KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU-
Klasa 37 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE"
Izdan 15 maja 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9983
Echafaudages Rapides Boilot, Paris, Francusha.
Udešljivi potpornik.
Prijava od 9 marta 1932.	Važi od 1 septembra 1932.
Pravo prvenstva' od 4 aprila 1931 (Francuska).
Več su poznati potpornici, koji služe na primer za nošenje gradevinskih delova (tavanice ili t. sl.) ili za medusobno podu-piranje dve vertikalne površine, i koji se u bitnosti sastoje od nazubljene poluge, koja se duž čvrstog potpornog dela može pomerati pogonskim točkom snabdevenim krivajom, polugom ili t. sl., i koja se u odnosu na potporni deo u željenom položaju održava pomoču celishodne sprave za uglavljivanje (zaporni mehanizam, upadna reza ili t. sl.).	1
Zna se, da se dužina takvih potpornika mora udešavati sa velikom tačnošču, da bi se one vrlo taeno uglavljivale izmedu horizontalnih ili vertikalnih jedno na dru* go podupiručih se površina.
Predmet ovoga pronalaska je potpornik, koji omogučava največu tačnost, i najve-ču sigurnost u delovanju. Potpornik ima takode nazubljenu polugu klizeču duž čvrstog potpornog dela; ipak se pomera-nje nazubljene poluge vrši pomoču uzen-gije ili t. sl., koja hvata između dva jedno do drugog postavljenai zupca na, na-zubljenoj poluzi i čija osovina klačenja može da se pomera duž vodice na odgo-varajuči način čvrsto smeštene pomoču ooluge zglavkasto pritvrdene na osovini. Vodica ima dužinu, koja je veča od odsto-ianja izrnjedu dva susedna zupca nazubljene poluge.
Druga zglavkasto pritvrdena uzengija, koja je celishodno nameštena, omogučava
da se nazubljena poluga može udesiti i između dva naredila položaja.
Najzad odgovarajuča zaporna sprava o-mogučava, da se pogonska poluga, posle izvršenog udešavanja dužine potpornika odmah utvrdi tako, da nazubljena poluga ostane u onom položaju, koji joj je na-metnut prvom utegom, čija osovina klačenja ostaje utvrdena zapinjanjem pogonske poluge.
Na načrtu je pretstavljen jedan oblik iz-vodenja predmeta, pronalaska i to
Sl. 1 je izgled sa strane potpornika, pri čemu je nazubljena poluga pretstavljena u položaju pre kretanja iste na više.
SL 2 pokazuje položaj, u kome nazubljena poluga stoji držana pomočnom uzen-gijom, a pogonska poluga je radi ponov-nog stavljanja u pogon nazubljene poluge podignuta na, više.
SL 3 je izgled posle izvršenog udešavanja potpornika sa ukočenom polugom za stavljanje u pogon.
Potpornik se sastoji od gvožda 1 oblika T, koje na pr. stoji na zemlji i na kome se može da pomera drugo jedno. gvož-de 2 oblika T, koje je snabdeveno nazub-Ijenjem 3.
Deo 2 ostaje u onom <vertikalnom položaju, u kcj: se on dovede prethodno uzen--gijom 4, koja hvata između dva uzastop-na zupca nazubljenja. Uzengija 4 ima zglavkastu osovinu 5, koja se paralelno sama sebi može da kreče u vodici 6 obli-
Din. 10.
ka jednoga razreza. Vodica 6 predvidena je u gvožđu 1 i ima dužinu, kcja je veča od otstojanja izmedu dva uzastopna zup-ca nazubljene poluge 3.
Pomeranje osovine 5 u vodici 6 vrši se u vodici 6 polugom 7 zglavkasto pritvr-denom u tačci 8.
Pritiskanjem na dole kraja poluge vrši pomeranje na više osovine 5 iz niže le-žećeg kraja vodice 6 na više, cime se pomeranje uzengije 4 vrši na više, pošto ona stoj; u zahvatu između dva uzastopna zup-ca nazubljene poluge 3, to se vrši i pomeranje nazubljene poluge 3 na više, koje je veće, od otstojanja između dva uzastopna zupca nazubljene poluge.
