УО£!е
Poščarin« plaćena ад golo-vu
krat,
■■■'ш
Cena Din a
SOKOLSKI GLAS
GLASILO S A V E Ж A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „SolaolsMtt prosveta**
Lfoislfc&iiaL,
^ črvgusta 1033
Izlazi svakog p*tka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 ® Račun poštanske štedionice broj 12.943 a Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
God. IV Broj 31
Pomažimo naše Sokolstvo!
Ideja Sokolstva je ideja daleko-vidna i genijalna, Ona se bazira na etici i estetici. Etika od Sokrata i Platona znači sjedinjonje kreposti sa znanošču. Po Kantu ona je ispunjenje dužnosti. Svaki da bude svestan svoga zvanja i svoga položaja, svoje dužnosti, nesebično i požrtvovno. Zato Sokoli moraju biti ne samo vežbači, več i uzorni članovi čovečje zajednice. Svaki u svom zvanju, svaki na svom mestu treba da odgovara svome položaju besprikorno, nesebično, požrtvovno. Bez čestitih članova nema čestite zajednice. Sokoli moraju da uzgoje svoju dušu i telo. Po bratskom raspo-loženju moraju bratski postupati jedan prema drugome, gaječi svaki duševne odlike, kao što su savesno izvr-šivanje dužnosti, nesebičnost, požrt-vovnost, pravednost, visoko moralno dostojanstvo i patriotizam.
Jugoslovenski Sokol mora da je rodoljuban u smislu Jugoslovenstva. Iznad političkih partija diže Sokolstvo visoko barjak slobode, celokupnosti i jedinstva jugoslovenskog naroda. Prema drugim narodnostima drži se korektno i nenametljivo u okviru pra-vednosti i ljubavi prema svakom vred-nom članu čovečjeg društva.
U etičkom pogledu Sokoli promiču sve što je lepo i plemenito, uzvišeno, dobro i napredno. Zato Sokolstvo pro-miče i čuva časno sve ono što je u narodu lepo, ono uvetuje večiti napre-dak za duševno i telesno dobro, budi u narodu prosvetu držanjem tečajeva, predavanja, a vežbom podiže i jača narodno dravlje. U tu svrhu organizu-JC ^e,ztave jedinice naroda.
Sokolstvo po uzoru g rekih gimnazija zamislio je slavni Tirš, stvorivši od njega sitematski način odgoja naroda na temelju filozofskih zasada etike i estetike s pogledom u nove prilike i potrebe češkoga naroda, i ono se ubrzo raširilo i po jugoslovenskim zemljama te je danas naše Sokolstvo faktor s kojim se ima računati. To je organizacija, koja imponuje vanjskom
lepotom i svojom nutarnjom konstruk-cijom, svojom dušom. Ono je organizacija, čije članove medusobno veže ljubav i bratstvo, to je organizacija patriota bez fanatičkih političko strana-čkih primeša, jer bi strančarstvo u Sokolstvu bilo degeneracija i izobličenje sokolske ideje. Sokolstvo je jedinstve-na organizacija, koju veže ideja bratstva, bez jednostrane religijske sledbe. U njoj imaju mesta sve religije. To je narodna vojska, koja je prožeta lju-bavlju prema narodu, kralju i državi, to je organizacija, koja se zasniva na pravičnosti, poslušnosti i dobrovoljnoj disciplini.
Poželjno je stoga da se nade modus vivendi, koji će omogućiti, da Sokolstvo ne bude smatrano kao neko društvo bezbožnika i Antihrista. Treba isticati momente, koji nas združu-ju, a ne one koji nas odvajaju i oda-lečuju. Više ljubavi, a manje mržnje. Više istine, a manje zabašurivanja dobrih strana. Više dobre vere, a manje sumnjičenja. Više dalekovidnosti, a manje zasukanosti bilo s koje Strane. Više širokogrudnosti, a manje zlonamernosti.
Da je Sokolstvo na pravom putu dokazuju nam i naši dušmani iz ino-stranstva, osobito oni s črnim košuljama. Kad pukovnik Giglioli napada ju-goslovenske Sokole kao nekakvu na-rodnu vojsku to je samo preporuka za Sokole. Znade se medutim, da Sokoli nisu napadači, ali da če braniti svoju domovinu do poslednje kapi krvi. To je istina. A to im je i dužnost, kao što i svakome i toga im niko nedo zameriti. Naši neprijatelji boje se jake Jugoslavije, a Jugoslavija je jaka, kad su srca sviju Jugoslovena prožeta ljubav-]ju prema svojoj zajedničkoj domovini. Tu ljubav gaje, šire i čuvaju Sokoli. U tom njihovom požrtvovnom, plemenitem i blagoslovljenom radu za kralja, narod i otadžbinu dužnost je svih nas da ih svesrdno pomažemo.
Josip Poslek, župnik, Lukovdol.
Na straža, na obranu!
Spomenuli smo več u pret-prošlom broju našega lista, da je ugledna češka privredna revija »Rok« povodom pokrajinskog sle-ta u Ljubljani posvetila jedan svoj naročiti broj našoj zemlji. Iz toga broja prenosimo sada i ovaj zna-čajan članak br. Svatopluka Konrada, koji se svojim sadržajem naročito ističe i koji, obzirom na sa-danji medunarodni položaj, poziva Slovenstvo da se stvarnim radom na medusobnom zbliženju još čvršče poveže, kako bi lakše odo-lilo navalama svojih tolikih neprijatelja i osujetilo njihove namere. Kako je to i jedna od prvih zadača Sokolstva, koje je danas baš i naj-čvršča kopča medu svim slovenskim narodima, mi donosimo ovaj članak pred našu široku sokolsku a i ostalu javnost da s-s njime upo-zna i da još jače pregne radom na ostvarenje ovih velikih slovenskih zamisli.
Sećam se jednog jesenjeg večera u godini 1912. Bilo je to početkom bal-kanskog rata nakon pobede slovenskog oružja kod Lozengrada i Lileburgasa. Išao sam po Staromestnom trgu (u Pragu) sa svojim prijateljem piscem Š., i kako to več u sličnim prilikama biva, govorili smo o poslednjim ratnim do-gadajima i veselili se nad uspehom srpsko-bugarskog juriša protiv Tura-ka. U ono doba bio sam 24-godišnji omladinac, vatren i oduševljen slavja-nofil. Organizovali smo naš balkanski Crveni krst i nastojali da bilo na koji način pomognemo našoj južnoj brači, a svaka dobivena bitka na balkan-skom ratištu ulevala nam je novi talas oduševljenja i ponosa. I mi Česi, za-tvoreni u granicama Austrije, osecali smo se zbog tih slovenskih pobeda nekako jači, i sam ne znam kako je u toku razgovora samo po sebi nekako došlo do toga, da sam govorio o mo-jjućnosti oslobodenja i nas Čeha, kad
Moj prijatelj prikriveno se sme-jao svim mojim fantastičkim planovi-ma. U svojoj bujnoj fantaziji ocrtao sam mu savez naoružanih Slovena, na-
padaj i pomoč Francuske, koja bi bila opet dobila Alzaciju i Lorenu; sanjao sam o brisanju Madžarske s evropske mape i o ujedinjenju nas severnih Slovena s južnom bračom na Balkanu. Fantazirao sam o krasnim stvarima, i kako mi je kazao moj prijatelj, o tako lepim stvarima, da se one nikada neče moči ostvariti. Sve bi bilo mogiiče, samo to da bi se mi Česi mogli rešiti Austrije — nije moguče, i zbog toga nam ne preostaje ništa drugo, nego da se veselimo nad samostalnošču Srbije, Crne Gore i Bugarske.
Ali ipak za par godina postao je moj naivni san istinom. U svetskom ratu nastupile su takove okolnosti, o kakovim^ sam ja sanjao i govorio onog večera u godini 1912. Nije nam nedo-stajalo ni onog oduševljenja, jer več pri prvim uspesima Srba protiv mrske Austrije osečali smo neko olakšanje i veliku nadu. Usprkos svim teškim prilikama i prolivenoj krvi verovali smo, da če iz tog rata osvanuti naša slobo-da! Verovali smo u to i onda, kada jo mala Srbija podlegla ogromnoj premoči, verovali smo i onda, kada je na-stupila ruska katastrofa.
Ali i naši neprijatelji Nemci na-dali su se pobedi i več su pripremali plan, kako če nakon iste izgledati njihova velika država. Češka če nestati i s njom i češka kultura. Pokoriče se i ostala slovenska plemena, a sve nas za-desiče sudbina polapskih Slovena. Ko poznaje Nemce taj ne bi o tome mo-gao da dvoji, da oni to ne bi bili izveli — inače taj bi bio luda!
I baš zbog toga bila je, kada smo nakon pobedonosnog rata stvarali svoju državu, učinjena prva pogreška. Mnogo naših ljudi brinulo se više za »uboge« Nemce i Madžare nego za sebe i umesto da bi protiv njih upotrebili njihov vlastiti recept, koji su oni bili spremili za nas, mi smo im davali koncesije i mazili ih u nadi, da če postati vredni i lojalni naši državljani. Medutim mi smo time na svojim grudima držali zmiju. Istu pogrešku učinio je i čitav pobetkiički svet. Na ništa drugo se nije mislilo nego samo na to, kako če se pomoči Nemcima. Pravilo im se
ustupke, a oni se svima lepo rugali. Izdajnički Italijani bili su prvi, koji su, u želji da oslabe Jugoslaviju i zadrže otete slovenske zemlje na koje nemaju ni najmanjeg prava, zabili klin savezu pobedničkih država. Kao iz ruga oni su bili i prvi, koji su potpomagali madžar-sku iredentu protiv nas i protiv Jugoslovena, te koji su počeli govoriti o jednakopravnosti i reviziji granica.
I tek nakon 15 godina, kada Ne-mačka podiže svoju pesnicu protiv o-kolnih slovenskih država i kada sc več očito i javno naoružava i najavljujuči stvaranje germanske velesile, počinje-mo da budemo svesni toga, kuda smo dospeli. Sadašnji momenti su presudni, možda presudniji nego nam se i čine. Nismo opkoljeni od neprijatelja samo mi, nego i naša brača Poljaci i brača na Balkanu. Pored toga imamo unutar naših granica mnogo neprijatelja. Bik> bi glupo, kada bi se nadali pomoči izvana i bilo bi nedostojno kad bi se na tu pomoč zanašali. Kada nas nije poučilo sto-godišnje iskustvo, što i s čim imamo što da radimo, neka nas bar sada pouči žalosno iskustvo poslednjih 15 godina!
Poradimo pre svega svi mi Sloveni na harmoniji unutar naših granica. Os-lonimo se na našeg malog čoveka i pomognimo ga. Moč naroda počiva u blagostanju i zadovoljstvu najširih narodnih slojeva. Oni su narod, i zbog toga je prava snaga naroda i pravi nacionalista onaj, koji ih razume i koji ih oduševljava za našu pobedu i za uni-štenje naših vekovnih neprijatelja.
Treba združiti sve sile svih Slovena. Treba ostaviti na stranu sitne sporove i zavidnost. Treba da na svaki glas o reviziji i na svaki pokus da nas se oslabi doviknemo: Revizija — dobro! Vratite nam or.da Rijeku, Trst, Zadar! Vratite nam Istru! Vratite nam
Šlesku, dajte nam Lužicu i zemlje, koje su nekada pripadale češko j kruni! I vi Madžari, vitezovi, koji ste poznavali samo nasilje i živeli samo od krvi Slovaka, i kod vas ima još slovačkih sela. Povratite nam ih, jer je na njih naše sveto pravo. Mi pak nemarno ništa va-šeg i nikada nismo ništo ni imali!
Moramo da budemo svesni toga, da je moč Slovenstva u njegovom ujedinjenju. Dogovorimo se stoga i uredimo trgovačka i politička pitanja. Otvarajmo medusobno, jedan drugome svoje granice, unificirajmo naše zako-nodavstvo! Imademo svoje radiostani-ce, pa ih upotrebljujmo za jaku propa-gandu u inostranstvu, za jaču i efikas-niju propagandu no što je ona naših neprijatelja, za medusobno upoznava-nje i zbliženje. Sazovimo konferenciju, na kojoj čemo izabrati jedan od slovenskih jezika za^iedusobno sporazumevanje svih Slovena, i koji bi bio ob-vezatan predmet u školama svih slovenskih zemalja. Odbijajmo sve, što dolazi iz ruku naših neprijatelja i pot-pomažimo se uzajamno. Protiv svakog nasilja, učinjenog nad kojim god slovenskim narodom, odgovorimo revan-šom svi! Pri tome ne glodajmo na to, što če o tome reči inostranstvo, koje nas je uvek ostavJjalo na cedilu! Kuka-vičluk i strah ne imponuju, samo moč i sila pobeduju! Svi mi udruženi pret-stavljamo največu velesilu na svetu i s nama mora inostranstvo da računa, jer ono nas treba.
Sve na stražu i na obranu! Ako Slovenima uspe da oslabe ili smanje silu Germanstva, oslobodičemo čove-čanstvo i osiguračemo svetu trajan mir!
U to verujmo, za to živimo, radimo i borimo se!
Svatopluk Komad
Narodni učitelj i Soko
Kod svih naroda najpozvanija ličnost za prosvečivanje užih i širih narodnih masa bio je narodni učitelj —• nastavnik, ili uopšte školski radnik. Ta mu je dužnost njegovim pozivom, službenim ili poluslužbenim nametnu-ta; dosudena službeno i moralno. Ta dužnost postoji i sada za sve narodne prosvetitelje: za učitelje, a naročito za scoske učitelje. U tim teškim dužno-stima pomažu ih privatne ustanove prosvetno-kulturnog obeležja. One pomažu njih, a ovi snose moralnu dužnost da im uzvrate s uzajamnim radom.
Jedna od najpozvanijih današnjih postoječih društvenih organizacija u našem narodu, šireg zamaha, vaspitnog pravca, bez sumnje je sokolska organizacija. Ona je stavila sebi u dužnost da uz fizičko vaspitanje naroda duhovno ga prosvečuje, podizanjem na-rodnog duha, kojim če se obrazovati duhovna kultura uporedo s fizičkom.
Iz ovih dveju navedenih i nepobit-nih činjenica i ovaj gornji napis: »Narodni učitelj i Soko«. Ova tema je cesto pretresana usmeno na sokolskim sastancima. O njoj se dosada dosta i pisalo, dosta raspravljalo, prilično uspelo, a vreme nam nalaže da se još
0 njoj piše, raspravlja i više uspije. Nema ni jednog sokolskog sastanka niti zasedanja, a da se nešto ne raspravlja o pitanju narodnog učitelja i Sokola. Pokatkad se čuju oštri prigovori namenjeni ravnodušnim učiteljima prema Sokolstvu, prema organizaciji, koja jc najbliža njihovom pozivu da postignu cilj: narodno vaspitanje i po-dizanje. Suvišno jc isticati potrebu uzajamnosti u radu narodnih učitelja
1 Sokola. Takoder je, s druge strane, suvišno braniti nemarne učitelje ili dr. prosvetne radnike, koji se oglušu-ju o sokolska načela. Dosta ih je koji ne posvete niti jedan sat nedeljno u aktivnom sokolskom radu. Dosta ih je koji ne posvete niti jedan sat godišnje, a nedovoljan broj onih koji svakog dana ponešto urade u duhu sokolske organizacije. Stanje se, istina, malo popravilo od natrag dve godine, ali nije niti izdaleka zadovoljavajuče.
Sokolstvo, kao opšta narodna vas-pitna organizacija, saraduje sa školom, koja jc prva pozvana da vaspitava narod. Kada j c Sokolstvo pozvano da po-mogne školu u njenim zadacima: vas-pitanja narodnih masa, to su nastav-nici, kao pretstavnici škole, dužni svesrdno pomagati Sokolstvo aktivnim učeščem u njemu.
Bez sumnje je da se mladi ugle-daju na svoje starije; učenici na svoje
vaspitače; vojska na svoje starešine; prosvetni radnici, vrlo često, na svoje starije drugove i starešine. Slab vaspi-tač če slabo vaspitati svoje učenike. Pod komandom strašljivog i neodluč-nog komandanta vojnicima če, u od-lučnom momentu, nedostajati hrabrosti i izdržljivosti. Pod upravom i nadzorom ravnodušnog prosvetnog starešine prema Sokolstvu biče ponajviše ravnodušni njegovi prosvetni saradnici prema Sokolstvu. Čast aktivnim i racinim! Ponajčešee su ravnodušni nadzornici, koji su prošli kroz starotipne ško-
le, koji se drže strogog verbalizma, Sto im sputava svaki narodni progres. Kaj ko se može shvatiti nadzorna školska vlast za prosvetne jedinice naših sela, ako ne vodi strogog računa o vanskol-skom radu: radu prosvetnom i huma-nom? Ako ne vodi računa, recimo, o učešču učitelja u viteškim i nacionaL nim udruženjima radi pgdizanja narodnog duha i narodne fizičke Iculture; u humanim udruženjima radi stvara-nja čovečnosti; u prosvetnim 1 kulturnim ustanovama radi stvaranja duhovne narodne kulture?
Sokolska organizacija !je ta, koja svojim aktivnim radom postizava po-menute zadatke. Pa, kada je to tako, zar da jedan prosvetni radnik, ili njegov starešina, ne vodi više računa o aktivnosti u sokolskom radu?
