r	—------%
NOVINE I AGENCIJE mogu da iskorištavaju vijesti, koje donosi naš list, kako god žele. Mi želimo da te vijesti dobiju što veći publicitet.
REDAKCIJA I ADMINISTRACIJA »ISTRE« u Zagrebu, Masarykova ulica 28, II. — Za SLOVENIJO: v Ljubljani, Erjavčeva 4a.
✓
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

SITUACIJA SA NAŠEGA GLEDIŠTA
Našu emigraciju i sve one, koji se inte-resuju našim pitanjem, u ovom momentu najviše interesuje razvoj medjunarodne situacije. TJ vesi. s rimskim sporazumom Mus-solonija i Lavala pojavile su bile bojazni, da će ta nova medjunarodna kombinacija imati upliva i na naše pitanje. Kažemo b o-j a z n i, jer se pretpostavljalo, na temelju izvjesnih glasova, da će taj upliv biti nepovoljan. đa će još i pogoršati stanje našeg pitanja, umjesto da ga popravi. Čuli su se glasovi, a o tome su pisale i nekoje strane Pa i naše novine, da će Italija zatražiti od Jugoslavije, da zabrani svako interesa vanje Jugoslavena za jugoslavensku manjinu u Julijskoj Krajin i. I još mnogi drugi nepovoljni glasovi su se ćuli. Izgledalo je po tome, da je rimski sporazum takve naravi da od njega treba očekivati nove neugodnosti za Jugoslavene, koji su već toliko žrtvovali organizaciji mira.
Stvari se medjutim razvijaju tako, da se toga ne treba ozbiljno bojati. U prvom redu pokazuje se, da zamašitost rimskog sporazuma nije tako velika i da ne dopire u tu domenu pitanja njegov učinak. Ako se uzme u obzir, da Mussolini i dalje brani madžarski revizionizam i da on stoji na stajalištu da revizionizam može da se razvija u granicama mirne propagande čak i poslije eventualnog potpisa pakta o poštivanju granica izmedju Jugoslavije i Madžarske, onda moramo zaključiti sasvim logički, da Italija ne može tražiti od Jugoslavije da zabrani svako interesovanje za Jugoslavene u Julijskoj Krajini. Briga za manjine to je što više stvar mnogo, mnogo blaža od revizionizma! Po tome se već indi, da nas Mussolinijev i Lavalov plan o organizaciji Srednje Evrope ne bi smio pogadjati, kad bi se eventualno i ostvario.
A zatim dolazi za utjehu jedna daljnja stvar:	stajalište država Male an-
ta, nt e, naročito stajalište Jugoslavije. Kad hi Italija i Francuska u ostvarivanju svog plana eventualno i htjele da (raže od Jugoslavije neku takvu žrtvu, nije rečeno, da je Jugoslavija već unapred osudjena da je primi bez ijedne riječi. Države .Male antante rezervirale su si pravo, da ■ postave svoja traženja i da odbiju ono što im nije po volji, kad dodje vrijeme diskusije o srednjeevropsko] organizaciji. Italija i Francuska nemaju neko specijalno pravo da naređjuju državama Male antante nešto što njima ne konvenira. U tom smislu od najvećeg je zna-čfnja konferencija Male antante
0	dr ž ana u Ljubljani 11 januara. Na loj su konferenciji ministri Male antante ng. Jevtič, Beneš i Titulescu pretresli rimski sporazum Lavala i Mussolinija i ispitali njegove dobre i loše strane. Konstato-vali su, da je taj sporazum kao zamisao dobar i oni ga odobravaju, oni će se truditi da podupru ostvarenje srednjeevropske organizacije, ali će štititi svoje nacionalne interese. U tom smislu treba shvatiti i službeni komunike te konferencije, koji glasi:
»Stalni savjet Male antante, sastao se u Ljubljani 11 januara 1935 godine pod pret-sjedništvom p Titulescua. Glavni predmet diskusije savjeta Male antante bio je u ocjenjivanju sporazuma, zaključenih u Rimu izmedju Francuske i Italije, kao i u odredji-vanju zajedničkog držanja Mak antante, koje ima ona da zauzme u tom pogledu. Ministri Inostranih poslova Male antante su izrazili svoje zadovoljstvo sa rezultatima, postignutim u pregovorima, koje su vodili, gg. Mussolini i Lavai, i smatrajući, da ti pregovori mogu ojačati u znatnoj mjeri održanje i organizaciju mira, odlučili su da suradjuju u najiskrenijem duhu sa svim zainteresova-nim silama u pogledu praktične primjene načela rimskih sporazuma, starajući se da u isto vrijeme osiguravaju s v o j e na cijonalne interese i opće interese, kojih je vjerni branilac Mala antanta bila u svakoj prilici«.
Mala antanta i nije mogla drugačije da istupi. Po svojim vanjskim znacima rimski sporazum ne daje razloga za apriorno odbijanje, a kad se* bude ostvarivao, onda ce se Mala antanta čuvati od n a m j e r a, koje ne bi bile u skladu s tim vanjskim znacima i s interesima država Male antante. Za Jugoslaviju specijalno je 0<i značenja
1	z j a v a g. Jevtiča, koja kaže :
»Stav Male antante ostao je. hao što je đo sada bio. Prema današnjem stavu može se razumjeti što će biti u buduće. Ovo jc početak šire diplomatske akcije u nizu sporazuma, koji će doći kasnije za organizaciju mira i konsolidaciju medjunarođnih odnosa. Akcija Male antante razvijat će se i dalje u duhu sporazuma ostajući odlučno na obrani i čuvanju nacionalnih interesa. Čuvajući svoje interese i savezničke odnose sa zemljama balkanskog sporazuma, mi ćemo nastaviti, da služimo interesima opće bezbjednosti miro U toku daljnje akcije vidjet ćemo, što treba preduzeti u tom cilju.«
Ta izjava je primljena ii Jugoslaviji s najvećim zadovoljstvom, jer pokazuje svu
Deputacija „Branibora" kod g. Jevtiča
»Ne treba se zabrinjavati za braću s onu stranu granice, jer za to nema ni kakovih razloga!«
»Novosti« od 12. o. mj. javljaju u svom izvještaju o sastanku Male antante u Ljubljani i ovo:
»U 7.30 sati pretsjednik vlade g. Jevtič odvezao se na stanicu, gdje su ga dočekali pretstavnici vlasti i mnogobrojne organizacije i društva. Kad je ušao na peron masa svijeta priredila mu je oduševljene ovacije. G. Jevtič primio je prije odlaska deputaciju društva »Branibor«, koja je došla sa svojim pretsjednikom drom Oblakom i pozdravila i upozorila pretsjednika vlade na veliku zabrinutost koja sc pojavila za sudbinu naše braće s onu stranu granice, naročito zbog uznemirujućih vijesti. Deputacija je zamolila da se g. pretsjednik vlade Zauzme za narodne manjine. G. Jevtič je ovu deputaciju saslušao veoma ljubazno i pažljivo, uvjeravajući ih
da ne trebaju biti ni najmanje zabrinuti zbog .braće s onu stranu granice, jer za to nema nikakovih razloga.
Vlada vodi o tome dovoljno računa. G. Jevtič je potvrdio da je u tom pitanju primio i više telegrama iz samoga Beograda. Medjutim je stigao vlak i uz burne ovacije pretsjednik vlade g. Jevtič je u svojim salonskim kolima krenuo prema Zagrebu, odnosno prema Beogradu. Istim vlakom otputovali su i svi strani novinari«.
*
»Jutro« od 12. januarja piše:
Pred njegovim odhodom iz Ljublja-
ne se je zglasila pri predsedniku vlade in zunanjem ministru g. B. Jevtiču deputacija narođno-obrambnega društva »Branibor« sastoječa iz pretdsednika đr. Oblaka, tajnika dr. Kamušića in blagajnika direktorija Gogole. G. Jevtič je deputacijo zelo ljubeznivo sprejel ter poslušal iznesene mu želje in izjave. Deputacija mu je pojasnila,
da je naše ljudstvo ob meji zelo v skrbeh za usodo naših narodnih manjšin z ozirom na razne verzije. Deputacija je bila z odgovorom ministrskega predsednika zadovoljna in potolažena.
A
»Slovenec« od 12. januarja piše:
Pri g. ministrskemu predsedniku Jevtiču, bivajočem v Ljubljani, se je zglasila deputacija narodno-obrambnega društva »Branibor«, sestoj eča iz predsednika dr. Oblaka, tajnika dr. Kamu-šiča in blagajnika direktorja Gogole, v zvezi zaščite naših narodnih manjšin, glede katerih so krožile v zadnjem času vznemirljive vesti.
G. dr. Oblak je v imenu deputacije g. ministrskega predsednika opozoril, da je naša javnost ob meji, zlasti pa narodno obrambna društva, zelo v skrbeh za usodo naših bratov z ozirom na razne verzije.
G. ministrski predsednik Jevtič je deputacijo zelo ljubeznivo sprejel ter pozorno poslušal iznesene izjave in želje.
„PRAVICE NARODNIH MANJŠIN SO MEDNARODNE PRAVICE" - JE IZJAVIL G. TITULESKU
»Slovenec« piše:
Vprašali smo g. Titulescua: Kakšne posledice bi imel podpis rimskih sporazumov, posebno tistega člena o nevme-šavanju v notranje zadeve, na naše narodne manjšine. Ali bi se morali odreči vsakega stika s temi manjšinami, če bi pogodbo o ne vmešavanju podpisali? Titulescu je razumel važnost vprašanja ter takoj odgovoril, da bi bila takšna razlaga zmotna.
»Zaščita narodnih manjšin je mednarodnega značaja, je dejal, in ostane mednarodno vprašanje. Vprašanje zaščite narodnih manjšin torej ne more na noben način postati no-
tranje vprašanje kakšne države in zategadelj tudi ne more pasti pod pojem nevmešavanja.«
Titulescu je še nadalje poudarjal z visokim glasom, da ostane vprašanje narodnih manjšin to, kar je bilo, namreč mednarodno.
Urednik »Slovenca« se je nato obrnil k dr. Benešu z istim vprašanjem, češkoslovaški zunanji minister sicer ni hotel povedati, če so o narodnih manjšinah govorili na konferenci, toda poudaril je zelo jasno, da je stališče Male zveze znano, da je to vprašanje mednarodnega značaja, ki mu ga tudi podpis člena o nevmešavanju ne more vzeti.
„LJUBLJANSKI DOGODEK JE POMIRIL DUHOVE”
»Slovenec« piše:
Ob priliki teh pogajanj za izvedbo rimskih sporazumov, na ketere je danes Mala zveza načelno pristala, bodo pa vse države, ki so interesirane, imele priliko, da predložijo svoje pomisleke, svoje pogoje im svoje želje. Naša država, ki bo po besedah ministrskega predsednika iskreno sodelovala za pomiritev, ki jo hočejo tudi rimski sporazumi, bo takrat imela prilike dovolj, da stavi svoje pogoje. To bo tudi storila zavedajoč se, da mora v prvi vrsti braniti svoje življenjske interese. * i
Vprašanje narodnih manjšin na Koroškem, v Primorju, nadalje nettun-ske pogobe,
vprašanje Albanije, Anschluss in habsburško vprašanje, to so stvari, ki jih bomo takrat prinesli na -mizo, kakor tudi naše predloge proti revizionizmu.
S tega stališča je ljubljanski dogodek zelo dalekosežen. Odstranil je mnogo megle, pomiril duhove in nas vse utrdil v samozavesti, da smo država, ki ve za svoje potrebe in ima tudi voljo, da jih brani.
odlučnost g. Jevtiča da brani jugoslavenske način ulne i državne interese do kraja. To bi, samo po sebi, moglo biti dovoljno da
i nas uvjeri, da su i naši specijalni interesi sigurni i da g. Jevtič ne će dozvoliti, da nam se nametnu nove žrtve.
U torne smislu potkrepljuju naše uvjerenje još nekoji momenti u vezi s konferencijom Male o.ntante u Ljubljani. G. Jevtič je primio deputaciju narodno-obrambene organizacije »Branibor« i dao joj izjavu, koja mnogo znači. O n j e izjavio, da se ne treba zabrinjavati za interese braće izvan granica.	(Ovom.
se je prilikom vidjelo što za braću izvan granica znači organizacija kao »Branibor.) A zatim treba potertati izjave g. T it lile s c ua i 0- B e n e š a o medjunarodnom karakteru manjinskog pitanja. (Izjave, koje su dali suradniku »Slovenca«, a donosimo ih na drugom mjestu.) To je sve za nas od kapitalne važnosti u ovom. momentu i sve to moramo imati u evidenciji, kad ispitujemo situaciju sa našeg gledišta.
Važno je i ovo pitanje: Kad bi moglo da dodje do r e al iz ovan j a Lavalo-vog i Mussolinijevog plana o organizaciji Srednje Evrope na bazi paktova o garanto-vanju granica? To je za nas važno, jer će onda tek doći do kontakta izmedju Jugoslavije i Italije. Na to pitanje mogli bi odgovoriti ovako: još najmanje četiri, pet mjeseci ostat će stanje kakvo je sada. U najboljem slučaju, akò se stvari budu najpovolj-
nije razvijale, u maju ili junu bi moglo doći do nekih konkretnijih razgovora. A i to samo u slučaju, da Madžarska dade Jugoslaviji pred Društvom naroda onu zadovoljštinu, koju Jugoslavija ima da dobije prema ženevskim zaključcima. G. Jevtič je u svojoj izjavi novinarima, povodom sastanka Male antante u Ljubljani, rekao i ovo: »Za nas je ženevska odluka mjerodavna. Ona se ima primjenjivati najodlučnije i na j s a-v j e s ni j e. Od toga zavisi budući s t a v M ale antante.« ■— Drugim riječima to znači: ako Madžarska ne da zadovoljštine teško će doći do srednjeevropskog paleta. Po nekim znacima opaža se da Madžarska izmiče. A po najnovijim službenim vijestima iz Ženeve, jugoslavenski delegat g. Fotić i engleski delegat g Eden sporazumjeli su se, da se madžarski izvještaj o istrazi donese pred Savjet Društva naroda te le u m a j u. Do tamo, prema tome, stanje ostaje po starom. Pripreme će se. eventualno, ipak vodili, ali ništa se ne će zaključivati.
Razumije se, da kroz to vrijeme mogu đa nastanu i takve stvari, koje će jako utjecati na rimski plan. Poslije s aar sk o g p l e-b i s c it a Njemačka može da nastupi tako, da njezina aktivnost u medjunarodnoj politici, naročito njezina želja za izmirenjem s Francuskom, sasvim skrene čitavu medju-narodnu politiku, pa i srednjoevropsku.
(im.)
LJUBLJANSKI SESTANEK MALE ANTANTE IMA SIMBOLIČEN POMEN
s ozirom na naše narodne manjšine v Italiji in Austriji.
