SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvčtljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Maj ar v Celovce (Klagenfurt).
(\ Izhadja desetput v lete po jednoj cžloj listinš i	1ft7/l
viB1"	velja s poštninoj 3 florinte ali 2 rublja.
Препнтства и запреке узаемности.*)
„Славннскк племена, составлнкнцк многочислвннМшум частв народонаселенк всеи Автсрш, разхединенвг до не-имовЗфноЛ степен^, вт, чемг и заклточаетсн главное пре-iiHTCTiiie кт> развит1го и усиленио обшеи ихт> народности. Зто разгединеше коренитсн в-i, разности Hapfriift, азбугв и в^роиспов^дашб, и вг разбросанности м^стт, ихгв жи-телвства. Чехи, Мораввг, Словаки, Полаки, Гусинвг, Сербвг, Хорватвг и Оловешџа говорнт-r, и пишутх каждвгЛ на своемгв нарБчји. Одни употреблнготг латинскум азбуку, друпе — кириллицу. Болбшинство Австркскихг Славннч, испов^дуготв Римско - католическуго в$ру, но MHorie изх нихђ протестантБ1, греко-унктвг, и восточно - православ-HBie христкне. Одни живутт> на Швер^, друие на Во-стокб, третви на K)ri, и между ними обитаготв Венгерцв1, Румунвг, Н$мцм и ИталБннцвг. СообшетЛ между Слав-ннами такт, мало, что Чехи плохо знаготг , что д^лаетсн не толбко у шжнБ1Хгб СлаванЂ или у Русиновг, но даже у ихт, сос^деи , Моравовх или Словаковг. Тоже должно сказатв o каждом-б Славлнскомт, народб. Вгб НрагЗз до-статв кннгу, напечатаннун) вт, Загреб^ (Agram) или в-в
*) В KHtirž „Русскал Ееобда" од л£та 1857 в свезк£ 4. См£сб од стране перве до 18. находо ce o6mipni составек од г. А. Кошелева под насловом: „IIIcctl нед£лв вт. австр18скихт> славлн-скихгб земллхт." i3 ктерога сем crauiMO нбктере јпсш o славјанској лггератур§.
Лввовј; (Lemberg) трудн-fce, ч4мч. получитв сочинете, из-данное вч. Париж^ ијш ЛондонЗј ....
Причина, почему АнглШскуго, Французскуго или Н^мецкун) книгу легко hmžtb во всБхђ землихг Ев-ponBi, заклшчаетсн вх сл-бдуштемг: ЛеАпцигв служит-в складомЂ или , по краАнеи iiipi , центромг Европеб-скоЛ книжноА торговли, и вснкги книгопродавецт., тор-гуницш зтими книгами, им-бетч. вђ ЛеАпцигб своего коммиссшнера. Длл Нолвсшх книг-б еств складв вв ЛеАпциг^; длн лрочихв же Славннских-в книгх н^т-в ни склада, нп даже ком.чиссшнеровг, a потому ПражстА или Парижскш книгонродавецв, ввшномваншцЛ Русскуш или Оербокуго книгу, долженх обратитса примо bi, Петер-бурги пли Б4лградт»; a как-в тамт, у него можетг не 6bitb коммисошнеровгв (что и бвшаетх почти постоннно), то вмписка книги Руссков и iraoft ('лавннскоА подвержена разнвоп. случаАностдмт,. Необходимо Русскимг и про-чимђ Главннскимв книгопродавцамт, завеетн в-в ЛеАпциг4 складм книгч. или, по краАнои .viipt, имјјтб постшннвгхт, коммисслонеровч, ....
Русскш кннгц обходатсн оченгв дорого и получа-готеа по истечеши многихђ м$снцевв. Чешкче журналм читаготсч в llpari и Чехш, но едва лн b i. количеетв^ пнтидесзти зкземплировг вмходнт-в за нред^лв! провинцш. Славннсшб ученвте не состоат-в между собош вв иосто-)ihhi,ix'b писвмешшхг сношеншхт> ....
Кром^ разхединенности Славанв, однок) нзч, сушест-вешп.гхч, прнчин-в слабости ихт, литературв еств матер1-алвнан б^дноств писателеЛ и читателеА. Лнтература вч, Славннских-в землнхт, не достав.шет-в ученммг и литера-торалгв вожможностц житв своими трудами, a потому она не может-в бвггв живом л самостонтелвнош. Ениги, нечатаемвш на Славинских-в нар^чшхх, разходнтса вч> весвма незначителвномв количествЗ; зкземшшровг, a жур-налв1 плататг авторамв за статвн ничтожнвш суммв1. Без-денежве, отч. котораго силвно страдаетг просв^теше в-в Славанских-в землнхх, происходитг главнМше от-в тОго, что дворннство и вт. особенности богат£шше и значителв-
н'Мние членБт онаго, презираготх свои роднои лзбисб и говорнтт. толбко нјшецки и Французски. Нн однн-б уче-Hhifi трудв, ни одно литературное предпр1нт1е не нахо-дитч, вгб дворлнств^ поеобји и покровителвства ....