Na jednoj Sednici župskog prosvetnog odbora saznao sam da u srezu, koji okružuje bansko mesto, ima oko 80 učitelja, a od njih su samo 8 sokolski radnici. Ako se uzme u obzir da je prosvetno stanje i ovog sreza kritično i vrlo nazadno (mnogo je nepismenih, prilično zapuštenog sveta) onda je greh još veči, što se narod zanemaruje umesto da se prosvečuje.
Vi, narodni učitelji, koji službujete u selima, naročito u sclima zaostalim i zapuštenim u prosvetnom i privred-nom pogledu, posvetite se Sokolstvu, bar s jednim časom nedeljno, aktivno u njemu saradujuči! Pokažite svom Seljaku, kako treba održati i podiči svoj dom; očuvati i uvečati svoje imanje štednjom i trezvenošču; održati i po-diči svoje zdravljc; prosvetiti ga knji-gom i vašim mudrim savetima, »živom knjigom«; poučiti ga u savremenijem negovanju kulturnih biljaka; upoznati ga s onime što ga mora uputiti boljint stazama, kako bi korisno poslušno prvo sebi, a time opštoj jedinici — državi!
Kako Sokoli trebaju da rade »bež koristi i slave«, to i vi, ne tražite za po-stignute uspehe kak ve nagrade! Nadite u sebi samima zadovoljstva za postig-nute uspehe! Ispitajte svoju savcet jeste Ii odgovorili svojim dužnostima prema narodu, a u prvom redu prema najmnogobrojnijem delu naroda, prema seljacima!
Razmislite malo o sokolskom radu^ koji se provodi kroz seoske sokolsko čete! Upitajtc sebe, svoju s^vset, koliko ste pokazali pozitivnog rezultata na tom delikatnem, nesebičnem pitanju — pitanju podizanja duhovne i telesne kulture u našim zapvSteniltf m-lima?!
Š. Milič, Cetinje,
Sokolstvo 1 narodne manjine kod nas i drugde
Moramo da se opet pozabavimo pitanjem narodnih manjina u našoj zemlji. Pitanje je to koje treba svakako prečistiti, jer je od zamašnog značaja.
Pre donošenja zakona o Sokolu u sokolsku organizaciji! nisu pristupali ljudi bez čiste i iskrene ljubavi za ideje koje Sokolstvo ispoljava, i bez istin-ske želje da i oni budu korisni saradnici u sprovodenju tih ideja. Najmanje su, pak, pristupaii u naše redove ljudi iz sredine naših manjina. Posle unifikacije Sokolstva u nas, posle donošenja zaLkona o njemu, nastalo je pravo takmičenje, ko če pre da postane član Sokola. 1 to je bila jedna od dobrih strana koju jc stvorilo donošenje tog zakona, jer mnogi istinski rodoljubi, u ranijoj podvojenosti, iz raznih razloga, nisu mogli da se opredele. A do-nošenjem zakona, svi ti razlozi su otpali. Samo taj veliki val novih članova, doneo je sobom i mnogo mulja
i taloga u do tada čiste i bistre redove našeg Sokolstva. Taj mulj (možda malo preoštar izraz, ali je opravdan) ose-ča se još uvek, iako ne u svim (kraje-vima naše otadžbine podjednako, ali u izvesnim i suviše. Na ovom mestu, u nekoliko mahova, mi smo ukazivali na razne štetne pojave prouzrokovanc tim muljem. Nažalost, na tome jc i ostalo, i stanje nije nimalo izmenjeno nabolje. Naprotiv, stanje u izvesnim krajevima naše otadžbine, naročito gde je gušče zastupljen naš manjinski ži-valj, stvari su sve gore po interese ne samo za Soko kao organizaciju, več i po naše opšte nacionalne interese.
Mase ljudi je pristupilo u sokolske redove u uverenju da če im sokolski
znak, legitimacija i odora domiti nekil ličnu korist. Mnogima, nu/ilost, ta uverenja su se i ispunila ? ostvurila. Večina, medutim, razočarala зи je u ta svoja uverenja. Oni bi se mul«, možda, rado i povukli, ali sc boje da hrt sc time ne otkriju njihove prikrivane, a neostvarene nade.
Naši izvesni javni radnici opet, koji u svojoj možda preteranoj revnosti, ili u nekoj zabludi, idu i dotlč da utiču na izvesne javne službenike — manjince da stupc u redove Sokola i preko njihove volje, ne cine uslugd ni njima, ni sebi a najmanje Sokolstvu i Jugoslovenstvu. Oni treba da su načisto s tim, da je u jugosloven-skom Sokolstvu mesto samo Jugoslo-venima; da izgradivanje i sprovođenje jugoslovanske ideologije ima da 80 poveri samo i jedino oprobanim, istinski m Jugoslovenima; da u ovom poslu nema mesta nikakvim prišipetljama 1 lovcima karijere. Temelji naše otadž-binc natopljeni su krvlju samo Jugoslovena i dalje izgradivanje njeno tel* da se poveri opet samo i jedino Jugoslovenima! Tu nema mesta nikom dru-gom.
Sokolstvo jc najjača naša organizacija, u kojoj ima da se okupe sve pozitivno sile našeg naroda, i koje Je i danas najpozvanije da bude pionir izgradivanja naše — jugoslovenske domovine. Treba imaji na umu da nam onaj, koji nam je rušio i palio dom, ne može pomagati u njegovom ponovil oni izgradivanju.
Narodne manjine kod nas, a опб nemačke naročito, uživaju u našoj zemlji toliko i takve blagodati, kakve
/LoVEN/Ko
/0K0L/TKO
Glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva
Savez ruskog Sokolstva održavao je 16 jula u Pragu svoju VI redovnu glavnu skupštinu, koju je vodio u za-stupstvu starešine I savezni potstare-šina br. Viničuk. češkoslovačko Sokol-' stvo zastupao je prvi potstarešina bi-. Truhlarž, a Ministarstvo zdravlja i te-lesnog vaspitanja br. Auguštin Očena-šek. Na zboru su bila zastupana sva ruska sokolska društva iz Češkoslovač-ke, Poljske, te ostalih zemalja, gde radi rusko Sokolstvo u emigraciji. Glavnoj skupštini nije prisustvovao Pokrajinski savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Poznato je, da medu spo-menutim Pokrajinskim savezom u Jugoslaviji i vodstvom ruskog Sokolstva u Pragu postoje neki nesporazumi, ko ji do danas još nisu likvidirani. Savez sada broji 18 društava i 16 podružnica bez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.
Glavna skupština odobrila je iz-veštaje saveznih funkcionera. Isto je tako bilo donešeno nekoliko zaključa-ka o stanju odnošaja medu saveznim vodstvom i Pokrajinskim savezom ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, koji je, kako je poznato, sazvao u Ljubljani, prilikom ovo.godišnjeg I pokrajinskog sleta Saveza SKJ, sve rusko Sokolstvo na skupštinu. Glavna skupština ruskog Sokolstva u Pragu zaključila je, da za-ključei ljubljanskog sastanka ruskog Sokolstva nikako ne mogu da važe, pošto ovaj sastanak nije sazvalo ofieijel-no vodstvo saveza. Novome vodstvu dano je u dužnost da pozove sve ruske sokolske jedinice još jedanput na za-jedničku saradnju, te da isključi sva ona društva, koja ne bi u toku od 6 meseci priznala zaključke VI glavne skup-štine. Zaključeno je da se u tom pogledu izda proglas na čitavo rusko Sokolstvo i na rusku javnost. Zamolilo se je Savez slovenskog Sokolstva da primi medu slovenske sokolske redove i bugarske Junake. Glavna skupština odobrila je nove pravilnike tehničkog vodstva saveza, proučila savezna pravila, odobrila pravila za sva ruska sokolska društva, te zaključila da ostaje i nadalje za sve rusko Sokolstvo kao službeni pozdrav: Bud’ zdrav! Nato je izabrana nova savezna uprava i to: za starešinu br. inž. Manohin, za pot-starešine br. Viničuk', Svetozarov, Ben-derski i Marko. Funkciju saveznog načelnika preuzeo je savezni starešina br. inž. Manohin, načelnica je s. Birjulina, prosvetar br. Hitkov, te tajnici: br. Salkov i Hitkov. Sedište saveza ostaje i nadalje Prag.
Svečanosti češkoslovačkog Sokolstva u VolinfJ!
U istočnoj Poljskoj, uz samu gra-nicu Rusije, radi veoma uspešno več nekoliko godina jedno čitavo okružje češkoslovačkih Sokola, udruženih u Zagraničnoj župi COS. Tamo, naime, postoje društva:	Kvasilov, Rovno,
Zdolbunov, .Hulč, Hlinsk, Mirohošt, Dubno, Moldava, Štraklov, Volkov, Semidubi, Zalesije i Luek. Ovo okružje češkoslovačkog Sokolstva pokazalo je poslednjih godina mnogo pozitivnog internog rada. Več od svoga početka stoji u srdačnim odnosima s poljskim Sokolima u dotičnim mestima.
Kao dokaz velikog rada pojedinih društava možemo smatrati velike sokolske svečanosti u Mirohoštu, gde su tamošnji Sokoli otvorili 7, 8 i 9 jula o. g. prvi češkoslovački sokolski dom u Voliniji, i to tek nakon trogodišnjeg rada imenovanog društva. Vežbaonica novog doma dugačka je 22 metra, široka 16 m, visoka 7 m. Potpuno je snabdevena sa spravama. Ima veliku pozornicu od 10 X 9 m sa svim osta-
lim prostorijama. Ovo otvorenje sokolskog doma bilo je prva prilika za zajednički nastup sviju društava. Prvi dan sleta održane su okružne utakmice s 8 članskih vrsta i 9 vrsta članica, svega 44 člana i 43 članice. Utakmica je vršena u potpunom redu. Prvo mesto su osvojili: medu članovima br. iz Kvasilova, a medu članicama sestre isto iz Kvasilova. Same utakmice obu-hvatale su kod članova pored vežbi na glavnim spravama još i proste vežbe, penjanje, bacanje kugle, skok i trČanje na 100 m; sestre su se opet takmičile na krugovima, razboju, u prostim vež-bama, skoku u vis i u trčanju na 60 m, a svi takmičari i takmičarke osim toga još i u idejnom takmičenju. Drugi dan održana jc s velikim uspehom sokolska akademija u novom domu s nastu-pom skoro sviju društava volinjskog okružja.
Poslednji dan održana je na vež-balištu pored doma okružna javna vežba uz ogromno učešče tamošnjih Čehoslovaka, Poljaka i Ukrajinaca. Sve tačke javne vežbe veoma su dobro uspele. Moralan uspeh i kod vež-bača i kod publike vrlo je velik, a na-ročito zbog toga, što skoro sva društva postoje tek nekoliko godina.
t<•
Lekari za telesno vaspitanfe
ČOS pokrenula je u poslednje vreme pitanje da se održi naročiti tečaj za medicinare, koji bi se posle svršet-ka študija posvetili specijalnoj štruci za telesno vaspitanje. Učesnici ovog tečaja imaH bi biti grupirani, prema broju apsolviranih semestara, u pojedine skupine, da se pod stručnim vodstvom potpuno upoznaju sa svim granatna telovežbe, a naročito sokolske. Pored toga smatra se kao celishodno da se svi slušaoci upoznaju s pravili-ma o davanju prve pomoči, o bitnim pojmovima samaritanske službe, te da se kroz to osposobe za pregled vež-bača i takmičara, da dobiju potrebnu spremu za organiziranje lekarske službe u Sokolstvu, i da se sprerne za pre-davače u pojedinim sokolskim predli j ačkim tečaj evima.
Nastup češkoslovaške amerlčke
vrste u Nitri
Kako smo več javili održače se ovili dana u Nitri velike nacionalne svečanosti u proslava 1000-godišnjice prve krščanske crkve medu Čehoslo-vacima. Ovu crkvu podigao je knez Pribina i tako približio svoj narod za-padnog kulturnoj orijentaciji. Na ovim proslavama sarađuje takoder i Sokolstvo. ČOS izdala je poziv za što veče učestvovanje članstva iz čitave zemlje, a sada je zaključeno, da če u Nitri nastupiti i obe vrste (članovi i članice), koje su bile izabrane da reprezen-tiraju visinu češkoslovačke telovežbe u Americi. Vežbače obe vrste sve one vežbe, koje su vežbane na sletu u Či-kagu. Pretsedništvo ČOS zastupače na pomenutoj proslavi II zamenik starešine brat dr. Juraj Slavik.
Porast pripadnika plzenjske župe
Plzenjska sokolska^ župa spada medu najagilnije župe ČOS, ali i ona treba da se bori s mnogim poteškoča-ma. Poslednja statistika pokazuje opet lep napredak ove župe, koja sada broji skoro 17.000 članstva, od toga 11.500 članova i preko 5.400 članica. Ovoj vrednoj župi, koja radi u centru koji je večinom u rukama socijalista, stoji več niz godina na čelu vredni i požrt-vovni sokolski radnik br. dr. Augustin Šip.
(Nastavak s 1 Strane)
ni jedna inanjina u Evropi nema. Ovo nije potrebno dokazivati ni nama ni njima. Dovoljno je samo povuči para-lelu rzmeđu manjina kod nas i one naše brače lužičikih Srba u Hitlerovoj Nemačkoj, pa zatim s našom poroblje-nom bračom Istranima u Musolinijevoj Italiji. Samo to, pa je sve kazano. I mi smo našim gradanima manjinske narodnosti, kako smo videli, širom otvorili i vrata sokolskog hrama. I mnogi od njih postadoše i »Sokoli!«
Zanimivo če biti, ako u nekoliko reči iznesemo i njihov rad, kojim uz-vračaju na.šu širokogrudnost.
Oni, busajuei se u grudi, stalno vi-ču: »mi smo lojalni, plačamo državi po-rez, poštujemo zakone, služimo vojsku, i t. d-,« a iz čega baš i proizlazi, da nisu svesni ni svojih svetih dužnosti prema zemlji u kojoj blaguju. To su im »dela« i argumenti, s kojima hoče da ubede svakog, kako su tirne zaslužili, i da im sc »mora« dati sve ono što kod nas imaju.
Od kada u našoj organizaciji imamo i članova-manjinaca, nailazite na anomalije, o kojima je doduše ovde več bilo reči, ali nije suvišno to uvek i
svuda i ponoviti, — nailazite, rekoh, na anomalije, da se na našim javnim priredbama — u krajevima nacionalno izmešanim — više švapčari i madžari, nego na skupu kakve internacionale. A uporedo s ovim, kada recimo nema-čka nacionalna -oj-ganizacija »Kultur-bund« prireduje neku svoju javnu pri-redbu, što oni vrlo često čine, tu ne možete čuti nista što bi vas potsetilo da živite u Jugoslaviji. Značajno je i to, da je večina članova Sokola ujedno i član te nemačke nacionalne organizacije. Oni, po potrebi, samo promene značke na svom ikaputu, pa postaj u ovo ili ono. Kako im gde zatreba! A u tome opet je karakteristično to: da vodstvo te njihove nacionalne organizacije to zna, pa preko toga čutke prelazi. Sud može da stvori svaki sam.
Od oslobodenja na ovamo, oni ni-kada ne nadoše za potrebno da i jed-nim delom manifestuju tu njihovu »lojalnost« i »ljubav« za ovu zemlju. Oni nikada i nigde nisu pokazali ni trunka volje za ndku tešnju saradnju e našim narodom ni u ekonomskom ni u kultur-nom, niti u bilo kojoj grani našeg jav-nog života. Naprotiv, oni sc uvek i u svemu podvajaju, okupljeni u njihove
privredne i nacionalističke organizacije, i tu rade i kroz ove .'iprovo d e sve svoje, od sitnih ekonomskih1, kulturnih, prosvetnih poslova, sve do ideja »Gros-dajčtuma«. O Slovenstvu, ili samo bar o Jugoslovenstvu, oni neče ni da čuju. A ako nešto i učine, čine samo utoliko, ukoliku znaju da če to doneti njih ovoj stvari izvesnu korist. Oni za taj niz godina ne nađoše za potrebno, da, recimo, osnuju u svom krugu jedan stalni tečaj za učenje našeg jezika; na njihovim skupovima i javnim priredbama nikada ne nađoše za shodno da održe kakvo predavanje o Jugoslovenima, o Jugoslaviji, da bi time približili svoj narod našem narodu, dok, medutim, revnosno posečuju svako i najbezna-čajnije predavanje kakvog stranog — njihovog — pisca, koji ih počešče posečuju. Oni, kao »lojalni« i »odani« gra-dani Jugoslavije i »prijatelji« našeg naroda, ne nadoše za dobro i humano, da povodom onog nekulturnog, barbarskog istupa prema šaci naših Lužičkih Srba u Hitlerovoj Nemačkoj, u njihovoj po-stojbini, dignu svoj glas u odbranu te naše nesrečne brače. Ne ukazaše tamo toj gospodi »kulturtregerima« na svoj život u Jugoslaviji, zemlji koja im je dala potpunu slobodu i ravnopravnost u kulturnom, prosvetnom i nacional-nom pravcu, kao i na mogučnost njihovog privrednog napretka i bogačenja, a na štetu i račun našeg naroda. Tako, eto, izgledaju »dela«, kojima oni hoče da nas uvere u njihovu »lojalnost«, »odanost«, »vernost«, »ljubav« i tome slično.
Nije potrebno naročito isticati, kako ovo sve deluje i utiče na naš narod, koji sve ovo dobro vidi, trpi, čudi se i — nemočno vrti glavom. A kako sve to, pak, utiče i na našu omladinu — Sokole, punu nacionalnog ponosa, poleta, entuzijazma, nije teško pogoditi, kao ni to, do Ikakvih neželjenih posledica ova-kvo stanje može dovesti.