»Jutro« od 11 januarja piše na uvodnem mestu:
»Razumljivo je do izvestne mere ne-,davno vznemirjenje nad sestankom med Lavalom in Mussolinijem, dasi se je po končanih pogajanjih pokazala vse drugačna slika, nego so nam jo naslikale razne slutnje. Ljubljanski sestanek zunanjih ministrov Male antante je v tem pogledu razpršil vsak dvom in vnovič dokazal, da si naše tri države^ ne dado kar ukazovati od velesil, marveč da imajo dovolj odvažnosti, da samostojno pretehtajo in precenijo sporazum, kakor je bil sklenjen v Rimu. in da si pridržujejo pravo, reči svojo odločilno besedo pri izvedbi sprejetih zaključkov.
Največ bojazni je naši javnosti povzročila formula, na katero naj bi pristale vse avstrijske sosede, ker se je iz besedila dalo sklepati, kakor da bi se morala naša država za vse večne čase odreči zanimanju za naše narodne manjšine na severu in na zapadu. Jasno je, da bi naša država nikoli ne mogla prevzeti takih obzevnosti in da bi naša vlada za nobeno protiuslugo ne mogla prinesti tako ponižujoče žrtve.
V tem pogledu ima sestanek voditeljev zunanje politike zveznih treh držav na tleh našega mesta naravnost simboličen pomen. Kakor bi bili v primeru uresničenj a tega, česar se je naša javnost bala, težko prizadeti ravno Slovenci, katerih narodno in jezikovno območje se ne končuje ob državnih mejah, marveč sega še globoko v ozemlje sosednih držav, tako je bilo potrebno, da svet čuje odločno besedo naših treh zavezniških držav ravno iz središča onega dela našega naroda, ki po jeziku, krvi in kulturi tvori enoto z brati onkraj severne in zapadne državne meje. Na simboličnem pomenu dejstva, da so se vodilni državniki Male antante sestali ravno v slovenski prestolnici, ne more ničesar spremeniti zunanja okoliščina, da je bila Ljubljana določena za kraj sestanka v glavnem iz tehničkih razlogov, ker je bila njena geografska lega v to svrho najbolj prikladna.«
„EIORNALE D’ITALIA" KAŽE DA REVIZIONIZAM OSTAJE!
PA JE PREMA TOME TIM VEĆE PRAVO JUGOSLAVENA DA SE BRINU ZA SVOJE SUNARODNJAKE POD ITALIJOM!
Niti poslije rimskog sporazuma Madžarska se ne odriče revizionizma niti se fašistička Italija odriče da će taj madžarski revizionizam pomagati. To najbolje dokazuju članci i komentari talijanske i madžarske štampe povodom rimskih sporazuma.
»Giornale dT t a i i a« od 10 januara u uvodnom članku kaže, izmedju ostaloga :
»I problem revizionizania našao jc u sistemu paktova svoju ispravnu definiciju:	pakt isključuje jedino
upotrebu sile u problemima, koji se tiču teritorija država potpisnica, ali legalni revizionizam nije osudjen niti isključen. On će zadržati svoje građjansko pravo, koje mu jc pred-vidjeno paktom o Društvu Naroda.«
Još jasniji i otvoreniji su komentar, madžarske štampe. U jednom saopćenju Madžarske telegrafske agencije, dakle zvanične agencije madžarske vlade, javlja se, da »madžarski politički krugovi živo komentiraju sadržaj talij ansko-francuskih sporazuma, a osobito formu, prema kojoj bi se države, koje će potpisivati sporazum o neuplitanju, obvezale, da neće podupirati nikakvu akciju uperenu na nasilni napad na teritorijalni integritet država potpisnica. Ova odredba je u punoj harmoniji sa nastojanjima Madžarske, jer je Madžarska uvijek osuđjivala nasilnu promjenu granica i u posljednjih petnaest godina ona je opetovano naglašavala, da ona nastoji da postigne reviziju mirovnih ugovora i ispravak granica mirnim putem, oružjem pravde i ubjedjenja, a ne pribjegavanjem nasilnim sredstvima. Rimski sporazumi su samo okvir, čiji sadržaj čini preporuku zainteresovanim državama, da zaključe pojedinačne sporazume, koji bi se odnosili i na detalje. Ta preporuka sadrži predlog, da se zainteresovane države sastanu na pregovore: u tim pregovorima Madžarska će nastojati da ostvari svoje želje«.
NJIH SKRBI - NAŠA RADOST
■■Situazione preoccupante« — vznemirjajoč položaj. Pod lem naslovom so v začetku tega meseca priobčili tržaški listi zelo pesimistične komentarje k statistikam o ‘rojstvih in smrti v Trstu in okolici. Is njih posnemamo, da je bilo l 1934 javljenih v tržaškem mestnem uradu 3.328 rojstev, med tem ko je istočasno umrlo 3.006 oseb, tako da znaša presežek rojstev nad smrtnimi slučaji 322.
Če primerjamo ta presežek s celotnim številom tržaškega prebivalstva (okrog 230.000), vidimo, da se število tržaškega prebivalstva ni povečalo radi rojstev niti za 1,5 na 1000. V primeri z 1. 1933., ki izkazuje 3.280 rojstev in 3.198 smrti (torej samo S2 rojstvi več ko smrti), se je položaj v 1. 1934. relativno sicer zelo zboljšal in izkazu-
navidezno prav lepo aktivno postavko, toda številke nam same dovolj jasno povedo, da ni tega občutnega zbolšanja pripisati večjim številom rojstev, ampak — manjšemu številu smrti. L. 1933 je umrlo namreč v Trstu 3.198 oseb, lani pa samo 3.006; število smrtnih slučajev se je torej v 1. 1934. zmanjšalo za 192, tako da moramo ob ugotavljanju zboljšanja v primeri z 1. 1933. odbili od zgoraj navedenega presežka (322), kakor nam ga izkazuje statistika za 1 1934, za 192 manjše število smrti. Dejansko zboljšanje napram 1. 1933. kaže torej razlika med presežkom rojstev in smrti za 1. 1934. (322) in manjšim številom smrti (192), ki znaša komaj 130 in ne 322. To pa predstavlja komaj 0,5 na 1.000 naravnega prirastka. Z drugo besedo: v 1. 1934. je prišel dejansko na 2.000 tržaških prebivalcev komaj 1 novorojenček! A dasi je ta količnik še vedno pozitiven in je, kakor rečeno, splošna bilanca rojstev še vedno za las aktivna, se te dni tržaško časopisje vendarle silno vznemirja iz strahu pred ne preveč rožnatim obetom bodočnosti.
»II Popolo di Trieste« z dne 6. januarja t. I. piše na primer dobesedno: »Če je res, da obstoja v absolutnem in relativnem smislu vendarle majhen presežek, je ta presežek ob primernem upoštevanju celotnega mestnega prebivalstva, ki šteje najmanj 250 tisoč duš, tako neznaten, da upravičuje naše popolno vznemirjanje v pogledu nadaljnjega razvoja takega mestnega središča kakršno je Trst, ki mu pripadajo posebne dolžnosti in ki ga že radi posebne zemljepisne lege čakajo tudi posebne naloge.«
Tržaške fašistične kroge vznemirja zadnje čase ta »žalostni« pojav toliko bolj, ker izkazuje podrobna statistika v zadnjih mesecih 1. 1934. postopno nazadovanje. V decembru 1934. n. pr. je število smrtnih slučajev že za 2 večje od števila rojstev (283 smrti, 281 rojstvo, razlika v škodo rojstev je tedaj minus 2). Demografska statistika Trsta za posamezne dneve od 1. do 11. januarja t. L, ki jo tržaški »Piccolo« sproti objavlja, to našo trditev samo potrjuje. Tako se je n. pr. 11. t. m. rodilo v Trstu 8 otrok, med tem ko je istočasno umrlo 9 oseb.
Se najbolj pa jih vznemirja dejstvo, da izkazuje slovanska provinca neprimerno večjo vitalnost v t erri pogledu kakor Trst sam. Prirastek v pokrajini izven Trsta znaša n. pr. za mesec november lanskega leta 43, za december ki je, kakor smo videli, v. Trstu samem pasiven, pa celo — 46! Ker šteje pokrajina brez Trsta okroglo 75.000 prebivalcev, znaša naraven prirastek podeželskega prebivalstva po rojstvih najmanj okrog 0.5 na tisoč. Tisoč naših podeželskih ljudi se torejv enem mesecu približno za prav toliko pomnoži kot tisoč Tržačanov v celem letu.
Prav tako poučni so v tem pogledu tudi podatki o demografskem gibanju v goriški pokrajini. Pri rokah imam statistiko za mesec november in december 1934. D očim ni bilo v Gorici v mesecu novembru nobenega prirastka (število rojstev 59, število smrti 59), je v istem razdobju poraslo podeželsko prebivalstvo za 128 duš, v decembru pa celo za 142 duši, medtem ko je v istem mesecu znašala razlika med rojstvi in smrtmi v Go-rici le 2.	i i-;. __ _	£
Je torej povsem razumljivo, če to demografsko stanje, ki govori povsod v našo korist, tržaške fašiste tako razburja, da so se zadnje čase ponovno in z vso vnemo lotili demografske propagande. Boje se našega prehitrega naraščanja v neposredni bližini italijanskih« mest in pozivajo italijansko ljudstvo v Trstu in Gorici, naj bi odslej sklepalo več porok in dalo čim več otrok, da bi bilo lako že naravnim potom mogoče paralizirati pretečo slovansko nevarnost. V citiranem članku zaključuje »11 Popolo di Trieste« svoje ugotovitve s tem le značilnim pozivom: »Toliko bolj moramo želeli to mi tu v Trstu, kjer mora naša rasa uveljaviti svojo življenskost in se obenem-tudi tako pomnožiti, da bo tvorila trdno jamstvo na mejah domovine, na onih mejah, na katere pritiskajo druge plodne rase(l), katerim bi nujno pripadlo nasledstvo, kakor hitro bi naša postopna sterilnost izpostavila to našo zemljo lahkemu prodiranju, ali pa kakorkoli dopuščala — skozi, praznino odnosno praznine — lahke infiltracije.«
V istem tonu in v iste namene je nekaj dni preje v istem listu pisal o tem aktualnem problemu »italijanskega« Trsta tudi neki Lorenzo Rocchi, lei v članku »Meščanstvo brez otrok« oštro napada tržaško »buržuazijo«, ki uživa, samo uživa in se za svete dolžnosti, lei ji jih nalaga domovina, prav nič ne zmeni, ne da bi pri lem niti za hip pomislila, tako pravi Rocchi, »da pomenja propast in smrt prebivalstva — propast in smrt civilizacije in imperialistične sile«
ŽRTVE TERORJA V ČRNEM VRHU
V koprskih zaporih je baje znorel Rejc Franc
Postojna, januarja 1935.— (Agis). — Poglavje o črnovrških aretacijah in progonih še ni končano. Veliko število fantov in mož preživlja v koprskih zaporih najtežje dneve fašističnega nasilja. Poročali smo že o žrtvi starega Plešnarja Ivana iz Zadloga, ki so ga poslali iz zaporov duševno bolnega in vsega izmaličenega, da so v resnih skrbeh za njegovo življenje. Sedaj pa nam poročajo, da je vsled pretepanja in mu-
čenja v koprskih zaporih zblaznel 28-letni Rejc Franc, doma iz Lomov, ki je bil zaposlen v črnovrški mlekarni. Rejc je bil aretiran med prvimi in že takoj prvi dan so ga tako pretepli, da so ga domači, ko se je vrnil v spremstvu karabinjerjev k hišni preiskavi komaj spoznali. Že iz teh dveh žrtev lahko sklepamo kakšen more biti položaj ostalih aretirancev.
L ZADEL IZ IL BISTRICE K0NFIN1RAN NA PET LET
Liparski otroci spre jemajo nove žrtve
II. Bistrica, januarja 1935. — fAgis). — V zadnjem številu smo poročali o konfinaciji nekega čevljarja iz H. Bistrice, za katerega pa še nismo vedeli imena. Ta čevljar je zgoraj omenjeni Zadel po domače šmajev iz II. Bistrice. O vzroku konfinacije smo poročali že zadnjič. Mož je bil odpeljan po zelo hitri konfinacijski proceduri na
Liparske otoke. Doma je pustil majhnega otroka brez matere, ki mu je pred kratkim umrla. Otroka so sprejeli dobri ljudje, ker mu oče ni zapustil prav ničesar, saj je bil zelo reven. Ta primer konfinacije nam odkriva ogromno tragedijo posameznikov v odporu proti fašizmu.
NAŠA MLADINA V FAŠISTIČNIH UNIFORMAH
Trnovo, januarja 1935. — (Agis). — Vsa naša mladina je vpisana v fašističnih mladinskih organizacijah. Toda samo z vpisom se Italija ne zadovoljuje. Vsi člani moraju delovati v organizaciji, najmanj kar zahtevajo je, da se redno udeležujejo vseh fašističnih proslav in parad, človek bi mislil, da je naša mladina navdušena za tako igraj-čkanje. Vendar pa je to vse drugače. Naši mladini je tako odvratna fašistov-ska uniforma kot vse ostalo, kar je fašističnega. Upira se, kjer se le more in kadar nanese prilika. Najlepši dokaz za to je bila zadnja fašistična mladinska proslava, na katero skoro nihče ni prišel. Takih dokazov imamo brez števila. Najnaznačilnejša pa je izjava mladega avangar dista, ki se je kot priden in
vesten sodelavec, sicer' Slovenec, a vzgojen v italijanskih zavodih udeležil nekega društvenega izleta na mejo. Ko se je vrnil je med drugim rekel, da bi bilo v se lepe in dobro, le ko je bil čisto na jugoslovanski meji, si je zaželel, da bi vrgel obleko in orožje od sebe ter pobegnil čez mejo, čeravno so vsi govori, ki so jih voditelji priredili in ki so bile naperjene proti Jugoslaviji, imele drugačne namene. Navzoči so obstrmeli Vedno so se ga izogibali, ker se jim ni zdel zanesljiv, kot_ velik zaupnik fašističnih vodij, pač pa zelo nevaren. Kljub vsem težnjam, vsiliti naši mladini fašistične ideje in približati jo ita-lijanstvu, so dosegli tako neznaten uspeh, da za enkrat ne more biti govora.
VEDNO ISTA METODA
Oblasti silijo dekleta v fašistične organizacije
Gorica, januarja 1935. — (Agis). — Pred nedavnim je šolsko oblastvo v Prvačini sklicalo na sestanek vsa dekleta iz vasi. Odzvalo se jih je le nekoliko in tem je bila na sestanku predlagano, da naj se vpišejo v fašistično organizacijo »Giovani Italiane«. Nekatere so na pritisk obljubile, da se bodo vpisale, a na prihodnjih sestankih je tudi teh zmanjkalo. To ni ostalo brez posledic. Politični tajnik Nardini, učitelj in karabinjerji so pričeli iskati tistega, ki ma vso vas pod svojim vplivom. Bistre
glave so takoj našle krivca in so vso zadevo nekako tako — le speljale: Izmislili so si da je bila ena mlajših deklet izmed tistih, ki so bile na sestanku pri spovedi in da je tej rekel župnik, da ji ne da odveze, če se vpiše v to fašistično organizacijo. To so javili kvesturi, ki dala ukaz za. aretacijo župnika. Vsa njegova zatrjevanja in zagotavljanja o nedolžnosti in neprizadetosti so bila brezuspešna. Preganjali so ga toliko časa, da je župnik, ki je že v visokih letih, popolnoma onemogel.