Отчуждеше Славннскихг магнатовг отб своего на-рода вредно (шкодлбиво) дла хода просвЗццета вгб раз-нб1хђ Славлнокихх землахх; но сами зти онЗшечивппесн Славане несутг бол^е, ч4мг кто-либо казнв за евое отступничество: пустота, бездушностБ ихб жизни клеЛ-мит-б их'б в'г, глазах-в вснкаго просв^тценнаго челов$ка н не доставллет'1, им-б даже уваженк bi, рндахг насто-мцих-б ЈМмцевх ....
Теперв вооб[це говоратг и пишутт. на народномљ лзвисб бол4е, ч4мб прежде. Теперв образовашњ1е Чехи, Моравм, Словаки, Нолнки, Русшш, Сербвг и проч. ctbi-датсн между собом говорнтв по-н4мецки. Жалв конечно, что ВБхсшан аристокра-пн не участвуетт, вђ зтојгв движенш, что трудБ1 ученБЕГБ н литераторовт. (Јлавннских-Б не на-ходнтв дома достахочнаго вознаграждешн it необходимаго поошренш и что обшественнми размЗЈнл, Mbicjieft не ожив-ллет-б и не усиливаетг ихв д$ктелБности; но, сг другоЛ сторонм, еств вгб зтомх и полБза: литературнвш и ученвга произведета Славннг безкормстн4е, самоетонтелБн^е и по-свнгценБ! бол4е нарбду ....
РазхединеннБге нар$ч1ами, »ЈјропсповЂданшш, истори-ческими и viicTHBiMH обстонтелвствами, различними сте-певамн проев41цешч и благостоншн, Славлне оами уб^ж-денБ1, что нмт, слптбсн в-б одно тбло — nemi, невозмож-нан: длн зтого потребоваласв 6бх такаа ломка и такое переиначеше сушеотвуницихг обмчаевч. п учреждетР каж-даго Славннекаго народа, что под-б ними легко могли 6bi изчезнутЂ и лвзбовв кгб племени, и даже самостонтелв-ностб онаго . ... и
Г. стсователв roBopi в предстојечем составк4 o слав-јанмах племенах нерусгах. Она су i сада, теперБ, бл1зо icTo тако раздружена i всл$д тога icxo тако' всестрано слаба, како су бхла л$та 1857, када ce је предстојеч1
зај1мав! чланек на-пснул в „Руоскоб Бес1зд$.1' — Бреме
*
je уже, да 6i ce једном одстранка та неблага поједшш племенам i всему народу славјанскому шкодталва, штетна i вредна раздроблвеност словствена, лггерарна; одстра-нт ce може 1зклвуч1во само благој узајемноству славјан-ској. Да се славјанска узајемност мед Hani належио не разпроспра, како је нам необходно потр^ба i како наша ствар заслуж1: то чшшају н-Јжтере запреке i препјатства узајемноста. Те запреке Mi должш спознатч i jix, колжо могуче бержеје, одстрант.
Таке запреке i препјатства узајемносп су :
Перв1ч: Нејасна понјатја i н^ктере совсбм icpiee мicлio узајемностНв чем она властно o6cToji.
ILtKrepi мicлe KpiBo, да no узајемноап славјанској 6i биа илемена славјанска должна слт се в нјжо друго нлеме, ал1 прејшачт се в hžki другј народ. НЗјчто та-кога славјанска узајемност не т^рја, јербо је немогуче; немогучега д^ла се не^мамо пруемап. Сједшт се, в једно слт се, не могу HiTi трјје opaTpi, камолј толша множша лвудства од девет славјанскјх племен. Немогуче је, да 6i вса славјанска племена се прејшачма i ce сл1ла на ripiMip в Болгаре, ал1 в Сербе, aлi в Чехе i тако дал4је. To је немогуче, јербо је тако протшаравно како, да 6i вса древеса по ипронпроком cbžtš славјангжом се спремјјшла в саме јаблане aлi в саме брезе ал1 в саме лше aлi смереке. Славјанска племена не cmšmo ckymati сједтјеват1, cлijaтi алј једно племе в друго преј1начеват1: него она должна в своју полвзу, в свој добгчек се једном cдpyжiтi к узајемносН славјанској. Рецшо то јасно: без сједшјеванја, без слуанја aлi прелгванја смо д^јанско уже сдружеш; Бог сам је то тако установк, да вса наша племена 4im-вају no Kepsi i сродству једен славјанои народ, да смо Bci Славјан1. To је д^ло божје — наша долж-ност na је, да смо Славјат узајемнк
Дру1ч м1сле к-piBO, да 6i по узајемносп славјанској морала поједша племена onycTiTi своје наречје i cnpijeTi nfeo друго ;ui užici HOBi језш, да 6i морала заметнуп свој алФабет, заиреч! своје словство (литературу), да ui
