо-вића за доживотног почасног члана Задруге, с тим, да ње-гове фотографије увеличају и ставе на највиднија места у локалима својим. ИЈто је одлучено, то је и остварено. Авра-мовић је данас члан — задругар и Кредитне и Набављачке потрошачке Задруге у Планиници. Његове фотографије кра-се домове обеју задруга. Каква је част уз задовољство, причињена Аврамовићу овим изборима за доживотност почасног задругара у поме-нутим Задругама, најбоље ће да покажу његова писма упу-ћена Задругама која гласе: „Београд, 2 марта 1931 год. Поенкареова бр. 46. Драги Спбнне М. Живковићу, Примих твој телеграм у коме ми јављаш, да ме је 27 Редовна Скупштина Задругара Планиничке Земљорадничке Кредитне Задруге изабрала за почасног Задругара исте За-друге. . .. Задругар! Лепо, чисто, узвишено име, које означава о-нога, ко га носи, као човека, који не мисли само о себи, већ ради и за другога, који у добру других гледа и своје добро, који управ своје добро не може да схвати ван добра дру-гих. А то другмм речима казује да задругар није онај, који у нохлепности својој гаји или сеје мржњу против других, лаж, I 65 клевету, неистину или који краде и уништава туђу теко-нину. Мени је твоја вест дошла двојако пријатна: 1) Што долази у оно време, кад су извесни људи поку-шали да то светло име — Задругар — спусте до најружнијих по-јава најнижих друштвених група, да га направе синонимом и лажова и клеветника и сплеткара, и крадљивца; и 2) Што долази од људи чији је рад — кроз њихову За-другу, у којој увек морају с највећим поштовањем чувати и помињати чиста и светла имена Марка М. Матејнћа и Ми-лопга Давидовића, као узор истинских задругара и као шко-ле млађих поколења, за дуги низ година био увек часан, несебичан потпуно исправан, и који је увек због тога био дика и понос српскога задругарства и Главнога Савеза у ко-ме су седели први српски људи и по часности и по памети. Због свих ових разлога ја примам почаствовање, које ми указују такви задругари, захваљујем им на тој почасти и мо-лим тебе Сибине, да као њихов претседник примиш мо.ј за-другарски поздрав и да све твоје, сада и моје задругаре то-пло поздравиш: ■. Да и дал>е чувају сво.је светло, ничим не умрљано, лепо истинско име. Одани Мих. Аврамовић." « „Београд, 11 марта 1931 године, Поенкареова 46. Драги Живаие Станимировићу. Примио сам писмо, које си потписао ти и секретар С. М. Живковић којим ме Задруга извештава. да ме је 17 Редовн.1 Скупштина Задругара изабрала за почасног Задругара. Планиничане сам упознао у неколико махова, кад сам био у њиховој средини. А још бол»е сам их познао кроз њихове Задруге и њихов задружни рад, који сам увек це-нио као исправан, поштен — предан — као високо задру-гарски. Кад то стоји, онда је излишно питање: да ли се при-мам избора? бити међ таквим људима, право је задовољ-ство. И ја заиста то задовољство и осећам. Само ме је жао што не могу чешће да им дођем, као што бих волео те да об-новим своје врло миле успомене на њих, Марка М. Матејића, Милоша Давидовића, на Планиницу- Молим те драги Живане да испоручиш мој искрени за-другарски поздрав и моју топлу захвалност на почасти коју су ми указали. Није задругарство сплетка, оговарање, клеветање. лаж. еамохвадисање и томе сличии пороци, већ је задр\тарство 66 искреност и топло осећање према људима; без овога двога нема задругарства- Здрави те и здрави Вас све, Ваш одани Мнх- Аврамовић." * Ово што изнесосмо јесте само један делић из живота и рада нашег Аврамовића, највећег и најплоднијег просвети-теља нашег народа, великог и неисцрпног патриоте, који је на претешком послу овом оронуо, али интелектуално и да-нас јак и способан, као продуктиван човек, да и даље изводи своје идеје. Бог да нам га поживи још дужи низ година иа нонос и дику целокупног нашег задругарства! ;< ■ Ј : ■ ■■■■•■■■■■■■■■■■■■■■■■■■јјмааааавмамаааааамннш 67 Став Задругарства — По кауци Михаила Аврамовића — Пише: Анаиије Христовић, учитељ, Липолист. „Задруга нема за задатак да култииише мржњу ни нрема коие и ни према чему, осим према пороку." Димитрије В. Љотић. („Задружна њива", бр. 9, год. 193<0 Сви велики учитељи човечанства изрази.м су своју нау-ку само са неколиио речи или реченица. Ти људи су стигли, да по питању свиЈе науке нанишу и огромне књиге од по аеколико хиљада страница, али ту је само морем речи на разне начине поновљено и објашњено оно штс је речено можда у три реченице. Задругарство је и велики социјалан покрет и велика каука. Срж задружне науке може се изразити такође само са неколико речи. Ипак је у свету до данас написано читаво брдо књига и књижица о задругарству. Задружни покрет и задружну науку донео је из ино-странства, па код нас култивисао и скоро до савршенства разрадио Михаило дврамовић. (Јн јс о задругарству, наро-чито о земљорадничком сеоском задругарству, много писао и много наАисао. а свака јС његова реченица једна изрека. Његов књижевни рад претставља „читав семинар за проуча-вање кооперативниг задругарсгва". Уоиште сваки онај који жели ма што год да ради за село, а нарочито онај који хоће да просвећује село, треба да чита Михаила Аврамовића-Његова предавања и" све публикациЈе од првога дана, па нј даље, и данас су права посластица читаоцу кад узме да их чита. (Сретен Динић : „Мих. Аврамовић", Лесковац 1931). У својим делима Михаило Аврамовић одредио је став задру-гарства: према Богу и према човеку; према вери и према по-литици; према трговини и према банкарству; према соција-лизму и према капитализму; према задругарима других идеј-них праваца; према национализму и козмополитизму и премл свима и свакоме. Износим његова гледишта његовим соп-ственим речима: 1 Став према трговини. „Задругар не сме мрзети ни оне од којих се понајлак ограђује, јер они нису постали из ината или других каквих анимозних мотива, већ су их ство-риле социјалне прилике. Те прилике давно постоје, ред ства-ри који се показао непогодан за многе стварао се кроз дуго време и стварао се што друкчије није могло бити; не да про-поведа намерно мржњу. Нису појединци криви што изград-ња није могла све задовол>ити. Шта више и данас видимо 68 како се многи труде да што мање оптерете купца за услуге, које му чине. Не доликује културним људима да мржњом гоие те људе. Доста је њима што су социјална факта устала против њиховога реда ствари. Доста им је што наука нема ни једне речи да обесхрабри акцију задругара. Доста им је што морају објективно да се бране од једне силе која се не може спречити. Задругара је достојно да раде на својој ствари, задругара није достојно да проповедају или — још горе — да практикује мржњу према појединим друштвеним редовима. Те редове друштво је потребовало кроз многе ве- Михпшш Аврамовић (у 17 год. живота) кове, па их и данас још у многоме потребује. (Мих. Авра-мовић: „Чииовиик као задругар", Београд, 1933). 2. Став према банкама. „Како могу задругари викати против приватних ималаца капитала и банака. Већина штс-дионичких улога код земл.орадничких задруга у свим европ-ским земљама долазе из редова приватних ималаца капита-ла! Свугде су земљорадничке задруге биле у нрво време кредитоване од цриватних банака. Приватне банке чиниле су, и данас чине, велике услуге нашем задругарству. Па зар наш сељак, који је у капиталима толико сиромашан, и коме је као сваком се.т>аку идеал да рашири своје газдинство, да : : 69 попне своје дохотке, да и сам ствара и збира капитал, да прихвати и понавља поклич: „Доле банке!"... (Мих. Аврамо-вић: „Наше сељачко газдинство-\ Неоград 1928)." 3. Став према вери и политици. „Задругар може припа-дати којој хоће политичкој партији и којој било цркви, он само не сме ни по коју цену да уноси та своја лична распо-ложења у задругу. Задруга је за све људе, који су за задру-гу. Задруга није нити сме бити ни за једну политичку пар-тију, нити веру. Где се задруга претвори у оруђе какве по-литичке партије или вере, ту је угинула задруга, угинуо је цео н»ен економски и социјални задатак. Ту Је економски и социјални покрет умро, да живи јалова партијска поцепа-ност и борба. (Мих. Аврамовић: „Задругар", Београд 1924)." 4. Став према задругарима другог идејног правца. „Реч је о оштрини и — готово — мржњи с којом се третирају људи који не припадају истоме идејном правцу, чак и који не припадају истој задрузи. То је осудно против-задругар-ско држање. Задругарство није мржња, оно Је љубав према људима. Сви задругари раде (осим оних који су се ставили у службу туђих или искључиво себичних интереса) да при-лагоде масу људи новим и најновијим животним условима. Стога су они чланови једне велике заједнице незнаних и по-тиштених — социјално и материјално — и једнога светскога савеза који непрестано проглашује присност без обзира. на веру ,и боју. (Мих. Аврамовић: „Чиновник као зздругар")." 5. Став према човеку. „Нигде не поменух о богату и си-роту, већ само и увек о поштену и непоштену (Мих. Аврамо-вић: „Задругар-.) Поштен, радљив и чуваран човек јесте највећа вредност за Михаила Аврамовића. 6- Став према своме роду и народу, према другим наро-дпма и према свима и свакоме. „Задругарство је љубав пре-ма своме роду („Отаџбина" 0д 22 јула 1934). „Оно је љубав нрема л>удима. Сви задругари су чланови једнога светскога савеза без обзира на веру и боју. Задругарство и мржња искључују се међусобно." (Мих. Аврамовић: „Чиновник као задругар"). „Задругар воли свој народ, али поштује и све друге народе на свету. Задругар ужива у својој срећи, а ра-дује се и срећи других људи. Он трпи своје болове, а стара се да ублажи болове других људи. Он неће ни пожелети ни присвојити ни туђе имање, ни туђу добит, ни туђи рад, ни туђе заслуге, ни туђу славу, нити ма какво материјално или културно добро што припада другоме." Изабрао сам да истакнем и подвучем ове мисли Михаила Аврамовића зато, што се у редовима нашег земљорадничког сеоског задругарства које је он створио и изградио, баш данас нашло људи којк су затворили очи пред овом њего-вом науком. Ти нови људи грде трговине и банке, а кад им : ■ ■ ■ ове установе ускрате кредите, кукају те се до неба чује; дају нзјаве политичке неутралности, а задругарство срамно гурају у партијски понор; коре интелектуалце што се не прихвате посла око задругарства, а чим се ко појави са о-снивањем нових задруга, огласе га за издајника и гробара „слободног" задругарства и задружног јединства; певају о слободи у задругарству, а спроводе најгори терор; пропове-дају о љубави, а сеју и култивишу најцрњу талмудску мрж-њу и заваду у народу; истичу и подвлаче принципе према којима држава не би требала да помаже задругарство, а о-бема рукама примају државну помоћ и још свуда и свагда јадају се како их држава мало помаже; до облака уздижу, хвале и величају свој рад у задругарству, а труде се да пот- |цене и омаловаже рад најзаслужнијег међу заслужнима — рад Михаила Аврамовића- ј Стварање Михаила Аврамовића равно је стварању Растка Немањића, Карађорђа Петровића и Вука Караџића. Михаило Аврамовић треба да буде, и биће, „поштован као светац у нашој земљи" („Дунавски гласник" од 25 августа 1934). Никакве параде, награде, одликовања, организаторске и ораторске вештине, ни море разних бројки и намештених поређења, ни тенденциозно писање званичне и незваничне задружне штампе не може да подигне онога, који је увек * био низак, а никаква омаловажавања и потцењивања неће умањити стваран рад и заслуге Михаила Аврамовића. Јер, „нико се није подигао ако је другога понизио. Постоји је-дан закон неумитан као смрт: проћи ће неправедно стечена слава и непоштено притиснуте „задружне" установе и лажју стечени успеси на друштвеним лсствицама — остаће само оно што је велико и вредно за потомство." (Милосав Јелић, Политика« од 25 маја 1933). ————— ■ I ■ ■ ■ ■ 71 Конгреси земљорадничких задруга Пише: Милан Комадинић, Београд. Бећ од првог дана свога постанка, под вођством Авра-мовићевим, наше земљорадничко задругарство је обраћало врло велику пажњу јавној речи, било писаној или говореној, Већ прве године почиње да излази као орган Савеза лист „Земљорадничка задруга", који је читавих тридесет година живео претежно о бесплатној сарадњи задружних послени-ка, а чије је ступце читав низ година испуњавао, готово ис-кл.учиво, сам Михаило Аврамовић. Лист „Земљорадничка задруга" био је више но пропа-гандистички задружии лист. То је био пре свега једини лист испуњен социјалном садржином, који је био намењен селу и сељацима. Док је „Тежак" био претежно стручно - белегри-стички лист, „Земљорадничка задруга" иајмање се дотица-ла пољопривредне технике. Она је посматрала целокупно газ-динство, све стране живота у њему и на селу и указивала им пажњу. „Земљорадничка задруга", сме се слободно рећи, пробудила је многе и многе успаване еиергије, изазвала па-жњу за многе, дотле запостављене или пренебрегнуте инте-ресе. Сме се слободно рећи да је *Земљорадничка задруга" научила нашег сељака да води рачуна о својим економским интересима. Она је указала пажњу нашем радном свету села, да су економска и социјална питања од првостепене важно-сти, да њихово решавање спада у ред најважнијих задатака државе, и да чине главне тачке политичког програма. И у тој и таквој „Земл.орадничкој задрузи" Михаило Аврамовић је био и главни уредник и главни сарадиик. Покрај својих по-слова у Савезу, он није био никада спречен да и уређивању посвети пуну пажњу. Све је прошло кроз и.егове руке, од чланка до огласа, свугде је он утицао и давао упутства како у погледу садржине тако и у погледу језика и интерпункције. Али сем листа, Аврамовић је увео у наше задругарство Једну ииституцију, која ће кроз читаве деценије бити нај-важииЈН форум сељачких интереса, битн место на које су са пажњом гледали и они из земље и они са стране, и они из политичких функција у држави, као и безбројни редови за-другара и незадругара из земље. Конгреси земљорадничких задруга, започети 1896. го-дине, конгресом у Смедереву, имали су многостран значај за наш сељачки народ. Далеко пре Коларчевог Народног Универзитета, конгре-си су били прави Народни универзитети, на којима не само да се говорило народски једноставно, већ је народ сам су деловао и као предавач и у прењима вођеним поводом по-Јединих предавања. 72 То је била дивна слика, која се указивала на тим кон-гресима. Уз једаи маљи ороЈ народне иптелигенције, велике груне из народа, оних доорих и иснравних задругара из свих задруга, слободно бираних вољом самих задругара, који су номно пратили сваку реч која се тамо чула, и са озоиљнош-ћу и трезвеношћу, достојансгвено суделовали у дискусијама на конгресу. Та прења била су тако озбиљна и предано и са-весно вођена, са поштовањем моралне личности свакога, да су на конгресе наше, са неприкривеном завишћу, гледали многи задругари са страие, многи израђеии политичари. 'На-ши конгреси нанранили су дубоке имнресије на Хелера, претседника нсмачког Савеза земљорадничких задруга, на симпатичног Николаја Левицког, на Љапчева и остале го-сте наших задруга. Конгреси су били једна одлична школа у којој се изгра-ђивао низ јавних радника из народа. Тамо су се формирали многи доцнији државници и политичари, тамо су имали сво-је прво ватрено крштење многи учитељи и свештеници, многи землЈорадници, тамо су научили да се у свом посма-трању проблема народа уздигну изнад голог политичког по-сматрања, тамо су имали нрилике да дођу у неносредни до-дир са народом, осете његове нотребе, сазнаду његова миш-љења и расположења. Конгреси земљорадничких задруга ностали су од прво-степеног значаја за сељака, за село, за пољонривреду. На конгресима су раснрављане и додириване најразноврсније теме, све у вези са пољонривредом и сељацима. Одлуке до-ношене поводом тих предавања биле су резултанта додира науке и живота, теорије и праксе. И са правом је Аврамовић говорио о „нашој аграрној политици" израђеној на конгре-сима земљорадничких задруга. И ти аграрно иолитички ста-вови имали су у себи сву виталну моћ, јер нису била дело штуре кабинетске схоластике, већ резултат додира мозга и њиве. То су биле животом прожмане одлуке, од којих су многе улазиле у нрограм државне политике, или ностојале постулати политичких програма. На свима тим конгресима централна личност био је Ми-хаило Аврамовић. Било да се јавља као нредавач, или да са-мо суделује у ирењима, његова реч била ј'е запажена, цење-на, нримана. Осећало се да то није дикција једног позера, који хоће речима, праскавим и бљескавим да покрије шту-рост реалности, морална и пословна колебања или чак ште-те. Не, то је говорио одушевл>ени заточник, дубоко рели-гиозно прожман духом задружним, испуњен љубављу, пош-теном и несебичном, према малом човеку. Осећао се из сва-ке речи један апостол, осећао се искрени тон оца који гово-ри својо ј деци, гдекад оштро, али увек очински забринут. То је био оваплоћена идеја задружна, сав задругар. И када је у свом предавању на првом конгресу V Смедереву гово- 73 рио о томе: ко може бити члан земљорадничке задруге? — он, понут оних великих социјалних рсформатора, сав вибри-ра кад говори о малим и сиромашним са села. И већ тада увиђа да је задружни покрет, покрет сиромашних, оних који су без имовине, без злата и сребра на дому и у џеповима, али зато са срцем испуњеним најширим идеалима, иајвећом љубављу. Он је осетио да само сиромашан може тежити но-вом, јер га за садашњост не везује ништа сем мука и патње. На првом конгресу од 25 предавања, — дванаест држи он сам. Ту је већ додирнуо све оне нроблеме, начео сва она питања, која ће бити до краја предмет интересовања и орга-низовања. На другом конгресу ои не држи предавање, али зато херојски брани задругарство, од једног озбиљног по-кушаја и намере да се задругарство претвори у орган др-жавне или општинске администрације. Свако његово преда-вање (а било их је безброј) било је снажно захватање у те-орију и праксу задругарства, одлучно помицање задружие теорије, буђење нових нада и учвршћивање старога. Конгреси српских зем.т>орадничких задруга били су по-стали познати и чувени не само у земл>и, међ пољопривред-ницима, међ јавним радницима, већ и у међународним за-дружним круговима. Ни једног конгреса није било да на ње-му није било гостију са стране. За први конгрес Луј Диран, оснивач земљорадничких задруга у Француској и Хенри Вулф, доцнији претседник Међународног Задружног Савеза шаљу предавања. На осталим конгреоима видимо госте из Бугарске: (Георгијев, дипломатски агент; Ст. Караџов, управ-ник Буг. Народне банке; А. Малунсев, нач. Мин. Трг. и Зем-љор.; Христо Калчев, инсп. Мии. Земљор.; Ив. Атанасов, Пет-ко Дичев, Асен Иванов, Чакалов, Васил> Сливков, Васил> Пантилов, В. Ганев, П. Беров, Љубенов, Никола Здравков, Ан-дреја Љапчев); из Русије: (Николај Васил>евић, Левицки, Ла-стребов, проф., Н. Исаков, држ. саветник из Петрограда); из Немачке: (Др. Хелер, претс. Савеза зем. задруга); из Данске: (Др. Свенд Хегсбре и Блем); из Мађарске: (Др. Стев. Бер-нат и Др. Јел. Холошвари и Др. Драг. Ункелхајзер); из Че-шке: (Др. Ј. Стокласа (држао предавање), Поливка, проф. из Прага); из Румуније: (Др. Ј. Радукану, С. Кужба); из Хрват-ске: (Аћим Ђермановић, Радослав Марковић, свешт. из Ин-ћије, Стјепан Радић, Влада Матијевић, Јосип Цветко, Др. Махнић); из Босне: (Коста Поповић, из Штрнца; Мирко Па-вић, из Бос. Дубице; Ђока Перин); из Далмације: (Никола Бркић, Др. Смодлака); из Војводине: (Исидор Сомборски, Ст. Михалџић); из Словеначке: (Милош Штиблер, Др. Хојник). Конгреси су били задружна смотра. Више од тога кон-греси су била места са којих је полетела у безброј пламе- нова она луча, чијји је сваки пламен значио нов потстицај, ■ I ■ ■ 74 нов нанор за добро села, за добро сељака. Конгреси су били не демагошко збориште гомиле прикунљене из мотива и ци-љева туђих задругарству, већ скупови душом и моралом отмених и исправних задругара, који су искрено и предано радили за сељака, за пољопривреду. Тамо се није полагала никаква заклетва, није се бусало у груди, али се у душама носила велика религија, велико одушевљење за задругарство и његове идеале. Тамо није било „наших" и „њихових", није било подвајања ни по политичкој припадиости, ни по со-цијалном рангу. Сви су се осећали као у једном задружном храму, сваки је видео у себи један део задругарства, сваки се трудио не да руши, већ подиже и учвршћује зграду за-дружну. И нико тачније није окарактерисао рад задружних кон-греса од земљорадника Михаила Гачића, на 12-ом конгресу у Београду. „Да није било науке, ми би још били у повоју. Ми смо се пробудили. Пробудио нас је Главни Савез и земљорад-ничке задруге. Хвала оном, који је засновао ове задруге у Србији, те да и ми будемо, колико, толико просвећени". Тако мисле и осећају сви трезвени људи у овој земљи. Сви они, којима рачуни нису пометени, који без икакве ко-преие на очима гледају слободно живот и свет, знају и осе-ћају, да су конгреси били велики будилници за народ, који је био у опасности да подлегне једној опасној равнодушно-сти за све што се тиче њега и његова друштвена положаја, да падне у неку социјалну летаргију. Конгреси су уздрмали интересе маса, показали му да се може и боље, да он има права да заузме бол»и социјални став али да има и дужност да се за њега бори. У томе је највећа заслуга и конгреса као и задруга. У томе је највећа заслуга и великог задружног апостола Ми-хаила Аврамовића. 75 ■ 3 МјћаНо Аугатоујс РЈбе: Непг! Меј, §епега1п1 §екге1аг Мес1ипагос1по& /ас^гигпоу зауега и 1^опс1оии. МЈћаПо АугатоуЈс пЦе .чато ршшг ји&оз1о\'епбко& /а-с1ги&агз(уа, уес 1акос1е 1 рјопјг Мес1ипагос1по{Ј 2ас1ги2по|? за-уеха. Оп је исез(уо\'ао па пје&оуот ргуот коп&гези и 1лп-с!опи и &осћш 1895 као рге(з1ауп1к бгђјје 1 с1о сЈапабпјЈћ с1апа /.ас1г/ао је ро1о/ај б1апа Сеп1га1по# копн1е1а Мес1ипагос1по{Ј /ас!П1/11о^ зауе/а &с1е је гапјје рге1з1ау1јао бгћјји, а зас!а Ји-^озЈауЈји. Непгј Меј. ГЧје^оуо 1те 1 Нспоз! зЈтћоН зи ЈзИпзко^у /ас1ги^агз1\'а па Ва1капи 1 пеитогпоЈЈ рокге(аСа 1 роћотјка Јетокга1зк1ћ рпп-сфа /а орзИ паргесЈак. Ро^1ес1ај1е з које ^ос! ћНо з(гапе га-/пе оћ1аз(1 /ас1ги/по^ гас!а и пје^оуој гос1пој 2ет1јј 5\'и§с1е се(е пајсј па јте 1 Јић МјћаНа А\тато\1са пега/с1ги2јуо уе/а-пе /а зуако з(\-агапје ћаз као з(о сетеп( зраја 1 с1г/л катепе (ете1јсе па осћесЈепот тез(и. Мој рпја(е1ј АугатоуЈс 1пкас1а 1пје ћ1о ће/ згсапозИ кас! је (гећаЈо осШШ ог^аш/оуапе иара-с1е па ћ1а^оз(апје бјгокјћ пагоЈпЈћ з1ојеуа; ћш је пеиз(газп' 76 ■ 3 и ђогђј 7/с\ рга\чћ11 пешНозгЈап и копјепји пергаусЈе. Така\' је 1ио и\'ек, ра 1 кас! је заш о§1ајао и 1ој ђогђј, пе \'ос1е<л гасипа о 8уој 1ш у1аб(Шш та(епја1пЈт ЈШегебЈта. 1ако ђ1 бе (1апаб, иб1е(1 буоје итапјепе ПхЈбке бпа§е, оп тогсЈа хе1ео роуиФ 12 геЈоуа гасЈгигпЈћ ђогаса, пје&оуо ђј роу1аСепје ђНо уеНкЈ ј?и-ђИак га рокге(, коЈ1 оп \'оН 1 којј је (1о\'ео (1о 1ак\'о& ибрећа, какау бе тапЈСебШје и гаг\'Ики С1а\'поц гасЈгигпо^ зауега Кга1јеуте Лиеоб1аУ1.је, гајес!по ба пје^оујт баб1аупјт ог&а-П12ас1јата. ШеЗпо је 1рак багпапје, с!а зи (1ги&1 бробоћп! с!а б1ес!ији пје^оујт з!ората 1 ис!и и ђо^аШ пгпјси, који је оп з1уопо зуојјт гас!от га гас!ги{?аге с1апабпј1се 1 га ро1отз1\'о. бгесап зат, 51о бат јес!ап ос1 ргујћ, Јгигеу пјероуе рогосНсе, којј ^а је рог<1гау1о ргШкот пје^оуод бесЈатсЈезе-(ок гос1епс1апа, §1о бат уЈс!ео и паропи пје&о\о& МЈћ. Аугатоујс ј Непп Меј и „2ас1п12П0П1 гез4огапи" бауега паћау1јаск1ћ /ас1ги^а с1г2ауп1ћ б1и2ћепЈка. * Н1:егагпов с1е1оуапја 1 б!о бат ћт обеуШас пјекоуе итпе кгер-кобН 1 епШгЈа/.та 2а гас1гикагб1:уо. №гес1о\'пе роб1ега1пе рпНке, које би ца ос1б*гаш1е ос1 ибезса и 2а<1ги2пот рокге(и зуоје о1ас!2ћЈпе, ос1иге1е би тесЈипагос!-110111 гасЈги^пот рокгеШ јесЈпог ос! пјекоујћ пајс1а1екоу1с1п1-ј1ћ с!ићоупМ1 уосЈа, сјјј ћ1 зауе«, и о\'от регЈосЈи б\-е1вке кпге, ђШ ос1 сћа^осепе угес1побН. 77 Вш заш \еоша га(Јоб1ап, кас! баш \'1(1ео ба какуош Јгуаи-гесЈпош уо1још паб!ау1ја (1а буојјш рјбапјеш с1орппоб1 паргеЈ-ки 2ас1ги^агб(уа. №ка ши бУегпајисе РгоуШепје рос1ап сШјј хј\'о1 1 гс1га\'1јс јо§ /а шпојго 1 пншјјо &ос1та! * * н= СобросНп Меј је ћогаујо роСе^кош шебеса ноуешђга о. пекоНко скша и Вео^гасЈи. 1\а \'есегј, који је {от ргШкот пјети и Саб1 ргЈгесНо ба\е/ пађау1јабкШ гасНи&а с1г2аупјћ б1и2ћепјка, ос1ј?о\агајисј па ро/сћау рге!бес!пЈка 8а\е/а {*. Мј-1оба бИћ1ега. Меј је (ј/теЈи об!а!ок) о МЈћаНи Аугато-\ јси ка/ао к1ес!есе: Непп Меј, М\ћа'по / Коиага Аугатоу/с. ...Јоб уеса је саб1 1 гасЈов! тоја, б1о бат бе уесегаб, баб1а-јисј бе б уата, ба.ч1ао 1 ба тојпп б!апт 1 осШСп11П ргЈја1е1јет, МЈћаНот АугатоуЈсет. С. А\'гато\'1с је јес1ап ос1 пајб1аг1-јШ гаЈгигпШ ћогаса, ј обпЈуаС Мес1ипагос1по& /асћиЕпог бауе-га. Оп је обшуаб, оп је о!ас уабејј 2ас1ги2пок рокге!:а 1 буе оуо, бћ> бе с1апаб ујсН ј б1о бе тоге ујЈеН, и Ји&об1ауф, ра 1 па Ва1капи, пје&оуо је с1е1о, р1ос1 пје{јоуо{* одибе\'1јепод 1 из4а-1аско|з: гаЈа. Оп је 1ај шбрћа^ог \ обШуаС /адги/по^ рокге4а па Ва1капи, кој! је пеитогпо 1 ба ос1ибеу1јепјет с!е1ао, 1 и с1о- 78 ћа, касЈа шје Ш1о рори1агпо ћШ гасНи&аг, кас1а је !е§ко ћПо 2ас1ги{Јагб(уоуаИ, 1 кас1 2ас1гихпј рппарј п1§и ћШ П1 рохпаИ, т-И »и Јћ с1оћго гагитеуаН. Оп §е и оуот буот гас!и рокагао као 1бкгепј ароб1о1 хас1ги§агб1уа, 1 опШ ргјпсјра, које би Кос-с1е1бкј р10п1п 12гас1Ш. С. МЈћаНо Аугатоујс је јб(шбкј ј рга-VI ароб(о1 гас1ги#аг81уа. ОХоп КабкЈп је јесЈпот гекао с1а шје<јпа 1б1Јпа пе об1аје опо&а, коЈ1 ји је Јхгекао. Опа роб(аје ор§1е с1оћго, које 8У1 рптаји, Се8(о 1 пе гпајиа ос1 ко&а ј како. буј рптаји <1ић 1 зтјбао 1с1еа1а, аН песе ћШ 1тј(а(оп Ггага 1 би1а, којјт би 1а ЈбИпа 1 (ај 1с1еа1 Јггебет, уес гахуЈјаИ #а, ргета буојој тсћуј-(1иа1побН 1 кагак(еги, пе оЈбШрајисј ргј (оте ос! 1с1еа1а. Тако зе ројау1јији бато поуе Гогте 1б(о§ Јс1еа1а 1 1б1е ЈбИпе. I ко-ј?ос! сЈосЈе и уехи ба хасЈгигпЈт рокге(от и Ли80б1ау1ј1, (оте се ћШ јабпо с!а 8е гадгигт рокге* гагут о\'с1е бак 1 и оћПсЈта, га које Косс1е1бкЈ рјошп пјби пј бапјаН с!а де ћШ то^исе. Као §1о озпоупе ћоје с1и^1пе об(аји јз(:е, (ако је 1 ба 1бИ-пот, која је б(а1па као 1 (Ји&а. Ја П1бат оус!е ћезробЈеш оћо2ауа1ас. Ако пе то2е(е бћуа-4Ш, Ит %оге ро уаб. Оп, МШаПо Аугатоу1(5, об(ао је ос1 ро-бе(ка с1о кгаја опо& §4о је ћш 1 б(о јез(е — ћогас 1 уос1. 1бао је пебећЈСпо, паргес!, кгсесј ри(, пе осекијисј 1 пе (гагесј рпгпа-пја га буој гас1. ЛесНпа пједоуа падгасЈа ћПа је 1 08(аје парге-с1ак 2ас1ги^агб1\'а, које је пјети пајујбе па згси. Ако 8ат оуојј ри1а сЈобао бато па кга(ко угете и Ји^о-б1ау1ји, пајуебе пи је гас!о\'о1јб(Уо ба 8ат с1апаб о\'с!е 1 Па .чат оуо пекоНко геСЈ кахао о тоте б(агот рг1ја(е1ји... 79 КАКВО Е Г-НЂ МИХАИЛЂ АВРАМОВИЧВ ЗА БЂЛГАРИТЂ? Пише: Петко Дичев!., Софим Старо бЂлгарската селска предвидливостт. нредставена отђ селскил кошт>, напБлнванЂ катагодишно сђ жнто и кукурузг, разм*ћтан1> ва нремт. волове или на дголкјмђ, тол кош ч,, тђН много похваленЂ вт> рапорта на Шекибт> ефенди отб Висо-ката порта вђ 1855-та година вт> нова свободна Бт>лгарии б-ћ изоставенБ. Б1> изоставена и градската кутии на еснафа. Отђ тои кошђ и отђ таи кутин, Валилта на Дунавскии ви-лаетЂ, МитхадЂ-паша, е СЂЗдалЂ обшеполезнитћ каси, нари-чани по турски „Менафи Умуне Санджкж". Това кђмђ 1864 та. Тил каси помогнаха и на селенигћ и на занатчиИгћ. Т'ћ по-служиха за основа на народното спестлване и народнин кре-дитђ. Ошцепољезнит-ћ каси б1зха вђ турско време но каази, за да останатЂ вђ бЂлгарско време околиИски. Нашата да>р-жава отм-ћни изборното имђ управление и ги превЂрна вђ дЂржавни землед'ћлски каси, отђ които сЂСтави сегашната наша землед1>лска банка. Така кредита вл'ћзе вђ ржцегћ на ДЂржавата. Сђ изк.иочение на опита за СЂЗдаване на Раифап-зенова каса вђ с. Мирково, вђ нашата Ср"ћдни Гора (1890-та), до 1896-та, у насЂ господствуваше понитието, че кредита, това е работа на ДЂржавата. Лихварството б'ћ взело гол-ћми размћри. Молта ржководна мисђлб е била: нашето екстен-зивно селско стопанство ла вЂЗприеме подобрении, за да си спести пари и само до н-ћкжае при кредита на землед'ћлче-скигћ каси, да мине вђ интензивностБ. Вђ 1896-та, напшитЂ Андрен Липче†изучи работата на г. МихаИла Аврамовичћ за СЂЗдаването на селскигћ задруги и особенно тии вђ Смеде-ревскии окржгЂ. На 1896-та тоИ изнесе своето изучване вђ списанието на БЂлгарското Земледћлческо Дружество „Орало". Вђпросђтђ да се вћрнемЂ сђ нашата работа вђ село, задт> землед-ћлческигћ каси, б'ћ поставенЂ. На 1897-та, нашиитЂ младЂ селски дентелв отђ придунавската Добруджа, ИванЂ АтанасовЂ, отиде на конгреса на Српски1"ћ ЗемлБораднички За-други вђ КрагуевацЂ. Г. МихаИлЂ АврамовичБ му е направилЂ ц1зло преподаване, отђ което изл^ћзе у насЂ единЂ особенЂ докладЂ и образцови устави. Това ЗЂздаде движението вђ на-шил придунавски Русчушки окржгЂ и то доведе при г. М. Аврамовича вђ Б-ћлградЂ свешеника отђ с. ШрЂклево АнгелЂ ГрадевЂ. Много н"ћшо се каза и написа за СЂрбии. Името на г. МихаИла Аврамовича стана популнрно вђ бЂлгарскигћ села. СлелЂ завршении 40 годишенЂ сЂборЂ на СрЂбскигћ Зе млБораднички Задруги вђ Б-ћлградЂ, кмдето азЂ можахЂ да бжда на Лисичи потокђ вђ Дедине и да се порадиам на г-на МихаИла Аврамовича и на неговата почитана СЂпруга г-жа Косара, поискахЂ да се ВЂрна презЂ Нишђ, ЗаНчарЂ и ВрЂшка-Чука, вђ моето родно м-ћсто Кула, Видински окржгЂ. Втори 80 пжтб минувамЂ долината на СвЂрлишкии Тимокт,, за да се порадвамЂ на неговит-ћ кварцови скалисти маси и амфиболни и полски шпатови кристални наслоенил. Това бЂрзо пжтуване б'ћ за мене толкова повече приитно, че б-ћхЂ заедно сђ Ти-мошкин задругарв г. Марко Матеича, сђ когото имамЂ скжпи спомени отђ преди тридесетБ години. Г. Мих Аврамовичв ме е свЂрзалЂ сђ него. Това б-ћ на конгреса вђ НеготинЂ ва 1903-та година. Моита тогавашна августовска екскурзии вђ долината на гол-ћмии Тимокђ до полигћ на знаменитата пи-рамида Ртане и до с. Планиц«., заедно сђ всичко друго, което Петко Дичево чухЂ на конгреса и научихЂ изђ Тимошкитћ села, ми даде материилЂ за една особенна студии, изнесена на особено вђ нашето Министарство на Земледћлието. Когато сега на ново б ћхЂ вђ тимошката долина, то е донесло за мене гол-ћми ра-дости и е вђзо6новило у мене споменит-ћ на практическото изучаване, което е толкова много помогнало на моита работа. На 1906-та година следЂ Пиротскин конгресЂ вђ м. августа, кждето г-нђ М. Аврамовичђ е ДЂржалЂ свои гол-ћмЂ рефератЂ „начела и дела или погодбе од којих зависи исшински и све- 81 страни успех земљораднтких задруга", тои б-ћ, заедно ст. сволта СЂпруга, нашЂ гостђ и ние можахме да видимђ бЂлгар-скитђ прилунавски кооперациН около РусчукЂ и ла пропжту-ваме по нашата Централна линии до Варна и Пл-ћвенЂ. На 1907-та пакЂ вђ м. августа, азЂ и моита сЂпруга, б-кхме на конгреса вђ БФ.лградЂ и г. М. Аврамовичћ ни е далЂ вђзмож-ностђ да пропжтуваме Мачва до Дрина, кждето азЂ можахт. да се запознаи сђ много напреднали задруги. Вђ м. ноемвриИ 1907^ма ние дЂржахме вђ Софии учреди-телнии конгресЂ за СЂЗдаването на нашии ГлавенЂ Сђк>зђ на БЂЛгарскигћ Землед-ћлчески КооперациИ. На тои конгрест. б-ћха г. г. Мих. Аврамовичв и Гвока Николичђ. Вђ дебатит-ћ вЂрху го.тћм''л вЂпросЂ за основигћ, на конто е трћбвало да се постави Главнии сђшзђ, г. Мих. Аврамовичв е дЂржалЂ на СЂрпски езикт> своето голћмо слово. Вђ него тоИ е раз-вилђ основнигћ начела на кооперациита като самопомошна, взаимопомошна и самоуправлиема стопанска организации и е зашитилЂ принцпЂТЂ на двоИнии интегралитетв: 1* че вђ Главнил Сђгозђ тр-ћбва да нл-ћзатЂ всички видове земледћл-чески кооперациИ и 2° че Главнии Сђгозђ требва да води вЂпроситћ на ревизиИгћ, спестиването и кредита и на достав-кигћ и иродажбигћ. Словото му 61» наградено отђ гол+.мии конгресЂ сђ бурни аплодисменти. Вђ приложението на таи двоина интегралноств, като ГлавенЂ Секретар на СЂк>за, азЂ преживћхЂ големии конфликтЂ сђ БЂлгарската Землед-ћлска Банка, които не позволи на Оћгоза да се бт.рка Вђ кредита. Вђ развитието на тон конфликтЂ, азЂ б'ћхт> вђ СЂвешание сђ г. Мих. Аврамовича. тово, което стана между него и мене вђ неговата вила на Дедино-бЂрдо, вђ м. гониИ 1909 та. Вђ-просђтђ се е своршилЂ компромисно, Азђ мисли, че може би и за това, г. Мих. Аврамовичв дЂржа нђ м. августа 1910-та на конгреса вђ Л1>сковецЂ, други голћмЂ реферагЂ на темата „ДЂржава и задругарство", вђ коИто е изнесЂЛЂ условната взаимноств, коита тр-ћбва да слуцествува между ДЂржавата и кооперациита. Тол рефератЂ 61-. изнесенЂ вђ нашето спи-сание „ВзаимностБ" и е упражнилЂ голђмо влииние вђ разви-тието на бЂлгарски-Н> кооперативни вЂпроси. За бЂлгарскитћ кооператори отђ тан епоха г. Мих. Аврамовичв е наставвикЂ и принтелБ. За мене тои е и старши братЂ, учителБ и по-кровителБ. »ННН1 82 5ес1атс1е5е*обос1|$пјка ММа Аугатоујса Рј.5е: РегсПпапс! КНпЛега. рге*бес1тк „СеШгосоорегаиуе" 1 8ге<Шпје& хауеха хет1јогас1пЈскЈ11 /ас1ги#а, Рга^. Теге1 кој1 рпИбка хуако^ јаупо^ гас1шка којј «е 18Сф1јије и тпо§(уи гахпоугбпјћ (Ји^побИ пјје гакас!а пе§о и 1гепи1ки кас! овеН с!а, и угИоци .чуакЈсЈабпјЈћ роб1оуа, пета то^испобН с!а, роб1е с1и2е^ ш/а Ј^осИпа, оре1 исћ јесЈпо^ боуека геЉЈИ обоћЈпа, кој1 ти је јоб ос1 ргујћ 1гетЛака роб!ао сЈга^ рпја1е1ј. Оуа би обесапја јхрипНа тоје бгсе кас1 1111 је бМ&1а Уе«1 с!а с1ићоупЈ о1ас бгрбкоЈ? /асћи&агб1уа, јј. МШаНо Аугатоујс г Регдтапд К1Шега б1ауј 4 поуетћга буоји бесЈатсЈебе^о^осНбпјЈси. Како угете ћгго јип! Рго§1о§ таја паугбНо бе 1гтаеб1 досЈЈпа о<1 с!апа кас! бат Јтао гас10\01јб1\'0 с!а ро/.с1га\'Јт оуојј бјајпо^ рЈопЈга /ас1ги/пс т1бН и пје&оуој сНупој оГас1/ћћн. Оп је ћк) сЈо.чао као ск1е^аг С1аупо{г ба\е/а бгрбкШ /ст1јогасћпСк1ћ /асћи^а \г Нео^гас1н <1а ћ1 ибеб^уоуао и ргоб1ау1 с1уас1ебе1-ре(:одосНбпј јсе с1е1а1побН Сеп1га1по# ба\е/б /епНјогасЈпЈскЈћ /асћи^а и Рга&и. II тојој зуеаИ бе роја\'1јије пје&оуо пабтејапо Нсе, јаб1и§атпје§0\'б0-погап ^1аб ј ја бе бе<5ат пјеро\Јћ е1екуеп(пЈћ геб! Штабесј, П" 83 иа јесЈап *а/е1 аН /а1о 1рак \т1о га/шп1јј\' пасЈн бннзао 1 га-/ишеуапје 51оуепа /а /ас1ги2пи аксјји. Ка<ј је, пај/ас!, рп зуг-§е(ки, 18(акао јесЈпакоб! киНиге 1 ргокуесепозН /арасЈпе 1 з1о-уепзке, ЈкНсиа ро(гећи с!а ке ЈзкопзН /арасЈпЈ паргејак с1ос1ајисЈ ши охђНјпоз! зЈауепзке киИиге, /акпоуапе па зјајпЈш озођјпа-та 4ор1е, Шапсапе ђо§а(е 1 ргоз(гапе с1и.че 81оуеп8кЈћ паго-сја — /аогПа зе ђига ос! ар1аи/а и заН Хтећиипок ОрзНпзкок с1ота и Рга&и. 17 таја 1921, МЈћаПо А\татоу1с је ропоуо и/ео гес и орз(ој хесЈгнсЈ ок1п\аскок /ђога 2ас1ги/пе /ешЈјопићпске ко-тоге и Рга&и, ик1апоуе која је ђПа ро/лапа с!а, и ртт с1а-шта роз1е га!а, и с1ођа уеПкШ екопотзкЈћ ј роННскЈћ ко1еђа-пја, 1зрка 1 рпргепи /ет1јјЈ1е /а ђис1исе /ас1ги2по-(г&оуШзке осЈпозе 81оуеп8кШ /ета!ја. \'а оуој кесЈпЈсЈ, МШа-По А\та-тоУ1<5 паз је ро18еио па 1912 &ос1Ши, кас! је вгрзко /аскикаг-8(уо ђПо ро/гапо и Мозкуи, ,цс!е је ђНа и/е(а ЈиЈсЈјаНуа /а 8(уагапје јеЈпе копГесЈегааје бЊуеизкЈћ /асЈги^а. Оуо ро1зе-сапје ђПо је /1\'о ро/с1га\'1јепо ос1 б(гапе сећоб1о\аскП1 к1ибЛ-1аса, као 1 1с1еје које је 1/пео Аугатоујс, (итасесј буоје /а-с!ги2по „уешји". МесЈиНт, пајс1газПја ибротепа који Сиу-ат о буот с!га-Ј?от рпја(е1ји ц. М1ћаНи А\гато\мси ос1пОбј бе па с!ап, кас1 је паб б1а\'1је1ик, /ајес1по ба Киб1та АпсИ'его\от 1 Ма1аћоуот, 1Јкгајтснпа Вагапјапоубкип 1 НапЈскии. Ви^апта Пгепоубкии 1 ђебагађбкЈт Кибот Кибеуот ђјо #об( па тот робесЈи и бро-т1б!и, ^с!е бат Ш зуе зкира ро/с!га\'1о као себк1 бе1јак 1 кс1е бат росНјЈао буоји саби /а паргес1ак пабец /ајесћнско^ гас1а и ђибиспозП. А\татоуЈс пн је оЈ^оуопо 1/га/Јта (ако (ор1а 1 јзкгепа рпја(е1јб(уа с!а бто /аребаПН зуоје т1ас1о рпја(е1ј-б(уо ђга(бкЈш /а^Нјајет. бјајп1 ге/и1(а(;1 гас!а МЈћаНа Аугато\'1са и згрбкот 1 ји#о-б1о\епбкот /ас1ги.е:агб(\и ро/ађау1се шпојјо зрозођпца рега пе&о §(о је тоје. Ја /пат с!а роб1е (оНко еосНпа копб(гик-Мупо§ р1ос1опобпок гас1а, па§ к1ау1јешк је рге/1уео ј косНпе рге-рипе ђо1а 1 когСта, ро#о<1еп јес1пот (ебкот ђо1езси 1 с!а ти је (е/ак 2јуо( пате(пио перпја(пе ђогђе 1 тиспа га/осагепја која зи тШи1а угетепа с!опе1а и уеПкот ђгоји и зујта /ет1јата зуе(а. АН ја 8ат сугз(о иђес1еп и јес1пи б(уаг: с1а је МШаНо Аугатоу^ с!о (Јапаб бабиуао зуоји пероко1еђ1Ј1\и уеги и па-ргесЈак 1 зпа&и /ас1ги/пе тЈбП, којот је оп торао, јоз рге се(гс1е8е( досНпа об1ођосН(1 згрзко^ бе1јака ос! зуојј з(аго{ј гор-з(уа 1 <ја јанаб то2е б ропозот робта(га(1 зуоје с!е1о и ргоз-1оз(1 које песе п1кас1а ђШ /ађогау1.јепо. Ја, коте је рпра1а Саз( с1а ђис1ет па Се1и /епПјогасћпг-ко& /ас1ги§агб(уа Сећоз1оуаСке КериђНке, ргепозес1 зе и пм-зНта, з(е2ет гики зуот ска^от б1ау1јепјки 1 кНбет и Јте тј-Нопа па§Ш сећоз1о\аскЈћ /асЈги^ага: 21уео МШаИо А\татоуЈс, <1ићо\ п1 о(ас згрзко^ /асЈги-гагз(уа! 84 ГИћаНо Аугатоујс РЈЈе: РгоГ Л1ек.чеј АпсНегоу, Раг1б. I! зуакот с1ги51\епош рокгеСи еиегЈЈЈја ројесПпаса, којј роб1аји пје^0У1 Јшс1ја(оп 1 уос!е, 1§га ргуепзЕуепи и1оуи. II ш1ас1от 1 јоб пе ојасапот 1 уеота б1о/епот /асЈги/пош гас1и /1шсај оуакујћ ројесћпаса „ри1о\ос1а §а ћикИпјот и ги-сГ' неоћЈсио је уеНкћ 1б(опја /ајги/под гас1а и бујта гепНја-та јабно Јока/ије с1а је ће/. пјШ /ас1ги/п1 гас1 иор&е пето^ис. Ка/ише бе, с1а бата епег&јја, бата Уо1ја /а гас1 1пје с1о-уо1јпа. Опа с1аје рга\1 еГека( бато и 1от б!исаји, ако бе пе СгобЈ и/а1ис1 1 ако пјот ирга\'1јаји Јићоко /папје 1 уеНко 1бкиб(уо. Аугатоујс је сЈаупо 1 осШСпо оуо га/итео. Ос1 гапе т!ас!о-бИ рип ро1е1а, пје^оха ћијпа рпгос1а п1кас1а пЈје ћНа иргау-1јепа па б(е1;и опоуа уеИко^а <1е1а, коте је оп робуеИо бау буој 21уо(. Оп је ос1 роСе(ка зуо&а гаЈа га/итео с1а је /ас1ги/-поте гисЈепПси \Јбе по та коте с1ги#от, ро(гећпо роб(ојапо исКЈ, ћебргекШпо робта(га(ј 1 ргоиса\'а(1 гадги/лп гас! о<1 обпо-\-а па којппа росјуа 1 /ас1ги/пј /јуо( и буппа ије^оујт \а/-•пјјт ројауата. ^јеуоу ро рпгосН оћ«1агеп ит, бробоћпоб( /а ора/аија, гагитпо ос1аћ1гаије 1јисП, /ајес1по ба бЈгокот оћга/оуапобси 1 /иаијеш је/Јка б(уогШ би ос1 пје&а јес!по& ос1 пајЈб(акпи(ЈјН1 ро/па\а1аса /ас1ги2по{Ја гас1а. N0 оп п1.је то&ао об(а(1 бато (еоге(1сагет Ш каћте(бкт1 паиспјкот. Мједоуа гас1па, ћијпа рпгос1а ос!уе1а ца је на ро-1је ргак(1спе б/и/ће буоте пагосЈи па уеНкој /ас1ги/пој пјт. .\ета бипшје, с1а јс /ас1ги#агб(\о, као поуј екопотбкЈ оћНк /Ј\о1а, с1е1о ћис1испоб(1. То б(о бе гасН с1апаб па оуоше ро1ји бато би рг\ј рокибајј, исЈагапје (ете1ја 1 б(ићо\а ћис1и-сет екопотбкот /<1апји 1 ћис1исет с1ги§(уи. N0, ће/ оћ/1га па оуо, /а буе опо б(о је боНсћш б(уогепо 1 ос1 \ гес1поб(1 и /ет-1јогас1п1скот /ас1ги§агб(уи и бгћјјј, /ет1ја је оћауе/па буоте уеНкоте /асЈгираги Аугатоујси. Оапаб, и бес1атс1ебе(ој јјосНпј оп бе то/е ба с1об(ојапб(уе-пот ^огсЈобси 0бугпи(1 па ргес1еп1 2јуо(п1 ри(. Оп је б(уопо тпо^ЈО. Оп је роб1и/Јо буојој /ет1јј 1 буоте пагос1и бабпо. Ои је ро /ауе(и Је\'апс1е1ја „с!ао с!иби буоји /а зуоје ћН2пје". УЈбе ос1 оуе 1јићау1 „пјко шје шао". 21уео МШаНо Аугатоу1<5! 85 МћаНо Аугатоујс Рјбе: Е. Р01880П, Рапб. • • * Тако је, с1ак1е, ји$Јоз1оуепзко /асћи&агб(\ч> с1оЈ1о па згес-пи Шеји с1а ровуеН §1агот уе1егапи зуо&а рокге!а, МШаПи Аугато\'1си, јес1пи зротепјси. ВНо ђ! пи 2ао с!а пе иСез1уијет и оуој риђјјкасјјј 1 с1а пе озуеХЈт, и пекоНко гесЈ, изротепи који сиуат па уеНко^ јико81оуепбко{? /асћи^ага. МЈћаНо Аугатоу1с тје ро/па! зато и бгђјјј: зуојот Н6-позси која озуаја 1 зуојот /асћицагзкот \тегот оп је иро/пао сео зуе( за ји&об1оуепбкт1 /ас1ги&агб(\'от. 1Ј нјети, з 0111111 зјт-раИбпЈт Нсет &с!