Poštarina plaćena ц gotovu
pošlo
priloga
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
A	C*	C 1	1	1	iT	blazi L, * 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i uprava
UrSJHIl kjEVCZE иОКОШ KrSlJCVlIlC JUgOSmVlJC JJ u Ljubljani, Narodni dom ♦ Telefon 2543 ♦ Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. 1.
Ljubljana, 19. aprila 1930.
Broj 8.
Srećan Uskrs!
Svoj brači i sestrama, pret-platnicima, oglasivačima i pri-jateljima našeg lista želimo srečne uskrsne praznike.
UREDNIŠTVO I UPRAVA.
Ljubljana, 18. aprila 1930.
Visoko, dvostruko odlikovanje, kojim je Sokolstvo podareno od Nj. Vel. Kralja, koji se je blagoizvolio pri; miti pokroviteljstva I. svesokolskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije i kojom če prigodom pokloniti našem Sokolstvu svoju zastavu, opetovano je vidan znak, kako naš Kralj od uvek pokazuje svoju veliku pažnju, naklo; nost i ljubav prema našim Sokolima. Več toliko puta je sa najvišeg mesta istaknuto priznanje na iskrenom, ne; sebičnom i nacionalnom radu Sokola, koji se sinovskom ljubavlju i požrt; vovnošču trude, da ulože i prinesu sve svoje najbolje sile za što lepšu i čvršču izgradnju svoje države, za što više i ustrajnije podizanje fizičkog, kultur; nog i nacionalnog razvitka svog naroda.
Sokolstvo je od iskona svoga vi; soko vijalo barjak svojih narodnih pregnuča, neustrašivo i sa največom samozatajom ono je s njim ulazilo u borbu i onda, kada je za postignuče i ostvarenje svojih ideala plačalo tu; amu danak svojom sopstvenom krvlju.
I kada je sa puno vere dočekalo oži; votvorenje tih svojih ideala, ideala celog svog naroda — njegovog jedin; stva i slobode — ono je nastavilo svo; jim radom, da na suncu teškim žrtva; ma iskupljenog mira i slobode uzore Siroku i plodnu njivu telesnog vaspb tanja, moralnog jačanja i širenja na; cionalne svesti jugoslovenskog naroda, cohama ua^a-'UĆi Se snažr>0 Svim te; Ke	SU	d°n0si,e	vrtme	1	Pli"
ostalo i.1? Шје krenul° s Puta.
i,	, t.. uvek verno načelima svojih nesmrtnih osmvača Tyrša i Fugnera, nastojeci da ova načela sokolske lju* Davi i bratstva usadi u srca najširih slojeva svoga naroda.
Ogledavajuči se u prošlost, naše So. kolstvo oliceno danas u Sokolu kra; tjevme Jugoslavije, ponosom gleda, ka; ko je jedan dugi period napornog, teš-H 1v.sam°Pregornog rada krunisan najlepšim uspesima. Jedinstvo naroda i države i utelovljenje jugoslovcnskc ideje, koja jc dobila svoj najvidniji i najviši sadržaj u imenu kraljevine Jugoslavije, plodovi su nastojanja onog Sokolstva, k oj e je uvek bilo vodeno načelom: Jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo!
I sada, kada se naše Sokolstvo sprema da na I. svesokolskom sletu u Beogradu stupi pred najširi forum na še i strane javnosti, kao reprezentant lepote, zdravlja, snage i uopšte svili najboljih fizičkih i moralnih kvaliteta našeg naroda, prima od svog Kralja najvidnija priznanja za svoj po narod konstan rad.
Primajuči ova priznanja sa odu-ševljenjem i radošču svega srca, ona če biti našem Sokolstvu, svoj našoj brači i sestrama, najjači podstrek na ustrajanje u daljnjem radu oko posti, gnuča još večih i viših plemenitih so; kolskih ciljeva. Neka svestrana, puna i savršena priprema svih sokolskih re. dova za naš veliki slet bude dokazom, da je naše Sokolstvo znalo da očuva svoju visoku svest u ispunjenju sviju svojih nacionalnih dužnosti, i da ono •— vršeči svoj visoki sokolski poziv u narodu — gradi i nadalje sa nepokole. bivom postojanošeu bolju i srečniju budučnost, budučnost zdravlja, morala i nacionalnog osveštenja svoga naroda.
Mi, koji radimo u tom Sokolstvu, ne čemo za sebe ni koristi ni slave. Korist, koja jc plod tog sokolskog ra. da, ido.u dobro naroda, a slava oven. čava veliku ideju sokolsku, koja krči zemlji i narodu puteve u veliku i slav. nu budučnost, spajajuči čitavo Sloven; stvo u jednu porodicu slovenskog so. kolskog bratstva.
Pomisao na 1. svesokolski slet So; kola kraljevine Jugoslavije budi u sr; cima sviju nas neopisiv zanos, a duša naša treperi oduševljenjem, jer u tim danima našeg sokolskog slavlja nači če se na okupu u našoj prcstonici, u belom gradu Beogradu, sva naša brača i sestre iz svih krajeva naše lepe otadžbinc, načemo se zajedno sa svom našom slovenskom sokolskom bračom Čehoslovacima, Poljacima, Rusima i
I.užičkim Srbima, da tu, medusobnom bratskom ljubavlju, još jače učvrstimo
I. svesokolski slet Sokola kraljevine
Jugoslavije.
sokolski odbor spremio je za učenike prenočišta po beogradskim školama. Za celo vreme sa učenicima i učenkama biče svuda, pa i na prenočištu, njihovi nastavnici.
Roditelji učenika moči če putovati sa svojom decom, moči če se koristiti povlasticama u vožnji, ali neče moči stanovati zajedno sa decom po škola. ma. Prema tome morače se blagovre; meno pobrinuti za svoje prenočište.
O	danima srednjoškolske omladi; ne izvešče se povorka kroz Beograd i zajednička vežbanja ria sletištu.
Sve poslove za ove predsletske dane vodi sletski odbor, a za doček školske omladine formiran je naročiti odbor, sastavljen od pretstavnika slet; skog odbora i odbora nastavnika, te je povodom ovoga sletski odbor stupio u vezu sa Profesorskim društvom i Odru; ženjem nastavnika.
Učenici i učenice stizače u Beo. grad 6. juna specijalnim vozovima. Program za dane školske omladine ob; javiče se doenije. Pored zajedničkog vežbanja na sletištu, održače se u Beo. gradu i dve akademije: jedna u soko. lani, a druga u »Manježu«.
Na dan 8. juna u 10 časova pre podne svrstače se povorka učesnika na sletištu. Učesnici če se grupisati prema polu i uzrastu i to sve škole iz jedne banovine zajedno. Pred svakom gru; pom nosiče se sletski Standard sa nat; pisom banovine. Iči če se u 8 redova u grupama po 160 učenika. Osim toga svaka če škola nositi svoje specijalnc standarde.
Zajednička vežbanja školske omla. dine održače se na sletištu 8. juna po; podne.
Gosti iz zemlje i inostran-stva.
Celokupan broj gostiju još se ne može tačno predvideti. Sletski odbor vodi tačnu evidenciju svih prijavljenih Sokola, učenika i učenica srednjih ško; la i gostiju, koji su prijavljeni preko pojedinih sokolskih društava. Uskoro če biti definitivno završenc prijave za slet, pa če se znati tačan broj Sokola i učenika. Pored učenika iz Čehoslova; čke izgloda, po slednjem izveštaju, da 'če doči i učenici iz Poljske. Naime Po; Ijaci su javili, da ispituju mogučnost da pored Sokola — koji- če doči o glavnim slctskim danima — dovedu delimično svoj pomladak za dane sleta sokol; skog pomladka (od 21.—22. juna). O ovome još nije donesena definitivna odluka.
Na slet če doči i vedi broj Luži; čkih Srba.
O	glavnim sletskim danima 27. do 29. juna stiči če u Beograd i predstav; nici savezničke i prijateljske vojske. Osim toga kraljevska vlada pozvače na slet predstavnike slavonskih i prijatelj; skih prestonica.
Od stranih nesokolskih organiza; cija, koje se brinu za fizičko vaspitanje prijavili su svoj dolazak gimnastički savezi Francuske, Švajcarske i Luksemburga.
Sletske značke.
Sletski odbor primio je več prve partije velike porudžbine slctskih zna; čaka i ovili dana početi če se sa raza; šiljanjem istih našim društvima. Zna; čke su izrađene vrlo lepo i ukusno, iz; radilj ih je zagrebačka firma Knaus i ni lrullo ne zaostaju za ostalim sletskim ' značkama, koje su se izradivale u ino» stranstvii. Značke su izradene u dva lika. Prvi lik je članska značka, izrada u bakru, izradene prema umetničkom motjelij brata Samojlova. Drugi lik, koji je upotrebljen za naraštajsku zna; eku i zbačku školske omladine, izraden
Sletište.
Koliko se god više približavamo velikim danima naše največe sokolske manifestacije do danas -— našemu sle; tu — toliko radovi na sletištu sve brže napreduju, stvaraju se nova područja rada i nove sekcije, da bi sve blago; vremeno bilo dovršeno i da bi funkcio; nisalo u največem redu. Drvena grada potrebna za izgradnju našeg sletišta dovezena je več iz Bosne sva u Beo; grad. Preuzimanje grade, utovar i po; žurivanje vozova na pruzi do Beograda vršila su naša brača iz sletskog odbora. Industrijsko poduzeče »šipad«, jedno od največih državnih poduzeča u na; šoj zemlji, pokazalo jc i ovom zgodom veliku brzinu u preradi šumskog drve; ta. Na samome sletištu skeleti za tri; bine podignuti su več na sve četiri strane vežbališta i sada se prelazi na rad oko ispunjavanja tribina i izgradnje kraljeve lože. Celo sletište ogradeno je visokim drvenim plotom i pristup pu; blike za vreme radnih dana nije do; zvoljen. Nedeljom i praznikom dozvo; ljeno je razgledanje radova na sletištu uz ulazninu od 2 Din u korist sletskog fonda. Sletski odbor po svojim člano; vima prilikom razgledanja objašnjava posetnieima sve što je zanimivo. Za sada je na sletištu zaposleno oko 500* radnika, koji prave najraznovrsnije po; slove. Najlepši pregled nad masom tih radnika dobiva eovek kada se u podne nade na sletištu. Tada na znak zvona svi radnici napuštaju posao, silaze sa tribina, izlaze ispod njih i skupljaju se na ručak. Tek tada čovek može oceniti koliko ih jc tu zaposleno, koliko je tu uloženo truda i koliko če to stajati no; vaca.
U glavnom možemo da kažemo da su svi pripravni radovi oko ovog našeg velikog sleta privedeni potpuno kraju, a tehnički rad izgradnje sletišta teče tako brzirn tempom, da če doskora ce; la konstrukcija sletišta biti gotova. Zatim če se pristupiti podizanju dru; gih objekata: za šahiranje članstva, ani; bulanta, paviljona za bifeje i dr.
Sletište če takoder biti opskrbljeno telefonom i telegrafom, a koji če biti ukopčani posebnim vodovima za cen; tralu. Na isti način biče spojeno sa ra; diostanicom, koja če biti u vezi sa če; hoslovačkotn radiostanieom radi nepo; sredne emisije.
Predsletski dani srednjc-školske omladine.
Skoro ceo mesce juni obuhvatiee razne priredbe i svečanosti našeg
I. svesokolskog sleta. Ove priredbe razdeljene su u četiri glavna dela. Prva sletska nedelja posvečena je srednjo; školskoj omladini, druga vojsci, treča naraštaju, a četvrta članstvu.
Sletski dani za srednjoškolsku omladinu odredeni su za 7. i 8. juna. Tih dana stiči če u Beograd srednjo; školska omladina iz cele Jugoslavije. Osim toga kao gosti doči če u velikom broju učesnici i učesnice srednjih ško; la iz čehoslovačke.
Iz naše zemlje do danas je prijav; ljeno 72 gimnazije i 12 učiteljskih ško; la. Ove škole prijavile su do sada
II.851 učenika i učenica.
Medu prijavljenim nalazi se 3148 učesnika viših razreda i 4073 iz nižih razreda. Srednjoškolskih učenica pri; javljeno jc 4430 i to 1752 učenice viših i 2678 učenica nižih razreda.
Iz Skoplja dolazi 80 učenika ,i 80 učenica učiteljske škole. Ovi učenici učiteljske škole dolaze u Beograd sa cclokupnom logorskom spremom. Po; red šatora sobom nose poljske kuhinje i sve potrebe za logorski život.
Svi učenici doči če u Beograd pod vodstvom svojih nastavnika. Sletski
temelje naše bratske slovenske uza; jamnosti.
Ne živeči od slave svoje svetle prošlosti, ali gordo i ponosno njome, jugoslovensko Sokolstvo imati če da na ovom sletu pokaže plodove svog rada i da opravda i uzdrži i odsad kao i dosad ukazivano mil poverenje.
1 kad pred očima najodličnijih prestavnika svoga naroda, prestavnika njegovih saveznika i prijatelja primi sokolska desnica zastavu iz ruku svo;
ga Kralja, taj najlepši simbol, u ko jem su plamenim bojama oličena sva naša — sva narodna — pregnuča i stremljenja, ta sokolska desnica, verna svome Kralju, uzdignuče tu zastavu visoko i poneče je i odsad kao i dosad
—	od pokoljcnja na pokoljenje, ne; ustrašivo i čvrsto, kroz sve tegobe, ka ispunjenju svojih visokih sokolski", ciljeva, ka još lepšem boljitku, proč v a tu, napretku i veličini svoje otadžbini, ka slozi i bratstvu celog Slovenstva!
je prema umetničkom radu brata An; tuna Severa. Za školsku omladinu zna; čke če biti izradene u belom metalu, za naraštaj u žutom (mesingu). Svaki ne; ka svoju značku čim je preuzme dobr i čuva, i za vreme sletskih dana treba da sc nosi na vidnome mestu.
Svaki član i članica, koji če uče; stvovati sletu, mora imati sletsku značku. Značka za članstvo stoji 20 Din. Sa tom značkom spojene su mnoge po; vlastice kao: pravo na povlaštenu vož; nju na željeznicama, pravo na zajed; ničko prenočište, na eventualni popust na hrani, slobodan ulaz na vežbalište i u predsletskim danima za mesto na članskoj tribini. Osim toga za vreme tri glavna sletska dana, 27., 28. i 29. ju; na, svaki član i članica u odori moči če jednom da prati vežbe drugih i to sa članske tribine.
Značke za naraštaj stoje 10 Din po komadu. Značke se mogu dobiti samo ako se poruče kod sletskog od bora i to preko pojedinih društava uz gotovo.
Pored članskih j naraštaj skih zna; čaka uvedene su i naročite legitimacije, koje če svaki učesnik sleta dobiti kod svoga društva uz cenu od 1 Din.