ce морала одречј својега народнога ineHa, своје згодовјне, CBojix народтх прав i об1чајев i Bor Bi, ктера чуда i страпила 6i ce морала всл4д узајемносп славјанске зго-д!т1 no nbix cobcžm крјвом мненјк Hi зато чуда, да вслЈд ташх нејасшх понјату i KpiBix Mi^i ce HŽKTepi, јшаче icKpeHi домородц1, таке неблаге падр1 - узајемносп плаше i птте. Всега тога славјанска узајемност не тбрја. Всако племе нај задерж1 своје властносп i особ-ност!, своје народно iMe, своју згодовшу, своје словство i своје правнде. (лпсователм nimy4i само за лвудство својега племена нај iiiiny својш досадајтм наречјем i сво-jiM алФабетом како да сада, до тн4: словствена узајем-ност славјанска тр^бује i Tipja само слЗЈдеча:
Да 6i i3 всакога племена славјанскога само н ž KTepi ешсователм, KTepi су нај isBepcTH-fcjaii, највеч надexнyтi узајемној М1слцу, се повздггнуи на bicoko i BicnpeHO ста-липче славјанско, то је, да 6i н^когда cпicaлi нЗзкак со-ставек ajii кнмгу узајемно i то узајемно aлi по обсегу, ajii no je3iKy, aлi по алФабету. По обсегу je KHtira узајемна, буд1 стсана в ктеромколЈ наречЈ^ ал1 језис£ славјанском, ако не roBopi 1зклвуч1во само o својем пле-MeHi, него ако ce 03ipa i на остала племена славјанска, на Htix словство, на HBix положенје, задеве i потр^бе. — В рушчш!; се даја на свЗјтло много bicoko учетх кнб1г по обсегу својем узајемн1х; завладал је тобоже неоцЗжтелвт способ i господси начш мед y4eHiMi PycaMi уже пред MHorini л^таш, да в својЧх сочшвенјах оченв рад1 03ipajy ce i на остала племена славјанска. — В чешчше су се особгго пред л^том 1848. также гздајале по обсегу својем узајемне KHtire на npintp: Šafa-rikove Starožitnosti slovanske, Narodopis slovansky; Čelakov-skoga: Cteni o srovnavaci mluvnice slovanske; Mudroslovi narodu slovanskeho ve prislovlch i веч jimx. До л$та 1848 6ui je i Časopis českeho Museum no обсегу узајемно слав-јанск1, по том л^т^ ce je скерчи само на Časopis musea kralovstvi českeho, в нај нов^јше време ce je пако те 4aconic опет повздвн-нул na сталшгче славјанско i je no обсегу узајемно славјанск, донашајуч i чланке тачуче се
i остал1х племен олавјансшх. По обсегу i по алФабету узајемно елавјансга се вредује i в Златном Ilpari 1'зхадва-јуч! часннс: СлавннсиЛ педагогв.
ТГо језгку је кнтЛга узајемна, ако неруап Славјан сглсователв čniiue кшлгу алј по чшто русш, аки зна — ако тога не зна 1— должен предце (однакоже, вендар) cnicdBafi узајемно т4м, да niuie einep в својем napelji па узајемно тако, да, колнсо могуче, eci кнмжевт i просв^т-лвеш Славјаш потмају i разуме; тако cnicoBari yii гра-матша узајемна. По алФабету је кнвка узајемна. ако ла-т1не навадвеш i навхкнвеш Славјан mirne кнмгу в својем наречр 1џршцој. Часшк ('лавјан снаж1, усмује се i пр1задева ci всесердно, да 6i 6L1 узајемно славјансет за-једно по обсегу, по језшу i по алФабету.
Нај вечје препјатство i нај тежја запрека узајемно-CTi славјанске је:
Друпч: M a тep i a лna 61 дн o cт с1псователвев — часотс, na iipintp: „Славјан" раздпрује благополучно мед разнш! племенаш славјанскч\п узајемност, унознава jix бл1жје с руиганој, сбл1жује разна елавјанска нареч.ја i упелвује у Славјан латше се служеч1х, полег латше i шршцу градванску л$шм успехом. Јамачно је то д4ло-ванје важно, па мед Славјанаш латше се служеч1\ц неЈма толјко лредплатјтелвев, колшо 6i тр^бало. To је сацер наравно , помножш се буду једном временем , когда ce nipi.?iiu;a болве удомачЈ i ce в вшф i шжја учшшча редно упелве i узајемност славјанска мед ('лавјанали се крЗшчајше укоремш: дотле је пако частку подпора по-требна, i то иодпора 1здатна, да благополучно д^лује i весело процв^та частк посвечеш всЗш кнвјжевнш i про-св^тлвешм Славјанам, трудеч1 се всесердно o разииренр узајемностј славјанске i цјртце градванске. Ha всакл начш i способ је к тому премало, да ма једва тол1ко доходов, да се 'пскарша, бу мага (papier) i поштарша доплача. Частк „Салвјан" аколј мален, оченв благополучно д4лује i Bifli ce, како радостно хџршца градванска i словствена узајемноет наггредује; без подпоре належгге пако на.ј ижрен4јша наиЉра ослаб! i онеможе. —
Разл1чна в4р<лзпов4данја у Славјан напротчв славјан-ску науку, словство i узајемност н1мало не мЗшгају: Bcaid держј се звЗзето своје свете ntpe i нве све-пх обредов i Bci ce держшо сербоке послов1це: Брат је мио, које вјере био, ако братсш nim i поступа, = брат је мк, ктерексш Bipe 6i.i, ако братсга чдат i поступајет. —,.