FAŠISTIČEN „DOPOLAVORO” IN NASE GODBE
Uscdba godb, ki nočejoi zastonj igrati na fašističnih prireditveh
Gorica, januarja 1935. (Agis). — Ko so ob priliki fašističnega praznika pozvali domačo godbo iz Šempasa, da bi igrala na fašistični prireditvi, je ta vabilo odklonila. Pred kratkim je zato »Dopolavoro provinciale« v Gorici izdal okrožnico na vse podružnice po deželi s pozivom, da ne smejo pri prireditvah, to so plesi in samo plesi, naročati te godbe. Ker je ta godba obenem lastnik plesišča ali po domače br-jarja, so pozvali svoje podružnice tudi, da ne sme nobeno najeti plesišča. Prepoved je izdana za nedoločen čas.
Ista usoda je doletela godbo iz Vo-gerskega, in sicer ob priliki zadnje obletnice »pohoda« na Rim. Vzrok tej odredbi je v tem, ker se niso hoteli udeležiti fašistične prireditve kot smo že omenili in da bi tam zastonj igrali. Godci so namreč zahtevali po 10 lir. Ko je ta vest prispela v Dorenberg je predsednik javil polit, tajniku, da godba noče igrati za narodno prepričanje, ampak za lire. Politični tajnik je.odgovoril in izrekel sodbo, da ne smejo na Vogers'kem ne igrati in ne plesati leto dni.
FAŠISTIČNI UČITELJI PRETEPAJO V ŠOLI
Postojna, januarja 1935.— (Agis). V Hruševju, kjer je sedež županstva, učitelj je neki Sicilijan, ki je obenem tudi podesta hranovške občine. Ta žu-pan-pedagog je nekega osemletnega dečka v šoli tako pretepel, zlasti po ro-
kah,_ da so revčku počrneli vsi prsti. Raz tega barbarskega početja so se pritožili proti učitelju in podeštatu na pristojno mesto, toda do sedaj se možu ni dogodilo še ničesar.
Ce je imperialistična vila, kakor meni Rocchi, odvisna predvsem od števila prebivalcev, potem je gotovo, da ni Trst nejpri-mernejša baza za imperialistične polete proti... vzhodu, kjer so — po mnenju »Popola« —- plodne rase doma ...
Vendar pa se Trst — kljub »vznemirljivim« številkam, ki mu jih je pred dnevi serviral »H Popolo di Trieste« — še vedno lahko tolaži vsaj s tem, da mu v demografskem pogledu lahko upravičeno zavidajo njegovo sedanje stanje skoro vsa mesta severne Italije, ki so v pogledu naravnega prirastka svojega prebivalstva po rojstvih mnogo, mnogo na slabšem. Pred očmi imam statistiko demografskega gibanja v Firencah, ki jo hočem podati na tem mestu v ilustracijo »uspehov« fašistične demografske politike.
V novembru lanskega leta je smrt pokosila v Firencah za 22 več ljudi kot jih bilo v istem mesecu v tem mestu rojenih. Število rojstev je znašalo namreč 325, število smrti 347, tako da je razlika minus 22. V decembru je ta razlika poskočila celo na minus 97! Radi istočasnega precejšnjega porasta podeželskega prebivalstva, ki je v novembru doseglo 190, v decembru pa 127 duš, izkazuje cela florentinska pokrajina še vedno prirastek na prebivalstvu, ki je pa seveda za toliko manjši, za kolikor je statistika demografskega gibanja Firenc pasivna in je morala rodovitna dežela krili izgubo sterilnega
mesta. Dežela torej rešuje mesto.
Florentinci sami se tega dobro zavedajo, a oni se plodne dežele ne boje. Drugače je v Trstu. Tu je plodna okolica — slovanska... Njena naravna penetracija proti mestu, ki samo nima dovolj življenjske sile, da bi se ji uprlo, bi se tekom let lahko izpremenila v pravo ogrožavanje, ki bi kot stalna življenjska nevarnost visela tik pred vrati »italijanskega« Trsta. Ta ugo tovitev pa je že laka, da daje dovolj povoda za splošen alarm. Zato »Popolo« še ob pravem času svari Tržačane, naj vendar že enkrat spregledajo in spoznajo, da »sovražnik od vzhoda«, ki ga mečejo skozi vrata, že prihaja k njim skozi okno...
Saj mi M se končno s temi demografskimi problemi »italijanskega« Trsta niti ne pečali tako obširno, ko bi nas take in podobne skrbi tržaških fašističnih krogov, kakor smo jih iznesli v lem članku, res iz srca ne zabavale. Človeku tako prijetno de, ko čita, da so tik ob »italijanskem« morju postali Italijanom nevarni celo oni bedni naši ljudje, ki jim je fašizem vse, prav vse vzel...
Ali naj torej po vseh teh ugotovitvah še mi obupujemo z — degeneriranimi obupanci? Il vaut mieux rire! Boljše je na tihem smejati se in se — pripravljati! Saj njih skrbi so samo — naše veselje ...
t>R. BRANKO. VRČON
RATNA ŽICA POSTAVNA SE 7 KM. 00 JUCGSLOVENSKE GRANICE
OD SNIJEŽNIKA FRAMA IDRIJI OSTVARUJE SE FORTIFIKACIJA SLIČNA VERDENSKOJ
Rijeka, januara 1935. — Italija temeljito učvršćuje svoju granicu prama Jugoslaviji. Sedam kilometara od jugoslavenske granici postavlja se već ratna žica, ispletena-u pasu širokom 8 metara. Žica se je počela plesti kod mora. a ide preko Rukavca i Zvoneče- 150 radnika radi ubrzanim tempom.
Jasen, januara 1935. Mnogo je bilo več govora o ratnim radnjama, koje se vrše po našoj šumi koja se proteže južno ispod Snežnika. Spomenut ćemo još nekoje nove radnje Na Gavrovcu grade se neprestano ratni jarci. To se mjesto nalazi izmed ju Jasena i Bistrice. Grade se dvije nove kaverne u blizini jugoslo-venske granice na mjestu zvanom Skrilje. A takodjer su u ove zadnje dane počeli graditi još jednu novu kavernu, koja se nalazi na mjestu zvanom Milcnja. Druge nove kaverne grade se južno ispod Snežnika na mjestu Volčja draga, jedna se gradi na mjestu zvanom Mrzli studene, a druga na mjestu zvanom Mrzii dol. Na ovom zadnjem mjestu nalazi se i karabinjerska stanica _te kasarna pogranične milicije.
Pasjak, januara 1935. Javili smo Vam već ranije kako su ovdašnje vojničke vlasti sagradile dvije velike kaverne, koje se nalaze izmedju Pasjaka i Šapjana iznad željezničke pruge. Ovom prilikom hoćemo da vam javimo još o jednoj, koju su u zadnje vrijeme počeli graditi. Ta se nova kaverna gradi izmedju Pasjaka i Velikog brda, sjeverno cd glavne ceste, koja veže Trst i Rijeku. Koliko smo mogli doznati ova kaverna mora biti gotova do proljeća. Iz sveg tog njihovog rada razabiremo da se nama u ovim krajevima spremaju crni dani.
Jurdani, januara 1935. Vojne vlasti su kod nas sagradile veliku vojničku kasarnu, ali ova im se kasarna čini premalenom i ne odgovara njihovim želj_ama pa su počeli graditi kod naših susjeda u Jušićima još jednu, koja će biti mnogo veča nego je ova što je kod nas. Ova će nam kasarna i ovaj rad mnogo napraviti štete, tako da će nam uništiti još ono malo zemlje što imamo. Ta se kasarna gradi iza kuće Vlaha Jakova, kojega su fašisti potpunoma uništili. O njemu je već pisala »Istra«, kako je bio izbatinan na općini u Jelšana-ma i kako je bio 9 mjeseci zatvoren n^ vin.
Uta?|eTffisii*a mej@
Široke žične ovire.
Hotedršica, januarja 1935. — (Agis). — Tik za mejo na italijanski strani so pred mesecem pričeli z napeljavo širokih žičnih ovir. V ta namen so posekali debla do enega metra višine in več metrov v širono, med odsekanimi debli pa napeljali bodečo žico. Z delom zelo hitijo in so v malem času naredili zicne meje že več sto metrov. Kot je razvidno in načrta, bo ta široka žična meja šla za vasmi ob meji kot je Novi svet, Godovič in drugimi manjšimi naselbinami. Pristop civilistov k tem napravam je strogo prepovedan. Zaposleni so sami Italijani, deloma vojaštvo, deloma pa civilisti.
ITALIJA GRADI OGROMNE VOJNE LADJE
Trst, januarja 1935. — (Agis). — S sklepom italijansko-francoskega spo-razuma se je mislilo, da bo Italija vsaj deloma nehala z oboroževanjem in prekinila vsa obsežnejša dela. Tako je bilo tudi mnenje Francije, ki je pri tem nai-bolj prizadeta in kateri se hoče Italija v vojaški moči tudi najbolj približa-ti. Toda razvoj po pogajanjih je dokazal bas nasprotno. Z neumorno naglico nadaljujejo gradnjo nekaj trideset-tisoč tonskih ladij. To so velikani s kakršnimi se lahko ponašata le še Amerika in Anglija. Nekateri francoski časopisi so že opozorili na to, a ostalo ie brez vsakega odziva.
VELIKO ŠTEVILO VOJAKOV OB MEJI.
,. J'e d r ši c a, januarja 1935. --(Agis) -- V Novem svetu, ki šteje komaj okoli 40 hiš, je nad 200 vojakov. Nastanjeni so po privatnih hišah, zavzeli so ponekod vse prostore, tako da so se morali domačini, tudi veččlanske družine stisniti v en sam prostor. Vojaštvo je zaposleno pri utrjevanju meje, zlasti pri napravah žičnih ovir. Med ljudstvom vlada silno nezadovoljstvo in strah pred utrjevanjem, kateremu n) ne konca ni kraja.
NOVA OROŽNIŠKA POSTAJA OD MEJI
Hotedršica, januarja 1935	—
(Agis). — V Novem svetu so zaradi1 novih utrjevanj ob meji ustanovili novo karabinjersko postojanko kljub temu, da je v komaj pol ure oddaljenem Godoviču vse polno javnih organov miličnikov, financarjev in karabin j ere v — Karabinjerji imajo sicer nalog, da pustijo domačine čim bolj na miru, vendar pa kot zgleda, se ne držijo teh navodil
CRKVA I ODNARODJIVANJE U JUŽNOM TIROLU
ULOGA TALIJANSKIH KATEHETA — VJERONAUK DVORIMA — ZAHTJEVI NJEMAČKIH
Često -vidimo da postupak crkvenih vlasti u našim krajevima ide rukom o ruku sa akcijom, keju provode organi fašističkih vlasti, društva i škole. Crkva čak djeluje tako, da se njeiùn rad može smatrati kao direktno pomaganje rada fašističkih vlasti i ustanova i kao nadopuna akcije koju vrši fašizam u našim krajevima.
Postupak sadašnjeg goričkog nadbiskupa Margottia i njegovog predšasnika administratora Sirottia u nadbiskupiji gdje je uspomena na pokojnog nadbiskupa Sedeja, poznatog radi njegove pravičnosti, još u živoj uspomeni ne samo medju vjernicima slovenske većine — taj najnoviji postupak Margottirv r kojem je svijet informiran putem »Istre«, izazivlje pravo_ zgražanje i osudu. Takav se rad najviše duhovne oblasti u Julijskoj Krajini, kako ga vrši u goričkoj nadbiskupiji Margotti, ne može drukčije nazvati nego kao pomaganje i nadopuna nekulturnog i asimilatorskog rada koji u našim krajevima provodi fašizam.
Tako zaključuje i »Der Sudtiro-1 e r« na kra;u jednog svog duljeg prikaza
0	prilikama koje vladaju u Južnom Tirolu
1	Julijskoj Krajini na crkveno-vjerskom polju
Jer, kao što crkva u našim krajevima, tako ona isto pod sličnim gotovo okolnostima razvij? svoju djelatnost i u Južnom Tirolu. U Julijskoj^ Krajinj na štetu naše narodnosti u Južnom Tirolu na štetu njemačke manjine. Nepravedan se postupak crkve u Južnom Tirolu očituje na or. u pitanju poučavanja vjeronauka.
U lateranskem sporazumu govori se da će u krajevima gdje obitavaju manjine, župnicima biti dodijeljeni pomoćni kapelani koji poznaju osim talijanskog i_ domaći jezik da po crkvenim propisima vrše dušobrižništvo u jeziku vjernika. Biskupski ordinarijati za Južni Tirol u Trientu i Bri-xenu izdali su bili takodjer okružnice na župne urede 2b septembra 1928. da se djeci mora predavati vjeronauk u materinskom jeziku. I stvarno njemački su katehete predavali njemačkoj djeci vjeronauk u njemačkom jeziku, i to u pučkoj školi čitavo vrijeme do 1928. Do tog vremena, jer je talijanska vlada izdala (23 maja 1928) dekret po kojem se vjeronauk morao predavati samo u talijanskom jeziku.
Na to su njemački katehete podučavali djecu izvan škole, u župnim dvo-
rima. gdje ih podučavaju još i danas.
No tom podučavanju prijeti opasnost da bude ukinuto, t. j. da se proglasi suvišnim, budući se u školama svoj dieci (dakle i njemačkoj) vjeronauk — dašto u talijanskom jeziku, a predaju ga talijanski katehete.
Protiv toga se njemački krugovi ravno bune.	. .	, ,
Dekretu talijanske vlade, po kojemu se vjeronauk smije podučavati u talijanskom jeziku, slijedila je odredba nadbiskupa Endricia (Trient), koji je Talijan, da u školama njegove dioceze predavaj« vjero-
Ije njemačkih župnika. Da je tu onda isključen uzajamni dušobrižnički posao, nije potrebno ni isticati. A ti talijanski svećenici ne obraćaju pažnju toliko svojini talijanskim vjernicima zašto su u prvom redu zvani, već sve svoje siie posvećuju njemačkoj djeci u pučkim školama, kojima predaju vjeronauk, dok na pr. ima slučajeva, da se nitko od njih ne brine (ma da su zato odredjeni) da predaju vjeronauk talijanskoj djeci. U ulozi ovih talijanskih kateheta treba dodati još i to, da oni često pokušavaju odvratiti njemačku djecu od posjećivanja vjeronaučne obuke, koja im se predaje u župnom dvoru na njemačkom jeziku. Tendencija talijanskih vlasti u pogledu njene crkvene politike u Južnom Tirolu je ta, da otstrani njemačko svećenstvo. To bi se imalo izvesti postepeno i ovako:
Najprije bi se imalo privesti njemačko svećenstvo u pučku školu da tu predaje talijanski vjeronauk, zatim, jer bi isti duhovnici predavali vjeronauk u talijanskom (u školi) i njemačkom jeziku (u župnom dvoru), proglasilo bi se njemačko podučavanje suvišnim, nepotrebnim. A budući da su vjeroučitelji u školi podvrgnuti državnoj disciplinskoj vlasti, ne bi ih bilo teško, i zbog najmanjih razloga, zamijeniti potpunoma sa talijanskim katelietima. Namjere vlasti idu dalje za tim, da ukinu njemačku propovijed u crkvi, njemačke molitve, u crkvi i izvan nje, a potom bi postao suvišan i onaj član konkordata koji govori o imenovanju pomoćnih svećenika. Vidi se po svemu, da talijanski kler u jednom dijelu Južnog Tirola, podčinjen državi, provodi u njenoj službi na crkvenom području državne interese, od-
U ŠKOLAMA I ŽUPNIM KRUGOVA
nosno da služi odnarodjivanju njemačke djece, što je na štetu oravo shvaćenih crkvenih interesa.