Da bi pak svaki mogao da na vre; me priskrbi sletsku u I a z n i c u, sletski odbor provada numerisanje mesta i kroz kratko vreme karte če se več pustiti u prodaju. Način pro; P daje karata u Beogradu i u celoj zemlji objaviče se ovih dana. Jedriovreme; no i unapred vršiče se prodaja ulaznica za sve sletske dane.
Prehrana.
Zajedničke prehrane za članstvo na sletu neče biti, jer u Beogradu, ob; žirom na velik broj restorana i gosti*); niča, o tome ne treba voditi velike brk gc. Svakako pobrinuče se da cene budu što umercnije. Jcdino če se urediti za; jednička prehrana za naraštaj i even; tualno za vežbače u glavne sletske da; ne. Sekcija ža ishranu preduzela je sve što je potrebno da u te dane omoguči što bolji i uspešniji način prehrane, a ovile je i ministarstvo vojske prožilo najspremnije svoju pomoč.
Nastanba.
Za smeštaj mnogobrojnih Sokola i gostiju brine se naročita sekcija slet; skog odbora — sekcija za doček i sme; štaj. Radi smeštaja gostiju angažovane su sve beogradske srednje škole, trgo; vačka škola i trgovačka akademija. Osim toga za smeštaj Sokola biče ustupljena cela kasarna drugog peša; dijskog puka.u Gornjem gradu. Mini; starstvo vojske i mornarice stavilo jc na raspoloženje deset velikih aeroplan; skih hangara, u koje če se moči smestiii bar 3000 Sokola. G. Bajloni izišao je na susret potrebama za smeštaj i u prostorijama njegovog preduzeča biče šmešteno oko 1000 Sokola.
Na taj način veči broj Sokola biče smešten po zgradama. A veliki broj smestiče se i u udobnim logorima — pod velikim hangarima. Ovakvi logori biče podignuti na nekoliko mesta u va; roši: kod crkve Sv. Marka, kod Savi; načke erkve, kod škole na Smcderev; skom dermu i kod nove škole na Bub bulderu. Za smeštaj če se upotrebiti i sve sokolane, a ministarstvo vojske i mornarice ustupilo je kasarnu drugog puka. Pored toga obratio se je sletski odbor gradanstvu s molbom, da i ono stavi na raspoloženje slctskom odboru svoje slobodne sobe, bilo besplatno bilo uz novčanu nagradu, tako da bi boravak naših gostiju bio što udobniji. Jedan deo Sokola biče nastanjen u Ze; munu, gde su u tu svrhu več dobivene sve osnovne škole i velika gimnazijska zgrada.
Sletski odbor izvršio je i popis svih beogradskih hotela. Na osnovu popisa svih hotela i privatnih stanova sletski odbor raspolagače sa tačnom cvidencijom stanbenih prilika. Uskoro če biti objavljeno, na koji če se način vršiti smeštaj gostiju.
Oni gosti, koji žele da im se obez; bedi prenočište u privatnim stanovima ili u hotelima, treba da se prijave svo; me društvu, koje če izvestiti sletski odbor. Sletski odbor uzima u obzir sa; mo prijave preko društva.
Saobracajna sekcija.
Saobračajna sekcija prikupila je več do sada približno tačne podatke
0 broju učesnika, te je u tu svrhu več
1 osigurala dovoljan broj specijalnih vozova. Sekcija če na vreme izdati društvima sva potrebita uputstva za put, a i inače sve če se to objaviti u »Sokolskom Glasniku.
Sletske markice.
U svrhu što jače propagande za slet, izdao je sletski odbor 200.000 slet; skih markica. Cena markica je pola Din po komadu; iste su več izradene i razašilju se društvima. Smatramo da ne moramo naročito preporučivati upravama naših društava, da se trebaju postarati, da prodaju markica organi; zuju što bolje. Svaki naš brat trebao bi da se u svojoj privatnoj korespon; dcnciji do sleta služi ovim markicama. Pored prihoda, koji če markice doneti našem sletskom odboru, one su jako i praktično sredstvo za propagandu našega sleta i Sokolstva uopšte.
Nadalje je poručeno 500.000 dopis; nih karata prema umetničkim nagra-denim radovima.
Nastojmo stoga, da svi složno po; mognemo svaku akciju našega vod; siva. Slet treba da bude naše nacionah no slavljc u punome smislu reči i po; beda sokolske misli mora da odjekne širom celoga sveta. Da bi postigli pun uspeh u moralnom i materijalnom po; giedu potrebna su sredstva, koja če omogučiti, da se slet organizuje na najsvečaniji način, da to bude triumf sokolske misli, sokolskog zdravlja i bratske ljubavi.
Cigarete „Soko**.
Uprava monopola u sletskim da; nima pustiče u prodaju naročito izra; dene cigarete »Soko«, koje če biti u veoma ukusnim kutijama po 20 koma; da sa sokolskim amblemima. Tih cigareta staviče se u promet sto milijuna komada.
Proglas sletskog odbora Beogračtanima.
Sletski odbor, koji rukovodi celo-kupnim pripremama za naš veliki L svesokolski slet Sokola kralje vrne Jugoslavije, uputio je gradanima Beo; grada sledeči proglas:
»Gradani Beograda!
Približuju nam se dani velikog i reticog slavlja. Juna meseca ove godine održače se u Beogradu I. svesekob ski slet Sokola kraljevine Jugoslavije. Pored Sokola i Sokolica Jugoslavije na c vaj naš slet doei če nam mnogobrojni dragi i odlični gosti: Sokoli bratskih slovenskih naroda i predstavnici dru; gih prijateljskih zemalja.
Od 7.—8. juna održače se u Ben= gradu dani srednjoškolske omladine. Na ove predsletske dane, pored sred; njoškolske omladine Jugoslavije, doči če nam više stotina učenika i učenica srednjih škola iz bratske čehoslovačke.
14. i 15. juna odredeni su za dane vojske, koja če sa sokolskim i vojnim vežbama nastupiti na sletište.
21. i 22. juna održače se slet so; kolskog naraštaja.
Od 24. do 26. juna prireduju se so; kolske utakmice za slovensko prven; stvo.
A od 27. do 29. juna biče u Beo; gradu glavni i najsvečaniji sokolski sletski dani.
Na taj način Beograd če u toku ce; log meseca juna biti domačin našim mnogobrojnim i dragim gostima.
Beogradani!
Sletski odbor več više od godinu dana neumorno radi i priprema sve što je potrebno za slet. AH na ovako velikom poslu mora aktivno da uče; stvuje ceo Beograd. Nacionalan i mo; ralan uspeh sleta na prvome mestu za; visi od toga, na kakav če prijem naiči naši gosti u Beogradu. Neka se svaki Beogradanin smatra kao domačin go; siima i neka se gostima na svakome mestu ukazuje puno i srdačno gosto; primstvo.
ROSI J Д - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Za smeštaj Sokola sletski odbor pobrinuo se, koliko je god to mogučno. Ali zbog velikog broja gostiju potreb; no je da se ulože sve naše sile, da bi smeštaj naših gostiju bio što udobniji. Stoga će sletski odbor uskoro učiniti apel na sve Beogradane, da za ove ve* like i radosne dane u punoj meri po* kažu svoje poznato gostoprimstvo. Sletski odbor potražiče imena i adrese onih Beogradana, koji mogu i žele da prime goste za vreme sletskih dana. Naročito je potrebno da se na ovaj način smeste strani gosti za vreme glavnih sletskih dana (od 26 do 30. ju* na), kada če pored Sokola i Sokolica bratskih slovenskih naroda doči i civil* ni i vojni predstavnici savezničkih i prijateljskih zemalja.
Gradani prestonice!
Srce i misli celoga Sokolstva i svih naših gostiju radosno su upučene po* nosnom i junačkom Beogradu, našoj dragoj prestonici. Za vreme svih slet; skih dana odjekivače Beogradom zvuč* ni poklici sokolskog oduševljenja, zdravlja i mladosti. Beograd če biti ožaren radošču, lepotom i manifestaci* jama duboke ljubavi prema domovini i našem Beogradu.
Skupstina Saveza Slovensko Sokolstvo.
Dne 23. marta 1930. održana je u Tatranskoj Poljanci skupstina Saveza Slovensko Sokolstvo. Prisutni su bili brača dr. J. Scheiner, Adam Zamoyski, dr. Dimitrije Vergun, Vincenc Stepa; nek, Fr. Mašek i Aga Heller (u zastup* stvu br. dr. Jindriha Vanička). Skup; štini pretsedavao je br. dr. Scheiner. Pre prelaza na dnevni red seča se u le; pom govoru umrle sestre A. Zamoy; ske. Svi prisutni saslušali su govor sto; ječi.
ad I. Tajnik br. V. Štčpanek po; daje tajniški referat u kojem naročito naglašava promenu statuta u god. 1928. i sjajni uspeh prvog sleta poljskog So; kolstva u Poznanju kao i neobično častan uspeh prvih utakmica Saveza SS.
Blagajnik br. Fr. Mašek referiše o stanju blagajne i zahvaljuje sc br. Za; moyskom za njegov poklon SSS.
ad II. Pristup Saveza Sokola kra; Ijevine Jugoslavije u SSS. Br. tajnik čita prijavu SKJ i tumači postanak, razvoj i statut nove sokolske organi; zacije u Jugoslaviji. Čita i predlog ČOS, da se SKJ primi za člana SSS, kao i predlog za promenu statuta SSS.
—	Br. Zamoyski tumači stanovište poljskog sokolskog Saveza, koje jc protiv promena statuta i pripominjc, da je to zaključak svih 6 dzielnica i da zbog toga od ovoga ne može odstupiti.
O	tome se je razvila duža debata, u kojoj je pretsednik br. dr. Scheiner pre svega konstatirao, da je Jugoslovenski Sokolski Savez, koji je bio članom SSS, zakonom o osnivanju Sokola kraljevi; ne Jugoslavije prestao da postoji. Ko; načno je Savez SKJ primljen za čla; na SSS.
ad III. Pitanje bugarskih Junaka. Br. tajnik podrobno tumači razvoj to; ga pitanja od postanka SSS. Tom pri; likom izražava pretsedništvo SSS svoje čudenje, što je učinio »Junak« ugovor
o	prijateljstvu i saradništvu sa Židov; skim društvom Makabi, koje je osno; vano na verskoj podloži, što se protivi sokolskim principima.
ad IV. i VI. Slet u Beogradu. Skup; ština svim članovima SSS najtoplije
Povodom članka pod gornjim na; slovom od g. inž. Milenka Gavriloviča, kojega je radi aktuelnosti preneo »So; kolski Glasnik« iz »Narodne Odbrane« — smatram potrebnim da rečem ne; koliko reči, a ne bi bilo na odmet, da se po ovoj stvari izmenjaju misli svih onih, koji sokolski rad na selu srna; traju neophodnim, polazeči sa stano; vištu da je naša država pretežno zem; ljoradnička.
Ova ideja nije nova, nego je stara isto toliko, koliko i Sokolstvo. Ta ide; ja je našla odmah terena kod brače Čeha i Slovenaca i Sokolstvo je u Če; Skoj preporodih) seljaka, stvorilo je od njega prosvečenog i privredno jakog faktora, koji svoju narodnost identi* ficira sa Sokolstvom stvarajuči devizu: »Ko je Čeh, taj je Soko!« Ovome tre; . ba velikim delom zablagodariti narod; nim učiteljima, koji su sa preko 80 % angažovani u sokoiskom radu. Intere; santno bi bilo znati, koliki je taj pro; ccnat kod nas.
Nije tačno tvrđenje u pomenutom članku, da je cilj prijašnjeg Sokola
Toplim i iskrenim gostoljubljem za
vreme svesokolskog sleta činimo dra; govoljno i radosno svoju obavezu pre; ma gostima i gradansku dužnost prema časti naše prestonice.«
Propaganda preko radija.
U sporazumu sa našim sletskim odborom beogradska radio stanica vršiče sve do sleta propagandu za naš slet puštajuči preko radija povre; mene komunikeje sletskog odbora. Po; red toga preko beogradske radio sta; mce biče ođržana serija predavanja na sokolsku temu. Do sada održana su več dva predavanja i to: brat dr. Milo; rad Dragič: Sokolstvo na našem jugu od svog osnutka do 1908. god. i drugo brat Lujo Lovrič: Razvitak našeg So; kolstva od aneksije Bosne do progla; šenja svetskoga rata. Treee predavanje brata Luja Lovriča: Sokolstvo u svet; skome ratu, biče održano tokom ove nedelje. Svega če biti održano 8 pre; davanja, u kojima če biti prikazana istorija našeg i sveslovenskog Sokol; stva, važnost sokolske ideologije i so; kolskog sistema te vrednost i značenje sokolskih sletova.
preporučuje učestvovanje na beograd; skom svesokolskom sletu, a načelni; štvu SS naređuje, da učini sve potreb; ne pripreme za druge utakmice SSS, koje če da budu za vreme sleta u Beo; gradu.
ad V. Slet u Sofiji. Zaključeno je, da se da pojedinim Savezima — člano; vima SSS — slobodne ruke u pogledu učestvovanja na sletu Junaka u Sofiji. Ipak im se preporučuje, da se prije, nego što se odlučc da učestvuju tom sletu, informišu, ko je sve na slet po; zvan.
ad VII. Zaključci poznanjske sed; nice. Zaključci poznanjske sednice, za koje je bilo potrebno da ih potvrdi skupstina. predloženi su i primljeni.
ad VIII. Slučajnosti. Medu ostalim zaključeno je, da bude L zamenik sta; rešine SSS br. Adam Zamovski i da če SSS, prilikom svesokolskog sleta u Beogradu, položiti na grob kralja Petra Osloboditclja venac. Pojedini sokolski Savezi pokloniče SKJ različite poklone.
Na predlog br. Zamovskog skup; ština protestira protiv komunističkog barbarstva u celom svetu, a naročito u Rusiji.
Br. pretsednik dr. Scheiner zahva; ljuje se br. Zatnovskom, jer je kao potpredsednik SSS istog u raznim pri; likama zastupao. Zahvaljuje se još svim prisutnim za učestvovanje na skupštini i ovim je zaključuje.
Poljsko Sokolstvo i naš slet.