Немало препјатство i запрека узајемноси славјан-ске је :
Третв1ч: неуредвеност славјанске кнв1жне т ep г o в л i (кнмготержства, Buchhandel). Славјанскј св4т је јако обппрен, тошготержство је неуредвено, тежко сознаш, да је н^кд^ нова учена i важна. гашга на св1;тло пршла, тежко зв^ш наслов кнвјге, 1ме стсателва алј за-ложнјка i нве ц£ну. Ако 6i ce славјанско Јошготерж-ство належ1то вредио, како је лЗшо вредвено кнвгготерж-ство нЈмечко, 6i то служјло в велшу полвзу стсовате-лвам, чгсателвам, заложткам, тошгарјам i в обче словству i наук$ славјанској. (лисователв не стсује мнопм уче-н1м трудом кнв1гу зато, да 6i нетптана трохнела, залож-niic i KHtirapB не держ1та кнвиу, да 6i непродана тамо тлела, него ош желају, да 6i ce колшо могуче веч i3xi-сов ктшге разпродало. Словство славјанско i наука слав-јанска i слава народна 6i неочаковано bIcoko ce повздвп> нуле, ако 6i ce Славјаш потрудш, вредт славјанско кнв1готержство, како је вредвено кнвш)тержство нјшечко.
Разлагат1 овд£ способ, како 6i ce ш^ло вредт слав-јанско кнвкотержство, 6i ol/io преобдпрно. Основателвно je то разложк обче знат луж1чк1 Серб, icKpeHi Славјан г. L Е. Смоллрг (Schmaler) в РусскоА Бес$д$ 1858. IV. См4св од стране 81. до 102. под заглавјем: „Голосв за-граничнаго книгопродавца обв устроАств^ русскои тор-говли." Ако Mi жел1мо добт кнв1гу руску, нам се теиерв каже нај болве, да се обернемо на: Buchhandluug Sehmaler et Pech in Leipzig.
0 СЛЂДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Руска народна BicoKa ničen, то je ničen o Голубшој кнмг£, nije niica вјдумана В1думка разјарене Фантасце народне, nixi Hira BiariMem В1м1сел шшшх п^зцов ал1 слЈшцов: него она је под!ву-годн! в^дечга сборхпк (Enciklopaedie) нај важнбјппх Bicri BipoBiiix, землвешстх, иравословтх i згодов1Нстх. Сложт су те вбдечга сбортк вЈсокопросвбтлБет управ1телвг, одгој1телв1 i уч1телв1 народа, Koji су се звал1 в време санскр1тско: брахманам1, гурусамј, в времв ар1Јанско (цевдчко) KaBipaMi, i в време праславјанско: велухамј, то је, болвара.ш; сложш су га за ЛБудство apijcKO незатмајуче се и^дам!, за лвудство чша војшчкога, селванскога i ремеселшчкога, ктеро по оправигах i д^лах својега чша је б1ло задержапо, да Hi ce могло nocBiTm в4дам. Te сборнш je удЈвггелио једнодух i кратек i npi том обсеже уд1в1телвно много i долежтх Bicri: сложен је јако разумно i практччно тако, да ce га је лвудство просто на спамбт уч1ло i га спреиЈвлвало од рода до рода до нашега времена.
Овд$ се разложјта само оддбл згодовшсга i землБетсш руске народне вјсоке liicm — o одд£лах в-бровном i нравословном иозд-Hije на својем Micri.
38.	Згодовшсга оддбл руске народне вшоке nicm свбдоч1, да су ирародггели Русов o доб*6 железној npe6iBajri в 1ндф. Руско лвудство се С1цер в тој nični не спомЈшја i3pi4HO Тндјје, na поје o железној добб оно, что iMa на конц^ народна ničen o железној добб зашсана Гесшдом, npi том је руска ničen много назорнбја i на концб i o6niipHija Гесшдове.
Пр1метбе. 1. Зашипво je, да Гесшд за слово поднебесуе је ставиг в геленшчшЈ olympos.35) Славјанско поднебесце је много понјатн^је i пршладн^је од геленскога olympos. 2. Народт. сталх неправилнБ1в. — В слов£ неправилБнив веж1 i cnpiBa ce зна-ченје слова санскрЈтскога састра значече: правио, закон, посло-вјца, наук нравословен. Народ иеиравмБНБШ зпач1 овдЈ: народ 6e33aKOHi, ж1веч иротЈвно правмам i послсшцам, нротчвно право-словшм законам apijcKiM. 3. Они другг друга обманутв хотлт-б другт, друга noicTT. хотлтт. — то знач1: народ стал тако д1вок, како шд1чга HeapijcKi д1вјам, чершџ, заморгџ, лвудожруп, песлај-iiapti, Koji су своје лвуд1 уб1влвалј, jix труила пскл1 i jix жерлј.
39.	Землветсш оддбл руске народне nicm вшоке даја иам не мало свбдочанстев, да су прарод1телв1 Русов в нрадоб£ об1тавал1 в 1НДЦ1.
35) Гесшд: Д£ла i дш редка 197.
Колшо бл1ж£је ce те народт землБетс промотр1, толшо се каже слашЉј1 i под1вугоднбЈБ Он сега в вшоку стародавност i разсвбтлвује нај давнбјнп землветс прарускога народа како нбшм јаргам cbŽtuom бенгалсгам: i npi всеј тој богатосп в£сту важшх i лвубоштшх, ктере нам даја, обсеже ц$л те землветс само 13, чггај тршадесет слок, слока ио дв£ редк£, слбдствено само 26 редек. Над все то су слоке д$тшско једнодухе i просте, скоро все состоје i3 0Hix icTix слов, само iio дв£ слов£ се спрем£нјат£ в редк£. Про-мотр1мо всаку слоку посеб£.
