Мпенилта на различнит^ основатели на системит^ тгнрху бждлицето на стенографилта. Госп. Емилио Будау гљ Триеста далч. сн е труда, да се допита до основателитФ и раепространнтелитФ. на различни системи, какч. мислнтђ T'h вгрху бждљ1цето на стенографилта вђ обш;е, безл. да иматЂ пр+.дт. видђ отдФ.лна една система. Новечето огб господата, до които се е отнеевлЂ, сж отгопорили ст> голФма готовностб, и ич> долнитћ редове ш,е изложимђ дума no дума тФхнитФ мненил. A пргћди всичко да кажемч. нФколко обш,и думи no този вт.прост>. 1ГапЈ)Ф.д'1>1сг1.т'в си постролва непр^кгснжто едиш. широкч. пжтх ирФ.зп. цивилизацилта •, тои насилственно отстранлва всФко прФплтствие, което му се испречва на пжтл, и потеглл всичко подирф си; затова пепременно in,e стане ome и сдшгб постепенепч. прФврата вч. старнтФ. начини на писанието. Тамч, гдФто сч> помопр.та на електричеството всФка работа се извЂршва сл> молнпена бч>рзина, тамч> гдФто всичкитФ елементи сж подчинени на человФческата ржка, живФе се тоже бч.рзо. И за това трФбва человФческата ржка да забФлФзва бч>рзо вгврху книгата бФглитФ лвленил на человФческии духч., за да ne изчезнжтх за всг1>-кога. Нии ако 1це живФемч., ш,е видимх ome по-голФмп пФгца, за които ne можсмђ cera ни да схиуваме; слФдователно трФбва и шгсмото да устпгвршеиствуваме, a вч. туи отношение естественно me доидемч. до СЂкратение. Борби и многоброипи различил има вч> мненилта: дали една единственпа система me може да надвие и да се задт.ржп, или me слмцествуватч. различни продглжително; вхрху това нека искажемп. тука своето скромно мнение. Както единЋ универеаленЂ езикгв при всФки иародч,, вч> слФдствие na свопетветшото му произпошение, теше да се раздФли na особешга нарФчил; така сжто би могла, прфдч. видђ на стрФ.млепието кћмгб универсализма вч> нашил irhicr,, да се нриеме една обта система; нч> важеш. е вппросБтт,: до кога тл me слмцествува? ТукЂ се присЋединлвамч. k'lm'b думитФ na славнил ита-лилнски професорЂ докторт. Паоло Маптегацца, които говори в'в крал на своето ВЂСпоминание отч> Америка така: ,, Един’б голФмђ и тсжтлсб оловенЂ цилиндЂрч. се тегли врху всичкит'1> невинни мФ.стни обнчаи и ВЂрху характеристичнитФ наЈ)одшг обнчаи, за да прФобра- зува всичко вгб една форма и за да се см^лтх и плачљтх всички no едпнх начинч>. — Стотииа метали течжтх отх сждове за раетоплвание вт> единх единствепх, за да стане еднослитие; нх това еднослитие me се пргћтопи подх влилнието на други огнвове вх други печки, и ne-поколебимо и безх краи me влад^е разнообразието вт> гол^мото естество“. Cera слДдватх пр^водит^ на писмата отх отд^лнит^ основатели на системитеТ: БАТЂ, 13. октоврии 1893. г, 56 годшш се занимавахч, сљ вхвожданието на стенографилта вх Анг.шл и радвамх се заедно сб всичкитгћ онил, които се интересуватт> за напргћдт>ка, отх чудесното распроетранение, до което тл достигна kl посл^днитћ 2—3 години. Лвенх интересч. се вхзбуди чр’ћзч> между-народии конгресх н гобилеи на стенографилта вх Лондонх вх 1887. г.; отх тогава захванаха вхобгде да вхводждатч. стенографилта вх раз-личнитФ училшца, като захванемх отх наи - старит^ университети та дору до народнит-ћ училшда. Тол фактх ни дава една хубава перспектива за бжджлдето на иашето искуство вх Англил и то вхрху едно сигурно оенование. Стенографилта днесв за днесв се употр^блва вх журналитсиката, вх тхрговилта и вч> правосждието, a вгб бжджшд има надеждата, че 1де замФсти гол!;мо число на писменнитФ работи. Испровождамх Ви братскии ми поздравх. Issac Pitman (ивобретателв на фонографиата.) ГРАЦЂ, 11. сентемвриК 1893. г. Да се произнесж вхрху бжджтето на стенографилта, не се усжждамх, тли като не clmt, ош,е размишллвалх вхрху това. Осм'1;-ллвамх ’ce обачо да ви кажа, че нФ.ма голФма полза, ако би да се знае само бжджлдето, a би било ио-добр15, да мислимх за настолш,ето и живо да прФпоржчваме на младежнт1>. да се занимваватх сх стено-графилта, — сх една наука, колто вх днешното врг[-,ме е от'б iiaii голФма полза, когато толкова ј.ного тр’1;бва да се пише и когато всички се егремжтт., споредх духа на модерната култура, кхмх спестлванието на врФмето и na труда. Професорх Heinrich Noe (основателБ на италиинската стенографин no Габолсбергеровата система.) НИЕНА, 30. шли« 1893. г. Азх сбмгб на мнението, че веичкитћ стенографи виждатх бждж-1цето на стенографилта вч> туи, тл да стжпи на игћстото на обикно- венното пиемо. Обикновенното писмо и стенографилта иматт. сжгцата задача, да фиксиратч, думит^ сб знакове; само заш,ото знаковетФ на обикно-венното писмо сж много растлгнжти, трФбвало с да се лзиам+.ри едно кратко rnicMo сч> цФ.лб. да се фиксира бт>рзата дума. Ако двама искатч. сж1дото, a единии има по-добро срФдство. то тои me надвие-, сл^до-вателно стенографилта тр^бва да истика обикновенното писмо. Това лежи и вљ собствешши интересв на стенографилта. До гдФто нин тргћбва да се упражнлваме вч. обикновенното писмо, загуб-ваме наи-згоднии случаи да упражнлваме ржката си вч> стенографи-чески знакове. При стенографилта ржката не може толкозч. бгврзо да се движи както вђ обикновенното пиемо, на което сме навикнжли отч. дф.тинство, a стенографилта сме учили по-послФ вч. по-зрФла вгзрастБ. Ome днесБ за днесБ нФ.маме доетатч.чно случаи, да се упражнл-ваме вђ туи писмо; даже и самигћ образовани сж лишени отђ тази вђзможностб, да ијгб стане стенографилта толкова лесна, както ката-дневното обикновенно писмо. 1Г1>ма никол система, колто да дава срФдства, да се замФсти липсуванието на упражненилта чрФзч. свкра-тени знакове. Ако четемч. за амерпканскитФ стенографи, че тг1; пи-шжтг no 200—300 думи вч> една мпнута, то можемч. срФту тФзи извФстил да положимђ фактгвтгБ. че споредч. Питменовата сиетема се изисква от'Б сдшгб учителски кандидатт. бт.рзина 50 думи вч> 1 ми-нута, сирФчч. по-малко отт> колкото нии изискваме споредч. Габелс-бергеровата система. Отч. туи ел^два, че англо-американската стено-графил не стои по-високо отч. Габелсбергеровата. При вЂпроса, да-ли стенографилта може да стжпи на мФстото на обикновенното писмо, ни ее испрФчва наи-напредч. мнението, че тФзи кратки и т*бнки стенографически чхрти не приличатч. за рж-ката на единх работникЂ или селлнинч.. Нт> това е едно прфдраз-сжждение, затото мнозина работници л изучихж и л употрФблватч. твхрдФ добрф, тт.и сжто и мнозина селлни. Колкото се касае до СЂкратенилта, гдФто се изисква бистрх ујгб и oomii познанил, тамч> вече вчтросљтч. е друггБ. Hi. СБкратението не е иераздФлила частв отт. стенографилта. НФ.кои системи различават в кореспонденчна стеиографил и дебатно пиемо, други системи иматт. Ш.ЛНО и счлсратено нисмо. Разликата между кореспондеичната стено-графил и ПЂЛНо-писменната се сљстои bi. туи, че вт> 1п,рвата се упо-трф.блватт. сигли, a bi. послФдната не. Тал разлика впрочемт. е твгрдф незначителна, и да кажемч., че се отмахватч. всичкитФ сигли, то б'Брзината не me Да пострада значително. Стенографическото писмо се отличава отч. обикновенното: пхрво no писментггћ си знакове и второ чрФзх непоср^дственното сведин-лвание na ехгласнптФ no между си и сх гласнит^. Ако вземемх пр+.дх видх, колко мљчно се изучва ооикновенното писмо, при своето само-волно правописание, за което стенографилта не нска ни да знае, то HaM'bcTo него може да се изучва схединлванието на схгласнитФ и гласннтФ, безх по-голФмх трудч> отх колкото правописанието вч> обикновенното писмо. Стенографическото кореспонденчно писмо може тогава да замФсти обикновенното писмо, то може обгцо да се изучва и обш;о да се при-лага; заш,ото дава сљгцо както обикновенното писмо пхленх и точенч> гласх и може ti,ii лесно да се пише както обикновенното писмо, при всичко че го надвива вч, б'врзината двоино и троино. A стенографи-ческото писмо може чр^зх прилагание на сч>краш,енилта да стаие даже и 5 пљти по-бхрзо отх обикновенното. Пхрвата бхрзпна, колто се отнаел кхмх обикновенното писмо както 3 : 1, стига за проститФ, писмешш работи, на пр. за да се заб-ћлФзиатх запискитФ на висшитф училтца и да се правлтх извлеченил или конепекти. Нх дебатното писмо, което стои вх отношение както 5 : 1 кхмх обикновенното пиемо, служи за стенографшТ, вх парламента. Днесв за днесв тр^бва да опрфдфлшгв ц гћ л б т a на стенографилта на пхлно и точно; всћко половичарство е вр^дително. ЦФ.лБта е, да се замФсти обикновенното писмо сгб стенографилта, a срФдсто за туи е, да се нареди едно обшо-пхлнописменно бхрзописание, отгб каквато и да било система; само че тл трф.бва да има една основа, вхрху колто може да се схгради така сдлцо една система на схкрашаванието, което и;е способствува за писаиието на наи-бхрзии говорх. Нуждно 6u било тоже да се тури азбуката на една такава стенографил за оенова на всичкитгћ европеиски езици, което не е невхзможно н!нцо. Профессорх К. Faulmann (отт> пненскии университвтт.). БЕРЛИНЂ, ‘28. К)лии 1893. г. За бљддмцето на стенографилта имамгБ слФ.дуговдрто мпение: стенографилта изисква всо по-вече да сс спестлва пр1шето, което сс счита като napa; н както паритФ за мнозииа c,y, недостатхчпи, така n за человФка е много пљти педостатхчно врФмето. За това трФ.бна да се изучва опал бхрзописпа система, колто може наи-скоро да се изучи и колто при практическото прилаганне ne остава падирФ, отх другптФ, еистеми. Heinrich Roller. (Слћдв I.) 0 početku i razvitku stenografije u Hrvatskoj. (Nastavak.) poslije one male disgresije prelazim opet »ad rem». Slovenski pisac, pjesnik i kritik Jos. Stritar veli pišući o Levstiku medju inim i ovo: Tko će jednom pisati istoriju slovenske proze, taj će morati stati, kad dodje do Krpana — to je ime pripovijesti, koju je napisao Levstik —, te pogledati natrag, za tim napred i razlikovati prozu prije Krpana i prozu poslije Krpana. Sto je naših (slovenskih) boljih prozajika, svi su pošli njegovim tragom. Te mi riječi Stritarove padaju na um, kad sam pišući o početku i razvitku stenografije u Hrvatskoj došao eto do Magdiča. Već prvim svojim radom od god. 1864. Magdić je hrvatskoj stenografiji osjekao tako siguran i odlučan pravac, da se je ona u daljnem svom razvoju morala apsolutno držati toga smjera, ako je hotjela, da se uspješno i napredno razvije. I držala se je: jer njegovo je rPrilagodjenje Gabels-bcrgerova stenografičkoga sustava hervatskomu jeziku> služilo kao osnovni temelj prvomu izdanju ^Hrvatske stenografije*, koje je god. 1871. izašlo u Zagrebu u 600 primjeraka, onda drugomu, koje je deset godina kasnije izašlo u Zagrebu u 1000 eksemplara, napokon trećemu, koje je od god. 1891.—1893. izlazilo u zagrepskom «Steno-grafu*, glasilu hrv. stenogr. društva, i koje je ove godine izašlo kao školska knjiga u trećem preradjenom izdanju u 1500 primjeraka. Ergo crescit eundo. Na Magdičev je rad nadovezao god. 1876. i sl. i Bezenšek s tom razlikom, što se je on više približio Česima i što je imao pred očima homogenost jezika hrvatskoga i slovenskoga, izmedju kojih postoji samo specifična razlika. Na Magdičev je rad naslonio prošle godine i Miholić svoju «Hrvatsku stenografiju*, koja je tiskana u 2000 eksemplara, i koju je u «Nastavnom vjesniku* (Zagreb, 1895. pag. 285,—29J.) ocijenio S. Plivelić, a u ovom listu (str. 72. i si.) Slavo Dragić. — Tako se eto preko trideset godina stenografija u Hrvatskoj razvija, napreduje i usavršuje na Magdićevu temelju! — Reći će tko: Čudan je to pojav, što je odma dvije godine'1' iza slaba, nesustavna i neuspjela pokusa Vinkovićeva izašao Magdić s takim djelom, koje na prvi mah postade za sva slijedeća vremena temeljni kamen u zgradi hrvatske stenografije! — Ta rekosmo, da ni Vinković nije bio površan stenografski diletant, već dobro verziran * ne godinu, kako je to pogrješno rečeno u ovom članku na str. 54. stenograf, koji je stenografiju volio i rado se njome bavio; najbolji je dokaz tomu medju inim i ta okolnost, što je u njega bilo i znamenito, rijetko i skupocjeno Gabelsbergerovo djelo «Anleitung zur deutschen Redezeichenkunst oder Stenographie!» — Na to odgovaramo: Prvo, Vinković bavio se je skoro isključivo samo njemačkom stenografijom i poučavao je samo u njemačkoj stenografiji — jer je šezdesetih godina u krajiškim srednjim učilištima bio jošte njemački nastavni jezik; Magdič je pako već godinu dana prije nego je izdao svoje «Prilagodjenje» predavao na zagrepskoj realci — gdje je bio hrvatski nastavni jezik — hrvatsku stenografiju, a u tom ga je i njegov drug na tom zavodu Lipež, s kojim se je inače u težim stvarima mogao posavjetovati, podupirao. — Drugo, kad je Vinković god. 1862. napisao svoju raspravicu «Einige Winke in Bezug auf die siidslavische Stenographie* još nebijaše nigdje nikakove stenografije slavenske — izuzam Hegerov prijevod njem. Gabelsbergerova sustava na češki jezik, koji je pokus Vinkoviću doduše bio poznat, ali ga on ne smatra uspjelim. Hegerovo djelo -Kurze Anleitung zur Steno-Tachigrafie fur die vier slavischen Hauptsprachen»* čini se, da Vinkoviću nije bilo poznato, jer ga on ne spominje, što bi morao, jer se Heger u tom djelu osvrće i na ilirski jezik —; kad je pako Magdić god. 1864. izdao svoje «Prilagodjenje», već su Česi imali svoj «Tesnopis česky*, koji je god. 1863.** u Pragu izradio zbor od sedam lica. Da je pako «Tesno-pis česky» i Hegerov «Anleitung» Magdiču bio kod njegova «Prila-gođjenja* pravi vademecum, to je već kod samoga alfabeta jasno: dok je na ime Vinković za g, hip pridržao njemačke znakove, koji glasovnoj iteraciji i kombinaciji u slavenskim jezicima nimalo ne odgovaraju, Magdić uze ih iz «Tesnopisa češkoga» i tako odma u prvom početku udovolji glasovnim zahtjevima tih konzonanata u hrvatskoj stenografiji. Nadalje o vokalizaciji i konzonanciji Vinković ni pisnuo nije, dok je Magdić jedno i drugo proveo pod uplivom -Tesnopisa češkoga*. — Napokon treći je razlog, zašto je Magdićeva radnja savršenija od Vinkovićeve taj, što se Magdić dao pomnije na svoje »Prila-godjenje* nego li Vinković na svoj pokus, za koji se kao i za predjaš-nju mu radnjp može reči, da je plod brza djela. Od njemačkih stenografskih znakova pridržao je Magdić u istom svojstvu sve vokale izuzam i, zatim konzonante: k, l, n, r, s, b, d, m, v * Za ovo djelo veli Bezenšek (»Jugoslav. Stenograf« 1876. str. 19.) i Miholić »Ste-nograf« IV. str. 54.) da jc izdane godine 1849., a u »Tesnopisu češkom«, 1863., stoji u predgovoru, da je izašlo godine 1848. — ** Magdič v svom »Prilagodjenju« i Miholić u »Stenografu« II. str. 27. vele, da je »Tesnopis česky» (u I. izdanju) izašao godine 1862., što je pogrjesno. (njem. w), c, č (njem. tsch), h (njem. ch), š (njem. seli), t, st, f i z (njem. t. zv. Mitte-г). Iz tjesnopisa češkoga primio je: j (oba znaka), jedan i, ž, g (po jezičnoj analogiji), p i št (šć); od Hegera dj i nj. Sam je promijenio (njem. tt u tj, povečani l tluži mu za Jj, tanak č za č; dodao je još jedan znak sa i (analogan tankomu j), št, koji samo na početku upotrebljava, drugomu znaku za c okrenuo je petlju na lievo, ali ga u tom obliku ne upotrebljava, i konačno prevrača s. Konzonante spaja neposredno na tri načina po primjeru češke i njemačke stenografije uz malu razliku. Nekojih sastavljenih konzonancija, koje su nužne, jošte nema; tako n. pr.: mr*, sr i si piše kao ser i sel, cr, rv, cv (ali ju ima na str. 8. kao siglu za corjek), hv (ali ju ima na str. 11. kao pokratu za njihov; ali u opće ne voli zavojkom izražavati hv, već spaja radije h i v neposredno u oblik, koji je često vrlo sličan sa hm (cf. pag. 24. četvrti redak odozdo «hvalim»). — Nekoje su skupine suvišne kao: gt, df, hz i šf, učinjene prema njem. stenografiji i lo prema tjesnopisu češkom. Vokalizacija provedena je u opće prema tjesnopisu češkom i njem. stenografiji. Mjestimice manjka joj jošte eksaktnost. Tako n. pr. kod vokala i i u nije ništa rečeno, koji se konzonanti stavljaju u visinu odnosno u nizinu, pa tako nadjosmo, da se i kod riječi gub i kod riječi dug stavlja g u nizinu! A kod riječi vidimo jedini je m na redici, pred njim je d u visini, a pred ovim v. U tjesnopisu češkom sve je to precizno rečeno (cf. pag. 5, 6, 7 i 8.) Nehtjede primiti Magdič iz tjesnopisa češkoga: nj, f (ali ga je primio godine 1871.), simbolično naznačivanje početnoga u pretpotezom izpod redice (god. 1871. primio je i to), slovku пн (primio god. 1871.), pravilo da se mjesto e može pisati jednostavni e (god. 1871. primio, ali 1881. opet napustio), sr i mr (primio god. 1871.), izostavljanje v i * Glede konzonancije mr piše Miholić (»Stenograf* II. p. 54.): »Česi slijevaju m sa r prema br i pr, da mu oblik ponešto produljuju, čemu ne nalazimo primjera u njemačkoj stenografiji* . . . . Pozivanje kod konzonancije mr na njemačku ste-nografiju sasvim je neumjestno. Znade li pisac, zašto mr nema primjera u njemačkoj stenografiji? — Zato, jer ga ne treba, pošto njemački jezik nema glasovne skupine mr 1 — Što će gavranu opno na nozi kad nije plivačica 1 — Pa onda si Miholić i protuslovi, kad na str. 56. veli: »U slovci mi povećava (Magdić) kao i Česi pisme m.» — Po Miholiću dakle Česi i mr i mi označuju produljivanjem ili povećavanjem pismena m 1 — Tomu dašto nije tako. Česi m nešto malo («lrochn») povećavaju samo onda, kad na nj prenašajo mekoću slijedećega e (vide pag. 5.) i kad hoće izraziti mr (vide pag. 10.) i to ovdje povećavaju m nešto više. Slovku mi pako pišu Česi već od god. 1863. pa sve do danas tako, kako je to i Magdić uveo u hrv. stenografiju god. 1871, prebačeni v prema dolje, slovku iti — «1 veskrz tluste* — (primio istom god. 1891.), so, mn i kn. Zaključujući svoje misli o Magdićevu »Prilagodjenju* veli Miholić u »Stenografu* II. str. 74. 3) ovo: cbrzopisno gradivo upotrebljeno je potpunije u ovom (Magdićevom) nacrtu nego što nalazimo u Tjesnopisu češkom, (isporedi naznačivanje samoglasnoga a i u pred suglasnim I, osavljanje suglasnoga t i c kad slijede iza i, slogove uj, ur, uć, oj sa njemačkim п, ur, ung, ti.)* — Da vidimo je li to stoji! 1. Kad bi »naznačivanje samoglasnoga a i u pred suglasnim I» bila kaka osobita tekovina za hrv. stenografiju u onoj formi, kako je to Magdič u svom »Prilagodjenju* izveo, onda bi se to moralo i održati. — A što vidimo? — Naznačivanje vokala u pred konzonantom I bilo je već a priori mrtvo rodjeno dijete, dok je naznačivanje vokala a pred konzonantom zamrlo godine 1881., tako da danas ni jednomu ni drugomu nema u hrv. stenografiji više ni traga, već smo se u tom sasvim poveli za «Tjesnopisom češkim*. 2. »Osavljanje suglasnoga t i c kad slijede iza i* i slog ur doista je Magdić prije iz njemačke stenografije primio u hrvatsku nego li Česi u svoju. 3. Znak za slog uj takodjer je već od god. 1881. medju pokojnima, te se danas uj bilježi u hrv. stenografiji tako, kako su ga Česi već 1863. godine bilježili. 4. Znak za sufiks uć (= njem. znaku za-unij) kako ga je Magdić 1864, god. uveo u hrvatsku stenografiju, u kojoj se još i danas nalazi — i vrlo je udesan —, Česi niti su ga ikada imali, niti će ga kao takova ikada imati. A zašto ne? — S istoga razloga, s kojega i Nijemci nemaju znaka za konzonanciju mr. Češki naime jezik ne pozna sufiksa -uć (ajuć, ijuć, ujuć). 5. Oj naznačuju Česi spajajući o sa i, kasnije sa j (Tesnopis česky, 1863. str. 14., 15. i četvrte vydani, 1879. str. 22. litogr. str. 11.) Tako eto stoji stvar. Nije bilo potrebe, da Miholić u svom članku »Stenografija u Hrvatskoj* sudi, da li je u «Tjesnopisu češkom* ili u Magdićevu »Prilagodjenjuv »brzopisno gradivo upotrebljeno potpunije*, ali kad se je već dao na to, morao bi svakako svoj pravorijek potkrijepiti strogo objektivnim a ne fiktivnim razlozima. O tom medju tim, bude li od potrebe, drugi put više. Drugi je dio Magdičeva »Prilagodjenja* uz neke iznimke dobro iz-radjen, navlastito kraćenje riječi; manje je uspjelo kraćenje sintaktično i kraćenje logično; ali je »in nuce* izražena temeljna misao debatnoga pisma, toga bisera Gabelsbergerova sistema. U okviru programske radnje nije se ni moglo mnogo više — i za onda bolje reći —, a da radnja ne prekorači svojim opsegom tijesno odmjereni prostor. Na svršetku je radnje Strossmayerov govor, koji je besjedio u saboru za osnutak hrv. sveučilišta. Da zaključimo. Svoje »Prilagodjenje* izradio je Magdič na osnovu «Tjesnopisa češkoga*, ali tako, da nije izgubio samostalnosti, koja se osobito prikazuje u rasporedu gradiva i nekim drugim pojedinostima. Mjestimice željeli bi, da se je još više držao «Tjesnopisa češkoga*. Kao prvi pokus sistematske hrvatske stenografske naučne radnje Magdičevo se «Prilagodjenje» mora smatrati uspjelim djelom. (Nastavit će se.) Stenografija — strast. 'oznato je, kako se u opće tuže učitelji stenografije, da im se često učenici zapuštaju, čim ostave školski prag. Dogadja se, da imade učitelj pred sobom do 20 dobrih učenika; ali poslije kada bi trebalo da izvan škole vidi plodove svoga rada, naći će jedva dvojicu trojicu, koji imadu zbilja od njegova i svoga truda koristi. — Dakako da zato leži poglavita krivnja na samomu djaku, koji ili nije hotio da si u školi pribavi dovoljno teorije, da se uzmogne kašnje samostalno brzopisom služiti, ili ako i jest svladao teoriju, to se je ipak kašnje zapustio: nije si dao truda da prebrodi one poteškoće, koje dolaze u susret početniku. Teorija i vježba glavni su momenti, da netko postane i ostane dobrim stenografom. Ako samo jedno fali, zgrada nema temelja. (Theoria sine praxi —■ rota'sine axi; praxis sine theoria — coecus in via.) Oni rijetki stenografi, koji su u istinu toga imena vrijedni, skoro su ali svi strastveni, passionirani stenografi. Kao što imade strast u pušenju, piću i. t. d., tako imade i ova strast; aradja se iz prave spoznaje nutarnje ljepote ove umjetnosti. Passionirani stenograf vidi u svojoj ljubimici — umjetnosti ne samo koristonosno pomagalo, već i divni produkat ljutskoga uma, koji ga krijepi i zabavlja svojom nutarnjom ljepotom i savršenim ustrojstvom. Dok monotono obično pisanje čovjeka duševno i tjelesno umara, stenografija ga raz-blažuje i krijepi. Um se bistri i vježba rasporedanjem raznih umjetno gradjenih znakova, srce i duh se nasladjuje logičkom harmonijom, kojom su riječi prikraćene i medjusobno vezane. Dok nestenograf mekanički niže slova kao slagar u tiskari, vezan ropski na njihov slijed; dok on silu vremena potroši prije nego dovrši kompliciranu sliku osobito velikih pismena: stenograf napiše u to vrijeme cijele riječi te najvećom slobodom po stalnim zakonima slaže umjetničke skupine, luči nužno od suvišnoga, bira spretnije od manje spretnoga, te tako miješa «utile dulci*, — zabavlja se. Pisanje mu je slast a ne muka. On ne može da propusti nijedan dan, a da si toga užitka ne priušti: uživajuči vježba se, vježbajući se uživa, a užitak i spretnost «.crescit eundo*. Stenograf passioni-rani jest prema običnomu pisaru kao gorostas prema slabomu pigmeju. Djaka učiniti takovim stenografom, — to je ideal učitelja stenografije. Ali zato mora sam učitelj, da to postigne, biti passioniran u svojoj struci; tako će plemenitu ovu strast najprije probuditi u svojem gojencu. Passionirani, gorljivi učitelj postigne mnogo više od onoga, koji nije takav; jer tko ne gori, ne može niti upaliti. Kada duša gojenca več jednom gori, teže će ugasnuti, nego ako samo tinja. Zato će biti učitelju glavna briga, da zanimivim svojim tumačenjem ovu «sacram artis farnem* u gojencu probudi, te smatrajuć ga mladjim svojim drugom, da mu pokaže ljepotu te umjetnosti. N. pr. napišite sada Pavloviču vino i vila..............koji vam je način bolji? — «Kod vino zaoštrenje, a kod vila uzdizanje*. A zašto ? . . . . Evo ču vam kazati: da kod vino upotrijebite uzdizanje a kod vila zaoštrenje t'-a, lako biste u brzini napisao mjesto toga vojno, viola. Osim toga, čutite li, kako se kod vino ugodno iz šiljka od v prelazi u n, a kako je cijela skupina riječi vila zgodna i okrugla? A sada ustanite vi, koji ste to opazili . . . Digli ste se svi i time otsudili onaj drugi način kao manje zgodan i zato ne uporabljiv. A sada napišite riječ: kitica .... Katica .... krtica i. t. d. Dok sam bio djakom, slušao sam ovakovo zanimivo tumačenje upravo sa zanosom. Kada je učitelj stupio u dvoranu, našao nas je obično cijeli roj kod ploče: svaki je hotio da je njegova metoda najbolja, a tek bi učitelj složio pruće se stranke. Svatko tražio kredu da napiše svoj izum, zanj svojatao isključivo valjanost: dapače znalo je tu i tamo skoro doći u življoj prepirci do fizičkoga »argumentum ad ho-minem*. — Koji učitelj odgoji tako passionirane i oduševljene stenografe, imat će do mala oko sebe četicu suboraca u propagiranju lijepog i korisnog ovog umijeća, a — razumijeva se — i četicu zahvalnih štovatelja, koji će ga ljubiti kao svoga duševnoga oca i roditelja. Ali dakako, tako odgojiti mladi stenografski naraštaj, stvar je vele teška, ako učitelj ne ćuti ljubavi i oduševljenja do brzopisa. Ova strast, koju imade učitelj da ulije u dušu svog gojenca, jest plemenita; dok su skoro sve ostale strasti čovjeku na štetu i sramotu, ova mu je na korist i ponos. Ova ga strast nikada ne zapušta, već ga prati kroz cio život: «vita brevis, ars longa> (Hippokrat. Aphorismi) moglo bi se u svojem smislu i amo aplikovati. Tako se mladež priuča na plemeniti rad, odvraća od materijalizma, dobiva volje i smisla u prvom redu za samu plemenitu ovu umjetnost, a onda drugotno za sve što je lijepo, dobro i uzvišeno. Goluban Dvorak. ? QJ (£> ? Глас из Србије. v Југославенски Стенограф и Гласник“ уређен у садањем лепом облику a на четири братска југославенска језика: српском, бугарском, хрватском и словеначком, дочекан je и примљен у нас са највећим допадањем и хвалом. 0 томе имамо уверења од многих меродавних лица, којима je први број овога листа дошао до руку. Шта више од појаве његове и у нас се опажа живље интересовање за икуча-вање лепога и најсавршенијега писања стенографског. Због тога су, као што знамо, у почетку ове године отворене у Београду већ две приватне ипсоле за стенографско писање. Обе имају повећи број уче-ника a изгледи су, да ће их бити и више. Што je још значајније, појава „Југославенског Стенографа и Гласника“ покренула je српске етенографе иа мнсао о крајњој потреби, да се нрикупе у једно „Срп-ско стенографско друштво“, које he радити na ширењу српске стено-графије и теоријским и практичким радом. Припреме су отпочете и надамо се скором остварењу ове замисли. Доказивати данае користност и потребу стенографије за све јавне и ириватне послове свију редова грађанства, готово je сасвим непотребно. Стенографија je највиши ступањ савршенства, до кога je дошло писање. Ко зна да пише стенографијом, добија много и у вре-мену и у материјалу и у радној спази; a то у данашње доба много значи. У будућности пак стенографија мора доћи у општу употребу као редовпо обично писање цивилизованог света, ако ни због чега другог, оно зато што je то и најбржи и најекономнији и најеаврше-нији начин писања. Што испишемо стенографским писањем за један сахат времена, за то нам треба да пробавимо пишући обичним пис-менима пет до шест сахата. Где пишући обићним иисменима требамо читаве табаке, ту je стенографу потрсбап мали листик хартије. За што би нам требало 5—6 добрих писара, то нам све за исто време може да испише само један стенограф! Стенографија je дакле добро дошла свакоме ко нма да пише брзо, много или често пута. Она je добро дошла: научнику и песнику, који хоће брзо да стави на хар-тију своје мисли; она je права потреба ученику, који хоке тачно да бележи предавања својих наставнпка; званичнику, адвокату, трговцу, путнику, војсковођи и војншсу — у оиште свакоме je потребно и ко-рисно ово за данас најсавршенпје и најекономније писање. Новинари и дописнпци љихови, којн знају стенографски да пишу, свршавају своје послове 5—6 пута лакше и брже од онпх, који то не знају; a шта то вреди, онп нека кажу. Па колшсо je стенографија скупоцена за скупљаче живих умотворина народних, које се могу да чују само ii3 уста народа у особшчш годовима: на саборима, весељима, селима, славама, свадбама, погребима ii т. п ; колко je она драгоцена за беле-жење и omic народних обичаја, који се само о таквим годовима могу да виде, чују и опишу! To би нам наш неумрли Вукч> Караџик могао најбоље казати, који je на једном месту и зажалио за стеногра-фијом, — a да je се знао њоме служити, колико ли би нам више драго-цених умотворина народних прибрао? Да ли још треба и поменути, колико стенографија вреди у народном представништву, у збору на-учара и полптнчара, у збору трговаца и банкара, у суду . . . и т. д. To се не да проценити. Права, нотиуна и нстинита јавиост не да се замислити без стенографије. Стенографија je фотографија живе речи. Зато je творац данашњег најбољег сиетема стенографије Габелсбергер, no чијем je систему ir наша српска стенографија написана, овој веш-тини писања и дао име: «Die Redezeichenkunst«. И кад je овако велитса потреба и корист стенографије, сви на славенском југу, који су њоме упознати, na и ми у Србији, огреши-кемо се јако о своју дужност и себе саме, ако не порадимо својеки, да се стенографија у нас што пре одомаки. У том погледу и Хрвати и Словенци и Бугари урадили су век много више од нас у Србији. У нас животари стенографија век више од 20 година. Приберимо се и радимо! „Југославенски Стенографа отворио нам je ca братском усрд-ношку u предусретљивошку своје ступце и за иашу српску стеногра-фију. Он нам je дао и нримера, како треба. радити, да се дужности својој одужимо. Угледајмо се на н. и прихватимо братски нам пру-жену руку братску за заједнички рад! Л. IГ o u о в ii k. Odgovor na odgovor g. Magdiča. (Piše A. Bezenšek.) «Sapo zaprli.* Danica. •^AjPj[agrebški «Stenograf* se je po jednoletnem spanju spet probudil. Menda se ne motimo, ako rečemo, da ga je vzdramil naš list; drugače bi gotovo nja urednik g. Magdič še vedno spal. »Mi vstajamo, in Vas je strah* — lehko bi mi rekli s pesnikom, ko vidimo precej v prvi številki letošnjega tečaja, izišlej prošlega meseca, skoraj celo polo posvečeno našemu listu in našej osebi. Res preveč časti in preveč — strahu! G. Magdič piše na str. 36—45 c odgovor g. Bezenšku na njegove napadaje*. A precej v prvej alineji mi podtika, da sem bil nastopil »pot maščevanja*. To je pa vendar protuslovje: kdor se hoče maščevati, ta mora imeti uzroka za to; moral je že biti »napadan* ali kaj takega. Ne, tega g. Magdič neče priznati, on misli da je nedolžen, samo meni je baje «namen maščevanja*, kakor trdi tudi v predzadnji vrsti svojega članka. Da se objasnimo! Dvajset let je minulo, odkar je začel g. Magdič mene napadati, včasih neposredno sam, včasih pa posredno po svojih »trabantih*. Molčal sem do letos, če tudi so me večkrat moji prijatelji nagovarjal:, naj dam primeren odgovor. Prva leta, ko sem deloval v Zagrebu ter izdajal tam »Jugosl. Stenografa*, nij hotel stopiti sam na dan, zato pa so bili »trabanti* bolj predrzni. Imen ne omenjam, ker so oni deloma že umrli, a se držim pravila: »de mortuis nil nisi bene*. G. Magdič še gotovo dobro pomni, da sem pisal o njem z največim spoštovanjem v prvem tečaju »Jugosl. Stenografa*, ter omenjal zaslug, katerih si je pridobil za hrvatsko stenografijo, ravno tako kakor se mu n. pr. priznavajo na drugem mestu v današnjem listu. A on je tudi na to odgovarjal z neprestanimi intrigami. — Jaz pa sem molčal, misleči da je bolje take ljudi v miru pustiti. In ko sem dobil povabilo od bolgarske vlade v jeseni leta 1879., naj pridem kot stenograf v sobranje, bilo mi je to že zarad tega dobro došlo, ker mi je bila dana prilika, umakniti se onim ljudem, kateri se toliko boje moje konkurencije. G. Magdič ima torej jedno «zaslugo*, katera morda do sedaj še nij med stenografskim svetom znana, da je — če tudi nehotice — s svojimi intrigami pripomogel, da sem se lakše odločil, zapustiti domovino ter se podal v daljne dežele orat celino na stenografskem polju. Habeat šibi! Za to sem mu prav za prav hvaležen in z meno vred morda še mnogi drugi; a zamerjam mu, da me še potem ni v miru pustil, ko je vendar imel na Hrvatskem spet svobodno polje. Namesto da bi se bil on poprijel resnega dela, začel je kritiko-vati moje proizvode po raznih nestrokovnih listih hrvatskih, katere jaz v Bolgariji niti čital nisem. A našel se je značajen mož in veren prijatelj, kateri je g. Magdiču v «Hrvatskem učitelju* leta 1881. temeljito odgovarjal ter njegove napade odbijal, tako mu je «sapo zaprl* za več let. Leta 1891. začel je g. Magdič v Zagrebu uredovati nov časopis « Stenograf*. Zdaj je ta že v IV. tečaju, ali skoraj ni broja, kjer ne bi bilo polemike: še celo številko je posvetil enkrat meni. Nazadnje je bilo to preveč ne meni — jaz sem to preziral, — ampak mojim mnogobrojnim prijateljem, kateri so se menda bali za moj «prestige*, ter so me napotili k temu, da začnem odgovarjati. Ako nisem začel z odgovorom na Magdičevo kritiko slov. stenografije, to je moja stvar. Je še vedno čas. Za to se g. M. moti, ako misli, da tiste kritike ne morem «opovrči in z razlogi obezkrepiti*, ampak da se hočem le radi te kritike «maščevati*. Rajše sem začel z drobnimi stvarmi, kakor je n. pr. njegovo samoglasno r, njegove sigle in njegova kaligrafija. To so samo malke «prestreljke* (Geplankel), pri katerih se ne porabi mnogo smodnika; a na večo borbo sem bil pripravljen pozneje, ako g. Magdič ne bi bil vrgel s svojim zadnjim odgovorom orožje za plot. Razglejmo si torej danes samo omenjeni «odgovor*. Da bode mogoče lakše priti do kraja, moramo deliti v dotičnem članku zrno od lupine ali stvarno od osebnega. G. Magdič začenja svoj *stvarni* odgovor s sledečimi stavkom: (Glej str. 37.) «G. Bezenšek treba, da izrazi samoglasni r tri sredstva: 1) on piše r izrično, 2) daje mu krepko potezo in 3) stavlja ga pod črto. To so ravno tri sredstva za jedno svrho*, — G. Magdič je tukaj precej napravil to napako, katera se v logiki imenuje »mutatio elenchi*, ali pa Agnoratio elenchi* t. j. on je promenil theso, zasuknil jo po svoje, da bi me na ta način lakše tpobijal*. To pa ni dovoljeno niti po zakonih logike niti se strinja s pojmom poštenja. To se pravi svoje čitatelje slepiti, a protivnika žaliti. Kakšno osnovo imam jaz za svoje samoglasno r v stenografiji? To je jasno povedano na str. 27. «Jugosl. Stenografa:* «Zlogotvorno r razvilo se je deloma od ra (odnosno od re) deloma od ru. V staroslovenskem, a tudi v bolgarskem in ruskem se piše poleg njega % ali б. — Kakor se sploh simbolizujejo samoglasniki v predstojećem so- glasniku, tako se morata dosledno simbolizovati tudi a. in б (odnosno zlogotvorno r) v predstojećem soglasniku. To se opravdava ne samo na osnovi staroslovenščine in primerjajoče slovnice slavjanskih jezikov, ampak še posebej na osnovi novobolgarščine, kjer se še zdaj dobro čujeta za r-om poluglasa х in b.» To je povedano jasno in razumljivo za vsakega. Samo g. Magdič neče ali ne more tega razumeti ter napravi dgnoratio elenchb, kakor da bi imel pred sebo same nevedneže. Meni je do tega stalo, da izrazim poluglasnik t ali s (odnosno ж) simbolično, in za to rabim dosledno — kakor je napisano na str. 27. v 3. alineji — takšen simbol, ki odgovarja kakor jednemu, tako drugemu samoglasniku, iz katerih so nastali, namreč nizko lego (u) in jako senčno potezo (a). Kje so torej tri sredstva? Vsakdo jih lehko prešteje da ste le dve ali prav za prav jedno, ker se oboje (nizka lega in ojačanje ali nadeb-ljanje) izvrši ob jednem v istem znaku; a r se piše in izrazuje z v last ni m znakom. Ta znak stoji za sebe, in ne biva ga pomešati z simbolom. Krepka poteza in nizka lega sta simbol ne za r ampak za dotični poluglas. Kako smešno torej beseduje g. Magdič nekaj vrst niže: «Ako se piše znak, odpade simbol, ako se pako rabi simbol, tedaj se opušča znak; oboje namreč znak in simbol ob jednem ne sme se rabiti*. Ako bi bilo tako, potem odpade vsako simbolizovanje vokalov v konsonantih. To je popolen nesmisel! Ko je vendar glavna prednost Gabelsbergerjevega sestava simbolizovanje samoglasnikov v znakih za soglasnike. G. Magdič pa pravi (glej str. 37. vrsta 9 od spodaj): «Pisati znak, pa ga še nakititi s kakim simbolom, ni navada niti v običnem pismu (to je res, v običnem pismu tega nij. Pis.), v stenografiji pa je gotovo popolen nesmisel*. Kam pa ste zabredli g. Magdič, za Boga! — To je pač osnovna zmota Vaša, a ne moja, kakor mi očitate. In ker ste pri thesi zapadli v tako zmoto, je vse kar izvajate iz nje, popolnoma krivo: vse štiri zmote, ki jih glede r meni očitate, so le paralogizmi t. j. krivi zaključki, s katerimi moti človek samega sebe. Zdi se mi, da se je med jednoletnim spanjem Zagrebškega «Stenografa* njegovemu uredniku vse to le sanjalo, — drugače ne bi mogel, precej ko se je zdramil, tako mešanico napisati. Kar piše g. Magdič o filologiji sploh in o staroslovenščini posebej, s tem le dokazuje da mu je jezikoslovje res «terra incognitas, kakor sem mu že na str. 30. tega lista povedal. S slepcem se ne moreš o barvah prepirati. A vsaj to bi on moral vedeti, da se vsak dober stenografski sestav mora osnovati, na zakonih jezika in da se mora njegovim posebnostim tesno prilegati.* Osnovalec stenografskega sestava, kateri ne bi poznaval zakonov jezika in nja posebnosti ali ne bi hotel o njih nič vedeti, bil bi pravi unicum in njegov proizvod monstrum. A vendar se usoja na str. 39. g. Magdič tvrditi: «Stenografija ne rešava gramatičnih in jezikoslovnih pitanj, pa zato tudi ne more iskati v jezikoslovju in v inače častnej staroslovenščini sredstev za svoje namene*. Da stenografija ne rešuje gramatičnih in jezikoslovnih vprašanj, to je popolnoma resnično; ampak ravno narobe bi se moralo reči: gramatika in jezikoslovje često rešujeta stenografska vprašanja, pa zato mora stenografija iskati v jezikoslovju in — ako se tiče kakega slavjanskega jezika — v častnej staroslovenščini sredstev za svoje namene. Kdo kaže torej »tragikomično figuro* v tem vprašanju g. Magdič? Lehko je pogoditi. Ako g. Magdič sumnja o mojih študijah slavjanskega jezikoslovja, lehko se prepriča iz arhivov Zagrebškega vseučilišča od leta 1874. do 1877., da sem vedno bil med redovnimi slušatelji slavno-znanega slavista prof. dr. Geitler-ja. A podobno bi lehko zvedel iz arhivov Praškega vseučilišča (na Clementinumu) kjer je predaval slavistiko prof. dr. Hatala, ki je bil tudi na glasu kot izvrsten jezikoslovec. Oba spoštovana moja učitelja sta med tem časom že umrla, in morda bi se v grobu obrnila, ako bi slišala, da baje jeden njunih slušateljev — poleg tega da govori in piše več slavjanskih jezikov — ne zna dobro teorije o г in L ter o zlogotvornem r. To bi bilo res žalostno! — Ironične opazke g. Magdiča so si torej popolnoma neumestne v tem obziru. Potem pa se g. Magdič poda še na drugo polje, katero je za-nj ravno tako polzko kakor jezikoznanstvo, — to je lepopisje. V štv. 4 našega lista smo napisali o tej zadevi cel članek, na katerega g. M. odgovara z nekaterimi nesolenimi frazami. Pravi med drugim, da se tiska cela stenografska priloga »Jugosl. Stenografa* pri C. Creuzburgu v Draždanih. To pač nij novo za nobenega, kdor čita naš časopis; saj stoji na poslednej strani vsakega zvezka spodaj: »Litogr. C. Creuzburg, Draždane*. V tem zavodu se torej izdeluje stenografska priloga po rokopisu urednika, ki je tudi istotam podpisan. In vendar je g. Magdič tako nesramen, da nas dolži »drzke falzifikacije*. Zakaj? Za to ker smo rekli, naj blagovolijo čitatelji primerjati nekoliko vrst, izrezanih iz Zagrebškega »Stenografa* in pisanih z Magdičevo roko ter fototipi- * Dr. Methner pisal jc že leta 1855. v Michaelijevcm časopisu o Stolzejevem sestavu sledeče: »Unser Syetem ist ein echt deutsches, auf den Gesetzen dcr Sprache so eiuheitlich sicli erbauendes, ilircu Eigeuthiimlichkcitcn so en^ an^epasstes, dass es cben nur fiir dicse gcschaffcu ist.» ranih v našem časopisa (str. 57) z onimi, ki so napisane po našem pravo — in rokopisu na str. 31. stenografske priloge. Kdor ima oči — če tudi nestrokovnjak — lehko vidi, kako velikansk je razloček med jednim in drugim; seveda na kvar g. Magdiča. In to ga je tako hudo opeklo, da se je spozabil in zakričal: «to je drzka falzifikacija*! Mar fotografija nij v stanju točno podati njegovih zveriženih in prekrižanih znakov? On sicer trdi, da je »dosta slabo izvedena fototipija njegovega rokopisa*. Mi pa pravimo, da je prav dobro izvedena, kakor so sploh vse fototipije, ki se delajo v najbolj glasovitem kemigrafičnem zavodu v Pragu. Ampak to še po nazorih g. Magdiča ne sestavlja celo »drzko falzifikacijo*. Glavna reč je to, da na kraju vsakega broja stenografske priloge nij napisano, kdo jo avtografuje. Označena je sicer točno »litografija C. Creuzburga v Draždanih*, kakor je pod tiskano polo označeno «Tisek D. Hribarja v Celji». A kateri avto- ali litograf izdeluje pri Creuzburgu naš list, to je isto tako malovažno, kakor to, kateri stavec ga stavi po našem rokopisu. To je celo privatna stvar dotičnega zavoda, katera se še samega urednika ne tiče, a kamo-li takega nepoklicanega gosta, kakor je g. Magdič. Ako ta misli, da pozna dotičnega delavca, naj mu veruje kdor hoče; to nas malo briga. A da veli, da si mi prisvojujemo tuje delo, to je laži Naš list ima mnogo sodelavcev (pisateljev, slikarjev, raznih foto-lito- in tipografov); nekateri izmed njih se podpisujejo, drugi ne. Vsakemu svoje! A urednik je obvezan s častno besedo, da ne pove nikdar imena nobenega sodelavca, kateri se neče sam pod svoj proizvod podpisati. Po kakoš-nej indiskreciji je torej g. Magdič prišel do tega, da citira ime g. Schottnerja? Od uredništva gotovo nij zvedel nobenega imena; morda samo uganja, ne da bi pravo zadel. A povemo mu enkrat za vselej, naj se ni najmanje ne briga za to, kdo je naš sodelavec. To je privatna stvar urednika in dotičnega sodelavca, a nobenega tretjega človeka. Ako bode pa g. Magdič po tajnih potih okoli lazil, da bi zvedel za ime kakega našega sodelavca, in če bode sumničil tega ali onega bez dokazov, potem mu bomo mi odvrnili: to je drzka falzifikac ij a! Toliko bi bilo »stvarnega* v odgovoru g. Magdiča, vse drugo je pa osobno, če tudi je že v gornjem dosta osobnih napadov, kise pa niso dali od jedra olupiti, in smo bili primorani jih skupaj na mizo postaviti. Zdaj pa rajše vstanimo od mize, kajti oni osobni napadi g. Magdiča sodijo nekam drugam, a ne na mizo. Ker nam je neprijetno se s tem baviti, bodemo gledali na kratko odvrniti. G. Magdič je gotovo večkrat razmišljeval o tem, kako je sitno, ako človeku manjka «temeljito stenografsko-strokovno znanje*, potem je menda o tem sanjal, in ko se je probudil, je precej sedel pa zapisal to na naslov svojega protivnika. «Wie der Schelm ist, so denkt er von andern* (Gothe). S tem je nekako hotel umiriti svojo vest, ki mu očita: zakaj nimaš strokovnega izpita, diploma ali kaj tacega, kakor jih ima moj sopernik? — Nadalje misli g. Magdič, da mene žene nekakšna slavohlepnost. Ako si kdo želi pridobiti slave, to nij napačno, nij greh. Na svojo čast mora vsakdo ponosen biti, in zato ne sme trpeti, da bi jo kdo skrunil. Iz tega uzroka tudi odgovarjam g. Magdiču. »Kdor se pretvarja v črva, ta se potem ne sme pritoževati, ako ljudje tepčejo po njem*, pravi neki moralist. A kaj prav za prav pomeni biti slaven? Odgovarjam z neko priprosto definicijo: «Slaven je tisti, ki ga poznajo takšni ljudje, katere on sam ne pozna*. I kaj pa je v tem? — Kdor boluje na »megalomaniji*, ta gotovo nebi zapustil lepi Zagreb in dobro urejeno državo, v katerej se da po lestvici plezati više in više, posebno ko je bil že leta 1878. predložen po profesorskem zboru modroslovnega fakulteta kr. sveučilišta Franje Josipa I. v Zagrebu za učitelja stenografije na rečenem fakultetu, — pa bi se podal v tujo deželo, kjer je vse negotovo, kjer so vladali primitivni odnošaji in kjer kot tujec ne more nikdar z domačimi tekmovati. Mene torej ni gnala tje nobena »megalomanija*, ampak želja, da bi bratom kaj koristil in da bi bil veren oporoki Gabelsbergerja, kateri je svojim učencem priporočal, naj razširjajo njegovo koristno iznajdbo. Z mladeniškim navdušenjem sem leta 1879. nastopil daljno pot (tedaj je trajala pot iz Zagreba do Sofije sedem dni), in se lotil trudnega dela v najtežavnejih okolščinah. Pet let sem deloval v Sofiji kot stenograf v sobranju in dvanajsto leto že delujem v Plovdiju kot učitelj stenografije in drugih predmetov na gimnaziji. To je sicer skromna služba, a vendar sem zadovoljen, ker mi pravi vest, da sem izpolnil svojo dolžnost po svojih močeh. Ako bi bil hotel v Zagrebu klečeplaziti okolo onih, ki so bili uplivni, bil bi dospel gotovo višje v šestnajstih letih. A ravno ker te bolezni nisem poznal, lehko danes rečem s pesnikom: selbst erschuf er sich den Wert. Ako imam za to kako priznanje, gotovo nij došlo iz Zagreba, kjer je imel g. Magdič svobodno polje si tudi takega pridobiti bez vsake konkurencije. G. Magdič mi podtika, da »odkar sem se pojavil na stenografskem polju jugoslavjanskem, umišljujem si, da nema nikdo več niti prava v stenografiji kaj znati, misliti in delati*. To je popolnoma krivo mnenje. Ravno nasprotno: vsikdar sem podbujal svoje učence v Zagrebu, Sofiji in Plovdivu k temu, naj delujejo pridno na stenograf- skem polju, ki je še zelo pusto. O tem pričajo moji govori, moji spisi a posebno članki v vsakem tečaju ?Jugosl. Stenografa*. Se v istem članku v br. 2. str. 22., nad katerim se g. Magdič spodtika, ter ga imenuje tendencioznega, spodbujam svoje učence, «naj vsaki v svojem poklicu deluje po svojih močeh za razširjevanje stenografije*. Tudi pri »Jugsl. Stenografu* sodeluje vsled moje prošnje nekoliko vrlih moči iz raznih pokrajin na slavjanskem jugu, in nadjam se, da jih bode še več pristopilo v naš krog. Kako neresnična je toraj tvrdnja g. Magdiča, da hočem jaz biti isam, jeden, jedini, prvi, v kratko vse, na celem slavjanskem jugu in pograničnih deželah*. Baš protivno: jaz želim, da bi nas bilo čim več skupaj pri tej stroki v popolnej bratskej slogi. In fakt je, da si z nobenim drugim znanim stenografom niti na slavjanskem jugu, niti na severju ne nasprotujemo. Pa tudi s stenografi drugih narodnosti živim vedno v najlepšem soglasju. Jedini g. Magdič mi že dvajset let ne da miru, ako tudi sem mu ponujal roko za spravo, n. pr. v onem spisu «Beitrage zur Geschichte der Stenografie bei den Siid-slaven», kjer sem mu priznal vse njegove zasluge, mu oddal vso čast itd.; on pa sedaj udriha tudi po tej knjigi ter jo imenuje «nekakva vrst avto-apotheoze s tendencijo, očito za vsakega, kdor zna, za čim g. B. poglavito ide*. To je vendar strastna zagrizenost! Verjamem, da g. Magdiča peče, da je po visokem ministerstvu na Dunaju odobrena za slovenske šole moja ^Slovenska stenografija*, a njegova je šla pod klop. A temu nisem jaz kriv; sicer je pa tekmovanje v znanostih vsikdar dovoljeno. In to je ravno dobro; v tem je garancija za napredek. Čemu torej toliko jeze, toliko napadov, toliko grdenja? — Po toči zvoniti je tako prepozno. Ako bi pa jaz bil vedel, da bo moja * Slovenska stenografija* tako silno razburila živce g. M., rajše bi bil svoj rokopis zaklenil v ormaro ter ga hranil — za bolj mirne čase. Na koncu svojega odgovora (na str. 44.) piše g. Magdič: »Prepir mi je mrzelc a posebno z g. B., zato mu ne bom odgovarjal, naj piše, ako hoče* itd. Tukaj bi bilo lepo, ako bi se moglo reči: «Ende gut, alles gut*. No ako je res g. M-u. prepir mrzek, a posebno z menoj, to se bode moralo še na delu dokazati; dosedajna skušnja — kakor je zgorej omenjeno — žalibog drugače uči. Da je meni prep r mrzek, to sem dokazal najbolje s tolikoletnim molčanjem in s tem da se sploh z nikomur rad ne prepiram, ampak vedno v miru živim s strokovnjaki in nestrokovnjaki. Če pa pravi g. Magdič, da mi celo ne bode odgovarjal, naj pišem, kar hočem, to se da tolmačiti na dva načina: ali me on hoče ignorovati, ali pa mi ne more odgovarjati. Prvo tolmačenje zdi se nam celo neumestno, ker je v opreki z vsem dosedanjim njegovim ravnanjem, in pa naš list je faktor, kateri se ne da ignorovati od nobenega strokovnjaka. Ostane torej drugo tolmačenje, — a za to smo že napisali zgoraj moto: — «sapo zaprli*. Dixi! ДОКЛАДБ за ползата на стенографнлта, пр^дставен^ в'b фран- цускии сенатЂ ott> Lefevbrc Durufle, бившии министрт,. (Продт.лжение п кран отт» бр. 5.) Стснограмхтс* со иамира на стр. 59 вт. притурката. 1А;акч> е станало, че при толкова улесненил, дадени на инте-лектуалното движение чрФзч, приспособлешгето на нови срфдства и чрезч, толкова различнн изпамФ.ренил, е останалч, ш.рвобптнил начинч, за изражението на человФческата длсђлв чрФзч. писанитФ> символи все СЉ1ЦИИ както еи бФ.ше отх началото? Вижда ни се странно, че се придЂржаме сч. такава упоритоств о бавнил и уморителнил начшгв на старото писание, когато имаме на расположение една система, колто ни дава вч.зможностб, да пишемч. думитФ, толкозч. бгрзо, както ги иро-изнаслтч. устатата. Нме разбираме, че хоратата вч> извФ.стна вгзраетв, които бф.хљ вхспитани споредч. старата метода, отказватч> да се за-нимаватч, сч> изучванието na едшгв подобрепч, лачинЂ на иисание; нт, не може салдото да струва за младата генерацил, на колто би било лесно да ее запознае сч> сдна спстема на писание, стошда вч> по-блпзко сношение сч> интелектуалната дФлтелноетв, кшсвато днесв вч> ВСИЧ1СО прФобладФва.u Ha онил, които се илашљтч. отл мљтнотиитФ. иа стенографилта, прФ.длага ученпл прФдс.Фдателв, да нриемагБ ноне оинл толкозт, мио-гоброини свкрагцешш отч> срФ.довФковшггФ памлтници (вт> ланидаршш стилч.), гдФто се замФствахљ чрФзч. единч. конвенционаленч> знакт, прф.длозитф, и окончанилта на едно голФ.мо число думи. Впрочемч. тои не формулира иикакво практическо заклгочение, нђ изразлва на-деждата, че nje види това нововедение да обч.рие на себФ. си над-лежното внимание. Било би намч> много лесно, господа сенатори, да ви докажемч., че прФдметЂТБ, ев комто се занимаваме, не е педоетоенд за вашил интереел, като посочимђ на историлта. Ние би могли да ви припом- ним7>, че стенографилта се е употрФблнала вече у старитФ Гхрци отч> Ксенофонта за забФлФзшшие ду.чит'1, на Сократа; употргћблвала се е тоже вх Римч. отч> Тирона, на които ние длхжимх запазванието на Цицероновит* рФчи; тл е служила за распространението ученилта на черковнитФ отци; сетнФ вх врФмената на невФжеството и варвар-ството била е прФелФдвана като едно искуство, което зима участие вх магилта и некромансилта (черно искуство), a наи-подирф се е јљз-обновила вх Англил заедно сх учреждението на схвРшдтелнит^ схбранил . . . Нт> единх докладх за прошенил не е една учена расправа ех professo, и нис мислимх, че говорихме достатхчно, господа сенатори, за да сте вх схстолние да се произнесете вхрху прошението на г. Мартена вх тал смисхлб, че то трф.бва да се испроводи до ми-нистра на народното просвФацсиие, както комиснлта има чествта да ви ирФ.длага. (Одобри се мнението на комисилта.) Стено1'рафически новини. Stenografske v Lesti. Stenografske novine. Стенографеке вести. ОТТз ЕТзЛГАРИЛ. — Upu Bc bкa тт»рговска камера вгв Бгћлгпрпд me има но едиит. стено-графт>. Годишната ваплата е опр^д^лена отб 1800 до 2400 лева. Г1ри пловдив-ската кавгера о иавначент. sa такт.вт, бпвшил напгБ ОТЛИЧС1П, упеникљ Ко стаки Трандафиловт, които е св1»ршилгБ ii пшншшлта ст» отлпчие. — Uт» IIIумеiiт, ii зучаватт, cтo-нографиита около 10 души подт, рл-ководството na г-на II. Недева. IZ HRVATSKE. — Izpit iz stenografije položio je pred kr. izpitnim pojercnetvom u Zagrebu g. Antun Plohl, rodom Slovenac, učitelj na vježbaonici u Sarajevu. — O stenografiji u hrvatskom i dalmatinskom saboru crpimo sliedeće podatke iz zagrepskog »Stenografa* br. 5 i 6: Od zasjedanja sabora, otvorenog 30. rujna 1885. uiedjen je bureau tako, da sc stenogrami odmah prepisuju i isti dan u štampu šalju, a drugi se dan potpuno stenogr. izvješće prije sjednice saborskim članovima razdieli. Sada sastoji brzopisni ured hrvatskog sabora iz sliedećih članova: ravnatelj profesor u m. Franjo Mag d id; zamjenik ravnatelja kr. sveučilištni profesor Dr. Josip Šilović; stenografi voditelji turnusa: gimn. profesor, učitelj stenografije na sveučilištu Stanko Miholić; ravnajući učitelj Ljudevit Tomšič; sudbeni pristavi Vojteh Štajdohar i Dr. Franjo Salavari, i kotarski pristav Dr. Milan Novak; pomoćni brzopisci: Dr. Srećko Bošnjaković, profesor realke Ivan Jamnicky, stud. phil. Stanko Ilondl, sudb. avskultanti Dr. Vinko Marton i Ilija Priča. Osim ovog osobja posluju u uredu dva aspiranta: Lavoslav Jamnicky i Aleksander Horvat. Stenografski rad u sabornici je podieljen na 5 turnusa, od kojih svaki radi 15 minuta. Dok koji turnus dodje opet na red, proteče jedan sat, a to mu vreme dostaje, budući obojica prepisuju, da stenogram prepiše. Ovim je načinom za jedan sat iza svršene sjednice čitav manuskript priređjen za tisak, i pošto je tiskara prema tomu uredjena, izadje potpuno stenogr. izvješće drugi dan tiskano i dieli se medju članove saborske. Osoblje stenografskog ureda namješteno je dekretima saborskog predsjedničtva sa stalnom godišnjom plaćom, koju svaki član u mjesečnim antici-pandnim obrocima iz saborske blagajne diže. Plaće su odmjerene ovako: zamjenik ravnatelja dobiva 800 for.; stenografi voditelji turnusa 2 po 800 for., a 3 po 500 for.; pomoćni stenografi 3 po 350 for., a dva po 300 for. Ravnatelj transferovan g. 1885. od realke k saboru dobiva na svoju profesorsku plaću doplatak iz saborske blagajne od 600 for. Članovi izvan Zagreba namješteni imadu za vrieme zasjedanja sabora službeni dopust i naknadu putnih troškova. Hrvatski sabor redovito zasjeda obično 3 mjeseca u godini. U novije doba obraća se u oči saborskoga zasjedanja predsjedničtvo dalmatinskoga sabora na kr. zem. vladu radi stenografa. Tako je u predprošlom (g. 1894) zasjedanju saborski stenograf g. Dr. Franjo Sa-lavari sa g. Aleksandrom Horvatom obavljao stenografski rad u dalmatinskom saboru. Ista dvojica stenografa poslovala su i u prošlom ovogodišnjem zasjedanju. IZ SLOVENSKIH DEŽEL. — Stenografski venček osnovali so si bili tekom minolega šolskega leta slovenski dijaki knezo-škofijskega dijaškega semenišča v Mariboru pod vodstvom vrlega scdmošolca Al. Potrča. Vadili so se v slovenskej stenografiji po dve uri na teden. Udeiežeucev je bilo oko!. 20. Našemu dopisniku iz Štajerskega v poslednjem broju to še ni bilo znano. Veseli nas, da moremo danes dotično poročilo dopolnili in javiti, da je naša želja, naj bi sc spet oživeli • stenografski venčki* na Slovenskem, vsaj de'orna izpolnjena. Nadejamo se, da bode početkom prihodnjega šolskega leta tudi na drugih zavodih ta lepi primer Mariborskih slovenskih dijakov našel posnemovalcev. — f Ivan Tanšek, notarjatski kand. in bivši stenograf v kranjskem deželuem zboru, umrl je Brežicah na Štajerskem 29. marca. ИЗ СРБИЈЕ. — Ha прошлој сриској скун-iiitii ii ii у Нпшу, која je била сазвана sa 10. април 1895 год., радпли су као стенографн: гг. Настас Аитоновић, нред-седник суда као шеф; Нав. М. Стева-иовпћ, судија; ЈБубомир Величковнћ, Младен Сиасојевпћ, Драгпћ Солдатонић, Војпслав Лукић и Милутпи Нерппшћ. И међу њима се иробпла мпсао, да оснују удружењо српских стеиографа. — Желнмо најбол»ег уснеха. — У Београду им a неколико Србкпња, које аиаду стенографовати. Училе су већином код г. Пав. М. Сте-пановнћа, сада београдског судије. Banu MiiBo je то, да jo кћер г-на. Сте-вановнћа гђца. Даница стенографскп курс већ у својој 12тој годшш сврншла u одмах се je овом вештином користила, белезкећн предавања на впшој женској школи; и то joj je толико користило код студија, да je ona свршнла вишу жепску школу н иоложила испит учи-тољски са одлпчном оценом нз свнју иредмгта, зшдто je од мии. прссвете n иаграђепа била. Ona je и две своје другарицо гђцо.: Јелпцу Марковићеву ii Наталију Толићеву научила овој r.o-штини. To je сбпља лепо! Угледпло се у овај пример и Бутарко, Хрватиц» и Словенке! 0тг1> странс'гво. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz drug i li dežel. — Между н apo днии Габолсбор- да стане iipba'b лЦтото 181)0. г. вт> Буда-герски стенографски конгрессг иућлч. neiiyi, no случаи иа хиллдогодишното тхржество (отх дохожданието на Мад-жарптк at Евроиа). Пркзх слицото пркме me mia и областно пзложение b’b Будаиепда. — Придворпп стенографи в х 11ei'epovpr'ji, Руеека цлрица ce много ннтересува sa модериитк стремлеаиа на женскит-li обшества, копто лматч. за ц-клв социзлното црћустроиство на женскип евћт'1>. Едно такова дружество има ii вх Петербурп.. Царицата желае, да бљде точно информирана за вспчко, каквото ce говорп в-б схбранилта на това дружество. За това ce исмраца вч. всћко схбранпе едшгв дворцовх се-кретарв, които внае да стенографпра; тоИ е задхлженх да дч>ржн сгеногра-фическп протоколх п да го прочете на царпцата, ако та пожглае да узнае вспчко, каквото ce е говорпло вт. с%-бранието. — V. zbor nemških stenografov Gabelsbergerskih zboroval je dne 23.—25. julija na Dunaju. Predsednik stolni vikar Alteneder (iz Pasove) otvoril je prvo sejo z željo, naj se varuje jedinost sestava in naj se deluje z združenimi močmi v tem smislu, da se Gabclsbergerjev sestav uso-vrši. Navzoč je bil tudi ruski državen svetnik Jos. Konig, kateri je poročal o napredku Gabelsbcrgerjcve stenografije na Ruskem ter obetal, da bode po svojih močeh skrbel za daljno njeno razširjevanjc med ruskim narodom. Pri zborovanju sta bila dva zastopnika avstr, ministerstva, katera sta pozdravila zborovalec v imenu vlade ter izjavila, da vlada blagovoljno gleda na poslovanje zbora. V imenu dunajskega mesta jih je pozdravil župan. Došla sta od kr. saksonskega zavoda v Draždanih tajni svčtnik Hiipe in dvorni svetnik prof. dr. Z e i bi g, a od Monakova prof. dr. Lautenhammer in nadporočnik \Vestermayer, ki je v bližnjem rodu z izumiteljem naše umetnosti. Celo iz Kopenhagena prišel je komorni stenograf Worms. Vseh udeležencev tega zbora bilo je okolo 500. Posvetovanja o posameznih točkah dnevnega reda so bila dosta za- nimiva, a posebno veselje je vladalo pri skupnih obedih in izletih. N'a koncu se je določilo, da bode prihodnji šesti zbor v Draždanih 1. 1900. — Сгатистически данни за раепростраиеппето na стеиографпата между початарптк вч. Швеицчрил ce схбиратх отч. цеитралиото стев. дружество вт. Базелх. Наи-напр^дч. трћбва да ce постановп, колко нечатарп зналтх да стенографиратх, и да ce за-бкл ћжатт. т-кхннтк имена; иослћ да ce узнае, кон сисгема е ннп-много pne-пространена т, Шве&царпа между пе-чатарското схсловпе. Интересно nje блде да ce узнае, да-ли словослага-телитћ-стенографи воче моглтк да ре-дагб едшгв степографически рдакопнсх ? — Резултатптћ на сл.бранитћ данпп 1це ce публикуватх своеврћменно. — Тука му е мћстото да злбкл1г.1.пм'1., че ce в-Бзбужда пптересхтх a i степогра-фпзта тоже н между б I. л г a p c к II т ћ т п ii о r р a ф и; за доказателството може да иослужи значителното число на абонаги, копто има нашето сппсание между тћхч., особенно вч> дхржавната печагнпца вч, Софпл. — Едннђ амерпкански стено-графх називаемч, Rodger раепркдћла ораторптћ на сл-ћдукицпт k оеч.мч, групи : 1) такпва, копто говорнтх C'i. умћрепа бхрзнна, 2) буинптк, 3) такнва, които обичагс. хубави фравп, 4) такива, коиго викатх миого, 5) млачно говоршци, 6) бч.рзо говоршци, 7) :iслio и умкрено го-ворл|цп, 8) такива, които захвшцатт. полека, послћ нродхлжаватч. по-бхрао n сin.pmnari. сч. чнаи-голкма бхрзпна. — Na Ogerskem se je učilo stenografije prošlega šolskega leta 4382 učencev na 148 zavodih; med njimi 3997 učencev po Gabelsbergcrjcvcm sestavu, a 385 učencev po Stolzc-u in Arcndsu. — V Benetkah se je osnoval stenografski zavod, kateri ima namen širiti stenografijo kot poklic, kakor tudi kot po-moček pri naukih ter izobraževati mlade ljudi v stenografiji do tam, da bodo mogli dobiti službe v pravnej stroki in v drugih upravnih strokah, kjer je znanje stenografije potrebno. — Pisalni stroji, ako bi se prispo- sobili za nekatere slavjanske jezike, morali bi imeti jako obširno klavijaturo, — kakor piše «Revue intcrnationale* : n. pr. češki jezik ima 30 osnovnih pis nenk, a na stroju bi moralo stati 80 posebnih pismenih znakov (tipalnic); ruski jezik ima 38 pismenk, ter bi trebalo 90 tipalnic. — Za šalo se potem prosijo izumitelji pisalnih strojev, naj ra/.mišljujejo, kako bi se napravil pisalni stroj za Kitajce, ki imajo 30.000 pismovnih slik. — Компческа сцена в ч> A в-стрнискии парламентт.. Говори денутатч* Шлези нгерт.. Между ткмч, стака ТТ.МНО B'B залата. Ораторч,тт» спира. (Гласове : Свкглина ! Електрнчесгво !) — Депут. НрпнцЋ Лихтсшце ii и ч»: Го-сиода стенографит^Ј не могжгб вече да нишлтђ. — Депут. д-рт». II a т a ii: Сте-нографитћ правнтч. сгачка. — Прпнцт. Лихтешце^иг: Става много тч»мно г. прћдсћдателго! — П p ћ д c h д a т е л б : Госиодшп. говориирш лесио може да нише. — Депут. III лезиигерч.: A стенографитћ не могЛл.тч> да нпшатт.. — Депут. Соколч.: И ime не можемч* да чуемч. (Веселоств) Книжовностб. Književnost. — »Stenograf., glasilo hrvatskog steuografskog družtva u Zagrebu. God. IV. svibanj, lipanj 1895., br. 5 i б Objava. — Stenografija u hrvatskom saboru. — Odgovor g. Bezenšku na njegove lapadaje. — Kratak ocrt povjesti stenogiafije. — Objave. — Čitanka: Narodne poslovice. Vulkani. — »Tčsnopisne L,isty», br. 7., objemajo sledeče članke: Društvene vesti. Книжевност. Knj iževnost. Русскал стенографпш; Ив. Рудановскпг. Metodični nauk o češkem tesnopisu, spisal prof. Ibl. — Deželni zbor kraljevine Češke. Literatura in bibliografija. Smeš. — Br. 8: Društvene vesti. Metodični nauk o češkem tesnopisu, spisal prof. Ibl. Русскаи стено-грпфшн. Razgledi. — Deželni zbor kraljevine Češke. Literatura in bibliografija: • Vestnik tesnopisny» v Brnu. »Jugoslav-janski stenograf i Glasnik, v Plovdivu. ■V4EEIIJlH,il IK) 1ITA1CK 11ti E3HKT> : A. Б. Буконскп: AHOBATA МЕТОДА, ирактпческо рлководство aa лееио цзучванио на н-ћмскии евпкч. частв I. Второ поиравеио пзданпе. Ц1ша 2 левл. БЋЛРАРО-ШзМСКА ГРАММАТИКА, сч. практпческп упражненив (mbctl II. ot'i, Ановата метода). Цћна 2 лева. IIlillCKA ЧИТАИКА, oTopaini cmmueimit па ио-досташш н-ћмски автори н-г. npoaa 11 стпхове <’i. бч.лгарски обасиенпл. Дћна 2 лева. СИНТАКСИС '1> HA Н ВМОКИИ ЕЗИК'1. c't н*мско б-влгарска Рћчникч,. Ц. 2 л. Четиритћ части заедно само 0 лева. УЧЕГЛШЦП IIP (ТЕНОГРАФШГТА: A. 1» е з с ii ni с icт»: БЂЛГЛРСКА СТЕНОГРАФИЛ no счк теуата на Ф. К •. Га-белсбергера, uncu. I Ц1»на 2 л. 50 ст. ДЕБАТНО ИИСМО (Бч...гарска стенографпн частв II.) Ц1»па .3 лсва. ГЛнЛГАРСКА СТЕНОГРАФИЧЕСКА ЧИТАНКЛ. Ц*на 2 л. 50 ст. СТЕНОГРАФИЧЕСКИ КНИЖКИ, еа домашни и класнн уирпзкиешш. Ц. 30 сг. Иамнрап* сс за нродаич> bl книжарннцата na ЛуИ Beneiiiiioin. вт. Плокдпш., както и вт» другл ис-глашш кнпжзриидп bi. Г»ч.лгар1м н вч. странство. Lastnik A. Bezenšek. — Odgovorni urednik S. Magolič. — Tisek D. Hribarja v Celji. —'i|g>- JUGOSLAVJANSKl-§^- Брои 7 Broj. Година VI. Tečaj. Coć ^ ^ ddr* j , J sy/2s^— I LP- o °lTs Л л/° _ 0 G' О /уО О i О *У- ^ /^/ ' ^ LdČ Ј/ - uf<~ \A, У K>- j/,CJ^4‘ \fcs/d- / ./ ^"2 , \ ađ^ / 2/^*> /Č /*v/ / /У- -So- % '/Hi"”- j Q _ £ 3 Ojr~) .A, - Lnj~^'/ * ' '-v- LO f ' £} - ^ 9Č-1T. ^ *c- г/ 9-л /- -v—^ J- y- - Су г-' ?' -o z*' € UŽ2 J ^3 f, / 3- ? - ^ - rvjtt t +--/'■ £L~ ^љ v^ ^ ... ^ v-- - y - co ~/> Л£- J//' f, /y/^ 'У" ^ // , — €> s Cy ~ Z- n (s - / 9 'v -/ ^ ot? /) / -o уг ~у/> o г^- ^ - <^v' fcr — j:f„— r» у у/ ^о" \f~£^/~} j - ^ ^ л - "\_/ *g/2_ ^ 'fV0 '"v ^уОС- V 6?2v оз, €y<€2. s 1У s v f P o- € ^ e'&- - ,/- ^ LS3t>-£ _ 'c/ Г L '/ Oj - Јгз & ~ ЈГ J^ a'J1 y O? d- C<* £ jLr a,T »A.'iflL; rjTL,-ffПq ^ - 'f ''7Te? ^/ 4;/ '7'Л/'/’ ^ 'V 7^ ^ "7 /'O'* - п L£ nj^ ~/l£ - £ ^ (j С %$, /Lć Asflo Г 5 9 - ^ZA ~ З^' G "V /а^ 'Х "^ž~ *“? - ^Vv ^ с /^A^'j'.^. £Г (rjt -) Л ^ C Z / '7^-^ /Lo 6'V ^ ^ 4 ^ )y«^ ^ Л/. ^ ^ *44 /*f Ć- /y'U(- -O^<л? <4 y ^ / «, ^ /2!—- c_7? /a^7° л 63 k! - j, n// °t/ ~/i PJL У\ '4-sc s <> ^6 ''Zl / *Ž/ -i/2 / o^->„,—, , /C S * 2P M l Јд? - . е^ cf1 e -? ^ј ^пп ^ - 2 c_. 0 Ска~ 0^ s P j c^51 ^7°\ ^yw '\d- u? ’&>^ P »V\ j 2<2\ г\ /l / — 2 ^/ а^/ С^л*70 — —*/ v ^ ^ ^ 2- P2 ^4 OW? , v ' /4^ — v/ г^ s »o v?---^ г//у Pts ^»л/ ^ f ^ 2/^ - -33 — 'V с^ rv^ ' <-У (ј^> (aJL, LA (jj т/~, ^L «?^у- '/ c>—о/ qij. -~JV. Cv?, ^/' гл _ '^> iJ , /?/ /л/- ~ /о^, /— Ј&г/- j> j. €^ U j( <7-\ ć ( p х /^\ - '^ (i Lbi ^o _ ,,£w~*/~ f (t V ✓ сбтгг', (Jr г/ y&D nt, (JL г/OjV - 22/ 2._•- ^-» ’ у f*' з~^о 2/ iy eji (L/ Рб', х (P г/и 1 ,—✓ д C^*2LLy , <Г\*лЈ ^УЈкУ^\ f € 'lS ((7 Cs a- ^ ^ J' ^ ■ —Ji — - no/ fr 'As 7 OĆ” dC , O JI O- v_/ / * 'Л^ /' ' ^ ^ // / ćč d^, У 7/ /2- 06Ж, '7 ćd?- / i-r, / nL- v_/ у r* «- у-v -i, LJr/? <* s- O* af S / e^J- г^' £л /i, ?_y/ .v*"' V-^IL^ V----'■v- , ifJlj3 \-^ <г" б nCf1 £г 2/ /(/ - / c«/ ^ 7 o ^ t/ ^ ^ L/, f % fr3 'h i~ ч г .26 - ( Г\Ј of -) —SS— ►J« J tuji ćf/e-n. o/o^-o/hl/L. ^Р) ^ ’6S 7 £ П Z7/ t\ U, J ć oL аС 06 j\y^ s Tp1 7 9 / c 6~v?l - е ~ п/) j/j7p ^ / Av?4? ј - ^ s , e с п~ 3 о<Г j / č - ^а- сУ? W ~ Л ч^л_/2 / w , пте ~ no, •Jg/(17, пГ\ rw // Gy 7 \7J / t,L, / /О <=e c ^ ne', g/ : ' , /L гк^ J . e ui/7 sOr r° Cd-^ S>J "* 'У /-J^b — / ^O cr~ 1 P Gi~ / S-' r>£ //^ ~ut- a—- (o ^/~v e,, €.s~* fd7 jODf f/j %> : / *1 - . ač v/ vz ^ cV ~j -te rv Л 11 v~y, vT& ' e j ^у_л j? гј-y ji d/ f^ Ј, ^ет/ —s6— ^cTtofje- хи Тагуа n d v ti . <4fi2> -g &yp <4® (Sffs5* <ц® Or °b- gw °l/ / l/ Л C Usj7 °l s Ul/l f/'Jr °l/ / (fl /l £ U~% x d7cy £ U* ^ f jJ. £ ^ /^5? 2 , G'e/ce/ ^,.'y, e*_-you^ U -J ć~ &t> - (LrJd7 /> uu c б)о - ил / ^ ,vo f Ug <*, Jle^> - €_/-w f, jUj/ld^^S 'C/JJUf o- e^if, e i 6^- s 6UlJ, la£ 16- d~n £uddl 6 - 7uT\d- 7d(r\d- / ^oud- «* • V_J@ 0 s <У} / 'Y^k> id s / op ^U Ju ^dL, 7Jv^r\ -41- Č/6C, 7u еЛис ,uuir~ ^> * a -у^ ^ r>'~>/C d- /~v 'U Ul sd* - -- ž~ a ue ^ f>ur 'r'V'U 'izd s (g ,Y , u? ue L/ <^л. ^ cr? , V г'^/г>—f" ^ . J71JL o ' //. 9^с^г s a ^ cd ?e _ Ckj C C^_y JG - cd J£ - j a/- ./(d- L (J- .(7, /J; i ' . “(f, z///. ^ (L, d d ги^ - Д 'e - ^ - Ul 'lU ^ \s _ f Ul "Js ^ - X / /> 6~"9^7 '~r \ — s/ - f/l- Ul JI - /jr. /jr. /jr. M СШОГРА« JUGOSLAVJANSKI F' ЧЈ u A Брои 8 Broj. Година VI. Tečaj. rq ( ^ <‘o , 6) /IP b ' —f Cs /^J ( 4? ./fr'- ćff — jhr cfL •gft 0- ,f~ C ć '/Г7ć -л/^Ј /: л/ a 7 л_^>. ^ t£ e~, у^у. /°te r' /~ h ^-f- ć ^ ">v- ^ &> <^’ iS' — jyt^ tr ^ C 2^? ^ - / c- sfr^ — w б л/r>- (.' 2 CjJ — 2— /V-' '-v£-л^ ? ђ7/ e- /t cfč ffl'' fr s £ f e . ^y & r г\У% /0y 2—' гУУ\ , -(7 '7^ 2^S— 7 'v® — "o J? * 7^” , j/^ ж/ 'в г^ ^ af~ г— ._y^v «г? ^ - - \ ^fr' ^J 7/j ĆL- 6~77rJy £- O ? jL ć -~ fr e- , JJ '> ž! /• 2 ^žr -у^ ^'~'- ^ ~- ^ ^ ^ - Г9# rv J\o7/ ?__/^ ^ ^ ^ v' & Љ2/у: 'fr2/1 c f^frs ^. у7"4 f i'3sJo^ f 7 & v ć "f’у/7 f • 2/ & ^ — f ^ 4- i СГ ЛГ- S 6Л fr" uO. JI/'' - W V a- У" ^ 2-^ ^ / A /* ^ 2— >' Č —' C py\9 /^ ^7€ у' --——^ — v_> r^. — -S9- CiC (si) /(fS> 4 * (t"?* - n еУ 7 - ) f /r? \ A -"v ^ ^ ^уУ 7/ У- -v / / A /<^-yvv ^ ^7 i * o A ^ 7 ^ e (j 'u c*J ^\o^e, ^ 'L \ C/,c "кго^ 0vl e//г e* c ^ ^ - /У 'e p"G, € n FF o~ r* U £ / / л/* / V -7 ^ ^гЛ ^ ^ / e r S Л, <, OU. - 'гу'Л гГ^ '*Г сМЛр^. n sxe~ ^ ^ C -^rJJ- л/v ■Vk 7*P- ry& ~JrJ ?- \J, vss /s Je-, / г/' л ? e & V- • s* ^ У J л/ "X- 2ŽL ° ^>V / ^ *v —' / /v JĆ- , rV2~ a vX -~ iew e^/ /-ч^ 'ySV / / <(//' ' /s ^ — o v/ f ^ /? n Q__' 60 <_> /'г & ^ г A C) - «f'f J' пЛ 6Л j£ Л£- х- V~\/ ' тЈ- r\ f' V ? o r - — 6j— (JoJuj -уу/алг. 'тгсм^оЈЈ^гс^уг^с^ /салсо&хлчху 'ir jAcc^c. Л , ■• а(- - 7л 9о~' - с 9t/L/ о ^n^Vnv^ fJ f г--^ (f* ~N б/^Ј^г _ ^ (j“ j? JJ п&г ^^L _ м &i,.— <т-' елАo ficyty,J* J^c.—/Ол/^>y> - 79 -г ЈиЈ/^а^ 7^r^^^J91 /г гп7, ' fijfs ✓"* б” c--— »-Х/ Q________ / У'/ f^\ /77\ 0о~' sv 9 cp: uat/- 7~tać- cj97 (Г/ т?jTk c J?, гУ- ^ ^7,0? 7? е/9^ &? (9 - &«•'-*'7~ i 6/ Згг ■/"/ ^te/''~^z> о 'х. Су^о^, ?>ј62 Ј^С а~ S^'&l/7^Z <~Ј~\џј 3 ^>v (9 — v^ cr 7, ^ сг y//ć9C j/9\j&~\ еЦу^^ . ^уу— ss/?~ rV 7 -'J’ a ЈЖ^ 4 22 ■ 7 ///~^' o *rr\7 1? ^-7У&7/ 77 zJ, sn^ m/cf~JLo /£. sst^le- A<г>и/у&7X7^ оел- \ f <У~ ne, , — ///^ e- <:^ frwM?) /Lze/°c 6^ 'tch^, /7° ,J?-Sh^ , C ar*r, ^7°£ ''ХГШ A - n6 a--JA £/A tf(f) 7^— . у 'i^— j' ^A— (~\^\ /2.- A 'JA o_/~ u-^t^, €^» >_/2yv^ — 6z — ^ °/L. ćv >ZL-~ >--2 ^ ’ w -------------------------- a_ &z ^/г ^ - ^. ĆT ^ ~г / /лг., / ' V/ ^v . , C*J*-') 'T'fa, / --^------^ J'^Z ' П Az f'0 -""'N /V O >-Z 6^- g '~JW _v' Z' _ (Г 1У1 s ^ o- 9^ C ^/, 2^ Vv- *" Jg - M * C et~'Lj£ , . V.- Л *y^ ~ "■ W Ш1 /e . •УА- s^vSk». w љ.___ f Crsp ’4 % (<*°) tZ/ncic sr s G'-'&'S • . O/g7^ ./? vV • ^ 7.4^ /Tv2 ^ 6- (У> J €-0 v , Ć/^ хС- / <, ^ X- У ’ j fjtsj^ sv s s -vJ V r^— - 5 iS2l C Z Л/уУу Z/.cP-f'jM- \/' ХУ ^ & Zjf “) ---ds „c\ /vlo ^ ^ f ^ /° /a. _ dZ, .... o „# ^ г Y л/- -S/Ls 6 \ V-л frS' уос—- еле— -0 4 iT/f* J,, ć ■ m, c* jfo -uJ ° r JJf s nd’ C- O? s dSU C Z /d r v / 44 ?<*^_ o. /I r'X Cr j(Zv. vr * e Ђ /O^7^ / o- / C\ /v^ ''"X- /*" fA P-^ ^ / a/^s d ' - d*1 уу(у— v^ž/ .c 6 > 0 - v—x j- dP &o / y4/4 /*7 c/1 ££o- /4 <—i^7/ гг\ј у' es> v—'- 4 '*/2 Q- j- /* ( s/7^ (Pr*, / 6^^Z/5’-- Vy ^v '4^ ^ / ^ 'j*—' *, v^ '/- ' ^ Х7'^ ^ ^ ^ ^:>v/A (^ c/^ ^ - —м- tctt чр*' r , rx--- */ ^AV Л /V4 e _/- (У at 'с^^Су ^Лг\ ",/Л п у, rV ? -/. XA*Q K_jQs\J ^ \7 /L € ’ /-/ O /(7—' /v ^ / /Л/ */ u^v 7 rZ'ie/tA х2) Cf^'28/,^7/, 6^, v_«-^7 67t W&0) g**y 4f- V TV/ 6 /c ' A . л’ ' ^ 9/<^ a - j+s*£- c*> ^ST - ^sst-* A^- y/t/Y,& o ^ JZ/v£.~^ ,<> A ^ .■ (g—^ v/1 ^ os* C A. r^A A j ~ A г/Г; / rV "Ć f///- j£ - V^N " r\ C_S 0>L < У' /U .- /UD/ ^ sv fV^s ^ ^ ■ /^-£ ^ yr, ćT^ 7y £/* 9-7 7/ 67, Wt%5) 67s jtvA^p ^A~ 6~Y\Z o- € Aв±л - џ А*л ' А%л — 4? % - c/, ЛО s /s^Jl / /v^, , * A f ) * <2_.> <> у 1 /'V r*/‘ :н2- ^Лл '~l&r g/r £ 6 e«9 J2 2oe /t^a c/: ж77y' v /г 99 //7 •/^9 (?7 7 / -А<вб} ^7 y g Z ffl ^ 'V .^1 . ^cJ/°'Jl 7>6? 7 /^£2 JStogfz, Ć*. Č6ttn2*ujr, 7fyutAt)ya 6,zZĐniA (‘i. .JjeAS плл/i, i^X.