е зе зпа/по ргЈја1е1јз1уо, ђга1б1\о 1 сЈгирагб1уо ите1о сЈорипШ, т! бто \'1с1еН пје^оуи /ет1ји. II Ргапсизкој, Аугато\мса ро/паји зуј рођоппс1 /ас1гиуаг-зке п11зН. Оп1 коЈ1 бе /о\ и „\ ос1аша" зесаји зе оус 1јисНие о(уо-гепа Нса кој1, ка<1 уос! ђј сЈохао и Рап/ 1 пази Нпшсизки. који је иуек 1оНко уо1ео — об(ау1јао је пеи^асНјши ибротепи. Ргапсибко рпја(е1јб(уо, а пагобНо рпја(е1јб(\о пјепЈћ /ас1ги-^ага пјети је 1/^1ес1а1о пеођ&по сЈгадосепо, 1 0111 зи зе с1о1з(а (гисНН с!а 1и пје^оуи 1јиђау оргаус!аји. Ја ујсћт јоз иуек МЈћаНа Аугатоујса па зес1тсата које јс, рп кгаји га1а, и 1гепи(ки рге^спога /а /ак1јисепје пнга. ба/уа1а ХосЈопаНи! Гес1егасјја. Ако шје тоуао рпбиз(уо\а(1 па зујта бес!п1сата, 011 је рпбиб(уоуао па пекоНко зесћнсп. ^'а пједоу <1о1а/ак зе Ј/л1ес1а1о ј сека1о. Оп пат је и1е\ас> пас1е. јег зто гпаН с1а је, па тесћтагосћшп бкироујта, оп 1тао зНС-по ^1есНб(е 8 пабјт. Оп је ђјо иђес1ен с1а, јесНпо, тес1ипагос1по га<1ги§агб(УО тоге ође/.ђесН(1 (ебпје ј ђга(зке уе/е ј/те<1и /а-Јгидага се1о?ј зуе(а. Као 1 Ш1, 011 .је ћ(ео з(о ћг/е иброб(а\-1јапје Мес1ииагос1иод /асЈтХпоЈ? зауе/а; као 1 1111, оп је гасНо з(о је то&ао ујзе, ос1 оуе ероће, па озтуапји Мес1ипагос1пе пађау1јабке /асћи^е; као 1 1111, 011 је с1орг1пео с1а зе з(уоп ос1ђог /а озтуапје тес1ипа-гос1пе /асЈги/пе ђапке. КоНко зат бе ри(а /аћо кос! пје^а, б(о бе се^се пе \1с1ато! КоНко ђј исЈ1но из1ика Сеп(га1пот ос1ћоги ба\е/а, с!а је то&ао и пјети сехсе исез1уоуаИ! №/а1ок(, оп пат је \г оа1јЈпе б1ао зато з\'оје згсе 1 зуоје 2е1је. бесЈпЈсе за-\е/а /аћ(е\аји себ(о ри(о\апја која зи уг1о зкира, 1 пп зто га/итеуаН с1а уе(егап јироб1оуепбкор /асЈги{?агз(уа пЈје то&ао иуек рос1пе1Ј о\'е /г1\'е. АН пје&оуа &1есН§(а 1/1о/епа регот б1и/Па би пат као уеота с1га@осеп1 ба\е(ј. МШаПо Аугатоу1с је зтео 1 рге<1и/1т1ј1у с1ић. I како Ггап-сибШ /асЈги^ап пе ћ1 ЈтаН з пј1т /ајесЈпЈСке <Зе1а1побИ? Ја бе бесат ј опа с1уа с!апа које бат 8 пјјт 1ако згесно ргоуео и пје^оуој /ет1ј1. I јоб иуек ^а ^1ес1ат, и б\еб(1, па опот та1от кеји Вео^гас1а, з пје^оит га&гетт гиката као с!а с!обекије ћга(а; оп паз је (и декао, за сНупЈт коНта, која 86 би уик1а СеИп копја, §1о је га паа, бкгошпе хасЈгиуаге ђПа \'е-Нка са§1. Какуа гас1об1 ха пје^а с!а бге1пе 1 (1осека рге1б1а\-пјке рокге1а рпја1е!јбке /ет1.је! Оп пат је рока/ао, /а опо кга1ко угете паЈе^ ђа\'1јепја, б\е §1о је бгрбко /а<јги&апи\'о роб11§1о, 1 опЈк се1г^ебе1 обат бабоуа иге/аН би и паби б\?еб1 ибротепи која бе пе с!а 1/ђг1ба(1. N6 тоЈе бе /ађогауШ оуо уа1гепо 1 ро-побпо Нсе као §1о је Нсе буако^ /ас1ги§ага — расШб*е 1 т(ег-пас1опаНб(е с1о бг& и кобИта. I с1апаб, 1/с1а1ека, /ас!о\'о1јб1;уо пи је «1а еа ро/с1га\ Јт, 1 СтесЈ 1о, ја осЈајет рп/папје бјајпој ргоб1обИ /агјги/под ји§об1о\'епбкок рокге*а кој1, иргкоб бУШ1 (ечкосата 1 бте1пјата, ^гесН б\'ојип ри!ет. МЈћаЛо Аугато\'1с се Об1аН уебНо и ЈбЈопЈ! бгрбко^ /а-с1ги^агб(\'а, 1б1о опако као §1о се баСт аИ јес1по ос1 ртћ те-б1а и Мес1ипагос1пот /ас!ги§агб1\'и 1 па§ет 5ауе/и. 1б1о 1ако, оп се басиуаМ јес1по пагоСНо теб!о тес1и ГгапсибкЈт /ас!ги<га-пта Нје бгсе ро(1је(1пако ђјје б пје^оујт. - ! ■ ■ ■ ■ ■ ■ : : • ■ : ■ 87 ЈесЈпо Р15ГТ10 5ауеги паЈзауЦасИћ гасЈгида (Јггаупјћ 51и2ђеп1ка о ШћаМи Аугатоујси Р1бе: РгоГ. Ог. ЈопКаЛисапи, рге1хес1. С1аупо& осШога гишип-5к1ћ хасЈги^а, Викиге&. I 2а тепе је обоћћо 2ас1оУо1јб1уо с1а ргЈтЈт Уаб рсшу /а исеб1уоуапје па ргоб1ау1 то&а сепјепоЈЈ ргјја(е1ја, §обросНпа МЈћаНа Аугатоујса, којј бе б рипт1 ргауот то2е бта^гаИ с1и-ћоутт осет бгрбко^ /асћ-и/по^ рокге^а. 1тао бат ргШке с1а ирохпат {Јобросћпа МЈћаНа Аугатоуј-са, пе бато ргеко пје&оуе с1е1о1уогпе ј сепјепе багасЈпје па гах-1пт тес1ипагос11ит 2аНги2шт шЈгиЗепјнпа, пе^о 1 и пјецоуот хауЈСаји, и б1уагпој (1е1а(;побИ. Ја бат уЈсЈео МЈћаНа Аугатоујса и пјејЈОУОЈ капсе1апјј и С1аупот бауехи /ас1ги#а и бгћјјј, робеИо ват " пјејЈОУОт с!оти, &с1е је рпкирјо ћо#а*и ћЈћНо(еки екопотбке Н1ега(иге, а пагоско 2ас1гиг1пћ с1е1а. Као пје^оу &об1 ихео .чат исебса па 1е-рот коп&геби бгрбкЈћ гадгика ^осНпе 1907. I оуе ^осНпе, кгајет бер1етћга, ппао бат ргШке с1а ба«1е-с!ат с1и)?абк1 ри1 којј је бгрбко /асћикагб1уо рге31о ос1 1ас1а с!о с1анаб, па \'еПсапб(уепот коп^геби којј је ргоз1ау1јао сеНгЈ Је-сетје ос1 кас!а је обпоуапа ргуа пагосћга ћапка КајГајгепоуо^ Нра па ро1б(гек 1 2аћуа1јијисј (гис!и пабе^а 81ау1јепЈка! Китипбкј гадги^т рокге! 1/.га2ауа ^обросНпи МШаПи Ау-гатоујси буоје с1Мјепје, како /а пјероуо с1е!о 1ако 1 /а пјеро-уо боуесапбко б^уагапје. 88 МЈћаНо Аугатоу^ Рјје: РгоГ. Ог. Сгото$1ау М1ас1епас, ВикигеЛ. Ргоб1а\'а јес1по& Јб(;акпи1оу /аски&ага, пе бте 081аН о^га-пЈсепа и {Јгашсата 2ет1је, и којој је оп гагуш зуоји (Је1атоз1, пе&о тога рге(з1ау1ја(1 пггаг /ас1гихпок рокге(а се1о§а зуе1а. Оуо и 1оНко уЈзе, кас1а зи и ркапји уеНкЈ ршпјп пабее рокге^а, уеНкј 2а(оСп1С1 /асЈгигпок рокге1а га/пЈИ /ета1ја. Јес1ап ос1 4Ш рхопјга је пеозрогно МШаИо АугатоуЈс, коЈ1 зе рипЈт ргауот зппИга осет /ас1ги/иок рокгеи и б(апт ЈЈга-ш'сата бгђјје. Ја тзат ро/уап с1а и јесЈпој ји&оз1оуепзкој /асЈги/пој ри-ћнкасјјј јгпозт сЈе1а1поз1: АугатоуЈсеуи па /ас1ги2пот ро1ји, га екопотзкј 1 киИипп иаргесЈак пагосЈа пје^оуе гет1је. Ја ћоси зато с1а 1з1;акпет окоШоз! која пп је и пје&оуој с1е1а(нобИ ра1а и 061, 1о јенС око1поз1, која је за (ако згеспип рпгос11нт роб1есНсата ћПа уе/апа га рокге!, з(:о је АугатоуЈс уес и роСе!ки — кас1а је рпзШрт ог&аш/оуапји зеозкјћ 2а-(1ги§а, ргуо и бтес1егеузкот кгаји, а 2аИт ро се1ој бгћјјј — ЈггасНо ро(рипо сео рго&гат зуоје сЈе1а1позН. Као ргакИсаг па росЈгисји /ет1јогас!п1бкоу кгесШа, ћНо ти је з(а1о с1о (о^а, с!а зе ргуо о/ћПјпо оћауезћ о ргШарниа као! о ргауШта огуапј/асце 1 Гипкстпјбапја /асНи&а. 2а(1т је Н6-по, па Нси тез1а, и гагшт гет1јата, и којјта је рокге! ћШ з1агјј1, ирогесНуао рппаре за з1уагпобси. Тако је то^ао, рогпауајиа Јоћго з1;уаг, с1а ос1аћеге пај-ћо1Ј1 бЈз1ет, којј зе пајћо1је рп1а&ос1ауао /К-оШЈт 1 гасћит ргШката 2ет1јогас1п1ка пје^оуе /ет1је. То оћјабпјауа изрећ пје^оуе инс1ја1Ј\:е, која пјје ћПа уеЛабко ПпШгапје з!гапШ ШзШисца. N3 4ај пасЈп оз1а1о је рг1з(ес1епо згрзкот /асЈги/пот рокге-1и с1а ргуо ргауј рокизаје, (е бе о«1таћ то&ао огдапбкЈ га/уца-и и закШзпозИ за з1уагшт /аИгигпЈт рппсјрјта 1 ро(гећата згрзке пагосЈпе ро1јорпугес1е. ОуЈт зе оћјабпјауа, газ1о је нпе МЊаИа Аугатоујса пас!а-1еко ро2па(о 1/уап &гашса пје^оуе /ет1је 1 /а§(о Аугатоујса пе зта4гаји /а з\'о§а зато уеНкЈ габгихт ро^ге! и Ји#оз1ауф, пе&о 1 сео зуе^зкј рокге!. 89 •■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■нкш !■■■■■■■■■! Ос1по5 јгтеби ро*го5асИћ ј гетЏогасЈпгскЈМ гасЈгида Рјбе: 1)г. Вегпћаг«! Јаеда, Ва/е1. Ог1поз1 гагтепе 1 (г&оуте ЈгтеЈи ро1гоааскП1 1 геш1јогас1-пЈСкШ гас1гиуа (гећа с1а зе $уе У1бе 1 уЈбе гахујјаји. Како ро(гобаске /ас!ги&е (ако 1 /.еш1јогас1п1ске /ас1ги,це [гећа с1а зуоје ирга\'е 1ако игес1е, с!а 0111 буоје ргоЈ/уос1е ба §1о тапје 1гобко\а ор1егесији. Ро1го?аСке /ас1ги&е 1гећа с1а б оћ/јгот па оуај обпоупј ргшсЈр, 12(1г2а\'ајис1 и!акпнси ба рг1\'а!пот 1гдоутот, ћис!и и тоциспобИ с1а /еиПјогасћискЈт /асЈгтгата /а прћоуе рго1/-уос1е оће/ћес1е, ргета ЈоИсЈшт оЈпобЈта, роуо1јпи сеии. 2ет1јогас1шбке /аски^е 1гећа с1а ргоб!от 1 §1ес11ј1уош иргауот ћис1и и б1апји с1а б јес!пе б1гаие ројесНпаСпЈт ргој/-уос1аСЈта оће/ћес!е ј/уебпе копбИ а б с1ги^е с1а ћис1и и б!аији с!а буоје рго1/уос!е ро сепата које то^и Ја 1/с1г2е и1акппси ргоЈаји паћа\'1јабкјт /ас!ги#ата. 2а 08(уагепје иагосШћ екопотбкП1 сПјеуа 1гећа оћга/оуаИ рагИе(пе котЈб:је Ш ргес!и/еса којјта ћј зе /ајесћпскј иргау-1ја1о, икоПко ћ1 бе о\гај рос1ић\-а1 и јес1пој /епНј! бта!гао ссН-бћоЈпЈт. 2ас1ги«?агбки б1есНј1уоб1: 4гећа ргоћис1Ш 1 ропоуо оИУеН. Ро1рогот 1 роша^апјет /ас1ги/по^ ћаикагб(уа 1, ако је то-уисе, озтуапјет орбИћ /ас1ги/пН1 ћапака, то#и бе ро1гоба(?ке : /ет1јогас11Ис!ке /ас1гике ибппН пе/ауј.чијт ос! ћапака које уо-с1е рпуа1по-ка1)Па11бНск1 пНегебЈ, а ос1 и§1ес1а .§1гокШ б1ојеуа пагосШШ таба 81уогШ бгес1б1уа /а јасапје 1 ротаЈЈапје /ас!ги-§агз*уа. Тгећа, с!а1је, роћисЈШ 1 ро1рота#аи озштопје /ајес11пбк!ћ /лс1ги/пП| /а\'ос1а /а уабркапје 1 оћга/о\'апје, икоНко /а (о ћис1и рос1ебпс ргШкс с1оНспе /епПје. I! б\'1та /епПјата уа1ја /ас1ги^агб!уи ргШауШ /пасаја и бтЈзШ §1о је торисе ргозИје и/ајапте /ас1ги/пе баторотосј која ћ1 уосШа гасипа о И11егебнпа /ајеПпке. 1з1о (ако !гећа рота^аИ 1е/пје /а обп1\'апјет поуШ 1 га/-ујјапјет, осШобпо бИепјет [)об1ојесП1 /аски^а, као 1 ба/папје I ргора^гапје рга\1ћ /лсћи/иШ ргшсјра. Оће УГб1е /аскиЈга 1гећа с1а /ајес1тск1 /аб(ираји буоје б1уа-Г1 и рое:1ес1и /ас1ги/по& /акопос1ау«1\'а, иргауе 1 ргауобис!а. 90 Шода НспозН и гасЈгигпот рокгеШ Рјбе: РгоГ. Бг. V. То1опнапс. Еп$ј1ебк1 ГП020Г i 1б1опк Каг1ај1 и зуош с!е!и О ћегојјта 1 ћегојзкот и 181опЈ1 зргоуосП тјзао (1а зе ЈбГопјбка гђјуапја пе угзе бИћЈјбкЈ, пе&о зе ја\'1јаји као гегиИаП уо1је јакШ 1јисИ. Оуо $е пагосИо ујсП и геН§!Јзкт рокгеНта, С1ј1 бе 1ШС1ја1оп ја\1јаји као пеођјспо уШоуИе НбпозН. Маза опс1а сЈосшје рп-ћ\'а!а ибепје оуо§а Ш опо§[а ароз1о1а поуе Шеје 1 пјешћ рго-роуес1п1ка. ВисНгат, ћпбсапз1уо I сЈги^е геН^Јје оу1ас1аН зи уе-с1т (1е1от гета1јзке ки^1е пе Ите §10 зи зе јау1јаН као ро-(геће б1ГокЈћ таза Ш з!о зи 1о па1а^аП пј1ћо\1 екопотзк! из1о-VI, пе^о з 1о»а з1о би 1ћ ргоро\'ес1аН Вис1а, Нпз1об 1 с1г. Ма с1а и оуош Каг1ај1оуот 1угс!епји 1та 1 јгуебшћ рге(еп-уапја, јрак I пајпоуца 1з(опја с1о Јгуезпо^ з!ерепа ро!угс1ије пје^оуо пи§1јепје о и1ог1 НСпозП и 1з(опјј. Ба па\'ес1ет зато јес!ап рптег и ро!угс1и пје&оуи. Оа Н зи зе тагкз12ат Ш ћо1ј-зеуЈгат и Кизјјј јауШ као роз1е(Нсе ро!гећа сЈоПспе екопотзке згесНпе? буе (1ок 1*епјт пјје пате!пио КизЈЈ! ћо!ј§еУ12ат 1и пјје ћНо гет1ја кгирпе 1пс1из1пје, пе^о зато гет1јогас1пје. N8 1ај пасЈп тагкшат, ргНа^осНу§1 зе ха гагуИак каркаНгта, ћ10 је пате1пи1 јесНпо зпагпот ПспобСи 1 пјетт пе тпо^оћгојшт пасеШЈт рпз1аНсата и у!бе а^гагпој гет1Ј1 која шје 1та1а П1 ројта о тагкз1гти пШ је 1о ћНа ро^осЈпа згесНпа га пје&о\'о З1гепје. Кјероуо зЈгепје је и Кизгр с!оз1о гаћуа1јијиа јесЈпој Ј?гир1 Нса која је ЈоћуаШа с!г2аупо кгтПо и зуоје гике. I ако зе пе о&гашсппо бато па јес1ап рптег 1 роЛето (1а1.је, \'1с1есето с1а 1аНјапзкЈ ГазЈгат 1 петаскј пасЈопа1т зоа-јаНгат 1пзи патеГпиП оћјекИупЈт из1оу1та ИаНје 1 Иетаске, пе§о и гпа1пој теп изро81ау1јеп1 зпа^от јесЈпо^ МизоНшја Ш НШега, ћПо с!а зи зуезпо Ш пезуезпо 1§Н га рптегот 5оу-је(бке КибЈје. Као §1о је 1аспо, и Јб1опј1 уеси и1о|Ји ^гаји га-копј ро(1га2ауапја 1 пјјта зе роГсЈпјауаји пе зато тазе пе§о 1 пјпкју! уо(н. II хасћигпот рокгеГи, којг рге!з1ау1ја поуи ројауи и 1з1о-пјј, и1о^а НспозН пјје п1з1а тапје гпасајпа, пе&о и геН&гогшт 1 80С1Ја1п1Ш рокгеИта. №је ћег гаг1о§а §1о зе и Еп#1ебкој роја-уа 2ас1ги2по$Ј рокге1а уегије га јтепа УНјета К1пка 1 КоћегГа Оуепа, ргетс!а је роз1ес!пј1 с1об!а пејазпо 1 пео(1ге(1епо зћуа!ао геб „коорегасјја" која је 1ек (1осп1је сЈоћПа копкге1пф оћНк. б1ес1ијиа ибепји КЈп^а 1 Оуепа јесЈпа егира гас1п1ка та1епо& Га-ћпбпок %гада Коб(1е1а и зеуегпој Еп§1езкој озпоуа1а је рг\'и роГгозаСки гадгиеи која је роб1игНа као игог га росЗгагауапје се1о& зуе1а. 1Ј оуот 81исаји, т1 у1(Ито и 1з1ог1Ј1 гес1ак рптег пе зато ко1екИ\''по^ б1уагапја, кас1 пе јебпо Нсе, пе^о ЈЈгира Нса ргакНспо оз1уагије 1еопјбки ппзао 1П1С1ја1ога 1о^а (1е1а 1 роугћ 1о#а ргеоћгаса пејазпи Шеји и 0(1ге(1еп а јазпо 1гга2еп ргодгат. 91 ■■■■■■■■■■■■■■■■ ....................■■•■■■■■■.................................. I I I и (1а1јет гагуНки гас1ги2пор рокге(а и УеНкој ВгИапЦЈ Ш1 ке бикге<1ето .ча уј(1епјт ПбпокНта, као §10 је УапзКаг! N41. НоНок 1 (Јгир, 2аћуа1јијиа пјјта га(1ги2па ог&атгасјја «е пјје бато габргоб(гат1а пе{ЈО 1 ргодићНа; оп1 хи пагобко ћШ когкчпј 11о хато Пте б(о зи у1ас1аН регот 1 гесји, пе^о 1 21уеН ро пабеНта гаЈгигпо^ рокге(а. Оа НоНок шје парЈзао зуоји (Н\пи 18(опји КоС(1е1бк1ћ рјопјга, која је ћНа рге\'е(1епа па тпо{?о јегЈка, (е.чко ћј Епдкзка роз1и2На као рптег и ро&1ес1и бћепја ро1гобаскЈћ /асћи^а тпорт (Јги^Јт с1гха\'ата. 2аћуа-1јијис1 НоНокоуот с!е1и, рок1опј§1уо б!гапаса, ћасШ1ик и Еп-Вкбкој, ро1нк1о је брес1ја1по /ћо# (о^а, с!а зе \'1(Н ро1гобабка /ас!ги?а и Косс1е1и 1 ирогпа б пјецјт обпјуасјта. II роб1ес1пје \тете и *ој УеНкој ВгНапЈЈ! рптесије бе озкисНса јаСШ Нб-побН и оћ1абН гас!ги2пе с!е1а(побН, аН је с!е1о уес ирисепо 1 опо когаСа иаргес1, побепо та.чата. .\'а с1гш?ој б(гап1, ја\'1ја бе као исће1јка се1о}Ј буе1а и оћ1а-бН пагоско кгесН(по& /ас1ги&агб(уа, беозкоЈ* 1 уагобко^, N6-табка. Ти ћпато с1е1о с1уој1се, 1ако гес1, осе\а /ас1гикагб(уа, јтепа која зи ро2па(а се1от оћга/оуанот буе(и, (ј. би1се-0еНс ј Р. КајГајгеп. II 1з(опЈ1 №таске, ге(ко је ко об(ауЈо (ако с1ићо1с1ћ ћга/с!а, као о\а сКа со\ека, 1 ијНшуа бе Јтепа песе гаћогауШ 111 опс1а, кас! бс ћис!и гаћогауНа Јтепа б1аУ1пћ пе-табкЈћ уојбкоуос1а. 8и1се-0еНс је б!уопо пагосШ Нр роршаг-тћ Ш пагосЈпЈћ ћапака, које побе пјецоуо 1те. КајГај/еп је бН'опо пагоСШ Нр зеозкјћ /асћи^а. КгесШпе гаЈги^е. б(уогепе ро б1б(ети КајГајгепоуот, габргоб(гапјепе би пе зато и Еуго-рј, пе#о 1 и 1псНЈ1, Ларапи 1 рог(ге!е КајГај/епоуе тоМе бге-бН пе бато и б(агој Еугорј, пе^о 1 и с!а1екој Аијј. 1/д1ес1а с1а је тибпо паа бкготшје!* соуека ос1 КајГај/епа 1 бкготтјек гас1а ос1 пјероуор ог^апј/асшпо^ гас!а: оп је ис1ебЈо буој рго-^гат кгесШпо.г /асћи^агбГуа ргета иб1оу1та петаско^ бе1а; а те(1иНт киНигпе роб1есНсе 1о&а гас1а би ћНе пеоћЈспо уеНке пе бато /а №табки пе#о ј га тпоре сћи^е /ет1је. Ако бе ба<1 оћгнето Ргапсибкој, уШесето (ато тпоуо бјајпШ тепа и оћ1а.чН /ас1ги/пе ткцаНуе 1 ргора^апсЈе /а-с!ги2пе 1с1еје, и бујта пјешт оћНсЈта. Ти не па1а/лто бато б(ага јтепа, као Риг1.је, 1дјј В1ап 1 с1г., педо 1 поуа као баг1 2Ш. АН /а га/Нки ос1 с1ги$*Ш /ета1ја, ибепје рпмћ т1бН1аса пце па1б1о т па какау ос!/1У кос! Ггапсибкод пагос1а, 1 бато зе роб1ес1пј1 (ј. рп кгаји зуо^а /шНа то^ао гас1о\"аН ибрећи и оћ1аб(1 ро(гозаСко& /ас1гикагб(\'а. Ргнпег тапјШ с1г/ауа, које с1апаб 1{?гаји ргуи и1ори и оћ1абН /ас1гикагб(уа, (ј. рптег буеЛ-бке, Ртбке, Е)апбке 1 буајсагбке, и тапјој тегј ро(угс1ије (ео-пји Каг1ај1о\'и о 1бк1јибш)ј 1 уШпој и1ои НСпобН. II Нт /ет-1јата Јтато ргес! боћот б(апо\'Шб(уо уеота уЈбокШ киКигпо-тога1шћ оЈпоба, б(о уеота о1акбауа /ас1ги/пи ог#ат/ас1ји. АН 1 (ато ће/ јабШ 1ји(Н и Уос1б(уи ие ћ1 зе с1о&Нд11 (аку1 ге-/и1(а(ј как\1Јта бе с!апаб сНу1 сео буе(. Па пауеЈет бато пеко- 92 Пко {ак\'Ш озођа, и буебзкој Јо&ап$епа, басШбпје^ гикоуаоса 8а\'ега ро1гобабкП1 хасЈги&а, и РЈпзкој пе«1а\'по ргетЈпиЈо'? Се1ћаг1а, и Папккој Јог&епзепа, и Зуајсагзкој Мо1сга 1 Јае^ј-а. II з1оуепзкЈт гет!јата рп јабој зк1опоз11 81оуепа га иуе-Нбауапје 1 о<1изеу1јауапје и1о&а НбпозН пе тоге ђШ пЈбСа тапје ие&о и пигтт зеуегпјт гет1јата. 1\'а га1оз1; 1аку1ћ НбпозН јта та1о, з рор1ес1от па т1аНоз1 зато^ гас1ги2пок рокгеЈа 1 то-ЈГиспозЈ ројгагауапја уес оћгазсша. М1 пауосНто зато јес!ап рптег 1з1;акпи1е НбпозИ, СЦој писЈјаНуј \а1ја гађуаШј га озпјуапје 1 хјгепје гас1ги^агз(:уа и з1агој бгђјјј. То је МШаЈ1о АугатоуЈС, кос! ко&а зи зе, ро зор->1\епот рпгпапји исШ 1 рпч ћи^агзкј коорега(оп. МШаНо Аугатоујс је ђјо ароз!о1, јау1ја зе као о1ас зуе&а јикоз1оуеп-зко& гас1гикаг81\'а 1 пје&оу јиђНеј ро1рипо газШгије с1а зе ргоз1ауј јес1по\тетепо за бе(гсЈезе1окоШ§пј1сот ји^оз1о\'еп-зкоЈЈ гас1ги2по$Ј рокге(а. МШаНо А\татоу1с рпрасЈа ћгоји оп1ћ ге«к1ћ гасЈги^пШ 1шс1ја(ога, коЈ1 зи пас!ЈК'еН гас!гигпи ог&аш-хасјји. Мпо|Г1 с!ги.ег1 ароб!оН гасНи^агз^уа П1би 1таН бгеси с1а \'1с1е р1ос1оуе бетепа које би оп1 зејаН. КегиНаН зи зИгаН с1ос-тје кас1 зи уес бејаа ђШ ротгН. №ргоИу, МЈћаНо Аугато\'1с рг1зиз(уије ићггапот паргес!оуапји зуе& ји&озШуепзко^ га-с|Гие:агз4\'а 1 и 1оте оп тога па& и1еће га зуе опо (гпје 1 зте1-и је којјта је ђјо ргеЈграп пјероу гас1гиХп1 ри1. 93 Начело добровољног учешћа у задругарству Пише: Ал. Вегнер, Београд. Роберт Лифман у својој књизи: „Форме привредних предузећа" даје следећу дефиницију задругарства као прн-вредне појаве: „Задругс јесу привредна нредузећа, која имају за циљ да заједничким обављањем некога посла унапреде домаћа газдинства или повећају успех привредних газдин-става". Прелазећи затим на правни облик задружних уста-нова, Лифман подвлачи факат, да се савремено удруживање у задруге одликује од прастарих Маркеи и од средњевеков-них еснафа пре свега п највише тиме, да је учешће у за-друзи — добровољно. Оно бива на основу пријаве за члан-ство, у којој се на јасан и недвоуман начин изражава добра вол»а кандидата да ступи у чланство, да преузме све обавезс, које проистичу из статута (правила) задруге и да се покорава одлукама њених органа: Скупштине и Управног одбора. Али ова изјава воље кандидата није једнострана. Њој одговара одлука управних органа задруге којом они, ценећи квали-тете кандидата, усвајају или пак одбијају његову молбу о пријему у чланство. Извесна морална квалификација сматрана је, дакле, као неонходан предуслов за пријем у чланство, а пошто овом и оваквом квалификацијом не могу да располажу масе, то је јасно да је задругарство првобитно радило на прикупљању елите па тек онда су се могли развијати послови „у мери, у којој су се задругари морално и социјално оспособл»авали за вођење задружних послова". Ступање у чланство било је, дакле, по правилу добро-вол.но. У постојећем законодавству налазимо једини изузе-так за водне задруге, где као чланови задруге важе „сви они поседници, чију зеиљу водна задруга брани од воде или чија је земл.а употрсбом воде постигла већу вредност". Је-дино у водним задругама постојао је, из појмл.ивих разлога, тај изузетан пропис, по коме је неко могао постати члан за-друге — и мимо његове воље па чак и противно његовој изричитој жел»и. У свим осталим задругама пословање је обухватало само лица, која су драговољно на то пристала. Ту долазе у обзир пре свега послови кредитирања, посао око набавке предмета потрошње па и разних потрепштина за пол»опривредно газ-довање. Најзад трећу врсту послова сачињава заједничка продаја без претходне обраде или пзк накои прераде и уде-шавања (паковања итд.) за продају. Овакво схватање задругарства у свима његовим гранама трајало је све дотле док се слободна утакмица сматрала за 94 основ нашег нрнвредног система. „Анархнја нроизводње" анатемисана је само од социјалиста, а законодавац све до последњих дана сматрао је свако споразумевање и удружи-вање ради сузбијања ове анархије као радњу, коју треба најоштријим мерама сузбијати и спречавати. Привредна криза која је почела у 1929. години и која је нарочито тешка стога, што претставља кумулацију про-дукционе кризе са кризом кредитном и монетарном, — учи-нила је крај овој либералистичкој концепцији. Изузев Совјет-ске Русије, где се почело са изграђивањем једног нарочитог привредног режима^ у којем приватна газдинства заснована на приватној иницијативи имају нестати крајем друге пјати-л.етке, дакле, у 1с37-ој години, — у свим осталим земљама, држава је почела да даје правац и да одређује садржај при-вредиој делатностк појсдиних приватних газдинстава. Пооучавајући ову бујицу законодавних мера, морамосс сложити са закључком старог јеврејског мудраца Бен Акибе: „Ек 1§1 аНез хсћоп с1ауе\уекен". С тога гледишта ово ново законодавство најтачније би се могло дефинисати као нео-меркантилизам, али, пошто је овај назив од Кобдена ча о-ппмо и сувише омрзнут, то је прихваћен други израз: прво „везана привреда" (^ећипсЈепе УЈгћчсћаН) а после и „дириго-ваиа привреда". Покушаји „управљања" обухватају, без икаквог система, производњу и размену добара, унутарњу као и спољну тр-говину. Хитлер једноставно забрањује примену извесних машина, повећање предузећа ове или оне категорије. Рузвелт ■постиже ограиичавање производње пшснице путем прсмија, а Бугаоска опет плаћа премије да повећа производњу па-мука. Сполша трговина све више се стеже калупима утврђе-них контингеиата и применом начела трампе. Законодавна и административна радња је врло обил.на, али законодавац још лута и v погледу задатака и ииљева и у погледу метода. Све више је јасан само један неоспоран факат: цело-купна ова законодавна радња биће у толико ефикаснија, у колико је више организован тај ред л>уди, коме се законо-лавац обраћа. Рузвелтова N. К- А. (Администрација нацио-налне реконструкције) уводи принудна удружења исто као и наш Закон о радњама. Законодавац неће више да зна за по-јединца, он се обраћа на сталеж, на савез, на удружење. У колико су ситније и многобројније привредне једи-нице, на које се односи ово законодавство, у толико је преча потреба њиховог удруживања, њиховог организовања. Нема сталежа, где би број самосталних предузетника био већи него у земљорадњи, где су уз то и предузећа раштркана по целој земљи. Не може се ни помишљати на успешно „дири-говање" аграрне политике, док инокосни поседници нтјсу удружени, нису уједињени у једно једино тело, које би г»о- ■ 3 95 дило бригу о успошном извођењу законодавчевих намера Природно је, да је дириговање пољопривреде пре свегд тра-жнло да нађс ослонац у иостојећој организацији удружднчх земљорадника у н.-егоном задругарству. А и с друге чтране земљорадничко задругарстзо и то најпре у н.еговој иродајној организацији осетило је потребу днриговаие акције појединаца. Успешно пласирање пољо-нривредних продуката претпостављало је потребу квалитет-не производње стандардизоване и типизиране робе. Да би се ова и оваква производња остварила, потребно је да за-друга има већу ингеренцију на правац и на начин рада у газдинствима њених задругара. Од тога момента пак, када се аграрна политика Државе ослони на задругарство, као организацију пољопривреде, настаје потреба да се сузбије акција појединаца, која не би била у складу или, која би чак ишла у раскорак са захтевима и интересима државне аграрне политике. У том циљу по-требно је пре свега обезбедити обавезну снагу задружним оллукама према свима задругарима, чак и оним који се са том одлуком не слажу. Већим делом оваква обавезна снага задружних одлука може се постићи једноставним прописом, да задругар, који се тим одлук&ма не би покоравао, губи право да и даље ужива ма какве друге бенефиције од за-друге. Али нродајни планони, како се сада раде у Енглеској, и производни планови, како се замшнл.ају у низу земаља са аутаркијским тежњама, могу имити успеха само ако план обухвати 100% свих продуцената. Да би се извесиа мера продајне или продукционе политике могла декретирати са снагом обавезном за сва заинтересована лица, потребно је, дакле, да та лица уђу у састав организација, којима се пове-рава извођење ове политике и контрола над њеним изврше-њем од стране појединаца. Ако и у колико, дакле, ми се слажемо с тим да се смиш-л.ена аграрна политика — све док гшстоје самостални поседи појединаца — може спровести само путем њиховог удру-живања и организовања, — морамо бити на чисто с тиме да ћемо морати жртвовати освештен принцип добровољног у-чешћа у задругама и у место тога увести нов нропис по коме би то учешће за извесне продуценте и V извесним приликама постало обавезно. Обавеза односно принуда може да буде директна, за-конска, а може да буде и индиректна. У овом последњем случају законодавац нризнаје извесне користи само члано-вима задруге тако, да лица која би хтела да и даље остану ван задруге, трпе од тога изостајања непосредну штету. У овом случају на слободу одлучивања код појединаца се врши извесан поитисак и формално слободна његова пријава I 3 96 о уласку у задругу сгварно је изнуНена ибећањима већих ко-ристи. У место, да се удари иравим путем и да се отворено декретира законски обавезно чланство, — исти циљ се по-стиже заобилазним путем, путем, рекао бих подмићивања, жртвујући, дакле, тај принцип одабирања моралне елите, на којем се заснивало досадашње задругарство. Један наш нровинцијски лист, поводом скорашње четр-десетогодишњице српског задругарства, вели ово: „Јуче је задругарство било више у форми индивидуалистичког за-другарства, данас оно постаје форма планска и колективна-Јуче је могло бити огорчење на политику једне установе, данас оно има да оријентише и диригира целом производ-њом у земљи, оно има да одваја и да одређује контингенте производње, повећавања или смањења ових или оних про-извода и да спроводи читаву извозну политику нашег земљо-рада." Из основа се мења, дакле, социална функција, коју је задругарство до сада вршило, али треба бити на чисто с ти-ме, да се овај нови узвишен циљ може интегрално постићн само под условом, да се жотвује досадашњи принцип добро-вољног учешћа, на коме је задругарство изграђивано про-шлих четрдесет година. Ова жртва може се поднети без штете само под једним условом: да је задругарство за 40 година усвојило задр\'-гарству свест и да је до спжи прожето начелима. на чијем је насађивању, ширењу и јачању Мих. Аврамовић тако неу-морно радио. 97 Утицај задругарства у Србији НА ЗАДРУГАРСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Пише: Ђоко Перин, управиик Савеза срнских земљораднич-ких задруга у Сарајеву. Прва нронаганда задругарства у Босн№ и Херцеговини дошла је од Савеза српских земљорадничких задруга у За-гребу преко листа „Привредник", концем прошлог вијека. „Привредник" је био врло популаран национално-привредни лист, који је нотстицао наш свијег на јачи нривредни рад и организовање и био доста раширен но нашим варошима и код сеоских свештеника и учител>а. Овај је лист имао врло јаког утицаја у Нашим крајевима, па је успео да и код нас покрене т. зв. „ситни рад", који је обухватао слање шегрта иа занате и трговину, ширење штедње, сузбијање луксуза и рђавих обичаја, оснивање задруга, локалних банака и ште-дионица и сличне ствари. Све наше привредно организовање до светског рата ограничавало се на ове ствари. Под утицајем „Привредника" почели су се још почет-ком овог вијека јавл>ати поједини свсштеници и привред-дици Савезу у Загребу и тражити ииформације и упутства о земљорадничким задругама. Ово су били појединачни, усам-л>ени случајеви који нису дали резултата. Тек. 1903 г. отпоче-ло је јаче интересовање за задругарство код нас и то на овај иачин: 1902 године основано је у Сарајеву друштво „Про-свјета" са цил.ем, да помаже школовање наше омладине да-вањем штипендија. Одмах 1903 године закључило је друпг тво и да намјешта шегрте на занате и трговину. Изаслан јс Шћепан Грђић у Загреб, да код „Привредника" проучи како се врши овај посао. Том приликом упознао се он и са радом Савеза и његових земл>орадничких задруга. Задругарство му се више допало него рад са шегртима, иа се по повратку у Сарајево почео занимати и овим послом. Почео је одмах агитацију и преписку са неким заинтересованим л>удима из народа. Кад је 1905 године покренута „Српска Ријеч" почео је преко ње јавну агитацију за оснивање земл.орадничких задруга, најприје краћим написима, а убрзо серијом чланака-На иницијативу Грђића „Просвјета" закл>учује исте године да у свој дјелокруг узме и земл>орадничко задругарство, да ради на оснивању задруга и да их она води. 1900 год. Грћић штампа у засебној књизи допуњене чланке из „Српске Ри-јечи" и правила земљорадничких задруга, која је саставио према правилима пријечанских задруга. Чим је овај покрет почео, влада је заузела став против њега и није одобрила ос-ппвањс трију задруга, које су биле на подлози поменутих пра- I ( _________________________________________________________________________________ ■ 98 вила. Нарочито јој је сметало, што су задруге носи-ле српско име и што су биле са леограниченом одговорнош-ћу. Извесна промена курса политике 1905 г., кад се је мало попј'стило од дотадање круте апсолутистичке управе и насто-јало да се ситније жеље народа испуне, почела је да попушта и у овом послу и у септембру 1908 г. одобрила је „Просвјети-на" правила земљорадничких задруга у цијелости. Још прије овог одобрења основана је прва Српска 'земл,орадничка за-друга у Штрпцима код Вишеграда, а одмах иза одобрења у 1908 год. јавља се 18 оснивача задруга, 1909 год. 48, а 1910 год. 43, не рачуиајући око 50 пријављених оснивача, који Михаило Аврпмовић у кабинету за рад (1906 год.) ,1 Г} ...... оснивање нијесу изиели. У 1909 години нриступило се осни-вању Савеза, али је ствар због извјесних околности ишла споро. Тек 8. маја 1911 године одржана је оснивачка скуп-штина Савеза и концем исте године Савез уписан у задружни регистар. Као што се види из напријед изложеног, задругарство се код нас почело развијати под директним утицајем прије-чанског задругарства. Утицај из Србије био је спријечен потнуном изолираношћу Босне од Србије и забраном свих књига и листова из Србије. Ради тога није се осјетио утицај Београдског Савеза све до 1903 године. Колико је мени по- 99 знато, свс до те године нико се из Босие није обраћао Савезу нити је Савез долазио у везу с киме у Босни. Ни сам Грђић у изложеном раду није имао никакве везе са Београдом и чак није читао ни његов лист и његове књиге и брошуре. Он је само знао да су задруге из Србије на међународном задружном конгресу у Наризу 1№0 године оцијењене одмах иза њемачких и по томе Је држао да је задругарство у Ср-бији добро. Послије 29 маја 1903 године почели су понеки наши људи одлазити у ђеоград и одржавати извјесне везе. Од тих људи неки су се обраћали Савезу ради упознавања рада задруга. Савез им је давао брошуре и упуства, а с не-кима је и у нреписци био. Ово није дало практична резул-тата, већ је служило само да се ноједини људи упознају са задругарством колико-толико. У 1910 години дошао сам и ја на нраксу у Београдскн савез и ту нровео неколико МЈесеци. 1у сам нрви нут упознао задругарство у пракси и наишао на људе, који су прегли не да се користе радом својих ближњих, већ да се отму експло-атацији Јачих. Гај- рад био је миран и солидан, без трзавица и борое. У оној партијској и личној борби Савез је изгледао као лиЈепо острво у узбурканом мору. Сав рад био је на моралној нодлози и на чистоћи задружних начела, која су се стриктно одржавала. Задруге су вођене у том правцу и стал-но упућиване и контролисане да се држе одређеног пута. Аврамовић јс нарочито настоЈао да ме унозна на првом мје-сту са задружним начелима, на онда са њиховом примјеном у пракси. <ји је то врло радо чинио свима људима који су се интересовали за задругарство. На челу савеза стајали су најугледнији људи из Београда, који су самим својим при-суством издизали Савез изнад многих других установа. У Савезу су вршени многи послови у корист земл>орадника и иодизања земљорадње, али ми је нало у очи, да се не ради довољно интензивно на сузбијању зеленаштва, које је онда цвјетало у богатијим окрузима Србије. Са појединим сељацима-задругарима дошао сам у додир у самом Савезу, али шире масе задругара упознао сам на неколико среских зборова, којима сам присуствовао и на конгресу који је 1910 године одржан у Лесковцу. На њима сам познао најбољи дио сељака Србије. Видио сам домаћине врло разборите, трезвене и отресите, пуне снаге и самопо-уздања. Видио сам свјесне задругаре, који су се борили за једно боље стање. Општи утисак о сељацима као задругарима био је врло добар, јер сам видио да имају много смисла за самопомоћ, да су у стању доста да жртвују за своје задруге, а захтјеви им нијесу велики. И све до данас чини ми се да се у овом нијесам преварио, па и сад рачунам србијанске се-љаке међу најбоље задругаре у држави. Нарочито су ми падали у очи задругари, који су умјели лијепо да говоре на 100 скупштинама, ј<ф сам сељаке-говорнике ту први пут слушао. Исто тако падао је у очи нриличан број врло агилних се-љака, који су изашли из опште сељачке насивности. Они су ревносно учествовали у свим дебатама и договорима. Наро-чито ми је остао у успомени један састанак у неком селу у околини Тополе. Ту сам видио најљепши свијет у Србији, црномањаст, висок и витак, сасвим различит тип од сељака у околини Београда, који се сваки дан виђа у престоници. На овим скуповима учинило ми се, да се прилично много захтјева ставља на државу а о самопомоћи да се не говори довољно. Послије одласка са праксе дошао сам у сарајевски Са-вез, у коме сам примијенио све оне лијепе ствари које сам у Савезу у Београду научио и видио. Све до свјетског рата одржавао сам стално везу са Београдским савезом и примао његов лист и сва његова издања. Толико знам и могу рећи о утицају прије рата. Односи оба савеза нослије ослобођења спадају на други лист и о том се може засебно говорити. : I ■ 101 5рот1п1 па ГИћаНа Аугатоујса Ркче: Јапко 5тосН§, Ци51јапа. 1те МЈћаНа А\татоуЈ(5а је ћНо /е ргес1 уојпо /папо Шсћ V пабШ гаскигшћ угз(аћ. Ко1 уосћ1ш 2ас1ги2п1 с1е1ауес зе је ис1еЈ8(уоуа1 1исћ ко( 2ас1ги2п1 рЈ8а(е1ј озоћћо V 2ет1јогасћпск1 хас1гиу1, к1 80 јо §о1оуо Убе (п 1акга1 оћб1ојеСе гуеге з1оуеп-бкШ /ас!ги& гес1по ргејета1е. Тисћ ко! с1ибе\ти уос1ја узе§а (а-кга1пе{Ја /аски/пе&а рокге(а \ бгШј! је угс1г2еуа1 зИке з з1о-уепбкјшј /асћиеагјј. Мје§оуо ше је гппо{Јокга1 ћ1ез1е1о 1 шес1 рттј еугорбк1Ш1 гас1ги§агј1 V рорЈзШ тес1пагос1пЈћ 2ас1ги/лић копГегепс т шзто ћШ папј тј б1оуепсЈ тб тапј ропозпј ка-ког пје&оуј згћзкј гојакћ О ргШк1 40 1е(П1се иајб(агејбе з1о\'епзке /ас1ги/ие ог&аш-/асце — 2ас1ги2пе 2уе/е v Се1ји v. 1.1923 зе је ројауИ јићј-1ап( тепс1а ртб*) озећпо тес! з1оуепбк1т1 /ас1гицагј1. 5 зуо-јо тагкап(по /ипапоб(јо, рптегпо бато/ауеб(п1т иаб(орош, обоћко ра з буојтп ћо{Ја1пш ј/кибпјапи 111 оћзе21ит /папјет је 2па(по пас1кп1јеуа1 узе оз(а1е {Јоуогшке. 1\је{ЈОУа осепа ге /ићаиоу 40 1еШе^а /асЈги/пеца с1е1а је ћИа осИосПиа, пје^оуа кгШка парак V пазет /ас1ги/пјб1\и зе је зта1га1а ко1 аћбо-1и1по итез1на. бропппјат зе, како зто зе ро/нсје ргј 1/1с1и па Се1јзк1 упи1 /а1скаћ к пјети 2 пајћо1ј регесЈпп ургазаијј, 1бкаје рп нјеш не/то11Ј1Уе гезИуе ш како упе1о бто роз1и-заћ пје^оуа па/папја о зрозоћпозИ /асћи/пе ШсЈе v ро{*1ес1Ш га/лић пајки11игпејз1ћ еугорзкјћ пагосЈоу па /ас1ги/пе ргоћ1е-те 1п о пједоует с1е1и, ћогћаћ 1П изрећјћ па /ас1ги2пет ро1ји. №т 51о\'епсет је ргау /{јоуогпо ро1а§а1 па згсе 1/1оСНеу ро-1Шке 1/ /ас1ги/1Пб1\а јц зе 111 с!а1 ргерпбаИ з ргоИЈока/ј, с1а је копкигепбп1 кгШа/ет пета1о рг1рото§е1 к ргауобабпети га-1ге1ји ћоШЈћ каН V пазет /ас1ги/иет 1е1ези. Ко1 ргауоуегеп /асћи&аг је /а111еуа1 1ако зато-кгШко тес1 /ас1гидагјј затЈ-1111, с1а орге/анје копкигепсе пј ро!гећпо /а оћгапНеу /с!га\'Н1 /асЈги^. Како с1оћго је ро2па1 пабе /ас1ги/пе ргШке уоћСе с!о-ка/ије обкек, с1а зто узе ргеуес 1гјјоус1 1п ћапкЈгр, тпоцо ргета1о ра ргјрас1п1кј /ас1ги/пе Шеје гасН пје зате т с1а /а1о 1иШ га/еп V кгесШпет /ас1ги/пј§1уи штато рока/аИ ћо^уе какјћ ибрећоу, с!аб1 зе 1аћко ропабато г пај81агеј81т1 /ас1ги- еапп па Ва1капи. Ротапјкапје /асЈги/пе \'/доје је #1аупа оуЈга - * Рт ри! ћјо је ц. А\тато\'1С тес!и $1о\'епабк1т /асЈгицапта 1919 {(«''■ кас! је о(11агЈо па цосИбпји хкирбНпи У.лЛптт гуеге и Се!ји. Тато је ос1г?.ао је-Јап еоуог, којј је тес1и рпхи1пјта ћ1о осЈтаИ тпо^о харагеп. СосНпе 1921 ћ|'о је и Цић1јат коицгсх 01а\-по^ хасЈги/.по^ хаус/а, ра је А\'гато\м<5 1 1от ргШкот /ангјтао ,сеп(га1пи и1о^и". бет 1о^а је ћјо 1 па кссћисата, које јс С11а\'п1 у.а&тШ хауег сЈг^ао рге ргоц1а\'с 40-косН$пј1сс се1јвке У.адтшп? /ус/е пп рос1гибји с1апа$пјс 1)га\'хкс ћапохМпс. 11ге(1п1к : ! 102 ха пеиареуапје пекгесШне^а гаЈгигпЈбГуа ргј пак, озођИо копгитпе&а 1п пађаупејЈа. Рогпеје је рпћаја1 јиђНап! бе тпо&окга! V 51о\епЈјо, 1о-с!а ко1 ђо1иЈк па 1есепје, \епс1аг §е је ГисП У8ак1кга( И\о гаш-та1 /а паке 2ас1ги2ПЈ§(уо. ЈиђПап!, к1 је V бгђјјј ога1 /ас1ги/по 1есНпо 111 с1а1 бгђзке-ти хас!ги/П1б1\и 50СЈја1по ш еИбпо бтег, кј $е је 1ако осШс-по ис!еЈ81уоуа1 па гас1ги2пет ро1ји 1исН 1гуеп теј буоје с!ото-\'јпе ш кј $е је 1ако ?Л\о хашта! ха пабе хас1ги2п1б1уо, хаб1их1 иајјбкгепејбе бебШке хасЈги^агјеу 1исН јх Пгаузке ђапоуте х угоСо Хе1јо: па тпо&аја 1је1а! 103 0 МЈћаНи Аугатоујси као јидозЈоуепзкот гасЈгидаги Р1§е: Бг. Ап(ип Моуакоу1с, иргауп1к 2еша1ј8ко§ зауега гас1ги-&а га ро1јорпугес1п1 кгесШ, Вео§гас1. 1б1ог1ја бгрбко^ 2ет1јога(1п1бкок /аЈги&агзЈлга је и уеН-кош 1 иајуахгпјет буот с1е1и ргјка/ с1е1а1побП МПшПа Ауга-тоујса, позЈоса 1 ргораца(ога /асЈгихпе ппбП и ргес!га1пој 8г-кији Ргуј росесј 1е 1б(опје рас!аји с1ос!ибе и угете кас! је он Сек зугбауао буоје бко1оуапје 1 росео с1а ро Метаској 1 КаНЈ1 зНсе ргуа загпапја о хас1ги2пот рокгеШ којј је (ашо уес ђ10 и/ео уеНко^ таћа. С1апс1 Ц. №уакоу1са 1 Р. Тос1огоу1са па-КОуеб1ауаН зи уес бесЈапиЈезеПћ {ЈосНпа рг. уека, с1а зе ројау-1јије поуа т1зао екопотзко^ росН/аија зе1јаз(уа ротоси и<Јги-Хепја, /азпоуапШ па пабе1и заторотосј, која и 1з(о угете 1ге-ћа с1а с1о\е<1и 1 с1о шогаНш^ пје&оуо& ргеоћга/аја изасПуапјет озесаја зоН<1атози, пе^оуапјет б(ес1пје 1 гасНпозИ \ зи/ђјја-пјет 8\'јћ то^исШ рогока па зе1и. Оебе1ак &осНпа казпјје, кас1 2. .Чокогас Ј/1а/1 ргес1 ја\поб(: за з\'ојнп ргојекНта /ас1ги/пе огдапј/асјје зе1а, СЈпе зе рг\1 рокизајј ргакПбпок оз(уатапја /ас1ги/пе ЈсЈеје, и којјта Аугатоујс јо§ пе ибез^уије акНу-по. I и роз1ес!пјет Је1и с1окас!аја и пазет /аЈгиХпот /ш^и пе У1сНто %а \'1бе као ак(јупо# запићика. Во1еб( ка је рге 10 ^осНпа рпбНПа с1а ргекјпе ба П/ЈскЈш парогјта које је гапј.је и1а^ао и б\-ој гас!, а ро/паП кабпјјј с!о&ас1а.ј1 ћШ зи га/1окот 6а је пје^оуа акЦупа загас1пја зазуш ргез(а1а. АН 1/тес1и оуе с!уе кгајпје 1абке, ос1 којШ је јесШа оће1еХепа б1ау!јет озпЈуа-пја ргуе /ет1јогас1п1ске /ас!ги^е и Угапоуи, а с!ги&а згато1ош сгпе пе/аћуаШозН, \еН регЈос! угетепа ос1 ршнћ 30 &осНпа и ко.јјта је МШаПо Аугатоујс буојот пеба1ош1јј\ош уо1.јот 1 осНибпот ЈзЈгајпозси сЈоуео згрбкј /асЈгиХт рокге1 ос! пје^о-ујћ ртћ росеЈака с!о пјероуод: најујбек б(ерепа. ЈМјјуи који 8и Јгирј рге п.једа 1ек ро роуг^шј та1о газкгбШ, оп је бпа2-нот гикот ЈзргеугЈао, и пјој розејао р1ос1по зете, осШе&о-уао т1асНси, забиуао је ос1 зуШ исЈагаса ШасЈпЈћ 1 о§(пћ уе-(гоуа 1 и/рајЈо зпа/по с1гуо које уес ^осНпата с1опо81 оћНпе р1ос1оуе. 84аћ1о, га/ујјепо и бк1ас!по.ј ћаппошП, га§1гНо је цга-пе ргеко се1е /ет1је 1 рибШо сШћоке когепе, ра газ1е с!а1је \г у1аз!:Ие зпаке. Мјети с!апаз пе 1гећа сЈгирго пеко с1а уа1јап «1отас1п бЈзН ос1 кизепјса I пате(т'ка. с!а ти росЈзеса сНуЦаке 1 кге§е ргапКсе 1 1ако ти оће/ћесН (гајпи р1осШоз1. Вијап 1\-уо! ко.П 1"е зЈгијао и пјети. з(уагао је оћПје ћгапе /а §1е1:о-ЈИпе 1 оп1 зи зе ројауШ. АН 1гећа 8е пас1аН да се зе пабј 1зки-зап уосаг кој1 се еа /паН обЈбИН 1 игесНК рге пе^о §1о ти бе бггапе робпи би§Ш. ТгМебе! егосНпа гасН1о зе ро ргоегати, роз(ира1о зе з1а1о-2епо 1 паргес!оуа1о Јаегапо, аН з Нт 81&игшје. Јазпт ро&1ес1от 104 па геа1поз( Аугатоујс је изрео с!а осЈуојј ћкпо ос1 $рогес1-појј, а ћ1з(аг пје&оу ит гаггасНо је ргоцгат којј је о<Јуо\_а-гао 4ој з^узгпозИ. Оо$р. Аугатоујс §а је .чат кга1ко, аН уг1о јазпо 121о21о оупп гесЈта: „II ргуот гес!и нпа1о зе Јосј с1о оз1о-ђос1епја 2ет1јога<1иЈка ос1 оз(а1ака паШга1пе гепПјогасЈпје. 1»' с1ги§;от гес1и је ННо паогихапје зе1јаско§ ^агсНпзСуа га ргоЈг-\'ос1пји и заугетепој поусапој репосИ. 