Которал землл вс£м% земллмт. мати?
Свлта-св£тла Русв-землл вс£мт> земллам мати. 36)
1зр5жа: вс£м землБам мат1, градам мат1, морБам матц језерам матј, рјжам, горам, древам . . . мата, значј: нај знамешт£јша землва, нај знамештЈјил град, нај знаметт1Бјше морБе, нај знамештбјше језеро, р£ка, гора, древо . ..
Под словом РусБ-землл руско нросто лвудство овд£ под-разумбва ону землву, в ктерој су в оној прадобБ преб1вал1 праро-д1телв1 садајнога народа рускога — па народ i землва ста се онда јшаче звала; псименованје Русв-землБа је очегпдно поздн^ја премЗша, онда јешче Hije сушчествовало; како ce је иако землва од праро-диелвев Русов Јзв1рно звала, се доказатч не може; i3 сл£дујуч1х 1зј1скаванјах ce само толшо каже, да се она Русв - землва Bipo-подобно је звала: Дарва землбa, i онда 6i глагала она редка nžcHi o Голубшој кнбитБ i3BipHo: Свлта-св£тла Царва землва вс£м землБам мат1 Однакоже то Hije доказано, него се буде оказало само вЗфоподобшм.
40. Руско лБудство об1чава по1меноват1 нај знаметт£јше землве i м£ста, свлтБ1ми ал1 св^тлбгми н£когда i свлто-св£т-лbiми на npiMip: свлтал Москва, сватал ал1 св4тла Pyct; i то не чшва само в тој народној, вшокој ntcni, него те o6i4aj ce je в руском лБудствб тако глобоко укорешшл, да в русгах народшх пбснах i пршов£дках !ме РусБ-землл се скоро i3roBopiTi не може, да 6i ce не прштавшо: свлта ал1 св£тла Русв-землл; на npiMŽp само в једној народној руској nični: Eropij храбрвт с јеја разлшам1 се појавј јзр!ка: свлта Русв-землл 26крат; Јзрјжа: землл свžтлo руска 19крат i једенкрат: свлта-св£тла РусБ.37)
Тому o6i4ajy je лвудство пр!вшнуло уже в 1ндф.
Apiji 1пд1чк1 су оченв радЈ зва-ii знамеште своје землве, м£ста i rope cBeriMi i св£тлјии, на iipinip: KacMipa бша je ApijaM ц£ла дежела света, что также iMe нвено значи с в ž т л a; главно м£сто KacMipe зове ce Сршагара, то je с в е т o м £ с т o.38) Micro Патна недалеко од садајнога м$ста Бенарес ce iMeHyje в спомЗшшах
36) П. Безсоновт.: КалЗБки I. 357. — 37) П. Безсоновг: Кал£ки I. од стране 393 до 525. — 38) Bohlen, 1, 11.
также Ср1нагара, то je свето м iстo. B CTapix тсмах зове ce mžcto Бенарес также: Kači, то je, свбтло м t c т o.39) — Горовје Гравакасас значЈ: свЈтло горовје:40) нај Birnji верх тога го-ровја зове се Меру, что также значј с в i т л i м верхом. —
41.	KoToptift царБ надт. царлми царв?
У наст. 6i.mii царв надт> царами царБ.41)
Наслов владарБев pycKix царБ је оченБ стародавт, i3Bipa i3 правЈжа caHCKpiTCKora. 1зкот ce je в Tiuiji 1менам владарвев пред-ставлвало санскр1тско слово: ц p i, то je, der Gliiokliche 42) = сречт, счастлБ1в1 i одтуда je Јзрасел наслов царБ. 1звор тога слова је стародавш i caHCKpiTCKi.
42.	Руско ЛБудство вел1ча царва в тој iitcm. да је над ца-pta.vi царв; то 3Ha4i, да је нај Bimji владарБ над владарвамв Тако се је царБ apijcm вел1чал уже в 1ндф; јменовалј су га велгом царБем, ал1 царвем над царБамЈ. Appian iMeHyje арцскога владарва Сандрокотта всБгда. нај BiinjiM царвем ш/Цчкш, да га належгго раз-лшује од владарБев нвему цодчшвешх.43) Царвев!чам русшм се npurara преузвипеш наслов: Велиа кнез; те наслов 6i.i je уже в прав^к^ наваден в 1ндф i je гламл no CaHCKpiTCKi махарај a то je no славјанст: Велш кнез.
43.	B народтх п£снах i пршов+.дках русгах ce велјча ЦарБ руст i насловом: Б i л i царБ.
Слово iMa в tom c.iviaji разл1чна значенја. Что да зна-uiTi дв$ словб б§л i черн се нај јасн^је каже i3 руске Јзр^ке: Вссб бблБ1в св£тг и всл чернБ. Ta iapiita знач1: 1. Bci б&и, б1;ло-цв^тиј, локожш лвуд1 i Bci черш, чернокожт. 2. Bci лвуд1 Ж1-веч1 в 4inax i все просто лвудшство. 3. Bci лву& просв^тлвеш i все лвудшство нев$жлБ1во. 4. Л1>уд1 благонравш i все лвудшство грубо. — B Pyciji i в обче в Еврон^ та руска 13р4ка Hije могда пoлyчiтi та значенја, ктера i ноднес iMa: јербо просто лБудство руско спада icTO тако к б£локожному народу славјанскому, како Pyci Biuijix чшов, оно ce шкако не може почггачч по ирав^ц^ к чернцам i ce не може шкако звап, ч e p н б у.