U takvim prilikama u njemačkim se krugovima misli, đa bi jedino moguće pravednije riješenje bilo kad bi se u školama Južnog Tirola obuka u vjeronauku prepustila laičkim učiteljima (kao i u ostaloj Italiji), a da njemački svećenici podučavaju njemačku djecu u župnim školama, a talijanski katehete da uče ostalu djecu u talijanskim župnim školama.
Drugi zahtjev njemačkih krugova bio bi da talijanski svećenici bolje vrše svoju pravu zadaću, da u talijanskim diecezama predaju vjeronauk, a ne da to moraju činiti njemački župnici, umjesto talijanskih, koji onda svoje vrijeme posvećuju odnarodjivanju djece.
Sve dotle, dok crkva u Južnom Tirolu dopušta da talijansko svećenstvo vrši svoju službu medju narodom njemačke narodnosti, postojat će opasnost za njemački vjeronauk, koji se podučava u župnim dvorima.
A ipak bi bilo najjednostavnije i najpravednije to, da se, ne samo vjeronauk, nego i ostala dušobrižnička služba vrši za Nijemce u njemačkom, za Talijane u talijanskom jeziku.
To bi uostalom bilo u skladu sa riječima pape Pija XI, koje je uputio biskupu Berningu u Osnabrticku, u kojima papa ovo pravo da se djeci predaje vjeronauk u materinskom jeziku naziva zahtjevom ne samo naravnog već i pozitivnog božanskog prava.
Medjutim je stvarnost, kako vidimo za Jugoslovene i Nijemce u Italiji posvema drugačija. — (r)
RIJEČKI BISKUP SANTIN UKIDA POSLJEDNJE TRAGOVE NAŠEG JEZIKA U CRKVI
U Klani, Brgiiđu i Rukavcu zabranio je u crkvi uporabu slavenskog jezika, ma da se je stoljećima naš narod u crkvi služio svoji m jezikom
Klana, Januara 1935. — Sigurno otkako postoji naše selo, i otkako se je u našem selu sagradila crkva nije se drukčije služila sveta misa nego na našem narodnom jeziku, a i drugi crkveni obredi, jer niti naši najstariji ljudi u selu ne pamte drukčije, a niti su ikada i od svojih starijih čuli da se je u drugom kojem jeziku u našoj crkvi služilo, već jednom predaje I Ali pod ovim našim »kulturnim« gospo-m1 darima može se sve dogoditi. I nama je naš župnik na Novu godinu pročitao
poslanicu, koju je dobio od biskupa iz Rijeke, u kojoj nam je rekao da se od sada dalje neće misiti a niti držati propovijed na našem jeziku, nego samo na latinskom i talijanskom. Kada je župnik ovo čitao nastao je u crkvi žamor, komešanje i protesti protiv ove poslanice.
Kako smo mogli doznati ovakvu poslanicu dobio je i župnik u Brgudu župnik u Rukavcu.
NOV ŽUPNIK V CERKVI NA PLACUTI V GORICI
Vojaški kaplani — Ijubejenci Margottija
SAAR I JEDNA POUKA
Plebiscit u Saaru je završen Jedan veliki teritorij i stotine hiljada njemačkog naroda bit će priklopljeno njemačkoj domovini, poslije petnaest godina proživljenih u Jednom provizornom stanju pod upravom. Društva naroda i u neizvjesnosti U plebiscitu je oko 480.000 ljudi ili 90 posto svih glasača glasovalo za Njemačku i Društvo naroda će Saar predati Njemačkoj, kojoj je i ranije pripadao, a od koje je bio u ratu zauzet.
To je svakako velik medjunarodni dogo-djaj: početak pravog mira izmedju Njemačke Francuske, kako je to Hitler već izjavio. Ali nije taj dogodjaj samo to. U njemu je i jedna velika pouka.
U nekom pjesničkom smislu pouka, da pravda uvijek pobjedjuje. a u manje pjesničkom, i više stvarnom., pouka, d.a narod ili jedan dio naroda ničim nemože skrenuti na to, da se odrekne svoje domovine. Pod upravom Društva naroda saar skini Nijemcima nije bilo zlo, pa su ipak oni jedva dočekali momenat vraćanja Njemačkoj, ma da znadu, da' ih u Njemačkoj čeka režim Adolfa Hitlera, strogi režim, u kojem nema demokratskih sloboda i u kojem se čovjek mora zatajili do maksimuma.
Toliko su zla Saarani čuli o Hitlerovom režim,u, pa ipak oni ne mogu da glasuju za to, da Saar ostane i dalje otcijepljen ođ domovine. Onih, koji su glasovali za »status quo«, to jest za to da Saar ostane i dalje otcijepljen bilo je tek 10 posto Značajno je to, da su vodje fronta za »status quo«, računali na 40 posto najmanje! Znači, da su mnogi Nijemci, koji su ispočetka i ustajali protiv Hitlerizma, u posljednji momenat u sebi osjetili jaki zakon k rv i, koji ih je prisilio da glasuju za Njemačku
To je jedan od veličanstvenih momenata u saarskorn plebiscitu, nešto što moramo naročito da opazimo. Mi se doduše ne možemo uporedjivati sa Saarom, jer je naš položaj nažalost temeljito drugačiji. Mi nismo imali tu nesretnu sreću, da potpadne-mo pod Društvo naroda i da čekamo plebiscit u Julijskoj Krajini. Ali uza sve to pomišljamo na to, da će i naš narod u Julijskoj' Krajini ipak na ovaj isti način dočekati. neki svoj »plebiscit«, ma kakve naravi, i da će u tom slučaju zdravi nacionalni instinkt, progovoriti na isti način kao sada u Saaru. Čak i još odlučnije, jer dok je do-broća slobodarskog režima Društva naroda mogla u izvjesnom smislu da stvori indiferentnim duše saarskih Nijemaca, strašan teror fašizma u Julijskoj Krajini samo će temprirati i izazivati u dušama Jugoslavena konačno i najvišu težnju.
To ujedno može da služi i kao okazio-nalna poduka onim pokretima na talijanskoj antifašističkoj strani, koji vjeruju, da bi se u Julijskoj Krajini u danom momentu moglo računati s dobrovoljnim odricanjem Jugoslavena od Jugoslavije, kad bi Italija bila doista demokratska, a Jugoslavija protivno.	(* * *)
Rimski sporazum u karikaturi
------	______ .	... Gorica, 12. jan. 1935. — (Agis).
nauk talijanski katehete koji su slstemizi-1 prejeii smo iz Gorice vest, da je nad-
rani i podredjem državnoj vlasti, a nisu u svojstvu vjeroučitelja podčinjeni biskupu, kako bi se očekivalo.
Svećenici su na taj način vezani, da rade u školi, na području nauka vjere u duhu i skladu s ostalim školskim programom i tako direktno posluže Intencijama državne vlasti kojoj je u programu odnarodjivanje neitalijanske djece.
II gradu Bozcnu iznosi broj ovako posta' vljenih talijanskih kateheta ove školske godine 10, u mjestu Gries je jedan, a Meranu su 4 takva talijanska svećenika.
Interesantno je pri tom napomenuti da vlasti uporno nastoje da u Južnom Tirolu vjeronauk u školama predaju svećenici, (to mogu biti, kako vidimo oni talijanske narodnosti),
dok na pr. u ostalim krajevima stare Italije obuku iz vjeronauka vrše kao i ostale predmete, isključivo učitelji, dakle laici.
Po tome se vidi da :m je stalo da 'domaćem kleru oduzmu sasvim iz njihova utjecaja njemački pcdmladak, i da njemački kler potisnu pred ^talijanskim klerom. A zanimljivo je i. to što se ova praksa provodi samo u ’Tskupiji trientskoj dok u bri-xenskoj biskupih vlada druga, pravednija praksa.
Ovakva nejednaka odnosno nepravedna praksa ima svoje štetne posljedice medju narodom, pa se to očituje i na ovom primjeru. U ovoj šk. godini 1934-35 posjećuje 31 katoličko dijete protestantsku školu, dok je prijašnjih godina išlo samo 6 do 8 učenika katolika. Drugi primjer: bolnica u Meranu prima godišnje 4.000 do 5.000 bolesnika. U toj bolnici nije izmedju godina 1925 .i 1932 niti jedan domaći katolik odbio primanje posljednjih sakramenata, dok su na pr. samo prošle godine četiri njih koji su umirali odbili svaku pomoć svećenika, a osmorica je odbilo posljednje sakramente navodeći kao razlog da crkva
škof Margotti imenoval za župnika v cerkvi na Placuti v Gorici na mesto umrlega župnika Tognona Drekonjo (Dregogna), bivšega vojaškega kaplana iz zagriženoga sovražnika Slovencev, doma iz St. Lenarta ob Nadiži. Zadnje case goriška nadškofija zelo rada nastavlja po naših župnijah bivše vojaške kaplane in na italijanskih semeniščih izšolane beneške Slovence. Morda bi bi-
lo prav, če bi se tudi naši mladeniči pripravljali za vzvišeni duhovski poklic pri — vojakih. Znabiti, da bi se tih potem gospod Margotti usmilil in vsaj katerega izmed njih nastavil v naših župnijah... O novem župniku na Placuti je tržaški »II Popolo di Trieste« prinesel pred kratkim daljšo notico, v kateri pravi, da je Drekonja »duhovnik preizkušenih patriotičnih in fašističnih čustev«. Seveda, saj drugače bi ga gospod Margotti gotovo ne bil nastavil.
VBARBARSKEM JEZIKU SE POJEV LJUBLJANI, NE PAV ITALIJANSKI SEŽANI
Slovenska pesem na pogrebu
Trst, januarja 1935. — (Agis). — barbarskem jeziku se poje lahko v Lju-Nedavno so pokopali v Sežani odlično slovensko ženo. Ker ni pevskega društva se je zbralo nekaj pevcev in so ob odprtem grobu zapeli »Blagor mu...«, ker pred hišo žalosti niso tega storili iz strahu pred črnimi. Nekaj dni potem je prišel v sežansko kavarno politični komisar, kjer je slučajno dobil dvojico omenjenih pevcev in jima zabrusil. »V
bljani, ne pa v Sežani, ki je italijanska, še enkrat se drznite kaj takega, pa boste šli vsi v zapor«. Beležimo to vest brez posebnega komentarja, saj je več kot čudno, da so se ravno v Sežani, kjer se je vgnezdilo največ priseljencev, našli še fantje, ki so zapeli slovensko pesem.
MRTVI GOVORE
V času od 17. do 30. oktobra Je umrlo Gorici 43 ljudi, med katerimi so ta-le neitalijanska imena:	Marija Cotič, roj.
Gregorič- 69 let; Ana Gomišček, 1 leto; Matilda Dobrila, 85 let; Alojzija Petkovšek roj. Bizjak, 51 let; Terezija Primožič, roj-Ramot, 81 let; Ludvik Pisk, 24 let; Marija Pavletič, roj. Gaspardič, 41 let; Marija Boltar. roj. Srebernič, 85 let; Anton Lutman, 50 let; Marija Bregant, 85 let; Va-
lentin Filipič, 84 let; Ivan Leban, 16 let; Terezija Bajec, roj. Tončič, 61 let; Franc Peric, 54 let; Terezija Medvešček, roj. Kravanja, 65 let; Katarina Furlan, 69 let; Stanko Šmuc, 23 let; Terezija Fajn, roj. Mrak, 71 let; Jakob Golja, 83 let; Štefanija Podgornik. 37 let; Rok Laharnar, 83 let; Katarina Goljevšek, roj. Sošol, 75 let; Jožef Primožič, 70 let; Lenart Čelarin, 28 let; Angel Torkar, 3 mesece.
— Benito, Benito, kako si nagao! Tek smo započeli, a već ti žice pucaju! (»Koprive«),
l ‘ STIPENDIJA DRUŠTVA »LEGA NAZIONALE«
U DALMACIJI
Zadarski »San Marco« od 2 januara g. donosi oglas »Lege nazionale« za
postavljanjem talijanskih svećenika poma-1 stipendije dalmatinskim studentima. Eto že odnarodjivanje njihove djece.	_	I nekih uvjeta za postignuće stipendije.
To su svakako dosta značajni simptomi I »Stipendiju dobivaju studenti iz jednog nezdravog stanja.	I neanektirane Dalmacije — Stipendista
Opaža se takodjer, da se za pomoćnike I mora da je član Univerzitetske grupe postavljaju talijanski kapelani i protiv vo- fašista Dalmacije (Gufd) — Molbe se
predaju upravama »Gruppo Lega Culturale« u pojedinim mjestima u Dalmaciji, a sve molbe sakuplja Centralno pretsjeđništvo »Lega Culturale« u Spi.tu. — Podružnice »Lega Culturale« daju i pismeno posvjedočenje o »nacionalnoj ispravnosti« molitelja. —
Lavai, koji nosi uvijek bijelu kravatu, nezna kako bi »zaboravio« prošlost;
— Crna košulja i bijela kravata ili bijela košulja i crna kravata?... (»Echo de Paris«).
FAŠISTIČKA (MLADINA SVE VIŠE NA6INJE KOMUNIZMU
Značajan članak fašističkos lista »L’Assalto«
X/MSM SPOMENICI I MI
U zadnje vrijeme je puljski lista »Corriere istriano« poieo da se na veliko bavi starim rimskim spomenicima u Puli. Nas se to ne bi ticalo baš puno. jer odnajzad oni su »potomci Rima« i njihova je duinost da pišu o tim spomenicima — lenti ne smiju o drugome. Ali uvijek kada pišu o tome spominju i nas, i svako piskaralo sa arheološkim pretenzijama nastoji da nas spomene u tim svojim arheološkim »studijama«.
Tako i u boiiinjem broju toga lista piše neki Giuseppe Lauro Allieo, koji je po svoj prilici za lairu doznao tek iza 191S godine, o romanstvu Pule i Augustovoj statui, i na jednom mjestu kaže da se cijeli svijet divi rimskoj kultur' samo neki »irredentisti di strapazzo« susjedne Balkanije da u svojoj gluposti ostentativno ignoriraju to roman sivo i rimske spomenike.