1Ј 1гесет гес1и з1а1по озрозоМјауапје ^агсНпз^уа га ргоцгезјупј зуој гагуНак. Оуо ро1опје НПа је кгајпја те1а паза 1 т1 зто оЗгесНуаН гепПјо-1ас1пЈск1т /ас1ги&ата као ијПшуи пају1зи и1оуи: <1а рота2и 1 с1оргшозе с1а зе ог&ашгији зуе екопотзке Гипксјје зе1јабко§ ^агсНпзи-а опако, како 1о и с1аиош 1гепи1ки (га211г2ј§1е 1 зао-, ћгасај, а с1ориз1аји 1 ирисији паис1И те1ос11." Оуај рго^гат, а пагосНо пабт пје^оуоц куоскпја, ћга је заугзепо рп1а§;ос1еп рпНката и којша зе гас1Но 1 2а(о је, иргкоз уеНкпп (ебкосата и ргуш росесппа, /ас1гихп1 рокге! изкого росео с1а рпс1оШја зпоке тазе 2ет1јогас1п1ка. Оп1 зи 1?а рпћуаИН, јег зи уа гагитеН 1 озесаН, јег је ос1#оуагао пј1-ћоуш роП ећата I зћ\'а1аијина. 1\еитогпа ае1а1поз1 \ ос!е 1 сЈи-ћока \ега з којот је рг13(ирао с1е1и, и1е\-а1е зи зна&и ј роиг-с1апје 1 пјеуоујт загасЈшснпа, ајј је ћгој зуакнп сЈапот га-з1ао. ЈМје&оуе Јзкгепе г ићес11ј1уе гес1, зпа&а пје^оујћ сЈокага 1 (орНпа којот Ш је 12110310, ићесНуа1а је 1 2а&гејауа1а зуакод з кЈт је с!озао и с1осПг 1 оп је ићгго з(уопо, пагоско и кги&о-ујта зеозке ЈпГеП^епсхје — исНе1ја 1 зуез1епјка — ћгојпи уој-зки 2ас1ги/пП1 ршпка којј зи сћНје кгбШ ри(еуе. Ргезас1ијис1 и з\оји /епПји опо з!о је пазао Пги^Пе и з\е-1и, Аугатоујс је згеШо осЈаћкао опо з1о је 0с1{Ј0\'ага10 па-знн ргШката 1 гпао с!а 1егпји /а си\апјет &з(осе озпоупШ па-се1а \'ез1о зраја за ро(гећата које зи сНк1о\а1е иазе ргШке. Оп је па 4ај пасЈп з^уогш /ас1гибагз(ло које је и рипој шеп заси\а1о орз(а /ас1ги/иа иасс1а, а јрак рптПо 1 /ас1г2а1о 1/га-/Но пасЈопаНш оће1е/је. Као 1ак\'о опо је зуојЈт аисајет рге-1а/Но Пг/аупе цгапке 1ас1азпје Кга1јеу1пе бгћјје 1 з1и/По као ргипег 1 ро(з(гек /а озпјуапје /асјги^а и зизеПпЈш /ет1јата ј^с1е је 2Ј\ео паб пагос!. Ргеко /аскивагз1уа з1уагапе зи 1 рос!г-Зауапе уе/е које зи без!о ри1а ћПе јасе ос1 ро1И1скШ, а и зуа-кот з1исаји ћПе тпо&о зјге, јег зи \е/Ка1е тазе зе1јаско& пагос1а, а пе зато изкј кгиц /уапЈспЈћ роНИсага. 81ојес1 с1а1е-ко ос1 сЈпеупе рагИзке роНИке, 011 је /а пазе пагоПпо ијесНпје-пје исипо \мзе пе&о з\'е роНИске зггапке 1 зргешао пајс1ић1је озпоуе /а з1\'агапје Јикоз1ау1је. 8уе з(о је МШаПо Ауга-то\'1с гасНо /а згрзко /ас1ги^агз1уо, игасНо је 1 /а ји&оз1оуеп-зко. Кас! је јгоП. 1919 ђјо озпо\'ап С1а\ш /ас1ги/пј за\е/, 1о је ћЈо ргуј когак ка Гогтаћшт геаН/оуапји 1с1еје јесћпз^уепо^ ји{?оз1о\'епзко^ /ас1ги^агз(;уа. 1Ј рт таћ з1\огепа је зато /а-јес1п1са и сПји тес1изоћиор оћа\'ез(:ауапја 1 газШе /ајесћискП! т(егеза, а роз1е опа зе је нпа1а ргозИШ 1 па угзепје екопот- »■■■■■■■••■•■■■■■•••пититтннаиитиниитииттттанип' 105 бкЈћ Гипкаја. Такуа је Ш1а коисерсјја ц. АугатоуЈса којј је /е1ео с1а 8е зуе ро/Шупе зпа&е које гас!е и пабет /ас1гиуаг-б!уи, окире па /ајесЈпЈСкот с1е1и. Оп, омшуас ј сЈићоут уо<1 згрзкој* /ас1ги&агз1уа, за јеЈпакот је 1јића\1ји 1 ос1и5еу1јепјет рпзао 1 бУЈт с1ги§[Јт пазЈт /асЈгиЗгнт рокгеИта, јег је пааао с1а „је пје&оуо тез1о зуи^сЈе §с1е зе /асЈги^агзкј тЈбИ 1 озеса, а[(1е зе /асЈги^агзкј з1о2по гасИ, &<1е зи /аски&ап опакуј какуе озпоупа /а<1ги2па ргауПа рп/паји." ,,.\јкас1 пЈзат с1а\ао та коте роуосЈа с1а зе и пазој /ет1јј газраН ђогђа зЈзГета. Вга-1НО зат /ас1ги&агз1\о као /асћи&агзГУО,-' 1ако је јес1пот рп-Нкот рјзао 2ета1јзкот зауе/и /асћи&а /а ро1јоргЈугес1пЈ кге-сН1, озис1ијис1 ђогђи која паз!ој1 с!а га/јесНпЈ опо з!о је оп као јесНпз1уеио з!уагао — јиеоз1оуепзки /асЈги/пи Шеји. Ро пје-^оуот тјз1јепји, ргес! уеНкЈт орбГепагодтт Јп1егезЈта то-гаји с1а из1икпи зуј сЈги^ј ођ/јгј, јег уеНкЈ зе ргођ1епи пе ге-зауаји росерапјт 1 /ауас1еш'т зпа&ата. РгоИупо је рпгосН /а-с1ги2по§[ гас1а, с1а зе /ас1гиуагј 1/тес1и зеђе шг/е 1 уопе. бејисј па зуакот когаки 1о р1етепНо зете, Аугатоујс је гасНо па з1уагапји јес1пе 1гајпе уеге која зраја зуе па§е Јзкгепе 1 ргауе /асЈги^аге, ђе/ ођ/јга па 1о кот р1етепи, којој уеп 1 којој /ас!ги/пој ргирасјјј којј рпра<ја, 1 з!уопо је с1ић ргауо^ 1 ЈзИп-8ко& ји^081оуепзкоЈ? /ас!ги§аг81уа. 01ас згрзкор /ас1ги^агз1уа роз(ао је 1ако о1ас ји^оз1оуепбко^ /ас!гид;аг81уа. ■■■■■•■■■■■■■■I 106 11сКе1ј ј пејтаг Рј§е: 1иу. б(еуо Нас1с, 2аегеђ. буак1 рга\'ј гасЈгијЈаг, ра 1 зуакј с1ођгоиатјепи 1 ођјекиупЈ цгасЈапЈп оуе гет1је, којј је Јта1о ргаИо гах\ој пабе^а бе1а иорсе, а 2ас1ги?.пе гт§Н ј огуапЈ7.ас1је и паб паробе, рогс1га\'Ј( се /асјјек) б гас!обси буаки ш1С1јаи\'и, која 1с1е га Ит, ба бе б!о ујегтје осг!а и1о§и 1 1б1акпе /паСепје МШаНа АугатоУ1са га бе1јаСкј пагос! 1 пје^оу гадгиИт рокге! ј ог&аш/ааји па с1је1о-те б1оуепбкот Ји&и. 8 (о^а га/1о§а бта!гао бат и&ос1пот ј сабпот сЈихпобси с1а бе ос1агоует 1јиђегпот ро21Уи гес1акс1је „2ас1ги§агб1\'а" с!а 1 ја <1орппебет пекоПко бкготпШ гесЈака и о\'ај ђгој „2ас1ги^аг-б!уа", робУе<5еп НСпобИ МЈћаПа Аугатоујса. Моје \-1боко робИуапје пабе^ 31Јес1о& Јапаб /ас1ги/по& рјо-пЈга, /абпоуапо је пе па Пспот рогпапбСУи \ес па рогпауаији пје^оуо^а р1ос1по§ 2Јуо1а 1 гас1а, пје&оуШ рЈбапШ 1 перЈбапШ с1је1а, рос1кпјер1јепо је 1па1от /а пје&оу га<1, који бат Јтао ргШке сиИ 12 иб(1ји осШстћ /ас1ш2п1ћ га<јп1ка уапј и бшје!и. 1те МШаНа А\тато\чса иујјск је зроШапо бротЈпјапо кас1^ос1 бе роуео га/^оуог о /асЈги/иот рокге1и 0Ус1је кос1 паб. РгериЛат ро/уап1Јппа, с1а с1окитеп1агпо рока/и, коНко је оргаус1ап оуај \еПкј и^1ес1 МШаПа Аугато\аса кос! паб 1 и бУ1-је1и. Ја ћН1 /еПо оусЈје и кга1кпи сг1ата 1б1асј /пасепје јтепа 1 с!је1а АугатоуЈсеуо^ /а па§ хасЈабпјј 1 ћис1исј /ас1ги/т гасЈ, па-гобИо како /а гас1 па бјгепји /асћи/пе ргоб\'је!е тес1и т1асНт роко1епјет беобкЈт па коте ро!ји ипас1ет бгеспи ргШки 1ако-с!ег багасП\ аИ. 2а 1ај гас1, б\ акоте ос1 паб, МШаПо АугатоуЈс бУ1је1ао је, паб1ес1оуапја \ пјес1ап и/ог. Ја &1ес1ат и пјети и ргуоте гес1и /ас!ги/по& ргозујеМеЦа, којј је зау бУој ог&ат/а1огзкј гас11е-те1Ј10 па рге1ћо<1пот гас1и ргобУЈе1пот бу1јеб1ап ЈбИпе, с1а ћег ргобУЈјесетН, уа!јапо ЈггасЈепЈћ 1 ићјесЈепЈћ /ас1гидага пета П1 уа1јапШ /ас1гида. ћчИСет оуи /иасајки Аугато\чсеуе с1је1а1по-зИ Ит ујзе, бЈт зе \чзе с1апаз и паз /а!\'ага 0С1 ргес! паргесЈ бротепи1от ј.зИпот 1 сЈт зе ујзе /апетагије /ас1ги/па ргобује-1а, па з1е1и /с1га\ода га/уоја /ас1гидагб1\'а. 1ЈзИјес1 о\ако\?о§а ројтапја 1 рго\-ас1аија зуоје /асЈги/ис (1је1а1пози МШаПо Аугатоујс <1ао пат је ргппјег, како (гећа роз1ираИ и 1/&гас1пЈ1 /асЈги/пе ог&ат/ааје: ос1 зЈгокЈћ 1 сугзИП 1ете1ја, ос! ргозуЈје^епШ /асЈгидага 1 озпоушћ, јес1поз1а\'1ић /абгигпШ оћПка роз1ерепо, бјз1ета1зкј, ћег и2игћапоб1ј 1 роугз-пози, к оћПсЈта \'1бт1 1 (егни. боНсЈпоз! и гас1и (1а1јпја је гпа-сајка А\тато\Јсе\о& га(1ги2по& гас1а, која зе пе то/е с1оуо1јпо бпа/по па&1азШ ј која 1гећа с1а ћис1е исјјер1јепа зуекоНкоте га-<1ги§агб(уи пабети. Као буакј зоНдап гас1, (ако зе 1 /ас1ги/т гас! МШаПа А\тато\'Јса осЈуЈјао ће/ тподо ћике 1 гек1ате, (Јћо \ ■■■■■■■■ 107 г в бкгопшо, како 1о јескпо ос1&о\ага пагаУ1 /асћи&агзНа, којеши је Си<1 (Јић уабагзке гек1аше, роЈШске коПебасЈје 1 \егћо\апја. Оуак\чш гасЈош зпаГНо 8е згрзко 2еш1јогас1п1ско гасЈгицаг-в1уо росЈ \'ос1б(\от Аугат0у1сеу1т 1гпи1га, бпса1о и^кс! 1 роује-гепје уаш окир1јајис! и зуојип гесктта пајћо1је бе1јаСке је-сћпке I сћ2ис1 б\оје с1апо\ге тога1по 1 тасепја1по. Ро б\'јта буојјт ћбшт осНШата, ро С1Је1оте б\оте гас1и МЈћаИо А\татоу1с је ха шепе ирјсап ргес1б1а\'шк „/асЈгигноу шеп(аћ(е(а", коЈ1 је ијес1по об(ао и ивкош с1ићо\'пот бгос1б(\и ! "ба бе1јаскнп иагосјот, 12 које^а је рошкао 1 тес1и којЈт је га-сћо. Ос1а(1е пједоу изрјећ и гас1и, ос1а(1е бробоћпоб( с1а и зуојип зрјбјта па 1ако рпб(ирасап, пагосЈпЈт с1ићош рго2е( пасЈп, рптјепнт бШош 12ПОб1 роике 12 ћо&а(е гЈ21нсе б\о&а гпапја 1 1бкиб(\а. -\'је^о\ч би бр1б112 (о§а га/1ој?а најугес1пјј1 12уоп 1 ро-ша^а1а /а бнепје /ас1ги/пе 5У1Је$(1 1 оћга/о\'апоб(1 тес1и пабни зе1јаОДт бУ1Је(от, /а пјнпа пајгас!е роз12е зуакј ос1 паз, којј гасћто па бЈгепји /ас1ги2пе ргозује(е, пј1ћ зе то2е з пајујбе ко-пз(1 с1а(1 и гике от1асћги, која зе зргета /а ргак(1сан гасЈ па ро1ји /ас1ги/пот. 2а з\е пабе /паие 1 пе/папе гас1ги2пе гас1нЈке 1 ргора&а(оге, кој1 ^гас1е ј иС\ гбсији (еше1је роз(ојесе 1 ћис!исс >оћс1пе ог^аш/ааје пабе&а пагосЈа ЛћћаИо А\тато\'Јс јо и/ог, \-пјес1ап паб1ес1о\'апја 1 ргерогике /а пах1ес1о\апје. 2а б1гепје 1 изрјећ зуако&а \'еНко& с1ги$(\'епо& рокге(а ро-(гећпј зи — и/ уећке к!еје 1 Јс1еа1е — 1 уећкј и/оп. бта(гат уећкот бгес5от 1 ргеЈти<5б(уот сје1окирпора пабе& /ет1јогас1- ■ пЈСко§: гасћи&агб(уа, с1а ти је и/ коћјеуки б(ајао боујек куаП-(е(а МјћаПа Аугатоујса, с1а да је рои/с1апо уосћо обЈпбкот ги-кот кго/ сЈи^Ј ■111/ ^осћпа пејако& с1је(Јпјб(уа 1 ргуе т1ас1об(1, (1а ти копаспо као бУ1Је(ао и/ог, којј \'а1.ја бНјесН(1, ика/ије ри(еуе 1 /а ћиЈисј га/\'ој. 1\ека ћј пат ћЈо паб ји#об1о\епккЈ „0(ас КаН'1'еЈбеп" јоб (1ирј П1/ росНпа басиуап ћос1аг, и ро(рипој буојој сЈибеупој бпа/И - .. . . .■ . •аннмнммнма«! ■аааааа! 108 ■■аввааааааааа! Иихаило Аврамовић — социјални агроном Пише: 1пу. а&г. Браиислав Трајковић, Београд. Деликатиост позива и рада социјалног агронома, по-требу његове опште и стручне спреме, потребу да у танчине познаје економске, социолошке и опште културне прилике под којима ради веома је лепо изнео професор Чајанов у својој књизи „Социјална агрономија". „Социјални агроном", вели професор Чајанов, „има пред собом самосталне дома-ћине, који по сопственој вољи воде своја газдинства; нико нема право да им издаЈс наредОе. стога предмет социЈалног агрономског рада јесу људи, њихова психа, њихова воља и свест, њихови односи а не њихова стока и други предмети. социЈални агроном мора у првом реду да буде педагог. Ако хоће да створи нову пољску привреду, он мора претходно да створи у народу један нов дух, једну нову културу, но-вог човека и њему препусти да створи нову пољску нри-вреду." дврамовић је за све време свога деловања успешно стварао новога човека, човека пуног морала, љубави, спо-собног за сарадњу, сиосооног да прима корисне новине и да их приводи у дело. Већ оваквим снојим радом он нриводи у дело нрви и најВажниЈИ део нрограма рада социЈалног агронома онако, како га професор ЧаЈанов поставља. Но Аврамовић се на овоме не зауставља. Његове земљо-радничке задруге у нрвом реду су нозване да унапређују земљорадничку нроизводњу. Ногледајмо само мало време почетка његова рада, на ћемо схватити од колике је користи био тај рад за унанређење пољопривреде. 11ољопривреда у то време била је назадна, нерационална. 11роизводи нису би-ли ни квалитативно ни квантитативно задовољавајући. Село је преживљавало тешку .кризу, много тежу него што је да-нашња. Узрок јој је углавном био у прелазу од натуралне (производње за личну употребу) ка новчаној привреди. По-јава на тржишту проширила је сферу интереса земљорад-ника. Излазећи на пијацу, његови производи имали су да издрже утакмицу не само са домаћим нроизвођачима, већ што је било много теже, утакмицу са произвођачима из зе-маља, које су у погледу пољопривредне производње биле много наопредније. Наш сел>ак није имао ни знања ни по-требног капитала да своју производњу рационализира. Плуг је био реткост. Према тада постојећој статистици имало га је свако четврто .газдинство. Већина је радила ралицом. Дру-ге справе скоро су биле непознате. Радне стоке није било у довољном броју а и што је било, била је ситна и услед лоше хране слаба за сваки интензивнији рад. Било је људи и установа, који су у то време износили ■ ■ I А : & 109 потребу и упућивалн народ како да рационалније обрађује земљу. Али савети не мигу оиги у^ек нроведени у дело, па и код најооље воље, ако недостају материјална средства. михаило Аврамовић, иако но струци није агроном, у самом почетку свога рада одлично је познавао нрилике на селу. Знао је шта нашој нољоиривреди недостаје, услед чега је назадна. *шао је и идреое1м п>т којим треоа ићи да се унапреди и то нут реалан, који је довео до великог успеха. С обзиром на овакве нрилнкс села и сељака, он на првом конгресу земљорадничких задруга (од 29 августа до 1 сеп-тембра 18:11» године у (-медереву; даје нравац своме раду, дефинишући задругу, као удружење које има задатак да за своје задругаре наоавља намирнице: семе, справе, стоку за нриплод и све оно што угиче на учапређење пољопривреде. Сама ова дефиннцнја носи чисго агрономски карактер. Хо-ћемо задруге, јер желимо да унапредимо пољопривреду, село и сељака. Да би задруге свом задатку удовољиле код њих се оснивају фоидови за нољопривредна нредузећа из чијих се сретстава за заједничку употребу задругара на-бављају пољопривреднс справе и машине, принлодна стока и сви другп предмети којнма се унапређује пољопривреда. Кроз све време свога рада Аврамовић је социјални агро-ном. ин је у тесној вези са сељаком и практичном пољонри-вредом. Он се стара м у многоме успева да пољопривредну науку приведе у дело, да село и сељака културно и соци-јално препороди, а економски подигне до благостања. Ства-рајући задруге, снабдевајући нх справама и оруђем, при-плодном стоком, увођењем напреднијих и савршенијих ме-тода рада, а нарочито спајањем појединих економских гра-на пољопривреде, Аврамовић настоји да пружи> малом посе-ду, све користи великога поседа. Његови методи рада су онакви, какве професор Чајанов препоручује социјалним агрономима, а његова величина у томе, што он овај рад оба • вља у време, када се о социјалној агрономији мало знало, када њен циљ, програм и методе рада нису били познати. О-туда, читајући књигу професора Чајанова, која је на немач-ком штампана у 1922 години, а код нас преведена тек у 1927 години и упоређујући је са радом Михаила Аврамовића нама се чини, да је професор Чајанов до у танчине овај рад познавао и да га је узео као пример за ирограм и пут којим треба да иде социјални агроном, иако то он нигде у књизи не каже. Један само поглед на земљорадничке конгресе па ћемо се уверити, да је пут којим је Аврамовић ишао онакав какав Чајанов много доцније препоручује савременом соци-јалном агроному. На конгресима се углавном расправља о унапређењу по-љопривреде: о производњи и уновчавању прсшзвода, о пла-нинском сточарству, о продаји млека, заједничкој набавци и шммааннм 110 употреби пољопривредних справа, о мерама за унапређење сточарства, о нодизању угледних воћњака и винограда, о не-говању вина, ђубрењу, одабирању семена, осигурању стоке и усева итд., итд. Из ових расправа видимо да је Аврамовић свој рад оснивао и изграђивао на одличном познавању села и сељака тога доба,1) њихових културних, социјалних, економ-ских и тржишних прилика и њихове локалне пољопривредне технике. И тек после свестраног проучавања он је приступао агрономском раду на преображењу и преуређењу сељачког газдинства, тежећи да га оспособи за тржиште и сваку утак-мицу. Аврамовићевом заслугом оснивају се практични курсеви: млекарски, подрумарски, за руковање појединим пољоприв-редним справама, одржавају земљораднички зборови у поје-линим крајевима на којима се расправл.а о унанређењу по-љопривреде- Господину Лозанићу и г. Стокласи омогућава да испитују земл>у и врше огледе са вештачким ђубрењем и да своје резултате расправљају на конгресима Савеза и т. д. Колики је тек утицај на напредовање земл>орадње учинило оснивање пронзвођачких задруга? Сазнање сел>ака нпр. да се млеко не цени само по количини него и по масноћи, да се грожђе мора да одабира, сортира и цени према постотку ше-ћера проширило му је видик и изазвало велику преокретни-цу у начину његовога дотадањег гледања на своју краву и економију производње у опште. Одељци за заједничку набавку и употребу пољопривред-них справа, које је Аврамовић, већ код првог почетка осни-вања задруга замислио и установио у сталном су порасту- У 1898 год. било их је код 29 задруга, V 1899 код 32, V 1900 код 49, у 1902 код 101, у 1904 код 121, "а у 1910 код 160 задру-гав). Код ових одељака налазе се на употреби 159 тријера, 13 жетелица, 14 вршалица, 16 вејачица, !3 круњача, 4 сејали-це, итд. Већ у 1900 раде две самосталне машинске задруге за заједничку набавку и употребу пол>опривредних справа. За 30 година постојања и рада земљорадничких задруга расту-рено је међу наше земл>ораднике нреко 100.000 челичних плугова и велики број других справа. Од коликог су зна-чаја биле ове справе за напредак наше пол>опривреде ни.јг тешко просудити. Оне и организовани и одржани курсеви и предавања оспособили су сељака за новчану привреду. упо-знали га са многим новинама, научили га бољој обради земље, гајењу усева, одабирању семена и стоке — створили од њега новог напреднијег човека, који је са оптимизмом гледао у будућност. Са њим ће садањи и генерације социјал- М Види Анрамонић: „Утицај земл>орадпичких задруга иа нашу земљорадњу" и иарочито „Иашс сел,ачко газдинство". а) Види М. Аврамовић: „Трндесет година задружног рада". 111 них агронома, који долазе, лакше радити на започетом делу и око унапређења нољопривреде села и сељака. Задруге су узорале прву дубоку бразду на њиви при-вредног и културног развнтка нашега села. Оне су сазидале масивну зграду будућности, која чека на наше садање и бу-дуће социјалне агрономе, да је као архитекте, дотерају и у-красе. Захвални смо за ово оцу нашег задругарства — на-шем првом социјалном агроному, агроному не по дипломи, већ по вишем надахнућу, Михаилу Аврамовићу. 112 Михаило Аврамовић КАО ПРОФЕСОР ЗАДРУГАРСТВА НА ПОЉОГ1РИВРЕДНОА* ФАКУЛ ГЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Пише: Др. Младеи Јосифовић, Београд Пољопривредни факултет београдског Уииверзитета је Један од ретких пољопривредних факултета на коме је од самог његовог осниван>а била предвиђена катедра задру-гарства. Оснивачи овог факултета, познавајући великн зна-чај задругарства у поднзању наше заосталс нол>опривреде и његово благотворно дејство на наше село, хтели су да младе агрономе, будуће пионире на унапређењу наше пољ-ске привреде, одмах упознају са племенитом задружном идејом и запоје их .љубављу за принпипе Рочделских тка-ча, Шулц-Делића, Рајфајзена и њихових следбеника. Ова тежња је сасвим разумл.ива кад се има на уму да су се ме-ћу оснивачима налаз,или г. г. Сима Лозанић и Јован Жујо-вић, изванредно истакн\те личности у нашег земљораднич-ком задругарству. А коме је могла бити новерена ова катедра иа овој нај-вишој пол>опривредној просветној установи? Ником дру-гом него творцу српског земљорадничког задругарства н његовом најизразитијем вођу: г. Михаилу Аврамовићу. И г. Аврамовић заузима ову катедру као први мсђу најзаслук;-нијима. Почиње са снојим прелавањима, која одмах осва-јају све слушаоне. У његовом наступу изостаје свака тез-тралност; у његовим речима нема ничег извештачсног што би имало да импресионира слушаоца. Он одмах улази у су-штину задружнс идеологије и задружног покрета, наглаша-вајући да задругарство није никаква вештачка творевина нећ да је она једна еминентно природна по јава, .која је у вези са самим животом. Он води своје слушаоце кроз спе манифестације организоване самопомоћи. солидарности, која се среће како код различитих животиња тако и у нај-примитивпијим друштвеним заједницама и доводи их до данашњих задружних облика, код нас и у другим земљама, ла би им ту истакао све оно што је племенито и злраво као и оно што са задругаоством нема ничег заједничког а што се под задружном маском приказује. Као олличан пелагог он је успео да тако уреже у пам-ћење студената основна учен.а о задругарству и његовој примени, да су она постала зч >'нек чеишчезива аквнзицнја и>ихоиог д\'ха. И даиас. после 10—12 година, и они от с-пт-шллана г. Авпамовића. којима њихов по.чив није лозвол>ч-в«о та се изближе интерес\'пг .чало\тапством. најживље се сећају и са прецизношћу излажу илеје «-'01е 1> њихов еми-нентни професор пред њима износио. Његови слушаопи 113 парочито истичу топлину, одушевљењс које је г. Аврамо-вић у своја предавања уносио. То одушевљење се снажно преносило на аудиторијум и оно је освајало. Он је стварао не само задружне техничаре већ и задружне идеологе. Између себе и студената г. Аврамовић је успоставио тако интимну духовну везу да је на њих могао утицати вр-ло интензивно. Главни савез српских земљорадничких за-друга, на чијем је челу г. Аврамовић стајао, био је при-влачно место за све Аврамовићеве слушаоце. Овде су се они детал>но упознавали са организацијом и радом ове установе, овде су се учили практичном задругарству. И он-да је сасвим разумл>иво што су ђаци оваквог једног профе-сора, овако вођени и оспособл>авани излазили на испите са најпотпунијом спремом и добијали највише оцене. Интересантно је изнети, за време у коме данас живи-мо, да г. Аврамовић од свог наставничког рада на факулте-ту није нрпео никакве материјалне користи. Хонорар који му је припадао, уступао је удружењу студената агронома. Рад на васпитању младих агронома у задружном духу, он није сматрао као извор личних прихода; он је у томе раду гледао само испуњење свога Дуга према благодетној за-дружној замисли. Ето такав је био г. Михаило Аврамовић као професор задругарства иа Пољопривредном факултету. 114 ! 1 ■ Михаило Аврамовић као научњак и практичар задругарства Пише: Др. Људевкт Прохаска, начелник минисгарства но-љопривреде, Београд. Моје поштовање према г. Михаилу Аврамовићу насту-нило је одмах код првог сусрета интензивношћу, која се ина-че развија тек дужим упознавањем. Нознат је психолошки факат, да једна јака импресија може да заузме једнако чвр-сто место у души као импресије, које су јачале честим опе-товањем. Мој први сусрет са г. Аврамовићем била је за мене нео-чекивана јака имнресија. Рекао ми је, да ме је одабрао но мојим списима, да ме нредложи за секретара Главног за-дружног савеза, којему је он био први управник. Овај на-чин селекционисања задружних радника по њиховој мен-талности чинио ми се толико високим степеном да сам до-шао у ненрилику, бојећи се да моја задружна идеологија далеко заостаје за оним, што он очекује. Но он ме је хра-брио. Упутио ме је да читам неке велике писце, за које је мислио, да их већ познајем. Пре тога ниједан задругар ми није тако говорио о научним методама и основама, на ко-јима се изграђује задружна идеологија. Нидех, да слава од-личног српског задругарства није постала само силом по-треба привредне дефензиве, него и снагом вођства великог иаучног знања. Под вођством г. Михаила Аврамовића ја сам тек учио, шта је задругарство. Моје раније писање било је пре неко наслућивање (интуиција) изграђено на познавању мало-бројних друштвених факата. Метод г. Аврамовића упућивао је на истраживање фа-ката. Тек-по сазнању факата живота земљорадника могућно је освојити га, организовати и водити га у задругарству а за његову корист. Позната су Аврамовићева истраживања о „стандарду" живота српских земљорадника. Мислим да су та истражива-ња јединствена у Југославији. Пре тога познавао сам истра-живања г. Махника бившег управника Савеза хрватских се-љачких задруга у Загребу, која су се односила на потребе, за које земљорадник узимље задружне кредите. Ја сам та истраживања много цитирао, јер ми се чинило да отварају прозорче, кроз које се види судбина сељака. Када сам сазнао за истраживања г. Аврамовића, схва-тио сам сву вредност истраживања факата о животу на се-лу. Чинило ми се, да ме води неки забринути отац, који ми показује стање земљорадника на предметима у земљорад-ничкој кући, на исхрани дневнојј, неделшој и васкрсној, на ■■■■?■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■•■■■■■■■■■■ 1/5 средствима производње, иа могућностима ироизводње за пијацу. Никада раније нисам толико сазнао о стандарду жи-вота зсмљорадника, као по овим истраживањима. Ово тачније сазнање отворило је вид и слух за сазнање елемената задружног рада, дало ми је способности да учим задругарство и да схватим мисли и дела г. Михаила Авра-мовића. Зато сам сваком приликом истакнуо, да је г. Михаило Аврамовић мој велики први учитељ задругарства. Био ми је учитељ по његовим делима, које сам посма-трао и но његовим мислима, које сам имао срећу слушатн више него многи други. Дела и мисли били су код г. Аврамовића у ванредној са-гласности, тако да су дела била реализовање његове идео-логије, а мисли сагласни психолошки факти. За његове велике успехе у српском задругарству могу сс применити речи, које је рекао једаи велики уметник, ка-да је објаснио, како је дошао до својих успеха: „Знај добро што хоћеш да урадиш, па онда уради". Г. Аврамовић се је увек трудио да проникие у суштину ствари која треба да се уради. За све је тражио факте: сно-љашње иаметнутс стварним условима и нутарње нсихо-лошке. Наиоменућу само неке његове пароле о раду у задру-гарству, које је он усадио својим сарадницима као „уаЈеше-сиш" за успехе: „Треба што чешће поћи на терен међу задругаре, треба одржавати непрестану иитеизивиу везу са задругарима". У овој пароли лежи сва тајна његових успеха, да је у земљорадничке масе знао унети толико разумевања за за-другарство, да су се томе дивили сви странци, када су на скунштинама или конгресима слушали говоре земљорадни-ка — задругара. Говори земл>орадника били су прожети култом привредног поштења, култом братске међусобне по-моћи и култом поштизања за вођство и чланове. За задружно вођство истакнуо је ову паролу: „Треба штедити у режијским трошковима, јер је сврха задругарства да користи члановима а не да буде себи свр-хом т. ј. скуном апарату". Овакав рад вођства произвео је иоверење задругара, које је било предмет удивљења многих странаца, који су имали прилике да на делима задругара виде манифестације задружног поверења за вођство и задружну сарадњу чла-нова задругара. Г. Аврамовић је својом методом произвео један редак психолошки факт: он је иред сенке личности ауторитета ставио ауторитете задружних идеала: селекцију економске ваљаности и напретка. ЈЊ г Задружна селекцнја била је г. Аврамовнћу увек најваж-нија парола за рад. Она се је односила на избор задругара и чиновника, на форме задруга, на рад задруга, на однос задруга и задругара према осталим. Аврамовићева задружна селекција била је пуританска. Кредитне задруге сматрао је најподеснијим иструментом за-дружне селекције. Чини ми се, да их је у једном разговору назвао „инструментом задружног моралисања". Кредичне задруге биле су „ватрене нробе" за способност постати и остати у задругарству. Ја лично сам се чешће чудио, како је било могуће, да се у Србији толико и првенствено развијало баш кредитно задругарство, јер је оно по условима, који се стављају на задругаре без мало најтеже и јер је оно првенствено само дефензивно задругарство т. ј. задругарство, које брани за-другаре од најтеже кредитне беде. Увидевши селекцијски значај кредитног задругарства, ја сам схватио, да је то за прво време био најсолиднији пут. Тек морално јаки задру-гари, задруге и савези, могли су свој рад проширити и на друге форме задругарства, где задружна контрола и селек-ција по природи посла не може бити толико непосредна као у кредитном задругарству. Овај одлични „&гешшт" задругара израђен кредитиим задругарством, био је подлога свих нових одличних и ко-рнсних форми. Да одмах наиоменем најодличнију нову форму: здрав-ствено задругарство. Ово задругарство постало је једно од најславнијих форми југословенског задругарства. Не веру. јем, да би суште идеје и одлична помоћ племенитих Амери-канаца нроизвела ово задругарство тако солидно, како је славно, да се нису нашли задругари способни и спремни да га прихвате. Оно би можда још сада трпело „дечјих боле-сти", колебања, трвења и отпадања, да га није прихватио онај славни „кгепнит" србнјанских задругара, васпитаних у задружној школи Михаила Аврамовића. Ми, здравствени задругари, осећамо се срећни, што г. Михаило Аврамовић, данашњи слављеник, може погледом радости гледати на здравствено задругарство, у којем има-ју све оне врлине и идеали Аврамовићеве задружне идеоло-гије. Ту ће он наћи поред својих старих задругарских бора-ца п младе, чак најмлађе генерације као носиоце правих за-другарских осећаја, мисли и дела. Омладинска задружна на-тецања v хигијени, домаћинству, ратарству и сточарству из-рађују најмлађе нараштаје за солидно југословенско задру-гарство. Овај „дтепииш" солидних задругара дао је могућност за ширење другог зиачајног иовог задругарства, сточарског 117 задругарства, на начнн, који се раније никада није десио за тако кратко време ии обзиром иа множину ни обзиром на подручја. Ово задругарство није толико дефензивно, коли-ко за освајање вишег степена благостања земл>орадника. Не пом'ињем и друге нове врсти, јер све оне теже за за-дружним идеалима, за асимилацијом са највреднијим југо-словенским задругарством, јер и сам дух задружни их мора довести до слоге и уједињења. Помињем само једно: целокупно задругарство биће ује-дињено тим скорије, чим пре се оживотвори идеал г. Ми-хаила Аврамовића, да ниједно село ие буде без задруге, где има људи, који га требају, јер то је наш југословенски све-општи идеал. Мојим честиткама нашем великом слављенику Михаилу Аврамовићу придружујем жељу свију задругара: жељу за-другарске слоге, солидности и радљивости, која је и њего-ва жеља. 118 2пасај 5гр5код гетЏогасЈпЈс^код гас!гидаг51уа га ро51апак I гагуИак 2с1гау51уеп0б гасЈгигпод рокге*а РЈАе: Бг. В. Коп$1ап1ш<тс, Вео&гаП. Сјпјегиса је, (1а је /с1гау$1уено /ас!гицагз1:уо пагоСШ оћћк /аски&агб^уа, којј /аз1ихије најуеси ра/ији пе $ато 8а ргак-испе иеуо 1 «а Геопјзке 1аске ^1есН§(а. Рокгег 1 огцаш/асЈЈа ошк га/тега 1 оиак\ е засЈггте, како Со рге1з(ау1ја 2(1гауб(уе-по /ас1гиуагб1Уо, Јшаји ђе/ битпје буоје и/гоке 1 га/1о§е, коЈ1 би ос1 пнегеба /а ргоиса\апје /ас1ш&агз1\'а иор$(е као 1 /а и1угсНуапје пјеуоуоц 1нз1опјбко{Ј га/упка. С1пјепЈса је (1а1је, с1а је /(1гауб1\'епо /ас1гиеагб1уо рош-к1о и ЈиЈЈОб1а\1Ј1, с1а бе о\с1е роиај\1зе га/м1о 1 с1а \г о\-е зге-с1ше с1е1иЈе роб(ерепо аи ибребпо 1 ргеко и/1ћ угашса. То /иас1 оре( пе башо пјеуоуи угескшб! 1 бпа&и, не^о и /иашој теп 1 росН/апје бћ\'а(:апја 1 га/ишеуаија пабеу пагосЈа па \1Јј б(е-рен. 2(1га\'б1уепо /ас1ги^агз1\'о је \еИк1 рп1о&> кој1 је Ји&о-б1о\епбкЈ пагос1 с1ао /ас1ги/пој /ајес1и1с1 1 /ас1ги2пот гасЈи. Тга/есЈ бибИни оуШ стјешса као 1 б1уагпоб1: која је рго-ј/аб1а 12 аксјја 1 гас1а /с1гауб1уеиоу /ас1гиуагб1\а, пе то/е зе пјкако пштлсј иИсај 1 с1ејб1\о орб(е^ /ас1ги/поЈЈ гас1а, пе шо/с бе ргес1 ргеко уеПкШ 1 когјзшк ге/и1(а(а с1е1о\'аија ргуШ /аЈгиЈЈа 1 пјП10У1ћ ргујћ /аски&ага рос1 гикоуоЈјепјет, Шео-1обкнп 1 б1уагп1т, обпјуаса бгрбко^ /ет1јогас1п1скок /ас1ги§аг-б(уа. Обпјуанје ргујћ 2ет1јогас1п1бк1ћ /асЈги&а буакако шје ћ1о јес1поб1ауап 1 1ак робао. То /паји најћо1је опј, којј би и 1от бис1е1оуаН, а јоб би па /јуоШ, аН 1о то&и иЈугсНИ 1 бћуаИН 1 опј, кој1 1 бас1а гас1е па бИепји 1 обпјуапји /ас1ги&а. N85 /ет1јога(1-пЈк је панпе с1об1а копбегуаИуап, себ1о пероуег1ј1у, пе(1оуо1ј-поЈЈ хпапја, ро рпгосН укче ЈпсПуЈсЈиаПб!. РоСеИ гас1ги/ш розао рос! 1ак\чт окоћшбИта, 1 1о јоб рге се(гс1е.че1: ^осНпа, /пасј се!и ге\'о1ис1ји пе бато и с1гиб1\гепјт ос1поб1та зе1а пе§о 1 и сЈибата /епПјогасћпка ОсШбт ибрећ, рогес! бУШ 1еЗкоса, ро-ка/ао је с!а је ј/аћгап ргауј ри1, којј је 1акау /ет1јога(1п1к \ обеИо I га/итео. Оп је рак 1о торао, јег Јта бпа2пи рпугеП-пи буеб!, /с1гауо габисНуапје 1 геа1по робта1гапје Нпјешса \ ројауа. 81о.еа ти је ићг/о /аски&агб1\'о роз1а1о пајћо1је згес!-з4уо /а 1/\'ос1епје пје^оуа /јуоШо^ рго^гата. 0\ај гас1 па1а-/е(51 па оЈ/ју ићг/о је роб!ао ргоргат 1 сПј тпо^Ш 1ге/уепЈћ 1јисН, којј би бејаН ото с1оћго 1 брабопобпо бете ро .чупп б!га-пата о!ас12ћше, јтајип р1ос!по /ет1ј1б1е и батот пагоПи. Рои/с1апо је, <Ја је пабе рг\'о /ас!ги^агб1\'о ћПо рос! 1/\'е-мнт иИсајет кгашћ Јс1ео1огца \ рокге1а, аН је б&игпо : 1о с!а је паб пагос! и пјеЈЈа ипео \ тпоце буоје с!оћге 1 бресШбпе 119 обођ:пе. Нокага1о и ргЈшсиЈ, Ја о\ај б1з(еш осЈ^оуага ије-уоуој с1и5Ј, ра уа је ои рпкуаио 1ор1о 1 јбкгепо, икуајис! ши и 1ој (орНп! 1 15кгепо811 8\оји бпа&и, зуоји ГПозоПји, зуоје озесаје. Тако зе шо2е га/ишеи, з(о је и оуош /ас1гиуагх1\и ргујк уос1ша, ра роз1е «1а1по, и паЈуесој шег! \т5еп 1/ђог 1јисН, 5(о је и\ек 1е2Јб(е ро1ацапо па еИске \'гесћш$и 1 уа5р1-ишје. II оуоше 1е/1 га/1о# 8(о је /ас1ги/1п рокге( кос1 паб и\ек 8па2110 ЈбМсао 8(геш1јепја /а ђо1јип 1 паргес1|ијш1 /јуоШш ка пје^оуој зас1г/јнј, а пе Гогни. М|је 8е /ас1оуо1ја\'ао 5а јес1по-маупнн ро/шупнп гасипзкјш ђИапзЈша, пе^о је 1га/Јо брго-\ос1епје оћнишје^ рго&гаша /азпоуапо^ па б1гој обпоуј. 2а оуакау га/укак 1 ргауас пабец /ас1ги^агб(уа рпрас1а &1аупа /аб1и^а ијецоуи (уогси, кој! је оскпак рп обијуапји ргујк /асћиуа и иј1к ипео с1и«и нагос1а 1 с1ао пп (ако рга\'1 /а-шак. Так\пп гасЈош 1 роб(иркош рг\о /ас1ги&агб(уо роб(аје Јс1еа1 1 пеос1о1ј1уа зпа&а /а рос11/апје пабец /еш1јогас1шка и 8У1ш п1ап1Геб(ас1Јаша пјецоуа /1У0(а. буе оуо је ро(геђпо па-госко рос1\ис1 ако бе /ек ргаунпо осеш(1 роб(апак 1 га/укак /с1гауб(уепо& /ас1гиуагб(уа. 2еш1јогас11Нске /асЈгиуе обробоћ1ја\а1е би пагос1 б(а1по /а уеНка с1е1а и гебауапји рпугескик ргођ1еша, ак 1б(о\тешепо би ипобНе баугешепе и1еје ј \г с1гиц!ћ ођ!аб(ј пагосНшјЈ /1У0(а. Папаб, кас1 је уес \ап 8\аке с1|.чкиб1је анјеиЈса, с1а је /с1га\'1је ибко \е/апо ба екопошбкјш кићипиш 2Ј\'о(ош, јабпо је с1а је гас1 гсш1јогас11искЈћ /асћи^и ђ)о иуек робгес1по па копб( /с1га\-1ја. Јоб ујбе. Мпо^ј рпугесЈпЈ ргођ1епи перобгес1по ођиђуа(аји /сћауб(\'епе /ас1асе ос1побпо ијецоуо гебауапје, ра ргеша шшс /ас1гиде, гас1есм па пјппа, гас1е I па /с1гауб(уенош ро1ји. 8(уаг-по, Јбкиб(\о је га\$1а. рока/а1о, с1а је /с1гауб(\епа буеб( (ашо јаса, дс1е би бпа/пе 1 (1ођго огцаш/оуане /епНјопнНнбке /а-с1ги#е. То је ге/и1(а( опо^ ор§(е^ 1с1ео1о§ко{ј, шо2с1а пеуЈсНјЈ-уојј, гас1а па ргеођга/аји пабе^ бе1а, ри(еш /ас1ги2агб(\а. Пећа /аћога\'ИЈ и оуош габша(гапји иј обпјуапје ђокбпЈскЈН ГопсЈоуа рп /епПјогаЈшСкпп /асћи&ата. То јоб уЈбе с1ока/ијс ијјђоуа паб(ојапја око ј/\'ос1епја ргерогос1аја па бЈгој обпо\м. ћиајисј ргес! осЈша б\-е о\о, 111 пајшапје пјје (ебко обе-(1(1 ћ1ацо(\опн и(1сај /еш1јогаскискН1 /асћи^а па ргјргешапје /сш1јјб(а ра 1 па башо б(уагапје /с1гауб(уе1нк /ас1гика. Мје то2с1а 1ако /а (о па\еб(ј копкгсШе с1ока/е, аН с1иђ1је робша-(гапје 1б(опје /асћи^агб(\'а пауосН на шпо^е сшјепЈсе, коЈ*е (о јабпо ка/ији. Оуо 111 пајшапје пе ишапјије /пасај \ уеИПпи перобгеЈпо^ (уогса /сћаУ8(уепо# /асћи^агб(уа, рок. Пг. Са-угИа Којка. Мо2е .че гесј б1ођос1по с1а бе оп шбршбао пабип /ас!ги{Јагб(Уот, а пе б(гашт, које је опЈа роб(ајак) и уесет сЛЈти 1 ћНо У1бе га/гас1епо, аћ ће/ опора „пабе^а". Оус1е је ћНа р1а\'па обпоуа /а б(\'агапје, и (оте је (уогас /с1гауб(уе-пок /ас!ги^агб(уа /ара/јо \ обе(Јо уеНки бпари па»ер /ет1јо-гасЈпЈскор /ас1гије:агб(\'а 1 /а гас! па /с!га\'б(\'епот ргерогос1аји, 120 зпа#и који је ореС 1оше 2еш1јогас1п1скот гаски&агз^и јоб ргј пје^оуот озтуапји с1ао пје§оу 1\огас. Ка(1 зе §оуоп о ртт 2ет1јогас1шскЈш /аски&ата шје и рПапји зато огцаш-гоуапје пекоИко с1езе1ша 1јис11 па озпоуи ргоршашН ргауЦа, пе§о пјјИоуо Шејпо ис1ги21уапје. То је опо, з!о је ос1таћ кос! ргуШ гаЛгица ћПо пајуа2Шје 1 §1о зе с1осп1је ргепозНо као пе-1зсгрпа зпауа га по\а 1 ио\'а к1\'агапја. 2с1га\б1уеио /ас1гиуаг81\о је шк1о и 1ак\ој згесНпЈ. Опа је ћНа ргегас1епа 1 1о гасЈот ртћ гасћи^а 1 иј Нишћ паз1ес11пса. 8ет соуа зата пјНшуа огуаги-гасјја роз1и2Ј1а је 1ако гесј и сеНш 1 га з1уагапје /с1гауз1уе-по§ гасЈги^агзГуа. Рп озпјуапји гс1гауз1уеп1ћ /асЈги&а рок. Ог. Којјд је 1з1а-као гагНки Јгшес1и гасИигпо^ гсћгауз1уепод рокге1а 1 (ЈгиуШ ог&аш/ааја за /с1гауз1уешт сПјеуппа и о\чћ рег (асака: 1) 8уак1 с!ап 1та Пспи ј перозгес1пи копз! ос1 гс1га\'зг\е-по§ рокге!а ; 2) Оп зе газшуа па заторотос! 1 зуак! ијецоу с1аи исе-зкуије и пје&оуи ирга\1јапји као з1о је ос1&оуогаи га гас!; 3) Оп зрго\'ос11 гс1гауз1уепј рго&гат, којј је 12газ1ао Јг з!уагпо озесајшћ /л\ о11пП ро!гећа; 4) Оп је газпоуаи па сјзш с1етокга1зкој озпоуј 1 /пасј з1\'агпо пагосћш /с1га\'з1\'епи роНИки; 5) Оуош огуапј/асуот зе оћгаса ра/пја пагосЈи иа пје-* 1ЈОУа гсЈгаузГуепа ркапја кгог ргјугес1пи зуез!. Оу11п зе пајћо1је рокагије пе зато изка уе/а гЈгауз^уе-ио§ /а(1п1дагхН'а за /.епПјогасћпскЈт /асЈгиЈЈата, пеуо 1 з1\аг-П1 иИсај пјЈИоуе Јс1ео1о#Јје 1 ог^ат/ааје па з!уагапје рго&га-та /сНаузГуепоу /ас1ги#агз1уа. Рокојп1 Бг. Којјс пјје пј ос1ћ1-јао с!а 1о ро!угШ. Ргета зуети оћјекИупо сепес1 гас1 /ет1јогас1п1Ск1ћ га-сћиуа а пагосНо пјШоуојј озпјуаса 1 иро/иа\ајис1 1аспо зуе осЈпозе пјјћоуа с1е1оуапја, с1о1а/ј зе с!о з\'1ћ е1етепа!а којј ро-1уг(1ији бтјешси, (1а роз!оје пагобШ и/госј 1 га/1ог1, /а51о је /<1га\'51\епо /ас!ги^аг81\'о паз1а1о ћаз и Ји$Јоз1а\'1Ј1. Опј зи (1о-ћпт с1е1от и оз1\'агепји гатЈзН 1 Шеја озт\'аса рг\-е згрзке гет1јога(1п1бке гаЈгиЈге кој! је <1ао (1изи се1от гасћиЕпот ро-кге1и и Ји§081ау;р. : з 121 Испо51 МћаНа Аугамоујса и пабој рпугесЈпој 151опјј Рјхе: Оог(1е БауШоуЈс, Вео&гас!. Као ргеуаос па ха^ги/пош роа1и, МИшИо АугатоуЈс је ро-з(ао јесЈпа оИ пајтагкапШЈјЈћ НснозИ и иабој ргЈугеЈиој 1б1опјЈ. ОиЈЈО^осИбпјј пје^оу гас! 1 ибреб! које је робН^ао, уегаН зи пје-јјоуо ше га гагуој се1окирпе пабе пагоЈпе рпугеЈе. 1\јеуо\е газШ^е зи и 1оНко уесе, б(о је оп тогао (1а гасН 1 б(уага и пај1е-2»т угетешта. Робе1сЈ А\тат0У1се\'0{Ј гас1а раИаји и сЈођа кас1а бе 8гђјја на1агНа и иеођјспо (е§кнп рпНката. Аупнпоујс бе ројау1 јије као ргора&а(ог гас1ги2пе Јс1ео1о&1.је с1еуес1ебе(1ћ ^осНпа ргоб1о&а б(о-1еса. РоННска пејгуебпов! 1 рофипа екопошбка гаУ1бПОб( ос1 Шу бе с1уојпе Мопагћјје о(егауаН зи ра 1 опето^исауаН и (о с1оћа буакј огћНјап рокге! и 5гћф. 1Ј батој /епПјј рпНке зи ћНе бкгог пебгеЛепе. СићШ зи бе 1 роб1ес1пј1 об(а(с1 згесШјеуекоупојЈ рпугес1по§ игес1епја. Киспа /асЈги&а, побПас с!о(ас!абпјер рпу-гес!по# 2Јуо(а ћПа је и па§1от габраЈапји. №(ига1па рпугес!а сЈеПпШупо је иб!ира1а теб1о поубапој. 1Јкга1ко, ЈбСегауао је је-с1ап б(ап 8Уе1. Иа ротоЈи је Мо поуј ргЈугесЈпЈ рогесЈак: карИа-Нгат. АН пје^оуе коп(иге би бе јесЈуа то#1е брогпауаИ. Ргуј росе1сј карНаНгта »и ћШ 1ек роуоји. О копсеп1гасЈЈ1 карНа1а 1 сНГегепснапји к1абп1ћ осШоба «пје бе јо§ тод1о ш ^оуогШ. II (ако пебгес1ешт рпНката АугатоуЈс бе ројауЈјије као побПас /асЈги/пе Шео1о&1је, као ароб(о1 јесШоЈ* поуо§ ргјугес!-под роге(ка, као уезшк ћо1јШ угетепа. Ма коНко с!а зи ћПе уе-Пке (еЗкосе, зпагпа Нбпоз( МШаПа АугатоуЈса пјје ргега1а ос! пјШ. АугатоуЈс је рпопио /асЈги/пот гас1и за ос1и§еу1јепјет с1оз(ојп1т зуако^ сНу1јепја. То пје^оуо ос1изеу1јепје ћНо је ро-ргабепо з1гр1јтт I тагЦјуЈт гас!от а пје&оу /ас!ги/1п ШеаН-гат, коЈ1 је 1§ао с1о Гапа(1гта, зјајпо је Мо котћШоуап за ргак-(1бп1т геаНгтот. Кас11 пароп Аугатоујсеуј ићгго зи игосНН ге1јеп1т р1ос1от. Мса1е зи гасЈги^е, окир1јао зе гет1јогас!1пск1 зуе( око пје§оуе гаЈги/пе газ(ауе. Озпоуап је јеЈап зпа2ап рокге( којј је роз(ао и ртгесЈпот 21уо(и бгћЈје, а сЈоспЈје 1 и рпугес1пот Иуо(и уеН-ке Ји?оз1аупје, јес1ап ос1 пајгпабајшјШ бШНаса. Јег зе де1о Мј-ћаНа Аугатоујса, /ет1јогаЈпЈско гасЈги^агз^УО, гагуЈјаШ, гаг-КгапаШ, јаса1о. Окир1јепо и С1аупот зауеги бгрзкЈћ гет1јогас1-шскШ гас!ги§:а, опо Јапаз ргез(ау1ја јесЈап рпугесЈп! ко!оз, којх з(о.Н изргаупо као ргапНпа б(епа ј ргкозј (е§кт1 ис1агс1'та рг1-\тес!пе кпге. 122 3*уагапјет јес!по& зпагпок гасЈгихпое рокгеГа МШаПо Ауга-тоу1«5 је изрео и тпо^оте (1а <1а ргауас рпугесЈпот гагуЛки ргес1га(пе бгђјје. Сак 1 и ргјугесјј рго81гапе Ји§об1аујје <Је1о Мг-ђаИа Аугатоујса 1§га јескш од пајгпасајшјјђ и1о^а. I га1о кас!а зе ђис!е рјба1а рпугес1па 1б1опја бгђјје 1 Ји§081ау1је, МЈћаПо Ау-гатоујб се и пјој игеИ јес!