A jednim potezom pera bi se dalo otkloniti: zakon o Sokolu Kraljevine Jugoslavije stoji pred izmenom i dopu-nom. Valjalo bi ga izmeniti i u toliko, da bi pasus o članstvu glasio: član Sokola može biti svaki državljanin Kraljevine Jugoslavije Slove n. Nesloven, državljanin kraljevine Jugoslavije, može postati član Sokola samo ona j Ikoji je svojim životom, radom, primerom i delima dokazao da je dostojan da postane član ove naše slovenske porodice.
Tim bi se otMonile sve dosadanje smetnje, nesuglasice i prepone, koje su u poslednje vreme uzele velikog maha i u našoj zajednici.
Treba več jednom biti načisto: gde je nužno da se leči; treba otvorcno reči svima neprijateljima i javnim i tajnim: ruke k sebi! Treba im bez susteza-nja uzvratiti istom merom bar u toliko, što če biti onemogučeni da nam u sa-moj našoj zajednici stalno podmeču klinove, o koje se stalno spotičemo na našem velikom putu u izgradiva-nju bolje i trajne budučnosti sveg Slovenstva, a preko ovog i čovečanstva.
Pavle Kvaič, St. Vrbas
Bral pukovnik Ljubo Novakovič odlazi iz Ljubljane
Iz Ljubljane odlazi jedan od onih idealnih i požrtvovnih nacionalnih rad-nika, čovek kakovih je teško nači danas u ovim materij alističkim vremenima. Odlazi brat Ljubo Novakovič, art. pu-
Brat pukovnik Ljubo Novakovič
kovnik, koji je dosada vršio dužnost referenta za artileriju u Dravskoj di-vizijskoj oblasti, u svoje novo odredi-šte u Valjevo, za komandanta samo-stalnog artilerijskog diviziona.
Pukovnik brat Novakovič rodom je iz Danilovog Grada u Crnoj Gori. Njegovi predi i roditelji vrlo su dobro poznati u Crnoj Gori. O njegovom ocu pevaju narodne pesme, a i njegov ded Marko Novakov bio je vrlo ugledan i slavan junak, koji je bio u službi crno-gorskog dvora.
Brat Novakovič naročito se je is-taknuo kao vojnik več za vreme bal-kanskog rata i za vreme svetskoga rata. U balkanskom ratu bio je kao zapo-vednik baterije kod opsedanja Skadra. Za vreme svetskoga rata bio zapoved-nik više artilerijske jedinice u otseku na reci Bojani. Na tom položaju bio je zarobljen i godinu i po interniran u po-znatom Boldogassonu u Madžarskoj. U svim borbama bio je uvek medu prvi-
ma, gde se je svuda isticao svojom hrabrošču i ljubavlju prema otadžbini. Za svoja hrabra dela bio je odlikovan najvišim odlikovanjem Obiličevom ko-lajnom i raznim drugim črnogorskim odličjima.
Iza sloma centralnih vlasti posvetio je brat Novakovič čitavo svoje znanje i svoju nesalomljivu volju radu na uje-dinjenju sviju jugoslovenskih plemena u jednu državu. Zato on i slovi danas u Crnoj Gori kao prvi nacionalni ra-denik.
Kakav je istinski i idealni Jugoslo-ven brat Novakovič neka posluži i ova svetla stranica njegova života. Godine 1914, pred svetskim ratom, dao je brat Novakovič kralju Nikoli ostavku, jer da nikada neče da prišije epolete dok ne doživi potpuno oslobođenje i ujedi-njenje čitavog jugoslovenskog naroda. Njegov se je ideal ispunio i postao je uzoran oficir naše jugoslovenske armade. Službovao je kao komandant art. diviziona u Pirotu i Somboru. Putovao je svuda našom zemljom od Triglava do Vardara i tako vipoznao tlušu čitavog jugoslovenskog naroda. Bratu Novakoviču nisu nikada pomutile dnevne trzavice i brige, koje se pojavljuju na našem političkom horizontu, veru u veliku i slavnu budučnost našeg jedinstvenog naroda.
Brat Novakovič stekao je veliku popularnost u svim krugovima naše sokolske Ljubljane. On je žrtvovao sve svoje slobodno vreme nesebičnom radu za narod i za duhovno jedinstvo našeg naroda. S največom požrtvovnošču radio je u svim društvima Ljubljane i u Ljubljanskom Sokolu, u Streljačkoj družini, u Narodnoj odbrani, u Slove-načkom lovačkom društvu i u Jadran-skoj straži. Formiranje streljačkih družina u Dravskoj banovini njegovo je delo.
Njegov rastanak s Ljubljanom naročito žale brača Sokoli. Brat Novakovič posvečivao je Sokolstvu naročitu pažnju i žrtvovao za njega sve svoje slobodno vreme. Radio je aktivno u odboru Ljubljanskog Sokola gde je uvek pomagao i zborom i tvorom. Videli smo ga svugde, i gde je trebalo da se radi, i gde je trebalo da se zalaže za sokolsku ideju. Radio je neumorno i tiho, ne tra-žeči za to ni priznanja, ni hvale, ni platc.
Bratu pukovniku Novakoviču želimo na njegovom novom odredištu svako dobro i plodan rad i u tamošnjim našim sokolskim vrstama! Zdravo!
Sokolski pokrajinski slet u Zagrebu 1934
Proslava 60 godišnjice prvog sokolskog društva u Zagrebu i lOgodišnjice osnutka Saveza »Slovensko Sokolstvo«
30 jula pre podne u sabornici na Radičevom trgu održan je veliki sasta-nak voda jedinica Sokolske župe Zagreb. Došli su starešine, načelnici i prosvetari društava i četa, koje sači-njavaju župu Zagreb, da sc s pretstav-nicima uprave župe i s delegatima za-grebačkih sokolskih društava dogovore za veliki sokolski slct, koji če biti do godine u Zagrebu.
Baš godine 1934 se navršava 60 godina od osnutka prvog sokolskog društva u Zagrebu (1874). Savezna skupština od 23 aprila ove godine odobrila je da se proslavi taj značajni jubilej jednim velikim sokolskim sletom u Zagrebu, koji če prirediti župa Zagreb uz sudelovanje ne samo svih župa našega Saveza nego i brojnih delegacija ostalih slovenskih sokolskih saveza. Za ovaj sveslovenski karakter sletskih svečanosti razlog je drugi jubilej: pred deset godina na sletu u Zagrebu dana je inicijativa i izvršene su
sve pripreme za osnutak Saveza »Slovensko Sokolstvo«, u kojem su danas ujedinjeni češkoslovačko, poljsko, rusko i jugoslovensko Sokolstvo.
Spremajuči taj veliki slet, vode društava i četa župe Zagreb, koja broji danas oko 20.000 sokolskih pripadnika u 158 sokolskih jedinica, rasprav-ljali su sve pojedinosti i do sada izvršene predradnje.
Sastanku je pretsedavao ugledni starešina župe brat dr. Oton Gavran-čič. Bili su prisutni i njegovi zamenici Stjepko Debeljak i Vižintin, načelnik župe brat dr. A. Pichler i njegovi zamenici, tajnik župe brat prof. Srečko Džamonja, blagajnik brat Kosta Jugovič, pretsednik prosvetnog odbora br. Hrvoje Macanovič, članovi uprave, tehničkog, prosvetnog i nadzornog odbora i pozvani funkcionari društava i četa.
Tajnik župe dao je opširan izve-štaj o dosadašnjim radovima. Pozvani
su na sudelovanje preko sveslovenskog sokolskog saveza i Čehoslovaci, i Po-Ijaci, i Rusi. Pozvane su sve župe iz Jugoslavije. Izabrani su neki otseci bu-duceg šireg sletskog odbora, koji naj-pre trebaju da spreme svoje radove. Tako je pročelnik gradevnog odbora brat arih. Drijak, a financijskog brat Dane Šarič. Načelnik župe brat dr. Pihler prikazao je tehničke predradnje. Prijave za slet več stižu. Predvida se tako mnogo vežbača, koliko nije bilo dosada ni na jednom sletu u Jugosla-viji. Problem je, gde nači prostor za sletište? Vežbe su več proučene, sa-stavljene i napisane i več u septembru biče razaslate društvima, koja če moči odmah da počnu uvežbavanjem. Pošto se do godine održavaju u Jugoslaviji dva velika sokolska sleta, i to na Vi-dovdan pokrajinski u Sarajevu, a u pr-voj polovici avgusta ovaj veliki u Zagrebu, to su za oba sleta sporazumno izabrane i sastavljene iste vežbe. Po-ljaci imaju do godine svoj veliki sve-sokolski slet u Varšavi, ali sve je tako uredeno, da ovi sletovi neče medu so-bom kolidirati. U Zagrebu biče slet u dva dela. Početkom juna biče dani na-raštaja i omladine, a u avgustu glavni sletski dani, s nastupom gostiju, velikim nastupom župe Zagreb, sa sudelo-vanjem izabranih medunarodnih gim-nastičara s prvenstvenih utakmica, uz sudelovanje vojske i mornarice, s ve-černjim priredbama, s brojnim prikazom svestranog sokolskog rada u svim granama telovežbe.
Govorili su još o tome brat prof. Stjepko Debeljak, brat Dane Šarič, br. Mirko Sagrak, br. Supilo, br. Branko Valadžia, br. H. Macanovič, br. Riš-ljavi, br. dr. Bobek, br. Kostinčer, br. Viktor Jurčič i drugi. Na koncu sve je sažeo u jedno br. dr. O. Gavrančič. Svi su jednodušni i složni u svim pita-njima i traže najbolje načine da slet u Zagrebu do godine bude snažna manifestacija napredne i sve to jače sokolske organizacije, koja je evo i ove godine u Ljubljani kao i lani u Pragu dokazala, da je u stanju da izvrši naj-veče pothvate i u doba največih pri-vrednih neprilika. Takav značaj imače i ovaj slet 1934.
Do godine imačemo u Zagrebu velike jubilarne sokol, svečanosti, imačemo na desetke tisuča gostiju, imačemo ono nezaboravno raspoloženje, koje karakterizira sve velike sokolske priredbe. Več danas Zagreb kliče gostima i Sokolima: Dobro došli! Zdravo!
Sx telovež&ačlcog sveža
SLET RADNIČKIH TELOVEŽBE-
NIH ORGANIZACIJA FRANCU-SKE U GEBVILERU
U danima 4 i 5 juna održali su francuski socijalistički vežbači svoj slet u Gebvileru (Guebwiller-u), kome je( učestvovalo oko 5000 članstva. Medu gostima bila je i grupa 18 vežbača Čeha, članova jedinice DTJ u Marlebachu, koji su postigli veliki uspeh sa svojim posebnim tačkama, osobito sa narodnim plesom »Beseda«. Članovi su u znak priznanja dobili broneanu meda-lju »Prix d’ excellence«, a članice lovor-venac. Pored Čeha sudelovali su na sletu još i Švajcari s grupom od 600 učes-nika, oko 200 Belgijanaca i skoro 800 učesnika iz sarskog revira.
PRIPREME ZA TREĆU RADNIČKU OLIMPIJADU U PRAGU
Da bi se jesenas več mogli izdati mali propagandni plakati za III radni-čku Olimpijadu sletski odbor več je u proleču bio raspisao natečaj za izradu idejnih skica. Na raspis odazvalo se je 59 umetnika pa je komisija za ocenu radova odlučila da se prve tri nagrade ne priznaju nijednom načrtu, ali da se podeli 5 nagrada srazmerno najboljim osnutcima, i to: Z 33 — autor L. Sutnar-Činkel, »U duhu Marksovom«, autor Rubeš po 1000 Kč, a osnutcima »Praha XXX«, autor Sihra, »Red«, autor Titel-bah te »Internacionala«, autor Provaz-nik po 500 Kč. Još ovih dana svi če osnutci biti izloženi u Umetničkom muzeju.
VESTI IZ UNIJE FRANCUSKIH GIMNASTA
»Le Gymnaste« javlja, da se je prijavilo u prednjaeki tečaj, koji če se održati u Dinaru, 32 kandidata. — Na-redni sletovi održače se 1934 u Dižonu, 1935 u Rubeju, a 1936 u Brestu. — Za 60 godišnjieu Unije sprema se izmena formata i oblika centralnog glasila »Le Gymnaste«, koji če dobiti i novu, umet-ničko izradenu naslovnu stranu. — O ovogodišnjem sletu u Angulemu bila je na jednoj od poslednjih sednica Unije podana kritika, koja nije bila baš po-voljna, ni za disciplinu članstva, ni za organizaciji! samog sleta, povorke, na-stiipa i t. d. Unija još ni sada nema svog doma, u kome bi imala svoje pro-storije za kancelarije, vežbaonicu za razne tečajeve i drugo, pa ipak ovo važno pitanje nikako ne može da se makne s mesta, iako Unija raspolaže sa dovoljno sredstava.
SITNE VESTI IZ ČEŠKOSLOVAČKOG ORLA
Podvojenost izmedu Orlova još nije izravnana. Orlovi iz Češke sada ka-žu, da je krivica za separatizam slo-
vačkih Orlova na centralnom vodstvu u Brnu, koje hoče da diktatorski vodi sav pokret. — Orlovska župa Kadlča-kova proslavila je svoju 25 godlšnjicu večim sletom u Ostravi. Sada se spre-rnaju Orlovi iz čitave republike na Pri-binovu proslavu u Nitri, gde če se po-raditi da se opet Slovaci povrate u je-dinstvenu organizaciju. Nakon Nitre na programu je velika ekskurzija u Pieka-re, u Poljsku, gde če se održati velike nacionalne proslave pobeda Jana Sobi-jeskoga nad Tureima. Postajala je i namera da se dođe do veza i s poljskim Sokolima i da ih se kao »izričito kato-licku« organizaeiju odvoji od ostalog Sokolstva, ali sve to ostadoše »pia dc-sideria«. — Redaktor Nesnjidal priprtima izdanje knjige o saradnji Orlova u legijama, a osobito u borbama za oslo-bodenje Slovaeke u godini 1919. Knjiga če imati i mnogo dokumentarnih slika. — Glavno glasilo Orlova seča se 20 go-dišnjice ekskurzije čeških Orlova na slet Orlova u Ljubljani, pa pri tome ponovno naglašava da neče zaboraviti raspusta Orlova u Jugoslaviji.
Veličanstvena proslava Viljema Ćutalice a Francuskoj. U nedelju 30 jula održana je u Oranžu jedna značajna jubilarna svečanost, kojom je ponovno utvrđeno franeusko - holandsko prijateljstvo. Proslavljena je, nai-me, 400-godišnjica roden ja vojvode Viljema od Orana nazvanog Čutalica, koji je oslobodio Holandiju ispod španskog jarma. Ovoj značajnoj proslavi prisustvovali su pretstavnici fran-cuskih vlasti s pretsednikom vlade g. Daladjejom na čelu, dok je holandsku kraljicu Viljeminu zastupao grof de Monso, vrhovni maršal dvora.
XXV svetski esperantski kongres u Kelnu. U nedelju 30 jula na veoma svečan načen počelo je u Kelnu na Rajni zasedanje XXV svetskog espe-rantskog kongresa, na kojem učestvu-je preko 1000 delegata iz 32 zemlje. Ovo veliko učešče i naročito intereso-vanje za ovaj jubilarni kongres poka-zuje, koliko se je več ideja esperanta proširila u svetu.
Međunarodni kongres za srednjo-školsku nastavu u Rigi. Dne 28 jula bio }e u Rigi otvoren medunarodni kongres za srednjoškolsku nastavu. Otvo-renju kongresa prisustvovao je sam predsednik Letonske Republike gosp. Kviezis s članovima vlade i diplomatskim pretstavnicima stranih zemalja. Kongres je otvorio le tonski ministar prosvete g. Gulbis. Na kongresu je zastupanih 16 zemalja sa 66 delegata, medu kojima su i trojica delegata iz naše otadžbine.
150 godišnjica rodenja Simona Bo-livara, pobornika južnoameričkog je-dinstva. U julu 1783 rodio se je u Ka-rakasu u Južnoj Americi kao potomak stare španske plemičke porodice Simon Bolivar, markiz Palacios, jedan od glavnih boraca za oslobođenje južno-
američkih zemalja od španskog go-spodstva. Prvi ustanak buknuo je 1811 u provinciji Buenos Aires (Argentina) i u Venezueli, kojemu je bio voditelj Simon Bolivar. Nažalost ovaj prvi ustanak ni je uspeo a njegovi vode morsli su pobeči. Putujuči po Severnim Ame-ričkim Državama Bolivar se zagrejao za ideju Ujedinjenih država Južne Amerike, ali nije uspeo pošto pojedine pro-vincije nisu htele da se ujedine, nego su nakon uspelih ustanaka stvarale svoje posebne države. Na jugu Argentine preuzeo je vodstvo ustanka general San Martin, koji je oslobodio Argcntinu i Čile, a na severu pak počeo je borbu Bolivar, koji je potukao Španjolce i bio nakon toga izabran za pretsednika država: Venezuele, Kolumbije i Ekvado-ra, a kasnije još Perua i Bolivije, koja nosi njegovo ime. Bolivar bio je kao pretsednik pravi diktator, jer u onim državama nije se dalo inače onda održati autoritet i red. Godine 1829 njegovi protivnici uspeli su da ga sruše i on je umro kao običan građanin u 48 godini života, razočaran, jer mu se nije ispunio životni san — ujedinjenje svih južnoameričkih država.