Tom »arheologu« ćemo za zadnji put odgovoriti samo ovo:
Dobro, vi imate u Istri nekoliko ruševina i izlizanih spomenika, koje su pred 2.009 godina gradili i klesali robovi za rimske gospodare Mi imamo, medjutim, u Istri naše roditelje, braću i sestre, žive ljude, koji rade, pate i živu oko tih spomenika. Mi branimo taj naš i i v i narod, a vi branite mrtve spomenike (kojih ni nema bogzna koliko). Ako postavimo pred neki pravedni sud te vaše spomenike na jednu stranu, a znoj našega radnoga naroda u Istri na drugu stranu vidjet ćemo što će imati veću vrijednost, da li živi ljudi ili mrtvo kamenje
Eto to je naš odgovor gospodinu »arheologu« Giuseppu Lauru Allieu.
MEST RO VIC I »FAŠISTIČKU SPOMENIK U SPLI1U
Poznato je, da na najljepšem mjestu splitske obale stoji neki »monumentalni« vodoskok, koji na svom vrhu ima liktorski snop, znak fašizma. Taj je vodoskok postavljen pred više decenija, dakle mnogo ranije nego što je nastao fašizam. Ali. ipak bode u oči. .. Suradnik splitskog »Jadranskog Dnevnika« razgovarao je s Meštrovi-ćem o postavljanju velikog spomenika Kralju Aleksandru u Splitu, pa je tom prilikom došlo i do ovog razgovora:
— A što mislite o česmi, za koju dr. Smodlaka misli da treba da ostane?
— Nisam Splićanin, iako ga stvarno volim koliko ma koji od Vas. pa neću da Vam je diram, »ako Vam je lipa neka Vam stoji«.
— Da se je povrati otkuda je i došla, rekoše neki?
— Ona ne spada u Italiju, jer Italija ima u ljepoti što u nikog nema. Ona spada u periferiju rdavog talijanskog uticaja iz doba najgore dekadense italskog kameno-r<zbarstva. Za mene je ne bi mogao opravdati ni genijalni, genije sa fašističkim znakovima koga dr. Smodlaka spominje na njoj. Šteta je što se taj genije ne okreće prema vjetru kao pijevac na krovu, kao što to i mnogi ljudi rade. Ni u jednom slučaju ne bi želio, a to neće, nadam se, ni biti, da naš narodni spomenik bude »u istom redu« sa onom »monumentalnom česmom« kakvom je eto prozvaše.
Pismo Primorca ix Rusije
SLOVENSKEM ČASOPISU, Kl NE ISHAJA VEČ
Pred kratkim je prispelo v Julijsko Krajino pismo naslovljeno na uredništvo nekega slovenskega časopisa, ki že od 1929 ne izhaja več. Vsebina pisma je sledeča:
»Dober dan, tovariš redaktor našega slovenskega... Uljudno vas prosim, da bi vi napisali v naš slovenski hst pozdrav iz dalnje Sibirije SSSR. Jaz sem iz Sv. Vida pri Vipavi Semenič Ivan. Starše, sestre, brate in vse rodne Slovence in Slovenke pozdravljam za božične praznike in novo leto. Prosim pošaljite tovarišem Slovencem naš slovenski Ust. Semenič Ivan, Sibir gorod Krasnogorsk, ulica Percnsona 37, SSSR. —
27 novembra 34 leta.
Već se duže vremena opaža, da nove fašističke eeneraciie nisu saelasne s Mussolinijevim fašističkim načelima, a naročito s? bune protiv fašističke prakse Ne zadovo-iiavaiu ih fašističke reforme na ekonomskom : sociiamom ooliu. Fašizam niie u tocr nravcu izvršio ono. što 3e nagovještao Socijalne prilike u Italiii nisu se izmjent’e i omladina ie vrlo ne/adovolina. Nezado \olina ie i zato ier mladi ljudi kob svr šavaiu škole ne mogu da dođm do zaposlenja ma da fašistički hberarlie često tz-srovaraiu frazu: »Date poste ai giovani !« — »Daite miesta mladima U Kakve su prilike uuosletiia mlade inteligenciie u Italiii iiaj-bolie sviedoči ovai slučai, koji iznosi fašb stička štampa sama:
Fašistički list »II Cantiere« donosi u svom broju of 29 decembra ovu vijest: Nedavno je bio raspisan natječaj za 60 policijskih agenata s mjesečnom plačom od 500 lira. Tražila se svjedodžba o svršenoj pučkoj škoh Prijavilo se 3000 kandidata medju kojima je hiljadu njih imalo svjedodžbe svršene srednje škole i diplome univerze.«
Uz takve prilike niie ni čudo da se tali-ianska omladina okreće komunizmu. Komunizmu se okreću ne samo oni, koji su antifašisti nego i oni koii su fašisti čak i oni kob oišu po omladinskim fašističkim revi-iama i koii važe kao vodje fašističke omladine To što tvrdimo nije izmišljeno. O tome niše borbeni fašistički list »Assalto« koii izlazi u Bolovni, pod naslovom »Giovanotti non esageriamo !«
»Assalto« kaže da treba ozbiljno upozoriti na čitavu iednu plejadu mladih fašista, koii oišu oo fašističko) štampi! naročito po omladinskim revijama, a imaiu krive ideje
(idee storte) Opaža se da mnogi pišu. a nemaiu ideia. ali onasniii su ti. koji imaju te »krive ideie«. Danas se fašistička omladina. koia niše diieli u dvije grupe: u one koii ne kažu ništa i u one koii imaju »krive ideie«. (Svakako — vrlo žalosno...) »Assalto« kaže da ona prva grupa može bih ostavljena sama sebi ier će priie ili kasnije umrijeti ali druvu treba ozbiljno povući ier bi u sudbonosnim mementima. kaó što 'e ova! sađanb movla da škodi i to mnogo
»Assalto« kaže u nastavku, da se ta '.mladina u traženiu »sociiaine pravde« upustila u običan socijalizam. Tu oni griješe zato ih treba zaustaviti. U posliednje vrijeme u listovima koii su avangardističkj i koii žeie biti originalni možemo čitati tvr-dnie koie iznenadiuiu ma da nisu nove. Čini nam se — kaže »Assalto« — da smo to već čitah u crvenim revijama iz vremena oriie fašističke revolucije . S tolikim zanosom nišu ti mladići u tom pravcu — kaže »Assalto« — da još samo manjka, da ne pozovu »radnike čitavog svijeta da se tiiedine « Oni oišu o radničkoj i seljačkoj vladi o tome. da se tvornice predadu radnicima itd.
»Assalto« zbog svega toga izražava svo-iu zabrinutost i kaže. da tome treba stati na out »ier ćemo se inače naći u kaosu tendenciia oboiađisanih sovjetskim crvenilom koie bi moele da smetaiu siguran hod revolucije«. Ako se tako nastavi, moglo bi to da uzme neočekivani i neželjeni razvoj — kaže »Assalto«.
To ie uglavnom ono bitno što »Assalto« piše Vrlo karakteristično, u najmanju ruku. ledna ooiava. koia niie od najmanje važnosti. kad se oosmatra situacija u fašističkoj Italiii i kad se ispituje razvoj fašizma.
U SJENI SV. VIDA
Sad nam grede na riječkoj strani uz samu Riečinu — zid. I tako je došlo, da su se na ovom mal^m »corpusu separatu-mu« preko noći, naprečac, sljubile dvije pradavne kubure: rimska sa svojom antiknom Gomilom — 3000 godina, i kineska sa svojim dva i po metra visokim zidom — 6000 godina. Ukupno — 9000 godina. Ima ih koji onaj zid uzimlju s druge jedne strane , vele. do sada smo bili va gajbe od sada ćemo bit va »manikomije«, što bi se gramatikalno hrvatski reklo: u ludnici. I zaista i ima dana, kad bi- čovjek rekao — — — —
Ma nam je bilo vruće u one dane. kad se ono kuhalo u Ženevi! Sa svih strana dolijetale glasine, jedne crnje od drugih-Saputalo se i šuškalo svašta. Mnogi su držali, da će biti rat. Bilo ih je, koji su govorili: — Rat ie strašna stvar .ali ni ovako se više ne može naprijed. Najprije smo morali isprazniti džepove za one dvije mi-Ijarde, što ih ie od nas tražio Mussolini, a sada su nas tako stegli i stisnuli. da više ne možemo ni da dišemo. Mejo krepar!
Upozorio sam Ninetu, nek se čuva i ne nosi lire na ISušak A ona meni:
— Ki vrag će mi ih dat !
I ja držim, da su malo suvišne one mjere talijanskih vlasti u pogledu prenošenja novca. Ovdje se najviše živi od »bonova«, a bonovi na Sušaku ne vrijede.
Aj ća!
Riječki Madžan su objesilih nos. Ona ženevska rezolucija dala im je po glavi. U sav glas govore: A Borgotaro? Pavelič? Brescia? A »Ustaše«? A Servazzi? A Lika? E. da smo mi samo malo otvorili usta, stvari bi u Ženevi sasvim drukčije izišle. Ali mi smo šutili, jer smo kavaliri...
I jesu kavaliri, teremtete!
Talijani ih tješe pola talijanski, pola francuski:
— Tout ze perđu fori Thonneur!
U našem jeziku kazalo bi se to: sve je izgubljeno osim časti. Ja bih rekao da je izgubljena i čast — ako je još uopće koliko bilo — ali to ne smeta ni onog Poljaka, koji se je u Ženevi više negoli bratski zauzeo za Madžare, ne smeta ni Sušnika pa ni neke Engleze, koji se u madžarskim revizicnističkim aristokratskim salonima lijepo zabavljaju s vatrenim Madžaricama. a ne smeta ni Mussolinia, koji je napokon u čitavoj aferi do grla angažiran. Madžarska izgubljena čast ne smeta ni Vatikan, koji je najvećim ordenom odlikovao Gom-bosa, ne smeta ni budimpeštanskog nuncija, koji plače nad sudbinom vraćenih madžarskih državljana i daje im 5000 ponga, dok nije ni on ni njegov kolega Pellegri-netti dao ni jedne suze niti je pok'onio jednog dinara onim hiliadama : hiliadams naših bijednih Istrana i Goričana, koji su bježeći ispred talijanskog terora pali u Jugoslaviju ranjeni, izmrcvareni razdrti gladni- Medju onim prognanicima bilo ie i na desetke svećenika, koje je jugoslavenska vlada primila i pustila, da se na jugoslavenskom tlu smire i da u katoličkim crkvama i medju katolicima šire Isusov nauk. Mislite li vi, da je za to koji od naših ministara dobio kakav križić od Vatikana?
Nego ajde, da se vratimo onome kineskom zidu. Danas je doletjela k meni Mineta pa će mi onako iz neba pa u rebra:
— Znate, kako se kineski zove: il prestito del Littorio? (litorski zajam).
_ _— Otkuda bih ja znao kineski? No da čujemo: kako se kaže?
»Ciao — skei — fuć«.
Ona se nato izgubi, a ja uzeh da analiziram onu kinesku rečenicu sve riječ po riječ:
Ciao znači kao neki pozdrav, skei = novac, a fuć je — fuć.
Što znači, da, su pare uplaćene u onaj prestito »Littorio« otišao — fuć. _________________ Rokac (»Mornar«)
ŽENA ZNANEGA FAŠISTIČNEGA TAJNIKA SEDI RADI PRONEVERB
Vzroki terorja v Brdih — Penzionisti in invalidi oškodovani
za precejšnje vsote
Gorica, januarja 1935. — Agis. — Te dni se je nenadoma raznesla vest po Gorici, ki je za nas senzacionalna, ker se kaj takega le redko zgodi. Na Dobrovem je poštni inšpektor izvršil v tamošnjem uradu revizijo. Rezultat te revizije je bil, da so poštarco spravili v luknjo, na njeno mesto pa je prišla druga. Obdožena je poneverb, ki jih_ je vršila že eno leto. Ona je svojo službo izkoriščala in je ubogim kmetom razna nakazila za invalidnino, pokojnino in pošiljatve izseljencev iz Amerike splačevala le deloma ali sploh nič. Zlasti je strigla pisma iz Amerike, v katerih so ljudje pošiljali domov denar. Vršila je to delo pod pretvezo, da ..zasleduje razna protidržavna dejanja.
Kmalu je prišlo oblastem na uho, da poštna upraviteljica zelo neredno izplačuje pokojnine in da so bili vsi oškodovani za vsoto enega meseca. Vršila je to tako, da je vsak mesec bolj odlašala s izplačilom in končno dala podpisati dve sprejemnici hkratu, a izplačala samo enkratno vsoto. Gre tu za več tisočakov lir. Pri tem si je ona mislila, da se ljudje ne bodo upali pritožiti proti njej vsled velikega terorja, ki je vladal v Brdih. Ko pa so bili prizadeti obveščeni od invalidskih društev, da so njihove vsote bile točno nakazane, so pričeli nadlegovati poštarco. Ta je najprej zanikala nakazilo. Prizadeti niso odnehali jn so se pritoževali dalje. Ker je postajala zadeva preveč javna, je poklicala zdaj enega zdaj i
drugega v urad in se izgovarjala, da je bila pomota in da bodo sedaj dobili denar v nekaj obrokih. Kot se vidi iz poročila, je ona svoj obrok že dobila.
Da si bomo še na jasnem, moramo končno omeniti, da je to žena znanega zdravnika D’Ottoneja, o katerem smo že pisali. Njega je imela ta žena popolnoma v svoji oblasti in je kot politični tajnik pod njenim vplivam mnogo škodoval našim ljudem.
TIHOTAPSKA DRUŽBA PRED SODIŠČEM
Uzorno tihotapstvo na Reki.
49 tihotapcev je sedelo na zatožni klopi pred sodiščem na Reki. Imeli so izvrstno organizirano tihotapsko družbo, ki je razpožiljala velike množine kolonialnega blaga iz proste reške cone skore po vsej Istri. Da ji niso prišli na sled so imeli skrbno urejena skrivna skladišča, iz katerih so z avtomobili prevažali blago svojim klijentom, dokler jih ni opazilo ću ječe oko javnih oblasti. Pod predsedstvom cavi. Bydeskutelja (riduzione in forma italiana?) se je proces končal pretekli teden in nekateri glavni obtoženci so dobili občutne globe, ve-čina pa je bila izpuščena. — (Agis).
Ignazio Silone:
„F A S CIS M U S“
Ljubljana, 15 januarja (Agis).
Fašizem je danes predmet o katerem sa brezdvoma največ piše in govori. Vedno se ga stavi v zvezo z najbitnejšimi vprašanji kulture, gospodarstva in socialnih prilik človeka v današnjem času. V tem okviru se išče njegov pomen za rešitev vseh teh problemov in za razvozlanje vseh negotovosti, nejasnosti in nasprodstev, ki se sproti odkrivajo ravno pri tem problemu.
Velikanska literatura se je že na-gromadila o vprašanju fašizma in še narašča. Ni že skoro malo večje knjižnice, ki ne bi imela posvečenega v svojih seznamih knjig posebnega poglavja baš fašizmu. Jasno se zrcali v tem težnja človeka, ki danes z nestrpnostjo išče rešitve iz zavozlanih in kaotičnih razmer in skuša najti razlage, zlasti v tisku o onem, česar si sam ne more razložiti. Toda kopa manj vredne literature in premišljeno izbegava nje jasne besede v dnevnem tisku, vse to povzroča in vnaša v problem vedno večjo zm&šnjavo. Vsako novo delo se zato sprejme z vedno večjo previdnostjo in karakterjem kapitalističnega gospoda-
znanstvenik — emigrant Je s tem delom prinesel krasen prispevek k spoznanju-, k študiju in k razumevanju današnjega stanja v Italiji. Vsak fašizem, kljub temu, da so temelji fašističnega gibanja isti, ima v vsaki deželi svoj poseben lokalen značaj in posebnosti, ki so v zvezi s socialno in politično sestavo ter tudi s tradicijo dežele. S teh vidikov nam je v knjigi podrobno analizirano vse, kar nas zanima in nam podaja posredno tudi sredstva, katerih se moramo posluževati v borbi, če nočemo postati protizgodovinski kot ljudje, ki današnjega razvoja ne razumejo. V podrobnosti tega dokumetaričnega dela se ne moremo spuščati, čeprav bi bilo v marsikaterih vprašanjih dobro. Ne smemo pa pri tem preko temeljnega iz česar izvira vse ostalo sklepanje, to je preko gospodarskih in socialnih strukturnih vprašanj, iz katerih bomo spoznali pravi značaj današnje kritične dobe v Italiji. Saj nam analiza socialnega in gospodarskega razvoja v Italiji odkriva v vsej jasnosti današnja zunanja dogajanja.
Italija je bila med velikimi državami zadnja, ki se je združila v nacionalno državo. Zveza med tem in zaostalim
večkrat se gre pri tem tudi mimo važ-nih in dobrih izdaj.
Opozoriti hočemo danes na neko delo, ki obravnava problem fašizma v Italiji, ki je sicer izšlo že lansko leto, a smo ga v našem listu skoro prezšli. Je to knjiga »Der Fascimus, seine Entstehung und seine Entwicklung« (Europa-Ver-lag, Zurich 1934). Mladi italijanski
darstva je jasna. Veliko oviro pri nacionalnem zbližanju je stvoril zlasti spor med cerkvijo in državo, nič manjšo ovire pa ni tvoril sam geološki sestav zemlje (severni del kaže čisto drugi del lice. kot južni del polotoka), a zaostalost italijanske industrije in kmetijstva je v delavcu In kmetu ustvarila posebno mentaliteto, kar je tretja ovira
pri popolni združitvi zemlje. Pravi razvoj industrije začne po 1. 1900, ko je vodil politiko Giolitti) (»Giol. diktatura od 1900—1907«),ki jevugodni mednarodni konjunkturi in s pomočjo nemškega kapitala zlasti, v severni Italiji ustvaril velikansko industrijo in Italiji vehke gospodarske prednosti. Tako se je m pr. samo izvoz v 1, 1890 do 1907 povečal za 118 odstotkov. Dalje se je uvoz premoga spričo razvijajoče se industrije od 1. 1900 do 1907 dvignil od 4,947.180 na 8,300.439 ton, in dočimsov L 1900 izdelali letno komaj šest avtomobilov, so jih 1. 1907 že 1.283. Toda to se je tikalo le severa. Jug je ostal pri starem, prebivalstvo se je moralo izse-Ijavati...
Odvisnost severne Italije in največ-jega.dcla industrije od Nemčije je igrala odločimo vlogo ob vstopu v vojno. Za vstop je bila italijanska teška industrija in agrarci (Salandra), proti pa vsa industrija zvezana z Nemčijo, ki jo je predstavljal Giolitti. Njen zakašnjen vstop, poleg omenjenega spora med kapitalom dokazuje, da ni imela Italija sama neobenih temeljnih interesov v konfliktu imperialističkih sil. To tudi dokazuje dejstvo, da je bila v trenutku sklepanja mirovnih pogodb brez pravega gospodarskega programa in tako se je tedaj »nacionalistična Italija pustila hipnotizirati s fatomorgano »Reke«, kot pravi dobesedno Silone »ki je zanjo gospodarsko skoro brez pomena«. Med tem so si drugi delili mastne dele in kolonije.
Po vojni je nastala kriza, ki je imela čisto revolucionaren značaj. »Položaj je
revolucionaren, a ie mi vojni udeleženci imamo pravico govoriti o revoluciji«, je pisal 18. marca 1919 Mussolini, »V enem mesecu bo upor!« so govorili drugi. In v resnici je bil izredno težak gospodarski položaj: notranji dolg, ki je znašal 1. avgusta 1934 komaj 15,718 milijonov, je poskočil ob mirovnih pogajanjih na 84 miljard; zunanji dolg je bil v začetku vojne le neznaten, a je dosegel po vojni 4,5 miljard dolarjev vojna škoda je bila cenjena na 12 miljard iir. Vsled 750 tisoč mrtvim in okoli 1 miljona invalidov je bilo treba plačati nad 2 miljard lir; število brezposelnih je znašalo 400 tisoč; dalje so dosegli dolgovi ob čin in provinc, ki so znašali 1. 1911 1,659.647.182 (to je 51.86 lire na glavo), v letu 1919 visino 3.5 milajrd (110 na glavo); vojna je uničila 5 najrodovitnejših provinc; od versajskega mira priznane pokrajine niso nudile Italiji takoj nikakega dono-sa, ampak le veliko breme, ravno tako kolonije. Industrija, ki je med vojno dobavljala zlasti za bojišče, je skoro propadla. Dočim se je v letu 1913 uvozilo se 11.5 milijonov ton premoga, se je spričo nazadovanja v industriji leta 1920 le še 5.5 miljónov ton. Primerjava z današnjim stanjem bi nam pokazala oo-rast teh številk in s tem povečanje grize. Videli bi, da ne gre v Itiliji za kako konjunkturno, kronično ali začasno krizo, ampak da je to prava strukturna kriza, kriza vsega sistema italijanske gospodarske zgradbe.
Gospodarsko krizo je še bolj zamotala socialna. Vojno je Italija zelo drago placala s človeškimi žrtvami: 750.000 mrtvih, 1,088.944 invalidov, 74.620 s poško-
TRST I MALTA 1 hunurna kronika
1 ršcanski načelnik je odlučio, a Rim potvrdio da se 'jedan trcj u Trstu prozove imenom »Malta* 1 tako Trsi — Trst Giunte i ostalih terorista i palikuća — slavi one koji se hore, po fašističkom tumačenju za svoj jezik.
Tom prilikom pnše organ fašističke stranke u Trstu — »II Popolo di Trieste* i ovo:
~ Maltesi vide da je u Kanadi lilo 135.000 Francuza u dola engleskog osvojenja 1763 godine. Ali oni do danas mogu uzgajati čuvati svoju narodnost, svoju kulturu i svoj jezik. Zašto Malta mora da bude u položaju kakove crnačke zemlje centralne Afrike? Zašto Maltesi, kojima je bilo obećano poštovanje njihovog jezika, njihovih običaja i njihove kulture — zašto Maltesi moraju da sve to izgube,
Tuko se pita »Popolo*. Kada bi ljudi oico »Popola«, prijatelji palikuće Giunte i njegovi suučesnici, imali barem mrvicu poštenja — onu mrvicu koju imaju i crnci iz centralne Afrike — ne bi se usudili pisali ovako. Jer ako pogledaju kroz prozor redakcije vide bivši zapaljeni »Narodni dom« — mogu viditi put za Bazovicu i još štošta što je daleko gore i daleko sramotnije nego što je dekret da Maltesi moraju na sudovima govoriti malteški.
Ali — fašizam i poštenje ...
Fašistička „okrijepa” u puljsko! općini
Puljski »Corriere« od 13 o mj. javlja da le tog dana počela akcija za okrijepu 1.200 Balila i Mladih Talijanki u Puli i selima Puljske općine. Ta »okrijepa« se, po prika zu »Corriera« sastoji u jednom tanjim juhe i komadu kruha, kojeg će dobivati školska djeca u Puli. a ona u selima će dobivati kruh s pekmezom ili sirom. Te obroke će dobivali djeca jedan put dnevno.
»Corriere« je raznježen tom fašističkom akcijom i kaže, da je to dio pripomoćne akcije reiima. i da će se sa tom fašističkom pomoći osjetiti u svim selima zaštilnička prisutnost Ducea.
Jadna U je to zaštilnička jadna je ta fašistička »okr diću kruha. Kamo sreće da u ne postoji ta »zaštilnička prisutnost Ducea«, jer da nije te prisutnosti ne bi ta sela osjećala takovu bijedu i ne bi doživjela to poniženje da im neki dotepeni »zaštitnici« pružaju djeci komadić prosjačkoga kruha ili zdjelicu mlakih spirino.
VREĐAMO TURKE, KAD POSTUPAK ITALIJE SA SLAVENIMA U JULUSKOJ KRAJU
UPOREDJUJEMO SA POSTUPKOM TURAKA SA SLAVENIMA !
Turci su širili kulturu i nisu uništavali narodnost naroda nad
kojim su vladali!
U Zagrebačkom »Obzoru« napisao je dr. Ivan Esih interesantan feljton, iz kojeg uzimljemo prvi dio:
Stari naši ljudi, koji su još živjeli pod turskim režimom pričali su i pričaju mnogo o Turcima, dobro i zlo. Zlo je bilo što su bili bespravna raja i što su bili prisiljeni, da Imo kmetovi rade veoma mnogo da prehrane sebe i svoje gospodare. Dobro je bilo, što Turci — to priznaju i rimokatolici i pravoslavni — ni jesu ograničavali i uništavali duhovna, čovječja prava; puštali su privatne škole i crkve tako da su i Srbi i Bugari i Hrvati mogli da sačuvaju svoj jezik i narodnost, uza sva nastojanja Grka (osobito kod Bugara) da ih greciziraju. Nema sumnje, da su Grci (i ako su bili pravoslavne vjere) kud i kamo više škodili Bugarima nego Turci, koji su ispovijedali Islam.
Da nije bilo timske tolerancije —to na pr. priznaju Bugari sasvim otvoreno — ne bi bilo ni spomena ni od Srba ni od Bugara ni od južnih Slavena, koji su se nalazili na teritoriju turske carevine. Turci su bili humani u svom postupku, što zahvaljujemo i njihovoj religiji, Islamu.
Što je danas tursko »ugnjetavanje« prema onom, što se zbiva u Istri gdje se Hrvati i Slovenci nasilno denacionaliziraju, što je prema onom, što se zbiva sa Srbima i Bugarima u Grčkoj,
'	Igdje se ne smiju ni zvati svojim srp-
pnsutnost	jp bugarskim imenom nego su
»LA PASSIONE ADRIATICA« TRŠĆANSKOG NAČELNIKA
Trst, januara. Ovih dana će izaći druga naklada knjige tršćanskog načelnika Giorgia Pitacca »La passione adriatica« u izdanju Cappelli. Prigodom prvog izdanja pisao je Paolo Boselli da u tom djelu sve živi i diše i da je ta Povijest od Rimskog sporazuma do San Rema potpuno i osjećajno prikazana, i da niko do tada nije dao takova djela, sa takovim dogođajima, koji su bili malo ili nikako poznati — »Piccolo« piše u objavi o drugom izdanju da je knjiga Pisana pravim talijanskim i iredentističkim zanosom i da ta knjiga vrijedi ~~ za budućnost.
Gorica, S jan. 1935. (A g i s). — Kot c'an federalnega direktorija je bil odstev-jjen znani in zagriženi sovražnik našega ljudstva, ki je deloval vrsto let v Brdih in Prizadejal ogromno zla, znani zdravnik đr. Armando d’ Ottone. O tei aferi, ki ima >ned drugim zveze s poneverbami njegove žene na pošti, smo v našem listu že obširneje poročali. Spraznjeno mesto je zasedel Prof. J. Alfred Bozzellini.
okrijepa« na koma- S sam0 siavofoni t. j. Grci, koji govore našim selima	slavenski jezik. Pet su stoljeća
južni Slaveni živjeli pod Turcima, a da nijesu promijenili ni svoje vjere ni svoje narodnosti ni svojih narodnih običaja. Južni su Slaveni doduše često nosili isto odijelo kao Turci, nosili su fes, usvojili su u svoj jezik mnogo turskih riječi, ali su ostali Srbi, Hrvati i Bugari, jer su im Turci dopustili vlastite škole, vlastiti jezik, narodnost, crkve itd. Turci su na pr. odobrili Bugarima da imaju svoju crkvu, nezavisno od grčke crkve, koja je donosila smrt bugarskoj narodnosti.
U dva vijeka turskog gospodstva u Ugarskoj, tvrdili su mnogi pisci, ostavili su Turci samo najgore uspomene o sebi. Medjutim zaslugom modernih turkologa počinje se revidirati to mišljenje: nije istina da su Turci uništili svaku kulturu u Madžarskoj. Osim toga u plaćanju poreza ne može se govoriti ni o kakvom opterećenju. Tako je D. J. Popovič na temelju turskih poreznih teftera dokazao, da su Srbi u ugarskim krajevima u pogledu plaćanja poreza i ostalog »bili više povlašteni nego opterećeni«.
Kao što su Turci kod nas podigli čitave nove gradove, tako su se i neka madžarska mjesta znatno podigla pod Turcima. Turci su stekli isto tako zasluge gradjenjem škola, vodovoda i mostova u Madžarskoj. Sam Lujo Vojnovič je pisao o Beogradu (1898) ovo:
»Beograd je na pr. tursko čedo. On ima Turcima da zahvali strategijsku i trgovačku važnost prvog reda«.
Turska je vlast u Madžarskoj dala znatne rezultate i u području duhovne kulture. Poznati naš orijentalist Fehim Barjaktarević objelodanio je u »Glasniku historijskog društva« u Novom Sadu (knjiga V. sveska 3, Srijemski Karlovci 1933) studiju pod ■ natpisom »Esterhazijevi turski spisi o Jugoslaviji naročito o Bačkoj (poč. 17 vijeka)«.
Barjaktare viče va je zasluga, da je proučio važnu i opsežnu zbirku turskih dokumenata, koja je do sada ostala neiskorišćena. To je arhiv palatina Nikole Esterhàzyja, koji je u Madžarskoj vršio vrhovnu vlast od 1625 do 1645 god. i u kojem ima mnogo gradje i o hrvatskoj povijesti.
Stanoje Stanojevič (u »Istoriji srp skog naroda«) piše, da je srpskom narodu bilo bolje pod Turskom nego pod Austrijom.
Djelom Ludwiga Fekete (Tiirkische Schriften aus dem Archive des Palatins Nikolaus Bsterhàzy 1606—1645« (Budapest 1932) služio se i ugledni naš učenjak Fehim Spaho u svojoj raspravi »Odnos bosanskog namjesnika prema budimskom veziru«. (»Narodna uzdanica«, kalendar za godinu 1935, 1353-54 po Hidžretu). F. Spaho spominje, da je Porta na mjesto budimskog vezira postavljala »uvijek svoje najbolje i najspremnije ljude, koji su prije toga u razhčitim drugim službama na dvoru i u drugim provincijama prostranog os-manlijskog carstva stekli veliko iskustvo. Medju njima je bio i priličan broj naših zemljaka, koji su pokazali velike državničke sposobnosti«. Budimski ve ziri vodili su brigu i o Bosni i o drugim našim krajevima.