по ос1 ргујћ тез1а а пје^оуо се бе Јте парЈбаИ 21а1пЈт б1о\'Јта. 123 \ Штампана дела Михаила Аврамовића Г1ише: Ахмед Кемура, Београд. „Хоће да се препороди земљорад једним ноиим начином и средством — средством здруживања много њих у веће и јаче привредие заједнице — а овамоти „многи задругари" немају ни првих — осиовних — појмова о природи, начелима, склону и тежњама те своје заједнице. Хоће да се препороди цео један народ, цело друштво људско, једним савременим привредним и друштвеним покретом, а човек, који је прва погодба тога нокрета, запушта се и оставља самом себи и времену, да га оно реформишс и спреми за тај нови живот или да он тај ноии живот у самом почетку компромитује и упропасти." Мих. Аврамовић: 0 потрсби задружног образовања у нас, Београд 1901 год. Цитиране речи г. Аврамовића, држим, да служе као нај-бољи увод овоме краткоме прегледу писаних дела нашег нај-већег задружног мислиоца. Оне, иако су изречене пре више од три деценије, и данас, а можда нарочито данас, имају велико своје значење. Признајући да ни .из далека не могу удовољити задат-| ку, који ми Је иао у део, када се говори о човеку, чиЈе ће ме- сто и значај у нашем задружном покрету тек историја моћи правилно да оцени, покушаћу да, у најзбијенијем обиму, колико ми то моје мало познавање ствари и простор листа допушгају, дам макар и бледу слику илоднога и многосгра-нога рада у нисаној речи нашега многоиоштованога јуби-ларца. Дела г. Аврамовића претставл,ају богату и неисцрнну Јризницу социјалних и задружних поука, утврђених и непо-в битних истина и благих али отворених и искрених савета. Најлепше душевно задовољство чини човеку, када може да бар нешто присвоји од онога што је г. Мика Аврамовић скоро пуних пет деценија скунл>ао, саживл>авао и — у сво-јим делима — сачувао. Г. Сретен Динић у својој књизи „Мих. Аврамовић", (Лесковац 1931 год-) овако говори о г. Аврамовићу: „Увек готов и приправан да одговори на свако питање, да заинте-ресује, да загреје и помогне где треба иомоћи. При том увек искрен, нравичан, реалан, никад фантастичан, преду-сретљив, јасан и одлучан, природан, сређен и убеђен у оно што говори, он је просто опијао и освајао, где се год по-јавио. Требало је само доћи у додир с њим и провести не-колико тренутака у разговору, па видети колики је то ре-зервоар научне спреме, величине душе и великога познавања наших земљорадничких потреба и прилика. И онда ^оћи 124 1ШШШМ1 кући у сасвим иовој душевиој одећи и новим намерама и плановима за рад. А кад се то надахнуће расхладило и по-трошило, онда се ишло на пово подгревање и импресио-нирање." Колику је важност поклањао г. Аврамовић задружном и уопште народном просвећивању најбол.е нам сведочи то, што је године 1924 основао у Главном савезу срп. земљ. за-друга засебно Просветно одељење. Читав свој живот он је посветио само томе циљу: моралном, просветном и економ-ском подизању иајширих слојева народних: земљораднич-ких. Он је на томе послу, то му нико оспорити не може, и успео више него и један други појединац. А путем земљо-радничких задруга, чији је он творац и носилац, више него ли и једна друга јавна, друштвена установа. Нисана дела г. Мике Аврамовића, када би се сабрала и саставила чине читаву једну библиотеку. Она обухватају го-тово све манифестације земљорадничког јавног живота: по-љопривреду, домаћинство, обичаје, економију, морал, исто-ри.ју, уопште све видове његових социјалиих изражаја. Почевши од чланака и расправа у домаћим дневним и повременим новинама и часописима, дугогодишњим уређи-вањем „Земљорадничке задруге", „Младог задругара" и за-дружног „Годишњака", од издавања „Задружних листића" за поуку и пропаганду, од „Задружне књижнице" па до при-годних реферата, расправа и ситнијих публикација, посвеће-них специјалним питањима и напокон до научних дела, сви радови г. Аврамовића имају једну заједничку особину: љу-бав према ближњему, оданост истини и лаку приступач-ност. Ни оквир овога чланка ни намера уредника не допушта нам да се поближе упознамо са свима делима г. Аврамовића. Још мање се овај напис сме да сматра као нека рецензија дела г. Аврамовића. Он је само прост приказ по хронолош-ком реду издања важнијих дела г. Аврамовића, односно оиих, која су ми била достуначна. 1) Задругарство у Срба, Смедерево 1892. Ово прво ва-жније дело којега као и многих других нажалост нема у промету, посвећено је породичној, кућној задрузи. 2) Земљорадничка задруга, Смедерево 1893 говори о ос-новима и принцинима земљорадничких задруга. 3) Шта је земљорадничкв задруга, Смедерево 1894. По-пуларна расправа о начелима земљорадничке задруге (15 страна). Ово је дело, по дозволи пишчевој, штампано по-новно године 1897 у Сремским Карловцима и оно је, прво, послужило популарисању идеје о земљорадничким задруга-ма међу Србима у Војводини и Срему. 125 4) Како се оснива земљорадничка задруга, Смедерево, 1895. Практична упутства. 5) Тће ЈатНу соттипИу — 1ће сгаЛе о/ 1ће со-орегаИ\-е Шеа], 1оп6оп 1895. 6) 1*а соорегаИоп а§псо1е зегће, Тагћеи 1897 Иредавање на конгресу француских земљорадничких задруга. 7) Учитељ и земљорадничка задруга, Београд 1897. Пре-давање држано на учитељској скуиштини у Крушевцу 3 ав-густа 1897, а доцније издано од Министарства народне при-вреде као посебна књижица (25 страна). У овом делу прика-зан је, укратко, историјски развој економских односа на селу, савремена потреба и тежња земљорадника, а затим по-станак, развој и начин рада земљорадничких задруга. Књи-жица има чисто пропагандистички карактер. 8) Улога свештеника и учнтеља у оснивању и раду зем-љорадничких задруга, Београд, 1898. Шири, " опсежнији и продубљенији рзд од онога под 7, посвећен истом циљу. (51 страна). Критички приказ дотадањег рада земљорадничких задруга. 9) Задруге за заједнпчку набавку п употребу пољоприв-редиих справа, Београд 1899 год. Предавање држано на тре-ћем конгресу С. 3. 3. у Јагодини и доцније штампано као за-себна брошура (15 страна). Упутство, стечено искуством и по угледу на иностранство, за најподеснији начин заједничке набавке справа у пол.опривреди. Писано веома популарно и поучно. 10) Опасност од велпке области, Београд, 1900. Пригодна расправа о величини делокруга задруге. 11) Како се управља земљораднпчком задругом, Бео-град, 1900. Издање Главног савеза. Онширчо дело (266 стр.) које обухвата цео рад једне задружне уст; ,-ове, начин рада, дужности и права чланова, управе, скупштине, однос са тре-ћим лицима и властима и т. д. Књизи је додат и практични део са израђеним нримерима и шаблонима свих задружних књига и формулара. 12) 1е тоиуетеп1 соорегаШ а$псо1е еп 5егМе, Рат, 1900. Предавање одржано на Конгресу француских земљораднич-ких задруга, приликом светске изложбе, 1900 године- 13) 1.е5 ШеИ^еп(5 уШа^ео/з е11е тоиуетеп1 соорегаШ еп Бегђје, Рап$, 1900. !4) О потрсби задружнот образовања у нас, Београд, 1901. (Стр. 44 петитом). Ово дело г. Аврамовића претставља ве-лику добит не само спецнјално за нашу, него и за општу задружну мисао. Идеје, изнете у њему, ни данданас нису изгубиле ни трунке од своје важности » ваздашње актуелно-сти. Као што ни један свој душевни продукт, тако посебнони овај, писац није обрадио овлаш, већ га је дубоко умно прожи- 126 вео, поткрепио мислима великих људи, обогатио туђим и својим стеченим искуством и предао га читаоцу савршена. 15) Српске земљорадиичке задруге у 1905 годиии, Бео-град 1907. (Стр. 102). Стручан и научан рад, заправо критичка анализа дотадашњег рада српског земљ. задругарства. Али не сувопарна набрајања цифара, него сочан, мислен и кри-тичан осврт на прошлост и путоказ у будућност, који и да-нас не води са праве задружне стазе. 16) Начела и дела, Београд 1907. Говор (рефераг) г. А-врамовића, као управника Савеза с. з. з., држан на конгресу у Пироту 1906 године и штампан у засебну свеску (99 стр.). У овом делу писац је подвргнуо најоштријој али пуној об-јективности и добронамерности, критици рад задругара, у-права, па и самога савеза. И данас, када се, након толико година, чита овај реферат г. Аврамовића, човек мора да се задиви његовој снази, отворености и дубоком познавању ствари. Од ове књиге, да је среће, не би се никада смели одвајати они, који одлучују о судбини задруге. 17) Сеоски радннцп, Београд 1908. Пригодна књижица (29 стр.) носвећена проблему упослења сувишне радне снаге на селу. Књижици су додата и „правила за налажење рада задругарима и њиховим укућанима", који се имао органи-зовати помоћу задруга и савеза. 18) Оа5 епохзепзсћаГШсће КеуЈвЊпзмезеп т ЗегМеп, паг-т*1ас11 1908. 19) ^тресИоп (1' арг&> /а /о/ соорегаЦуе зегће, РЈасепга 1908. 20) Наша аграрна полигика, Београд 1911 (107 стр.). Стручна расправа, заправо начела планске пољопривреде у ондашњој Србији у везн са улогом и задацима задругарства у земљорадњи- 21) Држава п задругарство, Београд 1912 (51 стр.). Ово дело, писано пре 22 године, данас је од нарочите важности, јер су у њему зналачки и објективно утврђени основни прин-ципи односа између државе и задругарства. Када би оии „позвани и заинтересовани" с једне и друге стране били у-познати са садржином ове књиге, уклонили би се многи непотребни неспоразуми и многа би се ствар свела на своју праву меру. 22) Земљорадипчко задругарство, Београд 1912 (33 стр.). Дело је посвећено економским и социјалним узроцима по-станка задруге и развоју првих задруга на страни и у Ср-бији. 23) Ратпа задруга, Београд 1913. Ова оригинална сту-дија („приложак за решење спора између савезника") (24 стр.) написана је у циљу да пружи савезницима у Балканском рату могућност, како ће на задружној бази поделити ратни 127 плен. Књижица је, у своје време, нобуднла велико ннтере-совање а, као покушај задружне делатности у овој, необич-ној ствари, она и данас није незанимљива. 24) Земљорадник и новчани заводи, Београд 1914 (99 стр.). У овој свестрано обрађеној расправи писац се бави аграрним проблемима, појавом укопних и удадбених дру-штава. затим паланачким новчаним заводима и проблемом Прве српске земљ. банке. У овом делу заузет је енергичан став против свих сурогата и „конкурената" истинским за-другама, па стога ово дело и данас има своју пуну важност- 25) Главнп савез, Београд 1914 (47 стр.). Дело приказује потребу, постанак, циљеве, организацију, рад и постигнуте успехе Главног савеза српских земл>орадничких задруга. 26) Економскц значај земљорадничких задруга, Београд 1923 (13 стр.). Приказ, поткрепл>ен примерима из живота и статистиком, о привредној улози задруга на селу. 27) Задругар, Београд'1924 (48 стр.). Социално-економ-ска расправа о узроцима због којих појјединац, у првом ре-ду земљорадник, постаје задругаром. Завршна реченица ове расправе гласи: „Врели, заиста, бити поштен човек, да би се постало задругаром, да би се задружним путем овакав ступањ задовол>ства и блаженства постигао." 28) Трпдесет година задружпога рада, Београд 1924 (208 стр.). Ова књига претставл>а замашније научно дело г. Аврамовића, посвећено историјском развоју привредних и социјалних односа на селу у Србији, који су довели до потребе стварања задруга. У овом делу детаљно и веома пажљиво обрађени су сви главнији моменти, који стоје у вези са задружним покретом. као и људи, односно идејне групације људи, које су се бавиле друштвеним проблемима-Исто тако приказани су поједини задружни облици и њи-хове карактеристике. Дело је прошарано многим илустра-иијама из задружног и сељачког живота и попуњено драго-ценим статистичким подацкма. 29) Нагпе сељачко гпздинство, Београд 1928 (78 стр.). Научна расправа о економским проблемима селл и сел>ака, писана на основу дугогодишњег помног студирања свих животних појава на селу. 30) Чиновник као задругар. Београд 1933 (57 стр.). Ова је књига штампана у издању Савеза набавл>ачких задруга државних службеника. Доживела 1е већ у повој години два издања. Овај оал г. Аволмопмћч је ппво, веће дело и то не само у нашог зрмл>и. о опо1 веома интересантној и актуел-ној теми. Књига је наигала нл необично велико интересо- не слмо V кругопима зллпугапа — лпжавних службеникп него и у ширим слојевимп читалачке публике. 128 1и1 31) Шти сс дсшава у свету на зидружноме пољу — I Борбе Беогрид, 1934 (121 стр.). Издање Задружне библиотеке Са-неза набављачких задруга државних службеника (књига 4). Ово, хронолошки узето, последње дело г. Аврамовића учи-нило је међу задругарима велико изненађење и то у два правца. Прво, оно нам је открило радосну чињеницу са ко-ликом још свежином и ажурношћу г. Аврамовић прати раз-вој догађаја и са коликом лакоћом и лепотом излаже нам Михаило Аврамовић (1914 године) своје мисли и своја заиажања. То нам даје повода да смемо очекивати још многу и многу добру ствар од иашег првог задружног и социалног научника. Друго, неугодно изнена-ђење, које нам дрноси најновија књига г. Аврамовића је ње-гова констатација, утврђена голим фактима, да се задругар-ство у свим водећим земл»ама данас налази на путу „враћања натраг". Књига нас упознаје са развојем и данашњим ста- 129 : њем задругарства у европским земљама, у којима је оно најразвијеније. Писац нам у предговору ове књиге наговештава, да ће издати и други део ове своје књиге — Проблеми — коју ми очекујемо са великим интересовањем и нестрнл>ењем. Велико, капитално дело г. Аврамовића „Социологији задругарства", које је, по његовим речима, готово и чека време да се штампа, очекује целокунна наша задружна јав-ност са необичном радозналошћу, ноготово стога што ова-кво дело не постоји ни у страној задружној литератури и што на основу досадањег обимног и свестраног рада г. Авра-мовића смемо унапред да верујемо, да ће оно бити догађај ; не само код нас, већ и у целом културном свету. При крају овога написа сматрам за дужност, иако су за то многи од мене позванији и пречи, да учиним један пред-лог, којим ћемо се најбоље одужити нашем задружном Не-стору, јер је и он сам свој век нровео у народном просве-ћивању, тиме да се, у неколико књига, саберу и штампају сва његова дела и на тај начин учине доступачним широким редовима задругара целе Југославије. ■ ■ ■■•••■.•■■■••.■.■••■•.■■.■..■•...■.■■■»».■■..■»•.••.•■■••■••■•.нп« 130 1 : Авоамовић о економској улози чиновника задругара — Михаило Аврамовић, Чиновиик као задругар, Ц издањс — Београд 1933. — Пише: Шефкија Бубић, професор, Сарајево. ! 0 Од упознавања земл.орадннка са задружним регулиса- њем његових привредних одиоса у данашњем друштву није била далеко и потреба да се то исто саветује и државним и осталим службеницима у нашој земљи. И зато није никаква случајност што је оцу земл,орадничког задругарства у Срби-ји, г. Михаилу Аврамовићу, пало у дужност да на задружном пољу обратп нашим службсницима пажњу на велике дужно-ств које имају да обаве ради своје економске самосталности, — да им саветује исто оно што је сам лично својим дуго-трајним јанннм радом доказао да се може постићи на нашем селу. Поред социјалне и економске улоге задругара у дру-штву уонште, Аврамовић је знао нарочито да подвуче и со-цијалну и економску улогу чинонника као задругара. Да чи-новника упозна првенствено са његовом улогом у данашњој потрошњи добара, па да га као задругара васпита за само-сталну потрошњу на бази задружне самопомоћи односно да се путем међусобне сарадње нрилагоди новом реду ствари данашњега друштва. Првенствено је нотребно да „сам чиновник осећа (Авра-мовић) нобуду за ову акцију, па да се може говорити о њему као задругару". Задружна побуда има по Аврамовићеву мишљењу и код чиновника као и код других друштвених група да се ствара прилагођивањем новом реду ствари, који је оличен у раду у велико н у всликоме броју посрелника из-међу тога рада и нотрошача. Чцновник има да упозна себе као потрошача ,и све оне пословне односе у које га аутомат-ски увлачи данашња капиталистичка пијаца. И зато њега као истинског задругара чека тачно одређен задатак: „узети послове у своје руке, уколико се ствар тиче снабдевања жи-вотним намирницама" (Чиновник као задругар, стр. 13). И за такву самопомоћ остаје у целости без имало измене иста она начела која су Рочделскп поштепп ппонирн прокламовали кад су основали своју чувсну задругу 1844 године. Аврамо-вић у томе ногледу даје чиновнику и јасне разлоге (12): Мо-дерна техника, плод извесних процеса у згушњавању ста-новништва и у комуникацији светској, променила је из ос-нове односе међ .људима... У низу и многих других промена промењени су и услови за снабдевање намирницама за живот. На место познанства и сигурности онога шта и код кога ку-пујемо — потвара, крива мера... Велика предузећа, велики ка-питали траже и велику добит. Акумулација. Многи посред- : 5 131 1 ници на пијаци и... онда је дошло оно што. мора да дођс кад нз Једне зделе мораЈу многи да се хране: дошла је међусобна оороа посредника око кунаца. Свак Је тежио да привуче што више купаца. теђутим реаултаг све! а тога оио је тнј : — да су купци имали да издржавају велики број посредника, да цене нису падале иако су се носредници међусооно борили, да су — поред тога — почеле све чешће да се чују жалбе на нетачну меру, аа потварање итд. Ове потоње биле су главни ркономскг. могив Ночделским ношгеним нионирима кад су основали своју чувеку задругу у 1844 години" (13). Аврамовић налази да се економски положај чинонника, нарочито државнога, оцртава у систему трошења плаге од-носно у његовој политици кућења. Чиновник гек као задру-гар увиђа да при трошењу саоје нлате односно при купсва-н>у има да поступи гако да он за издати новац постигпе и за себе и за народну привреду што већу корист. Прч купо-вању чнновнику задругару не само да је стало да што јевти-није купи квалитативно најбољу робу него, и иод какпим је социјалним условима произведена та роба која улазга у до-мен трошења његове нлате. „Плата је — по нравилу -— и једино богатство чиновниково- Хоће ли чиновник да му то богагство буде довољно за живот, он мора да се научи кало ће руковати њиме. Хоће ли да му што од њега остане и за будућност, он мора да пази да га што мање употреби у са-дашњости. Читаву нолитику кућења мора он да зна и водИ хоће ли да оствари ове своје жел>е. Међутим, крај свега уме-ња и предвиђања није увек лако постићи што се жели. У оном истом тренутку кад предвиђавни чиновник гради план какоће уредити своје кућење, у том истом времену стотине њих других граде планове како ће да га лише свакога ви-шка, сваке уштеде. Ту су звучни огласи, ту примамљиви из-лози, ту радио који се ставио у служби огласа, и биоскопи и вазда других агенција које изазивају и стварају апетите за трошењем" (28/29). Чиновниково потрошачко газдинство, значи, није нека изолована јединица која би могла да само-стално живи неовисно од спољних прилика данашњега дру-штва. Не само да величина плате утиче на судбину чиновни-ковог газдинства, него је оно пзвргнуто утицајима пијацс, тако да се његова судбина коначно огледа у његовим одно-сима са пијацом. „Она (плата), услед оваквог система сна-бдевања (кад се купује под владом посредника), не престав-ља куповну снагу коју у ствари има. Код енглеских набав-љачких задруга, које дају намирнице задругарима по цени по којој" просечно продају приватни продавци, утврђено је из дугогодишњег искуства да задругари добмјају од своје задруге на крају сваке године 2 шилинга од сваких 20 ши-линга своје куповине у задрузи (29)... Другим речима то зна-чи да задруга за 10% повећава куповну снагу свакога ши-линга или — другим речима — доприноои да задругари ште- 132 де за 10% своју зараду или нлату" (30). Аврамовић, шта више, налази да трошење плате иде и ваи домеиа пијаце до-бара потребних нрема стандарду жиаота чиновника, него улази и у подручје опште економске и финансијске политп-ке, где се чиновник једино може да снађе ако је у задрузи. Истина код Аврамовића не налазимо директно ову тврд-њу, која би наметала задружном нокрету планско утицање на стабплност куповне моћи иовца у економској и " финан-сијској политици јавних тела, али се „време после рата (34) обележило у привредном животу нарочито двема истакну-гим чињеницама: падање вредности новца и мала количина робе, намирница на стонаришту. Не унуштам се у узроке тих појава — то ми овде (значи само овде) није потребно — констатујем само факта (35). Први факат умањио је куповну моћ новца, други је поскупео и иначе већ скупе намирнице..." „Задругарстно (оо) ниЈе оороа." „оадругу Је створио (16) друштвени процес, створис) ју Је сам живог, реалност дру-штвена, .и зато Је она унек остала реалност, и имала је успех догод Је била израз реалносш..." „ИсториЈски Је факат да интензивност удруживања корача напоредо с развитком нросвете, економским диференцовањем, згушњавањем ста-новништва, тешњим и чешћим додирима." Аврамовић има само један закључак: само чиновник као задругар регулише свој економски ноложаЈ у данашњем друштву, може се го-норити само о економскоЈ улози чиновника задругара. И чи-новник има своје послове, може се говоритн о „њиховим по-словима". „Сваки њихов посао (12) ма како мали био, за њих је интересаитан и они су у праву, кад их прилике наго-не на то, да се брину о њему или — да га узму у своје руке"-.. „Чиновничке задруге (34) су један пут да се чинов-ник прилагоди једном реду ствари", да путем свога задру-гарства уђе у економику данашњега друштва, да уђе у раз-не процесе „једне извесне економске борбе", кроз које чи-новник као купац има да прође док дође до куповине онога шта му треба односно шта би имао да добије по извесној праведној цени. „Он (чиновник) мора да савлада тешкоће око одабирања каквоће. Мора одмах да савлада тешкоће око одабирања цене. Предузетникова психа увидела Ј"е то па је покушала да отклонм једну од ових потешкоћа утврђивањем цене, укидањем погађања. Али купац ипак осећа неку нела-годност, јер не зна колики ће профит ипак платити, пошто приватни предузетник мора да га узме. Службеник у задру-зи ослобођен је од ових сумња, и он треба да је такав да се купац — задругар — увек пријатно осећа кадгод Ј'е у за-друзи. Он треба у задрузи да је као у својој топлој и срдач-ној породпчној средини". (Аврамовић, Чиновник као за-другар, с. 49). 133 Аврамовић ие само да одређује чиноннику у његовој бор&и на нијади место у економици задругарства, него га још јаче преставља као слаоу социЈалну Јсдиницу кад се по-казуЈС сам на пијаци, па нас упознаје и са социјалном уло-гом чиновника задругара, и то само чиновника задругара. О начину раснолагања плате не зависи само моментана матери-јална егзистенција чиновника, не ради се ту само о томе да се у задрузи добије нешто јевтиније него у нриватном дућану, него од економске борбе чиновника зависи егзистен-ција Једне друштвене класе уопште у данашњем друштву. Недовољна исхрана чиновника н њсгове породице, употреба слабих и искварених животннх намирница у ч.шовнпчким домовима, неморална борба против нсморалних средстава на нијаци, нрезадуженост, лакомислено располагање оним што смо без имало муке на вересију стекли и др., — оцртава ујед-но и економско и социјално стање чиновника незадругара, а уједно даје велике перспективе за економску и социјалну у-логу чиновника задругара. Па онда „куиац ииак осећа неку нелагодност, јер не зна колики ће нрофит ипак платити, по-што приватни предузетник мора да га узмс" (49), — говоре-ћи тако Аврамовић отвара пред чиновником незадругаром тешка врата круте стварности, за коју досадашњи чиновник није знао нити је имао потребе да нешто о њој сазна. За чи-новника задругара није то више тајна да ностоји неки про-фит, кога приватна данашња трговина уз иелике своје про- | визије уновчује на пијаци за фабриканте. Кад се узме још у обзир да нриватна трговина те профите ствара и на најоснов-нијим животиим намирницама, узимајући их од земл>оралннка у бесцење а продавајући нам их за велике паре, онда ула-зак чиновника у задругу није само нромена дућана, него и промена његове економске и социјалнс улоге у данашњем друштву. Кад би ову мисао Аврамовићеву проследили и до просветне улоге чиновника задругара, онда би могли у це-лости у наш задружни програм унети и ове речи које су не-давно изашле у угледном Пољопривредном Гласнику из Но-вог Сада: „Ми цивилизовани људи у градовима из наше аг-рарне земл>е знамо све и имамо утврђене назоре о свему, и интересујемо се о свачему. Само ништа не знамо о томе: како посгаје наш насушни хлеб, који једемо, не знамо како се гаји пшеница, колико рада задаје нол>опривреднику њено и других биљних и сточних произвбда гајење и добијање. Не иознајемо ни живот и тегобе села и л>уди који се брину за нашу исхрану. У тим смо стварима, морамо признати, че-сто веће незналице и од самих дивљака. Али није жалосно што то не знамо ми; још је жалосније што то не знају, и неће знати, ни наша деца. Она посећују додуше школе, и школа их прекл>укава многим излишним, за њихов мозак несварљивим и за живот непотребним знањима. Скромно ■ : 134 мислимо, да то није идеал и тежња за стварање будућег, макар и градског човека. И данас када се налазимо на пре-лому старог и новог доба, старе и нове школе и старих и нових људи, налазимо да су и у овом погледу потребне мно-ге и корените измене у „модерним" градским школама свих категорија". — То налази и чиновник задругар. Са нануштањем патријархалне задружне породице, која је била чувена но организацији свога газдинства у своје вре-ме, са прелазом на газдинство са трошењем плате, није се морао чиновник одрећи рада у своме кућном газдинству. Ка-когод је „задругу створио друштвени процес,... сам живот, реалност друштвена", исто тако и „животни ниво" или на-чин како чиновник живи безусловно тражи такву чиновнич-ку задружну сарадњу која ће уредити чиновничко кућење на бази рационалног потрошачког газдинства. И у колико би можда чиновници били склони да без задружне само-помоћи подржава.ју свој „внши" животни ниво, сама их пла-та сили на то да безусловно регулишу своју потрошњу. „По-знато је (страна 28) да је плата — по правилу — једи-ни до-ходак чиновникон. Као што је радничка надница једини из-вор за издржавање радника. тако .је чиновничка плата једи-ни извоп из кога чиновник покрива све своје издатке." По-требно ,је пре свега да се V чиновничком кућанству расподе-ле главни од нузгредних издатака. Задруга је онда чиновни-ку брана ко.ја и 1'едне и друге издатке своди иа праву меру-„Видели смо (с. 51) да чиновник подиже већ једну бранукојја има да га обезбеди против бујица и поплава. Истакнута је неизбежност израђивања вештих радника који су потребни како ради одржања насипа и пропуста у исправном стању тако и ради разумнога обрађивања заштићеног плодногз зем.љишта. Сада треба скренути пажњу још на некоје уз-гредне ствари, али које ипак зато нису некорисне. На пр-вом месту треба поново потсетити да економска област чи-новппка још ннје испптана — бар код пас не. Додуше знамо сада осетл,ивост његову према плати, али још не знамо до које је мере п колпко са сваке посебне стране плата анга-жовапа и угрожена. Другим речима, још не знамо колико од плате пде иа снтне, колнко на средње, колнко на крупније пабавке. Зна се да је свака од ових позиција друкчије изло-жена и нападана. За задругаре је од велике важности да ово сазнају. То се може сазнати једино путем т. зв. буџетског испитивања. Та је метода примењена за све друштвене ре-дове у — Енглеској, Немачкој, Швајцарској, Русији итд., — и дала је најпоузданије директиве за решавање многих про-блеиа. Стога треба чнм пре прпћи томе проучавању — нп-жпх, средњпх п впшпх чпновнпка, сваке категорије особено. Тек после те радње добиће се истинска слика чиновника и 135 доћи ће се до поузданога иравца за даљи рад који прет-стоји." Чиновничко задругарство у нашој земљи Аврамовић је, дакле, условио потребом да, поред постојећих објективних услова, сам чиновник схвати своју економску улогу, како на пијаци тако и у своме дому: да рационално води своје нотрошачко газдинство. Тиме Аврамовић не само да постав-л>а то задругарство у нашој земљи на здраве темеље, него у-једно нам даје читав ирограм рада за. први стваралачки пе-риод. Да ред ствари у привредном животу није подвојен т.ј. да се привредне људске функције не јавл>ају једна пореддру-ге, него истовремено једна другу условл>авају, Аврамовић је знао да уочи не само дубином искусног задругара него и социолога- И зато се његови погледи о економској улози чиновника задругара не завршавају препоруком да чинов-ници прво уреде односно рационализирају своје потрошачко газдинство, па да онда тек уђу у своје задруге, и обратно, пего се истовремено изискује и једно и друго: уредним кућ-ним газдппстпом стпара се чпновнпк задругар, пословањем V свим чиновничкпм задругама уређује се то газдпнство. Ииак то не значи за Аврамовића да се домена економске улоге чиновника задругара само скучује на његову кућу и дућан набавл>ачке задругс. „Друштво у своме процесу увек показује знаке камо тежи. Треба се научити да распознајемо те знаке... Знаци су били јасни кад је основана рочделска задруга. Факта, која су се у њој испол>ила, радила су и створила нова факта, која су довела до заједничке произ-водње. Ова факта створила су опет нова, која су довела до бродарства (главна набавл>ачка задруга у Енглеској има осам поморских бродова, којима сс доносе намирнице из целога света), до банкарског апарата, преко кога се врше огромна плаћања измећу задруга и спол.нега света..." Оваква задруга, која тежи за потпуним искључењем посредника између про-изводње и потрошње, и чиновнички дом јесу по Аврамовићу две плодне још необрађене области чиновничкога задругар-ства у нашој држави- Трошење у дому, „сам систем трошења плате, једно-ставно речено потрошња, ма да је једна од најважнијих жинотних функција друштва, још није нашла свога учитеља, као што су га нашле прскизводња и нромет" (стр. 29). Дал>е, ако наставимо ову Аврамовићеву мисао, долазимо до једно-ставнога закључка, да питање потрошње добија свој значај у привредним и социјалним наукама истом са појавом по-трошачкога задругарства. Задругарство ће знати научити чиновника како се организује трошење у дому. Ову је ми-сао нарочито подвукао Шарл Жпд, тврдећи да задругарствс. треба да нађе свога основа у реформи газдинства оних дру- 136 штвених група, чију организовану набавку преузима на себе. И Аврамовић, који види огромне плодове свога рада у зем-љорадничком задругарству, који се једнако имају ирипи-сати и раду земљорадника у задрузи и на реформи целокун-ног сеоског газдинства, поставл,а и наше чиновничко задру-гарство на те основе. Тако као што се данас у земљораднич-ком задружном покрету не може замислити задруга на селу без истовремене реформе сеоских домаћинстава и у привред-ном, и социјалном и уопште културном погледу, не можс такође ни бити говора о чиновничким задругама у нашој држави, док под окрил>е чиновничког задругарства не обу-хватимо чиновника у целини, као економску, социјалну и уопште културну јединицу. Задруга има и чиновника, као што то ради и на селу, да одвикава од злих навика које до-носе извесне издатке, да их упућује у савремене начине јев-тиног и здравог уређеља станова, да их упути у јевтино и добро одевање, начине што јевтинијег школовања деце, да изнађе стандард службеничке кухиње, која ће давати са минимум издатака максимум користи и др., — све то и стварном набавком и поучавањем. Само име задруга у на-шем је наролу увек означавало шири погам, „означавало је (стр. 6) за1'едницу крви, живота, имања и рада. И ова ши-рока основа давала је задрузи и њен особени социјални зна-чај. Задруга је била друштво у оквиоу општега друштва. За њу су вредела ппавила за живот што их уопште друштво израћује: правила веоска. морална, ппавна, привредна, тех-ничка, говора и естетичка.... Одмереност и трезвеност биле су ппве уочл.иве одлике..." Мора се знати основно „шта је то залруга и задругар-ство".-. То се „мора основно научити. Знање задругарско није оно што је доскора било. Социологија је нреобразила све из основа..." Морају се „знати основи социологије задру-гарства" (стр. 57). „Друштво у своме процесу (стр. 53) увек показује знаке камо тежи. Треба се научити да распознајемо те знаке. Човек који хоће ла ради на социалној њиви мора бита упућеп у ову науку." У задругарству „нема места уо-бразиљама и сањаријама" (57), задругарство признаје само економске и социјалне законе које >'е створила реалност да-нашњег капиталистичког дпуштва. У томе је оквиру и до-мена економске и социјалне улоге чиновника као задругара. Од чиновника се такоће траже матеоијалне и моралне снаге за рад на таквој „социјално! њиви". Аврамовић не само да је при оснивању чиновничких задохта V нашој држави по-вукао снажно прву задружну бразду. него је нашем чинов-ничком задружном покрету дао буквар дал>њега задружног орања. У тој вредности има Авпамовићев ,-Чиновник као задругар" да стекне право гоаћанства у домовима свих служ-беника, не само задругара. вшшаИ 137 Михаило Аврамовић и произвођачко задругарство Пише: Др. В. Стојјковић, начелник мииистарства пољопри-вреде у пензији, Београд. I Непосредан повод оснивању прве земљорадничке задру-ге у Србији био је спасавање земљорадника од зеленашких дугова и оскудице у храни. „У оно време кад је задруга вра-новска основана" пише г. Аврамовић, „ступањ наше зем-љорадње је био такав да је највеће интересовање било за новцем. Отуда су и „прве наше земљорадничке задруге које су никле у околини Смедерева, показивале нешто интересо-вања у правцу повећања и побољшања инвентара сељачко-га, али је претежнији њихов интерес за дуго био инак „иа-бавка хране", „исплата ранијих дугова", куповина земље и тек после тога стока, справе и т. д." Том се потребом за нов-цем, за јевтиним кредитом и може протумачити да су прво основане земљорадничке задруге у Србији биле кредитне задруге. Међутим побуде, које су руководиле творца српског за-другарства г. М. Аврамовића у оснивању земљорадничких задруга у Србији, нису биле тако уско схваћене да се задру-гарство има ограничити само на кредит и кредитне задруге. Његова основиа мисао нри стварању земљорадничких за-друга била је далеко шира, његови идеали у задругарству далеко виши, а његова вера у моћ земл.орадничког задру-гарства била је далеко дубља, него што ју је један задруж-ни облик, па макар то био и кредитни, могао показати. Г. Аврамовић је сматрао земљорадничке задруге као најбоља оруђа за преображај сељачких газдинстава. Он је гледао у земљорадничким задругама установе у којима „свака снага, свака јединка вреди не само онолико, колико је вредела, ван задруге, већ много више, колико вреди цела задруга"; „у којој ће, другим речима, свака снага моћи по-казати највећу могућу енергију и плодност, а ипак за то да подела те енергије и тога плода ни V кога ие побуђује ни не-задовол.ства ии зависти."1) И благодарећи том како он каже чудноватом утицају задруге на јединку, он је био чврсто убеђен да се само кроз задругу и са задругом могу ствара-ти бољи услови и за економски и за морални и за друштве-ни развитак привреде и личности земл>орадникове. Пустимо њега самог да нам он каже какве су биле ње-гове замисли и његови циљеви при оснивању земљораднич-ких задруга. ») Земљорадничко задругарство, од М. Анрамонића 1912 г. = ■ : 138 „У нашим очима земљорадничке задруге су имале да по-могну нроцес преображавања сељачких газдинстава, про-цес који додир са тржиштем неминовио намеће; и како је наша земљорадња већ у деведесетим годинама почела брже да се оријентише нрема тржишту страховали смо, да тај додир не изазове потресе, које би раздужени земљорадник наравно мучно могао поднети... Стога смо на ову страну но-главито упућивали цео покрет и сав практичан део његов. Нисмо, разуме се, могли нрећи преко затеченог зла зелена-шких дугова и оскудице у храни, али смо обе те појаве сма-трали као привремене и пролазне, које ће новчана земљо-радња ослоњена на земљорадничке задруге усклонити.9) Но он није свагда иаилазио на довољно разумевања за такав правац рада, као што се то лепо види из ових њего-вих речи : „Данас после 30 година не можемо рећи да смо увек и свугде налазили разумевање за ово гледиште. Многи наро-чито сељаци нису могли да схвате зашто су им нотреона мењања и новачења. Навикнути од искони на натуралну при-вреду, која им је давала све што им> је за живот требало удаљени од тржишта, саобраћаја <и других сугестивних ути-цаја, они нису осећали потребе да мењају своје услове за живот, да пењу његов ниво (ступањ, раван) те нису могли да увиде ни разлог зашто су сада одједанпут потребна нека I новачења. Уз то је мала писменост задржавала такође се- љака да гледа више и да нођс брже....."*) Па ипак све те тешкоће нису одвраћале г. Аврамовића да скрене са свога нравога пута. Он је свагда имао у свом духу, у својим мислима и пред својим очима: бсљу привре-ду, бољс пословс и бољи живот села и сељака, које речи означавају целокупан програм земљорадничког задругар-ства, па се и сам њима свагда руководио у своме раду. Он је желео, он је хтео да се земљорадник кроз задруге оспо-собљава и за већу, бољу и јевтинију производњу (за бољу приврсду) и за лакшу, сигурнију и уноснију прођу својих производа како на унутарњим тако и на спољним тржиш-тима (за бољс пословс) те да би тако могао остваривати нристојан вишак који би му омогућавао да се не само осло-боди својих зеленашких дугова, него и да би могао по-нравити погодбе свога живота на дому и издизати се кз'л-гурно и социјално (за бољи живот). То су били главни циље-ви, то је био економски и социјални програм задругарства г. Аврамовића, исти као и програм оснивача ирског земљо-радничког задругарства, Сер Хораса Племкета, за који г. =) Тридесет годииа задружног рада, 1894-1924, од М. Аврамо-«) Тридесет година аадружног рада 1894—1924. 139 5 Аврамовић иије знао, оида кад је оснивао земљорадничке задруге у Србији. И тај свој програм је г. Аврамовић врло лепо изразио овим својим речима: „Ми смо основну своју мисао исказивали и ширили тада овако: >к1. Земљорадничке задруге помоћиће сељацима да се откупе тешких зеленашких дугова, али кад то једном и пре-ма једном учине други пут се неће више враћати на ту стазу. „2. Земљорадничке задруге имају главну задаћу да снаб-девају сељачко газдинство свим неизбежним оруђима за производњу да оно може самостално онстати, а да не мора ! да се расељава или да лута по свету, тражећи узгредне за- раде и доходке. Снабдевено, то јест нреображено и преуре-ђено сељачко газдинство, има да да земљораднику не само минимум за живот већ и вишак доходка да он узмогне ства-рати већи капитал у оруђима и да може нобољшати услове за живот. „3. Земљорадничке задруге имају улогу да у погледу снабдевености и спреме стално држе сељачко газдинство на висини, која одговара даном тренутку а особито развијено-сти тржишта и саобраћаја тако, да оно може, држећи се чвр-сто, да издржи сваку промену на тржишту (како домаћем та-ко и светском) и да не подлегне никаквој утакмици ма каква она била. У том смислу земљорадничке задруге мораће на-рочиту пажњу да обрате оспособљавању сељачких произво-да за ближе и даље тржиште, спремању и преради воћа, грожђа, млека, жита итд. „То је био наш економски програм. Међутим у морал« номе погледу земљорадничке задруге су морале већ самом силом своје здружене снаге да поврате ноколебано поузда-ње код сељака и да пробуде у њему веру у своју власгиту снагу и наду у будућност. Економска акција је требала да побољша материјалне услове, а радост у животу да подигне ■ овај на вишу раван... „Наш је програм, као што се види, потчињен био проме-нама, које су извирале из самога преображавања сељачког газдинства: У првом реду имало је доћи ослобођење од остатка натуралие земљорадње. У другом реду наоружање сељаковог газдинства за производњу у сувременој новчаној нериоди. У трећем реду стално оспособл.