KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 25 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14315
A. Robert Wieland, Auerbach, Nemačka.
Oblikom pravilno izvedena čarapa.
Prijava od 16 decembra 1936.	Važi od 1 aprila 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 16 decembra 1935 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na oblikom pravilno izvedenu čarapu, i naročito na vezu delova koji obrazuju petu sa susednim de-lovima čarape.
Svaki deo pete je pri tome izveden ne samo ovim redom petlji kojim se nastavlja drugi deo čarape, naročito po dužini, već po pronalasku i na svom bočnom rubu koji se nalazi pod uglom prema napred pomenutom redu petlji, tako vezan pomoću svog sopstvenog konca sa susednim delom čarape, da se na ovome poslednjem veznom mestu imaju dvojne petlje.
Nacrt pokazuje dva primera izvođenja pronalaska.
Sl. 1 pokazuje za razumevanje pronalaska najvažnije delove jedne čarape koja dolazi sa mašine za izradu gornjišta (gornjeg dela čarape).
SI. 2 pokazuje jedan deo čarape po navlačenju na mašinu za izradu pete.
SI. 3 pokazuje jednu fazu za vreme započinjanja rada pete u izgledu odozgo.
SI. 4 pokazuje delove stopala gotove čarape.
SI. 5—7 objašnjavaju jedan drugi način izvođenja pronalaska u vezi sa si. 2—4.
Čarapa se ne izvodi u jednom radnom toku. Šta više se priključujući se na gornji deo 1 čarape na po sebi poznat način na ravnoj t. zv. Kulier pletivnoj mašini izvodi stopalni list 2 i sa obe strane od ovoga po jedna polovina 3 i 4 za stopalni deo kao i vrh 5 čarape. Pre početka izrade stopalnih delova 3 i 4 se na dotičnim mestima čarape uključuje po jedan po-dužni ili razdvojni red 6 odnosno 7, od-
nosno više jedan iznad drugog redova u vidu ušica. Umesto toga se može i na kraju svake nadpetice izvoditi više gornjih redova, a zatim zaustaviti i početi stopalo sa radom novih početnih zaštitnih redova, pri čemu za vreme izvođenja gornjih i početnih redova rad leži na podesnim delo-vffiha. Stopalni delovi mogu biti širi od nožnih delova.
Kad je gornji deo 1 čarape sa na njemu izvedenim stopalnim delovima skinut sa mašine, on se navlači na češalj za navlačenje odnosno na grebena duž na sl. 1 tačkama pokazanih delova 10 i 11 redova petlji. Zatim se rasecaju dužni ili razdvojni redovi 6 i 7. Dalje se nožni list sa delovima 3 i 4 stopala na strani gornjeg dela tako savija, da početni redovi 12 i 13 polovina 3 odnosno 4 stopala mogu pored dotičnih delova 10 i 11 redova petlji i to neposredno graničeći se sa ovima, nepravilno ili sa pravilnim petljama, biti navučeni na igle češlja za navlačenje odnosno grebena. Kad se ovo izvelo, mogu navučeni delovi redova petlji sa češlja za navlačenje odnosno grebena biti preneseni na igle mašine za izradu pete ili kakve druge ravne pletivne mašine za izradu pete. Umesto da se pomenuti delovi redo-va petlji navlače posredno na igle razboja pletivne mašine, može se ovo izvoditi i neposredno.
Kad se delovi 10 i 12 redova petlji s jedne strane i 11 i 13 s druge strane na navedeni način nalaze na iglama razboja pletivne mašine, može na delove 10 i 11 redova petlji biti dorađen po jedan deo
Din. 20,—
14 pete. Ali ovde treba imati u vidu, da delovi 12 i 13 redova petlji ne smeju biti oboreni. Stoga igle, na kojima vise poslednji delovi redova petlji, ne smeju biti pri-tiskane. Stoga dakle treba na eventualno za ovo upotrebijenoj mašini za izradu pete, odstupajući od njenog uobičajenog načina izvođenja, da se predvide naprave poznate vrste, koje sprečavaju pritiskanje pomenutih igala. L' datom slučaju treba na dotičnim mestima da se presujuća ivica izvede udubljeno.
Odgovarajući gotovom izvođenju de-iova pete, n. pr. po svakom drugom redu petlji, se sve petlje 12 i 13 početaka stopala za jednu ili više igala prebacuju ka su-sednom delu 14 pete. U ovom cilju mora mašina biti snabdevena odgovarajući širokim pokrivajućim krilima. Kod prebacivanja u oblast dela 13 pete dovedene petlje početka stopala se svagda kod sledećeg odbijanja robe vezuju sa dotičnim delom 14 pete. Prema tome se stupanjski smanjuje broj onih petlji početaka stopala, koje ostaju na iglama mašine, tako, da se po iz-vesnom određenom broju redova petlji dobija stanje koje je pokazano na si. 3. Duz linije 15 je početak stopala vezan sa u međuvremenu gotovo izvedenim delom 14 pete. Preostali ivični deo 16 dotične polovine stopala se za vreme daljeg rada petinog dela 14 stupanjski dovodi sa ovim u vezu i vezuje, tako, da na gotovoj čarapi prema si. 4 duž linije 15 ne postoji ikakav šav, već su svagda unutrašnje ivične petlje petinih delova sa petljama početaka stopala odnosno sa na poslednje dodatim medu redovima stavljene jedne preko drugih u dvojne petlje.