700 godišnjica Torunja. U septembru svečano če se proslaviti 700 godišnjica starog poljskog grada Torunja u Pomorjanskoj, sada sedišta pomorjn-skog vojvodstva (banovine), a koji je bio pre rata u nemačkim rukama. Grad su na poljskom teritoriju osnovali Han-zeati, kroz decenije bio je u rukama nemačkog viteškog reda, dok ga nisu ovima oduzeli nakon dugih borbi Po-Ijaci, U Torunju rodio se veliki poljski znanstvenik, astronom M. Kopernik. Danas Torunj broji preko 42.000 Stanovnika, od kojih je jedva 5.000 Nema-ca, š.to najbolje pokazuje, koliko prava imadu Nemci na Pomor j e. O kolina Torunja pak u opče je potpuno i čisto poljska.
Svetska filatelistička izložba u Be-
ču. Krajem juna bila je na veoma svečan način otvorena u Beču svetska fi-latelistička izložba, na kojoj su izlože-ne sve marke sviju država, medu njima i one najređe i naskuplje. Na pri-premama se radilo pune tri godine, pa je ova prva največa izložba ove vrste zbilja odlično pripremljena i uredena. Također i naša država veoma je lepo zastupana. Odlično su uredene tako-zvane »Slovenačke marke«, medu kojima ima mnogo rariteta. Sto se pak tiče umetničke izrade, papira i same štamparske izrade, našu marke, osim onih izradenih u Americi ili Engleskoj, na žalost, još mnogo zaostaju za onima iz drugih država.
Sitne kulturne notice. Početkom jula o. g. unil-o je u Dubrovniku poslednji pretstavnik stare dubrovačke literarne škole, pesnik Vid Vuletič-Vu-kasovič, po zanimanju učitelj. — U Ljubljani proslavio je svoju 50 godišnjicu poznati slikar-karikaturista Hinko Smrekar, koji je slikao i motive za nekoje sokolske razglednice. — U Minhenu je na pokrajinskom pozorištu angažovan kao režiser franjevački pater dr. Ekspeditus Šmid, koji če režirati pre svega komade religioznog ka-karaktera. Ovo je prvi slučaj, da stu-pa u redove svetskih glumača monah -redovnik.
Novi Mezofanti, Početkom devet-naestog veka živeo je kardinal Mezofanti, največi lingvista sviju doba, koji je perfektno vladao sa 58 raznih jezika. Po novinsikim vestima i današnje doba može da se ponosi sa sličnim talentom, a to je dr. Štajnmajer, profesor minhenskog univerziteta, koji vlada sa 40 jezika i dijalekata. Več kao mladi študent imao je vanredan talenat za učenje stranih jezika i s neverovat-nom lakočom i brzinom mogao je da nauči razne jezike, ušavši i u njihove finese. Po njegovoj vlastitoj izjavi treba i za učenje stranih jezika kao i za muziku, slikarstvo ili neku drugu gra-nu umetnosti naročitog talenta.
m
»JUGOSLOVENSKI ŠPORT 1933«
Pod uredništvom poznatog sport-skog stručnjaka, našeg sokolskog brata, Hrvoja Maeanoviča, urednika »Novosti« i saradnika našega lista, ugledala je svetlost dana ova vrlo zanimiva i lepa knjiga. Ovu se je knjigu več odav-na tako željno očekivalo u redovima naših sportista. Iako je izašla u vrlo skromnoj opremi, na običnom papiru, ipak je ona sadržajno tako bogata da pruža svakome potpun pregled čitavog športa u našoj zemlji. Več sam raspored gradiva tako je srečno razvrstan, da daje potpunu celinu čitavom predmetu, koji se obraduje. U njoj su zastupane sve vrste igara i sportova: igre s lop-tom, laka atletika, sportovi na vodi, viteški sportovi, zimski šport i planinar-stvo. Sve je to sažeto na samih 160 stranica priručnog džepnog formata, bogato ilustrirano. Naši ponajbolji sport-ski stručnjaci obradlli su u toj knjiži: nogomet, tenis, hazenu, stolni tenis, golf, hokej, biciklistiku, motoristiku, automobilistiku, avijatiku, telovežbu, laku atletiku, hrvanje, boksanje, veslanje, jedrenje, kanoistiku, plivanje, mečevanje, jašenje, smušanje i planinar-stvo, uz mnoge druge članke koje na-ilazimo u ovoj lepoj knjižici. Za svaku granu športa ureden je točan popis i naslovi klubova, potsaveza, saveza, upravnih odbora, zbora sudaca, popis dosadašnjih prvaka Jugoslavije, rezultati dosadašnjih prvenstava, medudr-žavna takmičenja, svi državni članovi reprezentacija, svi rekordi (svetski, o-limpijski, balkanski i naši) i t. d.
Knjiga je postigla svoj cilj. Uz male nedostatke, na koje upozorava i samo uredništvo, knjiga je u sportskom pogledu potpuna.
Knjiga je izišla nakladom Saveza sportskih saveza u Jugoslaviji, a pod uredništvom brata H. Maeanoviča. Pisana je u srpskohrvatskom jeziku, la-tinicom, stihom, koji se vrlo lako čita.
»Jugoslovenski šport 1933« naruču-je se kod administracije »Jugoslovenski šport« u Zagrebu, Draškovičeva ulica br. 36. Cena je knjiži Din 10’—.
Obzirom da se u ovoj knjiži obra-duju i grane telesnog uzgoja, koje se gaje u našem Sokolstvu, kao i samo Sokolstvo, mi knjigu preporučujemo našim čitačima.
žmt
II
Шт! Ažft Ш КуЛ V«;.**' Lk*j
2tu&a 'Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. IVAN ŽABNO
Dana 23 jula o. g. priredilo je ovo društvo svoju javnu vežbu uz pripo-moč bratskih Sokolskih društava Srp-ska Kapela, Cirkvena i Rovište.
Sama vežba otpočela je u 4.30 na letnjem vežbalištu. Na rasporedu su bile proste vežbe i v.ežbe na i sa spravama.
Sve vežbe izvedene su dobro pod vodstvom načelnika br. Stjepana Horvata. Vrlo lepi broj Sokola dovela je učiteljica i načelnica Sokola iz Srpske Kapele sestra Ljuba Šikič, te su pod njenim vodstvom male Sokolice lepo izvele vežbe s obručima, koje su se osobito svidele svim prisutnima.
Iza javne vežbe održao je govor svima prisutnima mesni učitelj, tajnik našega društva br. Ivan Jandrokovič, u kojem je ocrtao važnost Sokola za naš narod. Zahvaljuje svim bratskim društvima i opčinstvu na lepome odzivu. Zaključuje svoj govor klicanjem Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku i svemu Sokolstvu.
Iza javne vežbe održana je veselica.
Oko osam sati uveče došla je pevačka sekcija bratskoga društva Rovište pod vodstvom učitelja br. Đorđa Belovitiča, koji su pod dirigiranjem brata Branka Rakijaša vrlo skladno otpevali četveroglasno mnogo pesama, koje su se prisutnima tako sviđele, da su odhičili, da i sami osnuju pevačku sekciju svoga društva.
Moralni kao i materijalni uspeh bio je izvan svakoga očekivanja.
SOKOLSKO DRUŠTVO GRUBIŠNO POLJE
Naše društvo održalo je u nedelju dne 16 jula javnu vežbu, koja je uspela iznad očekivanja. Krasan, sunčan dan omogućio je susednim bratskim sokolskim društvima i Četama da do-du u Grubišno Polje i tako vrate po-setu doma«5em društvu ili da ga zadu-že. Po svojim razmerama, po broju vežbača i gledalaca, potsečala je priredba na prošlogodišnji slet ovog okru-žja, jer za njim nije mnogo zaostala.
Oko 2 sata posle podne počeli su da stižu autobusi, teretni automobili i kola dovozeči braču i sestre. Pevajuči sokolske pesme skidali se na prostra-nom i lepo uredenom sletižtu gde ih je srdačno dočekivao skup domačih Sokola i Sokolica. Dolazila su brača iz Daruvara, Vel. Zdenaca, Hercegovca, Končanice, Garešniee, Uljanika, Vel. Grdevca, Dulavesi, Ivanovog Sela, Vel. Pisanice i Pavlovca. I skupilo se veliko sokolsko jato, koje očigledno pret-stavlja sokolsku snagu i nacionalnu svest ovOg kraja.
Javna vežba počela je u 4 sata. Redom se izmenjivali na vežbalištu dcca, muški i ženski naraštaj, članovi i članice izvodeči lepe vežbe precizno uz buran pljesak razdraganih glcdala-ca. Po svršenom programu održao je starešina brat Dušan Bujič nagovor o ciljevima Sokolstva, sokolskom radu i važnosti javnih vežbi, a zatim pozdra-vio goste srdačno zahvaljujuči okolnim bratskim društvima zbog udela u uspe-loj priredbi Sokola grubišnopoljskog.
Uveče zakazana akademija nije se mogla održati, jer se predveče vreme naglo promcnilo. Nebo se naoblaČilo, a jaki vetar digao je silnu, zagušljivu
prašinu.
Pored moralnog pol učen je ovom javnom vežbom i velik materijalni uspeh. Društvo je priredbu izvefo u vlastitoj režiji, pa je postiglo znatan • prihod, ko jim če povečati glavnicu za gradnju Sokolskog doma u Grubišnom Polju.
SOKOLSKA ČETA CABUNA
Sokolska četa u Cabuni održala je svoj četvrti javni nastup 16 Vil 1933. Ovom nastupu prisustvovala su društva: Virovitiea, Podr. Slatina i Vočin, a od četa: Pivnica, Detkovae, Nova Gradiška i Nova Bukovica.
Prijatelj Sokolstva šef želj. Staniče Virovitiea g. Boža Spasojevič osigu-rao je potrebne vagone svojim Virovi-tičanima, koji su se tako mogli oda-zvati u velikom broju uz pratnju svoje glazbe.
Pre nastupa pozdravio je prisutne u ime Sokolske čete njezin starešina br. Pctar Augustinovič, upravitelj škole. Njegov govor bio je protkan nacionalnim osečajem, pa se je oduŠevljeno klicalo Jugoslaviji, Nj. Vel. Kralju i Prestolonasledniku.
Iza otsvirane državne himno sle-dio jo nastup, u kojem su bile zastupane ove kategorije: muški i ženski podmladak, muški i ženski naraštaj, članovi i članice. Izvadale su se proste župske vežbe, savezne vežbe, vežbo na ruči i konju, a sve je dobro uspelo.
Posle nastupa sledila je narodna veselica sve do kasno u noč. Organizacija je bila odlična, jer su se gosti ra-stali s upravom čete s najlepšim doj-movima. Vodilo se sve u vlastitoj režiji, pa je materijalni uspeh znatan, a moralni nada sve zadovoljavajuči.
Župa Celic
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICE - ŠMARJETA
Sokolsko društvo Rimske Toplice -Šmarjcta bo priredilo v nedeljo, 13. avgusta javni telovadni nastop, združen
Ante Brozovič (Beograd):
Jedan prilog isloriji fizičkog vaspUanja u Jugoslaviji
Pni počelci slsfemafekog gimnasfičkog rada u Srbiji
(Nastavak)
Prva skupština »Beogradskog društva za gimnastiku i borenje«
Prva skupština tog novo formira-nog društva bila je 3 januara 1882 g. u sah kod »Srpske Krune«. Bili su pri-sutni: M. Garašanin, dr. Vladan Đor-
devič, dr. F. Sams, Aleksa Novakovič, Nikola Antula, Sreta J. Stojkovič, Gli-ša Štajnlehner, Vukašin Petrovič, Nikola Petrovič, Marko Stojanovič, Mi-hajlo Pavlovič, Ljuba Kovačevič, Dimitrije Stamenkovič, Steva Popovič, , Vc;ljkovič Vlada Pajevič, Jovan Bademhe, J. Rusdes, Miloš Cvetkovič, M. Milovuk. Doka Simič, Milan Stojkovič, dr. Laza Kostič, Kosta Simič, Steva Todorovič, Ž. Živanovič, Živko Šokorac, Petronije Savič, Stanoje Ilič, Velimir Ž. Jovanovič, Vladimir Karič, dr. Stejič. dr. Valenta, H. Davičo.
Na dnevnom redu nalazile su se sledeče tačke: produžen upis članova, biranje uprave i iznašanje novih predloga.
Za pretsednika ovoga zbora bi izabran g. Steva Todorovič. Zapisnik ove skupštine doslovno piše: »G. dr. Vladan izjavljuje, da je do sada upisa-no članova koje osnivača, koje pomagača redovmh svega 77. Za tim pred-laže izbor 13 članova, izmedu kojib bi se izabrali časnici, i pročita kandidat-nu listu.
G. Šokorae predlaže, da u tu listu kandidata ude i jedno tehničko ve-stačko lice, no kako je več tu g. Steva Todorovič, on se zadovoljava time.
Bi usvojena kandidatna lista. U njoj g- Tešo Nikolič, Steva Todorovič, Sr. Stojkovič, Nikola Antula. Dim. Stankovič, dr. Laza Kostič, dr. Vla-
dan, Mirko Stojanovič, Vukašin Petrovič, Petar Kiki, dr. Šams, St. Popovi i dr. Mih. Hadži-Lazič.
Prelazi se na predloge.
G. Ž. Živanovič predlaže, da se ovo društvo spoji sa Streljačkim društvom.
G. Nikola J. Petrovič, da se do-nese odlitka, da ovaj izbor članova za upravu vredi od 1 marta 1883 god.
Laza Kostič misli, da treba eekati na formalnu ponudu Streljačkog društva. G. Steva Popovič misli da o tome danas u početku društvenom ne može se ništa rešavati. Stavlja so na glasanje predlog Ž. Živanoviča. Zbor resava, da se o tome ne donese formalne odluke no samo da ude u protokol.
Prelazi se na govor o predlogu dr. Nikole Petroviča, Steva Popovič i Laza Kostič, potpomažu predlog. Pajevič misli, da treba ovaj predlog izneti tek 1 marta o. g., a ne sada. M. Pavlovič misli, da se to ne bi kosilo sa statuti-ma. G. Doka Simič traži, da sc pročita dotična tačka statuta. Kovačevič: da se ostavi za 1 mart da ne bi dolazili u sukob sa ustavom; za to g. D. Simič, Vukašin Petrovič dokazuju, da se time ne dolazi u sukob sa statutima, jer se uprava bira na godinu dana. Laza Kostič: da se uzme u tom srednji put: da sc izabere uprava na godinu dana, samo da je martovska skupština po-novo potvrdi. G. Antula slaže se sa g. D. Simičem. G. Živko Šokorae stavlja kao predlog: da se o tome načini prelazno naredenje, kako bi trebalo da ude u statut kao dodatak. G. Steva Popovič je ili za ovaj predlog Šokor-
čev ili da se u statutima prenese skupština sa 1 marta na 1 januar.
Debata je zaključena. G. dr. Vladan iznosi 3 predloga na rešenje: g. Nikole Petroviča, Šokorca i Steve Popoviča.
Iznosi predlog, da ova uprava ostane samo do marta ove godine. Večina odlučuje: da se ovaj predlog primi t. j. da ova uprava ostane do 1 marta po statutima.
G. dr. Vladan iznosi predlog: da se zamoli svetli Vladalački dom, da nam dade prestolonaslednika za za-štitnika ovog društva. I zbor odlučuje jednoglasno da se ovaj predlog g. dr. Vladanov primi.
G. dr. Vladan iznosi drugi predlog: da se umoli društvo »Crvcnog krsta«, da nam za prvo vreme ustupi salu i poslugu.
G. Simič misli, da ne tražimo salu, jer su tamo pribori društva, več lokal. Zbor odlučuje da se primi i ovaj predlog g. Vladana.
G. St. Popovič predlaže: da se ovlasti svaki član da može upisivati sve tri vrste članova. Stavlja se na gla-sanje i bi usvojen.
G. dr. Valenta: da se za veleškol-ce spusti ulog od 6 na 3 dinara; no kako je za sirote predvideno u statutima, prelazi se preko tog predloga.
Kako više niko ne iznosi predlog, beše skupština zaključena.«
I nova uprava svesna svoje dužno-sti počela je raditi, a u cilju da udo-volji svojo j zadači.
Još istog dana, dakle 3 januara 1882, održana je prva sednica uprave.
Na sednici behu prisutni g. g- dr. Vladan, Steva Popovič, Steva Todorovič, Šams, Vukašin Petrovič, dr. Laza Kostič, Antula, dr. Pavle Stejič, Marko Stojanovič, Dim. Stamenkovič. O toj sednici sačuvani zapisnik priča:
»Pristupilo se konstituisanju uprave. Za pretsednika je izabran g. Toša Nikolič, penz. ministar, za potpretsed-nika g. Steva Todorovič, živopisac, za
delovodu Sr. Stojanovič, za blagajnika G. N. Antula; za odbornike g. g. dr. Vladan, dr. Laza Kostič, Dimitrijevič, dr. Pavle Stejič, Sv. Vasiljevič, Vukašin Petrovič. Za zamenike: Marko Stojanovič, Petar Kiki, dr. Šams, dr. Hadži-Lazič.
Uprava rešava: 1) Da se odmah štampa u zvaničnim novinama uredba društvena, da sc oštampa u hiljadu egzemplara.
2) Da blagajnik pokupi sve upisa-ne uloge.