Poljsko Sokolstvo želi da u što ve; čem broju učestvuje na sletskim sve; čanostima SKJ u Beogradu. Po dosa* dašnjim prijavama računa se, da čc učestvovati na sletu 2000 do 3000 polj; skih Sokola i Sokolica. Načelništvo žena zaključilo je prirediti u Beogradu sletsko veče, na kojem če nastupiti u telovežbačkim slikama i prikazati u ži; vopisnim poljskim narodnim nošnjama poljske narodne igre. Veče vodiče s. Jadviga Zamovska, načelnica poljskog sokolskog Saveza, koja je sličnu slet; sku priredbu izvela i na svesokolskom sletu u Poznanju.
bio samo fizičko podizanje naroda, jer je dr. Miroslav Tyrš več kod osni; vanja Sokola, rukovoden načelom »Zdrava duša u zdravom telu«, dao Sokolu karakter ustanove, koja har* monički vaspitava i telo i dušu. Stoga Sokolstvo predvida sve ono, što obu; hvata kulturu tela i duha, a prema to; me i borbu protiv svih zala, koja taru narodne mase.
Posve je druga stvar, kako je ta ideja shvačena u predratnoj Srbiji ili u krajevima izvan granica predratne Srbije. Gelokupan program sokolskoga rada i njegovih težnja, nije onda mogao doči do punog izražaja, jer je sav rac kako privatne, tako i državne inicija; tive, bio koncentrisan na težnju za oslobodenjem i ujedinjenjem celokup; noga našega naroda.
Pa ni danas, kad živimo u dobi konsolkiovanja naše države, ne inogu težnje Sokolstva da dodu do punog izražaja i realizovanja.
Evo zašto. Posle rata nikao je to; liki broj ustanova, da su mnoge od njih i pored njihove koriane namene, više
od štete nego od koristi, zato, jer ap; sofbuju snagu pojedinaea, koji bi tu snagu mogli korisnije plasirati u radu za ustanovu daleko važnijeg karaktera i što te ustanove ubiranjem doprinosa i težnjom da se materijalno osnaže, čine, da mnogi odbacuju pomaganje ostalih važnijih organizacija. Ne treba dalje iči od Tuzle, koja ima nešto pre; ko 15.000 Stanovnika, a u samom gradu Tuzli ima kulturnih, humanih i sličnih ustanova ništa manje nego šesdeset.
Nije potrebno ovome nikakvog komentara, nego se može mirne duše reči, da čemo, ako se to tako dalje na; stavi, pojesti sami sebe.
Potrebna je dakle koncentracija snaga. Potrebno je fuzionisanje svih ustanova sa istim eiljem u jednu, da bi se time rasteretilo i gradanstvo, koje plača taj dobrovoljni porez, a ujedno da bi se oslobodio veliki broj počepa; nih snaga. Na taj način moči če se stvarati pomladak, koji če preuzeti rad od nas stari j ih.
Ista je stvar i sa omladinom, naro; čito školskom, koja če danas sutra u narod i koja treba da dade narodu ono, što mora kao član društva i za; jednice. Ta omladina je takoder ras; trgana. Ona luta i ne zna kuda da se odluči, da li na pr. Sokolu ili Skautima. Ona to pitanje rešava na jedini mo; guč način, a to j c, da se upisuje u oba; dve organizacije i time gubi vreme, koje treba da posveti svome obrazo; vanju i učenju, jer je posve isključeno, da jedan đaic može udovoljavati obve; zaina prema oba društva.
To je u varošima. Na selu je stvar posve drugčija. Da se sokolski rad
Bivši starosta Sokolske župe Trst i član starešinstva bivšeg Jugosloven* skog Sokolskog Saveza, brat dr. Gu; stav Gregorin, navršio je 10. o. m. se;
Brat dr. Gustav Gregorin,
kao starosta „Tržaškog Sokola" (Sokolskog
društva u Trstu, slika iz g. 1896'.
damdesetgodišnjicu svog plodnog, po; štenog i radinog života. Rodio se 1860. god. u Sežani na Krasu, gde se danas vije italijanska trikolora. Na univerzi; tetu u Beču i Gracu studirao j c pra; vo. Godine 1890. otvorio je odvetničku pisarnu u svom rodnom kraju, a godi; nu dana docnijc preselio se u Trst, gde jc brat dr. Gregorin bio prvi slo; venački odvetnik.
Protiv njega digao se je čitav vi; hor mase, a brat dr. Gregorin nije klo; nuo. Naprotiv: brat dr. Gregorin po; stao brzo središte sveg nacionalnog kretanja u Trstu. Organizovao je prvi nastup Slovenaca kod gradskih izbora te je tada dobio 64 glasa, a dvadeset godina docnijc porastao je ovaj broj na 14.000 nacionalnih glasova.
Citav njegov život bio je ljuta bor; ba za nacionalna prava. Punih 25 go; dina borio se je za slovenačku osnov; nu školu u Trstu, za slovenačku štam; pu (»Edinost«) te za gospodarsku sa; mostalnost svog naroda. Sagradio je u Trstu (1905.) Narodni dom, gde se je koncentrisao i razvijao sav nacionalni život, kom je bila »'Fržaška posojilni; ca in hranilnica« najjači faktor u borbi za egzistenciju.
Brat dr. Gregorin bio je nadalje utemeljitelj »Jadranske banke« u Tr; stu, koja je postala močan stup slo; venskog gospodarstva u Trstu sve do časa, dokle ju nisu likvidirali fašisti.
Kako je bilo svestrano delovanje brata dra. Gregorina u Trstu, pored svega pomenutog, dokazuje i činjcnica, da je takoder ustanovio Ruski kružok, nadalje Dačko potporno društvo, bio jc pretsednik kuratorija Slovenske tr; govačke škole u Trstu itd. Podao je takoder inicijativu za akcijonarsko društvo, koje je opskrbljivalo morsko kupalište u Grljanu kod Trsta, sudelo; vao jc kod osnivanja raznih gospodar;
može prenesti na selo, moraju se prvenstveno stvoriti uslovi, da če taj rad na selu uhvatiti čvrstog korena i da če se moči održati. A održati se može samo onda, ako se osposobi za sokolski rad na selu potreban broj uči; telja osnovnih škola. Sokolstvo jc da; nas več nauka, koju treba posebno izučavati i onaj, koji hoče da uspešno radi u svima granatna Sokolstva, mora proči kroz sokolsku školu, a to su prednjački tečajevi — društveni, žup; ski i savezni. Tako osposobljen učitelj može da radi na selu. Bez toga je rad jalov. Ovo če se postiči, ako se več kod učiteljskih škola počne na tome raditi. Takav učitelj počeče sa osnov; nom školom. On če deci udahnuti so; kolsku clušu i kad dete oseti ljubav prema Sokolstvu ono če tu ljubav so; bom i u grob poneti. Takav učitelj po; radiče na podizanju sokolskog doma u svom selu, a u taj dom biče smešte; na knjižnica, zemljoradnička zadruga, sokolana — kratko — to če biti kul; turno središte, koje če svoje blago; tvorne zrake rasipati do u najzabače* niji kutak sela.
Tada če otpočeti rešavanje celoga onoga kompleksa raznih pitanja, koja su u uskoj vezi sa unapredenjem sela i seljaka i to rešavanje iči če lagano ali sigurno. A kad seljak oseti stvarnu korist od Sokola — onda če rad iči sam od sebe.
Da završim. Bez mnogo teoretisa; nja, šta bi se moglo, moralo i trebalo, ja velim samo jedno:
Osposobimo učitelja, on če soko; lizirati selo!
skih zadruga u trščanskoj okolici i kod zadruge za gradenje malih stanbe; nih kuča za niže slojeve.
Kao političar, brat dr. Gregorin učestvovao je uvek marljivo, svesno i razborito u političkom društvu »Edi; nost« u svojstvu odbornika i njegovog financijskog organizatora. Sam je bio više godina član opčinskog odbora i zemaljskog trščanskog sabora, kasnije kao zastupnik izbornog kotara Sežana; Komen;Ajdovščina elan goričkog ze; maljskog odbora i od 1911. takoder za; stupnik u bečkom parlamentu, dok ni; je za vreme rata emigrirao u inozem; stvo. Njegov rad se nije ograničio sa; mo na Trst i okolicu; gdegod je mo; gao, učestvovao je takoder i u Gorici i Istri bilo savetom ili delom. Bio je odličan saradnik pokojnih narodnih boraca brata dra. Matka Laginjc i dra. Otokara Ribača.
Odmah po začetku rata s ltalijom (1915.) dr. Gregorin jc po zaključku Narodnog odbora napustio Trst i pre;
I zašto študenti ne bi mogli da gaje telovežbu? Ne bi li mogolo biti — ako ne 1000, barem nekoliko stoti; tina Sokola — akademičara?
1 kad bi naši ljudi jedanput videli študente, zanimanje bi za njih naraslo. —
Masaryk.
Iz godišnjc statistike našega Save; za lako bi se dalo videti, koliko naših akademičara aktivno radi u sokolskim redovima. Ali cenim da je bolje to ne iznosit na videlo. Gornje reči koje je Masarvk izneo davno, našle su odjeka u redovima češke akademske omladi-ne, jer je danas čehoslovačka inteli; gencija pionir Sokolstva. Neka toga radi i naši študenti uzmu na srce reči velikog Masarvka.
Kod nas je akademska omladina minimalno zastupljena u Sokolstvu. Koliko samo beogradska univerza broji studenata. koliko zagrebačka i ljub; ljanska, a onda skopski i suboticki ta; kulteti. Nekoliko hiljada. Sam Beograd, sam Zagreb mogao bi dati divnu kitu Sokolova. Ali i oni mladi ljudi koji su prošli kroz gimnaziju kao Sokoli, čim dodu u velegrad, zaborave na sokola* nu. Mesto da razvijuju svoje mlade snage, oni ih ruše u zadušljivom ka* vanskom dimu. Kažu da su preoptere* čeni učenjem, a ipak iinaju vremena za kavanu, bioskop, za sastanke itd. Da, za sve sc nade vremena, samo za So*
kolstvo ne.
I pre se upiralo prstom na jedan deo omladine, koja je znala sate i sate, dane i dane da debatira po kavanama i kluboviina o narodnom prosvečivanju,
o	zapuštenosti našega seljaka, o refor; mam koje bi trebalo provesti na selu, ali vrlo mali broj se našao onih, koji
selio se sa svojom porodicom u En* glesku, gde se je odmah pridružio Ju* goslovenskom odboru i u njem je vršio propagandu za ujedinjenje Jugoslovena iz Austrije sa preratnom Srbijom. Po* stao je jedan od najodličnijih člano* va tog odbora. Delom u Londonu, de* lom u Ženevi i docnije u Parisu, žrtvo* vao je tom radu punih 5 godina, ulo* žio sva svoja sredstva, fizičke i du* ševne sile. Za vreme pariške mirovne konference napisao je brošuru »La Question de l’Adriatique;Trieste«.
Po zakl j učenju mira povratio se je brat dr. Gregorin u domovinu i na* stanio se u Ljubljani. Tu nije vršio svoje odvetničko zvanje, odrekao se je takoder potpuno svakog političkog rada, ali se je stoga svim svojim sila* ma posvetio proučavanju ekonomskih problema, naročito našeg valutarnog pitanja, o kojem je, kao i o našoj Na* rodnoj banci, napisao veliki broj čla* naka u Kosierovom izdanju »Narodna banka kraljevine Srba, Hrvata i Slo* venaca«, u zagrebačkom »Jugosloven* skom Llovdu« i u beogradskoj »Revue economique et financiere«. Najviše članaka pak napisao je za zagrebačku reviju »Bankarstvo« u kojima je osvet*
lio	naše valutarno pitanje sa svih stra* na, naročito u pogledu stabilizacije di* nara. Posleratno publicističko delova* nje brata dra. Gregorina na gospodar* skom području ocenilo je i priznalo beogradsko društvo »Ekonomist« ti* me, što ga je imenovalo članom svoga odbora, a najviše odlikovanje postigao je brat dr. Gregorin tim, da ga je bel* gijska gospodarska organizacija »So* ciete belge d’ etudes et de expansion« u Liegen imenovala članom svog po* kroviteljskog odbora (Comite de pa* tronage), čiji su članovi najizrazitije svetske gospodarske ličnosti. Za pri* znanje nacionalnog rada odlikovan je pak od Nj. Vel. kralja Aleksandra re* dom Sv. Save III. stepena. Bivša narodna skupstina, za njegovo dugogo* dišnje neumorno nacionalno delovanje, priznala mu je skromnu državnu mi* rovinu. Od jula 1926. dalje, brat dr. Gregorin je takoder pretsednik jugo* slovenske delegacije u komisiji za po* delu arhiva u Italiji. Visoka kultura br. dra. Gregorina pokazuje se i u tome, što pored slovenačkog i srpskodirvat* kog vlada i nemačkim, italijanskim, francuskim, engleskim i ruskim jezikom
Stari sokolski borae i nesebični na* cionalni radenik, kroz čije su ruke pro* šli teški milijoni, ostao je bez materi* jalnog imetka. Još to, što je imao, uništio mu jc neprijatelj, kad su faši* sti zapalili i razorili Gregorinovo de* lo — Narodni dom u Trstu, 13. jula 1920. uništena jc »la fortezza slava«.
Brat dr. Gregorin — muž čistih ruku i čistog značaja — tražio je i na* šao svojemu radu okrilje i čvrst upor u plemenitoj ideji sokolskog bratstva. Bio je uvek naš po mišlenju i delo* vanju.
Neka mu je lepo veče trudnoga i uzornog života!
su se stavili na posao i provodili tu akciju. Pojedinci su održali nekoliko analfabctskih tečajeva i predavanja i to je sve.
A zamislite, sad bi nekoliko hilja* da Sokola akademičara razletelo se preko ferija kroz naša sela i da svaki od njih održi samo po jedno predava* nje, bilo bi ipak nešto. Znam takovih mladih ljudi sa sela, za koje su rodi* telji prodali konja i vola da ga školu* ju, a on se ne če više ni da svrati na selo, stidi se regbi svojih drugova se* ljaka, jer je postao gospodin i izgova* ra se roditcljima da ne može doči, da treba da uči za ispite itd. Ima i tako* vih. I ovi kad sutra postanu advokati, lekari, državni činovnici, s visoka gle* daju na seljaka, omalovažavaju ga, a seljak gleda u svog meštanina kao u neko čudovište sa strahopočitanjem. Takovi ljudi ne sečaju se da su po* stali od opanka. A od takove inteligen* cije naš narod najviše strada.
Omladina, akademska omladina uzgojena u sokoiskom duhu, koja sc u sokolani susrečc sa braeom iz svih staleža: i radnikom, i seljakom, napoji sc tu na vrelu bratstva najlepšim ose* čajima koje kasnije prenaša u život, nije takova i ne može da bude. Mi se često pitamo, zašto narod nema pove* renja u inteligenciju. Kako če ga imati, kad mu je ova tuda, kad nikail ne zade k njemu, ne da mu saveta, zanj se ne stara, a samo traži od njega sve.