Ako se ovo želi da izbegne, da se na igle razboja nepravilno ili petljama pravilno navučeni početci stopala vežu neposredno sa delovima pete, to se može pre ili na početku izvođenja pete na delove 12 i 13 redova petlji doraditi po jedan ili više redova petlji, koji se podesno sastoje iz jednog debljeg konca ili se izvode zajedno sa prvim redovima delova 14 pete, dakle pružaju se preko celog dela robe nalaze-ćeg se na iglama razboja. Slični međure-dovi mogu uostalom biti dodavani i za vreme izvođenja pete svagda na ostali deo početka stopala, da se početne petlje polovine stopala ne bi dovele u opasnost prebacivanjem više putaa, odnosno da bi se stopalnim delovima čarape dodelio naročiti oblik.
Da bi se dalje sprečilo, da se početak stopala može osipati do onog reda petlji, koji se navlači na igle mašine za izradu pete, ili da se izvlači pri upotrebi čarapa, može biti preporučljivo, da se između po-
dužnih ili rastavljajućih redova 6 odnosno-7 i redova 12, odnosno 13 za navlačenje u-metnu redovi za hvatanje petlji. Hvatanje petlji se može izvesti pomoću slobodnog rada bez presovanja igala ili pomoću t. zv. Petinet rada odnosno pomoću široko izvučenih petlji. Može biti rađeno i više takvih redova na početku dela stopala. Petljom sigurni delovi robe pri tome ne treba ni u kojem slučaju da se završavaju na delovima 12 i 13 koji treba da se navlače, već mogu biti nastavljeni preko ovih proizvoljno daleko u polovine stopala.
Dalje niukoliko nije potrebno, da se samo unutrašnje ivične petlje delova pete sa petljama početaka stopala postave jedna preko druge u dvojne petlje. Mogu se šta više oba dela robe međusobno udružiti u meri koja ide još dalje na taj način, što se prekrivanje jednog dela robe u odnosu prema drugom svagda izvodi za dve, tri ili više iglenih podela. Ovo drugo prekrivanje je naročito od koristi u blizii petinog ugla. Može se na primer posle svakog drugog ili trećeg rada petlji deo stopala prekriti za dve ili tri igle. Dalje se može ovo tako udesiti, da se izvodi stu-panjsko smanjivanje, pri čemu se dotični deo robe n. pr. na početku pete bočno pomera preko pet igala i sledeči redovi petlji po izboru dobijaju prekrivanjem na-stajuću vezu petlji, kao što to dotični materijal zahteva. Broj igala snabdevenih dvostrukim petljama pri daljem radu delova pete će se što je moguće više smanjivati, što se može izvoditi do jedne igle.
Ako dakle budu rađeni prvi redovi petlji delova pete i svagda se po izradi proizvoljnih redova petlji ove prekrivaju u pravcu prema delovima stopala ili se ove prekrivaju u pravcu prema delovima pete, to ovo prekrivanje treba da se izvodi za vreme prvih redova petlji delova pete za vise no dve iglene podele, dakle na primer lako, da se prvo prekrivanje izvodi preko pet iglenih podela, sledeče preko četiri, sledeče preko tri, zatim dalje priključujoče se preko dve i svako po tome još potrebno prikrivanje preko jedne igle. Tada postaje na si. 6 ucrtana kosa granična linija 18 trouglu sličnog dela 19 površine u oblasti ugla pete, pri čemu sve petlje o-nog dela 19 površine obrazuju dvojne petlje, pri čemu se tamo odgovarajuće petlje dela stopala udružuju i time pružaju jednu vrstu tako zvane split-veze. Ovim se trouglom 19 koji se sastoji iz dvojnih petlji otpornost čarape u oblasti ugla pete ne povećava znatno. Takođe je moguće, da se prvi redovi petlji pomere samo za dve igle bočno, a zatim da se sledeći redovi petlji stupanjski prekriju za više štapića iz
petlje i da se najzad stupanjski manje prekrivaju štapići iz petlji. U ovom slučaju površinski deo 19 ne dobija nikakvi tro-ugaoni oblik.
Umesto da se glavni delovi 14 pete rade na poslednjim redovima 10 odnosno 11 petlji delova 8 i 9 visoke (nadpetice) pete, mogli bi se ovi i sa ili bez delova me-đuredova prema si. 5 raditi na početnim redovima 12 odnosno 13 početaka 3 i 4 stopala koji su pored onih delova redova petlji preneseni na igle mašine za izradu pete, tako, da štapići petlji glavnih delova leže u istom pravcu kao i oni delova stopala, dakle da su u gotovoj čarapi prema si. 7 raspoređeni poprečno prema štapićima petlji visoke pete. Na liniji poleđine glavnih delova pete može prema tome da se postavi istegljivi lančani šav, koji sleduje eventualnim naprezanjima na vučenje kod petinih delova i time čini da je nošenje takvih čarapa znatno udobnije, no što je to slučaj kod čarapa izvođenih na uobičajeni način. Usled promenjenog pravca štapića petlji u glavnoj peti ova ima i veću istegljivost u podužnom pravcu čarape, usled čega se povećava izdržljivost i trajanje ove, naročito protiv cepa-nja delova visoke pete (nadpetice).
Delovi pete se prii tome mogu tako izvoditi, da se na početku 12, odnosno 13 stopala susedni redovi petlji sastoje iz iste vrste konaca kao i stopalo, n. pr. iz prave ili veštačke svile, da bi se ugao pete izveo što je moguće manje primetnim, tako, da su samo dalje prema šavu na poleđini nalazeći se redovi petlji delova 14 pete izrađeni iz kakvog otpornijeg konca, n. pr. iz višestrukog flora.
Patentni zahtevi:
1.	) Oblikom pravilno izrađena čarapa, naznačena time, što je jedna bočna ivica svakog dela pete pomoću svog sop-stvenog konca vezana sa susednim delom čarape i na vezanom se mestu nalaze dvojne petlje. .
2.	) Čarapa po zahtevu 1, naznačena time, što su na bar dva štapića iz petlji ivice pete predviđene dvojne petlje pomoću veze sa susednim delom čarape.
3.	) Čarapa po zahtevu 1, naznačena time, što za vezu početaka stopala sa bočnom ivicom delova pete služi na početke stopala dorađeni, pojačani red petlji.
4.	) čarapa po zahtevu 1, naznačena tune, što početci stopala, koji imaju početni red, koji se može osipati imaju redove za hvatanje petlji.
5-) Čarapa po zahtevu 1, naznačena ti-
me, što su na početku stopala predviđeni meduredovi, koji su kraći no širina jedne polovine stopala.
6.	) Čarapa po zahtevu 1, naznačena time, što su delovi pete tako vezani sa susednim delovima stopala po načinu tako zvanog SpliDšava u celom protezanju vezane linije ili samo na jednom delu ove, da su ili od delova pete ili od delova stopala svagda više no jedna petlja jednog reda petlji sa odgovarajući nalazećim se petljama drugog dela robe stavljeni jedno preko drugog u dvojne petlje.
7.	) Čarapa po zahtevu 1, naznačena time, što se u oblasti ugla pete na veznom mestu između glavne pete nalaze trougli-ma slični delovi površina, u kojima su peta i stopala uzajamno udruženi i pri tome je u dotičnim redovima petlji uzajamno u-družen promenljivi broj petlji oba dela robe.
8.	) Čarapa po zahtevu 1, naznačen time, što su delovi pete narađeni (dodati) na početni red odgovarajućih delova stopala i prema tome petlji delova pete se nalaze vodoravno, dakle u pravcu štapića petlji delova stopala.
9.	) Čarapa po zahtevu 1, naznačen time, što su linije poleđine delova pete u-zajamno udružene pomoću jednog isteg-Ijivog lančanog šava.
10.	) Čarapa po zahtevu 1, naznačena time, što se pri vodoravnom položaju štapića petlji u delovima pete čarape redovi petlji delova stopala koji se graniče sa početkom stopala, sastoje iz kakve druge vrste konca no redovi petlji koji se nalaze dalje prema šavu na poleđini.
11.	) Postupak za izvođenje čarape po zahtevu 1, naznačen time, što se na igle ravne t. zv. Kulier pletivne mašine upotre-bljene za izradu pete svagda samo jedan od oba dela redova petlji čarape, na koje se treba da dorade delovi pete, i pored toga one petlje čarape, koje treba da se vežu sa bočnom ivicom dotičnog dela pete, posredno ili neposredno navlače i po tome se poslednje pomenute petlje sa dotičnim delom pete odgovarajući napredovanju njegove izrade pomoću stupanj-skog preklapanja jednog od oba ova deia robe vezuju u pravcu prema drugome.
12.	) Postupak po zahtevu 11, naznačen time, što se za vreme izrade gornjeg dela (lista) čarape i delova stopala priključujući se na podužne ili razdvojene redove, koji rastavljaju gornje delove čarape od delova stopala, radi jedan ili više petljama sigurnih redova.
13.	) Postupak po zahtevu 11, naznačen time, što se po navlačenju početaka stopala na ove dodaje jedan ili više, iznad
početaka stopala ili i iznad redova visoke pete (nadpetice) odnosno iznad ovih de-lova redova petlji, pružajućih se glatkih redova.
14.) Postupak po zahtevu 11, naznačen time, što se za vreme rada delova pete na preostale delove početaka stopala dodaju međuredovi.
Ad pat. br. 1431S
j-----------------