3) Da uprava izda poziv za upis članova u svima novinama.
4) Da uprava zamoli audijenciju kod Njihovih Visočanstva odnosno protektora.
5) Da uprava umoli »društvo Cr-venog krsta« za lokal dok društvo ne bude u stanju nabaviti sopstven lokal. G. dr. Vladan da organ ovog društva bude »Narodno Zdravlje«. Uprava jednoglasno usvaja ovaj predlog. G. dr. Vladan predlaže, da se za učitelje gimnastike umole g. Ferdo Mihokovič i Ljubomir Ilič, učitelji gimnastike u gimnaziji. Uprava jednoglasno usvaja ovaj predlog.
G. dr. Vladan predlaže, da so umoli g. Ministar prosvete da ustupi sve sprave gimnastičke, koje se nala-ze u lokalu ministarstva. I ovaj predlog bi usvojen.
Predlogu g. dr. Vladana da se odmah nabavi naročiti učitelj gimnastike iz Češke, bude večinom odlučeno: da ovo ostane dotle dok društvo ne do-bije sopstvenu zgradu.
Zatim je rešeno: Da sednica uprave bude naredni dan u 8 sati u veče u »Grad. Kasini«.
Rad uprave beogradskog Društva za gimnastiku I borenje
I doista ovaj se sastanak održao 4 januara 1882 godine u Beogradu.
Bili su pretsednik Tih. Nikolič, potpretsednik Stcvan Todorovič, članovi uprave dr. Vladan Dordevič, Vukašin Petrovič, St. Popovič, Dimitrije
Stamenkovič, Marko Stojanovič, dr. Hadži-Lazič, Pavle Stejič, blagajnik N. Antula, nastavnik gimnastike Lj. Ilič i dclovoda Sr. Stojkovič.
Pošto je pročitan protokol preda-šnjeg sastanka, prešlo sc na dogovor o stvarima, koje bi trebale što pre izvršiti, pa je odlučeno:
1) Da g. Ferd. Mihokovič bude upravnik vežbaonice, a g. Lj. Ilič bude nastavnik gimnastike. Njih dvojica da se dogovore s delovodom o časovima vežbanja, kao i da spremo predlog za poslovni red u vežbaoniei;
2) da g. Vladan preda još ove sed-nice delovodi svu dosadanju arhivu društvenu: o postanku društva; što bi odmah izvršeno;
3) da se uzme momak iz lekarskog društva za posluživanje, i da mu se plača mesečno 12 dinara; i
4) da se sodnice upravne drže svake nedelje po jedan put, dokle bude potreba iziskivala, i to redovno utorni-kom od 8 časova u veče, u lokalu »Gradanske Kasine«.
I tako se sada rad uprave počeo normalno odvijati. Sve se to razabire iz sedniČkih zapisnika, koji sadržavaju mnogu interesantnost. Donosimo ih redom.
III sastanak 12 januara 1882 god., Beograd. Bili su pretsednik Tih. Nikolič, potpretsednik St. Todorovič, članovi uprave dr. Vladan Dordevič, dr. Laza Kostič, dr. Stejič, Vukašin Petrovič, dr. Hadži-Lazič, P. Kiki, blagajnik Nikola Antula, upravnik vežbaonice F. Mihokovič, i delovođa Sr. Stojkovič.
I.
Pretsednik Tih. Nikolič javlja društvu, da se obratio svetlom Vladalač-kom domu za audijenciju zbog protektorata, no da još nije dobio odgovora.
Za tim pretsednik javlja i to, da je od društva »Crvcnog krsta« dobio odgovor, po konic ono ustupa svoj su-teren za gimnastička vežbanja; da je u isto doba preduzeo korak, da upravi-
■ Illllllllllllllllllll ROSI JA - FONSIER • DRUŠTVO
ZA OSIGVRANJE I REOSIGURANJE • BEOGRAD
stupi akciji za izgradnju novoga doma. Neminovna je potreba diktirala da se pristopi gradnji, jer naše društvo nema svojilh vlastitih prostorija, nego se dosad upravo gušilo u malenim prostorij ama gombaone Gradanske škole, koju je ustupila Gradska općina na uporabu našemu društvu. Sve su kategorije poslednjih godina brojčano porasle. Pa i škoiska omladina svih srednjih škola vežbala je u isto j dvorani. Dalje je bilo nemoguće da se ne-što učini. I stvorena je odluka da se otpočne radom.
Dana 23 jula 1933 god. ranim jutrom navestila je sokolska glazba bud-nicom početak proslave. Još kod sa-moga obilaza gradom zaustavila se glazba pred stanom br. društvenog starešine bra. Josipa Variole i otsvirala mu podoknicu. U 9 sati sakupilo se celokupno članstvo svih kategorija na azvanrednu godišnju skupštinu. Skup-ština je sazvana da se obavesti članstvo o akciji i da se stvori zaključak za izgradnju, i odobri da se može no-vac uložen u bankama u svrhu gradnje doma potrošiti.
Več se na skupštini osetilo posebno raspoloženje članstva. Svi su iz-veštaji primljeni jednodušriim odobravanjem popračeni s burnim klicanjem i pljeskom. Skupština je po predlogu br. starešine poslala brzojavne pozdrave Nj. Vel. Kralju Aleksandru 1, Sa-vezu Sokola Kraljevine Jugoslavije i banu Savske banovine bratu dru Ivi Peroviču.
U 10 sati formirano je članstvo za povorku gradom. Povorka je krenula kroz gradske ulice i otputila se na ciglanu, odakle je svaki član poneo jednu ciglu i time simbolički pokazao pripravnost da .svaki član doprinese nešto za izgradnju svoga doma. Impozantna je bila povorka. Sve članstvo, njih preko 700, uz pratnju glazbe pro-lazi gradom i svaki član do najmanj ega deteta nosi ciglu okičenu zelenom g ra nekom. To je za naš grad bilo pravo iznenadeaje, a za članstvo neopi-siva radost.
Oko 11 sati vratila se povorka na gradilišie. Tu je več čekala ogromna masa znatiželjnoga sveta. Divno je bilo pogledati svečanu tribinu, koju je s toliko ukusa, kao kod svih naših pri-redaba, tako i danas, okitio i uredio vredni i radini naš brat Josip Kopšiva. Na tribini su se okupili svi pretstav-liici vojnih vlasti, na čelu s inž. bri-gadnim Generalom bratom Vladimircm Pavlovičem, pretstavnici ostalih državnih nadleštava i Gradskog načelstva i zastopstva na čelu s gradonačelnikom br. Stjepanom Zagorcem, te pretstav-nicima svih mesnih društava.
Cim su prisutni poredani oko sve-čanosne tribine, društveni starešina brat dr. Variola počinje svoj govor pozdravljaj uči prvoga Sokola u našoj Otadžbini. Kralja i Gospodara, Nj. Vel. Kralja Aleksandra I, Kraljeviča Petra, starešinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i ceo Kraljevski dom. Iza toga se prolomila bura klicanja Kralju i Prestolonasledniku Petru i Kraljevskom domu. Nakon toga sa-opštava, da je od strane društva bio
pozvan pretstavnik katoličke crkve u našemu gradu da osveti temeljni kamen našemu domu, ali da je dobio odgovor, da to on ne može učiniti, jer ima nalog od više duhovne vlasti. Ova je izjava dala povoda negodovanju prisutnih i izazvalo mučan dojam na prisutne, tražeči uzroka ovakovome postopku katoličkog svečenstva. Starešina društva prelazeči preko toga nastavlja svoj govor obrazlažući potre -bu izgradnje doma. Osvrnuo se u kratkim potezima na ideologiju Sokolstva, i njegovoj ulozi u našem nacionalnom životu. Njegov je govor bio često pre-kidan burnim odobravanjem i pokli-eima, a na koncu bio je nagraden fre-netičkim aplauzom i klicanjima.
Po završetku svoga govora starešina siiazi sa tribine na mesto gde je postavljen temeljni kamen. Društveni tajnik brat Dušan Bordoški čita povelju :
»Za vreme vladanja Njegova Veličanstva Kralja Aleksandra I Kara-dordeviča i starešine Sokola Kraljevine Jugoslavije Prestolonaslednika Petra, stvorena je odluka da se sagradi ovaj dom.
Dom če nositi ime »Jugoslovenski sokolski dom«. U njemu če se odgajati sokolsko i slovensko bratstvo. Članovima če biti vrhovni zakon u odnosu prema unutarnjem uredenju Otadžbine poruka Njegova Veličanstva Kralja: »Sokoli budite svima primer jedinstva«, a prema vani bratska uzajamnost svih slovenskih naroda.
Izgradnja je doma omogučena po-red vlastitih sredstava Sokolskog društva Karlovac i velikom susretljivošču bana Savske banovine br. Ive dra Peroviča; pretstavnika narodne vojske u našemu gradu brigadnog denerala inž. br. Vladimira Pavloviča; Gradskog zastopstva na čelu s gradonačelnikom br. Stjepanom Zagorcem i svih drugih pri-lagača.
Dom je projektovao đak - vojnik arhitekt br. Frane Lušičič, a gradnju izveo dobrovoljno i besplatno ing. brat Branko Petrovič.
Moleči se Bogu Svevišnjemu da podari sve blagodati ovome domu, da' se u njemu izvrši namenjena misija, stavio je starešina društva br. dr. Josip' Variola ovu povelju dana 23 jula 1933 godine u »Temeljni kamen doma«.
P r očita n u povelju društveni starešina savija, meče u posebnu za tu svrhu spremljenu staklenku i stavlja je na temeljni kamen. Iz toga starešina župe brat* Mirko Malović čita molitvu, koja glasi:
Bračo i sestre! Kada čovek ratar izlazi ranim jutrom na svoju njivu naj-pre uzdiže oči svoje i ruke k plavim nebesima, da sazove Božiji blagoslov, a onda ih spusta na plug, da zaore prvu brazdu, koja če primiti seme i oploditi ga u svojoj plodnoj utrobi.
I mi čemo u ovom svetom času kao orači velike narodne njive zaorati prvu brazdu, polažuči kamen temeljac Sokolskem domu na posvečenom tlu slav-noga grada Karlovca.
A da taj naš dom ostane doista •stecište i rasadište najplemenitijih i najuzvišenijih domovinskih i čovečjih
ideala i nastojanja, da se u njemu okupljaju najbolji sinovi i kčeri cesti-tih otaca i slavnih predaka našeg milog nam grada, sazovimo Božiji blagoslov, da nam započeto delo napreduje i da bude na korist novim naraštajima, na diku nama, a na slavu prvom i najve-čem Sokolu našem junačkom Kralju i Gospodam i velikoj otadžbini Jugoslaviji.
Pre nego pristopimo osvečenju, sazovimo Boga u pomoč našom sokol-skom molitvom:
Bože svemoguči Kralju Kraljeva i gospodaru sveta zahvalni smo Ti iz dna duše, što si u dobroti svojoj našem narodu poklonio ova plodna polja, ove zelene gore i naše plavo more.
Zahvaljujemo Ti iz dna duše, što si vekovima čuvao naše domove i kre-pio snagom junake u boju i orače u znoju.
Hvalimo Ti, što si nam u srca usa-dio ljubav i slobodu, veru u pravdu i nadu u srečnu budučnost.
Hvalimo Ti napokon iz dna duše i dubine srdaca naših, što si u neizmer-noj dobroti svojoj dopustio, da su nam se svi naši domovi oslobodili i ujedinih u veliku dornovinu Jugoslaviju.
A zahvaljuj uči Ti predobri i presveti Bože, molimo Te, da nam i’u bu-duče ne uskratiš Tvoju milost i Tvoj blagoslov, kao što si pre tri hiljade godina poveo narod svoj odabrani iz su-žanjstva misirskog u zemlju obećanu, vodeči ga kroz teške kušnje i oskudice, ali dajuči mu neprestano Tvoju svetu pomoč.
Tako, Bože sveti, pomozi i štflti narod naš u talasanju nemilih događaja u svetu.
Uveo si nas u zemlju obečanja, od zvuka Tvojih jerihonskih trubalja po-rušiše se zidovi tamnica i pokidaše teš-ki lanci i vešala, što ih u prošlosti po-digoše neprijatelji naši.
Daj nam sada snage i sloge, da od kamenja razvaljenih tamnica sazidamo kule i domove na obranu i očuvanje stečene slobode.
Izlij blagoslov svoj i na ovo započeto delo naše, blagoslovi ovaj kamen temeljac, da se na njemu podigne ugodno, toplo i snažno gnezdo jugoslovenskih Sokolova i Sokolića, koji če iz toga gnezda poletiti nebu pod oblake, da bistrim okom bdiju nad domajom svojom.
Daj, da taj sokolski dom bude ne samo trajan spomenik naših pregnuča i našeg rada, nego i baština novim naraštajima, mladim Sokoličima našima,
koji če s bračom svojom diljem prostrane Jugoslavije čuvati večnu stražu na istoku i zapadu, na severu i juga, da sačuvaju što je naše i da uliju nadu i veru u srca sve brače i sestara, koji pokriveni črnim velom tuge čekaju dane oslobođenja i zlatne slobode.	i
Bože, koji si elementima vode, zemlje, vatre i zraka dao tajnovite moči života radanja i očiščenja, blagoslovi ovaj kamen, blagoslovi sve domove domovine naše, blagoslovi kraljevski naš dom uz tople naše molitve da Jugoslo-ven ostane uvek svoj na svome. Amen!«
Po završetku starešina se društva zalhvalio svima na učestvovanju i po-
7.	župnimi plavalnimi tekmami Celjske Sokolske župe. Župne plavalne tekme se bodo pričele ob 8. uri zjutraj v termalnem kopališču na prostem, takoj po prihodu jutranjih vlakov. Tekmovanje za posamezne oddelke je določeno po naslednjem sporedu; Člani tekmujejo hrbtno 33 m, prsno 66 m in poljubno 99 m. Skoki v vodo so: 1 obvezen skok s konca deske s hrbtom proti vodi in skok strmoglavo nazaj ter 2 poljubna skoka. Isto velja tudi za moški naraščaj.
Članice in ženski naraščaj tekmuje hrbtno 33 m, prsno 33 m in poljubno 33 m. Skoki v vodo pa so določeni: 1 obvezen skok s čelom proti vodi, skok strmoglavo in 1 poljuben skok. Poleg tega je določena štafeta 3X33 m za plavanje poljubno, za člane, članice, moški in ženski naraščaj. Vsak oddelek vsakega društva lahko postavi samo 1 štafeto. Vsi oni, ki bodo prispeli z jutranjimi vlaki, se naj podajo takoj po prihodu vlakov v termalno kopališče ter začasno v slačilnicah pustijo svojo % prtljago in se takoj po prihodu pripravijo za tekmovanje. To velja predvsem za udeležence z gornje strani Rimskih Toplic proti Celju, kaor tudi za one, ki bodo prišli iz Gornje Posavskega okrožja z jutranjimi vlaki, v kolikor ne bodo isti pri&li z drugim dopoldanskim vlakom. Tisti bratje in sestre, ki bodo prišli s poznejšim dopoldanskim vlakom bodo pripuščeni k tekmovanju po prihodu istega. Plavalne tekme bodo zaključene v predpoldanskih urah. Društvo je preskrbelo udeležencem znatno znižane cene v prehrani v tukajšnjih priznanih hotelih. Poleg tega bodo uživali udeleženci znižane cene za vstop v termalne kopeli v gornjem kopališču. Popoldne, ob 15.30 uri pa se vrši sprejem gostov pri popoldanskih vlakih, nakar se bo razvila povorka od postaje do telovadišča. Letni nastop se bo vršil na društvenem telovadišču poleg hotela »Stara pošta«. Pričetek nastopa bo ob 16. uri. Po nastopu se bodo razglasili tudi rezultati dopoldanskih župnih plavalnih tekem. Nastopili bodo vsi oddelki domačega društva s sodelovanjem sosednih bratskih društev. Do sedaj je prijavilo udeležbo že več sosednih »društev, zato vabimo in prosimo vse bratske edinice, da čim-preje prijavijo svoje vrste. Na letnem nastopu sodeluje železničarska godba iz Zidanega mosta.
Župa Ce/in/e
SOKOLSKA ČETA U SUTORINI
U nedelj u 18 juna o. g. Sokolska četa u Sutorini održala je u Sutorini javni čas u zajednici sa Sokolskim četama iz Mojdeža, Mokrina, Kamenoga, Graca i matičnog društva Hercegnovi.
U 14 sati Sokolska četa u Sutorini sa svojim kategorijama i isvojom so-kolskom zastavom svečano je doče-kala sve br. čete i društvo Hercegnovi. Posle sastanka i bratskog pozdrava svi su Sokoli zajednički prode-filovali, uz pratnju mnogobrojnoj* sveta iz mesta i okoline, sa sokolskom muzikom na čelu, kroz mesto do vež-bališta.
telj Vojne akademije ustupi društvu na poslugu gimnastičku salu, u vreme kad nije potrebna akadem. pitomcima.
II.
Dr. Vladan opominje na predašnje rešenje upravino, da se g. Ministar utnoli, da ustupi društvu gimnastičke sprave, koje se nalaze u lokalu u Mi-nistarstvu prosvete. Odlučeno je da se što skorije učini.
III.
Delovoda pročita projekat pravila za vežbaonicu (poslovni red), koji je po rešenju uprave od prošlog sastanka sklopio s upravnikom vežbaonice i na-stavnikom. Uprava usvaja ta pravila bez izmene, i dalje odlučuje: da se štampaju u zasebnim knjižicama u 1000 egzemplara.