I advokat, i lekar, i sudija može da pomogne svome narodu, ako nista, a ono dobrim savetom pokazujuč in* teresovanje za njegove nevoljc. Seljak mora da gleda u svakome čoveku pred sobom svoga brata, koji mu iskreno i nesebično želi pomoči. Naprotiv se> ljak danas gleda u njemu gospodina
SLOVENSKO SOKOLSTVO
ННВВННННИКБШвш
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla):
Selo i Sokolstvo.
Brat dr. Gustav Gregorin -70 godišnjak.
BENDIŠ IVANKO (Kotor):
Naša inteligencija i seljaštvo.
koji gleda da ga iskoristi, jer za sva* kn uslugu traži od njega platu.
Mi treba da steknemo poverenje stljaka, a steci čemo ga, ako svojski prionemo da mu raspršimo tmine ne* znanja, tla mu pokažemo pravi put ži* vota, ila ga i ekonomski podignemo.
Po našim varošima i varošicama vi* tlimo našu inteligenciju, gde nedeljama i blagdanima sate i sate sedi po kava-nama, karta, debatira, mesto da bar je? dan deo tog vremena upotrebi i da zade u okolieu medu seljake, da se raspita za njihove prilike i neprilike. 1 ako ne će da održi predavanje, ona*
ko u razgovoru može da pouči seljake
o	koječemo i dade mu dobre savete. To bi bila mnogo lepša razonoda nego sedeti u zagušljivim prostorijama i tro* vati se alkoholom. A kolike radosti oseti čovek koji pomogne bratu svome koji strada s neznanja. A to može da učini samo Soko, koji se napojio na vrelu ljubavi i bratstva, koji je pro* žet sokolskim idealima.
Za to omladino naša, preni se iz mrtvila pa ruke na posao. Dodi, stupi u sokolske redove, da složnim radom pomognemo našega seljaka koji jc naj* više doprineo za slobodu sviju nas i kojemu smt> mnogo, mnogo dužni.
Novoizabrani poglavica srpske crkve Nj. Sv. patrijarha Varnava, kao episkop kod otvaranja Sokolskog doma u Skoplju 6. sept. 1928.
IZ SAVEZA SKJ
VII.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 14. marta 1930. u Beogradu.
Kao gosti prisustvuju sednici de* legati osečke župe bjača dr. Peric i Trbojević iz Osijeka.
Otvorenjem sednice brat Gangl seča se smrti velikog sina bratskog ceskog naroda Jiraska, kome svi pri* 111 us*ajup klicu: Slava! a podjedno se zaključuje odaslati sažalnieu brat skoj Ceskoslovenskoj Obci Sokolskoj.
Nadalje brat Gangl seča sc veli* ke katastrofe, koja je usled poplave zadesila plemeniti francuski narod, pa predlaže, da se pretsedniku medu* narodnog gimnastičkog Saveza g. Ca* saletu odašalje saučešče u toj teškoj katastrofi. — Predlog se prima.
Konačno pozdravlja braču iz Osi* jeka, moleč ih da doenije iznesu svo* je želje i tegobe.
Brat Gangl referiše, da jc posetio g. ministra prosvete i to u stvar'ma, koje su u uskoj vezi sa Sokolstvom, a koje su iznesena u formi molba sa strane raznih društava. G. ministar je zatražio, da mu se sve to podnese u jednoj formi memoranduma, na ko* jem se radi i koji če biti za koji dan predan g. ministru na dalnju nadlež* nost. — Izveštaj brata Gangla prima se sa zadovoljstvom na znanje.
Brat Dura Paunkovič podnosi re* terat o svom boravku u Pragu kao de* legat baveza na proslavi obletnice ro* denja pretsednika Čehoslovačke re* publike Masaryka, gde je Sokolu kra* ljevine Jugoslavije, kako sa strane zvaničnih krugova, tako i sa strane čehoslovačkog Sokolstva bila ukaza* na naročita pažnja. Nadalje referiše
o	svom putu u Varšavu. kamo je po* žao iz I raga, a sa svrhom da lično pozove bratsko poljsko Sokolstvo na slet. I ovde mu je bila ukazana osobi* ta pažnja, pa je njegova poseta na* išla na osobito zadovoljstvo kod bra* ćc poljskih Sokolova, koji se u velike spremaju, da posete naš slet. — Iz* veštaj brata Paunkoviča primi jen je sa zadovoljstvom do znanja.
Brat statističar iznosi, da je pro* učio materijal, koji se odnosi na vo* dinje savezne statistike, pa jc misije* nja, da bi glede toga trebalo izdati okružnice na bratske župe.
Ovaj se predlog prima nadopu* njen onamo, da sc podjedno obavesti sve župe, da ova upute svoja društva, da je za odmoru poreza merodavno stanje, koje je vladalo koncem de* cembra god. 1929. Po tome stanju od* reditče se ovogod:šnji porez. Iznimno za ovu godinu dozvoljava se, da dru* št v a odjave istupljene članove, a pri* jave nove i to do 1. aprila 1930. Ova* kovo korigirano stanje h;čc onda baza za operezavanje.
Starešina Sokolskog društva Osi* .I. Hrat i r. Peric iznosi opširan refe* rat o gradnji Sokolskog doma u Osi* jeku i o zaduženju društva sa toni Rradnjom. Dug je u večini ironični dii'.i kod Jugoslavenske banke, koja
je sada društvo izvestila, da dalnju prolongaciju menice neec dozVoliti, pa je time ugrožena egzisteneija mno* gih potpisnika menice, a i u pitanju je sam dom. Moli, da bi Savez sa nov* čanom potporom pritekao u pomoč.
Konstatuje se, da Savez sam u pomanjkanju finaneijalnih sredstava nije u mogučnosti, ila novčanom pot* porom pritekne u pomoč, no zaključil* je se, da se centrali banke u Zagrebu otpremi pismo u kojem če se reči, -la je pitanje tretirano u Savezu i da se moli odgoda za tri meseca, a onda če se unutar toga roka ishoditi investici* joni zajam i čitava stvar urediti za sve sokolske domove.
Brat dr. Belajčič referiše, da je odredena proslava Masaryka proslav* ljena u čitavom Savezu na osobiti na* čin, no sada treba da se imade celo* kupan pregled ove proslave, pa se u tu svrhu izdaje cirkular sa upitima na društva. — Jednako referiše glede or* ganizacije obaveštajne službe u župa* ma i društvima. Po njemu izradeni načrt se prima i razaslat če se svim župama, a podjedno objaviti i u »So? kolskom Glasniku«.
Dalje referiše glede nabave knji* ga od dra. Vošnjaka i stavlja predlog, ila se ove knjige preporuči da kupe bratska društva za svoje biblioteke. •— Predlog se prima i o tome če se obavestiti žiipe posebnom okružni* com.
Brat dr. Murnik izveštava, da je u Ljubljani provederia izborna utak* mica za medunarodria takmičenja u Luxemburgu. Prijavilo se 22 takmiča* ra i videlo se, da imademo prvoklasni materija!. Nadalje izveštava, da če narednog ponedeljka započeti kurs za sletskc vežbe. — Njegov se izveštaj prima do znanja.
Brat dr. Pavlas podnosi na pn> hvat društvena pravila. Ista se pri. maju.
Brat Živkovič izveštava, da se u gospodarskem odseku prikuplja sav materijal glede starih dugovanja i oporezovanja, pa če se u najkračem vremenu o tome izvestiti bratske žu* pe. Dosadanji nameštenici Saveza knjigovoda i statističar ne kane dalje ostati u saveznom nameštenju, pa treba raspisati konkurs za nove name* štenike. Time u vezi predlaže, da se angažuje još jedna mlada sila, koja bi kao korespondent bila na pomoč o knjgovodstvu. Ovaj se predlog brata gospodara prima.
VIII.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 21. marta 1930. u Beogradu.
Brat Paunkovič saopštujc, da je Savez preko našeg poslanstva u Pra* gu primio od pretsednika Čehoslovac* ke republike na poklon njegovu sliku sa vlastoručnim potpisom. — Zaklju« čuje sc, da se Savez imade zahvaliti na toj pažnji, a sama slika imade sc uokviriti i izvesiti u sedničkoj dvorani Saveza.
Nadalje javlja brat Paunkovič, da je u Zagrebu preminuo biVši hr* vatski ban i poznati predratni nacio* nalni borac u Istri dr. Matko Laginja. Pozivlje prisutne, da u spomen pa* kojnog narodnog borca i rodoljuba sliknu Slava! Prisutni ustaju i kliču trokratni Slava!, podjedno^se zaklju* čuje, da se brzojavno zamoli brata dra. lluga AVerka da na pogrebu za* stupa Savez, a brači Ražemu i Lacku Križu, koji su rodaci pokojnika, imade se izreči saučešče.
Brat tajnik izveštava o tekučim poslovima, koji se izveštaj prima do znanja.
Brat gospodar Živkovič izveštava c zaduživanju društava i načinu, ka* ko da se društva reše svojih dugova, jer ovako mnoga društva stoje u očajnom položaju. — Zaključuje se od župa koja još nisu poslale izve staje, zatražiti da pošalju dugovanja svojih društava, kako bi se ovo celo pitanje moglo jedinstveno proučiti i po moguanosti u jedinstvenosti rešiti.
Brat dr. Pavlas podnosi: poslov* nik za sednice izvršnog odbora uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, pravila župe. pravilnik za inspektore uprave Saveza Sokola kraljevine Ju* goslavije, pravilnik o radu revizijonog odbora, pravilnik sokolskih četa, pra* vilnik gospodarskog odseka, pravilnik za disciplinski postupak, poslovnik za primanje i brisanje članstva, Svi ovi pravilnici su prihvačeni.
Brat Živkovič detaljno referi^a o stanju saveznih fondova i konstatuje, da su svi fondovi utrošeni po prijaš* njem Savezu. Nakon odulje debate, koja se o tome razvila, definitivno se zaključuje, da se od uteranih starih tražbina imade prvenstveno usposta* viti sve bivše fondove.
Brat Živkovič upozoruje na pri* like, koje vladaju u belovarskoj so* kolskoj župi. Zaključuje se, da brat Živkovič, kome su poznate prilike u belovarskoj župi, ode onamo osobno i stvar izvidi na samom licu mesta.
Brat Kncžcvič referira o pravilni* ku o uredbi ministra vojnog glede skračenog vojnog roka. Saopštava, da se uredba sada proučava i nakon što bude po saveznom načelstvu proučena objavit če se u posebnoj knjižici. Uz ovaj pravilnik izdati če se i nastavni program vojne obuke u sokolskim društvima.
IX.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 28. marta 1930. u Beogradu.
Prije prelaza na dnevni red brat Gangl saopštujc, da je u Zagrebu na* glom smrču prenrnuo član uprave Sa* veza i starešina zagrebačke župe brat dr. Lav Mazzura. Spominje zasluge pokojnika kao starog sokolskog rad* nika, a naročito njegov rad oko prvih organizaeijonih radova Sokola kralje* vine Jugoslavije. Kliče mu Slava!, što svi prisutni ustajanjem prihvačaju i iskazujii počast u trokratnom: Slava!
—	Predlaže u vezi s time, da se poro* dici pokojnika i zagrebačkoj sokol* skoj žiipi odašlju sažalnice, nadalje, da se u »Sokolskom Glasniku« done* se osmjrtnica, a onda da se u ime Sa* veza na odar položi venac, a na po* grebu da zastapaju Savez brača: La* cko Križ, Ante Brozovič i dr. Ilugo NVerk. j— Prima se.
Brftt Gangl saopštava, da je pri* mio pismo, u kojemu se pobliže iz* veštava o sokolskim prilikama u Ame* rici. Iz referata razabire sc mišljenje medu tamošnjim Sokolma. Nakon debate stvoreni su potrebni zaključci.
Nadalje saopštava brat Gangl, Па je od udruženja »Ujedinjena Jugo* slavija« primio dopis, u kojem ovi saopštuju, da su voljni kao bugarski Sokoli nastupiti na našem sletu. — Zaključuje sc, ila kao emigranti Bu* gari ne mogu nastupiti na sletu več jedino da se začlane u postojeea naša sokolska društva ih da osnuju svoje vlastita bugarska sokolska društva.
Brat Gangl nadalje detaljno refe* riše o slctskom kursu, koji se obdr* žavao u Ljubljani. U svemu je bilo 4<i kursista od toga 28 članova in 18 članica. Troškovi kursa iznose 12.605 Din. Tuži se na veliku nedisciplinu, koja vlada po društvima. Od svih t h kursista samo jc jedan jedini bio una* pred najavljen, dok su svi ostali sti* zavali neočekivano i neprijavljeni. — Zaključuje se. da se na sve bratksc župe upravi okružnica, u kojoj če se povodom ovog slučaja tražiti od žu* pa, da porade na tome, da se ovakovi slučajev! u buduče ne bi ponavljali.
Brat podstarešina povodom ras* pisa Saveza o minimalnom broju pret* platnika po sokolskim društvima na sokolske listovc predlaže, da se na neki način deluje na društva, da su ona dužna, da rasturuju sokolske li* stove i da za njihovo proširenje medu članstvom povedu največu propagan* du. — Zaključuje sc da se za prvi početak uspeha odredbe o minimal* nom broju predplatnika odmah zadu* ži sva društva za onaj broj pretplat* nika, koji im je samom odreiTbom odreden.
Brat tajnik izveštava o tekučim poslovima: Porodica pokojnog dra. Matka Laginje zahvaljuje sc na izra*
ženoj sučuti. — Od Saveza Slovensko Sokolstvo primili smo radio*telegram, kojim nam saopštava da je naš Savez primi j en u Savez Slovensko Sokol* stvo. — Prima se s radošču do znanja time, da se pričeka zvanični dopis Sa* veza o samom primitku. — Zaklju* čuje se u konkretnom primeru po* duzeti korake, da se podmukli rad protiv Sokolstva spreči. — Ministar* stvo financija saopštuje, da se kod prenosa imovine sa bivših sokolskih društava na društva Sokola kraljevine Jugoslavije nema plačati taksa. — Objavit če se u »Sokolskom Glas* niku«. — Ministar prosvete saopštu* je, da se vežbanje školske omladine svuda, gde nema školske vežbaonice, a postoji Sokolsko društvo, vrši u so* kolskoj vežbaonici, a pod vodstvom sokolskog predvodnika. — Objavit če sc u »Sokolskom Glasniku«. — Sokol* ska župa Tuzla sabrala je za postra* dale Francuze Din 15.032 i taj novac predala redakaciji »Politike«. — Uz ma se na znanje. — Ministarstvo prosve* te upravlja poziv Savezu, da bi sva sokolska društva priredila 14. aprila sokolske javne časove u korist »fran* cuskog dana«. '•— »Putnik«, društvo za saobračaj putnika i turista, javlja da če izdati upute svima članovima turi* stičkih društava, da se začlane u Soko kraljevine Jugolavije. — Brat dr. R ko Fux podnosi izveštaj o skupštini ma* riborske župe, gde je sudelovao kao delegat Saveza. — Zaključuje se, da se izveštaj brata Fuxa i njegovi pred* logi primaju. — Jugoslovenska Sokol* ska Matica šalje svoje cenovnike na odobrenje, pa se isti prihvačaju. — Sokolsko društvo u Kikindi javlja, da bi ono povelo na slet rumunjsko gim* nastičko društvo »Dojmi Romani« ;z Vel. Svetog Nikole s kojim podržaje veze.