O demokratskoj i humanoj turskoj upravi u Slavoniji ima dosta podataka u izvrsnoj studiji ravnatelja zagrebačke n. klasične gimnazije prof. Stjepana Pavičića: »O govoru u Slavoniji do turskih ratova i velikih seoba u 16 i 17 stoljeću«.
Etnička ekspanzija Turaka bila je minimalna i dr. ćiro Truhelka ističe, da je neoboriva činjenica, da Bosna nije nikada bila ciljem nove seobe, koja bi u većem broju uvodila etničke elemente uraloaltajske rase. 1 ako je Bosna živjela 400 godina u sklopu otomanske carevine, nije se u nju uvuklo dovoljno orijentalnih elemenata, da bi domaći svijet, a naročito islamski dio resorbirali i asimilirali.
Dr. ćiro Truhelka u nekoliko je navrata (i u raspravama i u predavanjima) obranio Turke od objede, koja se provlači kroz sve školske historije, a to je: da su Turci kao osvajači bezobzirno i okrutno pobjedjenjima otimali zemlje i imovinu, obarali kršćansku kulturu, silom poturčili - narod, nametali mu svoj jezik i lišavali ga etničkih atributa narodnosti. Rezultate svojih solidnih i dugogodišnjih proučavanja
dovanimi udi, 25.716 tuberkuloznih, 21 tisoč 220 pol ali popolnoma slepih, 19.000 nevropatov, 6.740 gluhih, 4.000 maznih itd. Značilno je še to le:	Po
vojni je viselo pri sudiščih 1,100.000 pro-cesoy proti dezerterjem. Ta problem je ceial med vojno vojaškim oblastem posebne preglavice. Vlada je vzdrževala ?ato armado 28.000 policistov. Razkrajajoči proces pa se je vršil še v drugi smeri: na eni srtani so nekateri obubožali, drugi obogateli, kmetje so se pričeli priseljevati v mesta, iz tujine se je takoj po, koncu vojne vrnilo okoli 500.000 takih, ki so služili zunaj, demobilizirane mase niso dobile takoj zaposlitve, mnogi, zlasti oficirji, ki so bili odpuščeni, se niso hoteli vec oprijeti svojega starega posla. Vsa nasprotja stare in nove organizacije, ki so se pokazala v prvem povojnem času so udarila skupaj in dajala lice dogodkom več let. štrajki v industriji so se vrstili v letih 1919—22 z naglico in jih je bilo vseh 4.501 z viškom v 1. 1920, ko jih je bilo 1801 Tudi v poljedjelstvu ni bilo nič bolj še in so višek dosegli že \ 1 1919 z 208 štraiki a do 1922 jih je bilo 510. Pospeševal jih’je kolonatski. sistem, kajti meščanska revolucija v Italiji m imela mnogo vpliva — Vse to je moral nasilni fašistični nastop zakriti in ustvariti, na videz, do danes trajajoč mir.
V teh razdrtih povojnih razmerah je zavladala negotovost. Mase niso bile dovolj pripravljene na vse in delavsko gibanje ni bilo enotno. Spor med industrijskim severom in kmetskim jugom je onemogočil enoten nastop delavskih strank. Tega spora ni bilo mogoče takoj izravnati. V to je posegel kapital, ki je organiziral zadnje v svojo obrambo.
1 Ho ir -no.*
stopu odkrito kapitalističen. S socialni- 'resničnega Benita Mussolinija, čeprav je mi pajčolani se je odel šele kasneje. ibil primerjan do sedaj s sv. Frančiškom Položaj danes:	državno imetje je Asiškim, z raznimi papeži, z Napoleo-
padlo z ozirom na 1925 za nad tretjino, nom, Bismarckom itd. že pot njegovega proračun stalno deficiten za težke mi- razvoja nam bo lahko razblinila vse čed-Ijarde, notranji in zunanji dolgovi zna- nosti, ki mu jih pripisujejo: leta 1914. šajo od 110 do 160 miljard (do 4.000 na je izdal socialistično stranko in postal glavo), promet po železnicah z oziroma »intervencionist«, 1919. je izdal »interna 1928 padel na 60 od sto, na morju na vencioniste« in postal_ »ekspanzionist« 80 od sto, naraslo je število konkurzov (D’Annunzio). 1920. je izdal te in postal (v zadnjih štirih letih in pol jih je bilo. agrarec, 1921. je izdal agrarce in podpi-91.589), davki so narasli in so znašali višal pogodbo s socialisti, prelomil je to letu 1928. že 23 odstotkov privatnih do- \ pogodbo in se vrnil nazaj k agrarcem, hodkov, kar je največ na svetu, dočim so znašali v letu 1914. še 12.5 odstotkov itd. itd. Danes dela le vojna industrija kljub temu, da zevajo v proračunih že omenjeni visoki miljardni deficiti.
Vprašanju Vatikana je pisec posvetil veliko pažnjo. Obravnava ga s čisto posebnega stališča. Tej strani knjige bi morali tudi mi ravno sedaj, ako je to sprašanje za nas aktualno, posvetiti posebno pažnjo. Današnja zunanja politika in vloga Vatikana bi nam postala jasnejša in razložljiva.
V vsem obširnem delu je posvečenega tudi Mussoliniju posebej nekaj prostora — eno dobro stran »kolikor mu pač gre«, kot pravi pisec, že vsa ostala snov ne dopušča, da bi posvečal temu preveč pozornosti in dajal eni osebi prevelik značaj. Niti fašizem v Italiji, niti Mussolini z njim nista padla z neba, kot se to marsikomu zdi, ampak sta nujen rezultat gospodarskega in socialnega razvoja. Na tej strani skuša pisec v glavnem razbliniti mythos Mussolinija, rt0 .ga vstvarili in ki mu ga vstvarja Italiji danes kino, tisk, teater, oblikovna umetnost, arhitektura, muzika, šo-
Mussolini in njegov režim je bil že v na-!la, cerkev... in ki je daleč od pravega
1922. je kot republikanec zaključil pogodbo z monarhijo, kot antiklerikalec isto s katoliki, 1923. ... česa je še treba v povečanje njegovega »mythosa«.
V Italiji je zavladala, kot pravi Silo-ne, danes »kamenita bolezen«, to je
i priopćio je u zagrebačkoj »Hrvatskoj smotri« (srpanj 1934). Osmanlije dokazao je Truhelka, nisu dirali ni u narodni jezik, nego je hrvatski jezik bio I i ostao u Bosni službenim jezikom administrative.
Zagrebačka »Hrvatska smotra« (studeni.—prosinac 1934) donijela je veoma zanimljiv članak F- Niedzielskog: »Bosanski muslimani«, u kojem je i interni i javni život naše muslimanske braće opisan na veoma simpatičan način. Kamo sreće da bi se etički principi Islama primjenjivali i u našem javnom životu. S odlikama svoga karaktera muslimanski dio hrvatskog naroda može imati samo ljepšu budućnost.
KRITIKA 0 NAŠEM KALENDARU
»SLOVENEC« OD 20 DECEMBRA 1934. PIŠE:
»Jadranski kalendar 1935« — izdal konzorcij lista »Istre«, glasila Zveze jugoslovanskih emigrantskih društev iz Julijske Krajine. Koledar prinaša sestavke v srbo-hrvatskem in slovenskem jeziku, in sicer iz političnega, gospodarskega in kulturnega življenja Jugoslovanov pod Italijo. Nekaj člankov je tudi o fašizmu samem. Čtivo je res pestro. Nekateri odstavki so trajne vrednosti. Iz članka »Koprski škofje in naš narod« n. pr. vidimo, kako so koprski škofje italijanske narodnosti v 16, 17 in 18 stoletju uvideli potrebo, da je mogoče uspešno pastirstvo med slovanskimi verniki edino v materinem jeziku. Oni sami so celo tiskali knjige za krščanski nauk v domačem slovenskem, ozifoma hrvatskem jeziku. Življenje v italijanskih ječah sta popisala dva pisca, ki sta sama preživela mnogo bridkih ur v italijanskih zaporih in kon-finaciji. Tudi sicer je v koledarju več utrinkov iz trpljenja našega naroda pod Italijo.
★
»KMETSKI LIST« OD 19 DECEMBRA 1934 PIŠE:
»Jadranski koledar« za 1. 1935. je v prav lični obliki izdal Konzorcij lista »Istra« v Zagrebu. Na 212 straneh vsebuje obilico znanstvenih, poljudno znanstvenih in leposlovnih prispevkov ter pesmi najpomembnejših pesnikov in pisateljev iz Primorja in Istre. V tem koledarju, ki je prav za prav krasen družinski almanah, sodelujejo poleg hrvaških tudi ti slovenski pesniki in pisatelji: Bogomir Magajna. Ivo Grahor, dr. Lavo Čermelj. Karel Širok, Ciril Kosmač, Lino Legiša, Anton Gerbec in drugi. Prispevki so okrašeni s pestrimi ilustracijami. Priložen je tudi zanimljiv zemljevid hrvaških in slovenskih narečij v Istri. Omeniti moramo, da so prispevali s posebnimi članki tudi poljski učenjak Miecyslav Malecki
0	slovanskih narečjih v Istri, Nemec Ernst Mumelter o Južni Tirolski in Grk Kostas Nikolajdis o Dodekanezu. Ta publikacija prav častno zastopa našo kulturo iz Primorja in njeno visoko življensko moč. Želimo, da bi tudi naši ljudje pridno segali po njej, saj njena cena (stane samo 10 dinarjev!) omogoča prav gotovo vsakemu, da si jo kupi, ker je prav gotovo ena najboljših in najpomembnejših edicij te vrste na letošnjem književnem trgu. Poleg tega je izdal omenjeni konzorcij tudi mali žepni koledarček »Soča« za leto 1935, ki je zelo praktičen in lepo urejen. Je vezan v platno in stane Din. 8.—. Naroča se pri upravi lista »Istra«, Zagreb, Masarykova ijlica 28.
*
Kalendar ie pola srpsko-hrvatski, a pola slovenski.
Stoii samo 10.— dinara bez poštarine, a sa poštarinom 11.50 dinara. Ko naruči ujedno i naš džepni kalendar »Soču«, dobiva oba kalendara franko, t. i. mi plaćamo tada poštarinu. Oba kalendara stoje 18 dinara. U tih ie 18 dinara uračunata tada
1	noštarina za oba kalendara, te prema tome đaiemo oba kalendara za samih 15.— dinara, ier nas košta poštarina i pakovanje 3.— dinara za oba kalendara.
INŠPEKCIJE PULJSKOG NAČELNIKA ZBOG POVIŠENJA POREZA
Pula, januara. — Zadnje nedjelje decembra je puljski općinski komesar D’ Alessandro obišao škafare, šikiće, Jadreške, šišan, Ližnjan i Medulin. »Commissario prefettizio« se interesirao za ekonomsko stanje sela u vezi sa novim općinskim budžetom, t. j. htio je da vidi kakove terete bi još mogla općina da naprti općinarima na selu.
DVOSTRUKU BORBU
blazna težnja fašizma, ki si postavlja mora da vodi onaj, koji dandanas hoće
___i __________rt  „ xx _  t  I	/-<(-4-0 ir» rvo tncHi-n T\/Trvrrnórinc4-i rzdTQA
povsod spomenike, s čemer hoče vzbu diti v tujcu občudovanje vase. Toda kar je res: »Brez faraonov ne bi bilo piramid. Vendar to še ne bo vzbudilo v nas želje po faraonih«, zaključuje Silone.
Našega problema se neposredno ne dotika. Govori pa o posameznostih, ki
da ostaje na visini. Mogućnosti zarade vrlo su teške, svaki se dinar broji i svatko ide zatim, da što jeftinije pro-dje. I kod nabave robe zahtjeva se ne samo jeftina cijena, nego i što bolja roba. Tvorničar f trgovac mora dakle da vodi dvostruku borbu, s jedne strane
se tičejo nas, na več mestih, zlasti ome- I mora pojeftiniti proizvodnju, da stvori nja večkrat Trst. Kakor sicer nikakor jeftinije prodajne mogućnosti, a s đru-ne moremo oporekati objektivnosti dela ge strane mora da nabavi što bolji ma-in ga šteti med najboljše prispevke k terijal, kako'bi udovoljio potrošačima i studiju današnjega stanja v Italiji, mo- u pogledu kvalitete. Takovu dvostruku ramo reči, da se da sklepati iz teh na- borbu vodi već godinama i najveća navajanj, da gleda na vprašanje Trsta Iša tvornica obuće »Bata«, nu mora se preveč enostransko. Rekli bi lahko, da priznati, da ju vodi dobrim uspjehom, skoro negira slovanski element mesta Ikako se to vidi po broju kupaca u nje-in s tem tudi čisto svojstven značaj te-1 nim prodavaonicama. U tvornicama ga mesta z nacionalnega stališča, zlasti firme Bata neumorno se radi na pojef-z ozirom na popolnoma slovansko zale- rinjenju i usavršavanju obuće, zato ka-dje. Krivda je tudi v nas, ker do sedaj Idagod svijet dolazi u njene prodavaoče nismo znali pravilno prikazati ravno!niče, uvijek nailazi na nove pogodnosti vprašuj a Trsta, niti sebi niti drugim. ju kupovnim cijenama kao ju izradi te
(žj) Iopremi obuće.
DELOVANJE DRUŠTVA „NANOS" V MARIBORU
Ženski krožek »Nanosa« kateri se je pred kratkim ustanovil je priredil na božični večer krasno uspelo božičnico na kateri je bilo obdarovanih večje število primorskih emigrantov s perilom, obuvalom in obleko. Agilne članice krožka so priredile brezposelnim tudi lep večer ter jim pripravile prav dobro večerjo. Načelnica krožka gčna Pohorjeva je v toplih besedah spregovorila priložnostni govor v katerem se je tudi spomnila našega blagopokojnega kralja ter kralja Petra II. Na večeru so spregovorili še gg. podžupan Golouh ter dr. S. Fornazarič, na božični večer je poslal svoj blagoslov tudi lavantinski vladika dr. Tomažič, ter voščil vsem emigrantom srečen božič. Društvo prireja na svojih članskih sestankih, ki so redni in se vrše vsako sredo zelo zanimiva predavanja, katerih se udeležuje veliko število emigrantov. V novih društvenih prostorih se je razvilo zelo poživljeno delovanje ter se vedno zatekajo člani po razne informacije ter priporočila ter za intervencije, tako da vrši društvo v zadnjem času zelo važno nalogo s tem, da pomaga mnogim do kruha do pridobitve raznih dovoljeni itd.
Društvo je namestilo pod okriljem podpornega meddruštvenega odbora v svojih prostorih tudi kuhinjo in ogrejevalnico v kateri dobiva oko 35 emigrantov vsak dan kosilo in večerjo.
OBČNI ZBOR »NANOSA« 20 JANUARJA.
Društvo »Nanos« vabi vse emigrante živeče v Mariboru kot vse ostale emigrante na svoj III redni letni občni zbor, kateri se bo vršil v nedeljo dne 20 t. m. ob pol 10 uri v mali dvorani Narodnega doma s sledečim dnevnim redom:	1. Otvoritev in
pozdrav predsednika; 2. Čitanje zapisnika zadnjega občnega zbora; 3. Poročila odbora; 4. Poročilo revizorjev ter absolutorij; 5. Volitve novega odbora; 6. Sprememba društvenih pravil; 7 Slučajnosti. — Odbor.
SKUPŠTINA UDRUŽENJA EMIGRANATA JUGOSLAr VENA IZ ITALIJE »GORTAN-BAZOVICA« U SARAJEVU
U nedjelju 6 o. mj. održana je godišnja skupština Udruženja emigranata Jugoslovena iz Italije, kojoj je prisustvovalo preko 70 članova. Po povjereniku Bončini zastupani su bili članovi iz Breze i Vareša. Pretsjednik g. đr. Ka-rabaić otvara skupštinu u 10 sati.
Nakon toga tajnik g. Jaklič čita svoj izvještaj iz kojega proizlazi, da je odbor u prošloj godini održao 10 sjednica i 12 razgovora, dva puta Istarsko veče, zadušnice na Rapalski dan itd. Zatim je podneo svoj izvještaj blagajnik g. Ble-čic prema kojem je udruženje u prošloj godini imalo preko 10.000 dinara prometa.
Pretsjednik socijalnog otsjeka g. Slipčević izvještava, da je udruženje u prošloj godini pomoglo novčanom pomoći preko 60 siromašnih ' emigranata, koji su prošli kroz Sarajevo tražeći za-poslednja. Socijalni otsjek primio je pomoći od Din 1000.— od raznih društava u Sarajevu kao i korporacija za svoje svrhe, na čemu im Udruženje najtoplije zahvaljuje, jer su njihovom pomoći mogli ostvariti dio svog humanog rada.
Nakon izvještaja pretsjednika nadzornog odbora g. Vehara i nakon izglasan ja apsolutorija staroj upravi biran je novi odbor u koji su ušli:
Pretsjednik g. Kirac Mihajlo, pot-pretsjednik g. Rupnik Franjo, tajnik I. g. Vehar Franjo, tajnik II. g. Vonić Marijo, blagajnik g. Stok Viktor, odbornici gg. Jaklič Milan, Mavar Dušan, Kenda Vladimir, Kovačič Ernest; zamjenici: Malovašić Franjo iz Vareša, Vončina Karlo iz Breze, Stranj Alojz, Kobal Viktor. Nadzorni odbor: đr. Ka-rabaić Salvator, Blečić Ante, Brenčič Ignac; zamjenici:	Girin Ljuba, Grželj
Anto.	,
Novi pretsjednik g. Kirac zahvaljuje u ime novog odbora članstvu na iskazanom povjerenju i veli da bi udruženje moglo biti na dostojnoj visini i da bi moglo pokrenuti svoje pjevačke i druge otsjeke, jer u Sarajevu ima oko 200 emigranata.
BILANCA DELA EMIGRANTSKEGA DRUŠTVA »KRN« V ČRNOMLJU
Črnomelj, januarja 1935.
Emigrantsko društvo Krn za sreze Črnomelj—Metlika je imelo 13 t. m. v Črnomlju tretji redni občni zbor in podalo bilanco od zadnjega občnega zbora. Odbor je z malo izpremembo ostal isti. Predsednik se je v uvodu spomnil Viteškega Kralja Aleksandra I Uedinitelja s trikratnim »Slava«.
Društvo je skozi celo leto imelo polno dela, da je skušalo lajšati gorje revežev, ki morajo brez lastne strehe potovati ponižani in zaničevani. Veliko preizkušnjo je imelo društvo z našimi naseljenci na gradu Krupa. Opozarjamo vse naše edinice, da v bodoče ne pošilja več naših ljudi v ta kraj.. Društvo je skušalo po možnosti pomagati revežem. Hvaležni moramo biti tudi naprarh oblasti, ki je to akcijo moralno in materijalno podprla. Društvo je vdo-bilo od kr. banske uprave 300 kg pšenice, katera se je razdelila med najrevnejše brezdomce. Zadnji čas smo uvedli nabiralno akcijo, da priredimo Božičnico za revne emigrante. Akcija je uspela. Zahvala
nekaterim tvrdkam kakor g. Tajnarju za podarjene jopice, g. Korenu za darovano obleko in obutev, tvornici Jakil iz Karlovca za podarjeno obutev, tvornici Bata za denarno podporo in tvornici Union za darovane sladčice. Darila so se razdelila revnim emigrantom o priliki občnega zbora.
Društvo je v avgustu priredilo vrtno veselico pri tovarišu Možina na Kanižarici s tradicijonalno tekmo v balincanju. Za popoln uspeh te prireditve gre zahvala bratskemu društvu »Istra-Trst-Gorica«, ki se je udeležilo polnoštevilno naše veselice in izpopolnilo program.
Vdobili smo po dolgem času primeren lokal v katerem bo imelo društvo svoj sedež. Začeli smo že z dramatiko in petjem. Prosimo naše edinice, da nam pri delu podpirajo. Ako je kje v zalogi zavrženi harmonij, ga radi odkupimo po premimi ceni. Pomladi mislimo na razvitje društvenega barjaka. — (Član).
POČAST GDJICE MARY VID0ŠIĆ U HOBOKENU
Jugoslavenska Matica iz Splita javlja nam da je vrli starina i čestiti rodoljub u Hobokenu gosp. Antun Vilovič priredio u svojem domu, uoči Božiča, prijateljsku čajanku u počast vrijedne i predane prosvjetne radnice u Hobokenu gospodjice Marije Vidošić, poznate agilne Istranke. U kući g. Vilovića sakupio se svijet naših rodoljuba u Hobokenu i palo je mnogo zdravica u čast gđjice Vidošić Marije, koja je duša naše tamošnje kolonije u dalekoj tuđjini. Na istoj čajanki sakupila je izmedju prisutnih rodoljuba sama gdjica Vidošić 18 dolara, koje je g. Silvestar Joviča, povj. splitske Jug. Matice u Hobokenu, uputio Matici u Splitu. U svojem pismu g. Silvestar Joviča ne nalazi riječi da pohvali veliki i neumorni rad gdjlce Marije Vidošić u svim našim društvima u Hobokenu. Ona je tajnica u Jađr. Straži, blagajnica u Jug. Sokolu i nema našeg prosvjetnog društva gdje ona ne daje svu svoju dušu i srce, pa se i naše uredništvo _ »Istre« pridružuje lijepim željama i čestitkama, izraženima gdjici Vidošić. našoj odličnoj saradnici, od naših ljudi u dalekoj tudjini, u rodoljubnom domu gospodina Antuna Vilovića u Hobokenu.
Jedna jadranska priredba u New Jorku
Dne 2 decembra, razvijen je u New Yorku na vrlo svečan način barjak glavnog odbora Jadranske Straže za Sjedinjene Države. Program je bio obilan j vrlo lijep, ali je najdirljiviji momenat bio u 2 i u 16 slici, kad je na pozornicu došla »zarobljena Istra«. U zgodnim dramskim slikama prikazana je slava i veličina Jugoslavije i tragedija Istre. Publika je plakala. Istru je s velikim uspjehom interpretirala naša gdii-ca Mary Vidošić, koja ie i inače imala veliki udio u čitavoj priredbi, a i u nekim drugim točkama nastupila kao pjevačica. U programu su bile i nekoje deklamacije Ka-talinića Jeretova, a u 16 točcj »Spomen palim istarskim žrtvama« uz pratnju klavira pjevala je gdjica Margareta Antičić pjesmu »Sliku milu Istre naše«, uglazbljenu od Ivana Matetića Uspjeh je bio velik.
JUGOSLOVENSKA MATICA U ZAGREBU
primila je za Novu godinu od: 1) ženske sekcije Jugoslovenske Matice u Zagrebu Din 3.500 (od sabrane članarine, milodara i čistog dobitka komemora-
tivnoga koncerta dana 16 XII 1934) ; 2) Podružnica Jugoslovenske Matice: a) u Varaždinu Din 3.000, b) u Čakovcu Din 1.250, c) u Sisku Din 500.
Iznašajući ovo sa zahvalnošću našoj javnosti Banovinski odbor Jugoslovenske Matice u Zagrebu preporuča se svojim podružnicama i povjereništvima kao i svim prijateljima ove ustanove i njezinih uzvišenih ciljeva, da ga podupru u njegovom radu i u buduće.
Odbor Jugoslovenske Matice Zagreb.
---^ «V-----
PREDAVANJE V DRUŠTVU »SOČI — MATICI«.
V soboto dne 19. t. m. bo predaval v Soči matici dr. B. Vrčon o vprašanju »Mi in sodobni manjšinski problemi«. Predavanje bo kot običajno pri »Levu« in vabimo vse rojake, da se ga udeleže, ko bo zelo zanimivo. Predavatelj po obravnaval vprašanje z meddržavnega stališča v zvezi z nekaterimi aktualnimi mednarodnimi dogodki.
GLAVNA SKUPŠTINA ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA
Istarski akademski klub održava dne
19 januara 1935 godine u 8 sati naveče _
svoju redovitu glavnu semestralnu skupštinu u prostorijama na Trgu Kralja Aleksandra 4.
Članove seniore u koliko nisu dobili pismeni poziv, najuljudnije pozivamo ovim putem da prisustvuju ovoj skupštini.
IZ PJEVAČKOG OTSJEKA DRUŠTVA »ISTRA«
U ponedjeljak 14 o. mj. održan je izvanredni sastanak pjevačkog otsjeka. Riješena su neka tekuća pitanja i ujedno je izabran nov poslovni odbor otsjeka. Pročelnikom je ponovno izabran Prelac Djuro, a ostali odbornici jesu: zamjenik pročelnika Žerjal Stanko, tajnik Gržetić Milan, zamjenik Tanković Paše, blagajnik Sirotić Nadan, zamjenik Ritoša Ante, arhivar Doblanović Josip. — Umoljavaju se pjevači da otsađa redovito dolaze na pjevačke pokuse, jer se zbor priprema za dva nastupa. — Tajnik.
ISTRANIMA DO ZNANJA !
Zadruga »Istarski Dom« parcelirala je svoie zemliišle u produljenoj Ozaljskoj ulici te ga stavlja na Brodaru svojim članovima uz cijenu od Din 60—70 po hvatu. U koliko ne bude dovoljno reflektanata mediu članovima. moći će se koristiti ovom prilikom i ostali Istrani, na ih pozivamo da se predbilježe kod blagajnika g. Matka Milića, Moš-ćenićka 16. gd.ie stori na uvid nacrt.
Dorava zadruge,
PROMET STRANACA U JUŽNOM TIROLU OPADA
Promet stranaca je za Južni Tirol važno vrelo gospodarske zarade. Njemačka a i ostala kozmopolitska publika za-do posjećuje i ljeti i zimi ovaj kraj, koji je u turističkom svijetu na glasu. No broj gostiju je i ovdje u opadanju. Tako je na pr. u godini 1930 posjetilo Meran (najomiljelije mjesto turista u Južnom Tirolu) 102.007 stranaca, dočim je 1933 godine taj broj spao na 81.138. Za prošlu godinu taj broj nije još izračunat, no po svemu izgleda da će i 1934 godina zabilježiti daljnji nazadak. S tim u vezi spali su i dohotci Iječilišne uprave na pristojbama i muzičkim taksama od 1.6 milijuna lira na 1.1 milijon. Ovo općenito smanjenje prihoda od turista u kraju koji od stranaca vuče oduvijek velike koristi, može se svesti općenito i na krizu koja posvuda vlada. No nema sumnje da raz-
log manjem broju gostiju treba tražiti i u specijalnim prilikama koje je fašizam zaveo u Južnom Tirolu, (r)
JUGOSLAVIJA IN MANJŠINE
Pred kratkim je bil v Novem Sadu glavni zbor svabskc-nemškega kultur-bunda (Schwàbiach-Deutscher Kultur-bund). To je vrhovna kulturna organizacija nemštva v Jugoslaviji. Istočasno so imela svoja zborovanja tudi vsa društva, ki so včlanjena v kulturbunđu. Tako je zborovala nemška mladinska zveza, nemška pevska zveza, zveza nemških ljudskih knjižnic, zdravniški odsek in ženski odsek.
švabsko-nemški kulturbund ima sedaj 129 krajevnih skupin, od teh jih je ustanovljenih 115 po letu 1931. Od teh krajevnih skupin jih je 34 v Banatu, 39 v Bački, 40 v Hrvatski in Slavoniji, 19 v Sloveniji, 3 v Baranji, 3 pa na upravnem področju mesta Belgrada.
V	nemški mladinski zvezi sta včlanjeni 102 mladinski skupini, in sicer 48 mladinskih oddelkov, 34 mladinskih športnih odsekov, 17 dekliških odsekov in 3 izletniški odseki.
V	zvezi nemških športnih društev je včlanjenih 34 športnih društev; od teh jih goji 26 splošni sport, 8 pa je nogometnih društev.
v V zvezi nemških ljudskih knjižnic je včlanjenih 114 knjižnic. Nemška pevska zveza pa obsega 36 pevskih društev, ki bodo priredila o binkoštih letos prvo veliko nemško prireditev v JugoslavijL
IZ DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Pokladna zabava.
I ove će godine društvo »Istra« prirediti svoju tradicionalnu pokladnu zabavu i to u subotu dne 2 februara naveče u prostorijama pjevačkog društva »Kolo«. Upozoruje-mo već sada članove i sve druge emigrante na ovu istarsku zabavu.
DRUŠTENI TEČAJEVI se održavaju svakog utorka i četvrtka od 7 i pol do 9 i pol sati naveče.
*
Molimo pretplatnike lista da podmire zaostalu pretplatu, ako to nisu do sada učinili, i da pošalju barem jedan dio pretplate za tekuću godinu.
U FOND „ISTRE”
Vodopivec Zora, Maribor . .	D	20,—i
Budal Alojzij, Zalod ..... ......	D	10.—*
Tonkovii Josip, Majdan . . . D g._____________
Dr. Fornazarič Slavko, Maribor	D	24.—
Zidarič Marija, učiteljica, Ptuj	D	20.—
Bratina M., sopr. sr. pogl.Ptuj	D	10—
Dr. Dinko Trinajstič, senator
Vrbnik ...................... 100.—
X. X., Subotica..............jr)	20,—
Da počasti uspomenu pok. Viranta Rajmunda daruje u fond »Istre« — V. V..............j)	gg _
U prošlom broju objavljeno . D 35.255.60
UKUPNO D 35.517.60
»Istra, izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo uprava nalaze se o Zagrebu, Masarykova ulica28, II. — Broj čekovnog računa 38.789. — Pretplata: Za cijelu godinu 50 dinara-dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarvkova ni 28 11 Taió» h,’	on l?0“ine
s Ivo Mihovilović. Jukićeva ni. 30. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Brnčić, advokat. Samostanska 6. _ Tisak: Stečajnina Jugoslovenske štampe d. d„ Zagreb Masarvkoinóan80' šT hrednlk
odgovara Rudolf Polanović, Zagreb, Ilica broj 131.	.	.	y va joa. za iiskara