IV
Za tim uprava odlučuje: da se od-mah piše magacioneru društva »Crve-nog krsta« g. Dim. Pešiki, da,je uprava Crvenog krsta ustupila svoj sutc-ren za gimnastičku vežbaonicu, pa da se on postara da se za dva tri dana suteren isprazni, kako bi društvo moglo otpočeti s vežbanjem.
V
Sem toga je odlučeno: da se piše g. Ministru vojnom, s molbom, da se društvu ustuoi salu za gimnastiku i borenje u Vojnoj akademiji, u ono vreme kad nije potrebna za pitomce.
VI
Najzad je odlučeno: da društvo otpočne svoj rad u vežbaonici — lokalu društva »Crvenog krsta« u nedelju 17 jafiuara u 6 časova po podne. Usled toga da se odmah u svima novinama izda poziv za sve članove društva, kao i na one, koji bi hteli stupiti u članstvo, da u to vreme dodu u lokal.
IV sastanak 20 januara 1882 god., Beograd: Bili su pretsednik Tih. Nikolič, potpretsednik St. Todorovič, članovi uprave dr. Vladan Dordevič, dr.
U 15.30 stupile su sve kategorije na vežbalište, gde je br. Bogoboj Miloševič, sveštenik iz Hercegnovog, pred postroj enim kategorijama i ostalim svetom održao vrlo lep govor »O štednji«. Posle govora br. Miloševiča otpočeo je nastup pojedinih kategorija. Prvo je nastupio ženski podmla-dak društva Hercegnovi pod vodstvom sestre Karmele Ile i izvedene vežbe sa šalovima učinile su ugodan dojam na posmatrače.
Muški podmladak društva Hercegnovi i br. Sokolskih četa: Sutorina i Mojdež nastupio je s prostim vežba-ma pod vodstvom brače: Deriča, Juriča i Vujoviča, koje su odlično izvedene. Ženski naraštaj društva Hercegnovi najlepše je izveo svoje vežbe, a tako isto su dobro izvedene vežbe s palicama, koje su izveli članovi podmladka Sokolske čete u Sutorini pod vodstvom brata Tešimira Deriča. Najzad su nastupili članovi sokolskih četa pod vodstvom brata Runda, vode sokolskih četa s vrlo lepo izvedenim vežbama za ljubljanski slet. Za sve vreme svirala je sokolska muzika iz Hercegnovog. Posle uspešno izvedenih vežbi nastala je igranka i narodno veselje.
U 19 sati ponova je formirana povorka, koja je s vežbališta pošla kroz mesto burno pozdravljena. Povorka se je zaustavila pred opštinskom zgra-dom, gde je brat Ilija čeprnič, pretsednik opštine, pozdravio Sokole. Posle zahvale br. Dušana Popoviča, starešine društva Hercegnovi, svečano su ispračene sve sokolske čete i Sokolsko društvo Hercegnovi sa -svim kategorijama do železnic k e stanice odakle su železnicom otputovali za Hercegnovi. Tako je Sutorina ovog* dana s neobič-nim oduševljenjem manifestovala so-kolsku ideju medu svojim stanovni-cima.
Žuj»a Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO KARLOVAC
Proslava postavljanja temeljnog kamena
za izgradnju Sokolskog doma
U svome tridesetgodišnjem radu i opstanku, karlovačko je Sokolsko društvo preživljalo razne dogodaje: jubileje, manifestacije, proslave, akademije, društvene sastanke i veselice, tužne i žalobne ophode i pratnje svojih umrlih članova, govore i dogovore. Nemo-guče bi bilo sve nabrojiti, a još teže prikazati celokupan njegov rad na propagiranju sokolske i nacionalne kulture u našemu gradu. Mnogi su do-.godaji ostavljali trajnih uspomena i sečanja na minule dane rada i borbe. Mnoga su svetla lica čiji nesebični rad n vek daje potstreka mladima za iste napore...
Nijedna dosadanja manifestacija nije bila tako snažna i veličanstvoma kao ova prigodom postavljanja kamena temeljca svome novo m domu.
Dugo su činjene pripreme dok se konačno upravni odbor odlučio da pri-
Laza Kostič, Vukašin Petrovič, dr. Ha-dži-Lazie, Dim. Stamenkovič, Petar Ki-ki, blagajnik Nikola Antula, upravnik vežbaonice F. Mihokovič i delovoda Sr. J. Stojkovič.
I
Pošto pretsednik otvori sednicu saopšti odgovor Njihovih Visočanstva odnosno protektora, koji glasi: da su Njihova Visočanstva odobrila da se Njegova Svedost Knjaževič primi pokroviteljstva prvog beogradskog društva za gimnastiku i borenje. I uprava primi ovu vest sa »Živeo«.
II
Zatim bi pročitano pismo g. Ministra prosvete kojim ustupa društvu na poslugu sprave što se nalaze u lokalu učiteljske škole. Usled toga, po predlogu g. dr. Vladana, odlučeno je, da nastavnik gimnastike g. Ilič ode upravitelju učiteljske škole i na revers piv mi odobrene sprave.
III
Dr. Vladan predlaže, da se otvori naročiti kurs za decu i ženske, pošto su se mnogi roditelji prijavili i molili za to. Uprava prima njegov predlog i odlučuje:
■ 1) da se otvore naročiti kursevi za decu i ženske, čim se za jedan prijavo 15 lica;
2) da nastavnik za decu u kursu bude Lj. Ilič, a nastavnik u kursu za ženske g. F. Mihokovič;
3) da deca i ženske članova društvenih plačaj u mesečno po jedan dinar, a nečlanova po dva dinara;
4) da se g. Lj' Iliču, zbog poveča nog broja časova usled toga rešenja, daje mesečno nagrada 50 dinara: i
5) da se vežbanja u tim kursevima držo uvek nedeljom i praznikom, i to od 10—12 čas. pre i 3—5 čas. posle podne.
IV
Preporučeno blagajniku, da nabavi nekoliko pari haljina i obuče, udeše-nih za gimnastička vežbanja, i to za
muške i ženske, što bi poslužilo kao uzorak za društveno odelo.
V
Uprava je dalje odlučila: da g. dr. Vladan i dr. Laza Kostič napišu proglas na gradanstvo za upis u članstvo, koji če se štampati u svim našim novinama.
VI
G. Stamenkovič predlaže, da se novci, pokupljeni od članova preda ju upravi fondova, da ne bi ovako neko-risno ležali. Uprava odlučuje: da se •ostavi za drugi sastanak dok se više novaca pokupi.
S time je sastanak zaključen.
V sastanak 27 januara 1882 god.
Bili su: pretsednik Tih. Nikolič, potpretsednik St. Todorovič, članovi uprave dr. Vladan Dordevič, dr. Pavic Ste-jič, dr. Šams, St. Popovič, dr. Hadži Lazič, Petar Kiki, blagajnik N. Antula, nastavnik gimnastike Lj. Ilič i delovoda Sr. J. Stojkovič.
I
Pošto pretsednik otvori sastanak, pročita se protokol prošlog sastanka.
II
G. St. Popovič predlaže, da se otvori naročiti kurs za malu žensku i mušku decu od 6 do 10 godina. Ovaj je predlog s voljom prihvačen pa je odlučeno da se takav kurs otvori, čim se prijavi povoljan broj — 15. G. dr. Vladan i g. St. Todorovič izjavljuju, da če rado primiti predavanja u tom kursu, što se sa zadovoljstvom prima.
III
LJ vezi s gornjom odlukom. a po predlogu g. dr. Vladana odlučeno je da se umoli društvo »Crvenog krsta« da za taj »kurs za decu« ustupi salu svoga lokala u kome če se držati vežbanja dva puta nedeljno.
IV
G. dr. Vladan pročitao je predloge za proglas za gradanstvo, svoj i g. dr.
Laze Kostiča, pa bi odlučeno: da se predlog g. Vladana primi i štampa u svim novinama.
V
Pretsednik saopštava da je g. Ministar vojni odobrio društvu da može :svoje časove vežbanja držati u gimna-stičkoj sali, koja se nalazi u Vojnoj akademiji, i to u ono doba kad nije pitomcima zauzeta.
VI
Kako se javio dosta veliki broj •članova za gimnastička vežbanja to sada nastavnici nisu u stanju da mogu uzimati veči broj časova, to je odlučeno da g. nastavnici Mihokovič i Ilič izaberu iz sredine sposobnijih članova pomočnika, koji če moči zamenjivati nastavnike u manjim odeljcima pri vež-banju i u naročitim časovima.
VII
S pogledom na odluku prošlog sa-stanka za kurs odrasle muške dece, odlučeno je: da se u društveno j vežbaonici mogu besplatno vežbati deca sirot-nog stanja, pošto su se mnogo za to molila.
VIII
Po predlogu g. dr. Vladana bi dalje odlučeno: da se pravila, koja se odnose na rad u vežbaonici, ispišu u obliku plakata i objave u vežbaonici, da bi se potreban red bolje održavao u vežbaonici.
IX
G. dr. Vladan najzad predloži, da se za sirotinje redovne članove može primati tromesečna otplata uloga; — što bi usvojeno.
S time je sednica zaključena.
VI sastanak 9 februara 1882 god.
Bili su potpretsednik St. Todorovič, članovi uprave dr. Vladan Dordevič, St. Popovič, Vukašin Petrovič, dr. Ha-dži-Lazič, upravnik vežbaonice I". Mihokovič i Lj. Ilič, članovi društva: Lj.
Kovačevič i dr. Valenta, delovoda Sr. J. Stojkovič.
I
Pročitan je protokol prošlog sastanka. — Zatim dr. Vladan predlaže, da se — pošto se broj članova, koji dolaze na vežbanje, umnožio — uprava koristi i salom u Vojnoj akademiji, koju je g. Ministar Vojni odobrio, i da se prema tome podele odeljenja za vežbanje.
Vukašin Petrovič predlaže još, da se pored toga štampaju karte članova, u kojima če se naznačiti kad član može doči na vežbanje i gde.
Steva Popovič je takoder za karte članova, a sem toga predlaže, da se dosadanji broj članova umnoži.
Predlog dr. Vladana bi usvojen. Na osnovu toga ovlaščen je predlagač, da u sporazumu s upravnikom vežbaonice g. Mihokovič c m učini podelu čla-1 nova na grupe.
Bi usvojen i predlog g. Vuk. Petroviča, a usled toga ovlaščen je društveni delovoda da se postara za karte.
II
Stojkovič predlaže, da se zbog u-večanog broja članova nabavi izvestan broj pari gimnastičkih kugala, lakšin, nego što več društvo ima. Bi odlučeno da se nabavi 15 pari od 1 kila i K i 10 pari od 3 kila.
III
Po predlogu g. Vuk. Petroviča odlučeno, da se glavna godišnja skupštt-na održi 21 marta u 4 časa posle podhlš u lokalu »Gradanske Kasine«. Ovo da se oglasi u novinama nekoliko puta, i u oglasu da se pozovu članovi, da p£;-1 šalju upravi predloge za glavnu skuf)-štinu.
IV
Po predlogu dr. Hadži-Laziča. do-sadašnji služitelj Adam primljen ,ie za ekonoma vežbaonice, s platom od 30 dinara mesečno.
S time je sastanak zaključen.
(Nastaviče se.)
zvao na akademiju, koja se održava uveče istoga dana.
Sledečih dana članstvo da i na drugi način pokaže svoje raspoloženje, volju i želj u za izgradnju doma dolazi svake večeri na gradilište i neumorno radi na kopanju temelja.
Ovi se dani nikada neće zaboraviti, jer se s toliko volje i raspoloženja radi da je to upravo unelo nov duh u našem sokolskom životu. Svi jedva čekaju taj srečni dan kada če videti dom pod krovom.	M.	S.
SOKOLSKO DRUŠTVO SRPSKE MORAVICE
Sokolsko društvo Srpske Moravice prireduje veliku svečanost dne 6. o. m. Toga če se dana, naime, obaviti svečana posveta kamena temelj ca za sokolski dom, koji če biti stecište svega života, rada i nastojanja ovog društva, koje je do sada pokazalo vidan uspeh i brojem članstva i radom.
Program za izvodenje ove proslave je obilan. Uz brojne govore, prirediče se mestom povorka, a po podne velika javna vežba. Oko programa javne vež-be vodi posebnu brigu društveni pred-njački zbor.
U jutro če se održati skupština ogulinskog sokolskog okružja, na kojoj če učestvovati sve br. jediniee, koje spadaju u ogulinsko sokolsko okružje. To če biti ustanovna i konstituirajuča skupština, koju če voditi župski načelnik br. Branko Blaškovič iz Karlovca.
Koliko smo dosad obavešteni, spre-maju se na pomenutu proslavu ovog društva članovi okolnih br. jedinica, posebice iz Vrbovskog, Oštarija, Ge-neralskog Stola, Plaškoga, Josipdola, Ogulina, Jasenka i dr. Več sada mo-žemo računati, da če ova proslava po-primiti veči opseg, gde če se ispoljiti snaga sokolske misli u Gorškom Ko-taru.
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Na sednici upravnog odbora dne 16 pr. m. prihvačen je jednoglasno za-ključak, da se godišnja javna vežba naše čete održi, prema zaključku pred-njačkog zbora, dne 17 septembra ove godine. Prednjačkom zboru stavljeno je u dužnost da organizuje sto veče učešče vežbača sviju kategorija. Sve okolne bratske jediniee mogu po želji sudelovati na javnoj vežbi, ako to bla-govremeno saopšte načelništvu ove čete. Gledače se realizovati zamisao, da se pozove na dobrohotno sudelovanje i vojska, koja tih dana imade manevre u Generalskom Stolu.
Sokolsko j javnoj vežbi u Gospiču prisustvovala su četvorica naših vežbača na čelu sa načelnikom br. Mlincem. Članovi su ostali zadivljeni ovom sokolskom manifestacijom u prisuču pr-vog Sokola Nj. Vel. Kralja.
Sokolsko društvo Bosiljevo uputilo je našoj četi pitanje, jesmo li voljni prirediti u zajednici s tim društvom javnu vežbu u Lešču kod Toplica. Ovaj zaključak pretresan je na sednici pred-njačkog zbora i upravnog odbora, pa je zaključeno da se poziv u načelu pri-hvati.	J.	M.
Izgubljeno
Na dan 30 juna o. g. na putu od vile Princa Pavla do Svetog Duha na Bohinjskom Jezeru izgubio je brat Milenko Krajčinović, I potstarešina ovoga društva, svoju srebrnu kutiju za duhan. Kutija je stari rad —• rezbarija — po-klopac je diagonalno podeljen u 2 dela s gravurama, u desnom gornjem uglu je urezan monogram »M K« (upletena slova jedno u drugo).
Ova kutija je bratu Krajčinoviču mila uspomena iz dačkih dana, a iz-gubio ju jc vodeči braču i sestre iz Južne Srbije na izvor Savice. Kako je toga dana bilo vrlo mnogo brače i se-stara na Bohinjskom Jezeru, nije is-ključena mogučnost da je kutiju našao neko od brače i sestara, pa s toga ih molimo da ju pošalju na adresu našega društva s pouzečem od 100 Din, koju je sumu brat Krajčinovič namenilo poštenem nalazaču kao nagradu.
Sokolsko društvo Skoplje - matica
Žopa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO KRALJEVO
Javan čas društva u Vrnjcima
Sokolsko društvo Kraljevo priredilo je u Vrnjačkoj Banji svoj javan čas dne 16 jula. Prisutno je bilo dosta veliko mnoštvo sveta obojega spola, .što je dokaz da narod i u ovim kraje-vima voli Sokolstvo.
Naglasiti medutim treba da je za Vrnjačku Banju, koja je svakako jedna od najpopularnijih u Jugoslaviji i kamo dolazi narod iz raznih krajeva Otadž-bir.e, tehnička i idejna organizacija mogla biti mnogo bolja.
Same su vežbe bile vrlo dobro od-vežbane i društvo Kraljevo je vero-vatno imalo u vidu, da čime se nastupa mora biti dobro. Jedino je par brače moglo izostati s vežbi na spravama. To su mahom mlada brača, koja nisu mo-
gla na konju da izvedli ni jedne vežbe što je brat prednjak pokazivao.
lako su praznici trebalo je večim brojem nastupiti. Nije bilo pravog utiska, što je broj vežbača bio upravo neznatan prema masi, koja je času prisustvovala.
Kad se uzme u obzir da su Vrnjci Banja, kamo dolazi narod raz-nog zvanja i iz raznih krajeva bratsko če društvo Kraljevo verovatno na go-dinu stupiti u kontakt s ostalim obiiž-njim društvima, kako bi se i brojčana snaga ispoljila, a također i idejnu i tehničku stranu bolje usavršiti.
Župa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO KOROŠKA BELA - JAVORNIK
Agilni naš Sokol priredi konec avgusta veliko telovadno akademijo na prostem. Program za to akademijo je izredno posrečeno izbran, saj vsebuje najboljša dela čeških in naših mojstrov skladateljev. Prvič bodo na tej akademiji izvajali člani »Jekleni krog«,* moška deca »Sokoličeve sanje« ter člani »Levji skok čez goreči obroč«. Poleg teh točk izvajajo ženska deca »Metuljčke«, članice »Osmerico«, ženski naraščaj »Ples z venčki«, moški naraščaj »Petorico«; vsi oddelki skupaj pa dr. Murnikov »Naprej« pri katerem sodeluje okrog 80 telovadečih. Vse točke bodo izvajane ob svitu reflektorjev in s spremljevanjem klavirja. Vse priprave vodi prednjaški zbor s pomočjo župnega prednjaka br. Rakarja, za kar je že v naprej dan pogoj, da bo akademija uspela v moralnem oziru prav dobro. Brate in sestre ter občinstvo že danes opozarjamo na to redko priliko. Dan prireditve in točen spored bo razviden iz lepakov.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO PREVALJE
Dne 16. t. m. je imel Sokol svoj letni nastop, s katerim je položil račun svojega 10 letnega delovanja. Nastop je pokazal velik napredek in daje upravičene nade, da bo tukajšnji Sokol postal močna postojanka na meji države.
Vršil se je na okusno okrašenem letnem telovadišču pred mnogoštevilnim, Sokolu naklonjenim občinstvom, kjer je starosta br. dr. Flis pozdravil vse navzoče.
Nastopili so vsi oddelki v polnem številu ojačeni s člani sosednih društev skladno s spremljevanjem guštanjske godbe, tako, da je dobilo občinstvo popolno sliko o vztrajnem delu članstva in nje«a vaditeljev in ni štedilo s priznanjem. Obilo smeha je izzvala tekma moške deee z zaprekami.
Po nastopu se je razvila na telovadišču res neprisiljena zabava.
Ko dobi Sokol svoj dom, za katerega je končna akcija že v teku, tedaj ba njegov razmah še večji in lepši.
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ
Meseca septembra praznuje Sokolsko društvo Ptuj 25 letnico ustanovitve. Ker so se vršile ob rojstvu našega društva oni krvavi septemberski dogodki, bo slavij e združeno s skupščino Družbe sv. Cirila in Metoda. Pripravljalni odbor je sestavil že sledeči program:
8.	septembra dopoldne se bo navduševala mladina vseh ptujskih osnovnih in srednjih šol za prelepo našo domovino in naš jezik. Dopoldne bo obhod po mestu ter nagovori mladini. Ob 10. uri otvoritev sokolske razstave v meščanski šoli. Po otvoritvi bo slavnostna seja sokolskega društva. Popoldne ob 15. uri pa prirede vse šole telovadni nastop na letnem telovadišču ptujskega Sokola.
9. septembra bo pri popoldanskih vlakih sprejem delegatov DCM, ki bodo imeli delegacijsko zborovanje v Narodnem domu. Sokolsko društvo bo pa priredilo slavnostno akademijo na lepo urejenem Tyrševem trgu.
10. septembra bo glavni slavnostni dan. Ob 8. uri zjutraj bomo sprejemali drage nam goste DCM in sokolske brate, ki se bodo pripeljali z rednimi in dvema posebnima vlakoma. Po sprejemu bo obhod po mestu in pozdravni govori zastopnikov raznih korporacij. Delegati DCM odidejo k skupščini v mestno gledališče, telovadci k glavnim skušnjam, ostalo Sokolstvo in narodno občinstvo se pa udeleži manifestacij-skega zbora Narodne odbrane na Tyr-ševem trgu. Po zboru si bodo udeleženci lahko ogledali sokolsko razstavo, naš znameniti muzej ter zanimivosti mesta.
Ob 15. uri bo javen nastop sokolskega društva. Nastopi tudi vrsta starejših bratov.
Sodelovanje pri nastopu je obljubila četa pontonirskega polka, konjenica iz Čakovca in podoficirska šola iz Maribora.
Po nastopu bo veselica, ki jo priredita obe podružnici DCM in sokolsko društvo.
Protektorat prireditve sta prevzela j. ministrski predsednik dr. Srskic in minister br. dr. Kramer.
Vsa bratska društva mariborske župe so obljubila, da nas posetijo. Prosimo pa tudi vse bratske župe v Dravski banovini kakor tudi župi Varaždin
in Zagreb, da dovolijo svojim edinicam sodelovanje na proslavi septemberskih dogodkov v Ptuju.
Zaprosili smo za prosto vožnjo te-lovadečemu članstvu, člani netelovadci bodo imeli četrtinsko vožnjo.
Vse narodne organizacije in društva najprisrčneje prosimo, da na te dni ne prirejajo večjih prireditev, saj zaslužijo septemberski dogodki, da se na nje spominjamo ter vzbudimo v mladini čut ljubezni do domovine.
Slike sa I pokrajinskog sleta u Ljubljani
mogu se dobiti u serijama i pojedine kod brata Lojza Kovača, Ljubljanski Sokol, Narodni dom. Razglednice stoje Din 2■— po komadu, veče slike u razmera 13X18 Din 6‘—.
шшннмпвшна
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO
Dne 25 juna 1933 priredilo je naše društvo svoju XV javnu vežbu.
U jutro je sledila povorka mestom
Eredvodena od Opčinske narodne glaz-e. Posle podne u 5 sati održana je na letnjem vežbalištu javna vežba s bira-nim programom od 14 tačaka. U ime upravnog odbora otvorio je priredbu brat dr. Niko Baničevič, održavši pri-godni govor. Materijalni i moralni uspeh javne vežbe je zadovoljavajuči.
SOKOLSKO DRUŠTVO NEVESINJE
U nedelju 9 jula Sokolsko društvo u Nevesinju sa? 14 seoskih četa priredilo je javni čas, na kom su uzeli uče-šča vojska, ustaši iz 1875 god. i dobro-voljci.
U 8 sati pre podne počele su pro-be svih kategorija i četa.
U 2 sata posle podne formirana je povorka, koja je krenula kroz grad, koji je bio okičen zastavama. Na čelu povorke bilo jc starešinstvo u kom je sudelovao i starešina župe brat Čedo Milič, zatim ustaše i dobrovoljci sa svojim zastavama, muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj, članstvo, vojska, sokolska muzika, a iza nje sa svojim zastavama čete i ostalo gra-danstvo.
U 3 sata posle podne -svečano je dočekan na sletištu izaslanik Nj. Vel. Kralja g. p. pukovnik Lako Antunovič, kojeg je pozdravio starešina društva brat dr. Vlado Gaćinović uputivši pozdrave Nj. Vel. Kralju i starešini Sokola Nj. V. Prestolonasledniku uz nmo-gobrojne poklike: »Živeli!« Nakon toga je muzika intonirala državnu himnu. Ispred ustaša i dobrovoljaca održao je brat Milisav Glogovac, pretsednik mesne organizacije dobrovoljaca, patriotski govor koji je ostavio dubok dojam na sve prisutne, a ispred seoskih četa starešina brat Danilo Vukovič j Risto Ži-rojevič. Posle održanih govora izvodile su se uspešno ostale tačke programa i to: »Zdravo Sokoli«, izvodili naraštajci i naraštajke, vežbe sokolskih četa, vežbe s puškama — pešadija, proste vežbe — artilerija, vežbe s vencima — ženska deca, proste vežbe •— naraštaj i deca seoske čete Udrežnje, sletske vežbe s palicama — muški naraštaj, slet-ske vežbe s lukovima — ženski naraštaj, sletske vežbe — članovi, vežbe na spravama — članovi, vežbe s topovima — artilerija. Naročito zapažene tačke programa bile su vežbe ženske dece, naraštaja čete Udrežnje i artilerije, te su pobrali pljusak aplauza sa strane prisutnih. Posle izvedenih vežbi starešina župe brat Čedo Milič uz kratki govor pročitao je rezultat prošlonedelj-nog natecanja sokolskih četa, medu ko-jima je četa Udrežnje osvojila prvo mesto. Nakon govora brata Č. Miliča izaslanik Nj. Vel. Kralja isporučivši Kraljev pozdrav, predao je četi pobed-nici srebreni vetiac Nj. Vel. Kralja, na čem se starešina pomenute čete toplo zahvalio. Prisutni su gromko klicali Kralju i Njegovom Domu, nakon čega je muzika intonirala državnu himnu. Ovim svečanim činom završena je poslednja tačka uspešno izvedenog programa.
Ovom javnom času pristupio je dosta velik broj Sokola kao i ostale publike iz grada i sela^ te je uspeh i u mo-ralnom i materijalnom pogledu dosti-gao žcljene rezultate.	D.	M.
Župa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO KOSTANJEVICA
K okrožnemu zletu v Kostanjevici dne 6. avgusta je dovoljena polovična vožnja na železnicah v tretjem razredu brzih in osebnih vlakov in sicer od 2. do
10.	avgusta. Naj udeleženci kupijo na vstopni postaji cel vozni listek, ki velja tudi za povratek s potrdilom udeležbe, ki ga dobe na dan zleta v zletni pisarni, ki bo vidno označena.
Zletni odbor. SOKOLSKO DRUŠTVO TOPLICE
V nedeljo 16. julija se je vršil javni nastop tukajšnjega sokolskega društva. Društvo ni pokazalo tiste delavnosti, kot prejšnja leta. Vaje posameznih ka-
tegorij so bile dobre. Nastopilo jer mlajše dece 8, moške dece 10, ženske dece 6, moškega naraščaja 16, ženskega naraščaja 6, članov 11, članic 8. Številke so nizke pa še pri tem je pomagalo br. društvo Novo mesto pri narašaju in članstvu. Članov samih bi moralo postaviti domače društvo najmanj 15. Želeti bi bilo malo več discipline domačega članstva, pa malo manj besedi in več dejanj. Po nastopu se je razvila zabava, ki pa tudi ni pokazala tistega življenja kot druga leta.
SOKOLSKA ČETA BELA CERKEV
Sokolska četa Bela cerkev je 26. t. m. priredila svoj letni nastop s pomočjo matičnega društva Novo mesto in okoliških društev. Četa ima razven članic vse oddelke, ki so precej številni, posebno dece, katere je 74. Kljub težkim neprilikam in zaprekam z neprave strani četa lepo napreduje. Vsa hvala za lep uspeh br. načelniku, sestri načelnici in br, starosti. Četa ima tudi svoj tambu-raški zbor, ki ga vodi br. načelnik. Nastopi: moška deca 21, ženska deca 30, mala deca 15, moški naraščaj 19, ženski naraščaj 6, člani 28, članice 10. Na drogu a so nastopili gostje. Vaje so bile do-ro izvajane, skladnost prav dobra, le kritje je ob krilih trpelo radi preozkega prostora, kar naj se v bodoče upošteva. Po nastopu se je razvila prav živahna zabava. Moralen uspeh je popoln, u-pam, da tudi gmotni ni izostal, čeprav *ni bilo nikake vstopnine.
tupa Osijek
SOKOLSKO OKRUŽJE ĐAKOVO Takmičenje i javna vežba
Prilikom javne vežbe održalo je Sokolsko okružje Đakovo 18 juna o. g. okružno takmičenje, koje je opseglo grane V. skupine župskog takmičenja s malim izmenama u lestvicama.
Takmičenju je pristupilo 8 jedinica
1 to: Semeljci, Kopanica, Budrovci, sa
2 vrste, Bračevci sa 2 vrste, Striži-vojna, Durdanci, Gorjani i Dak. Selci. Ukupno se jc takmičilo sa 47 takmičara. Prvak okružja postala je vrsta Sokolske čete Selci, koja je dobila i prelazni dar okružja, malu bistu osnivača Sokolstva dr. M. Tirša.
Pored toga održano je takmičenje u stafetnom trčanju i to na pruzi 4 puta 100 metara. I tome takmičenju pristupilo je 10 vrsta. Pobedniku, vrsti Sokolske čete Durdanci podeljen jc takoder prelazni dar, mak zastavica u državnim bojama.
Okružnom takmičenju nisu pristu-pile jediniee:	Tomašanci, Pridvorje,
Gašinei, Ivanovci i Satnica.
Takmičenje je vodio okružni načelnik brat Slavko Kalman, te je isto pro-teklo u najboljem redu.
Nakon takmičenja održani su pokusi prostih vežbi, s kategorijama. U 11 sati formirana je povorka, u kojoj je sudelovalo 337 osoba.
Javna vežba održana je na igrali-štu S. K. Certisa. Raspored iste morao je biti skračen radi nevremena. Ističe-mo vrlo lep i obilan deo javne vežbe naročito u igri i u stafetnom trčanju dece. Prilikom javne vežbe predate su i nagrade pobednicima dopodnevnog takmičenja.
Uspeh sleta sa tehničke strane svakako je zadovoljajuči.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠID
Javna vežba u Privinoj Glavi
Sokolsko društvo Šid priredilo je uz sudelovanje Sokolskog društva Er-devik i četa Kuzmin, Adaševci i Ber-kasovo javan čas na dan slave Sv. Arh-andela Gabrijela u Privinoj Glavi.
Javan čas je otvorio br. dr. Hrgovič Jova, starešina Sokolskog društva Šid, koji je naglasio značaj manastira u našoj prošlosti. U svom lepom govoru naglasio je prisutnima da prigrle Sokolstvo, da učestvuje u sok. radu, jer ga ono vodi putu sreče i blagostanja, putu prosvete i napretka. Njegov je govor prisutno mnoštvo vrlo pazljivo saslu-šalo i nagradilo aplauzom.
O organizaciji tehničke strane jav-nog časa mora se naglasiti da je trebalo biti mnogo bolje organizirano, što je svakako krivica na tehničkom vodstvu društva Šid.
Narod je pored toga bio zadovo-Ijan, što je dokaz da bi baš prigodom crkvenih slava trebalo održavati javne časove i na taj način još jače u narodu propagirati sokolsku ideju.
Crkvene poglavice u manastiru išle su Sokolima u svakom pogledu na ruku, a mnoge i počastili poznatom gosto-Ijubivošču, što je dokaz da je tim duhovnim vodama naroda Sokolstvo u srcu.	A.	M.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO VISOKO
Visočko Sokolsko društvo osnovano je 1909 god. Predratni pravac rada ovom društvu bio je, kao i svih dru-štava, osveštavanjc narodno svesti za borbu s tudinom. Zato su mnogi on-dašnji sokolski radnici njegovi bili na veleizdajničkim procesima i po zatvo-rima.
Posleratni rad kretao se na prikup-Ijanju svih nacionalnih snaga za zajed-nički rad na dobro oslobodene otadž-bine. U tom je dobro uspeo prikupivši do danas u svoje kolo 378 članova-ea. Od toga vežbača: članova 26, članica 24, m. naraštaja 46, ž. naraštaja 7, m. dece 35, ž. dece 30.
Naročito u zadnjem deceniju društvo je nailazilo na poteškoče u svom radu radi neimanja prostorija. Stoga je posvečena naročita pažnja prikupljanju sredstava za izgradnju svog sokolskog doma. Prošie godine otpočco je rad na izgradnji vlastitog doma, koji je ujedno dostojan spomenik blagopočivšem Kralju Petru I Velikom Oslobodiocu.
Do danas je utrošeno preko 500.000 Din i još nije sasvim dogotovljen. U današnje teško privredno stanje podig-nuti ovakov dom, uistinu mogu samo pravi pregaoci za sokolsku ideju.
Ove godine rad društva sastojao se, osim rada na do vršenju sokolskog doma i na podiranju duševnog nivoa član stva održavajuči mu razna korlsna predavanja.
Osnovane su dve sokolske čete i to u Kraljevcu i u Radovi ju.
Održan je javni čas 18 VI 1933 g. uz sudelovanje br. Sok. društava Breze i Kaknja, te Sok. čete Kraljevac.
Utakmica na odbojci održana je 16 VII 1933 g. Prvenstvo je dobilo Sokolsko društvo Kakanj.
Iz navedenog vidi se da je sokolski rad u ovom kraju uhvatio dubok koren i za poželiti je da se ovakvim radom nastavi, Sireči slogu medu bračom raznih vera na dobro i korist naroda, Q-tadžbine i Kralja.	Š.	S.
Ž.upa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO DUGIRAT
Odavna se osečala potreba da društvo dode do letnjeg vežbališta, jer se za letnjih meseci rad u dvorani preki-dao radi velike vručine.
Da se tom največem zlu doskoči nova društvena uprava stavila je sebi za cilj, da to pitanje ove godine po-voljno reši no plašeči sc nepovoljnog finansijskog stanja društva, računajuči na rodoljubno gradanstvo i požrtvovno članstvo. Verujuči u to povela se sve-strana akeija, koja je donela velike pripomoči i dovela nas do cilja.
Zaslugom požrtvovnog br. starešine »La Dalmatiennc« ustupila je društvu potreban teren i materijal za ogra du i rad je uznapredovao toliko, da se več privodi kraju i za koji dan če ono biti predato na uporabu.
Ovo je veliki dobitak i za mesto, jer e e se na ovaj način moči rad mnogo da proeiri i razgrani, a time če se privuči i one, koji su do danas stajali prekršte-nih ruku. Otvorcnje vežbališta biče svečano otvoreno do godine, kad če se ujedno osvetiti društvena zastava. Tom prigodom održače se i okružni slet, da tako ovim svečanim programom damo dovoljan izraz naše radosti i dostojnu počast tim svečanim danima, koji če u sokolskim srcima Dugograta ostaviti neizbrisivih uspomena.
шкштштшштшшшшшшшвшиштштт
Župski prednjak
apsolvent savezne prednjačke škole, sposoban ds vodi društvo, a poglavito naraštaj i decu, traži bilo kakvo nameštenje. Obrathi se Sokolskom društvu Hvar.
iupa SušaMc - ШјеМа
SOKOLSKO DRUŠTVO OMIŠAU
U našem ubavom i lepom Omišlju nalazc se na logorovanju braća Sokoli iz Osijeka g. g., brača Sokoli iz Beograda matice i nekoliko članica iz Ljubljane. Inicijativom našega društva priredili smo u subotu 29 p. m. zajed-ničko »Sokolsko veče« sa sledečim programom: 1) Proste vežbe (ljubljanske) m. naraštaj: Beograd, Osijek, 2) Proste vežbe (ljubljanske) ž. naraštaj:: Beograd, Osijek. 3) Razboj, članicc Ljubljana, Osijek, Beograd. 4) Proste vežbe (praške) starija brača Beograd.