Brat dr. Pavlas podnosi pravilnik ozlednoga fonda, pravilnik za nošenje značke i pravilnik sokolske trezveno* sti, — Isti se prihvačaju.
Brat gospodar Živkovič javlja, da je uži odbor za primitak činovnika za saveznu kancelariju proučio sve po* nude, koje su stigle, a tih je bilo 81, tc predlaže, da se kao savezni knjigo* voda namesti brat Stevo Inkret, sada* nji gospodar zagrebačke župe, a za saveznog statističara brat Baško Bi* volaravić. Treče mesto korespondenta za sada da se ne popunjava. — Prima se. Nadalje javlja brat gospodar, da su izvadci društvenih dugovanja dovr* šeni i odaslani svima župama.
Gledom na činjenicu, da se do* skora imade raspraviti predlog o no* vom razgraničenju župa, zaključuje se, da se na sednieu od 11. aprila o. g. pozove podstarešina brat Križ.
X.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 4. aprila 1930. u Beogradu.
Brat Gangl otvarujuč sednieu po prvi puta u novoj sedničkoj. dvorani Saveza, pozdravlja svu braču osobi* tom srdačanošču, želeč da savezni rad, a naročito rad izvršnog odbora bude d obar, plodan i koristonosan po naš narod. Moli, ila se izbegne sve, što bi moglo da pomuti potrebnu har* moniju sokolskih duša, jer medu čla* novima uprave Saveza mora da vlada potpuno sokolsko bratstvo. Posetio je nekoje ličnosti, gde je upozorio na ne* ke pojave, koje ne može dovesti u sklad sa: svojim osečajem odgovor* nosti.
Dalje izveštava, da je zajedno sa bratom tajnikom bio kod g. ministra saobračaja i zamolio ga, da donese u smislu zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije uredbu o po* vlasticama Sokolima na željeznieama. G. ministar je sa svoje strane obečao sve uraditi i uputio nas na načelnika saobračaja, koji nas je lepo primio i obečao pospešiti donešenje uredbe, u koju če svrhu sazvati se anketa, za koju če eloborat izraditi brat tajnik, koji če onde ujedno biti tumačem na*, ših potreba.
Ujedno je posetio i g. maršala dvora, kod kojeg je zagovorio molbu, da se Nj. Veličanstvo Kralj prihvati pokroviteljstva našeg sleta.
Brat Gangl ističe svoje nezado* voljstvo nad faktom šta je sletski od* bor nabavu sprava za sletište poverio inostranoj firmi, dok imademo u Rib* niči domaču tvornicu sprava Oražem. No kako je to več svršeni posao, to konačno predlaže. da se na brata Oražema iz Ribnice (tvornica sprava) uzme obzir kod aranžiranja sokolske izložbe. — Prima se.
Brat tajnik izveštava:	Sokolsko
društvo Denovič moli, da bi se nje* gove članove mornare i artiljerec oslo* bodilo oil svih plačanja osim ozlednog fonda. — Zaključuje se, da se obave* sti društvo, da su pomenuti dužni da plačaju članski ulog i ozledni fond, dok se ostalih plačanja izuzetno opra* štaju. — Ministarstvo inostranih dela podnosi opširan izveštaj o stanju So* kolstva u Americi. — K#ko je u tom pogledu več stvoren zaključak na prošloj sednici, to se ostaje kod pr* votnog zaključka.— Ministarstvo ino* stranih dela traži informacije glede sleta za naše iseljenike u Americi. — Odgovorit če se sa svim potanjim in*
formacijama. — iZastupstvo Cunard Linije podnaša ponudu za prevoz naših iseljenika na slet. — Ponuda se pri* hvača. —- Savez nastavnika gimnastike šalje molbu na ministra prosvete, a sa zamolbom, da bi tu molbu Savez preporučio. — Zaključuje se da pod* nesu propisno sastavljenu molbu i propisno naslovljenu, pa če se molba preporučiti. — Obitelj Mazzura za* hvaljuje se na iskazanoj sučuti. — Ru* ski pokrajinski Savez javlja, da če u dane 5.—6. aprila održati svoju godiš* nju skupštinu i moli, da Savez odaša* Ije svoje delegate. — Zaključuje se, da Savez na skupštini zastupa brat podstarešina Paunkovič. — Sokolska župa Zagreb prosvjeduje, što sletski odbor još uvek razašilje svoje pred* sletske plakate, a sa natpisom II. ju* goslovenski svesokolski slet. — Za* ključuje se župi odgovoriti i rastuma* čiti. da je to potreba iz materijalnih razloga, da se ne ošteti Savez ogrom* nom sumom novaca, jer su bili ovi plakati štampani več prošle godine.
Načelstvo Saveza javlja, da se brat Emil Vukotič zahvalio na name* štenju saveznog prednjaka. — Prima se do znanja.
Brat Živkovič izveštava o svom posetu belovarskoj župi. Predočuje kakove onde vladaju prilike i koji su bili uzroci, da se nije moglo onde za* početi intenzivnim radom. Uspeo je, da te nesuglasice otkloni i da sačini novu listu tamošnjeg župskog stare* šinstva, koju predlaže na prihvat. — Izveštaj se prima do znanja, a nova listina potvrduje.
Nadalje brat gospodar izveštava
o	tekučim poslovima. Medu ostalim spominje, da su brača Čebular i Si* mončič podneli odkaze na službe. Ot* kazi se prihvačaju.
Brat Nišavič predlaže da se slet* ska i savezna koncelarija spoji kuč* nim telefonom radi bržeg odvijanja posla. — Prima se i poverava bratu Nišaviču, da to sprovede.
Brat dr. Belajčič podnosi na pri* hvat pravilnik prosvetnih odbora žu* pa i društava. — Isti se primaju. — Dalje podnosi referat, kojeg obavlja* mo ispod te sednice, o izdanju knjige »Sokolska organizacija«. — Zaključuje se, ila brat Pavlas obavi konačnu re* dakeiju svih poslovnika a onda da Jugoslovenska Sokolska Matica izda čitavu knjigu. Knjiga če se izdati u 3000 primeraka. — Konačno predlaže na prihvat i svoj referat o ustanovlje* nju sokolskog dana. Kao takovim i dalje predlaže 1. decembar. — Pred* log brata prosvetara se prima time, da pretsednik prosvetnog odbora u spo* razumu sa saveznim načelnikom izra* di pravilnik o provedbi same proslave.
Preporučamo braći i sestrama, koji pose-ćuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-mcu« i „Kavanu Medulić«. Citajte naš oglas.
REFERAT
pretsednika Prosvetnog odbora o izda* nju knjige »Organizacije Sokola kralje: vine Jugoslavije« u nakladi Jugosloven* ske Sokolske Matice.
Veliki rad oko organizacije Sokola kraljevine Jugoslavije približava se kraju, jer su u glavnome primljeni več gotovo svi pravilnici, poslovnici, kao i župska i društvena pravila, a što je preostalo, biče po svoj prilici svršena u toku ovog meseca.
Da hi sc sokolske župe i društva, kao i sokolski časnici i sokolski rad* niei te sokolsko članstvo i naša jav* nost uopšte mogli što pre upoznati sa novom organizacijom našeg Sokola u svima njezinim pojedinostima, smatram za hitnu potrebu da se po primeru biv* šeg Jugoslovenskog Sokolskog Saveza što pre izda knjiga »Organizacija So* kola kraljevine Jugoslavije«, koja če obuhvatiti i sistematski prikazati sav ovaj organizacioni rad, sva piimljena pravila, poslovnike i pravilnike, pored Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije i Saveznog Statuta.
Mišljenja sam, da je najcelishod* nije da se izdanje ove knjige poveri Jugoslovenskoj Sokolskoj Matici
Stavljam stoga
II.
predlog:
1. da se pretsedniku organizacio* nog otseka bratu dru. Pavlasu Ignjatu poveri, da još jednom pregleda i dade konačnu redakciju svima primljenim pravilima, poslovnicima i pravilnicima;
2. da se zatim poveri Jugosloven* skoj Sokolskoj Matici u Ljubljani, da sav organizacioni elaborat izda u svo* joj nakladi kao prvu knjigu ovogo* dišnjih svojih izdanja pod naslovom: »Organizacija Sokola kraljevine Jugo* slavij e«;
3. da se knjiga izda u 3000 prime* raka, štampana na čvrstoj hartiji i to tako, da druga strana svalcog lista ostane prazna.
B e o g r a d, 4. aprila 1930
Pretsednik Prosvetnog odbora: Dr. Vladimir Belajčič, s. r.
Poslovnik
prosvetnog odbora župe.
GLAVA I.
Opšte odredbe.
Član 1.
Zadatak je prosvetnog odbora da u sporazumu sa načelništvom organi* zuje, vodi i nadzire prosvetni rad dru* stava učlanjenih u župi, u duhu ideja sadržanih u Statutu Sokola kraljevine Jugoslavije, i prema intencijama i uputstvima saveznog prosvetnog od* bora.
Član 2.
Prosvetni odbor je pomoćni organ župske uprave (§ 11., odelj. 2. župskih pravila), i kao takav stoji pod njezinim nadzorom pa je njoj i odgovoran za svoj rad koji treba da je u punoj har* moniji sa radom načelništva i tehnič* kog odbora žnpe.
Član 3.
Prosvetni odbor postizava ovaj svoj zadatak:
1. pripremanjem, održavanjem i obnarodovanjem predavanja i članaka sokolsko*vaspitnog sadržaja, kako u Sokolstvu tako i o Sokolstvu u narodu;
2. izdavanjem sokolskih knjiga i uredivanjem župskog sokolskog lista, ako za ovo potonje ne bi postojao na* ročiti uredivački odbor;
3. organizovanjem i vodenjem te* čajeva za društvene prosvetare;
4. održavanjem prosvetnih konfe-rencija i zborova (čl. 23.—26.);
5. organizovanjem i vodenjem župske stručne knjižnice i eventualnih župskih putujučih knjižnica;
6. uredenjem i vodenjem župskog sokolskog muzeja;
7. sistematskim pračenjem novin* skih vesti i javnog mišljenja uopšte o Sokolstvu na teritoriji župe i urediva* njem zbirke novinskih isečaka;
8. povremenim obaveštavanjem javnosti o sokolskom radu i suzbija* njem svih napadaja na sokolsku orga* nizaciju i ideologiju;
9. davanjem inicijative za pro* svetni rad u društvima, te vodenjem, moralnim i materijalnim pomaganjem i nadziranjem toga rada, odredivanjem radnog programa i traženjem povre* menih izveštaja;
10. saradivanjem sa ostalim pro* svetnim društvima i ustanovama na delu opšteg narodnog prosvečivanja, a naročito na selu;
11. potpomaganjem, u sporazumu sa župskim lekarom, pokreta protiv alkoholizma, potpomagapjem štednje i narodnog zdravlja u najširem smislu reči;
12. podnašanjem izveštaja savez* nom prosvetnom odboru o stanju so* kolske prosvete na teritoriji župe;
13. podnašanjem predloga u po* gledu unapredenja opštih ciljeva So* kolstva putem sokolskog prosvetnog rada uopšte, a naročito na teritoriji župe.
Član 4.
Za pokriče izdataka skopčanih sa prosvetnim radom raspolaže prosvetni odbor svojim zasebnim budžetom, u okviru opšteg budžeta župske uprave.
Kredite po partijama budžeta pro* svetnog odbora otvara ovome uprava župe.
Član 5.
Prosvetni odbor ima svoj zasebni registar i svoju zasebnu arhivu koja je sastavni deo opšte župske arhive.
Spise ko j e u vršenju poslova svo* je nadležnosti šalje prosvetni odbor saveznom prosvetnom odboru i dru* štvenim prosvetnim odsecima potpi* suje pretsednik ili njegov zastupnik.
Član 6.
Prosvetni odbor ima svoj zasebni pečat koji je oblika i veličine pečata župske uprave, a nosi natpis: »Sokol* ska župa......... — Prosvetni odbor«.
GLAVA II.
Organizacija.
Odel jak 1. Sastav p ros vet* nog odbora.
Član 7.
Prosvetni odbor čine: pretsednik, potpretsednik i 4 (četiri) člana, a po svome položaju pripadaju mu i župski načelnik odnosno njegov zastupnik, te urednik župskog lista, ako ga ima.
Pretsednika i potpredsednika bira župska uprava iz svojih članova, dok članove imenuje i razrešava izmedu sebe ili iz sokolskih redova.
Po potrebi može prosvetni odbor, uz odobrenje župske uprave, koopti* rati i druge sokolske radnike, čiji broj ne može biti vedi od polovice ostalih članova.
Član 8.
Prosvetni odbor konstituiše se sam, i bira između sebe tajnika, knjiž* ničara, novinara i izvestioea za širenje sokolske štampe.
Prema potrebi prosvetni odbor izabrače i izvestioea za narodno pro* svečivanje, upravitelja župskih putu*
jučih knjižnica i prosvetne nadzornike društava.
Izmedu ovih dužnosti mogu se najviše dve poveriti jednom te istom licu.
Odeljak 2. Dužnosti.članov a.
Član 9.
1. Pretsednik.
Pretsednik stoji na čelu prosvet* nog odbora, rukovodi celokupnim nje* govim radom i odgovara zanj župskoj upravi.
Povremeno izveštava župsku upra* vu i savezni prosvetni odbor o pošlo* vima odbora, a jedanput godišnje pod* nosi iserpan izveštaj o celokupnom radu.
Stara se da od župske uprave u okviru odobrenog budžeta izdejstvuje potrebne kredite za izdatke skopčane sa rodom prosvetnog odbora.
Sa starešinom i tajnikom župe su-potpisuje spise opšte žu,pske admini* stracije a prosvetne prirode (§ 10. odelj. 2. župskih pravila).
Održava vezu izmedu prosvetnog odbora i župskog načelništva odn. teh* ničkog odbora, čijim sednicama pri* sustvuje lično ili po svome zastupniku (§ 20. pretposl. odelj. župskih pravi* la) i stara se za njihov harmoničan rad na polju sokolsko*vaspitnom.
Saziva sednice prosvetnog odbo* ra, prosvetne konferencije i prosvetne zborove, i na njima po pravilu pret* sedava.
Prima izveštaje pojedinih članova prosvetnog odbora i nadzire njihov rad.