авање газдинства за прогресивни свој развитак. Ово потоњс било је крајња мета наша и ми смо одређивали земл.орадничким задругама као њихову највишу улогу да помажу и доприносе да се ор-ганизују све економске функције сељачког газдинства онако како то у даном тренутку тражи тржиште и саобраћај, а на-учни методи допуштају и упућују". Није, дакле, г. Аврамовић стварао земл.орадничке задру- 8 : ■ I 140 ге да само подмири потребе сељака у кредиту, а понајмање у потрошном кредиту. Не, далеко од тога; он је стварао земљорадничке задруге за развиће и напредак пољоприв-реде, за економско снажење земљорадника, за просветно, културно и социјално подизање села и сељака. Са тако широким циљевима задругарства, како га је схватио г. Аврамовић нема сумње да се најбоље може по-служити сељачком народу, а он ту и такву службу народу, целини, општем добру понајпре је и свагда имао на уму. То је био заиста један реалан, један конструктиван, један про-дуктиван програм, далеко од сваке имагинације, од сваког анахронизма, од сваке утоиије, програм који и будућим ге-нерацијама може само корисно послужити за углед и по-дражавање. Разуме се да је за извођење једног тако опсежног и многоструког задатка г. Аврамовићу била потребна и разно-врсна стручна сарадња и он је не само није избегавао, него ју је напротив свагда тражио и прихватио, кад год је она била здрава, незаинтересована и искрена. II. За већу, бољу и јевтинију производњу капитал је неоп-ходно потребан и то јевтин капитал, подешен према погод-бама пољопривредне производње; тај се капитал имао при-бавити задружним путем, јер се само тако земљорадници могу под најповољнијим иогодбама снабдевати потребним новчаним средствима за рад. И кредитне задруге у Србији, и ако су силом околности у почетку помагале земљораднику да се откупи тешких зем-морадничких дугова, главну пажњу обраћале су по упутстви-ма, које су добијале од свога покретача и управљача г. Ав-рамовића на снабдевање сеоских газдинства свима потреб-ним оруђима, спранама, машинама, бољим семеном, бољом стоком итд., да би се не само увећала производња на селу него и „да се попне продуктивност и земл.е и рада и да се створе већи доходци". Да би се пољопривредници могли користити различи-тим, а нарочито скупл.им машинама, које нису били у могућ-ности сами набавити, убрзо по оснивању кредитних задруга почели су се код ових оснивати одељци за заједничку на-бавку и употребу земл^орадничких справа, а затим и ствара-ти самосталне, тако зване машинске задруге (од 1900 год.). Изгледа да је развиће ових задруга било потакнуто не само јаком акцијом пољопривредних стручњака за оснива-њем таквих установа у то време ради шире примене пољо-привредних справа и машина и појачања продуктивности рада, него нарочито и једним расписаним стечајем Српског 141 пољопривредног друштва у 1900 годиии, у коме је ово пред-видело награде оном удружењу пољопривредпика, које се оснује за заједничку набавку и употребу пољопривредиих справа. Било како му драго, тек у појави машинских задру-га треба тражити почетак развоја посебних продуктивних задруга у Србији. Међутим и поред свих нанора који су чињсни машинске задруге нису се шириле у Србији у оној мери, како је то би-ло желети. Томе је био узрок као што је то и сам г. Авра-мовић запазио вишак радне снаге на селу, која је, не нала-зећи запослења ван села и земљорадње сметала већој упо-треби многих бољих справа, „Сувишна радна снага у земљо-радњи", јада се он у својој књизи о тријестогодишњици ра-да у Србији, „која се не може другде запослити наша је не само огромна економска штета него и наша ниска продук-тивност рада, наш застој и иаше сиромаштво". Чак и после светскога рата пораст машинских задруга био је из тих ис-тих разлога, бар у Србији релативно слаб и ако се њихово оснивање постицало и помагало. Међутим отац нашега задругарства у жељи да оријенти-ше сељачка газдинства, а веран својој првобитној идеји да сељачка газдинства преоријентише више ка тржишту, још у нрвим почетцима свога рада на оснивању земљорадничких задруга мислио је поред боље и јевтиније производње наро-чито на пољопривредне производе и на њихово прилагођа-вање захтевима тржишта. Знајући да се многи сирови пољо-нривредни производи због удал>ености тржишта могу много лакше пренети и боље уновчити у прерађеном стању, њему је тежња била да задругарство обухвати и прераду пољо-привредних производа. Он је увек имао пред собом ту ми-сао да се развитком земљорадње све више одваја прерађи-вање, дакле индустрија од праве земљорадње, произвођења и да то прерађивање има да оде у руке капиталиста или да остане у рукама земл>орадника и да сву корист од њега сачу-ва земљорадник. С друге опет стране, он је још од оснива-ња земљорадничких задруга мислио и на заједничку про-дају земљорадничких производа, јер је био свестан да и кроз добро организовану продају земљорадник може тако-ђе повећати свој доходак. И за онај први као и за овај по-следњи циљ, задруге су биле понајбол,е средство да се он постигне. У пронаганди коју је спроводио, када је, како он то наводи, залазећи празничних дана у подунавска и помо- 4) „О попраици доходка кроз задружиу пролају нису хтели ни да мисле: зар Петар да смеша своје добро жито с Павловим кукољем! А кад је било речи о усавршици прераде и повећању доходка путем боље прераде млека понеки би узвикнуо: како оии иемају млека ни за своју децу"... Види Тридссет година задружног рада 1894—1924, Мих. Авра-мовић. : 8 142 равска села износио да земљорадници у своје руке треба да узму најсавршенију прераду млека, воћа, грожђа, меса итд. као и продају својих производа, ои је наилазио на отпор и тешкоће*). Али га ове нису ометале да смело иде напред за остварањем својих цил.ева, а према напред изложеном свом програму. * * * Продуктиннс или нроизнодис задруге обухватају у гланном дна оолика задруга, нрерађивачки и нродавачки. Код прерађивачких за-друга (млекарске, винарске, уљарске итд.) удружени производи се прерађују, т. ј. мења им се нрвооитни облик и односе са имања зем-.|>орадника, т. ј. мења им се место. Код продавачких задруга (жи-тарске задруге, задруге за нродају јаја, задруге за продају стоке итд.) удружени произноди задржавају у главном свој првобитни облик и односе се са имања земљорадника т. ј. мењају само место. Прерада пољоприврсдних производа захтева у највише случа-јева не само нотребне радионице него још и веће справе, односно ма-шине; а међутим и те радионице и те справе малч по.;>оппивродни-ци, којима је задругар:п'о нонајпре позвано да помогне, нису увек у стању да сами изграде односно да набаве. С друге опет стране сама ■грерада нроизвода с обзиром на напредак нољопринредне науке за-хтена још и нарочите стручне снаге, које се такође међу малим но-л>онривредницима ретко кад налазе. И та стручна снага може се нод најбољим ногодбама осигурати кад се мали нољопривредници удру-же па је заједнички унајме. Најзад, нрерада нољопривредних про-извода врши се у непосредиој близини места производње; она је по-звана да произнодима, који се из буди којих разлога: због даљинс тржишта, ненодесних иутена итд., не могу утрошити односно нродати у сироиом односно свежем стању, осигура мало бољу цену, од оне која би се у сировом стању могла остварити. Продајне задруге ие нрерађују земљорадничке производе осим само у извесним случајевима и то узгредно кад сирову робу не могу да продаду или ако им остану отпатци, који се прерадом могу боље искористити. Њихов је задатак нише снремање, чување и паковање робе. И оне баш за извођење тих радова често нута потребују н на-рочитих зграда и нарочитих справа и машина, али производи код њих не мењају свој првобитни облик. ие прерађују се. Послове про-даје нољопривредних производа нарочито за мање количине нроиз-вода могу по који ну г вршити и друге задружне установе, напр. кре-дитнс задруге, премда с обзиром на губитке који могу потећи услед тога .ча саме такве установе, иоследњих година се све више и више одступа од те спреге, те се за сваку врсту послова у задругарству оснивају носебне задруге. Међутим, праве прерађивачке задруге (мле-карскс. винарске итд.) никад се не нридодају другим задругама него сс свагда оснивају као носебне задруге у толико нре, што њихова сло- женост и специјалност послова то захтева. * * * Полазећи од гледишта „да сваки задружни облик одго-вара своме времену, т. ј. погодбама, које доприносе њихо-вом стварању и да сваки привредни и морални ступањ има и своје особите задружне облике" а знајући при том, да су произвођачке задруге најсложенији и најтежи облик земљо-радничких задруга, г. Аврамовић је ишао врло лагано и вр- 143 ло опрезно у погледу њиховог оснивања. Он је прераду зем-љорадничких производа сматрао као згодан увод у продају тих производа — јер је прерадом лакше постићи уједначе-ност робе односно уједначеност каквоће прерађених произ-вода, чиме се омогућује лакша и уноснија њихова прођа на тржишту, — па је због тога и тежио понајпре за оснивањсм прерађивачких задруга, да доцније, кад то прилике буду за-хтевале, нриступи и другом облику — продавачким задруга-ма у правом смислу те речи. И његово гледишге, нарочито с обзиром на погодбе наше производње и трговине пољоприв-редним нроизводима било је посве исправно. III. У време када су осниване замљорадпичке задруге у Ср-бији, млекарске задруге у западно евроиским земљама већ су биле врло развијене, те је и г. Аврамовић, нриликом про-учавања земљорадничког задругарства у страном свету, мо-гао запазити сву њихову вредност за ситиог земљорадника. Он је пред оснивањсм земљорадничких задруга у својој пропаганди указивао земљорадницима на њихову важност; али једно оскудица у млеку, нарочито у крављем млеку, — чије је производе тражило тржиште — јер је специјализа-ција у сточарској нроизводњи у то време била врло нераз-вијена, а друго недостатак стручних снага за те врсте нре-радс, задржало је нешто оснивање млекарских задруга у Ср-бији, али ипак не за дуго. Појавом пок. М. Драшковића и његовог млекарника у Смедереву, а после успешног предавања које је он одржао на конгресу у Чачку у 1901 год. о млекарској индустрији и мле-карским задругама и после припреме извесног броја учите-ља и економа под руководством самога М. Драшковића, по-крет за оснивање млекарских задруга у земл,и почео је сил-но расти, те га је г. Аврамовић, чија је давна жеља била да види такве задруге у Србији, оберучке прихватио. Тако је основана прва млекарска задруга V Србији иајпре у селу Жаркову код Београда, (1905 год.), па су се после ње ређа-ле иове задруге једна за другом, нарочито поред већих ва-роши и познатих бања, тако да их је до пред почетак свет-ског рата било 14. Те предратне млекарске задруге прималс су и прерађивале мале количине млека и цео рад око прера-де изводио се у њима ручном снагом. Оие су за времс свет-ског рата све биле упропашћене тако, да је у 1922 год. од њих свега .једна радила. После светског рата брига г. Аврамовића била је, да се рад на оснивању млекарских задруга обнови. Он је уви-ђао многе тешкоће за оснивање таквих задруга, а наро-чито задруга, где се обавл>а рад у хигијенски и модерно уре-ђеним и чисто држаним млекарницама и то не ручном сна- 144 гом као у предратним задружним млекарницама него пар-ном снагом. Истина он се бојао да ли ће бити за такве мле-карнице довољно музних крава и довољне количине млека. Али је с друге стране опет увиђао да се изграђују све јачи и јачи градски центри у нашој земљи, да су и везе наше зем-ље с иностранством постале многобројније и лакше него пре светског рата и да млекарска производња има услова за раз-виће у нашој земљи. Потписати је у више махова сарађујући с шиме у пита-њу оснивања млекарских задруга, истицао да природних по-годаба за развиће млекарства има у нашој земљи, да се по-требна количина млека за прераду у једном модерном уре-ђеном млекарнику може прикупити везивањем већег броја млекарских произвођача из неколико околних села и да ће потрошња млекарских ироизвода, која је после ослобођења и уједињења и у нашој земљи почела расти, бити знатно олакшана, ако се обрати већа пажња на каквоћу млекарских производа. Изграђивање модерних млекарника који раде парном снагом за производњу веће количине млекарских производа, што се једино у њима исплаћује, захтевало је велике инве-стиционе трошкове. Благодарећи помоћи Министарства По-љопривреде рад у том правцу био је олакшан. И тако одмах после светскога рата изграђују се по иницијативи и потсти-цају потписатог, а у споразуму са г. Аврамовићем, модерни млекарници у Чачку и Скопљу, на које ће се доцније угле-дати и други млекарници који су се после њих основали. Морамо овде признати нратећи рад млекарских задруга у Србији после рата, да се је бојазан г. Аврамовића за рад ових показала потпуно оправдана. Доиста млеко је у Србији још релативно врло скупо, а нарочито кад се пореди са це-ном млека у Хрватској, Словеначкој и Војводини, те и мле-карски производи из наших србијанских задруга тешко могу да издрже утакмицу са производима из ових носледњих на-ших крајева. Релативно високе цене производима млекар-ских задруга у Србији знатно им отежавају прођу на тржи-шту и та отежана прођа смета прикупљању веће количине млека за прераду и јачање тих млекарских задруга. Кад се уз то дода да је и инвестициони и обртни капитал за рад млекарских задруга у Србији врло скуп и да се највећи део прихода ових мора да употреби за отплату дугова, застој у развићу млекарских задруга у Србији може се онда лако об-јаснити. Међутим ова утакмица треба да потстиче земљо-раднике у Србији да своје напоре удвоје како у одабирању и гајењу добрих крава музара, тако и у интензивнијој про-изводњи сточне хране. Млекарске задруге могу им у томе само помоћи, јер се кроз њих као што је познато поправл.а и крава и стаја и ливада, једном речју цело сточарско газ-динство. 145 Идеја о оснивању виноградарских односно винарских задруга јавља се још 1874 године, дакле далеко раније од почетка оснивања земљорадничких задруга у Србији. 1±>у је први изнео наш познати стари виноградарски стручњак г. М. Савић у једној својој књижици, у којој је истакао потребу оснивања виноградарских задруга н изнео главна начела на којима се оне имају засиивати.") Доцније по иницијативи г. Савића Српско пољопривредно друштво донело је и прави-ла за оснивање виноградарских задруга, која су иа збору ви-ноградара из целе земље, одржаном у Иишу 1899 год. а по-водом расправе питања о винарским задругама и њиховом оснивању и усвојена. Министарство Пољопривреде да би помогло оснивање виноградарских задруга према тим углед-ним правилима, које је збор у Нишу усвојио, решило је „да првој виноделској задрузи из своје касе, а из нартије на по-магање народне привреде изда као прву помоћ 2.400 дин. под условом, да се осигура уписом основни капитал од нај-мање 50.000 динара и то одмах чим прво коло задругара по-ложи прву уплату". Међутим тај потстицај остао је без по-следица. Кад се већ ночела у велико истицати потреба осни-нања виноградарских задруга исти г. Савић најпре сам, а по-том у друштву са г. Аврамовићем одлази у село Бању код Аранђеловца да пропагирају и нораде на оснивању једне ви-ноградарске задруге и у том подухвату носле савладаних многих тешкоћа успевају да оснују нрву виноградарску за-другу у селу Бањи у Србији у 1903 години. Кад је та задру-га изградила свој подрум (у 1906), требало је наћи стручно лице, које ће организовати цео технички рад у њој, и осигу-рати још у првој години добар нроизвод. И ту се г. Аврамо-вић обратио за помоћ стручњацима; на потписатог је нао избор да он тај рад на пријему и преради грожђа изведе и он се тога посла свесрдно примио. Пуних 12 дана потписати је провео на лицу места, у средини међу задругарима и увео их у све техничке радње око припреме и прераде њиховог грожђа, на потом, позват дужношћу у Београду, оставио за собом пок. Ђорђа Стојановића, пређашњег управника лоз-ног расадника у Букову, да бербу заврши и дал.у потребну помоћ укаже. Оснивањем те прве виноградарске задруге у селу Бањп, која је још у првој години свог рада показала врло добре резултате, нађен је најбољи пут за производњу уједначених вина боље каквоће и ударен здрав темељ за даље оснивање виноградарских задруга у Србији. И доиста ускоро видимо да се после Бање и по угледу на њу, оснива виноградарска задруга у Смедереву (у 1911), па у Јовцу, па затим доцније у Чачку, Књажевцу, Сићеву, Власотинцима, Неготину итд., та- 5) Белешке о винодељу крајинском и смедеревском с додагком о користи видодељских друштава од М. Савића, 1874. 146 ко да данас Србија у погледу вииарских задруга заузима пр-во место у Југославији. Задруге за прераду воћа нису се за дуго појављивале у Србији и ако је г. Аврамовић увиђао свеколики њихов зна-чај, јер су се прерађевине од једне сорте воћа од шљива про-изводиле и извозиле у иностранство још од врло давиих времена и у врло великим количинама. Можда је најглав-нији узрок томе био, што је прерада шљива, нарочито суше-ње и печење ракије, била чисто домаћа индустрија, коју је земљорадник чврсто држао у својој руци, те није било опа- : Михаило Аврамовић у Дубони, свом родном селу, међу родбином (септембра 1934 године) сности да ће се она одвојити од њега и што су се шљивар-ски производи и онакви какви су, лако и релативно добро нарочито у ранијим годинама, уновчавали. Није се према то-ме, ни осећала толика потреба у народу, бар у ранијим годи-нама, за организацијом прераде воћа на селу, па се и слабо јављала иницијатива за оснивањем воћарских задруга у Србији. Међутим када су се нешто испред и после завршетка светског рата почели појављивати у већим количинама аме-ричкн воћарски производи, а нарочито сува шљива и чини- 147 ли озбиљиу конкуренцију на европским тржиштима нашој сувој шљиви, — која се некада у Амернку много извозила — морало се нешто предузети да се та конкуренција олак-ша. Срећиа је околност била, што смо ми производили у ве-ликим количииама суву шљиву скоро искључиво од једне исте сорте, те се на тај начии могла добити уједначена роба. Али да би та шљива могла лакше крчити себи пута на стра-ним тржиштима, морало се потражити пута како да се пора-ди на поправци њене каквоће нарочито применом савршени-јих метода брања и сушења као и на појевтињавању њене производне цене. И ти разлози руководили су потписатог да у споразуму са г. Аврамовићем нокрене оснивање задру-га за заједничку ирераду шљива, ово у толико нре, што је конструисао једну нову сушницу") којом се могла добити и боља и јевтнније осушена шљива него са раније нримење-ним сушницама. Тако је поникла по иницијативи и упутстви-ма потнисатог нрва воћарска задруга у селу Качулицама код Чачка7). Та задруга је отпочела свој рад 1922 год. и то нај-ире са две сушнице, па се је тај број затим повећао иа 26. Замисао потнисатог била је, да таква једна шљиварска за-друга обухвати све врсте прераде и сушење и справљање пекмеза и печење ракије, те да би сс сирова шљива према ко-њуктури могла нретварати час у једну час у другу час у тре-ћу врсту прерађиване или нак и као и сирова нродавати. Све то се није могло одједаннут остварити, али је знатаи део ииак остварен. Пример Качулице није остао усамљен, јер видимо да се воћарске задруге нарочито за прераду шл>ива оснивају и по другим крајсвима наше земље, а нарочито у Босни. С обзи-ром пак на обнову старих и подизање нових воћњака веру-јемо да ће се ускоро осетити погреба — а она се у неким во-ћарским крајевима у којима се воће у бесцење продаје, већ и осећа — да се приступи и другим врстама прераде воћа: справл>ању компота, мармеладе, воћпих сокова итд. Г. Аврамовић је свагда у својим списима истицао да земл.орадиик све врсте прераде својих производа треба да узме у своје руке, а не само млеко, грожђе и воће него и жи-то, шећер, месо итд. Међутим сем нанред номенутих, друге арсте прерађивачких задруга осим ииринчане у Кочану, ко-„.ја је основана по потстицају и упутствима потписаног, и по неке млинарске за његово време слабо су се појављивале, ■ јер су многе погодбе за њихово оснивање и њихов рад недостајале. •) Једиц ирактичип сушпнца за сушсње воћа, од Д-р В. Стојко-вића, 1920. т) Види: Прва шљиварска задруга у Србији, од Д-р Вел. Н. Стој-ковића, Пеоград, 1922. 148 IV. Г. Аврамовић је као што је иапред речено, тежио и про-иоведао да прерада земљорадничких производа треба да остане на селу и у рукама земљорадника, па је понајпре и највише радио на томе да се прво прерађивачке задруге ра-шире у земљи. У тим напорима га је и потписати колико је знао и умео понајвише номагао, јер је сматрао да се кроз прераду могу не само најбоље уновчити сирови производи, тамо где се они због удал.ености тржишта не могу или бар не могу како треба уновчити, него је још и сматрао, да се са нрерађиначким задругама може сељак најбол.е упутити у модерну технику нрераде пољонривредних производа и да се помоћу прерађивачких задруга може развити и јача и савршенија производња пољопривредиих производа. Међутим не може се рећи да г. Аврамовић још од првог ночетка оснивања својих задруга није мислио и на продавач-ке задруге, истичући увек да и послове продаје својих про-извода треба земл.орадник сам да узме у своје руке. У сво-јој дугој задругарској пракси он је имао прилике да се уве-ри да земљорадник тешко новерава своје производе другом, да не верује да је ико у стању да бол>е прода његове произ-воде него он, да земљорадник често пута сматра задругу као срество за уновчавањс оних производа, које му одба-цују његови обични купци итд. С друге опет стране он је знао да тржиште тражи веће количине уједначене и сорти-ране робе, коју је тешко било сакупити на једном мањем нростору, да су цене пол.опривредиих производа изложене неликим променама и да заједничка продаја захтева испу-н.ен.е нарочитих обавеза задругара према задрузи. С једне стране психа нашег народа, коју је он добро нознавао, с друге стране још иеразвијено унутарње и, за једну мало зем-љу као што је била Србија, тешко приступачно спољно тр-жиште, с трсћс опет веома компликована техника и механи-зам продаје — све је то чинило да је г. Аврамовић према нродавачким задругама морао бити и особито пажљив и вр-ло обазрив. Ту обазривост диктовала му је свагдашња ње-гова жеља да се у задругарству иде сигурним путем и да се задруте оснивају на здравим темељима, и да покажу ства-ран успех у свом раду, како би стекле поверење земљорад-пика. Као човеку, коме није било стало до јевтиних реклама и до уображених успеха, он није био присталица таквих ме-тода у задружној продаји да се земл.ораднички производи сакупл.ају од задругара разних задруга, које нису имале ни-чег заједничког са том врстом послова, па и од незадругара и да се затим заједнички продају, јер је сматрао да се так-вим радом задругарство може само компромитовати. На против, он је за сваку врсту послова тражио посебне задру- ■ н!)| 149 1н»анвнмнннпннмашп1ва| ге, па и за продају земљорадпичких нроизвода носебне про-дајне задруге. Интересовање за заједничку нродају земљорадничких нроизвода почело се јављати код већ многих постојећих кредитних задруга још од 1901 године, јер су многе од ших почеле већ од тада да заједнички продају неке ишеницу, не-ке кукуруз, неке шљиве итд. И г. Аврамовић јс у почетку мислио нарочито на житарске задруге, „које ће, како је он то сам писао, имати у будућности да покажу шта може учи-нити здружеиа вол.а да један од наЈважнијих производа на-шег земљорадника — жито не одлази у бесцење". Али њему је било јасно и то да праве житарске задруге захтевају но-ред великог обртног канитала и посебно уређене магацине и сва потребна постројења за чишћење, сортирање и чувањс жита, а такви магацини и постројсња тражили су -од увек и велике инвестиционе канитале, до којих су сами за-другари тешко могли доћи. Међутим помоћ са стране, на коју се у осталом г. Аврамовић веран свагда начелу самопо-моћи, као најздравијем за трајан и сигуран успех у задругар-ству, није много ни обзирао, није долазила. Та оскудица у каниталу можда је била и најважнији узрок, поред још мно-го других, што су се житарске задруге у правом смислу те речи и нре, а и иосле светскога рата врло тешко оснивале. Тек кад јс први елеватор — силос нодигла у Смедереву, Сме-деревска обласна штсдионица и уступила задругарству на искоришћавање, могао се опазити јачи полет у оснивању житарских задруга у нашој земл.и. И дал.е оснивање житар-ских задруга код нас мора бити везано са подизањем слева-тора — силоса, јер се само са таквим житарским задругама, које буду нмале могућности да своје жито спремају, чисте и уједначују на један рационалан начин и са саврсмсним ору-ђима може створити једна солидна организација за зајед-ничку продају жита од које пол.опривредник може очеки-вати стварне користи"). И ако су се у Србији производиле и извозиле у великим количинама неке врсте воћа и воћних производа, ипак се иницијатива за заједничку продају тих производа слабо по-јављивала. За сирову шл>иву и грожђе, који се не могу дуго чувати и чија је продаја скопчана са великим ризицима, нису постојалс посебне задруге, али су ипак поједине наро-чито кредитне задруге продавале тај производ заједнички у малим количинама. Међутим организација заједничке про-даје сувих шљива и јабука, који се производи тсже кваре и дуже чувају, нарочито се наметала све више и више после гветског рата, када се производња тог воћа у земл.и, благо-царећи среским воћним расадницима, знатно повећала и ка-да се америчка конкуренција у продаји воћа на европским ") Видн Житарскс лалругс — пулови — у Каиади, од Д-р В. Стој-ковићл, 1932. 150 тржиштима почела све јаче и јаче осећати. Потреба за осни-вањем задруга за продају јабука осећала се нарочито у кра-јевима Србије, у којима се ова производи у већим количина-ма на мањим просторима и од претежно једне сорте. И да би се задовољила та нотреба, нотписати узима ииицнјативу и у споразуму са г. Аврамовићем потстиче оснивање прве во-ћарске задруге за продају јабука у Ариљу (1923 год.") При оснивању ове задруге потгшсати је имао у виду да она обу-хвати произвођаче јабука из већег броја оближњих села, да у свом пространом воћарнику сачува преко зиме првокласне јабуке за доцнију продају као упаковане како би се пости-гла што боља цеиа, а да остале јабуке иродаје одмах као другокласну робу или преради. Ускоро потом ночеле се по угледу на ову оснивати сличне задруге и по другим ме-стима, Качулицама, Горажди, Фочи итд. У изградњи солидиих воћарских задруга за заједничку продају било сировог било нрерађеног воћа, лсжи велика будућност и наше воћарске привреде и нашег воћарства. Али те ће задруге моћи показати тек онда своје успехе, ако про-изводи које оне буду продавале, буду одскакали и својом каквоћом и својом уједначеношћу од других сличних произ-вода који се продају појединачио. Онда ће оне само моћи осигурати својим производима боље цене и саме се собом наметнути народу. Наше досадашње воћарске задруге на жалост нису могле у свему одговорити овом свом првом и основном задатку из разлога, у које се овде нећемо упушта-ти да наводимо, на ту понајпре треба тражити и узрок њи-ховом још релативно слабом развићу у нашој земљи и ути-цају на поправку наше воћарске производње и трговине. Г. Аврамовић је имао на уму и друге облике продуктив-них задруга: кланичне, живинарске, сточарске, рибарске итд. као што се то може запазити из његових многобројних спи-са. Али он их није наметао, него је чекао да се приватна иницијатива и интерес појави за њих, не желећи ићи испред њих него увек за њима, јер је сматрао, да је то најбољи пут за оснивање буди којег облика задруга, а понајпре и најви-ше продуктивних задруга. Он то своје гледиште врло лепо изражава у овим својим речима: „Ја сам стајао далеко од сваког уображавања у задру-гарству. Увек сам имао на уму које побуде нагоне људе да се одлуче на заједнички рад, на задружви рад, на напор, који лишава човека неограничене индивидуалне слободе и нагони га да се подвргава извесним дисциплинама, које рад и живот у заједници неизбежно намеће. И увек сам имао пред очима, шта бива кад човек отклони тешкоћу, која га је •) О чувању п задружној продаји јабука. — Белешке са преда-вања Д-р В. Стојковића, одржапог у пол.опривредној подружини у Ариљу. „Тежак", 1922, стр. 212, 226, 235, 242, 252, 259, 363 и 411. 151 једном иагонила на овај напор. Нарочито сам увек био да-леко од тога, да друштво људско сматрам тако нешто инер-тно и тако просто као што лончар сматра своју глину од ко-је прави кад му шта треба: лонац, шерпењу, суд за воду, бардак за ракију или какву дечју играчку да му својом ин-дивидуалном вољом може наметати облике које оно није ■ нзрадило, нарочито још да можемо својим вештачким облицима извршити све многобројне компликованс привред-не прилике, које је друштво кроз дуге векове и многе укр-штене процесе свога необичио компликованог живота из-радило."10) Па и поред релативно малог броја произвођачких за-друга, које су се за његово време основале у Србији г. Авра-мовић је ударио здрав темељ за даље развиће тог наЈтежег облика задруга у целој нашој земл>и, темељ у који је узи-дао најчвршћи камеи: свој морал и своје поштење, те је у иуној мери заслужио пуно признање своје земл.е и свога народа. ■ 10) Ниди: Шта сс дешава у свсту на задружномс пољу, од М. Апрамовића, 1934. 152 Како је настало земљорадничко задругарство у Србији Пише: Душан Прванов, Нови Сад Пре четрдесет година уродила је нрвим плодом сми-шљена акција Михаила Аврамовића, коју је он повео да би задружну мисао нресадио међу земл.ораднике у Србији са циљем да се сељаштво изведе из тешког економског и со-цијалног положаја у коме се оно тада налазило. Данас када Михаило Аврамовић, заједно са задругарством у Србији слави четрдесету обл.етницу свога рада, неће бити на одмет да се укратко упознамо са приликама у којима је Аврамовић отпочео своју корисну акцију и пожњео прве плодове њене, као и са мотивима саме акције и тешкоћама на које је Авра-мовић наилазио у почетку свога рада. Када је Султановим хатишерифом од 1830 године се-љаштво у Србији ослобођено од спахија и у исти мах по-стало власник земл.е, коју је дотле обрађивало, сматрало се да је тиме коначно решено питање ссљаштва. То је уверење владало како у народу, тако и код оних који су стајали на челу тадашње државе, па се услед тога сељаштву слаба паж-ња обраћала. Заборавило се да је V време ослобођења сеља-штво у Србији1 стајало иа прекретници и да му услед тога треба посветити више пажње иего икад у другим приликама. Потребно је било да се сталио бди над њиме,*јер је оно у то доба отпочињало нов живот, за који није имало потребног знања и искустпа. Ослобођен од1 притиска Турака, сељак је иочео да се слободније креће и да долази у додир са град-ским становништвом, што је у крајњој линији имало вил-нога одраза на његовом дотадањем породичном животу, и на његову привреду. Настала је постепена дтференцијацнја становништва, која је изазвана унутрашњим уређивањем др-жаве. Из старих породичних залруга издвајали су се поје-дини чланови и одавали се занимањима, до којих се за време Турака никако или у врло ограниченом бро.ју долазило. Ово диференцирање и све јачи додир сељака са варопнсим станоп-НИП1ТВОМ утицало је на сел.ака у томе правцу да се јавља све већи број потреба. које нису могле бити задовољене при-вредиом лелатношћу поподичних задруга. Многе потребе морале су бити иолмнпиване пооизволима из. грала, плаћа-њем у новцу. што ;е опет претпостављало продају онога, што с\т чланопи попотичне залруге производили То из о-снопе мења привредну структуру породичне задруге и на место производње само за сопствену потрошњу, сељак v породичној задрузи почин.е да производи још и за тожи-ште. То су први почетпи ппелаза земл.орадње у Србиш са натуралне на новчану привреду. Опај прелаз постаје још ■ 153 изразитији када се влада Киежевиие Србије одлучила да наместо десетка убире порез у новцу. Сасвим је природно да овај прелаз са једне на другу вр-сту привреде, оставља дубока трага у привредном и социјал-ном склопу породичне задруге, што ће се касније одразити и на структури земљорадничког поседа у Србији, а коначно и на привредни и социјални положај земл>орадника уопште. Стара породична задруга, која је у својој привреди почивала на аутаркији, није могла и даље обављати своју социјалну функцију у доба новчане привреде, онако како је то било за време аутаркије. Чланови породичне задруге могли су бити задовољни само донде док се у задрузи производило за под-мирење потреба њених чланова. Чим је производња могла бити процењена у новцу, чланови су се почели интересовати за вредност онога што су нроизвели и сваки је тражио своје. Више није било оне индиферентности према количини про-изведених добара, као што је то било у време аутаркије, када је свако у задрузи узимао себи само онолико, колико је тро-шио. Прелазом на новчану привреду, мењају се и схватања чланова породичие задруге о њеној социјалној улози. Овако стање у задрузи најзад је постало главним разлогом њеном распаду и раздруживању њених чланова. Само издвајање из породичне задруге још више је по-већало потребу за новцем код сел>ака, јер је сада морао ку-повати много што-шта, што је раније производио у својој задрузи. С друге стране сел>ак је могао подешавати своју производњу тако да што више производа изнесе на тржиште. Потребу за новцем увећала је и чињеница, да се сељак, напу-штајући нородичну задругу, није одрекао многих обичаја, којих се држао док је био V задрузи. Он се и даље држао старих обнчаја, иако издвојеи из задруге није више имао ону економску снагу, коју је имао у породичној задрузи. Примитиван у својој привреди сел>ак није био у стању да производи и уновчава онолико, колико би му било нотреб-но- Зато је био принуђен да новчана средства набав.ља на други начин, довијајући се према приликама. Било их је доста који су се услед иотребе за новцем, одавали разним шпекулативним пословима у којима су неуки и неискусни нај-зад пропадали. Али највећи део :е био принуђен да зајми, ус-лед чега се постенено увал.нвао у све веће и веће дугове. Ово задуживање се догађа у времену, када у Србији још нема ни трага организацији земл>орадничког кредита. Зато се се-љак обраћа приватиим зајмодавцима који се постепено, ко-ристећи сељакову нсвол.у, извргавају већином у зеленаше, који зајам дају уз невсроватно велику камату. Разуме се да задуживањс сељака под оваквим околностима из дана у дан отежава његов положај, да једпога дана озбиљпо запрети ■ 154 његовом привредном опстанку. Ово доба је карактеристич-но по томе, што се држава уошнте не интересује за нривре-ду сељака. Услед тога постоји опасност да сељак постане жртва својих кредитора — зеленаша, што би по његов еко-номски и социјални положај имало недогледних последица. Како је ово робовање зеленашима постала општа појава онога доба, морала се најзад умешати и држава. Она посте-пено предузима разне мере, којима жели да спасе сељака. Је-дне од ових мера су изразито заштитне, као што је указ Кнеза Милоша, издат 1836 године о минимуму поседа који се може за дуг заложити, док друге претставл>ају позитивну акцију за организовање земл,орадничког кредита, помоћу средстава са којима је у оно време располагала држава и општине и која су се састојала из разних фондова. Ове мере се предузимају у времену, које у развоју кредита у Србији претставља један период за себе, окарактерисан тиме да др-жава интервенише у сељачкој привреди и чини покушаје за организацију земљорадничког кредита на бази државне ин-тервенције. Међутим сва настојања државе остају безуспешна. Кре-дитима, које држава ставл>а на расноложење, сељак се доду-ше служи, али не неносредно већ нреко разних посредника, који су у овоме послу постали тако рећи професионалци. Развија се читав систем зеленашења на тај начин, што сео-ске и варошке газде, механџиЈе и дућанџиЈе, занатлије па и чиновници узајмл>ују од државе, да би овај новац дали на зајам потребитом сел>аку, малом поседнику уз двоструку па и- већу камату. У оваким приликама ранији положај сељака не само да сс није побол.шао него је бивао све гори. Опа-сност од презадужења и економске пропасти сељака бивала је већа н већа. Ово коначно наводи Кнеза Милоша на преду-зимање нових мера за заштиту сељака и он 1860 године из-даје указ, којим се за свагда забрањује издавање зајмова из државне касе. Али то није била мера за решење питања земљораднич-ког кредита, које је све јаче избијало, јер се у међувремену све више осећао прелаз на новчану привреду, што је за со-бом повлачило стално повећање потреба за новчаним сред-ствима у привреди сел>ака. Убрзо се јављају нове мере, које иду за тим, да се сви државни, општински и други фондови концентришу у једну установу, коЈ"а ће са њима руковати и из средстава ових кредитирати привреду Србије, која се у то доба изграђује, а у првом реду земљорадњу. Тако се 1864 го-дине оснива Управа фондова. Није требало много времена па да се покаже"да ни Управа фондова не претставља ону уста-нову, која би била носилац земљорадничког кредита. Тешко-ће са којима је било скопчано добијање зајма, нарочито за потребе оног ситног земл>орадника, затим изигравање Упра- 155 : ■ ве фондова од стране њеннх дужннка, допринелн су да се сељак све мање служко њеннм креднтнма. Да бн кредити •Управе фондова били ириступачнији, основане су 1871 го-дине Окружне штедионице, које су замишљене као нека врста филијале .унраве фондова, а норед тога су имале и своје са-мосталне изворе новчаних средстава. Међутим, недостатци у кредитној нолитици ових устано-ва, допринели су да су се њиховим кредитима служили готово искључиво имућни,и људи, а онн којима су ове штедионице стварно биле намењене нису могли доћи до зајма. Док су ови недостатци исправл.ени нестало је новца код штедиони-ца. Тако су и ова два нокушаја остала без уснеха са којима се завршава трећи период у развоју земљорадничког креди-та у Србији. Неспособна да ради у позитивном правцу на ре-шавању нитања земљорадничког кредита, држава ипак није могла остати равнодушна према тешком положају земљо-радника. Стога предузима нове строжије мере за заштиту земљорадника од зеленаша, које се састоје у повећању ми-пимума поседа, који се не може за дуг заложити и продати. Многи од савременика полагали су велике наде у овај закон-ски пропис (§ 471 Грађанског судског иоступка). Мало их је било који су правилно оценили праву вредност ове заштит-не мере. Живот је показао да ова мера не само да није зашти-тила сел.ака од зеленаша, него је омогућила да зеленаштво још више цвета. Са њоме је сел.ак изгубио сваку подлогу за солидан кредит. У међувремену док се све ово догађало прилике у зем-л>орадњи разви;але су се тако, да се све више остављала на-турална нривреда и прелазило се иа новчану привреду. Ова нривредна еволуциЈа затекла је сељака у СрбиЈи стручно не-спремна, недовољио окрегна и без искуства које му је по-требно да се на тржишту снађе, без потребних новчаних средстава за организован.с производње према захтевима по-трошача, кредитно неспоссбна и презадужена. Новчана средства, која су требала бити искоришћена у јеку прелаза на новчану прнвреду била су одавно употребл.ена, још онда када се сељак задуживао искл.учиво ради потрошње. А сада када га је требало кредитирати да би се оспособио за нов начин привређивања, када га је требало номоћи да не по-клекне и да не постане жртва капиталистичког привредног система, средстава више није било. Сел>ак је остављен са-мом себи да га једнога дана капиталистички привредни си-стем у своме надирању збрише. Његов је положај у то доба изванредно тежак готово безизлазан. Вал.ало је тражити пута и начина да се сел>ак спасе и економски учврсти, те да се оспособи за нов начин привређивања. У то доба јавл.а се Ми-хаило Аврамовић да поведе снажну акцају за организовање земљорадничког кредита на једној здравој основи. Он ће 156 својом акцнјом показати да кредит за зсмл.оридаика може бити само онда солидан и ефикасаи, ако је организонан тако да буде приступачан сваком ма и најмањем земл.ораднику, а уз то да је и јевтин. А ово је могуће само на здравој за-дружној основи- Ова акција Михаила Аврамовића претстав-л>а улаз у четврти период развоја земљорадничког кредита у Срби.ји. Михаило Аврамовић је веома добро уочио све невоље са којима се борио земл.орадник у оно време. Био је начисто да све мере које су предузимане не могу извести на прави пут и да не могу дати оне резултате, који су били очеки-вани. У непосредном додиру са сељаком, Аврамовић је ви-део све тешкоће са којима се сељак борио и знао је врло добро, да се сељак неће моћи још дуго борити са њима, ако се прилике не измене. Михаило Аврамовић је, као добар по-знавалац привреде био свестан да мора постојати пут и на-чин и за решење земљорадничког питања у Србији. Њему је било врло добро познато, да је сељаштво других земаља већ пролазидо кроз готово исте перипетије, кроз које је у оно време нролазио сељак у Србији. Стога је ночео истра-живати шта су друге земље урадиле у сличним приликама, да би поучен њиховим искуством и сам повео акцију за спасава-ње и нривредно подизање сел.аштва у Србији. Ова његова истраживања одводе га у Немачку и Италију, које су у оно доба важиле као земл.е у којима је врло добро организован кредит за потребе малога човека. 11роучавај.ући организацију кредита у оним земљама, Аврамовићу је било јасно шта му ваља чинити код сво.;е куће, да се и сељак у Србији спасе тешке беде у којој се налазио и да уједно добија сигурна ослонца за свој привредни опстанак и нанредак. Аврамовић је при томе начисто да модерна држава, решавајући проблем сељачког кредита и сел.ачке нривреде уопште, мора поћи пу-тем задругарства. По повратку у своју домовину, године 1892, Михаило А-врамовић не оклева нимало, већ одмах почиње своју акцију за оснивање земл.орадничких задруга, по начелима Рајфај-зена. Тешкоће на које наилази Еелике су и разнолике. Ипак се Михаило Аврамовић не колеба, већ енергично и истрајно ради на остварењу сво.;е замисли, коју пропагира усмено оби-лазећи села у околини Смедерева и писмено помоћу недељног политичког и привредног листа „Задруга". У својим чланци-ма износи шта је све видео у Немачкој и Италији, описује стање земл.орадника у Србији и истиче потребу задружне ак-ције, да би се земљорадник спасао. Иако Михаило Аврамовић није прш који је идеју задру-•гарства унео у Србију, јер се о задругама писало и говорило н пре њега, а" нарочито осамдесетих и почетком деведесетих 157 година, инак је Аврамовић наилазио иа велико неразумевање и неповерење, које је имало свога корена у ранијем идео-лошком схватању задруга и задругарства. Савременици МИ-хаила Аврамовипа нису умељ« да, разликуЈу задружну идеоли-гију михаила лврамовића, од задружне идеологиЈе светоза-ра марковића и његових следОеника, чије се задружно уче-ње ослања на социјалистнчка схватања или< тачниЈе речено на утопистичку задружну идеологију Роберта Овена, Шарла Фур-Јеа, ЛуЈа ћлана и других њима сличних. „Ама ви, господине л1ико, оставите колекшвне задруге"... говорили су тихаилу Аврамовићу њсговп савременици из Смедерева и тиме најре-читиЈе изражавали своје неповерење према његовој акциЈи и његовим задругама. Међутим, разлика између схваган>а Светозара Марковића и његових следбеника и схватања Михаила Аврамовића је то-лика, да се ова два схватања у својој основи управо диЈаме-трално косе. 11ре свега, задружни нрограм Светозара марко-вића, човека који је под ансолутним утицајем Руса Черњи-шевског, преко кога Марковић прима и марксизам, не обухва-та земљорадњу директно и тако изразито, као задружни про-грам Михаила аврамовића. Светозара марконића јс земљо-радња интересовала само утолико, уколико је она саставни део привреде, која се има организовати у његовим универзал-ним задругама тзв. општинским привредним заЈедницама, • институцијама сличним руском „Миру", којима је као основа имала да послужи стара српска породична задруга. За Мар-ковића иије постојао проблем очувања и подизања ситног сеоског носеда, као самосталнс привреднс јединице- Марко-вић је, шта више противник овога малог поседа, јер је он присталица теорија марксиста, да је и у земл>орадњи, као и у индустрији надмоћнији велики носед, јер се само на ве-ликим поседима може извести права концентрација произ-водних снага и рационализација саме нроизводње. Доследно овоме схватању Светозар Марковић хоће да оснива велике заједнице, које обухватају читавс општине и у којима ће сељачки посед исчезнути. Његови следбеници имају у сво-ме задружном програму земљорадничке асоцијације, које сматрају као најбољи облик за организовање сел,ачке при* вреде. Сасвим је друго схватање Михаила Аврамовића, који целу своју акцију заснива на нотреби да се очува и оспо-соби за модерну привреду баш онај ситан и средњи посед-ник, који сачињава језгро структуре аграрног поседа у Ср-бији. Михаило Аврамовић најпре помишља на организацију земљорадничког кредита и то зато, што тежак положај зем-љорадника, који је презадужен код зеленаша, а уз то још и оскудан у храни, то у првом реду тражи. Али он не мисли да остави по страни и остале привредне функције сељач- 158 ког газдинства, већ предвиђа да се и остали процеси сељач-ке привреде, изузев оних природних, обухвате новом за-дружном организацијом. Економски програм свог задруж-ног покрета сам Михаило Аврамовић претставља овако: „Земљорадничке задруге помоћи ће сељацима да се отку-ие тешких зеленашких дугова, ати кад то једном и према једноме учине, други пут се неће враћати више на ту стазу. „Земљорадничке задруге имају главну задаћу да снабл ју сељачко газдинство свим неизбежним оруђима за про-изводњу, да оно може самостално опстати, а да не мора да се расељава или да лута по свету, тражећи узгредне зара-де и дохотке. Снабдевено, т. ј. преображено и преуређено сељачко газдинство има да дк земљораднику не само ми-нимум за живот, већ и вишак доходака, да он узмогне стварати већи капитал у оруђима и да може побољшати услове за живот. „Земљорадничке задруге имају улогу да у погледу сна-бдевености м спреме стално држе сељачко газдинство на висини, која одговара даном тренутку, а особито развије-ности тржишта м саобраћаја, тако да оно може држећи се чврсто, да издржи сваку промену на тржишту (како дома-ћем тако и светском) и да не подлегне никаквој утакмици, ма каква она била. У том смислу земљорадничке задруге мора-ће нарочиту пажњу да обрате оспособљавању сељачких производа за ближе и даље тржиште: спремању » преради воћа, грожђа, млека, жита и т. д." Као што се из овога програма види, Михаило Аврамо-вић истиче да је главна задаћа земл.орадничких задруга ос-нособљавање сел>ачког газдинства да издржи утакмицу н < тржишту, са којим се има борити прелазом на новчану при-иреду. Осим тога задруга има да буде инструменат, помоћу којега ће се омогућити стално напредовање сељачког газ-динства и подизати сељачка привреда. Иако су ова два проблема од необичне важности ипак је њиховом реша-вању морало претходити ликвидирање остатака натуралне привреде која је оставила дубоки траг на сељачком газдин-ству, у виду зеленашких дугова. Акција Михаила Аврамо-вића имала је скроз позитивни смер, али се ма и привремено морала задржати на уклањању једног тешког зла па ма то тренутно било и на штету најпозитивнијег дела саме ак-ције. Јер, без уклањања старога зла није се могло ни по-миншати на рад у сасвим новом правцу. То је уосталом Ми-хаило Аврамовић осетао одмах на првом кораку, чим је от-почео да ради на оснивању задруга. Под тешким утисцима стања у коме се сел.ак налазио, свестан зла које га притискује, он се са доста иеверице оп-ходио према задружној акцији Мкхаила Аврамовића. Њега је тешко било придобити још и зато, што је био навикао 159 на помоћ споља, од општине и државе. Сељак још није био свестан потребе, да и сам треба да напрегне своје снаге у кнтересу свога напретка. Он није могао веровати да сељак може сељаку номоћи, другим речима није веровао у своју сопствену моћ. Најзад, сељак све то није чинио још и зато, што се још увск наслањао на велике народне резерве, које су биле у шумама, утринама и врљикама, из којих су се још урек могли црпети извесни приходи, за које нису биле по-требне готово никакве инвестиције у новцу, а сасвим ми-нималие у раду- Извесиа пословна начела задруге утицала су да се неповерење према задрузм још и п«Јвећа. То се одкоси у првом реду на начело солидарне одгов Јрносги, којег су г{; сел>аци јгко плашили. Овако расположен,е се-љака нрема задружној акцији необично је отежавало рад Михаила Аврамовића. То је био јелан проблем за себе, који је пре свих требало решити. И захвал,ујући само од-лучности и упорности са којом је Михаило Аврамовић во-дио своју задружну акцију, могле су сс раабити све прец-расуде сел,ака и отклонити ова најзначајнија тешкоћа, која је нмала најдубл.ег корепа у непросвећености сељака. Поред ових Михаило Аврамовић је морао да савлађује и неке скроз практичне препреке. У првом реду се радило о томе, да за остварење своје замисли ни.је имао правнс подлоге, која је била неопходна, јер се без ове гаранције није могло почети са радом на оснивању задруге. Захва-д>ујући својим пријател.има двојици адноката Николи Стан-ковићу и Станку Лапчевићу и судији Јоци Кречаревићу, Ми-хаило Аврамовић долази и до правне формуле за осннвање задруга и то у виду међусобног уговора. Није потреб-мо нарочито подвлачити колико је ова основа била неси-гурна с обзиром на свест оних који су уговор потписивали. Али у недостатку олговарзјућег закона Аврамовић се мо-рао задовол.ити и са овим. За практичан рад и остварење задатака земљораднич-ких задруга најважнија тенжоћа био је недостатак новчаних средстава. У овом погледу задруге су имале минималне из-гледе на ослонац спол.а. Михаило Аврамовић је додуше ус-нео да иридобије Подунавеку окружну задругу да задру-гама стави на расположење извесна новчана средства. Али је све то могло бити довол.но само за скромне почетке А-врамовићеве акције. За случај да његова акција доби.је веће размере, као што се касније и догодило, помоћ Подунавске окружне задруге била би незнатна. Касни:е Михаило Авра-мовић успева да за своју акцију задобије и. Београдску за-другу, која задругама огвара кредит од 120.000.— динара. А када задругарство Михаила Аврамовића почиње да до-бија све више присталица, прилази му у помоћ држава и ставл.а му на расположење један део прихода класне лу- 160 грије- Касније држава даје још и 50.000.— динара годиш- !ње из своје благајне. Али, неодбацујући ову помоћ, Михаи-„ ло Аврамовић се стара и о прикунљању сонствених сред- става, за коју сврху уводи код задруга сталну штедњу, овај најизразитији начин прикупљања сопствених средстава, који је битна карактеристика српског задругарства. Коначно да напоменемо, да је Михаило Аврамовић имао специјалних тешкоћа, које су проистицале из тадашњих политичких прилика. Владајући кругови су такођер са не-новерењем гледали на Аврамовнћеве задруге, јер су се бо-.јали да су оне само маске за организовање тадашње ради-калие опозиције. Ова бојазан владајућих дошла је касније до нзражаја и у самом закону о земљорадничким и занат-ским задругама, који је донет 1898 године. Она је најизра-зитија у оном пропису закона, који предвића оснивање само једног савеза, ради лакше контроле, иако је то било на штс-ту правилнога рада код задруга, па и код савеза. Тако је, ето пре четрдесет и две године Михаило Авра-мовић отпочео своју акцију за оснивање земљорадничкнх задруга. Скромно са пуно напора и труда водио је Михаи-ло Аврамовић ову своју акцију, која је најзад уродила пло-дом. За четрдесет година свога рада земљорадничко задру-гарство је оправдало наде које су у њега уливане и Михаилп Аврамовић може битн задовољан са својим великим делом 3 ■ 161 ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ Пихаило Аврамовић и задружно васпитање Ппшо: Др. Салих Уђварлић, Београд. „Задругарство се ие оснива иа броју задру-гара, нити на великим капиталима, на ни на здраном разуму и доброј вол>и неколицине н>их, иего н.егов успех зависи од добре нол.е, здра-па разума и особито задружне спремс масс задругара, који ако нису упућени у задругар-ство, ако не знају начела задружна, неће моћп да цене у колико је користан или штетаи овај или онај пут у задружном делању." Стуарт. „Сувремена привредна задруга претпоставл.л иеограничену слободу задругара, слободу све-сти, слободу псказпнан.п мисли, слободу рада и жпвота. Сем тога она претпоставља највећу искреност и преданост заједничком послу који се за рачун свих задругара и предузима. Њена )'е снага узајамна слога и понереље задругара, узајамна л.убав задругара према задпугару, најнсћл солндарност мећу задругарима." Мих. Аврамовпћ: О потрсби задружног образовања код нас. ГТолазећи са гледишта да је задругарство једна прак-тична школа живота и школа морала, која поставл>а високс захтеве и дужности на л.уде који раде у н>ему већ од првих дана свога задружног рада Михаило Аврамовић је тежио да л>уде понајпре припреми и васгшта за залружну акцију. По-јам задружног васпитања код њега је био врло широких размера. у ствари оно <е значило за њега једно ново схвата-ње. нови морал и засебну задружну култуоу и етику. Такво васпитање требало је да обухвати целокупног човека и да га заиста морално нпепороди. Тежиште његова рала било |е v томе да се код масе задругара, часника и кот осталих за-лпужних падника пазвије што већа задружна свест. да се уопгате (ћоомипа јелно високо гхватиње п чалпужнпм палг. лл би се тако V клипи и тамо нт теоену V напоту п и кот гвих затпужних палника учвпстиле сочилне мопатчр осно-пштр ,ча гпа задпуж"« ппегнућа. и пнч 1'етшоставнија. ко1*ем тржр и-прлитне далоуге као и за пслхлр зчтоужче обликр. чи1и пчт лтлпчлри толиким тртп^оћ^мч. жотппмч и вели-""" игјгугтппм Грдки №.ргов гест v залпужипм л*»лан>у отитир тим ипгтл!Т<птт ^игмо хтели тч оиотамо v гпим пп?ели-"пгтима грртголиј^и пдт и>ргои иа заттогжиом »'гпит^вд'. ди^-ча? и последипе тога рала тта напт задружни покпет н да рл- 162 зумемо досадање резулт&те које је постигло задругарство у ^руији оило ои 1|01рсоно да се израдм Једна иарочита ст> Дијц <ј шмс раду. ииџм нрлгодом зоог 01 раничеиог нростори ми лсмо НастОЈати да ирсма иашим слромиим снагама дадсмо у главним иотезима само Један приказ и да истакаемо карил-гсристичне црте тога његова ооимног рада. 1. Аврамовић као задружни учитељ и вођа задружног "" покрета. Бећ кад се решио да ради на задругарству у србиЈи, он је иснуњавао све услове којс задружни рад захтеиа и који се посхављаЈу на осниваче и воое задружног покрега. јзио Је од нрироде врло интелигентан, одлучан, стрпљив, устра-Јан, задру^ ар у пуном смислу речи и ниЈе ирезао од тешкова којс су се нарочито у дооа оснивања нрвих задруга наме-тале. ин је ноказивао неизмерну енергиЈу, интерес и неса-ломљиву вољу за задругарстно, у своме раду био је теме-љит, у целом његовом задружном раду назире се реално схватање о стварима и ноЈавама у задружном животу.-Уд увек је имао једну широку концепциЈу о задругарству, ни-ЈедиоЈ задружноЈ акцнЈИ ниЈе прилазио површно него Је настоЈао да нродре у суштину и да свако питање претходно што ооље и свестрано нроучи, н то у вези са свим елемен-гима који би могли да утичу на његово практично решење. I Стога Је оН још јаче и непосредније утицао на своје сарад- нике и задругаре у нојединим задругама. Да би створио један добар нлан и метод рада при оснива-њу првих задруга у СрбнЈИ, он је обишао више земаља,- наро-чито Иемачку и Италију и нроучио темељито организацију и основе тамошњег задругарства. 'Гу је као и у Енглеској упознао и начин и разна сретства задружног васпитања али за разлику од многих пионнра нових идеЈа у разним обла-стима људске делатности и науке код нас он је при постав-љању првих основа у иашем земл.орадничком задругарству водио строго рачуна о нашим локалним приликама, нижој оиштој култури и менгалитету нашега народа као и специ-фичним привредним потребама нашег земљорадника. У том што се он увек трудио да упозна менталитет и психу нашег сељака лежи његова велика вредност, а то нам истодобно у вези с особинама којима се он одликовао објашњава и све оне резултате и завидне успехе коЈ'е је задружни покрет у Србији под његовом управом постигао. Аврамовић се сав свим својим интелектуалним и физич-ким снагама предао задругарству. С правом можемо рећи да је он од иочетка свога рада до данас неколиким генера-цијама био учитељ у задругарству, његов прави апостол, верни поборник и доследни тумач задружне идеје и начела 163 задружних. Да в/.димо у чему је то све долазило до изра-жаЈа. & пезорој ирнлика он је одлазио у иарод пригодом при-нремања н иснивања задруга, на скушпг.ше а и независно од гога, одржао читав ииз предавања, говорио ноједиицима и моси о аадругариоу, тумачио им н>егива начела, исАорењи-вао заблуде и погрешна схватања о задругарству. Шга тск да се каже о његовим предавињима, говирима и дискусијамл на скунштинама и конгресима савеза и задружним течаЈе-вима? „Земљорадннчка задруга", годишњаци савеза, штам-пани извештаЈи о конгресу, толике Аврамовићеве публика-цнје верна су огледала свега тога н остаће богата ризница и одлична грађа из које ће тек наши задружни историчара и иове генерације моћи да нроуче колико јс била обимна и тешка улога Аврамовића на задружном васнитању и постав-љању морално-идеолошких основица земљорадничхом з--другарству у Србији. Нико до сада лепше, тачније ни јасније НИЈе КОД нас фцрМуЛИСаО И (ЈОрал.шЖИО ЈаДруЖму ИДСЈУ, Зи-др>жна начела, осноине ниЈмиас задружнс, Јсшкоће, 1ежњс н одлике модсрног задругорства. шегова жива реч имала је неооично Јаког утицаЈа и одјека у народним душама. сгаријн и млаои Јадругарн ће се још и данас најбоље се-ћати колико Је оило олаготворно деЈСТво тих говора, разго-вора н предавања његових Ну1 масу. ин је цело време интен-зивно радио, откидао од свога одмора и носвећивао се оз-Оиљном студирању задружних нитања. Кроз цели живот ои се сам дооро сиремао за задружни рад а и данас се снрема и поред своје седамдесете године интензивно радн с неиз-мерном свежином и вол.ом. У сваком своме делу а нарочито у задружном рЈду био је савестан и дисципдинован до крај-ности, имао је високи осећај дужности и одговорности за поверени му посао. Течајем времена сабирало се код њега иеизмерно искуство, он Је разгранавао програм задружног рада и све вишс развијао и афирмисао задружну идеологију. Његов лични пример имао је још већи утицај на народ; све то стварало му је веће нризнање, углед и поштовање у ши-рим слојевима народа, у зеиљи, и у иностраиству и олак-шавало му да задругарство у Србији развије на једној ши-рој основи. Србија је пре рата постала земља чије је задру-гарство служило за углед другим земл>ама и давало поти-цаја за развиће задругарства у осталим балканским зем' л.ама. Овде би нам било немогуће оцртати све његове заслуге на задружној пропаганди нутем часописа и нопуларних књига из задругарства. „Земл.орадничка задруга" је за цело време његова уредништва била одлично уређивана, доносила је изабране чланке из пера најбољих задружних радника али већину чланака за њу писао је сам Аврамовић, он јој је 164 давао основнм тон, настојећн да она будс једна васпитна школа и отворена књига за све задругаре, нутоказ за далш рад и ревија свих важнијих догађаја и резултата из задруж-ног живота. Путем ње он се трудио да се задружна идеја што више и боље популаризује у ширим слојевима народа. Да би младеж припремио за задругарство почео је доцније издавати и лист „Млади задругар". У циљу подизања моралног нивоа на селу он се највишс залагао за оснивање задружних библиотека и читаоница нри појединим задругама да 6и тако развио веви смисао и љуоав за књигу у народу и да он његоио онште знање а на-рочито о задругарству и привредним нигањима знатно нро-ширио. С друге стране, свестан колико Је био убитачан ути-цаЈ сеоских кафана и механа, трудио се да путем читаоница сељаке одбије од њих, да Ои сачували своЈе здравље, газдин-ство и друштвени морал. С гално је пронагирао да скупшгине задружне и конгреси Оуду што ороЈније посећени, да се на њима води жива дискусиЈа н одржи које предавање из за-другарства или по другим питањима коЈа тангирају живог сељака. Иреко зиме одржавали су задругари села, разне за-баве и нриредбе у сврху разоноде и измене мисли о задруж-ном раду. Још и више, задруге су по његовом схватању тре-бале да буду носиоци новог начина живога на селу, да по-дижу народно здравље, да отварају задружне аиогеке, да уклањају штетне обичаЈе, лоше навике, исовке, размирице, иарничења и разне пороке међу задругарима. (Јне су тре-бале нарочито да нрогоне и кажњаваЈу нијанице л карташе, да мире завађене (суд добрих људи), л да целокупни живот земљорадника доведу у склад с новим добом и савременим духом. И заиста оне су учиниле много у свим тим правцимЈ и утиц".ле на реформу дотадањег начина целокупног живота и измену схватања на селу. Поред остварења екоиомског и социјалног благостања многе земљорадничке задруге од свога оснивања до данас извршиле су и читав морални нре-нород у више села. Једна од нрвих брига била му је да се функционери за-дружни и задругари што бол>е оспособе за рад у задругама. У ту сврху одржавани су редовито задружни курсеви за изо-бразбу секретара-благајника и магационера на које је савез релативно много жртвовао. Постепено спремљен је један леп кадар л,уди који су успешно водили задруге. Такође је одр-жавано више течајева за чланове управног и надзорног од-бора као и за обичне задругаре да би се и они што бол.е у-нознали с елементарним појмовима из задругарства. Поред тога одржавани су пре и после рата нарочити курсеви од један до два месеца за учитеље и остале истакнуте и би-стрије задругаре. Овим курсевима био је задатак да даду што ширу спрему лицима која су већ била упућена у задру- 165 гарство и којим је оило намељено да врше теже задружнс нослокс оило у вепиА1 задругама оило у самом савезу. иосле рша сарлуивао Је он лшш и па вишем задружном курсу ко-јп јс органиловао 1 лашш задружни санез. <> тицаЈ сних ових курсева оио Је неооично плодан. јушоги свршени пито.чдп Исгих у сарадиш с мврамовићем и но љегоним директивама разносили су задружи^ идеЈу у народ и донриносили постав-љању солидиих осноинца у раду нојсдинпх задруга као и савеза- Надаље својим предавањима на универзигегу Авра-мовић Је нрлвукао велики ороЈ. студенгске омладине, заин-тересовао и одушенио Је за задругарство. Да би се обезбе-дило боље стручно но1>сп«о у задругама уведени су при са-везу још пре рага специЈални стручни инструктори за вино-градарство, млекарсгво, живинарство и за нољонривредне снраве. Установа ових инструктора ноказала се у праксн као врло добра и много је допринела солиднијем раду, на-рочито у млекарским и виноградарским задругама. Овај успех аадружиих иисгрук1ора имаде да се лахвали иајвише чањеници да .-лврамонин пнјс никад дозвољавао да задруж-но васнитна и морална страиа код тих лица оуде занемарена и подређена доороЈ техничкој снреми. Л' циљу Јачања моралног и материЈалног каиитала он је тсжио да се што нише развије штедња и да се у народу уопште нооуди нећи смисао и потреба за штедњом. Нре рата а и после рата земљорадничке задруге су сабрале доста ви-соке суме нутем сталнс штедње и врло много васнитно ути-цале на народ и на појачање задружие сиести код њега. Та-кође су и с остапим оолицима штедње, с обичном и дечјом, постигнути добрн резултати. Истом цил>у је послужило осни-вање разних фондова и њихово јачање. Да номеиемо само фондове за помоћ у болести и смрти, колике су они услуге учинили нарочито сиромашним задругарима и колико ли је то била племенита и васпитна устаиова, затим фонд за задруж-мо васнитање и др. Целокуина организација рада у савезу ночивала је на здравим и моралио јаким основицама. Послови су се и поред ностепеног проширења и нагомиланости брзо свршавали па је савез постао једна угледна установа. Између савеза и за-друга је била врло жива веза, и писмена и лична, сваки час су давате инструкције и савети задругама. Услед тога што је контрола над задругама била добро организована и стална савез је још веће поштовање ужинао међу задругарима. У целокупном задружном раду у савезу и у сарадњи савеза са задругама Аврамовићу је била увек основна тежња строго чување задружних начела. Односи између њих били су здра-ви и присни. За неправилност и одступања од задружног за-кона, правила и задружних начела биле су предвиђене оштре казне и у конкретним случајевима оне су и примењиване. Да 166 сс задругарство у Србији развило до садање висине и да је задружна идеја у народу ухватила тако чврста корена има се захвалити нонајвише неуморном настојању Аврамовиће-вом да се свим могућим сретствима новећа смисао за друш-твеност, да додири и састанци задругара буду што чешћи, да се задругари науче на заједнички рад, да основни пој-мови задружни ностану народу јасни и блиски и да се он добро спреми за задружни рад. Зато се је и Аврамовић стал-но руководио девизом да задругарство , мора да има што Мнхиило Аврамовић у свом кабинету за рад (октобра 1934 год.) шири круг свесних приврженика у срцу самог народа, ако хоће да ухвати честита корена и да цвета. Није довољно то што ће неколицина њих који се налазе на врху управе за-дружног покрета ширити и бранити мисао о њему ако ои не налази потпоре у маси задругара, ако задругари не бране и не шире тако .исто заједничко предузеће у своме домашају. Они се морају васпитати у таковом затружном духу да буду не само истин.ски задругари у својим задругама и у свом савезу, него да буду и ваљани пропагатори задружне мисли свугде куда иду и допиру."*) *) Мих. Аврамонић: „О потрсби залружпог образовањ* код нас." 167 II. АврнмовиН п задружпп функциопери п ревнзија. Аврамовић је захтевао миого од својих чиновника и те-жио да од њих на нрвом месту створи убеђене задругаре. Они су морали много да раде али и да се добро снреме зп та.ј рад. Чиновници који су му реферисали но појединим пи-тањима били су у сличној ситуацији као ђаци пред својим строгим професором- Пре него што му је који реферисао морао је да се детаљно упути у сваки нредмет да би му могао на његов захтев дати сва потребна објашњења и до-казати да разуме поверени му посао. Он није трнео ленчине и несавесне чиповнике. Сам је био дисцнплииован у раду па је и од св.их својих сарадника тражио да и они буду такви. У тој атмосфери морао се кол његових чиновника да развије један виши осећај, социјална дужност и одговорност према задругарству. Они су спремни на жртве били свесни тога да морају доста да раде у задружним организацијама и да им оне не могу пружити боље материјалне награде за њихол рад, нанротив он.и су се срасли са задружним иокретом и заволели га. Постепено и с проширењем и порастом залруж-ног рч^а и организације растао је и углед Аврамовићев коч њих. Штега је било само што он шпе имао уза се V савезу већи број сталних интелектуално јачих сарадника. Мећутим. без сумн,е може да се каже чп су н»егови чиновници н ако Г н?кад мање спреме и са слабим школским кпалификацијам^ имзли отличне моралне квалитете које су им омогућиле дл успешно раде и да своме воћи буду сигуран ослонац. Нарочиту пажн>у обраћао је организаиији ревизијске глужбе и при пријему ревизора вршио озбил>ап и опрезан | одбир. Настојао је да се певизија задруга врши што чешће савесније и темел>итије. Ревизори су морали да га детаљнп извештавају о утвр1)еном стању у појединим задпугама. о наћеним неправилностима и злоупотребама. Сав. се залагао за то да се кривци у задругама што строжије и примернл казне. оитуже и искл>уче из задружних редова. Он није за-тварао очи пред злим странама и болесним по.јавама задру-гарства него је иастојао дч их открива, уклања и интензивно лечи. Правила задружна и закон морала су бити за сваког света и поштивана од свих. Залоужни морал и начела за-дпужчог рада била су на достојној висини и увек се уста-јало у озбил.ну одбрану н>ихову чим се запазила ко.ја не-мила појава, неправилност или злоупотреба. Они који су по-грешили нису били поштећени, маса задругара била ;е упо-зооавпна на њих- Такна прпкса са страпе савеза и прогањање криваца у задругама, улевала је све веће поверење и пои-знање масе задругара према савезу који 1*е кпоз такову прак-су стицао и велики морални капитал за сво| булући оад и уживао све већи морални поестиж код свих. — Дн би дао још већег значаја ревизији и ревизорима, Аврамовић је 168 одржавао чешће састанке с ревизорима послс извршеие ре-визије на којима су се измењивале мисли и утисци о раду појединих задруга, истицале добре н упозоравало на лоше стране задружног рада, усавршавала ревизијска служба и стварале нове смернице за рад ревизора. То су били заправп нека врста задружних семшара које је водио Аврамовић. васпитао толике ревизоре, потицао их на даљи рад и јачу спрему и ставл>ао им нарочито на срце да поред рачунскс и контролне службе буду пропагатори и задружни учитељн народу у селима- На тај начин успоставл>ала се још боља веза међу ревизорима. III. Аврамовић прсма учитељнма и свештеницима. Схватајући значај ситног рада ових људи у народу и њи-хову непосредну везу с њим, он се обраћао и једним и дру-гим, пробирао их и нашао међу њима поред задружних чи-новника и ревизора своје прве сараднике. Учитељи и све-штеници су интелектуално најјачи на селу и Аврамовић се на згодан начин обраћао њима и придобијао их за задружну акцију. Они су постали његови први ученици. По својој дуж-ности они су васпитачи иарода у школи и цркви и зато су му били још подеснији за задружни рад и за васпитање ши-рих слојева задругара. Путем њих откривао је бистрије и отреситије земл>ораднике. Позитивне последице њихова рада по задружни покрет нису изостале. Многе задруге ста-лс су чврсто на своје ноге и одржале се захваљујући њихо-вом заузимању. Свестан њихове улоге Аврамовић их је по-зивао на задружне течајеве, васпитао и био у ужој и сталноЈ вези и сарадњи с њима. Приличан број од њих издвајао је и поверавао им теже и одговорније функције у савезу као ре-визорску и сличне. Ови задружни радници подучавали су чоцније своје синове да и они раде у задругарству па се Је развила задружна традиција у томе. Међутим, њихови си-нови морају још много да уче од својих очева да он по-стали њиховн достојни наследници. У часу кад задруге на селу нису располагале са сиремним и довол>но писменим љу-дима, учинили су учитељи и свештеници у СрбнЈИ слично као и њихови другови V Словенији велике услуге земл.орад-ничком задругарству и Аврамовић је знао да то достојно цени. Течајем времеиа створио се међу самим земљорадни-цима велик број спремних лица. стога и данас потреба за сарадњом учитеља и свештеника у задругама у СрбиЈи ниЈе ни издалека онолика као некад и пое рата. Стога учитељи и свештеници задружнн раднини у Срби1и и Словениш могу да пруже драгоцена искуства и пример за углед својим дру-говима V осталим деловима државе. 169 Из горе изложеног може да се разабере колико је ак-ција Аврамовића на задружном васпитању била многострука. Преко тога васпитања он је хтео да од задругара направи боље људе и тиме је много допринео остварењу оног вели-ког социјално етичког идеала моралиог препорода друштве-ие заједнице на селу и подизању моралних квалитета људи, којем идеалу морају да теже све задруге али чијем је оства-рењу најтеже допринети. Основно начело његова целокуп-ног задружног рада нарочито рада на задружном васпитању јест створити солидан и у моралном погледу квалитативно добар материјал међу задругарима а не полагати толико те-жиште на квантитет. Управо због тога задужио је Аврамо-вић код нас све задругаре и људе с развијеним смислом за социјални рад и за добро људске заједнице али је задужио'' много и међународни задружци покрет. Највећи део људи који данас раде у задругарству код нас и воде одлучну реч у њему не познају довол.но интелект, културну физиогномију, моралну снагу и значај личности Мих. Аврамовића по наше задругарство. Они не могу да схвате његове концепције, по-гледе и искуства. Једии би хтели да кажу да је он несавре-мен, други да је сувише теоретичар, потцењујући његово настојање на задружном васпитању, трећи би хтели да он говори са становишта једног задругарства и да га брани. Губи се из вида при томе да је он далеко од свађе међу за-другарима и од задругара с ограниченим схватањима и да је он пре свега задругар високе задружне културе, који при-пада целокупном задругарству и културном човечанству. Остаје најмлађим и новим генерацијама и омладини да се напаја његовом науком и искуством, да оцени праву вред-ност » ауторитет овог човека, његов значај на постављању основа задругарства у Србији и осталим деловима државе, његове праве заслуге на задружном васпитању задругара и моралном препороду нашег друштва иа селу. На њима је да од њега приме његова дела, науку и речи као драгоцени за-дружни аманет за успешан развој нашег задружног покрета у будућности. 170 Зрнца ПОВОДОМ 70-ГОДИШЊИЦЕ ОЦА СРПСКОГ ЗЕМЉОРАД-НИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА И НАЈВЕЋЕГ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ЗАДРУГАРА. Пише: Милош Штиблер, Београд. I Г. Михаила Аврамовића видео сам први пут почетком јула 1908 год. Оида је одржаиа у Мајнцу код Франкфурта на Мајни (Немачка) прослава 25 годишњице Земаљског савеза немачких земљорадничких задруга. Прослава је трајала више дана. Учествовао је рекордан број задругара из Не-мачке, а исто тако огроман број задругара из иностранства. Из Краљевине Србије, а за Главни савез српских земљорад-ничких задруга учествовали су г." г. Михаило Аврамовић и Др. Ђорђе Николић. Последњи дан прославе био је излет лађом по Рајни, од Мајнца до Санкт Гоара, па се онда оти-шло до огромног „националденкмала" у Нидервалду. Овај је споменик подигнут за успомену на немачку победу у не-мачко-француском рату 1870/71 године. Баш 1908 године, када је била прослава у Мајнцу, све је говорило и много се писало о могућности рата између Немачке и Француске. То смо осетили такође приликом саме прославе и излета, у рајнску долину. Баш кад смо стигли до нидервалдског спо-меника, дошле су тамо и све средње школе из Висбадена са музиком и под вођством својих директора и нрофесора. Био сам присутан, када су наставници ђацима држали код самог споменика ванредно ватрене и претерано великоне-мачке и шовинистичке говоре. После тога музика, па пева-ње. Још пре него што се почело са певањем, ја сам одлазио од споменика. Пролазим поред двојице баш у моменту, када се ночело са певањем, па један од двојице каже на српском језику: „Шваба опет пева Вахт ам Рајн". То су били г. г. Ав-рамовић и Николић. За Аврамовића сам чуо већ раније у задружној школи у Дармштату (1907—1908). Више пута спомињало се њего-во име и са поштовањем је говорено о његовом раду и о организацији српског земљорадничког задругарства, коју је он створио. Касније као чиновник Задружне звезе у Цељу, најстари-јег југословенског задружног савеза (основан 1883 год.) и уредник ЗВезиног листа „Задруга" имао сам на располага-ње велики број задружних листова, преко 30. Поред слове-начких и немачких било је ту листова на свима славенским језицима. Али ми ни један лист није толико импоновао, коли- 171 ■ ко „Земљорадничка задруга", орган Главног савеза срп. земљорадничких задруга у Београду. Није била меродавна само ирирођена л.убав према свему, што је било југосло-венско, него је и лист.сам био заиста одлично уређиван. То је била заслуга Михаила Аврамовића. Још сада се сећам, са коликим истинским уживањем сам читао разне расправе и вести у том листу. На тај начин ја сам се много заинтересо-вао за задругарство у Србији и разумљива је била моја же-ља, да видим и Србију и српско задругарство. Много сам раније путовао по Немачкој, Данској, Чешкој и Швај-царској ради проучавања земл.орадничког задругар-ства, док сам југословенско задрутарство, а нарочито срп-ско, познавао само из стручних листова и књига. Ради тога сам био сретаи, када ми је било 1910 год. омогућено, да пу- јј тујем на конгрес српских земљорадничких задруга, који је те године одржан у Лесковцу. Задружиа звеза дала ми јо иовчану помоћ од 200 круна. Пасош сам добио са великом муком. У Цељу уопште нисам успео. Морао сам у Марибор, где сам помоћу једног словеначког чиновника у сре-ском начелству дошао до потребне путне исправе. Треба да споменем, да ми за ранија путовања (Немачка, Данска, Швај-царска, Италија) насош није био нотребан. То је у Аустри-ји тражено само за Србију и за Русију. Путовао сам, дакле, са својим нријатељем Др. Хојни-ком, сада адвокатом у Марибору, за Београд и даље до Ле-сковца. У Београду посетио сам Главни савез српских зем-л.