То значенје ста Ti дв$ словб: б-ћл i черн в ispiici: весБ 6t-ЛБ1в свЈтч, и всд чернБ могле нолучт једном в 1ндф, тамо 6i.i je народ apijcni б^локожен, je Ж1вк в чшах: брахманском, војтчком, селванском i ремеселтчком, бш је просв^тлБен i благонравен: пле-мена напрот1в неарцска су бма черна, су чшвала просто лвудш-ство невбжлБ1во i д1воко, су бјла OHi д1вош чершџ, ктере ошсује Геродот i jmi стародавш сшсователБв 44) Тамо в 1ндц1 је та i3piica тако значенје спрцела, тамо ce je iio правпф pe4i могло: Вес б-блј,
39) Bohlen 1, 23. — 40) ILrimj 6, 19. (17.) 21. - 41) П. Без-
соновт.: Кал-Еки 1, 357. 358. — 42) Lassen 2, 943. — 43) Bohlen 1, 88.
44) Геродот 3, 99. 100 38. Страбо стр. 710.
то je apijcKi. в чшах жЈвеч). просв^тлБеш i благонравт cbžt i вса HeapijcKa, в Ч1нах нежчвеча. необразована. дјвока чернБ. —
Et.ii царБ је всл$д тога в 1ндф значјло: царв 6luii, apijcKi, иросв£тлБеш i благонравт, арцско-нравославт.
Слово apijcKi знач1 с л a в j a н с к i: онда в liliji 6L1 је царБ арјјско-православт, в ЕвропЈ је нако хркгјанско-иравославш. 1з всега тога сл^дј, да наслов бЗш царБ теиерв знач1: ЦарБ 64лј, славјансш, иросв^тлБет, благонравт i хрштјанско-православнј.
Руско лБудство јменује i своје оженјено свешченство бЈшм. ..Народг назмваетч, б ž л bi м т> в!ру свого , царн и отечоство." 45)
44.	ПамЂ-пгодно је. како су ntKoji кмет славјанста в liliji крепко се навадш разлшова™ се од чернцев, тако крбпко. да се i в наше време в Еврон^ ЈзрЈчно i стално разлшују од чернцев, хотБа тога тепер шкако Hi нотр-биа, јербо же од давна давна не етанујемо Славјаш веч мед чернцази. To чпива једна част Сло-венцев станујучјх в долнБеј Крајнској, 1.ченујуч1 ее Б i л i м i Крајнцамј. Te o6i4aj св^дочј, да су в стародавна в 1нд;Ј1 пребјвалј блјзо чернцев.
45.	Kaniy6i i Словшц! ж1ву в северној половшЂ Гданске обласлч (Regierungsbezirk Danzig), кд-fc населБавају сплош два округа вејеровси (Neustadter Kreis) i Картузск! (KarthauserKreis). Жене у Кашубов i Сл o в i н ц е в т1;х се также разлшују i в наше време од жен чернцев. зовуче се : Б i a л к a м i. To je o6i4aj шд!чм. 16)
46.	Подолјанке, Славјанке на ПодолЈ1 наз1вају се: Бјалогловамј — то но1менованје не1мају од б^Јшх влас, него од об1чаја надчкога, јер оу разлшовале се од чершх жен чернцев. Разлшованја тога на европском ПодолЈ! тепер Hi тр£ба, але o6iuaj je остал поЈменоват1 jix 1лалогловам1. 47)
Pobožne pčsni.
Evangeljska pesen.
Koruška iz Goričan v ziljskoj doline.
1. Marija je baraua Ježiša, Koj ') je jeno naj bolšega ? Ježiš je reku Mariji: Sam j eden je Bog na nebi Rojan od Marije device ves-olan 2) svet kraluje, v nebesah gospoduje.
45) Далевг словарБ слово: 64лгб. — 46) ГилБФердингт.: 9тно-
граФ. сборникг. 5. ВБшускч,. Остатки Олавлнт. стр. 3. 159. — 47)
Лукаш ГолдбЈовст: Lud polski. Warszawa 1830 strana 112.
2.	Marija je baraua Ježiša, koj je dvč naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Dvč sta dvš živi guavici sončice i unica,3)
sam j eden je Bog na nebi rojan od Marije device ves-olan svjet kraluje, v nebesah gospoduje.
3.	Marija je baraua Ježiša, koj je tri naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Trija so patriarši
so žitnega pola varši,
dvč sta dvž živi guavici
sončice i unica (i tako dalje do konca).
4.	Marija je baraua Ježiša, koj je štiri naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Štirja so evangelisti,
so naši pomočniči, trija so patriarši so žitnega pola varši....
5.	Marija je baraua Ježiša, koj je pet naj bolšega ? Ježiš je reku Mariji: Pet je ranic Ježišavah, ki so mu je Judi dali, ki niso Boga poznali, štirja so evangelisti,
so naši pomočniči....