Član je saveznog prosvetnog zbo* ra (čl. 26. poslov, saveznog prosvet* nog odbora).
Član 10.
2. Potpredsednik.
Potpredsednik nema svog naroči* tog kruga rada, več zamenjuje u sve* mu pretsednika kad je ovaj sprečen.
Po pravilu vrši potpredsednik bi*
lo	koju od dužnosti navedenih u čl.
8.	koju mu odbor poveri.
Član 11.
3. Tajnik.
Tajnik prima i otvara poštu i uvo* di prispele spise u registar (delovodni protokol), bilo lično bilo po činovniku Župske kancelarije, ako ova postoji.
Spise za koje su odredeni naročiti izvestioci predaje ovima, a ostale re* šava sam (sačinjava načrte rešenja), i
0 njima podnoei izveštaj pretsedniku odnosno ođbors'-oi sodnici.
Vrši dužnost zapisnieara na sedni* cama prosvetnog odbora, a po pravilu
1 na konferencijama odnosno prosvet* nim zborovima, u koliko za taj posao ne bi župska kancelarija stavila na raspoloženje svoga činovnika.
VEKOSLAV BUČAR, (Ljubljana):
Kod Lužiekih Srba.
(Nastavak 10.)
Incident od pre podne dao nam je kod kuće kod Hernaštovih mnogo gra* diva za razgovor. Dan je brzo prošao, a na večer, kad sam legao na počinak scoski su mi mladici zapevali pod pro* zorom »Iiišće Serbstwo njezhubjene...« Svečano i proroeki odzvanjala je pes* m a u tihu noč.
XIX.
Prvobitni moj načrt bio je, da se ratim iz Rachlo\va vlakom u Budyšin,
• odanle zatim da nastavim put prc> rna severu sa autom, kojim se svaki dan po čitavoj Gornjoj Lužici raz-važaju »Serbske Nowiny«. Budući sam ali saznao, da taj auto vozi takbder kroz nedaleko selo Komorow (nem. Coihmerau), odlučio sam otiči tamo i pričekati auto kod br. Benada.
lir. Janaku saopštih telefonski svoj iključak i oprostila se s njime. Her* naštova majka napunila mi je za opro* staj inoju aktovku raznim dobrim je* lima, a br. Juraj dao mi je preporučno pismo za br. Benadu.
U Komorow sam stigao upravo u podne. Br. Benadu našao sam bez du* •;ng traženja. Sa svojom obitelju na* fazio se upravo kod ručka te sam mo* ■o i ja odmah sesti za sto. Iza ručka temeljito sam očistio svoje odelo, a br. Benada, koji je krojač, lepo mi ga . izglačao. Za to vreme prispio jc auto, kojim upravlja br. Meltka te sam njime nastavio svoj put.
Autom smo križarili uz sasko*
u.sku granicu i približivši se kakvom !u, zatrubi br. Meltka trubom, a sa svili strana dotrče deca, koja zatim raznašaju novine po selu. Od vremena do vremena zaustavismo se u sredini šume i br. Meltka sakrije novine u do* govorcno skrovište, odakle ih zatim pretplatnici odnesu. Tako provozismo priličan deo Lužice te se konačno od* vezosmo preko Rakeca (nem. Konigs* wartha) i Laza (nem. Lohsa) u Donji VVujezd {nem. Uhyst), gde sam se pred školom oprostio od br. Meltke.
U školi stanuje učitelj br. Jan Laj« nert, kod kojega moram prema dogo* voru pričekati br. Mčrčina, koji če me zatim nratiti do kraia moča nutovania.
Br. Lajnert primio me s veseljem, a njegova žena brzo me je ponudila ka-vom, koja ne sme izostati u nijednoj lužičko srpskoj kuči, ako dođe gost. Br. Mercina još nije bilo, a razgovor razvio se vrlo brzo te je bio vrlo • za nimljiv, jer je br. Lajnert jedan od onih retkih narodnih radenika, koji usprkos svog velikog idealizma gleda-ju realno na položaj i na prilike svoga naroda; katkad dozvoljavaju kakvu oštriju kritiku, radi čega nisu upravo suviše obljubljeni kod »narodnih vo*
t ~ тШ '
Jan Lajnert.
da«, koji noče da priznaju svojih zablu* da i slepo lete za nedostižnim ciljevL ma, a posledica toga je, da ih narod napušta. Br. Lajnert je takoder dobar pesnik, te ga mladi priznavaju za svog najboljeg modernog lirika.
Jan Lajnert rodio se 22. maja 1892. u Rakecama kao sin siromašnih rodi* telja. Ovde je polazio osnovnu školu, a morao je pomagati kod kuče kod poljskog rada. U letu je pasao guske i krave, a u zimi je pomagao seljacima mlatiti. Godine 1906. stupio je u pre* parandiju u Wojerecima (nem. Hoyers* werda), a ispit zrelosti položio je u Rychbachu. Kao mladi učitelj službo* vao je najpre u Krkonošama, a zatim u Bžli Wodi (nem. Weisswasser). U ferijama je mnogo putovao i tako upo* znao Belgiju, Nizozemsku i ČeSku. Go*
dine 1914. služio jc četvrt godine kao nemački vojnik na francuskoj graniti, a zatim je opet nastupio svoju učitelj* sku službu u KozlosVu (nem. Niedcr Cosel), gdc sc je oženio. G. 1921. do* šao jc za učitelja u Dolnji Wujezd, gde radi još i danas. Ovde mu jc dve go = dine docnije umrla žena te mu osta vila četvero male dece. Kasnije sc jc oženio po drugi put.
Svoju književnu radinost razvija tek sa tridesetom godinom svog života, Počeo je najpre kao pripovedač. Njegovo največe delo u prozi »Serbsk. holac izašlo je g. 1923. u »Lužici«. Za vreme njegovih največih duševnih borbi, iza smrti prve žene, j n. i-. više se nje ovi pesnički prvenci. Od onda stalno saraduje u »Lužici«; a njegova prva zbirka pesama izašla je g. 1928. u Bu-dvšinu pod naslovom »Wysko\v : >py, sylzow кару«. Lajnert je sa svojom krasnom poezijom oživio lužičko*srp-ski pesnički jezik te ga obogatio novim tvorevinama, lepim rečima i blago-zvučnim ritmom.
Naskoro iza mog dolaska prispio je bieiklOm br. Mercin. Buduei je imao br. Lajnert posla u Rakecama, odlueili srno načiniti izlet u Laz i tamo posetili br. Haješa. Br. Merčin uzjašio je opci svoj bieikl, a ja sam seo uz br. L ij nerta na motoeikl. Kao grom smo juri*
li	lepo kaldrmisanom eestom kroz tanine borove šume. LJ Rakecama za držasmo se malo vremena, jer mestan-ee nema nikakvih naročitih zanimljivo sti. Pre nekoliko desetaka godina još je bilo sasvim lužičko*srpsko, a danas ma već nemačku večinu. Nakon do* brog pola sata več smo u Lazu, gde uz crkvu br. Haješ ima svoju trgovinu. Br. Merčin čekao nas je več ovde. Vo* zio je bližnjim putevima i tako dospio nešto pre nas. Kod spremanja naših vozila, došao nam je nasmijana lica u susret br. Haješ, ponud vši nas vese* lo cigaretama, tobožc, Jugosloveni su strastveni pušači i zato drži, da če mi s njima najbolje ugoditi. I več priča svoje doživljaje sa putovanja po Jugo* slaviji, koje je poduzeo prilikom skop ljanskog pokrajinskog sokolskog sleta. Oduševljen je Sloven i Soko te jedan od najstarijih narodnih boraca pruske Gornje Lužice. Vodio nas je na grob prvog lužičko*srpskog pesnika Handri* ja Zejlera, koji se nalazi na njegovu posedu i koji brižno neguje več dugi niz godina, a iza toga pokazao nam jc veliku svoju trgovinu. Ovde je doka*
Sastavlja izveštaje o radu pro* svetnog odbora, raspise (okružnice) društvima i predloge župskoj upravi odnosno saveznom prosvetnom odbo* ru, u koliko se ovi ne odnose* na rad zasebnih referenata.
Stara se za pravilno i uredno ot= pravljanje pošte prosvetnog odbora, koju potpisuje zajedno s pretsedni* kom, putem župske kancelarije ako je ima.
Tajnik upravlja i arhivom pro* svetnog odbora, a može mu se pove* riti i dužnost uprava župskog muzeja, u koliko ova nije spojena sa dužno* šču knjižničara.
On sakuplja i ureduje i gradu za istoriju Sokolstva na teritoriji župe.
Kod tajnika se nalazi i pečat pro* svetnog odbora.
Član 12.
4. Knjižničar.
Knjižničar upravlja župskom knjiž* nicom i u pogledu ove posluje po na* ročitom pravilniku.
Izveštava prosvetni odbor o no* vim knjigama i časopisima, sokolskim i telesno*vaspitnim uopšte, i čini pred* loge u pogledu njihove nabavke za župsku knjižnicu.
Uređuje sokolsku bibliografiju i putem »Sokolskog Glasnika« i ostale sokolske štampe objavljuje knjige i časopise koji se odnose na Sokolstvo i telesno vaspitanje te narodno pro* svečivanje uopšte, a koji su izašli na teritoriji župe.
Izraduje predloge za sastav dru= štvenih knjižnica, kao i za organizaci* ju eventualnih putujučih sokolskih knjižnica, u koliko ta pitanja ne bi bila za sve župe jednoobrazno regu-lisana od strane saveznog prosvetnog odbora.
Stara se za zamenu knjiga i osta* lih izdanja župe sa knjigama i izdanji* ma ostalih župa.
Vrši dužnost župskog cenzora i daje mišljenje o knjigama, časopisima i ostalim edicijama društava i privat* nih lica u pogledu njihove tačnosti i ispravnosti sa gledišta sokolske ideo* logije i postoječih propisa zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavi* je, statuta, uredaba, pravilnika i po* slovnika. U tome radu obavezna su zanj uputstva saveznog prosvetnog od* bora.
Član 13.
5. Novinar.
Novinar je organizator i šef so* kolske obaveštajne službe na teritoriji
župe.
Njegova je dužnost da:
a)	preko društvenih novinara i drugim podesnim načinom prati pisa* nje celokupne štampe na teritoriji žu* pe o Sokolu kraljevine Jugoslavije i o Sokolstvu uopšte;
b) uređuje župsku zbirku novin* skih isečaka o vestima o Sokolstvu i vodi o njima zaseban registar, šaljuei po jedan primerak svakog isečka sa* veznom prosvetnom odboru za savez* nu zbirku;
v) obaveštava domaču javnost na teritoriji župe o Sokolu kraljevine Ju* goslavije i o Sokolstvu uopšte, nasto* ječi da njegov rad bude prikazan u pravom svetlu i njegov značaj za dr* žavu, narod i Sokolstvo pravilno oce* njen;
g) izveštava prosvetni odbor, a preko ovoga i savezni prosvetni odbor,
o	eventualnim napadajima na Sokol* stvo ili o netačnim i tendencioznim ve* stima o njemu, i čine predloge za nji* hovo suzbijanje.
Član 14.
6. Izvestilac za sokolsku š t a m p u.
Izvestilac za sokolsku štampu vo* di brigu i evidenciju o širenju sokolske štampe na teritoriji župe.
U tu svrhu on:
a) vodi nadzor nad radom društve* nih izvestilaca za širenje sokolske štampe i daje im inicijativu za rad;
b) vodi statistiku o pretplatnicima na sokolske knjige i časopise u dru* štvima;
v) organizuje prodaju sokolskih knjiga, časopisa i drugih edicija i u ne* sokolskim krugovima putem knjižara i drugim podesnim načinom;
g) izveštava prosvetni odbor, a preko njega i savezni prosvetni odbor
0 stanju sokolske štampe na teritoriji župe, i čini predloge za njezino širenje
1 razvijanje.
Član 15.
7. Izvestilac za narodno p r o s v e č i v a n j e.
Izvestilac za narodno prosvečiva* nje stara se za održavanje veze i ko* ordinaciju izmedu rada sokolskih pro* svetnih organa i rada drugih društava i ustanova na teritoriji župe na polju narodnog prosvečivanja uopšte.
U tu svrhu on:
a) održava stalnu vezu sa višim
instancijama prosvetnih organizacija
privatne inicijative na teritoriji župe, naročito i sa narodnim univerzitetima;
b) cini predloge, i po potrebi daje inicijativu za racionalnu podelu rada oko narodnog prosvečivanja:
v) čini predloge za regulisanje ra* da oko narodne prosvete u društvima; vodeči računa o tome da on ne bude na štetu specifičnog sokolskog pro* svetnog rada kome se ima posvetiti pr* venstvena briga;
g) čini predloge za organizaciju sokolske propagande i za saradnju na opštcm vaspitanju u školi i u vojsci na teritoriji župe.
zao, da je pravi slovenski dobričina. Od veselja što ga posetismo, najrade bi nam bio poklonio čitavu svoju trgo* vinu. Tražio jc po fiokama, penjao se na lestve, ovde je uzeo čokoladu, ta* mo kutiju cigareta i sve to gurao u naše žepove. Brzo su se napunili, a on se je još obazirao po trgovini, da bi našao još štogod prikladna, cla nam pokloni.
Medutim upoznasmo sc i s njego* vom Ženom, koja nas je pozvala u po* sebnu sobu, gdc se je več bio stol kr* eat. raznim zemaljskim dobrima. Kod večere je vreme u veselom i zanimlji* vom razgovoru brzo prošlo i mi smo se morali oprostiti. Več smo s br. Lajn er tom uzjašili našeg »konjiča« i hteli po* terati, kad li za nama doleti br. Ha* ješ te mi stisne u ruku svežnjič raz* glednica. Ponovo se oprostio od mene sa porukom, da pozdravim braču »juž* nosrpske kraljevine« i da ga prvom prilikom kad me put dovede opet u Lužicu, sigurno posetim.
Reflektor na motoru rezao je gu* stu tamu, tamni borovi leteli su pokraj nas kao tajanstvene sablasti. Jako svet* lo privuklo je iz šume lepe srne, koje su radi buke motora plašljivo skakale preko ceste i nama križale put.
XX.