орадничких задруга. У Лесковцу конгрес је одржан „код цркве ван града", гако је писало и у позиву, а годишња скупштнна Савеза одржана је у гимназији, у једној великој сали. Врло добро се сећам и конгреса и скупштине. Конгресу је претседавао г. Сима Лозанић, док је г. Михаило Аврамовић као управник савеза био главни референт, а одржао је и лепо предавање „Задругарство и држава", које је штампано у засебној књи-зи. Конгрес је био врло добро носећен и већ онда сам за-пазио, да су делегати врло радо и много учестовали у ра-справама — Дебатама. Било је то друкчије, него што сам научио код Словенаца и код Немаца, где се у главноме беа дебате примало оно, што је изнео званични референт. У ле-сковцу, дакле, запазио сам и на конгресу и на скупштини да су задругари много учествовали у дебатама било да крити-кују референте било да нзносе своја мишљења и жеље. Ви-соко изнад свију био је г. Аврамовић. Пре свега он никада није спречавао задругаре да говоре; напротив, он их и сам изазива, да би што исцрпније износили оно, што мисле. Сем тога, он је водио рачуна о мишљењу сваког говорника, али се увек и одмах видело, да су његови погледи на поје-дина питања били најјачи. Одлично познаје ствари и у рет- ■ ■ 172 ко лепој форми износи своја мишљења и поуке, у колико су задругарима биле потребне. Имао је . један начин ра-справљања разних покренутих питања, којн је одмах осва-јао свакога, на нарочито и онога, који је малочас изнео можда мишљење противно ономе господина Аврамовића. Конгреси и скупштине били су чврсто у рукама г. Аврамо-вића, а то ради тога, што је ванредно дооро познавао сва нитања и што је умео, да ово познавање на ретко убедљив и миран начин стави партнерима односно целој својој око-лини до знања. Кад се има у виду још и то, да је расправ-љао увек о питањима, за која је у народу постојало најве-ће интересовање, онда је разумљиво, што је кроз толико де-ценија све било уз њега, уз Мику. II Како то да је народ у Србији тако брзо разумео Авра-мовића и заволео његов задружни рад, а тиме уједно и за-другарство само? Узроци за ово налазе се у самоме Авра-мовићу: у његовој личности, у његовом карактеру и у ње-говом раду. Аврамовић воли свој народ, пун је смисла за рад у корист народа, у корист ближњег, а нарочито у ко-рист онога, који би нутем задругарства могао да поправи своје материјално и културно стање. Гдегод би се путем за-другарства могло учинити нешто корисно, свугде се може видети Аврамовић. Он проучава проблеме, саветује, изра-ђује планове, правила и утиче на иравилно организовање посла. Постоји и ова чињеница: Аврамовић је још у раној младости запазио велике невоље, у којима се мучио српски сељак. Плански је почео проучавати узроке неповољног стања и размишљати о томе, како би се сриском сељаку у његовој великој невољи помогло. Чита и проучава све ма-терије, које имају везе са оним, што њега већ у оно доба највише интересује. Сем тога путује у стране земље, да би видео како су други народи организовали старање за до-бро села. И тек онда, када је имао потпуно израђен план за рад у Србији, он приступа извођењу плана. „Михаило Авра-мовић донео је собом, са својих проучавања, до у танчине израђену мисао о задружном организовању сељака. — Ту није било оног лутања за високим циљевима, који после чине да се изгуби реално тле испод ногу. Не. Аврамовић је одмах дао задрузи задатке — и циљеве, који су искључива-ли свако лутање. Све је ту било срачунато на то, да се се-љачко газдинство оспособи за улаз у капиталистичку епо-ху наше народне привреде". (Милан Комадинић: „Скице и огледи за једну историју задругарства у Србији", стра-на 29). Нека говори Аврамовић сам, како је радио. У његовој тако лепој расправи „Земљорадничко задругарство" из 173 1912 године („Задружна књижица", књига осамдесет трећа1), читамо између осталога и ово: „Умесно је да се и овде уиитамо: шта је то што је раз-гранало и до овога степена довело ону скромну и нејаку за-једницу триестак земљорадника у Вранову ? Одговор на ово питање биће и лак и разумљив. Невоља, која лако обара самца човека, нагонила је н нагони људе да уједињавају своје снаге, па да се тако уједињеном, а то ће рећи вели-ком снагом, уснешније бране. И, заиста, — уједињене снаге пењу вредност сваке посебне саставне снаге до највеће мере здружене снаге. У уједињењу, у задрузи свака снага, свака јединка нреди не више само онолико колико је вредела ван задруге, већ много више, колико вреди цела задруга. Осве-дочив се о овоме чудноватом утицају задруге на јединку, људи су драге воље спајали своје снаге и напоре, и тако спојени постизали једну по једну жељу, која их је кретала на тај корак. Успеси једне групе нису остајали без утицаја на друге — негруписане — људе. Ови су, чув о ономе што су постигли груписани у својим групама, и сами похитали да се групишу. Од једне групе утицај је прелазио на другу, од друге на трећу и тако дал,е док није створена читава је-дна мрежа група, која се разастрла на целу земљу. Већ из овога краткога одговора може се извести за-кључак да је задружна ствар доснела до снаге у нашој зем-љи ноглавито зато, што је постојала и што постоји жива потреба да се земљорадник ослободи разних штеточина. Али како је ова нотреба била само једна погодба за поста-нак задруга, а за развитак и одржање њихово траже се још и друге погодбе, то можемо слободно извести, да су зем-зорадничке задруге узеле онолике размере још и зато, што су увериле многе људе да оне могу да учине за спасавање и унанређење појединих земљорадника много више, него што су то кадри учинити поједини земљорадници када се сваки за себе стара и напреже. Ова материјална страна зем-л.орадничких задруга веома је важна у целоме покрету, јер је и природно да се л.уди лаћају једнога посла у очекивању да ће им он донети користи; али она није и једина, која објашњава стварање и ширење задруга. Има нечега у за-дружноме раду што га битно разликује од свих других рад-ња. То „нешто" могли бисмо у мало речи назвати: несе-бичношћу, љубављу према ближњем, правичношћу. Али стоји бојазан да се ови називи не узму одвећ у општем смислу, што би, разуме се, омело потпуно познавање за-дружних основа. Зато ћемо морати потрошити коју реч ви-ше да би се ова непријатна могућност избегла. Кад се удруже неколико лица да свој новац дају под интерес, њима је главни смер добит. Добит ову они пости-жу на тај начин, што дају новац под интерес другоме, што : 174 узимљу већи интерес него што њих стаје радња око тога давања, што има некога који пристаје да им плаћа тај ви-шак. Ову добит, овај вишак они, дакле, извлаче из цепа другога и трпају га у свој џеп. Они се у толико богате, а они што дају тај вишак у толико осиромашавају. Рђава сграна овога начина поглавито је у томе, што присваја ту-ђу имовину. Имовина много њих страда — крњи се — да би се увећала имовина мало њих. Овај је начин користан само онима, који врше ово присвајање, а за већину је штетан, јер ова сноси неоправдане терете: ради, мучи се, штеди да би се обогатила једна незнатна шака људи. Зато је овај иа-чин рада умесно оглашен као неправичан, као пљачкашки, и жели се да га нестане. Супротно овоме облику, који ћемо ради краткоће зва-ти личним привредним обликом, задружни привредни облик устаје против добити и пљачке. Када се у задругу удруже неколико лица, они се не здружују да свој новац дају дру-гоме под интерес већ да себи набаве новаца што им је по-требан за њихову привреду. Како нико сам од себе добити узимати не може, то ни они, који се удружују да себи но-ваца набаве, не чине то да би добит на тој набавци пости-гли, већ да би своју потребу у новцу што јевтиније и што лакше намирили. Већ из овога се види колика је огромна разлика између личнога и задружнога привреднога облика. Онамо је цил> добит, онамо се ради против добити; онамо се иде на то да се други опл>ачка, овамо се људи' бране од пљачке другога, онамо се богатство тражи у осиромашава-њу другога, овамо се л>уди брину о својим потребама и не раде ништа што би другоме осиромашавање донело; она-мо се напада на туђу имовину, овамо се ни у чију имовину не дира; онамо се присваја туђа имовина, овамо људи бра-не своју имовину. Лични нривредни облик је насртљиван коме ништа није свето да евоје смерове — богатство — по-стигне, задружни принрсдни облик има своје светиње које му забрањују да буде неправичан, себичан, грабљив. У при-роди је свакога личнога иривреднога предузећа, да искључи све оне који му сметају да постигне што веће богатство, напротив, задружна предузећа не искључују друга задруж-на нредузећа, него теже да ових буде што више како би што већи број људи нроводио живот у срећи и задовољ-ству. Два савршено супротна гледишта деле, као што се види, ова два привредиа облика, гледишта по којима је први — лични облик — наперен против већине друштвене, док други — задружни облик — иде за тим да све људе, цело човечанстно," претвори поступно у једно велико за-дружно племе, у коме ће владати потпун склад интереса. Личноме облику је основа нљачка другога, задружноме по-магање другога.' Онамо насртај на другога, овамо љубав 175 према другоме; онамо ненрекндна и међусобна борба же.ва и интереса, овамо стапање свих интереса у један општи интерес; онамо отсуство узајамности и љубави према људи-ма, овамо наЈшира узајамност и тежња да се свеколико друштво људско претвори у једну велику заједницу, у којој неће бити нл»ачкаша, пљачканих, у којој ће свак све и сви свакога узајамно номагати. Отуда излази да задружни облик, који је особити облик у данашњем друштву, тражи и особите људе. Задругари морају да су људи који се разликују од себичних и граб-љивих људи. Они ие могу бити онакви као што смо видели да су они који нрисвајају туђу имовину. Они не могу бити саможиви и гледати на друге људе као на извор из кога ће црнсти богатство себи. Они не могу бити искључиви и не питати како живе и шта раде други л»уди. Нанротив, задру-гар може бити само оиај, који себе сматра да је нозван да другима у заједници добро учини, који у другима гледа са-путнике и другаре на чију је заједницу упућен да би могао постићи мету живота, који у другима не гледа извор богат-ства већ извор снаге из које се може створити срећа и задо-вољство свих људи, који не иде за тим да друге осирома-шава већ коме је идеал опште благостање, који не тежи да себе уздигне нонижавајући друге већ да сви људи буду уз-дигнути у добру и срећи, коме није идеал усамљени неза-видии, презрени положај каквога богаташа који је пљач-ком другога до тога доспео, већ таква заједиица људска у којој ће се сви људи сматрати као права браћа, у којој неће бити посебне среће и посебне несреће, већ у којој ће сва срећа бити општа, једнака и непод,ел»ена. Колико се тражи од човека, иа да буде исгински задру-гар, толико се дванут више тражи од оних, који стану на челу задруге да, по вољи задругара, извршују програм за-дружни. (Јви људи морају бити лично пример свима задру-гарима. У њихову карактеру, у њихову животу, у њиховим поступцима и делима мора сс огледати природа задругар-ства. Што је Христос бно ученицима својим и ови, после Христа, Римљанима, Коринћанима, Ефесцима и другима ко-јима су шил.али посланице своје, у којима су их учили осно-вама науке Христове, то ови морају бити обичним задруга-рима. Поред првога и најглавнијега услова, да морају у пр-сте знати смер и сретства задружнога рада, у њихову раду и животу не сме бити ничега што би се косило с идеЈОм за-дружном. Они не могу бити на челу задружнога предузећа а овамо вршити послове или суделовати у пословима којима је крајњи смер присвајање туђе имовине. Управл>ачи за-друге не могу бити људи који пљачкају — у виду добити или ма на који други начии — другога. Пл>ачкати другога и радити у задрузи, ие слаже се једно с другим. Не може 1Н1|ц 176 нико служити предано и једиовремено Богу и ђаволу. Ми задругар ие може бити задахнут мржњом нрема људима, а толико мање сме такав бити часник и управљач коме је ио-нерено да на делу изводи велику задружну мисао о оства-рењу једне свеопште, велике заједнице, која ће, на основа-ма међусобне сарадње и помагања, препородити и нреобра-зити све људе. Претставници задруге морају бити чврсти у својим задругарским уверењима: што јесте, мора бити код њих увек јесте,. што није, увек није. Њихова мера за људе и ствари мора бити увек једнака, они се не могу поводити према личним расположењима, или нерасположењима, него М0РаЈУ увек имати у виду само поступке и дела и ове ценити с гледишта с којега задругарство поступке и дела цени и одређује. Њихов суд мора бити трезвен и правичан, у .њи-ховим срцима не сме бити никада мржње ни за противнике њихова гледишта. Напротив, они морају сматрати себе као сараднике у име једне велике мисли, као поборнике једнога узвешинога гледишта на свет, и као оличене претставнике тога гледишта. * * * Мало час речено је, да су материјалне користи само је-дна врста користи коју задруге пружају својим привржени-цима — задругарима. У претходном одељку дотакао сам се и друге врсте користи. То је учињено само овлаш, јер би иначе само тој страни ваљало посветити много и много ова-квих написа, и само зато да би се истакло да су и ове, тако да их назовем, моралне погодбе, допринеле да се земљо-радничке задруге развију и рашире у нашој земљи. Ну ипак, ма колико било кратко и збивено оно што је тамо о овој другој врсти користи казано, читаоци ће опет лако моћи ух-ватити главну смисао, која се провлачи кроз цео задружнп покрет и која је душа његова. Задруге иду за тим, да по-дигну масу народну у материјалном погледу а да опет зато никоме ни труни штете не нанесу. Како оне то постижу види се из краткога поређења које смо учинили између личнога и задружнога облика. У томе је њихов висок друштвени и морални значај. Оне нарочито одабирају људе за овај свој смер и спремају за времена управљаче који ће једнога дана моћи без страха управљати свеколиком сложеном машином, која оличава привредни живот и односе међу људима. У овоме је њихов велики васпитни значај. Задруге утиру пут једном особитом новом поретку економскоме и друштве-номе, у коме ће свака снага моћи показати највећу моћну енергију и плодност, а ипак зато подела те енергије и тога плода да ни у кога не побуђује ни незадовољства ни зави-сти. У овоме последњем је велики организаторски значај 177 задругарства. Најзад задруге теже да створе такве погодбе, да сви људи буду у истини срећни и задовољни. Стога сваки добар човек треба да сматра за своју дру-штвену дужност да ради на ширењу задруга. Стога сваки треоа да оуде уверен да ће најбоље послу-жити целини, општем добру, ако буде нригрлио задружну мисао. Стога сваки треба свесно да номаже оснивање, рад и наиредовање задруга, јер је то најпоузданији нут да се у-клоне неједнакости и неправде у друштву, да нестане сиро-тиње и узрока који ову стварају, да ме!>у људима иестапе сукоба и новода за ове, да људи достигну највећи стенен благостања и да у њиховој средини завлада заиста срећа и добра воља." Овако је Аврамовић мислио, овако је и радио. Љегов рад је увек реалаи и чист. Никада се он не служи у своме раду неким фантастичним цифрама и фантастичним изјавама, са ш којима се могу само блефирати неупућени људи. Никада се он не служи неистином. Никада он не нроповеда мржњу. Њему све то и није потребно, ношто нроблеме из основа нај-одличније нознаје и пун је истинске л.убави нрема свакоме ближњем, а нарочито нрема онима који су у нсвољи. ■ Зар је онда за чуђење, ако је био уз њега не само цео ■ сељачки народ, иего је високо цењен и у свима осталим друштвеним редовима, а нарочито код оне народне интели-генције, која је истински волела свој народ? : III. Још нре свршетка великог рата било је међу Југосло-венима задругара, који су размишл»али о задацима задру-гарства после рата нарочито за случај — а у то су сви ве-ровалн —, ако дође до ослобођења и уједињења. Сваки задругар на водећим местима без сумњс је размишљао о томе, шта ће се радити на ужем подручју његове организа-ције, којој је непосредно припадао. Али у колико се јасније видела победа, у толико више су бар водеће личности раз-мишљале и о сарадњи свију југословенских задружних са-веза. Па кад је крајем 1918 године наступило оно сретно доба остварења наших давнашњих националних идеала, за-другари су одмах почели спремати акцију за стварање једне више организације, која би обухватила задругарство свију уједињених Југословена. Ова је акција лети 1919 године сретно завршена оснивањем „Главног задружног савеза у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца", данас „Главног за-дружног савеза у Краљевини Југославији". Питање оснивања једне централне организације нрво је покретано од задружних савеза ван Србије. Али когод се почео бавити са овим питањем, свако је одмах осетио, да : . ................I......•■••■■■ /75 се ту без Београда, без г. Аврамовића и без Главног савеза српских земљорадничких задруга у Београду не може ни-шта предузимати. Тако се прво јавља Задружни савез у Сплиту г. Аврамовићу са једним писмом, у коме каже, како би требало ради добра задругарства сада, када се ствара нова држава, да задругарство добије своје министарство. Стога би било потребно да се сви савези састану у Београ-ду ради договора. Загребачки задругар пок. Аћим Ђермано-ви11 (Савез српских земљорадничких задруга у Загребу) до-шао је и лично у Београд и казао г. Аврамовићу, да би било добро, ако би се основао један савез целокупног југосло-венског задругарства. Г. Аврамовић му је одговорио, да се ово на сваки начин мора урадити. Почетком фебруара 1919 год. задругарска секција пове* ренства за аграрну реформу Народног Већа у Загребу одр-жала је једну седницу, где се расправљало и о томе, „да се приправи све што је потребно за сазив састанка свих за-дружних организација у нашој држави". „Из реферата и расправа на тој седници види се, да су у задружним кру-говима још пре ове седнице т.ј. одмах после 1 децембра 1918 вођени интензивни разговори и преговори. Већ у тим разговорима и преговорима заузима Михаило Аврамовић а централну улогу". На овој седници је „на основу постигну- тих резултата у разговорима са Аврамовићем" закључено: „Ради што уепешнијег и правилнијег спровођења задруж-иих задатака и ради заштите задружних интереса у држави нотребно је да се оснује Главни савез свих задружних орга-низација у држави". (Варга: „Главни задружни савез у Кра-л.евини Југославији", издање „Главног задружног савеза" 1934). Из Загреба је дошао у Београд код г. Аврамовића та-кође г. Ђуро Марић, пре рата секретар „Савеза српских зе-мл.ораднпчких задруга у Дубровнику", а неко време у току светскога рата чиновник Хрв.-славонског господарског дру-штва у Загребу. Дошао је у споразуму са загребачким саве-зима код г. Аврамовића и предложио му оснивање сличне организације, као што је био бечки „Алгемајнер фербанд . дакле Главни задружни савез (савез савеза за целу земљу). Г. Аврамовић је после свега тога сазвао једну конфе-ренцију. Он је, дакле, ово учинио тек кад је у том смислу нримио више позива са стране задружних савеза са новог ју-гословенског подручја, које је раније потпадало под аустро-угарску монархију. „Ја нисам хтео, да сам инсистирам на спремању једног" јединственог савеза", тако г. Аврамовић сам прича, „ пошто нисам хтео, да изгледа да се можда ми из Србије намећемо. Тим пре, што смо ми у рату са нашим заадугарством пропали. Они други могли ои мислити, да се намећемо, да бисмо од тога за наше од неприЈатеља за ■ 179 време окупације уииштеио задругарство имали неку мате-ријалну корист. Зато сам чекао, да долазе други. Они су до-шли и ја сам оберучке прихватио акцију. Био је дакле чисто моралан обзир, што нисам хтео, да из сопствене иницијати-ве предузимам кораке за спајање савеза из целе земље. Бо-јао сам се, да ми се тако нешто не пребаци из разлога, које сам изнео. Није ми било згодно, да ја у име Главног савеза српских земл.орадничких задруга у Београду тражим осни-вање Главиог задружног савеза, пошто је мој Главни савез био у оно доба најсиромашнији. Морам нагласити још јед-ну чињеницу: Ми задругари смо били нрви, који смо ство-рили уједињење југословенско, уједињење у коме је било целокупно задругарство наше земл>е. Ако икоме приличи, да се уједине Срби, Хрвати и Словенци, онда нама задруга-рима то прво приличи." Г. Аврамовић сазвао је све задружне савезе у Београд за дане 12 и 13 анрила 1919 године. „Најзначајнији говор", каже г. Варга, „одржао је Михаило АврамовиК". Он је гово-рио „о потреби, важности и могућности заједничке сарад-ње свих југословенских задружних савеза". „Задругарство није институција за борбу и за раздвајање — оно је за од-брану од неправедног насртаја, за зближавање и здружива-ње сродних елемената". „Разумем поценаност задругарства у бившој монархији, јер она је хтела да има само слабих, нејаких и нротивборних снага међусобних. Тада се то могло разумети, али данас, када смо уједињени? Не, ја то не бих могао разуме-ги — ја немам нодобности за такве концепци-је". „Најзад, господо, ми смо данас уједињени и све оно што погађа или ће погодити један крај или једно племе, погодиће све нас. Проблем је један и организација мора бити једна; невоља је једна и отпор мора бити један". „Ми видимо, да смо један народ, а да имамо три имена. Кажемо да смо један народ и ја верујем то и могу да верујем, да сви ми у Србији и у Хрва гској и у Словенији верујемо у то. Е, сад замислите, како би наше народно јединство изгле-дало, да и не говорим о нашим непријател>има, како ће они о томе мислити, него да говоримо о при.јател>има, како би ми као задругари изгледали пред њима, када би наше за-дружне организације, које су у целом свету први почеци ује-дињења, остале поцепане и неуједињене." Г. Аврамовић је после конференције од 12 и 13 аирила 1919 године одлазио због важних задружиих послова у Лон-дон. Тако је закључак ове коиференције о оснивању „Глав-ног задружног савеза у Крал>евини Срба, Хрвата и Слове-наца" могао бити реализован тек после Аврамовићевог по-■ вратка, а то је бнло на оснивачкој скупштини, која је одр- жана у Београду 14 јуна 1919 године. Више дана пре осни-вачке скупштине држане су седиице — највише у стану г. 180 Аврамовића у Поеикареовој улици, — на којима су присут-ни нродискутовали сва питања и коначно редиговали пра. вила за „Главни задружни савез". Ја сам онда са службом био већ у Београду и учествовао сам на свима овим конфе-ренцијама. Добро се сећам, како је и овде г. Аврамовић за-узимао „централну улогу". Свугде ради на уједињавању. Ни најмање не даје новода са својим говорима за ма какво не-расположење код ма кога од присутних задругара из разних задружних савеза југословенских. Тако ,је у ретко саврше-ној хармонији свршен посао и, после конференција, одржана је опет у најлепшој хармонији оснивачка скупштина. Мо-рамо сви бити нраведни, сви који смо онда били присутни и признати, да је у првом реду заслуга г. Аврамовића, "што је удруживање свију савеза у Главни задружни савез протекло тако лепо, без најмањег инцидента, без најмање неповољне појаве. Код избора управе г. Аврамовић је изабран за управ-ника, дакле за онога, који треба да даје правац раду у новој установи и да ту и највикпе ради. За претседника изабран је г. Д-р Антои Корошец, онда потпретседник владе и прет-гедник материјално најјачег савеза, „Задружне звезе" у Љу-бљани. Морам овом приликом изнети и ово: када се присту-пило избору управног одбора за Главии задружни савез, г. Аврамовић се обратио мени и казао ми, да би кандидат за претседника могао бити г. Корошец. Пита ме за моје ми-шл>ење. Ја сам одмах размислио о ситуацији и видео да је V нитању, онда, материјално најјача задружна организација у Југославији. Сарадњу оваквог савеза је свакако требало осигурати Главном задружном савезу. Иако сам се у том ча-су сетио јонг неких догађаја из недавне прошлости, ипак сам осећао да V овом часу, при стварању централне задруж-не организације, као и у свакој другој прилици, треба ради-ти па прикупљању свих снага у свим областима националие делатности у корист нове државне заједнице. Зато сам г. Аврамовићу изјавио, да би избор г. Корошеца за ппетсед-ника новог Главног задружног савеза био користан. Да сам гледао ствари само са гледишта задружних интереса. ја 6иу могао бити само за то, да положа! претседника заузме онај, који ствари најбол>е познаје и међу задругарима по струч-ности и способности заузима прво место, а то је био г. Ав-рамовић. За ппетседника је после овога. што сам овде испричао, изабран г. Д-р Антон Корошец. IV Г. Аврамовић има великих заслуга и за задругарство државних службеника у Југославији. О овоме сам писао у „Задругарству" бр. 5 и'6 из 1930 године под „Десет година 181 Уредбе о набављачким задругама државннх службеннка и Савезу набавл>ачких задруга државних службеника". Ту сам у главноме изнео и факта о сарадњи г. Аврамовића, па је најбоље да главне мисли из поменутог написа овде по-новим. „Било је у новембру или још у октобру 1920 год. када је Коста Стојановић сазвао конференцију, на којој је гово-рио о иотреби што јефтинијег снабдевања државних- служ-беника са разним животним намириицама. Од познатих за-другара позвао је г. Михаила Аврамовића, онда још веома активног задружног радника, који је у новим приликама створеиим уједињењем Срба, Хрвата и Словеиаца у једну велику слободну државу у једнакој мери ночео водити ра-чуна такође о хрватском и словеначком задругарству. Ово у толико пре, што је стварно био вођа Главног задружног савеза у Крал>евини Југославији као једногласно бирани управник поменуте задружне установе. Сем тога, на првој конференцији учествовао је и г. Антон Кристан, онда на-родни посланик, касније мннистар шума и руда, а уједно тво-рац радничког набавл.ачког (конзумиог) задругарства код Словенаца. Господину Аврамовићу изјанио је госн. Стоја-иовић, да у његово име иозове још и друга лица, за која г. Аврамовић мисли, да се иитересују за једну овакову ак-цију. Госн. Анрамовић на осиову овог овлашћења позвао је ■ и мене. На конференцнјн код Косте Стојановића било је ви-ше лица, али ја онда сем г. Аврамовића и г. Кристана никог нисам познавао. У току каснијих ссдница видео сам, да је био ту и г. Пилц, дир. Југословенске банке. Сем тога стално је сарађивао г. Милојко Васовић, као начелник Ми-нистарства фииансија (данас члан Главне контроле). Неко-лико пута дошао је па седнице такође г. Д-р Мика Јовано-вић, садашњи ген. дир. Држ. рачуноводства и дугогодишњи члан Управног одбора Савеза набанл>ачких задруга држав-них службеника. Добро се сећам, да је са великим иитересо-вањем пратио и сарађивао у раснравама, које су претходиле изради и доношењу „Уредбе". Исто тако иредано је сара-ђивао покојни Јовап Дучић, ондашњи ген. дир. Државног рачуноводства « каснији претседник Набављачке задруге држав. службеника у Београду. Сем тога учествовало је у раду још неколико господе, али имена односно презимена њихова нисам запамтио. Прва конференција је дакле одржана у кабинету Ми-нистра. Минисгар је кратко предложио, да треба хитно ие-што учинити за државне службенике, који се налазе у теш-ком материјалном стању. С једне стране принадлежности малене, а стање се јјош погоршава тиме, што вредност наше валуте стално пада. На тај начин службеници са одређепим, - а ■ 3 ■ 182 стално једнакнм месечним принадлежностима долазе у то-лико неповољиије стање, у колико се више смањује куиов-на снага нашег дииара. Не постоји могућност за побољша-ње чиновничких плата и у опште нлата државних службе-ника путем државног буџета. Али би се стање ипак могло бар донекле поправити на тај начин, што би се држава по-старала за стварање једне установе, која би државне служ-бенике могла снабдевати са што јевтинијим животним на-мирницама. Има сличних установа у другим земљама, на пример набављачке (потрошачке, конзумнеј задруге, које могу, ако су нравилно организоване и вођене, смањити рас-ходе државним службеницима, који се таковим установама користе, за 8, 10, 15, чак 20% и више, што у исто доба ствар-но значи повећање средстава, која државни службеник има на расположењу у виду својих принадлежности. Тако нам је нокојни Коста Стојановић у главним цр-тама изнео своје мишљење молећи нас уједно, да сада без њега о питању дебатујемо и израдимо један програм одно-сно један закон, једну уредбу, којом би се ово питање ре-гулисало. Још је изјавио поч. Стојановић, да ће држава са своје стране учинити све што може, како би се спремила новчана сретства за једну овакву акцију. Конкретно одмах је изразио своје мишљење, да би могао у ту сврху предви-дети 1% од вредноспи свију државних набавака, а исто тако да за своју корист жртвују и државни службеници сами и то на тај начин, што би се кроз пет година одузимало др-жавним службеницима по 10% од једномесечног додатка на скупоћу једанпут годишње. На темељу инструкција добивених од Косте Стојано-вића конференција је отпочела рад — у одсуству самог Стојановића. Прва начелна расправа вођена је о томе, у каквој форми треба реализовати идеју министрову. Мини-стар је, истина, споменуо у својим упутствима задругарство, али сам састав коиференције био је такав, да су изнета та-кође мишљења у корист других нривредних облика, наро-чито у корист једног великог акционарског друштва, коме би се поверило питање снабдевања државних службеника животним намирницама и осталим свакодневним домаћим потрепштинама. Ипак се у овоме начелном пигању брзо до-шло до закључка у корист задругарства, а тиме уједно и у корист свију државних службеника, за које се акција спре-мала. Што је постигнут тај успех, морамо благодарити г. Михаилу Аврамовићу. Он је уживао ванредни глас као за-другар и као социјални радник. Код г. Аврамовића било Је велико познавање свију питања, која су била у вези са ста-рањем за државне службенике у оно доба, када су они у ма-теријалном погледу проживљавали једно заиста необично паннваннлшаааи 183 тешко стање. Тако је искључиво но заслузи г. Аврамовића иобедила задружна теза. Предлог је усвојен сагласно! Мене је ово изненадило с обзиром иа нрисутне претставнике бан-карства. Нисам се могао уздржати, а да ие питам једног банкарског директора, како то да је споразуман са предло-гом г. Аврамовића. Његов је одговор карактеристичан, на сам га радн тога и запамтио. Одговор је гласио: „Г1а ја као директор једне велике банке нрема досадашњим искуствима само желим, да се у нашем привредном животу створи што већи број добрих задружних нредузећа. Зна се већ доста тачно, да је за баике рад са нојединцима скопчан са много већим ризиком, него што је рад са задругама. Ја сам, ве-рујте, са те тачке гледишта одлучан присталица задружне концепције!" Кад је предлог о оснивању набављачких задруга и Са-веза иабављачких задруга државних службеник усвојен, от-почело се са раснравом о појединостима. Ако се добро се-ћам, за ову сврху одржали смо две или три седнице. На крају су главна начела прихваћена, на је било потребно, да се коначно редигује текст уредбе, којом би се регулисала сва питања око оснивања задруга државних службеника. Видело се, да би требало одредити или једно само лице или један малени отсек са задатком, да спреми текст уредбе. (У оно доба, све до изгласања такозваног Видовданског У-става — јуни 1921 год. — за закоиодавство био је надле-жан министарски савет, који је законе издавао без претход-ног саслушања народне скупштине, као „Уредбе"). На нред-лог г. Михаила Аврамовића ја сам одређен, да спремим уредбу. Приговора иије било ии са једне стране, иа ме г. Аврамовић одмах упита, да ли могу спремити нацрт још истог дана, како би се комисија сутрадан могла опет са-стати и израдити коначну рбдакцију. Пошто сам већ био начисто, како треба уредба да изгледа, ја сам замолио да седница буде тек прекосутра, што је и усвојено. Не знам, како је г. Аврамовић замислио Уредбу. Али према његовом тражењу, да се нацрт спреми од данас на за сутра, меии изгледа вероватно, да је г. Аврамовић хтео уредбу од неколико параграфа, у којима би се казало, да се нове задруге могу оснивати према прописима српског „Закона о земл.орадничким и занатским задругама", а мож-да и према прописима осталих задружних закон, који су онда важили, а важе још и данас, на појединим подручјима наше Крал.евине. Али је споредно, каковс су у том погледу биле жел>е г. Аврамовића. Ја сам добио мандат, да израдим нацрт, а ја сам се у оно доба много интересовао за задруж-но законодавство у појединим страним земљама, те сам већ прикупио прилично материјала за израду једног модерног задружног закона. На тај начин било ми је познато шта се 184 V разним земљама са развијеним задругарством тражило од задружног законодавства, па сам хтео, да бар нека најваж-нија начела унесем и у уредбу о набављачким задругама државних службеника. Знао сам, дакле, да ће уредба бити нешто опширнија, па сам ради тога тражио, да ми се одо-бри бар рок од два дана за израду нацрта, што је и усво-јено. А опет по заслузи г. Аврамовића. Михаило и Косара Аврамовић (октобра 1934 год.) Сада треба да инак у кратко испричам, како се уредоа израдила. Седница комисије у Министарству финансија била је увече. Кући сам дошао доста касно али сам одмах почео да радим на пројекту уредбе. Ако се добро сећам, ра-дио сам не само касно у ноћ, него чак и до зоре. После ма-лог одмора продужио сам рад, а после подне могао сам на-црт већ однети \: Министарство пољопривреде, где сам оио са службом, да се препише, а уједно да га моји пријатељи 185 из Министарства такође у погледу језика исправе...! Мој језик у оно доба био је такав, да сам говорећи српски — иаиме сам сам мислио, да говорим српски —, често чуо од браће Срба: „Па сад кад вас чујемо, видимо да можемо ваш словеначки језик или дијалекат потпуно добро да разуме-мо". А кад сам говорио „српски" Словенцима, они ми кажу: „О, па српски се веома добро разуме нема никакве потеш-коће, односно нема никакве нарочите разлике!" Дакле, по-требно је било, да се мој нацрт пре свега исправи у погледу језика. Сутра дан била је седница комисије за израду уредбе о снабдевању лржавних службеника животним намирница-ма. Мој нацрт обухватио је више од 70 параграфа (члано-ва). Са пуним разумевањсм за тај рад зачудио се иарочито г. Аврамовић, на је онда одмах приступљено читању нацрта и расправи о појединим одредбама. Расправа је трајала до-ста дуго. Главну реч имао је г. Аврамовић и референт — творац нацрта. Ипак референт опет не би постигао никакав парочнтп резултат, да није сарађинао и водио расправу г. Аврамовић са својим великим ауторитетом. Тако је после дуге дискусије напослетку усвојена уредба у форми, у којој је касније усвојена и од Косте Стојановића, Министра (|)инансија и од Министарског савета." Г. Аврамовић ми је поводом овога чланка у „Задругарству" о историји „Уредбе" послао писмо (штампано у „Задругар-ству" бр. 9 и 10 из 1930 год.), у коме између осталога каже и ово: „Добио сам и 5—€ број „Задругарства" и прочигао твој леп члаиак „Десет година", који пружа једну корисну успомену на постанак не само Уредбе, већ и чиновничкога набан. задругарства. Сећања су ти тачна и лена. Само ко-лико ја намтим — са Уредбом није тако једноставно, глатко н кратко ишло. Држали смо неколико седница на којима смо утврдили основе — принципе —, на којима Уредба има базирати, па је онда оставл>ено Теби, да на основи тих глав-них принципа израдиш детаљно Уредбу. Што се саме кон-струкције њене тиче ја сам ти скренуо нажњу на Србијан-ски закоп о земл>. задругама, који си ти раније већ добро позиавао. С том само — као што видиш — малом коректу-ром, Твоје су успомене тачне и, за историју тога задруж-нога рада, веома корисне." Г. Аврамовић се увек интересовао за рад задруга др-жавних службеника. У 1931 год. иаписао је чак и једну лепу студију „Чиновник као задругар", која је 1933 год. шгам-пана у другом много опширнијем издању. Ово друго изда-ње претставл>а један рад од велике вредности не само за нропаганду, него нарочито и у идеолошком погледу. 186 V Г. Михаило Аврамовић сарађивао је такође на покрету здравственог задругарства. За нитање здравља на селу г. Аврамовић интересовао се од самог иочетка земљорадничког задружног покрета. Тако је на нр. његовим настојањем постао Д-р Драг^тин Радишић општински лекар у Азањи, где је основана по реду друга земљорадничка задруга (прва је оила у Вранову код Смедерева), а општинска управа оила је у рукама једног од-личног задругара, Милије Батинића. То је био почетак, а касније Аврамовић увек води рачуна о томе, како би се по српским селима што боље организовала лекарска служба. Може се казати, да није одржан ни један конгрес српских земљорадничких задруга, на коме се не би говорило и о на-родном здрављу као и о начину, на који земљорадничко задругарство може да допринесе чувању здравља на селу. Тако је дошло у Србији у земљорадничким задругама још давно пре рата до такозваних фондова за помоћ у болести и смрти. Било је преко 20 задруга са оваквим фондовима, који су претставл>али нарочите одел>ке у задругама. Задруге са овим фондовима у околини Младеновца на пр. опслужи-вао је лекар Д-р Крстић. Задруге у околини Свилајнца оп-служивао је Д-р Добр. Гер. Поповић, касније министар на-родног здравл>а. Овај потоњи израдио је и једну књигу „За-дружне апотеке", коју је издао Главни савез српских зем-љорадничких задруга. Сем тога израдио је и читава упут-ства око поступања са болесницима на селу. То је све било пре рата. Г. Аврамовић прича, како је једнога дана код њега дошао пок. Д-р Гаврило Којић и казао: да има везе са аме-ричком мисијом Црвеног крста и како један претставник те мисије, Д-р Ридер, жели да са г. Аврамовићем разговара о томе, шта би му он, г. Аврамовић, саветовао, како да се нретек фонда, који америчка мисија има овде у Југославији, најбол>е употреби за помагање села. Д-р Ридер је, вели Д-р Којић, обавештен, да у Србији постоји велика земљо-радничка задружна организација и он (Д-р Ридер) мисли, да би најбоље било, ако би се претек америчког фоида упо гребио за здравствене сврхе и то преко већ постојеће орга-низације земљорадничких задруга. Г. Аврамовић је одгово-рио, да је за овакав разговор увек на расположењу. И јед-нога дана по подне дођоше код г. Аврамовића Д-р Ридер^ и Д-р Којић. После упознавања прво је питање било Д-ра Ко-јића: Како ће"се водити разговор? Српски или енглески? Г. Аврамовић је одговорио да онако, како они хоће. И разго-вор је почео на енглеском језику. 187 Г. Аврамовић је пре свега изложио Д-ру Ридеру, шта су српске земљорадиичке задруге у погледу народног здрав-ља на селу радиле пре рата. Додао је и шта је видео у ток. погледу у Немачкој пре рата (види: Михаило Аврамовић: „Шта се дешава у свету на задружноме пољу", Београд 1934. Издао Савез набављачких задруга државних службеника. Страна 58—60). Са здравственим питањима села могу се, дакле, бавити земљорадничке задруге, на пр. набављачке, а могу се за ово организовати и специјалне задруге. Ридер је пажљиво саслушао излагања и на крају је брзо изјавио, да му се и један и други план свиђа и да оставља Аврамовићу, да он реши који ће се план претпоставити. Додао је и то: да сматра, да је његов корак на добром путу; да сматра, да је мисију своју завршио и да је сада поставља у руке срп-ског земљорадничког задругарства. После тога разговора Аврамовић је имао чешће састанке са Др. Којићем и Др. Ридером, на којима су претресане по-јединости целе акције. Како је Аврамовић онда — одмах по-сле рата: обнова задругарства и обнова привреде у опште у Србији! — био заузет многим пословима, узео је Др. Којић на себе, да спреми онај део правила, који се тиче лекарске радње у задрузи. Али Којић је, радећи то, сматрао да треба да изради и план целе задруге. Ои је узео нравила српских земл»орадпичких набавл.ачких задруга к променио је у њи-ма само оно, што се тиче задатка задругина. Иначе оставио је све онако како је било код набављачких задруга. Шта више, његово је тражење у почетку било, да лечење задру-гара буде као једна споредна радња набављачкога посла у набављачким задругама. На ово су га упућивале две окол-ности: 1) што би на тај начин лакше долазио до материјал-них средстава за лекарску радњу и 2) што је таква једна рад-ња већ постојала у Ужичкој Пожези, где Је лекар Др. Шу-њеварић оргапиоовао био иотпуну задружну лекарску помоћ у оквиру гамошње земљорадничке набављачке задруге. А-врамовић је имао не мале тешкоће да Дра. Којића одврати од тог његовог плана. Такође Др. Ђока Николић, помоћ-ник Министра иародног здравл.а, био је противан таквим намерама Др. Којићевим. Најзад је Аврамовић сам прера-дио цео план, колико се то тицало задружне организације. Он је то урадио на темељу самосталних здравствених за-друга, обазирући се како н"а оно, што је већ рађено у Ср-бији, тако и на оно, што је пре рата видсо у Немачкој. Др. Ридер потпуно се сложио са Аврамовићевим планом и тако је ностала организација данашњих здравствених задруга. Само име „Здравствене задруге" дао је Др. Ђока Николић. Даљи рад текао је увек у споразуму између Дра. Који-ћа, Аврамовића и Др. Ђоке Николића. Дра. КоЈ"ића је, заи- I_____________________________________________________________________________________ : 188 ста, у почетку тешко било довести до тога, да прими план самосталних здравствених задруга. Он је сувише био за-љубљен у земљорадничке набављачке задруге и њихове ус-пехе. Али кад је једном морао да прими план самосталних здравствених задруга, он му је остао онда веран и досле-дан. На његовом остварењу он је радио са пуно идеализма све до своје преране смрти. Др Којић је пре тога био лекар у топличком округу у Србији. Њега је фрапнрала беда сељака. Једнога дана до-шао је код г. Аврамовића и питао га, да ли задругарство ради и шта ради у погледу здравља сељакова. Аврамовић му је онда изложио напред споменуто. Сем тога споменуо је и велики рад лекара Дра. Светозара Марковића, који се сав био посветио проблему здравља на селу и који је у том пог-чеду врло много урадио. Може се рећи, да је он главни претеча целе бриге око задружног старања о здрављу сеља-ковом. Одржао је многа нредавања, а после сваког преда-вања одмах врши и лекарски преглед сеоског народа и даје реценте Све то радио је бесплатно. Било је то у последњим годинама пре светскога рата. Још раније бавили су се пита-њем лечења на селу разни лекари, на пр. Др. Ђока Николић, Др. Лаза Димитријевић, Др. Добр. Гр. Поповић, Др. Крстић, Др. Драг. Радишић и др. VI. Аврамовићев рад око организовања земљорадничког за-другарства имао је великог утицаја и на Србе ван Србије, а нарочито на оне, који су нотпадали нод бившу аустро-угар-ску монархију. Још пре рата основани су: Савез српских зем-љорадничких задруга у Загребу", „Савез српских земљорад-пичких задруга у Дубровнику" и „Савез српских земљорад-ничких задруга за Босну и Херцеговину у Сарајеву' . Што су нречански Срби имали три савеза, то долази од тога, што су основани за три разна нравна и државоправна подручја: За-гребачки савез је радио на подручју Хрватске — Славоније и Мађарске (загребачко-будимпештанско подручје); дубро-вачки савез радио је за Далмацију (аустријско или бечко подручје); сарајевски савез је радио за Босну и Херцегови-иу, дакле за нодручје које је управљано у споразуму изме-ђу Бсча и Будимпеште, али ипак на основу закона за Босну и Херцеговину (дакле ни закона аутсријских ни закона ма-ђарско- хрватских, него закона који су важили само за Бо-сну и Херцеговину). Сем тога више је него сигурно, да би стварању јединствене српске задружне организациЈе на по-дручју монархије и полицијске власти (Немци и Мађари) 189 правиле иајвеће ненрилике. Тако је било најбоље, да се по-крет започне на мањим подручјима и да се за даље спајање чекају боља времена. Код Срба у бившој Аустро-угарској брзо се сазнало за Аврамовићев задружни рад и успех око тога рада, иа је при-родно, да је од тога потекло и интересовање за земљорад-ничко задругарство у намерп, да би се отпочело радити на сличним покретима и код Срба ван Србије, где је овакав рад био потребан не само из чисто социјалних и привредних, не-го нарочито такође из националних разлога. Изгледа, да се први заинтересовао Аћим Ђермановић из Загреба, који је касиије био и управник Савеза српских земљорадничких за-друга у Загребу. Заинтересовао се и Јаша Томић из Новог Сада, књижевник и новииар. Кад је овај добијен за задру-гарство — а на њега је је највише утицао баш Михајло А-нрамовнћ — он је написао и једну књигу: „Земљорадничке задруге или ново нововерство". Дошли су још и други: Про-та Божа Поповић из Новог Сада, прота Радосав Марконић из Ииђије, Златановић из Вршца и други. Аврамовић је аио с н.има у пренисци, нарочито много са Јашом Томићем. Све је то било у последњим годинама 19 века. Долазили су онда и из других крајева. Из Босне је до-шао г. Ђока Перии, сада управних Савеза српских земљо-радничких задруга за Босну и Херцеговину у Сарајеву. Овај нрло врсдан и способан задругар остао је иишс месеци код Аврамовића у Главном сансзу српских земљорадничких за-друга у Бсограду и тамо радио у канцеларији, а одлазио је и у села, да би се добро упознао са свима пословима једне овакве организације. Међу далматинским Србима Аврамо-вић је дошао у додир са протом Михајлом Бјеладиновићем, са г. Рудолфом Сарделићем, сада државни саветник, као и са неким нротом из Дубровника и са другима. Аврамовић јс 1908 год. учествовао на оснивачкој скупштини дубровачког савеза, па је после тога отишао и на Цетиње, где је имао прилике, да са ниђеним личностима из Црне Горе расправља о задружном покрету. Тачно је, да су Црногорци још нре рата почели радити на ширењу задругарства и да су се у овоме своме раду нарочито користили искуствима стеченим у Србији као и правилима и упуствима добивеним из Бео-града. Између лица ван Србије и г. Михаила Аврамовића ра-звила се стална нреписка. Људи из појединих крајева се врло радо обраћају г. Аврамовићу писменим питањима о разним проблемима, и они увек добивају одговоре, у који-ма се често налазе опширна упуства за рад. Често долазе задругари г. Аврамовићу у Београд и ту с њиме разговарају о задружним стварима, а исто тако они долазе у Србију и 190 па конгресе српских земљорадничких задруга. Исго тако г. Аврамовић више пута одлази преко међу српске задругаре у бившој монархији. Два пута био је на конгресу загребачког савеза српских земљорадннчких задруга и то у Каменици и у Земуну. Дубровник посетио је приликом оснивачке скуп-штине тамошњег Савеза. У Сарајево пре рата није одлазио пошто би то и сувише пало у очи аустроугарским властима, које су врло нерадо гледале сваки додир босанско-херцего-вачких Срба са људима и установама у Србији. Биће свакако иотребно, да се детаљно проучи утицај ср-бијапског задружног покрета на земљораднички задружни покрет код Срба у бившој монархији. Али сигурно је, да су ови потоњи основу идеје и основу организације примили од Србијанаца или другим речима: Пречански Срби су за-пазили свс одлике земљорадничког покрета у Србији и од-мах су видели да би и њима овакав рад био користан. Ради тога они су се обраћали Аврамовићу, који је радо давао упу-ства за рад и ставл^ао на располагање иравида и остале штам-нане ствари, које је израдио за покрет у Србији. Али Аврамовић иије запажен само од пречанских Срба, него и од осталих Југословена. За њега интересују се Хрва-ти. Један доказ за ово пружају хрватски задружни и други листови, који често доносе вести о земљорадничком задруж-ном покрету у Србији. Сем тога они долазе и лично у Ср-бију, да би се бол,е упознали са задружним радом те земл.е. Тако је задружни раденик Цветко из Хрватске пољоделске банке, која је основана са задатком, да међу Хрватима у Хр-натској — Славонији ради на организовању сељачких за-друга, дошао у Београд у посету г. Аврамовићу, а посетио је и конгрес српских земљорадничких задрута, који је одр-жан V Пироту. Долазили су и други Хрвати. Интересантно је, да је дошао чак и покојни Стјепан Радић, који се много интересовао за рад г. Аврамовића. Стјепан Радић долазио је и па конгрес, који је 1904. год. одржан у Врањи. С њиме су били још неки хрватски задругари, међу њима Ункелчај-зер и Др". Смодлака. На исти конгрес дошао је из Загреоа и Аћим Ђермановић. Па и Словенци — најзападнија грана јужних Словена — знали су већ одавна нре рата за Михаила Аврамовића и ње-гов рад. Са Д-ром Креком, који има нарочите заслуге за ши-рење кредитног задругарства Рајфајзеновог типа код Сло-венаца, Аврамовић се лично упознао на међународном за-чружном конгресу у Пијаченци (Италија). Крек Је са Авра-мовићем био и у иреписци. Аврамовић је имао од њега мно-го писама, али их је у самом почетку светскога рата уни-штио рачунајући и са могућношћу уласка АустриЈанана у Веограч и сматрајући да би могло бити иезгодно за Крека, 191 ако би аустријске власти код АврамовиНа евентуално нашле Крекова нисма. Године 1910 био сам и ја у Србији, са Д-ром Хојником, сада адвокатом у Марибору. Мога друга вукла је у Србију л>убав према тој земљи, а мене је сем тога много ннтересовало и српско земљорадничко задругарство, за ко-је сам онда већ много чуо. Споменуо сам већ, да сам 1910 године учествовао и на конгресу српских земљорадиичкнх задруга у Лесковцу и ту сам се уверио, какву велику снагу у задружном покрету нретставл>а Аврамовић. Врло јаке везе имао је Аврамовић и са Бугарима. Тачно је, да се ночео учитељ Тодор Влајков још око 1890 год. ин-тересовати за оснивање задруга у Бугарској, али је систе-матску иронаганду ночео тек Андрија Љапчев, уважени бу-гарски политичар и касније нрстседник бугарске владе. Љан-1сн је негде читао о уснесима земљорадничких задруга у Србији, на је дошао у Смедерево, да би у личном контакту са творцем српског земл.орадничког задругарства г. Авра-мовићем проучио тај рад и да би сличну акцију започео он-да и у Бугарској. Аврамовић је од почетка сарађивао иа изради основе за бугарско земљорадничко задругарство. И код задружних правила као и код унустана за рад, орга-низовања и пословања задруга у Бугарској види се његов утицај. После Љапчева долазила су још и многа друга лица из Бугарске у циљу да се унознају са српским земљораднич-ким задругарством. Било је међу њима најугледнијих људи из бугарског јавног живота. Ваљда није било конгреса срп-ских земл.орадничких задруга после прве посете Љапчева, на коме пре рата није било и претставника бугарског задру-гарства. Исто тако је и Аврамовић одлазио у Бугарску. Био је на оснивачкој скунштини бугарског задружног савеза, сем тога је бно и на бугарском задружном конгресу у Трнову. Преппска између Аврамонића и бугарских задругара била је стална и врло жнва. Са Аврамовићем су били у сталној коресионденцији Петко Дичев, Асен Иванов, Христо Кал-чев, Карађов, Атанасов, Мађаров, Л^убичев (овог интели-гентног учитеља - задругара видео сам на конгресу у Ле-сковцу) н многи други. Кореспонденција је била, разуме се, о задружним стварима. Најчешће се бугарски задругари обраћају Аврамовићу са разним питањима. а он увек радо каже своје мишљење. Треба споменути и то, да су неки Аврамовићеви радови преведени и на бугарски језик тако на пример „Држава и задругарство", „О потреби задружног образовања" и др. Може се рећи, да се утицај Аврамовићевог задружног рада може запазити данас код свију јужних Словена. Најви-ше свакако код Срба и Бугара. Нарочито после рата, а преко 192 Главног задружног савеза у Краљевннн Југославији Аврамо-вићев утицај дејствује и на Хрвате и Словенце'. VII. ■ - ■ 1 . Још у раној младости Аврамовић је ночео правити везе са задругарима разних земаља. Најпре му је то омогућено онда, када је одлазио у Немачку и Италију, у намери да про-учи проблем земљорадничког кредита у тим земљама као уопште методе старања за материјално и културно подиза-ње села. Ове је земље видео 1886 год. Касније, он је носетио још и друге земље и тако су његове међународне везе по-стајале све јаче. По позиву Хенри Вулфа, одличног енгле-ског задружног трудбеника Аврамовић је у 1895 год. ишао на међународни задружни конгрес у Лондон. На овоме кон-гресу одржао је на енглеском језику и једно предавање: „Тће ГашПу соттипПу — 1ће сгасНе оГ 1ће со-орега1№е ШеаГ' („Породична задруга колевка задружног идеала"). Предава-ње је штампано на енглеском језику. Лондонски конгрес по-ложио је и темеље Међународном задружном савезу, а Авра-мовић је биран у управу истог. После тога Аврамовић је уче-ствовао још на неколико конгреса, тако у Паризу и у Бу-димпешти. У Паризу учествовао је и на националним кон-гресима и том приликом одржао два предавања и то: „1*е шоиуетеп!; соорегаШ а&псо1 еп 5егћ1е" („Земљораднички задружни покрет у Србији") и „1>ез нПеШгеШб уШа!?ео15 е4 1е тоиуетеп! со-орегаШ' еп бегћЈе." („Сеоска интелигенци-ја и задружни покрет у Србији"). Предавања су држана и штампана на француском језику. Лондонски Међународни задружни савез је с временом сувише узео карактер само потрошачког задругарства, па је онда после конгреса у Будимпешти земљорадничко за-другарство почело радити на стварању Међународног зем-л.орадничког задружног савеза. За ово заинтересовале су се у првом реду о"не националне организације, у којима су нретежно или искључиво постојале земљорадничке кредит-не и разне земљорадничке произвођачке задруге. У земљо-радничком задругарству у Србији постојале су поред кре-дитних и произвођачких задруга такође добро развијене по-трошачке (набављачке) задруге, па је сигурно и ова окол-ност утицала, што је то задругарство остало у чланству Ме-ђународног задружног савеза у Лондону, а уједно оно се ирикл.учило и новом Међународном земљорадничком за-дружном савезу, који је у почетку имао своје седиште у Дармштату V Немачкој, а касније у Берлину. Аврамовић Је врло активно сарађивао и у овом новом савезу. У току многогодишње сарадње у међународном задру-гарству Аврамовић је стекао и многа познанства са наЈИСтак-нутијим задружним трудбеиинима у свету. Да се наведу са- 193 мо нека нмена: Луцати, Болемборг, Рајнери, Бергањанини, Кавалиери из Италије; Поасои, Шарл /Кид, Диран, Буген Ро-стан и Шарл Рајнери из Француске; Хас, Фасбендер, Генес, Хелер, Кајзер, Кремерер, Хајнрих Кауфман, Лоренц, Ханс Кригер и Ханс Милер из Немачке; Хенри Булф, Меј, Греј, Веб, госпођа Веб, Хорес, Пленкет и Холиок из Енглеске; Клиндера, Дворжак и Поливка из Чешке; Др. Јеги, Мундинг, Др. Јохан Шер, Оскар Шер и Др. Лаур из Швајцарске; Штерк и Најдерфер из Аустрије; Пнколај Левицки и Анциферов из Русије и многи други. Аврамовић је био и са својим позна-ницима са међународног задружног подручја у сталној пре-писци и уживао је у њиховим круговима велики глас као од-личан познавалац задружних проблема, као одличан орга-низатор задругарства у својој земљи и као врло вредан са-радник на израђивању међународног задругарства. У доказ, колико је био познат, нека послужи на пример и факат, што му се обраћају из страних земаља с тражењем, да објасни шта је то: земљорадничка задруга и како се она организује (Грчка, Бугарска). Сем тога на конгресе срнских земљорад-ничких задруга и уопште у посету земљорадничком задру-гарству у Србији долазили су странци врло много. Да спо-менемо само конгрес у Врању, где су норед већ споменутих Југословена били и следећи: Из Русије универзитетски про-фесор Исаков; из Мађарске Др. Стеван Бернат и Г-ђица Хе- !леиа Холошвари; из Данске претседник савеза Блем и пот-претседник Свенд Хегсбро (касније министар пољопривре-■ де); из Чешке универзитетски професор Др. Поливка. Тако су долазили сваке године страни виђени задругари. Да спо-менем само још конгрес у Чачку. На овај конгрес дошао је Хелер, председник Рајфајзеновог савеза у Немачкој. Кад је видео, како сељаци учествују у расправама конгреса, он је узвикиуо: „Па ово је енглески парламенат! Тако нешто код нас нема". Аврамовић је у међународним задружним круговима уживао велики углед. Изјаве страних задругара ово речито потврђују. Од његових међународних веза било је користи и за српско задругарство и за српство уопште. Корисне и добре методе задружног рада на страни преносио је, где год су то прилике дозвољавале, и у српско задругарство. Свуг-де је бирао најбоље и тако се могу у српском задругарству Михаила Аврамовића наћи и најбољи елементи разних стра-них задружних система. Његов напор био је крунисан вели-ким успесима, па је на тај начин српско задругарство врло брзо — а то искључиво по заслузи Аврамовића — запажено чак и код народа са задругарством стари јим од онога у Ср-ба. Природно је, да је уједно с тиме растаб и углед самог српства, ове најјаче гране народа југословенскога. 194 ..................."•"»»•»•■•■■■•■•■■•■■■■■■■■•»■•■■■•»•■■■■■ццмцццнатцнашиаа : ■ ч * к ■ ■ ■ VIII. Људи заслужни за народ и отаџбину код културних народа уживају углед и цењени су. Недавно прославио је г. Јеги, вођа швајцарског потрошачког задругарства, 63-го-дишњицу живота. У пуном смислу речи са свију страна гом приликом обасут је честиткама и другим доказима захвал-ности народа, за који је радио. Још раније њему је стари ба-зелски универзитет дао почасни докторат, не за неке научне радове, него за његове велике заслуге, које је стекао као ор-ганизатор и вођа швајцарског потрошачког задругарства. Се-ћам се и Хаса, оснивача Земаљског савеза немачких земљо-радничких задруга. Тај је Савез 1908 год. прославио 25-го-дишњицу живота и рада, па су том приликом указане њего-вом творцу Вилиму Хасу ванредне почасти са стране цело-купног немачког народа. Сличних примера има у страним земљама много. Како је у том погледу код нас, како је са Михаилом А-врамовићем? Ни Јеги, ни Хас ни многи други нису имали да се боре са толиким потешкоћама за успех, као што је то био случај код Михаила Аврамовића. А сам успех рада код Авра-■ мовића био је најмање толики, ако не и много већи, него што је био код разних страних чувених задружних трудбе-ника. Треба помислити само на сјајно стање земљораднич-ког задругарства у Србији пред ратове. Али дошли су ра-тови, балкански и светски, у којима ни једна земља није то-лико страдала, колико Србија. За време окупације Србије (1915—1918') непријатељ се нарочито старао да потпуно са-тре земљорадничке задруге, пошто је добро уочио, колику моралну и материјалну снагу је црпео из ових установа срп-ски иарод. Да није било рата, са свим његовим по задру-гапство страшним последицама. српско задругарство ужи-вало би данас најмање већ исти глас и углед, који ужива на пр. задругарство Данске и Финске. После рата Аврамо-вић је ванредно лепо радио на обнови српског задругарства. По други пут је постигао одличне резултате, а постигао би још и много веће, да се нису појавиле нове потешкоће, кат кве у страним културним земљама нису познате. У једноме моменту, када је Аврамовић са својим вер-пим сарадницима најенергичније, са напором свију својих снага радио на обнављању и унапређивању задругарства у Србији и V Југославији уопште, појаве се људи, који су по-чели противу њега водити борбу по оној чисто нашој: „Бе-жи да ја седнем на Твоје место!" Никакав други разлог шце постојао за борбу протнву Аврамовића. Доказ за ово нзј-боље се видИ V томе, да други седе на његовом месту в*ћ много година, а успеси њиховог рада тако су малени у упо-пеђењу са успесима, које је дао Аврамовићев рад, да се за-право о иеким њиховим усиесима уопште и не може гово- 193 мпЛ рити. Ипак један успех они могу бележити, наиме: увреди-ли су оца, српског земљорадничког задругарства, његовог творца и најбољег задружног радника, кога Југославија има. То је њихов највећи „успех." Да ли се сеНате, како се онда, у јеку борбе говорило и шта се наводило као разлог борбе? Говорило се о „излапе-лим старцима", који нису више ни за шта. Многи су, на жа-лост, веровали у причу о „излапелим старцима". Али нас интересује, да ли је тај разлог тачан и оправдан. Није. У до-каз, ево, ово: Аврамовића је напала тешки болест, која му је одузела десну руку, с којом је нанисао толика лепа дела и то-лике лепе расправе. Његову огромну енергију доказује факат, да је као „излапели старац" — имао је већ иреко 60 година — ипак научио да пише левом руком. И како пише! Да не го-ворим о садржини, него само о брзини рада. Добро запа-жену књигу „Наше сел.ачко газдинство" Аврамовић је још 1928. год. написао за 16 дана. Прво издање „Чиновник као задругар" написао је. мислим, за два дана. Друго издање исте књиге, које је заправо једно ново дело, написао је за четири дана, а књига има 57 страница. „Шта се дешава у све-ту на задружноме пол.у" (Београд 1934, 121 страна) написао је за неколико дана. На дан 3 октобра о. г. била му је Крсна слава. Истог дана се мало задржао у своме радном кабинету и написао леп и опширан предговор за књигу Шефкије Бу-бића „Штедња у задругарству." 20 октобра носетио сам га на Дедињу у његовој кући и молио га, да каже, шта је по његовом мишљењу данас најпрешније у нашем задругар-ству. „Питање је одреНено", каже, „па је лако дати и одго-вор." И оде до свога писаНег стола и почне писати, разуме се левом руком. Ја разговарам са госпођом Косаром. Г. А-врамовиН пише, прати наш разговор, па чак и учествује у разговору, који се нимало није тицао онога, што је г. Авра-мовиН иисао. Али сигурно није трајало десетак минута и г. Аврамовић опет долази и предаје ми рукопис, који садржи један и одличан и прецизан одговор на гтоставл.ено питање. А не само то. Баш после болести г. Аврамовић је почео радити на једном великом делу, које је већ готово, а које г. Аврамовић сам спомиње у књизи: „Шта се дешава у све-ту на задружноме пол.у." Тамо читамо на стр. 45: „О овоме сам ја опширније писао у Социологиш задругарства, која чека време да се штампа." Књига је дакле готова! Колико сам могао сазнати. она је врло опширна и об\хвата најич-тересантније проблеме из области задругаоства. Тако, дакле, изгледа „излапели старац!" И због тога што је „излапео", он је избачен на ..један рогобатан начин", ка-ко рече, ако се не варам, г. Тајсић у свом чланку, који је објавио један београдски дневни лист; он је избачен из уста-нове, коју је створио у току многих деценија и коју је волео 196 као што добар родитељ воли рођено дете. Али је г. Авра-мовић инак у овим тешким приликама доказао велико хе-ројство. И ако су га увредили на један незапамћен начин, он је остао веран идеји задругарства. Ни тешке увреде, ни те-шка болест нису могле спречити, да ипак и сада ради и жи-ви за задругарство и само за задругарство. Ради научно, пише, саветује, где год може. А његово велико знање и ње-гова богата искуства за овакав његов рад су од неоцењиве вредности. Највећи мученик највише и најбоље ради. Наро-чито треба нодвући и ово: све он ради бесплатно, без хоно-рара. Упитан једном приликом, како му треба одредити за један његов рад хонорар, одговорио је: „Немој да ме вре-ђаш! Не пишем ја задружне ствари за новац! Нисам то ника-да радио, па нећу ни сада!" IX. Г. Аврамовић ми је дозволио да му ставим нека питања. 1) — Како сте дошли на мисао и како сте се одлучили на оснивање задруга у пољопривреди и какав је био поче-так Ваше задружне акције ? — Промене које су се дешавале у области наше пољопри-вреде, саме су садржале у себи клицу за стварање неке ак-ције која би пробудила активност код сељака, активност која дотле није била потребна. Те промене потицале су осо-бито услед преоријеитисања земљорадње која је дотле би.-.а поглавито упућена на подмиривање домаћих потреба, а ра-звитак пелокупног друштвеног живота упућивао је на тр-жиште. Сељак је морао производити за новац. Та производ-ња неминовно је водила на тржиште. А тржиште, разголи-ћавало је сву његову неспрему и нехатност за тај однос. Познате су појаве, које је овај преокрет донео у нашу земљу, познато је нагло опадање имовинских прилика код масе наших сел.ака, познато је немилосрдно запетљавање његово у разне лихварске мреже, познат је општи бол и јаук на стање, које се многима учинило као предзнак опште пропасти. У тим и таквим приликама нико које имао очи да види није могао да остане а да га ти спољни утисии не за-хвате и не приморају да размишља о догађајима. Мод корен је и данас у селу. Моји утисци најдубљи и најтрајнији били су увек сеоски утисци. И да сам такође болно осећао после-дице великих промена, које су се нагло вршиле у нашем пои-вредном животу. Под тим утисцима и у таквим приликама V мени је почела да се рађа мисао шта се може « шта треЗа учинити да се наш сел.ак снађе у новим приликама а да не пропадне у њима. Ова премишљања упутила с\' ме да потражим искгство других народа — како су се они снашли V сличним тешко-ћама. У томе раду наишао сам на неколико изврсиих књнга 197 ...............I ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ немачких и италијаиских, из којих сам довољно могао да се обавестим шта су они у сличним приликама искусили, до-живели, и урадили. Ово и овако трагање одвело ме је доц-иије и на лице места — у Немачку и Италију да лично ви-дим дела и установе створене за сличне прилике. Немачка и Италија дале су ми богат материјал и теориски и прак-тични. Тек ту, на лицу места, могао сам да створим суд шта нама ваља радити да нашег изненађеног сељака спремимо и опремимо да се без опасности и великих потреса прилагоди иовим и тешким приликама. На иовратку из Немачке и Итч-лије, а благодарећи једној установи, у којој сам већ раније нешто радио — благодарећи Подунавској окружној задрузи у Смедереву — могао сам одмах да приступим извођењу за-мисли и планова, које су ми примери Немачке и Италије су-герирали. Једина тешкоћа била је у томе што је мој план захтевао, на првом месту, извесне легалне предуслове, — а њих тада није било у нашој земљи. А, у другом реду, нов-чани ослонац био је у веома скромним размерама. Имао сам у Смедереву, тада, три одлична и стара друга: адвоката Николу Станковића и Станка Лапчевића и судију Јоцу Кречаревића. Обратио сам се њима и замолио их да ме помогну да прву тешкоћу како тако нребродим. Они су ми се другарски одазвали. Заједнички смо израдили све шго јс потребно да се легалне тешкоће савладају и тиме, за оно времс, отклонимо прву и најглавнију тешкоћу. За другу те-шкоћу обратили смо се неколицини чланона управе Подунав-ске задруге, њеном претседнику Јоци Нешићу и члановима Тоши Николићу, Кости Петровићу, Танасију Николићу, и другима. Добили смо њихову потврду да ће Подунавска обласна задруга финансиски потпомоћи прве задружне творе-нине. У току тих наших радња и пригтрема увск сам могао рачунати и на моралну потпору својих осталих другова и пријател.а у Смедереву као што су Влада Љотић, Жика Тај-сић, Јован Банић, Ђока Николић и други. Тако ситуиран у Смедереву, ја сам у исто време развио своје утицаје по околиим селима — Малом Орашју, Азањи, Михаиловцу, Ми-лошевцу, Шкобају, Вранову и припремао духовну средину за акцију, која ће по замисли мојој да извргаи прилагоћи-вање старих прилика новим. Од свих тих обилажења, збо-рисања, утицања, прва се реакција појавила из села вра-нова. недалеко од Смедерева. За њу се има захвалити највише једном трезвеном и поштеном сел.аку, Лази Савићу званом „Геџа", који је при-хватио ствар и стао је обрађивати V својој средини, међу својим л>удима. То обилажење трајало је мало дуже. И ја сам мооао сам ићи често V село да вошим обрађивања лу-ховно. На крпју крајева. мисао је успела. За њу се придоби- •■■■■■■■•■■■■■■■I 198 ло 32 земљорадника, најпоштенијих људи на селу. И одлу-ка је пала: да се прва Земљорадничка задруга оснује у Вра-нову. Било је то у првој половини месеца марта 1894 годи-не, дакле раније него што је учињен онај механични акг 29 марта 1894 године у Смедереву када су 32 њих пред Окру,-ним судом у Смедереву потписали акт о оснивању прве Зем-љорадничке задруге у Србији. 2) — Која Вас је земља у то доба највише импресиони-рала својим задругарством ? — Немачка и Италија за земљорадничко задругарстзо свију облика, а Енглеска за нотрошачко задругарство. 3) — Какав значај нридајете задругарству у пољопри-вреди? — Без задругарства нема будућности, нема опстанка у пољопривреди. Али данашња пољопривреда тражи основно преуређење задругарства земљорадничког. 4) — Какав значај придајете задругарству уопште обзи-ром на данашње социално стање ? — Задругарству придајем данас велики значај у друш-тву, али друштво само ограничава међе задругарства. Да се те међе помере или прошире не зависи само од снаге за-другарства. 5) — Који Вам је био најмилији моменат у животу? — Најмилији ми је моменат био онај, када сам нашао в тачку на коју треба да се ослоним у мом раду, на добро се- ла. То ми је био најсретнији моменат јер сам тада знао и осетио да стојим на сигурном тлу и да сам нашао сигу-ран пут. 6) — Који Вам је најтежи моменат у животу бно ? — Најтеже ми је било разочарење у људе у које сам до-тле апсолутно веровао. Оваквих људи није било много, али их је ипак било. У једном моменту разочарсње у људе, у које сам веровао, значило је потпун прелом у моме животу. 7) —• Да ли мислите да напишете још које кориспо дело о задругарству ? На ово питање г. Аврамовић се насмеј&о. Овај његоз осмех ја сам протумачио, да још не мисли напустити леро. X. Милан Комадинић каже, у својој интересантној студији. о Михајлу Аврамовићу и ово: „Судбина је свих великих твораца да они створе, во-де, живе у свом делу и кроз своје дело. Али иа место лава долазе шакали," на место орла вране, на место величине ота-ца сићушни, слаби епигони! Дело је ипак зато не мање ве-лико. не мање снажно. Оно је историско, и ништа му чак ни 199 лоши сииови, ни спољашњи ни унутрашњи непријатељи не могу нахудитн! Михаило АврамовиН, жива историја нашег земљорад-ничког задругарства, чији је цео живот лаоконски испрепле-тен са задругарством, остаНе живи споменик једмог велисог доба, у коме се са широком и месебичном љубављу прила-зило и радило за слабе и нејаке, један вечити нутоказ: како се живи и ради за народ. — То Не бити велики морални углед и пример младости: како се за једну идеју ради, али како се ради ње и страда и пати. Као усамл>ени раст он и данас стоји физички болаи али душом и умом здрав и снажан, пркосеНи и одолевајуНи удар-цима бура н олуја, стојеНи прав, и гледајуНи са својих пла-нинских врхова зору бољих дана, која Не опет сове и оста-ле ноНне утвари, пријатеље тмине отерати у дубоке пукоти-не испуцаних и трошних стена." Тако КомадиниН, а ја додајем само ово: АврамовиН није усамл>ен. Круг оних, који траже његову здраву и снажну душу, његов здрав и снажан ум, да би отуда црпли нове сна-ге и за свој рад и свој живот, веН је сада велики и стално је у порасгу. Истина побеђује и победиНе! Историја поготово биНе праведна и овом великом човеку и великом патнику! 200 Разно ЗРНЦА ИЗ ПИСАМА УРЕДНИШТВУ УЗ ЧЛАНКЕ ЗА ОВУ „СПОМЕНИЦУ." ..Могат ршпа1Ј, <1а те је за$(ау оуо&а рп1о§а парипш уе-1Цат га<1оуо1Ј8(уот јег т1 зе је рги2Иа ргШка, с1а (Јорппеван каг (1опек1е баИбГаксцј, који 1ај па§ пајј(1еа1шј1 рођогпЈк га-4ги&аг$1\га газ1и2ије..; Ог. Ггап§е& ...5»а пајуеат га(1оуо1јб1уот ос1&о\агат Уабој геЦј, која пн јс баор§1епа УабЈт рјзтош, Ла Јорппехет бротепјсј ргШкош 70-Ј?осН§пјјсе (Јићотоо? оса бгр$ко§ гас1ги&агб(:уа 1 то& (1гаеов рпја1е1ја МШаНа Аугато\мса. 1Ј ргПори баЈјет Уат јес1пи та1и иоНси 12 то^ рега 1 то-Нт Уа$ с1а је иугбШе и бротепки, који бргета1е. Јако 2аНт 31о ип з1апје тоц гс1гау1ја пе (1огуоЦауа, (1а (1о-Јет Нспо гасН кгахауапја хЈМјепја §1о обесат ргета оуот (хШбиот боуеки... 1п2. Р. КИтЈега * * ...Ро Уабет 1јиђагпот рогјуи За1јет \аш иг охо рЈбто је-с1ап таН с1апак робуесеп тоте рпја1е1ји МШаНи А\тато\гЈси ргШкот пједоуе бес1атс!ебе1о^осН§пј 1се. Уаб рогју пп је с1ао ргШки \ уеНко гас1оуо1јб1\'о с1а Јггагпн уабет \'е1Јкот гас1ги&аги тоја обесапја сНу1јепја 1 Ниђоко роб-1оуапје које бат иуек ^ајт ргета пједоуој НСпозИ. ба тоЈнп пајјбкгепјјјт 2е1јата 1 бгсЈаСпЈт себ1|Чапјппа га б1ау|јеп1ка, оз1ајет... И(! РгоГ. А1екхеј АпсНетоу * ....МепЈ пце ђПо бис1епо с1а ро&оуапо^ б1ау1јет'ка у. Ауга-шсл1са Нбпо ирогпат. Мес1иНт, ја зат гпао коНко је о^гот-ттШ тазћтјја б!екао га гасЈгиХпЈ рокге! зуоје о+асКђше, ! коНкс ти је па бгси 1еха1о ђ1а&о$(апје гет1јогас1тбкор буе!а, које је с1апаб и бУЈта гетЦата оре! 1ебко ор!егесепо. бгр$ко га-с1гиЈ*аг$4уо и ођНки $(апћ гас1ш?а ро$(а1о је пата, буајсагзкјт га^ш^апта, бЈтра^Спо ргеко габрга^а пабе^ иуагепо^ габги • ЈГагбкод рјбса Бг. К. МипсНп^а. б(о^а је теп1 обоћко гас1оу'о1.|-б!\т* 51о $ат $агпао с1а је ђа§ МШаНо Аугато\пб буојјт $а-уе!от ј ргееа1а§1уот тпо§о сЈорппео н ођ1а$И бе1јаско§ кге-сЈка 1 1ако робгес1по пе&оуао с1ић гаски&е као иб!апоуе која је с'о$1оЈпа робћзуапја. 1$1о (ако пи $то и буајсагекој за га-с!оуо!јбН'от ргаИН 1 АугатоуЈбеуе пароге с!а $е и 1Ј$1ау ипези §со ро\о1јпјје ос!ге(1ђе га гас1ш&агб(уо. 11$рећ оуШ парога јс пагогНо с1апаб уа&т, 1сад је хасЈги^агб^УО и ропекјт гетНп- 201 та — па 2а1об1 1 кос! па» —; ргес1ше1 1ако 2еб1окН1 као 1 пеорга\(1атћ парас1а. \"ека ђј шга2еш 81ау1јеп1к ихјуао јоб шпојјо 1 тпо^о сћпа и ћ!а{Јо1уогпот с1еј$1\-и 8\о{Ја пеитогпо^ гас1а. МоНш уаб, с1а 8 тоје б1гапе, Јако ме 116110 пе рогпајето, кгсЈабпо рогсЈгауИе 1 4. с1. IЈгИсП Меуег * „МбКЕ !ЧОУ1^Е" О М1НА1ИЈ АУКАМОУ1С1Ј .\Тес1е1јп1 80С1Ја1по-ки11;ипн 1 рпугес1пј Нб( „№бке поу1пе" и буоте ћгоји 38 ос! 23 бер^етћга 1934 јј. сЈопео је V/. рега 8ауе А. ОЈтНпјеу1са с1апак рос! паз1оуот „№бе хас1ги^агб1уо". II оуот 1ерот с1апки сИато 1 к1ес1есе о МИпн1и А\ гато\'Јси: „Кос1 паб бе тпо^о јјоуогпо 1 р1ба1о с /ас1ги^агб1\ и 1 као иајЈхгагШ.р рге1б1аупјк 1о&а рокге!а ћЈо је Рг. буе!огаг Магко-У1С. АН б!уагпо ргуи хасИики и бе1и Угапоуи кос! бтесЈегеуа 1894 ^осНпе обпоуао је М1ћаЛо Аугатоујс о!ас 1 1уога'с пахек хасНи&агб^уа. Соуек пеоброгпо уеНке бро.чоНпобИ, јаке уојје 1 Јб^гајпобИ и гас1и. I бато 1ај уеНкј соуек, 1ај \еПкЈ исНе1ј, о1ас ј ћебтг1п1 1уогас пабеЈ* хас1ги^агб1\'а, то^ао је и ^гисћта буо-јЈН багас!пјка хараПИ опај .чуеИ одапј ос1ихе\'1јепја 1 Јб1гајпоб1 и гас!и. 8ато је оп то&ао па паб с1а ргепебе опо ихујбепо пасЈаН-писе, које је ос1 наб б!уага1о {"апаИгоуапе ароб1о1е /ас1ги^агб1уа, кој1 би ро сепи бУЈји 2г1ауа кгсШ ри! /асЈгиХпЈт |'с!ејата 1 баро-геуајисм бапн беђе обуеИјагаП тгабпе ки!е пабЈП бе1а 1 ха.чеока, с1иђоко уегијисј и прћоуи хракопобпи тос. I /а репос! ос! се1г-с1ебе( ^осПиа ибреП с1а ргерогосЈе екопоткке ос1побе па бе1и ј ис1ебе1об1гисе ргос1икИ\ пи тос бе1а". • ЈЕДНА ПОТРЕБНА КОНСТАТАЦИЈА Пријател> „Задругарства" нам пнше: ..Михаило АврамовиН је деценијама најсавесније и нај-уснсшније радио V Главном савезу српских земљорадничких задруга и као н..его|» управник н члан управног одбора. Он је био душа покрета и Главттог савеза. Унрапа Је била само праведна, када му је после његове тешке. болести одредила нензију у износу од 8000 Дин. месечно. Али се ова пензија касније, кад су дошли на управу „Јагодинци", почела брзо топити, тако да АврамовиН одавна не прима више 8000 Дин-него само још 3.500 Дин. месечно. Зашто ово износим? Не-пријатно ми је, што то чиним. пошто је донекле неумесно расправл>ати о овим стварима. Али сам принуђен да то чи-ним. Принуђен због тога, што сам наишао на људе, који тврде, да су од најјнадлежнијих људи сазнали, како је Авра- -'■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■•■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■•* 202 мовићу добро, пошто му Главни савез даје месечно 8000 Дин.. — Сматрам за потребно, да се у интересу истине штам-па: Г. Аврамовмћ имао је право на пензију од 8000 Дин. ме-сечио, али њему се толико не даје, него само још 3500 Дин. месечно. — Данас толико, а можда ће бити, не дај Боже, сутра још мање, а прекосутра опет мање. Ко зна? Ко може да види будућност? Само знам, да нашем заслужном Мики није тако лако, као што неки причају, а неки и верују." 203 € А Д Р Ж А Ј ПРЕДГОВОР ...............СТРЗН3 ЧЛАНЦИ: Михаило Аврамовић: Садашње потребс нашега задру- гарства . . . .............. 7 Д-р Ђока Ј. Николић, Београд: Михаило Аврамовић . . 9 Коста Д. Гллвинић, Београд: 0 Михаилу Аврамовићу творцу српских земљорадничких задруга .... 13 Радс Банић, Београд: Михаилс Аврамовић у очимп за-служних ветераиа задружног покрета, дугогодиш-њих својих сарадника у управи Главног савсза срп'-ских земљорадничких задруга....... . 18 Жив. С. Тајсић, Смедерево: Мика и његов рад ... 26 Драгиша Лапчевић, Београд: Мика је наш Роберт Овсн 30 1)г. 01о РгапјЈеб, 2а&геђ: МЊаПи Аугатоу/си о 70-1от гобепЛапи ,.............. 31 Д. В. Љотић, Смедерево; Михаило Аврамовић .... 38 Драг. Д. Прокић; Београд: Михаило Анрамовић — учи- тељ н борац.............. 43 Сретен Динић, Лесковац: Михаило Аврамовић као тво- рац задругарства и народни просветитељ .... 47 Милутин Станковић, Београд: Из прошлости наших зем- љорздничкнх задруга............ 50 Алсксије Ђурђић, Београд: Село моје убаво! .... 57 Марко Матејић, Зајечар: Михаило Аврамовић као апо- стол задругарства ............ 61 Ананије Христовић, Липолист: Став задругарства по науци Михаила Аврамовића......... 68 Милан Ко.мадинић, Београд: Конгреси земљорадничких задруга . . . .............. 72 Непп Меј, 1-оп<Зоп: МШаИо Аугатоујс....... 76 205 Петко ДичевЂ, Софии: Какво е Г-нђ Михаилћ Анра- мовичђ за БЂЛгарит-ћ........... 8 РегсНпапд КИп<1ега, Ргар: 8е<1ат(1е$е1080(И§пЈ1са МЈћаИа Аугатопса . ..................83 РгоГ. А1ек«еј АпсЈГегоу, Рапк: МЊаИо Ачтатоук ... 85 Е. Р01880П, Рап«: М/Ла//о АугатоуЈс..............80 РгоГ. Бг. Јоп На(1исапи, Викиге^, о МЊаПи Аугато- у«5и (ркто)..............= . 88 РгоС. Ог. Сготоб1ау М1ас1еиас, Викигеб!: МЊаИо Ауга- тоујс .......................89 Пг. Вегпћаг(1 ЈаевдЈ, Ва/.е1: Одпоа /гтеЛ/ роЈгобаскИ1 / гетЦогадт? кЊ гадги&а......... . . 90 Рго1". Ог. V. То1опиаис: 1Ј1оца. ИспоиИ и /адгигпот ро- кгећ! .... . ................ 91 Ал. Вегнер, Београд: Начело доброиољног учешћа у за- . другарству............■ 94 Ђоко Перин, Сарајево: Утицај задругарства у Србији на задругарство у Босии и Херцеговиии ...... 98 Јапко ХтосНб, ЦиМјана: 5ротјпј па МЊаИа Аугатоука 102 1)г. Ап1ип ГЧоуакоуЈс, Вео^гас!: О МЊаИи . Аугатоуки као ји^о51оуепикот гас/ги^аги....... ', 104 1пц. 81еУО КабЈс, 2ад:гећ: 1ЈШе1ј / пеЈтаг......107 1пјј. пјјг. Бранислав Трајковић, Београд: Михаило Авра- монић — социјални агроиом............109 Д-р Младен Јосифовић, Београд :Михаило Аврамовић као професор задругарства на пољопривредном факул- тету Универзитета у Београду........113 Д-р Људевит Прохаска, Београд: Михаило Анрамонић као научњак и практичар задругарства.....115 Ог. В. Коп$1апНпоу1с, Вео^гас!: Хпасај игрико^ гет1јо-гадтсков га6ги%аг&1уа га роМапак / / агуЦак гдтау-$(уепо§ гадгигпоз рокте!а ......... 119 1Јог<1е 1)ау1с1оу1с, Вео^гас!: Ибпо$1 МЊаНа Аугатоука и пакој рттебпој јз1опј'1 . . ........122 Ахмед Кемура, Београд: Штампана дела Михаила Авра- мовића ..... ..........124 I 206 Шефкија Бубић, Сарајево: Аврамовић о екоиомској уло- зи чииовники задругара ...........13 ј Д-р В. Стојковић, Београд: Михаило Аврамовић и про- изво/Јачко задругарство.......... 13^ Душаи Прванов, Нови Сад: Како је настало земљорад- ничко аадругарство у Србији........153 Д-р Салих Уђварлић, Београд: Михаило Аврамовић и задружно васлитање...........162 Милош Штиблер, Београд: Зрнца поводом 70-годишњи-це оца српског зсмљорадничког задругарсгви и нај-всћег југословенсксг задругара........171 РАЗНО: Зрнца из писама урсдништву уз чланке за ову „Спо- меницу"................201 ,,М'§А'е Моујпе" о МИшИи АугатоуЈси.....202 Једна потрсбна констатација........202 I ------------— — — — — » — — 207 , ------„