6.	Marija je baraua Ježiša, koj je šest naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Šest je verčev vode,
k je Ježiš v vino sprebernu je
per Kani Galilejščej voscejti,4)
pet je ranic Ježišavah,
k so mu je Judi dali,
ki niso Boga poznali ....
7.	Marija je baraua Ježiša koj je seden naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Seden je seden žauostov 6) lube device Marije,
šest je verčov vode,
k' je Ježiš v vino sprebernu je
per Kani Galilejščej voscejti
8.	Marija je baraua Ježiša, koj je osen naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Osen je veselje Marije naše prelube matare, seden je seden žauostov lube device Marije ....
9.	Marija je baraua Ježiša, koj je devat naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Devat je korov anjalov vsmilanega Ježiša,
osen je veselje Marije naše prelube matare ....
10.	Marija je baraua Ježiša, koj je desat naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Desat je božjah zapovadov, ki jih sam Bog je dau, devat je korov anjalov vsmilanega Ježiša ....
11.	Marija je baraua Ježiša, koj je jednejst naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Jednejst su svete zuate meše, k se ber<5 po ves-olnam svjete, desat je božjah zapovadov,
ki jih sam Bog je dau ... .
12.	Marija je baraua Ježiša,
koj je dvanejst naj bolšega? Ježiš je reku Mariji: Dvanejst je jogrov Ježišavah, k' so po svjete hodili,
k' so guado6) zadobili;
jednejst so svete zuate meše
k' se ber<5 po ves-olnan svjete;
desat je božjah. zapčvadov,
ki jih sam Bog je dau;
devat je korov anjalov
vsmilanega Ježiša;
osen je veselje Marije
naše prelube matare;
seden je seden žauostov
lube device Marije;
šest je verčov vode,
k' je Ježiš v vino sprebernu je
per Kani-Galilejščej voscejti;
pet je ranic Ježišavah,
ki so mu je Judi dali,
ki niso Boga poznali;
štirja so evangelisti,
so naši pomočniči ;
trija so trija patriarši,
so žitnega pola varši;
dvč sta dve živi.guavici
sončice in unica;
sam jeden je Bog na nebi
rojan od Marije device
ves-olan svjet kraluje
v nebesah gospoduje.
i) Cto, kaj. 2) olj-en, -no, -a je slovo praslavjansko i znači: ves, vse, vsa; ves-oljen, ves-oljno, ves-oljna je dorazni izraz za ves, vse, vsa, kako nemečko allinsgesammt. Slovo je znano v slovenščine i v narodnih pesnah ruskih, kde je netočno zapisano: voljnij, na primer v pesni o Golubinoj knjige (Bezsonov: Kaleki čast I. na strane 300. redka 30. str. 301. redka 56.), semo spada i rusko slovo: vselenija, vlastno: vsa-olenija — das gesammte Weltall. — 8) lunica, mesec. — 4) nemečko Hochzeit, svatba. — 5) žalostij. — fi) nem. Gnade, milost.
Ta pobožna pšsen (legende) je jako pametigodua, je vseslav-janska, čudnovito daleko i široko po svetč slavjanskom razširjena, zapisana na primčr v Goricah pri Zilji ne daleko od medje sloven-sko-пбmečko-italijanske, v Ru-iji i to v Venevč, v Simbirskoj gu-berniji i v Moskvž; v Bolgariji i to v Koprivštici: (vidi Bezsonov: Kalčki čast 1. od stranč 379. do 393.), takže v Serbiji (vidi Srbske narodne pesme od Kornelija Stankoviča); med pesnami pobožnimi je, koLkor včmo, verojatno naj štaršjša; složena i med Slav-jananii raznih plemen razširjena uže pred nesrečnoj razdčlitvijoj
Slavjanov na včroizpovedanje zapadno i izhodno ; po toj razdelitvi hi se ne mogla pobožna pšsen razširiti med plemenami k različnim včroizpovčdanjam spadajučimi i razdeljenimi takim ogromnim prostranstvom. Pri Zilji se ta pšsen imenuje: Dvanajst ur, to je dvanajst časov.
Kratke novinke.
Šolski prijatelj, časopis za promicanje pučkoga školstva, v Zagrebu izhadja po dvakrat v mčsecu, uredjuje ga g. Josip Gall.
Te izvčrstni časnik donaša jako zanimive i podučivne sostavke, osobito zanima Slavjana slavjanska uzajemnost, kteroj se te časnik uredjuje. Vlastno je on glasilo družtva horvatskih i slavonskih učiteljev — pa on donaša čestšje i članke nadehnute bratinskoj slogoj do jinih slavj. plemen, osobito o slovenskih rodoljubah, uči-teljah i učiliščah. V. 13. čisle t. 1. na primer sta dva taka zanimiva članka: Eieč biskupa Strossmayera ob odnošaju svečenika prama školi — i: Današnji položaj slovenskih pučkih učitelja. — Jako rado bi uredničtvo obadva lepa članka priobčilo svojim gg. čitateljam, pa prostora se ne dostava, zato hočemo vsaj kratek izvadek iz poslčdnič imenovanoga članka semo postaviti:
„Slovenac iz naravnog svog nagona teži za Hrvatom, i vidi se, kako pozorno motri naše stanje i kako on rado dohrli onamo, gdje od vajkada srodna braca složno rade na polju prosvete, na polju ško-larstva. Bit če dakle po oba naroda nuždno, da se ovo medju-sobno prijateljstvo uzderži, a to se može polučiti samo onda, ako pozorno medjusobno pratimo naše djelovanje, pa nastojimo, da bu-demo jedan prama drugomu vazda otvoreni, te da jedan dru-gomu javljamo o našem stanju. A u koliko bijaše dosele na jednoj i druguj strani takova šta shodno, učinjeno je u naših listovih, a učinjeno je bilo u svoje vrieme i to, da je i naše učiteljstvo bilo zastupano na skupštini vrle brače Slovenaoa.