S br. Merčinom razgledali smo sle* deči dan lepu okolinu Donjeg Wujez* da i posetismo tamošnjeg načelnika, koji mi vadi veče sigurnosti na puto* vanju udari u putnu ispravu opčinski j-ečat sa dozvolom, da smem putovati pruskom Lužicom. Aluž jc svestan Lu* žičan i starosta Sokolskog društva u Donjem Wujezdu
Iza ručka odveze me br. Lajnert preko Wochoza (nem. Nochten) i Be* le Wode u Slepo (nem. Schleife), etno* grafski najzanimljiviji deo srpske Lu* žice. Br. Merčin odvezao se je biciklom pravo u Slepo da obavesti pravodobno
0 mom dolasku br. Lorenca. U Wocho* zama posetih nekog starog postolara, koji jc pretsednik tamošnjeg lužičko* srpskog prosvetnog društva. U Beloj VVodi nišam se zaustavio. Mesto jc več sasvim ponemčeno, ima vrlo razvijenu staklarsku industriju. Industrija je u tim krajevima uopšte najzahvalnije sredstvo germanizacije. U Beloj Wodi je iza prevrata neko vreme izlazio ča* sopis »Serbski dennik«, koji je izdavao
1 uređivao br. Jan Skala. Nedaleko od
Bele Wode je selo Slepo. U selu sa* mom, kao i u njegovoj bližnjoj okolini sačuvani su još naj stari ji narodni obi* čaji i najčišče narodne nošnje. Tako n. pr. se još i danas žene u okolini Sl«* poga. u znak žalosti prekrivaju belim . rtačima, koje nazivlju »plahta«. Obi* eno jc /. ’.ik slcpljanskc narodne nošnje kratka, široko navorana zelena suknja i c rveno pokrivalo »havba«. Ovde žive takoder još i stari lužičko*srpski gus* 'uri i gajdaši. Uz svirku tih narodnih s vi raca, pleše mlado i staro krasne na* : ;inv plesove, koji ali nažalost polako nestaju.
*
Jakub Lorene - Zalžski.
U Slčpom zaustavismo se kot br. Lorenca, poznatog lužičko*srpskog pis* ca. Br. Lorene je pretsednik društva lužičko*srpskih pisaca. Napisao je či* tav niz večih i manjih stvari, od kojih je najpoznatija istorijska priča »Serb* scy rjekowjc«, koja jc izašla g. 1922. Osim u književnosti zauzima odlično mesto takoder u narodnom pokretu i manjinskoj politici Lužičkih Srba. Ne* ko vreme zastupao je svoj narod na že* nevskom manjinskom kongresu, a sada ga zastupa u savezu narodnih manjina Nemačke. Svojom marljivošču i radi* nošču stekao je lep dom i priličan ime* tak. U Bčloj VVodi u posedu je večeg hotela, a u Slepom ima veliku pilanu.
(Nastaviče se).
»SOKOLSKI GLASNIK«
 ■ ' ---—---v---   —.
Član 16.
8. Prosvetni nadzornici.
Prosvetni nadzornici vrše nepo* sredni nadzor nad sokolskim prosveta nim radom u društvima, odredujuči u duhu uputstava prosvetnog odbora i saveznog prosvetnog odbora pravac toga rada, i dajući, po potrebi, inicija; tivu zanj.
U tu svrhu prosvetni nadzornici:
a) izraduju plan za soko!sko;pro-svetni rad u društvima, odnosno daju mišljenje o planovima izradenima od strane potonjih, s obzirom na speci fične prilike i stepen razvitka Sokol stva dotičnog mesta;
b) čine predloge za izradu kratkih govora pred vrstom;
v) sakupljaju i p ro vera vaju stati stičke podatke o radu društvenih pro svetnih odbora te pomažu tajniku pri izradi izveštaja o stanju prosvetnog rada u društvima i u celo j župi;
g) prisustvuju, po potrebi, sedni; cama prosvetnih odbora u društvima i učcstvuju u njihovom radu.
Broj prosvetnih nadzornika odre ouje se prema potrebi, ali tako da se za svako okružje, odnosno gde okružja nema, za svakih 8—10 društava postavlja po jedan nadzornik.
Ako nadzornici nisu imenovani viši njihove dužnosti tajnik.
Član 17.
Upravitelj župskih putu 1 u ć i h knjižnica.
Upravitelj župskih putujučih knjiž* nica upravlja celokupnim radom po; tonjih po naročitom pravilniku, a pre; ma uputstvima prosvetnog odbora.
GLAVA III. RAD.
Odeljak 1. Sednice.
Član 18.
Sednice prosvetnog odbora su re* dovne i vanredne.
Redovne sednice održavaju se je* danput mesečno, i to svake prve ne; :'«ljc u mesecu, a vanredne fo po? :;rebi.
Član 19.
Scdniee saziva pretsednik, a u slu* čaju njegove sprečenosti potpretsed* nik, najmanje tri dana unapred uz na> značenje dnevnog reda.
Član 20.
Sednice se održavaju u sedištu žu; pe, po pravilu u prostorijama župske kancelarije, ako ovakva postoji.
Sednicama pretsedava pretsednik odnosno potpredsednik, a ak.o su obo* ji e a sprečeni, najstariji član.'
Za donošenje punovažnih zaklju čaka potrebno je prisustvo a) tedne tre čine članova ako se rešavaju teku= či poslovi, b) bar polovina članova ka? da sc rešavaju pitanja načelne prirode
ili	od veče važnosti.
Pretsednik vodi brigu za dostojanstven i miran tok sednice; on podelju* je i oduzima reč, zaključuje debatu po pojedinim pitanjima i po potrebi od; redujc glasanje.
Rešava se večinom prisutnih gla* sova. U slučaju da su glasovi jednako
podeljeni odlučuje glas pretsednika, a kod izbora kocka.
Član 21.
Tok sednice i na n jo j donesene zaključke beleži po pravilu (čl. 11. odel j. 3.) tajnik u naročitu knjigu sed; ničkih zapisnika koje potpisuje pret; sednik i tajnik.
Član 22.
Godišnji izveštaj o radu prosvet; nog odbora koji pretsednik podnosi župskoj upravi i saveznom prosvetnom odboru mora biti prethodno pretresen л odborskoj sednici i na njoj odobren.
To isto važi i za sve ostale pred; loge koje pretsednik iznosi pred žup; sku upravu, a odnose se na rad pro; svetnog odbora.
Odeljak 2. Prosvetne konferencije.
Član 23.
Za raspravljanje važnih pitanja sokolske prosvete, naročito stručne prirode, može prosvetni odbor sazvati, od slučaja do slučaja, naročitu konfe* renciju na koju če u primerenom bro; ju pozvati priznate sokolske radnike
i	stručna lica sa teritorije župe.
Rezolucije koje se donesu na tim konferenci j ama imaju se podneti pro svetnom odboru na odobrenje, odnos no župskoj upravi, u koliko prelaze njegovu nadležnost.
Odeljak 3. Župski prosvetni zbor.
Član 24.
Župski prosvetni zbor sačinjavaju:
a)	ži-pski prosvetni odbor, i b) svi pretsednici društvenih prosvetnih ot; seka odnosno njihovi zastupnici.
Član 25.
Župski prosvetni zbor sastoje se, po pravilu, jedanput godišnje i to u mestu i u vreme gde i kada zasedava župska glavna skupština.
Član 26.
župski prosvetni zbor je saveto; davni organ prosvetnog odbora po pi tanjima sokolsko*vaspitnog i sokolsko; prosvetnog rada.
Dnevni red zbora odrežuje pro svetni odbor.
Rad na zboru se \'rši po propisima naročitog Pravilnika.
GLAVA IV. Zvršne odredbe.
Član 27.
O	vaj poslovnik može se menjati samo po zaključku savezne uprave.
*
Ovaj poslovnik primijen je na sed niči izvršnog odbora dne aprila 1930.
i	stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 5. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	1.	zarja,	starešine:
Ante Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
Pretsednik prosvetnog odbora:
Dr. VI. Belajčić, s. r.
Poslovnik
prosvetnog odbora društva.
GLAVA T.
Opšte odredbe.
Član 1.
Zaclatak je prosvetnog odbora da u sporazumu sa društvenim načelstvom
i	prednjačkim zborom saraduje pri vaspitanju sokolskih članova, naraštaja
i	decc, i da upravlja celokupnim pro; svetnim radom u društvu, u duhu . ide; ja sadržanih u Statutu Sokola kralje; vilic Jugoslavije, i prema intencijama
i	uputstvima saveznog i župskog pro; svetnog odbora.
Član 2.
Prosvetni odbor je pomočni organ društvene uprave (čl. 20., odelj. 2. diuštv. pravila), i kao takav stoji pod njezinim nadzorom, pa je njoj i od; govoran za svoj rad, koji treba da je u punoj harmoniji sa radom načel; stva i prednjačkog zbora društva.
Član 3.
Prosvetni odbor postizava ovaj s\oj zadatak:
1. Pripremanjcm, održavanjem i obnarodovanjem predavanja, govora pred vrstom i članaka sokolskog vas; pitnog i nacionalnog sadržaja, kako u Sokolstvu tako i o Sokolstvu u na; rodu;
2. izdavanjem sokolskih knjiga, brošura, časopisa i drugih spisa koji su u vezi sa društvenom svrhom;
3. organizovanjem i vodenjem društvene knjižnice i čitaonice;
4. sistematskim prečenjem novin* skih vesti i javnog mišljenja uopšte o
Sokolstvu u sedištu društva i naj okolini, i uredivanjem zbirke novinskih isečaka;
5. povremenim obaveštavanjem javnosti o sokolskom radu društva i sv/J ijanjem svih napadaja na sokolsku organizaciju i ideologiju;
6. saradivanjem sa ostalim mes; nim prosvetnim organizacijama i usta; novama na delu opšteg narodnog pro; sveči vanja;
7. potpomaganjem, u sporazumu sa društvenim lekarom, pokreta protiv alkoholizma, potpomaganjem štednje
i	narodnog zdravlja u najširem smislu reči;
8. podnašanjem izveštaja župskom
i	saveznom prosvetnom odboru o sta; nju sokolske prosvete u sedištu dru; štva;
9. podnašanjem predloga u pogle* du unapredenja opštih ciljeva Sokol; stva putem sokolskog prosvetnog rada uopšte, a naročito u sedištu društva;
10. saradivanjem na širenju sokol; ske štampe;
11. učestvovanjem na župskim konferenci jama, župskim prosvetnim zborovima i prosvetnim tečajevima;
12. saradivanjem u radu župskih putujučih knjižnica.
Član 4.
Za pokriče izdataka skopčanih sa prosvetnim radom raspolaže prosvetni odbor svojim zasebnim budžetom, u okviru opšteg budžeta društvene uprave.
Kredite po partijama budžeta pro* svetnog odbora otvara ovome uprava društva.
Član 5.
Prosvetni odbor ima, po pravilu (čl. 10.) svoj zasebni registar i svoju zasebnu arhivu, koja je sastavni deo opšte društvene arhive.
Spise, koje u vršenju poslova svo* je nadležnosti šalje prosvetni odbor župskom odn. saveznom prosvetnom odboru, potpisuje pretsednik ili nje; gov zastupnik.
Član 6.
Prosvetni odbor ima svoj zasebni pečat, koji je oblika i veličine pečata društvene uprave, a nosi natpis: »So; kolsko društvo Prosvetni odbor«.
GLAVA II.
Organizacija.
Odeljak 1. Sastav p ros vet s nog odbora.
Član 7.
Prosvetni odbor čine: pretsednik
i	četiri člana, a po svome položaju pri; padaju mu i društveni načelnik od; nosno njegov zastupnik te društveni lekar.
Pretsednika bira društvena uprava iz svojih članova, dok članove imenuje : razrešava izmedu sebe ili iz sokolskih
■edova.
Po potrebi može prosvetni odbor jz odobrenje društvene uprave koopti; ati i druge sokolske radnike čiji broj ne može biti veči od polovice ostalih članova.
Član 8.
Prosvetni odbor konstituiše se sam, i bira izmedu sebe tajnika, knjiž; ničara, novinara i izvestioca za širenje sokolske štampe. Prema potrebi pro; svetni odbor izabrače i izvestioca za narodno prosvečivanje.
Izmedu ovih dužnosti mogu se najviše dve poveriti jednom te istom licu.
Odeljak 2. Dužnosti članova.
Član 9.
1. Pretsednik.
Pretsednik stoji na čelu prosvet; nog odbora, rukovodi celokupnim nje; _>ovim radom i odgovara zanj društve; noj upravi.
Povremeno izveštava društvenu upravu te župski i savezni prosvetni odbor o poslovima odbora, a jedanput godišnje podnosi iscrpaii izveštaj o ce; joKupnom radu.
Stara se da od društvene uprave, u okviru odobrenog budžeta, izdejstvu-je potrebne kredite za izdatke skop čane sa radom prosvetnog odbora.
Sa starešinom i tajnikom društva supotpisuje spise opšte društvene ad ministracije •— a prosvetne prirode t§ 19. odelj. 2. društvenih pravila).
Održava vezu izmedu prosvetnog odbora i društvenog načelstva odn. prednjačkog zbora, čijim sednicama prisustvuje lično ili po «vome zastup^ niku (§ 25. pretposl. odelj. društv. pravila) i stara se za njihov harmoničan rad na polju sokoisko;vaspitnom.
Saziva sednice prosvetnog odbora
i	na njima, po pravilu pretsedava.
Prima izveštaje pojedinih članova prosvetnog odbora, i nadzire njihov rad.
Član je župskog prosvetnog zbora čl. 24. poslovnika župskog prošvetnog odbora).
Član 10.
2. Tajni k.
Tajnik prima i otvara poštu i uvo; di prispele spise u registar (delovodni protokol).
kod man j ih društava prima i otva; la poštu društveni tajnik, zavodi je u opšti društveni registar, i po tom pre; daje tajniku prosvetnog odbora.
Spise za koje su odredeni naročiti izvcstioci, predaje tajnik prosvetnog odbora ovima, a ostale rešava sam (sa-činjava načrte rešenja), i o njima podnosi izveštaj pretsedniku odnosno u odborskoj sednici.
Vrši dužnost zapisničara na sed; nicama prosvetnog odbora, i sastavlja izveštaje o njegovu radu, kao i pred« loge društvenoj upravi, odnosno žup; skom prosvetnom odboru, ukoliko se ovi ne odnose na rad zasebnih refe* renata.
Tajnik upravlja i arhivom pro; svetnog odbora, ako se ova rukuje odvojeno od opšte društvene arhive; inače predaje svršene predmete dru; štvenom tajniku na čuvanje. Kod nje; ga se nalazi i pečat prosvetnog odbora.
Član 11.
3. Knjižničar.
Knjižničar upravlja društvenom knjižnicom, i u pogledu ove posluje po naročitom pravilniku.
Izveštava prosvetni odbor o novim knjigama i časopisima sokolskim, i te; lcsno;vaspitnim uopšte, i čini, kao i u pogledu ostalih knjiga i edicija, pred; loge da se nabave za društvenu knjiž* nicu.
Izveštava o stanju i prometu knjiž; nice, i vodi naročito računa o tome, da se knjige neoštečene vrate u knjižnieu.
Knjižničar ujedno čuva i predmete
i	spise koji su od istorijske važnosti za društvo.