5)	Proste vežbe (ljubljanske) članovi: Beograd, Omišalj, Osijek. 6) Proste vežbe (ljubljanske) članice:	Osijek,
Beograd, Ljubljana. 7) Razboj: članovi Beograd. 8) »Veče na školju«, muški naraštaj Osijek.
Sve točke izvedene su lepo, skladno i složno na opšte zadovoljstvo svih prisutnih. Osobito su upale u oči skladne vežbe članica. Najefcktivnija točka bila je »Veče na školju«.
Na početku je u ime omišaljskih Sokola održao brat učitelj Turato Ingl. pozdravnu reč, u kojoj je pozdravio našeg največeg Sokola Nj. Vel. Kralja Aleksandra i starešinu Sokolstva Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, što su svi prisutni popratili burnim i dugo-trajnim aplauzom i gromkim sokolskim »Zdravo!«.
Nato su sve postrojenc kategorije svih Sokola zapevali državnu himnu.
Iza toga je brat Turato pozdravio brata Mihajla Gradojeviča, člana Savezne uprave iz Beograda, braču Vel ju
Str. б
Popoviča iz Beograda i Svetislava Marica iz Novog Sada, članove Saveznog prosvetno# odbora, i denerala Pantu Draškiča, koji u našem Omišlju ima vihi, kao člana uprave Sokolske župe Zagreb i kao pretstavnika naše hrabre vojske.
Tople reči brata Turata, kojima se je setio naše Istre, bile su najtoplije pozdravljene od svih Sokola.
U svojem daljnjem govoru brat i urato podvukao je kako je velika sokolska ideja našla na okupu braču iz Beograda, Osijeka, Ljubljane i OmiS-‘Ja- Došli ste, bračo i sestre, 11 naš Omišalj da se odmorite, da se okupate u ovom našem plavom Jadranu i da se osunčate na ovom jarkom suncu. Ali verni načelu našeg osnivača neumrlog l irša: »Uvek u pokretu, uvek u gibanju«, zaboravili ste na trud, muku i od-!n.or, * prihvatili se posla da na ovoj izloženoj točei naše mile Jugoslavije pokažete što mi Sokoli hočemo. Da dokažete da smo mi svi Sokoli jedno telo, jedna duša i jedno srce. Da smo mi svi Sokoli članovi jedne velike ne samo jugoslovenske več i sveslovenske sokolske porodice. Čista, uzvišena i ničimo okaljana ideologija sokolska našla je dubokog korena u našem narodu. No što je veči pokret, to je i veči delokrug našega rada.
Sve naše sokolske priredbe ddka-zuju da smo mi Sokoli pronašli pravi put za rešenje našega najvažnijeg na-rodnog zadatka: duhovno ujedinjenje sviju Jugoslovena. Mi čemo iči tim pu-tem onim istim poletom i sokolskom energijom, s kojom su i naša starija brača išli u borbu za oslobodenje i ujedinjenje.
Posle izvršcnog programa je brat 1 urato u ime Sokolskog društva Omi-ialj podario brači Beogradanima lepu spomenicu s potpisom svih omišaljskih Sokola, a braei Osječanima prekrasnu sriku Omišlja, kao uspomenu na njihovo logorovanje u Omišlju.
U ime beogradskih Sokola zahva-lio se je toplim rečima njihov starešina brat Momir Sinobad, a u ime os-ječkih njihov voda brat Viktor Laden-hauzer. Obojica su podvukli značaj sokolskih logorovanja.
Iza toga nastalo je pravo sokolsko veselje.
❖
Dne 31 jula otputovali su naraštajei Sokolskog društva Osijek g. g. svojim domovima. Bili su ispračeni od omišaljskih i beogradskih Sokola, koji su ih bratski i srdačno pozdravili i odlučili da se i naredne godine nadu na okupu u našem lepom Omišlju.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
Velebna sokolska manifestacija na Rabu. — Veslanje i plivanje za prvenstvo župe Sušak-Rijeka. — Javna vežba.
U nedelju 30 VII o. g. bio je veliki sokolski dan na Rabu. Povodom prvo# pravog pomorskog nastupa našeg Sokolstva, priredila je Sokolska župa Su-■sak-Rijeka svoj župski izlet na Rab. Sokolska župa Sušak-Rijeka odredila je da u Rabu bude prvo veliko župsko
God. IV - br. 31
natecanje u veslanju i plivan ju. Veslači i plivači stigli su več u subotu s br. župskim načelnikom Borasom Rano u nedelju ujutro okupili su se veslači i plivači te plivačice na obali. Veslači natecali su se u četvercima na pruzi od 500 metara. Nastupili su veslači Sokolskog društva Baška, Omišalj, Rab i Sušak. Pobedili su veslači Raba pre-valivši prugu od 500 m za 2 minuta i 21 sekundu. Drugi su stigli na cilj članovi Sok. društva Omišalj sim (pramac čamca) iza Raba. Iza veslanja bila su na-tecanja u plivanju: članstvo 50mslo-bodni stil, pa 100m, 400m, 100m ledima, 100 m prsno, i štafeta 5 puta 50 m, članice na 50 m, 100 m, muški naraštaj 50 m, 50 m na ledima i prsno plivanje, ženski naraštaj 50 m slobodni stil, 50 m prsno plivanje i štafeta 4 puta 50 m, slobodno. — Pobedili su plivači i plivačice Sušaka. Nakon toga nastupila su sokolska deca muška i ženska Sokolskog društva Rab na 50 m slo-bodnim stilom. — Ova je točka van-redno uspela i pokazala je pravi pul sokolskom radu oko gajenja plivanja u sokolskim društvima, a početi moramo sa sistematskim gajenjem plivanja s našim najmanjima, pa da kada pona-rastu postignemo i u toj grani u našim sokolskim društvima sve najbolje. Od-mah posle podne počeli su stizavati izletniški parobrodi. Najpre je stigao parobrod »Topola«, pa parobrod »Zagreb« i »Plav«. Nakon ovih stigao je parobrod »Ljubljana« sa župskim starešinstvom na čelu sa župskim starešinom br. Poličem. Na parobrodu »Ljubljani« bilo je preko osam stotina sokolskih izletnika. Parobrode dočeki-valo jo Sokolsko društvo Rab, a kad je stigla »Ljubljana«, sav se je Rab slegao na obalu. Na mostu parobroda pozdravio je župskog starešinu Poliča i svu braću i sestre sokolske izletnike starešina Sokolskog društva Rab br. Mahar, a odgovorio mu je br. starešina župe Polič. Starešina župe naglasic je, da su se našem župskom izletu priključili i brača i sestre koji logoruju na našem Gornjem Jadranu, Sokolska društva Beograd I i Matica (Omišalj), Smederevo, Osijek gornji grad (Omišalj), a naročito pozdravlja i braču Če-hoslovake naše kupališne goste na Jadranu, koji su se takoder priključili izletu i sokolskoj manifestaciji na Rabu. Nakon pozdrava krenula je velika povorka Sokola i gradanstva glavnom ulicom i obalom Raba sve do Sokolskog doma Miroslava Tirša. Tu je bio raz-laz i pokusi za javnu vežbu. — Javna vežba održana je u 5lA sati po podne na obali u Rabu na »Trgu 23 IV 1921«. Nastupile su sve kategorije članstva, naraštaja i dece. — Sve su točke lepo izvedene, naročito je ostavila vanredan utisak točka Sokolskog društva Sušak »Kolo slavonskih plesova«. Na javnoj vežbi bio je sav prostor na trgu i na obali prepun Rabljana, izletnika, a naročito brojni kupališni gosti, koji su se popeli i na parobrode uz obalu i promatrali vežbe. U 8 sati na večer uz pucnjavu mužara i uz vatromet napu-stili su izletnici Rab. Ova je sokolska manifestacija na Rabu vanredno uspela i dokazala da je Rab sokolski, a Sokolska župa Sušak - Rijeka udarila je pravi sokolski temelj sistematskom
gajenju veslanja i plivanja u našim sokolskim društvima. Pobednici na veslanju i plivanju, veslači Raba i plivači Sušaka, te plivačice Sušaka primili su prelazne darove, a naši najmanji pobednici u plivanju, sokolska muška i ženska deca Sokola Rab, primiče od br. župe pobedničke diplome. Povodom ovog uspelog prvog natecanja u plivanju sakupljeno je za nabavku ča-maca skoro 4000 Din od kojih je br. Mahar, starešina Sokola Rab, dao 3000 Din. Čim Sokol Rab primi načrte za čamce, iste treba preispitati i utvr-diti stalan tip čamaca za veslanje našeg Sokolskog saveza, pa da se nastavi što ustrajnijim i sistematskijim gajenjem veslanja i plivanja unutar naših sokolskih društava.
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJ
Da iskaže vidljivim načinom duž-no poštovanje požrtvovnom i nesebič-nom radu brata prof. Vjekoslava Spin-čiča, društvo je priredilo dne 28 jula t. g. svečane zadušnice i komemoraciju u njegovu počast.
Zadušnice otslužio je uz asisten-ciju mons. Ivan Vidas u stolnoj crkvi. Uz odar, urešen državnim zastavama i zelenilom, stajala su za vreme zaduš-nica četiri brata u odori. Prisustvovale su sve kategorije, pretstavnici društava i brojno gradanstvo. Svečanom pomenu se pridružila i kolonija sokolskog podmlatka iz Otočca, koja letuje u Senju, pod vodstvom svog direktora brata Eda Štefana.
Zatim je u sokolani brat prosvetar održao govor o plodnom i neumornom radu dičnog vode, učitelja i prosvetite-lja, zatočnika narodnih prava, iskrenog zagovornika narodne sloge i jedinstva i sokolskog saradnika brata Vjekoslava Spinčiča. Pozvao je prisutne da se, pošavši za svetlim primerom velikog pokojnika, odazovu njegovim opome-nama i savetima, koje nam je ostavio u obilnoj meri za svoga života, pa da sve svoje sile i sposobnosti uložimo za dobro naroda i otadžbine.
Župa Tuzla
SOKOLSKA ČETA OSJEČANI f Brat Savo I. Dimič
23 jula o. g. posle dužeg i teškog bolovanja preminuo je naš brat Savo I. Dimič u svojoj 36 god. — Jedan od osnivača Sokolskog društva Doboj, doc-nije osnivač Sokolske čete Osječani i načelnik njen, vredni član sokolske za-jednice, dobar drug, odličan radenik i organizator u svakom kult., prosv. i .sokolskom poslu, držeči se uvek gesla »Sve za druge, a za sebe nista« — tako je radio i živeo pok. brat Savo Dimid — Razumljivo, da je ovim gubitkom četa Osječani najviše pogodena, jer je izgubila svog duhovnog i tehničkog vodu. — Sahrana pok. brata Save izvršena je 25 jula uz sudelovanje večeg bro-ja članstva ovd. čete. Veličanstvena pratnja kod prenosa pokojnikova tela iz Osječana u Doboj (da se na doboj-skom groblju u roditeljskoj grobnici preda materi zemlji), na 20 km dalj-ine
hoda svedok je koliko je pok. Savo kao sokolski radnik bio obljubljen od ovd. članstva. Rad u Sokolskoj četi neobično je volk).
Posle opela na groblju s pokojnikom se oproetio u ime mat. društva Doboj starešina društva, paroh Joboj-ski, brat Ljubomir Dučič — lepim govorom, istaknuvši njegove vrline i neumorni rad u Sokolu od njegove rane mladosti. Paroh koprivnski g. Srpko Dabič oprostio se također lepim govorom s pokojnikom, kao svojim škol. drugom, istieuči njegovu drugarsku ]ju-bav, dobrotu i radinost. U ime ovd. sokolskih četa s pok. br. Savom opro-stio se br. Boško Banjanin, učitelj, načelnik i prosvetar čete Srp. Grapska-Bušleti<5, spominjuči zasluge pokojnikove za četu Osječani i Sokolstvo uopče.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC
Sokolsko društvo Čakovec, konjički otsek, održao je u nedelju 16 jula na sportskom igralištu svoj prvi javni na-stup. Kroz čakovečke ulice do vežbali-šta dojašila je sokolska konjiča uz zvu-kove sokolske konjičke fanfare. Na programu je bilo: 1) Manješko jahanje.
2)	Vežbe naraštajaca na konju. 3) Pre-ponski karusel. 4) Skakanje prepona.
Ceo program izveden je najtačnijc i u uzornoj disciplini, što je publika sa zanimanjem pratila i dala priznanje svoj brači svojim povladivanjem. Na-stupu je prisustvovao i konjički otsek Sokolskog društva Varaždin.
U razmerno kratko vreme dostigao je konjički otsek zamernu tehničku, muzičku i moralnu visinu. Samo tako napredi	R.
OLIMPIJSKI DAN U VARAŽDINU
Olimpijski pododbor u Varaždinu, kome je pretsednik brat Stjepan Novakovič, starešina Sokolskog društva Varaždin, priredio je u nedelju, 23 jula^ olimpijski dan, na kome su uzela učešča sva varaždinska sportska društva i Sokolsko društvo Varaždin.
Održane su utakmice u tenisu, ha-zeni, nogometu, biciklistici i t. d.
U treanju štafeta 4X100 m postig-nuti su ovi rezultati: 1) Sokolsko društvo Varaždin 48”, 2) »Slavija« 501/#”,
3)	Varažd. šport, klub 51 Vs”. Stafetu Sokola saeinjavala su brača: Durak, Samac i Kalbač (Varaždin) te Vizer (Prelog).
Odboj,ku je igrala momčad Sokol, društva Varaždin i Maribor s rezultatom 1:1 (15:2, 6:15).
Na preči nastupila je vrsta Sokol, društva Varaždin i brat Stjepan Bol-tižar, koji je na naukama u Zagrebu. Naročito se je istakao brat Julije Ke-rec, prvak župe, a efektne i teške sa-stave izveo je i brat Boltižar.
U zaključnoj tačei nastupila su 23 jahača konjiokog otseka Sokol, društva Varaždin pod vodstvom brata Ostrov-skoga, koji su izveli dva vrlo' lepa »ka-rusela«.
Uzoran nastup Sokola pod vodstvom župnog načelnika brata Šuligoja, izazvao je kod velikog broja gledalaca mnogo odobravanja.
iO
€
!n»
D>
m
C
rt
m
10
I*
10
i!?
IP?
10
IS
te
10)
1 (#>
ia
ip?
is
1«
Vse tiskovine . ., , .
za sokolska društva
¥se potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vsa vabila, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste.
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA V MARIBORU Tjiševa ulica štev. 44
357-30
UČITELJSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
KllsEII
Ser*
naj,ig
KUUMUff-DEHl
■ IlUBllANAbMfcUllNOVAlS
356-30
»Spome n - U linče«
-Ifcsere -—   ■ =
za osvećenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje MIHKO ŠMAT, graver Beograd, T e r a z ij e 1 356—80
Širite
So k o Is k glasnik"
S o k 0“
„Sokolič"
radost"
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M.DRUCKER
Zagreb, Iliča 39 •••• • ■	Beograd,Pasaž
»	Akademije Nauka
Vlastiti proizvod lako-attetskih sprava. Lopte za od&ojku, medicinka, košarka, lopte za bacanjo itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJENIKE!
354-29
Vsem bratskim sokolskim edinicam!
Z ozirom na splošno gospodarsko stanje in dejstvo, da omogočimo vsem bratskim edinicam nabavo poiiebnega telovadnega orodja ponovno znižujemo cene za 20%.
Pri plačilu zaključne vsote takoj z naročilom nudimo še posebej franko omot in pri naročilu preko Din t.000'— postavno Vaša železniška postaja.
Bratske sokolske edinice prosimo, da tudi nadalje zaupate v solidnost domačih	izdelkov, ter Vam zagotavljamo, da se bodemo vedno potrudili	postreči Vas z najbolj popolnimi proizvodi.
Tudi	nadalje	Vam	hočemo zvesto služiti	ter prosimo, da se ob potrebi obrnete na
naš naslov	z	vsemi	Vašimi	željami, da Vam moremo staviti svoje ponudbe in pogoje, ki
bodo Vašim zahtevam najbolje ustrezali.
Nadejamo se, da nas ne zapustite tudi v sedanjih hudih časih, polnih brezposelnosti, zato se obračamo do Vas z geslom: „Svoji k svojim!"
Z d r a v o I
TVORNICA TELOVADNEGA ORODJA
1.0RA2EM - RIBNICA
HA DOLENJSKEM e DRAVSKA BANOVINA
358-11
Širite sokolsku šiampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
П.
DL
IV.
V.
VI.
VII.
vni.
Vin. a IX.
I. sveska: E« Gangl: O sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš za Ja ta k, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Br. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tvrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven, tekst). Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVACKA
U kartonu 15 Din
3ugoslovenska Sokolska Ш.аНса
£jubljana, ^Narodni dom	36з-зо
Чоекјоп 25-43 / Stačun voštanske štedionice JCjubljana 13.831
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gina gl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Ureduje Redakcijski otieli • Tiaka Učiteljska tiskarna (pretstavnik Franci Štrukelj); svi u Ljubljani