Narod sloven.-ki, koji nije zadnji, što se izobrazbe tiče, imade pred drug.mi narodi tu sretnu prednost, da mu voditelji i ravnatelji znadu udariti pravi put , i sliedec on taj pravi put, prvaka, postigao je mnogo više, nego li se za tol; kratko vrieme u istoj školi post ci dade. Slovenski rodoljubi pisahu odmah s početka narodnog pokreia novine za puk, u kojih tumačiše narodu njegove potreboče, ustrojiše knjižnice, čitaonice i družtva, te popla-više narod poučno-zabavnimi knjigami. I tako vidimo, da narod slovenski uza sav svoj kukavni politički položaj ipak nije zaostao, več se vlastitom snagom bez ikakovih „službenih sredstva" popeo do pri lične naobrazbe.
Danas dakle Slovenac ipak znade, da je Slovenac, ali nije on to saznao u školali, ver iz knj;gah, što so mu jih rodoljubi tako rekuč skoro badava šiljali na sve strane ....
U Slovenskoj preustrojile su se škole, ali tako, da u tom pre-ustrojenju nenalazi niti narod niti pučki učitelj nikakova izgleda za bolju budučnost. Svečenik, jedini prijatelj narodne škole u Slovenskoj, izrinuo se iz škole ....
Da se položaj slovenskoga učitelja popravi, te da se privedu sve domače sile u jednu kolo, trebalo bi najprije nastojati oko toga, da nebude političke razlike u krugu rodoljuba. Oim se to postavi u prijašnje stanje, nestati ce razdora medju učiteljstvom samo po sebi. Složan rad učiteljstva slovenskoga moči je očekivati samo pod okriljem jake i složne narodne stranke. Dok pako to neuzbude, neka se barem učitelji, koji su dosele složno radili, ne-razprše, neka se svojski prihvate rada, a svoje sile neka izključivo posvete „Učiteljskomu tovaršu," koji če onda jamačno zadovoljiti željam i potrebam stališa, kojega zastupa več 14. godinu. A uz to neka pozorno prati rad svoje po krvi i jeziku brače, te neka nastoji, da dokaže, da radi za slobodno školu u slobodnoj državi, te da ju če onako priudesiti slovenskomu narodu, kako one potrebam njegovim najbolje odgovaraju. Pa ako mu to za rukom podje, bit če svladane sve neprilike, te če u kratko vrieme pohrliti i opet slovenski učitelji u krug svojih drugova i š njimi zajedno raditi na korist narodne škole. Neprijatelj neka radi po volji, dok mu krinka sa očiu nepadne, a poštena stvar napokon mora pobjediti. Velika je i težka to zadača doduše u ovakovih okolnostih u Slovenskoj, ali uz rodoljubivo osječanje i uz ljubav do školstva milih naših susjeda, očekivati je, da če ju sjajno dovršiti. Narod slovenski dokazao je uviek donle, da znade protivnike umom nadvladati, a isto neka dokaže i — učiteljstvo.
U to ime pomoz' Bog! Kad se opet vidimo, bilo u zdravlju i u — boljem položaju." —
Da se obderži i širi slavjanska uzajemnosti — pri Slovencah pak na stran neblago strankarstvo i gerda sebičnost, nelčpi prepir i prazdno prikarjanje!
Kteri narodi žive v Rusiji i koliko jih je pomčrno jednoga proti drugomu. Od vsega obivateljstva carstva ruskoga spada k plemenam arijskim 88 odstotkov, k turanskim 4Vg, k uralo-altajskim 4, k semitičkem plemenam 4'/2 odstotkov. Izmed arijskimi pleme-nami je 811/, odstotkov Slavjanov. S1^ Litvanov i Lotišev, V/2 Nčmcev i 1 odstotkov Greko-Romanov. — Med Slavjanami je Rusov 742/s, Poljakov 62/3 odstotkov; med Rušami je 492/3 odstotkov Velikorusov. Tatarov v evropskoj Rusiji je l3/5 odstotkov, Baški-rov P/io, Finov l2/5 odstotkov.
Listnica vredničtva. G. G. Kr. v. M. Odgovori i jigre v prihodnom čiele. — G. J. V-č v Zar. V sledečem čisle odgovorimo na Vašu lepu želju glagolitičku; napišite nekak odgovor na pitanja Slavjana. — G. J. H. v
Cerm. Odgovorimo v naj bližnjih — ne zamerite, do sada ni bilo moguče. — G. Fr. E. Žilimo i očakujemo, da prisije, solnce i pred vaša vrata.
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcč.