KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 24 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1926
PATENTNI SPIS BR. 3437
Wilchelm Joseph Erd6s, inžinjer, Budimpešta.
Roštiljna poluga sa ivicom na gore.
Prijava od 2. jula 1924.
Poznate su roštiljne poluge sa ivicom na gore, koje imaju na gornjoj strani zupce koji štrče sa strane, i koji hvataju pri ređanju ro-štiljnih poluga jedna do druge u zareze su-sedne roštiljne poluge. Ove roštiljne poluge imaju tu nezgodu, da je propadanje nesago-renog sitnog uglja veliko i slobodna roštiljna površina srazmerno mala, one pak pružaju to preimućstvo, da imaju veliku površinu hlađenja a i kod neznatne upotrebe materijala veliku čvrstinu.
Dalje poznate su roštiljne poluge, koje imaju na vertikalnoj uzanoj strani poprečnog preseka udubljenja u obliku siskova. Kod ovih je doduše propadanje nesagorenog sitnog uglja izbegnuto a postiže se i veća roštiljna površina, ali kao nezgda se ukazuje to, što roštiljne poluge kod iste upotrebe materijala imaju znatno manju čvrstinu nasuport presavijanja, a i u manjoj meri se hlade nego li roštiljne poluge sa ivicom na gore; dalja nezgoda je to, što uziđivanje takvih roštiljnih poluga uslov-Ijava mahom popravljanje odn., izmenu roštiljnih nosača.
Nezgode obeju poznatih konstrukcija se, prema pronalasku zadržavši istovremeno gotovo sasvim njihova preimučstva, odstranjuju time što se gornji pojas roštiljne poluge sastoji iz jednog reda sprovodnjih krila koja su koso nameštena prema uzdužnom pravcu roštiljne poluge. Time se kod najpovoljnijeg dovođenja vazduha, dobija dosta slobodna roštiljna površina a kod izbegavanja propadanja goriva velika površina hlađenja, a sem toga postiže se usled rasporeda ivice na gore potrebna čvrstina roštiljne poluge sa manjom težinom nego kod poznatih roštiljnih ivica,
Važi od 1. januara 192b..
čija ivica leži u širinu. Pri tom se mogu nove' roštiljne poluge kod postojećih ognjišta prosto umetnuti na mesto običnih roštiljnih poluga na postojećim roštiljnim nosačima i da se isti ne menjaju.
Na nacrtu su predstavljena nekoliko primera izvođenja i primene pronalaska. Sl. 1—3 pokazuje nove roštiljne poluge u poprečnom preseku, pobočnoj skici odn. nacrtu. SI. 4—6 predstavljaju različite moguće oblike izvođenja.
a) je podupirač pregača roštiljne pregrade, na koju se naslanja njen gornji pojas b), koja se sastoji iz niza krila poredanih koso prema uzdužnom pravcu roštiljne poluge. Oba krila imaju krak bj koji ispada napolje, koji je na kraju b,) probitačno zašiljen, čime se do-bijaju veliki preseči vazdušnog ulaza. Krila se priključuju gotovo tangencijalno na ro-štiljnu površinu i pokrivaju delom jedno drugo čime se sprečava propadanje nesagorenog goriva. Vazduh struji ka roštiljnoj površini kroz kanal c) u obliku siska koji postaje između savijenih krilnih površina.
Usled srazmerno velike visine roštiljnih poluga, dobija se velika površina hlađenja i znatna čvrstina. Radi povećanja površine hlađenja krila su na donjoj strani b3) njegovog kraka bj odsečena koso. (si. 1.)
Na krilima mogu se predvideti prema roštiljnoj površini pomoćni otvori d) koji se spajaju, čime se postiže intenzivnija vatra i veće mašanje vazduha, što je naročito korisno kod goriva koja su bogata zgurom. Pomoćni otvori d) su probitačno načinjeni na ivici kotla tako da su otvoreni na jednu stranu, si. 3.
Poslednja vodna krila koja se nalaze na oba kraka roštiljne poluge su svaka naprav-
Din. 10.
Ijene tako da se postavljaju na lež’štu površina t), slično kao kod normalnih ravnih ro-•štiljnih poluga, tako da se nove roštiljne poluge mogu postaviti na svaki sistem roštiljnih nosača bež zamenjivanja.
Vodna krila se celishodno redaju u dupli red simetrično na obadve strane, pri čemu obostrana krila mogu da se uprave u istom ili kao što je u si. 2. kod bj sa neprekidanim linijama naznačeno u suprotnom pravcu, čime se mogu proizvesti različiti pravci vazdu-šnih struja.
Nove roštiljne polugu mogu na ognjištima da se uzidaju na koji bilo zgodan način, vodoravno ili koso, u uzdužnom ili poprečnom pravcu. Prema si. 4. roštiljne poluge su uzidane u uzdužnom, a po si. 5. u poprečnom pravcu ognjišta. Prema si. 6. roštiljne poluge su umetnute da na obadva kraja jednako upravljenim krilima naizmenično za 180° o-brnute, tako da roštiljne poluge prema njihovom položaju proizvode različite vazdušne struje, kao što je to strelicama označeno.
Patentni zahtevi:
1. Roštiljna poluga sa ivicom na gore, naznačena time, što se gornji pojas roštiljne poluge, koji se priključuje, na prečagu iste
sastoji iz jednog niza u uzdužnom pravcu roštiljne poluge koso nameštenih savijenih vodnih krila.
2. Roštiljna poluga po zahtevu 1 naznačena time, što se gornji pojas roštiljne poluge, u celishodno simetričnom rasporedu na prečagu iste, sastoji iz dvojnog niza vodnih krila nameštenih koso u uzdužnom pravcu roštiljne poluge, pri čemu obostrana sistema vodnih krila mogu biti upravljena u istom ili suprotnom pravcu.
3 Roštiljna poluga po zahtevu 1—2, naznačena time, što vodna krila imaju zgodno zamišljeno, na niže upotrebljeno bedro.
4.	Roštiljna poluga po jzahtevu 3, naznačena time, što je donja strana (b3) vodnog krila koso odsečena.
5.	Roštiljna poluga po zahtevu 1, naznačena time, što vodna krila imaju otvore za propuštanje vazduha.
6.	Roštiljna poluga po zahtevu 2, naznačena time, što su obadva predviđena na kraju roštiljne poluge poslednja vodna krila načinjena da su postavljena na jednu površinu.
7.	Roštiljna poluga po zahtevu 1—6 naznačena time, što su roštiljne poluge raspoređe-nje sa obostrano istoupravljenim vodnim krilima naizmenično upravljeni suprotno.
A d patent broj 3^37-