Čim prestane da deluje na polugu 7 na dole upravljena sila i kada ona. torne na protiv počne na više da deluje, da bi se docnije omogučilo ponovno podizanje nazubljene poluge 3, to se drugom uzengi-jom 9, koja je u tačci 10 zglavkasto pri-tvrdena na gvoždu 1, nazubljena poluga 3 održava u onom položaju, koji je neposredno pre toga postignut. Uzengija 9 tako je smeštena, da ona hvata između zu-baca nazubljene poluge, kada poluga 7 za-uzima najdublji položaj i sprečava kliza-nje u natrag nazubljene poluge.
Za vreme pomeranja poluge 7 na više krede se osovina 5 u vodici 6 opet na niže. Uzengija 4 hvata takode preko nazubljene poluge 3 na dole, dogod se ne zakadi dole između druga dva zupca nazubljene poluge. Nazubljena se poluga dakle može ponovo na sada opisani način dalje pomerati na više.
U slučaju, da pomeranje na više nazubljene poluge 3 treba da bude manje od odstojanja između dva uzastopna zupca iste, dovodi se poluga 7 pri njenom kre-tanju na niže do mirovanja u odgovara-(jućem trenutku. Nazubljena poluga 3 se tada održava u njenom položaju klinom 11, koji se može uvesti u jedan od dva proreza 12 i 13 koja su predvidena u plodi 14 nepomično smeštenoj na gvožđu 1. Pomoču klina mogu se i svi drugi medu-položaji između dva krajnja položaja poluge 7 udesiti.
Kod stavljanja u pogon sprave se preU hodno izdiže nazubljena poluga do posled-njeg mogučeg zupca. Potom ostaje obič-no da se ispuni još jedan razmak, koji je
manj! od odstojanja izmedu dva uzastopna zupca nazubljene poluge. Ovaj se razmak ispunjava pomeranjem poluge 7 za potrebnu meru i pomoču kočenja ove poslednje klinom 11, koje sleduje potom. Nazubljena poluga 3 drž; se dakle uzengi-jom 4 sa velikom sigurnošču na odrede-nom mestu, koja hvata izmedu dva uzastopna zupca. Neželjeno pomeranje pot-pornika je stoga potpuno isključeno, a isto tako je potpuno spredeno i padanje nazubljene poluge 3 u natrag, koje bi ina-če značilo veliku opasnost.
Ako nazubljenu polugu 3 treba duž gvožda 1 opet spustiti, dovoljno je potpuno jednostavno uzengiju 9 rukom ili drugim kakvim odgovarajučim sretstvom o-dignuto držati.
Polugom 7 mogu se u slučaju potrebe razvijati i znatne sile, na primer, da bi se pomoču potpornika podigao kakav zid. U torne slučaju može se eventualno na po-luzi 7 predvideli još jedno produženje.
Sa 15 su obeležene vodeče plode gvožda 2, koje su smeštene na gvožđu 1.
Patentni zahtevi:
1.	Udešljivi potpornik sa nazubljenom polugom klizečom duž čvrstog potpornog dela, naznačen time, što se za udešavanje nazubljene poluge predvida uzengija (4) ili t. sl., koja može da hvata izmedu dva uzastopna zupca nazubljene poluge i čija je obrtna osovina (5) pomerljiva u vodici (6) odgovarajučoj i nepomičnoj pomoču poluge (7) zglavkasto spojenem sa njom, pri čemu vodica ima dužinu, koja je veča od otstojanja izmedu dva uzastopna zupca nazubljene poluge.
2.	Udešljivi potpornik po zahtevu 1, naznačen time, što je predvidena i druga zglavkasto smeštena uzengija (9), koja o~ mogučava nepomičnost i utvrdivanje nazubljene poluge (3) izmedu uzastopnih položaja, koji se mogu udesiti.
3.	Udešljivi potpornik po zahtevu 1, naznačen time, što je predvidena odgovara-juča zaporna odn. kočeča sprava (11, 12, 13), koja omogučava nepomičnost pogonske poluge posle udešavanja dužine potpornika tako, da nazubljena poluga (3) ostane u onom položaju, koji joj je pr-vom uzengijom (4) dat, čija osovina (5) biva fiksirana kočenjem pogonske poluge.
Adpatentbpoj9983.
FIG. 3.