Knjižničar upravlja i sa župskom putujučom knjižnicom dok se nalazi kod društva prema naročitom pravil* niku i uputstvima župskog prosvetnog odbora.
On je, po pravilu, i domačin so; kolske čitaonice, za koju važi naročiti kučni red.
4. N o v i n a r.
Novinar je poverenik sokolske obaveštajne službe u sedištu društva.
Njegova.je dužnost da:
a) prati pisanje štampe u sedištu društva i u okolnim mestima gde nema sokolskih društava o Sokolu kraljevine Jugoslavije i o Sokolstvu uopšte, a na* ročito o radu svoga društva;
b) ureduje društvenu zbirku no; vinskih isečaka o sokolskim vestima,
i	vodi o njima zaseban registar, šaljuči po dva primerka svakog isečka žup; skom prosvetnom odboru, za župsku i saveznu zbirku;
v) obaveštava domaču javnost u sedištu društva o Sokolu kraljevine Jugoslavije, i o Sokolstvu uopšte, na; stoječi da njegov rad bude prikazan u pravom svetlu, i njegov značaj za državu, narod i Slovenstvo pravilno ocenjen;
g) izveštava prosvetni odbor, a preko ovog i župski prosvetni odbor,
0 eventualnim napadajima na Sokol; stvo ili o netačnim i tendencioznim vestima o njemu, i čini predloge za njihovo suzbijanje.
Član 13.
5. Izvestilac za sokolsku š t a m p u.
Izvestilac za sokolsku štampu vodi brigu i evidenci ju o širenju sokolske štampe u sedištu društva, i okolnim mestima u ko j ima nema sokolskih društava.
U tu svrhu on:
a) vodi statistiku o pretplatnicima na sokolske knj ge i časopise, i po* imenčni spisak istih;
b) vodi brigu o sakupljanju i tač* nom ubiranju pretplate;
v) organizuje prodaju sokolskih knjiga, časopisa i drugih edicija i u ne* sokolskim krugovima putem knjižara
1 drugim posebnim načinom;
g) izveštava prosvetni odbor, a preko njega i župski i savezni prosvet* ni odbor o stanju sokolske štampe u sedištu društva, i čini predloge za nje* zmo širenje i razvijanje.
On je odgovoran da se postigne propisan broj pretplatnika na sokolske iistove (»Sokolski Glasnik«, »Sokolič«, »Naša radost« i »Soko«),
Član 14.
6. Izvestilac prosvečivanje.
za narodno
Izvestilac za narodno prosvečiva* nje stara se za održavanje veze i ko; ordinaeiju izmedu rada prosvetnog od* bora i rada drugih društava i ustanova u sedištu sokolskog društva na polju narodnog prosvečivanja uopšte.
U tu svrhu on:
a) održava stalnu vezu sa pro* svetnim organizacijama privatne ini* eijative u sedištu društva;
b) čini predloge, za to potrebne, daje inicijativu za racionalnu podelu rada oko narodnog prosvečivanja;
v) čini predloge za organ zaciju, sokolsku propagandu i za saradnju na opštem vaspitanju u školi i u vojsci u sedištu društva.
GLAVA III.
Rad.
Član 15.
Sednice prosvetnog odbora su re* dovne i vanredne.
Redovne sednice održavaju se je* danput mesečno, a vanredne po po; trebi.
Član 16.
Sednice saziva pretsednik koji im
i	pretsedava. U slučaju njegove spre* čenosti zastupa ga najstariji član.
Pretsednik vodi brigu za ozbiljan
i	mirni tok sednice; on podeljuje i oduzima reč; zaključuje debatu, i po potrebi odreduje glasanje.
Rešava se večinom prisutnih gla; sova.
Tok sednice i na njoj donesene zaključke beleži tajnik u naročitu knji; gu sedničnih zapisaka koje potpisuje pretsednik i tajnik.
Godišnji izveštaj o radu prosvet* nog odbora koji pretsednik podnosi društvenoj upravi,, i župskom prosvet« nom odboru mora biti prethodno pre* tresen u odborskoj sednici i na njoj odobren.
GLAVA IV.
Zavržne odredbe.
Član 17.
Ovaj poslovnik može se menjati samo po zaključku savezne uprave.
*
Ovaj poslovnik primijen je na sednici izvršnog odbora dne 5. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 5. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajn k:	I.	zam	starešine:
Ante Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
Pretsednik prosvetnog odbora:
Dr. VI. Belajčič, s. r.
Svim bratskim društvima!
Na pitanja pojedinih društava, da državljani neslaveni mogu biti čla; novi sokolskih društava, upučujemo oratska društva na 5. član društvenih pravila. Prema 2. tač. ovog člana re* dovnim članom sokolskog društva može postati svaki državljanin k ra* ljevine Jugoslav je po navršenoj 18. iodini bez obzira na spol, veru zva* nje i zanimanje ako je u svome ži« votu i radu neporočan, ako priznaje osnovna načela Sokolstva i ako bude rimljen po upravi društva.
Prema ovome ima uprava društva la proceni, da 1 je onaj, koji moli rimanje, udovoljio svima napred pomenutim uslovima, a naročito da
i	priznaje osnovna načela Sokolstva, koja sadrže u sebi pored Tyrševog si= -tema i koncepciju jugoslovenske đeologfje.
Ov m data je upravama društava mogućnost, da primanjem u članstvo oroširuju i potvrduju sokolsku ideo* ogiju. u najširim slojevima gradan* stva, te kako je time upravama dru* štava poverena naročita nacionalna misija, imaju postupati na taj način, da se pri donašanju odluke rukovode napred izloženim načeli.ma.
Zdravo!
#
Nastupom proleča bratska sokol* ska društva i opet če započeti svojim radom u slobodnoj prirodi, a naročito če se prired vati razni izleti i javne vežbe a da ne spominjemo naš veliki svesokolski slet. Kod svih tih prire* daba obično se nosi svečana odora.
Da se ne bi javno manifestovala nediscipl na naših sokolskih redova, upozorujemo, da je naša članska so* kolska kapa izmenjena i da joj je od sada teme ervene boje. Ova promena imade se odmah provesti, pa ne sme biti niti jednog nastupa, kod kojeg se nosi svečana odora a da bi ma i je* dan od članova osvanuo u staroj kapi.
Upozoravamo sva bratska dru* štva, da odmah provedu ovu promenu na kapama. Brača društveni načelnici imadu budno paziti na to, da svako imade propisnu kapu, jer bez nje ni* kome se ne sme dozvoliti pristup u bilo koju vrstu sokolske povorke.
Zdravo!
Sokolska predavanja
u srednjim i učiteljskim škoSama.
Na molbu sletskog odbora, da se od strane ministarstva prosvete do* zvoli održanje jednog predavanja o Sokolstvu na svim srednjim školama, ministarstvo prosvete donelo je slede« če rešenje:
M1 NISTARSTVO PROSVETE
kraljevine Jugoslavije br. 9030
2.	aprila 1930.
SAVEZU SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
BEOGRAD.
1j vezi sa Vašim pismom br. 432 od 19. marta 1930. godine izveštavate se radi znanja i dalnjeg upravljanja, da je gospodin načelnik odelenja za sred« nju nastavu sa S. n. br. 9030 od 2. apri« la 1930. god. odobrio da sokolski pre* stavnici mogu držati besplatna preda* vanja u svima srednjim i učiteljskim školama o Sokolstvu i sokolskom radu.
Predavanja se imaju držati u spo* razumu sa direktorom pojedine škole u vremenu kad nema školske nastavc.
Sa obzirom na značenje i važnost pretstoječeg svesokolskog sleta mese* ea juna 1930. god. u Beogradu, prepo* ručujem da se drži po jedno takovo predavanje još pre svršetka ove škol* ske godine.
Prosvetna odeljenja svih kraljev* skih banskih uprava u zemlji izvešte* na su.
Po naredenju Načelnika Odeljenja za srednju nastavu inšpektor:
Priča.
U smislu ovog rešenja izveštava« mo o ovome starešinstva svih naših župa i društava u čijim sedištima po* stoji neka srednja škola (gimnazija, realka, preparandija itd.), da se po* brinu, da se od strane funkcionara te župe ili društva pomenuto predavanje što pre održi. U tu svrhu neka stare* šinstvo stupi u vezu sa direktorima po* menutih škola, da bi sc dogovorili o svemu što je potrebno.
Predavanje neka bude na temu o Sokolstvu uopšte a u vezi sa našim skorim sletoni. Celo predavanje ne tre* ba da traja više od pola sata. O odr* žanom predavanju neka župe i dru* štva izveste sletski odbor. Predavanje mora biti besplatno i prema tome pri* stupačno svim učenicima i učenicima.
Uvereni, da če bratska starešin* stva naših župa i društava uvideti vaz*
nost i potrebu sto skorijeg održanja ovakovih predavanja, mi apeliramo na sve, da nas u našem poslu što uspeš* nije organizacije i propagande za naš slet što bolje pomognu. Nastojte sto* ga da bi se ta predavanja održala po mogučnosti što pre, da bi se na taj na* čin našu omladinu zainteresovalo za sam slet. Zdravo!
DR. .IOS5P PIPENBACHER, starosta Sokolske župe Ljubljana:
Sokol kraljevine Jugoslavije, njega pota in
•it«
cilji.
(Predavanje v radiju Ljubljana 8. aprila 1930 — za primer
propagande).
Prve sokolske besede, govorjene v ljubljanski radio, naj bodo izraz so* kolske vdanosti in čuvstva hvaležno* sti ter bratskega pozdrava prvemu Sokolu, Nj. Veličanstvu kralju Ale* ksandru I., ki je v svoji modrosti in odločnosti z znanima aktoma meseca januarja in oktobra minulega leta po* ložil Jugoslaviji trden temelj srečne bodočnosti in veličine.
Drugi pozdrav izrekam starosti Sokola kraljevine Jugoslavije, Nj. Vi* sočanstvu prestolonasledniku Petru, s srčno željo, da bi se mladi kraljevič razvijal v radost svojih visokih rodi* teljev in da bi zrastel v diko in ponos ter krepko oporo in zaščito naše dr* žave.
Nadalje pošiljam sokolski po* zdrav Šavezu kraljevine Jugoslavije, vsemu Sokolstvu in sokolski ideji na* klonjnemu prebivalstvu prostrane na* še lepe domovine. Vsem iskren sokol« ski: Zdravo!
Z zakonom o ustanovitvi Sokola kraljevine Jugoslavije je naše Sokol* stvo prenehalo biti stara institucija ter je postalo državnopravna nacional* na organizacija. Redni član te usta* nove more postati brez ozira na spol, vero, poklic in posel vsak državljan kraljevine Jugoslavije, ki je dovršil 18. leto življenske dobe, je neoporeč* nega življenja in dela ter priznava osnovna načela Sokolstva. Izredni član more biti pod istimi pogoji vsak Slo« van, ki stalno biva v državi. Razen članstva pripada Sokolu moška in ženska deca od dovršenega 6. do do* vršenega 12. leta ter moški in ženski naraščaj od dovršenega 12. do dovršen nega 18. lete. Razen Sokola kraljevine Jugoslavije ne sme biti v državi nobe* ne druge telovadne organizacije.
Sokol kraljevine Jugoslavije, ki je bil ustanovljen na pobudo našega kra* Ija, ima namen, da vzgaja telesno zdra* ve, moralno čvrste in nacionalno za* vedne državljane kraljevine Jugosla* vije. Ta cilj se dosega z vzporednim vzgajanjem telesa in duše po Tyrše* vem sokolskem sistemu, ki je udoma* čen v našem narodu, Tako veli »Sta* tut o organizaciji in poslovanju So* kola kraljevine Jugoslavije«.
Vidi se torej, da so pota in cilji novega Sokola isti, kakor jih je imel prejšnji Sokol. S smotrenim napornim delom v telovadnici goji Sokolstvo te* lesno moč in lepoto ter jači duha, sa* mozavest in pogum v cilju, da zvesto in nesebično služi kralju, narodu in domovini. Besede »v pesti moč, v srcu odločnost, v mislih domovina« Iapidarno izražajo bistveni del vsebi* ne sokolskega evangelija.
Zmerno življenje je drugo sred* stvo članov sokolske organizacije za dosego sokolskih idealov. S samoza* tajevanjem se Sokol ogiblje vsega, kar bi utegnilo škodovati telesni čilosti in duševni jakosti. Zato je Sokol hud nasprotnik zlasti alkohola, ki uničuje duha, zdravje in materialno blaginjo poedinca in celote. Poleg treznosti, ki je najjačji faktor pri graditvi na* rodove sreče, ekonomske in politične moči države, je boj proti nezmernemu uživanju nikotina ena izmed prvih zahtev sokolske vzgoje mladine. Zdra* vo telo krepkih mišic in jeklenih živ* cev, bister pogled in vedro čelo, skromnost, prijaznost, veselost, tre z* nost, štedljivost, vseobča zmernost, požrtvovalnost in pripravljenost bla* žiti trpečemu bratu po svojih močeh nesrečo, bedo in gorje, vdanost in hvaležnost napram dobrotnikom, trd* na neupogljiva volja, združena z na* vdušenostjo do lepote, pravice in res* nice, čut dolžnosti in goreča dom o* vinska ljubezen so lastnosti, ki dičijo pravega Sokola. Sokol širi v naroda prosveto, medsebojno ljubezen in slogo.
Sokol ne pozna koristi, ki n: v skladu z občim blagrom. Sokol je po* ti-pežljiv in strpen, on ne pozna ne* odkritosrčnosti, nepoštenosti in pre*. vare, zavisti in sovraštva. Njegova mehkost se pa nikoli ne poniža do slabosti, on ne pozna popustljivosti ne kompromisa, kadar je treba bra* niti lepo, dobro, resnično in pravično stvar ter obsojati nasprotno. Sokol je vedno in povsod navdušen nosilec
sokolskih idealov, on goji v svojem domoljubnem srcu neugasno poželje* nje sebe in narod svoj telesno po* vzdigniti in duševno poplemenititi, skratka:	Sokol deluje ,v plemeniti
tekmi z bratsko slogo, ljubeznijo in nesebičnostjo za uresničenje visokih sokolskih idealov poštenosti, resnice in pravice, telesne in duševne lepote in domovinske ljubezni.
Sokolska ideja probujene nacio* nalne zavesti je bila v preteklosti naj* močnejši jez proti tistima mogočnima tokoma, ki sta pretila pogubonosno preplaviti naše lepe pokrajine. Sedaj, ko smo svobodni državljani svobodne države, je treba buditi in gojiti nacio*1 nalni ponos in zavest v prejšnjem smislu le še v krajih, kjer lokalne prilike to zahtevajo. Širša nacionalna zavest in ponos, da smo otroci matere Jugoslavije, pa mora živeti v srcih vseh Jugoslovenov. Ta zahteva, da krepimo vse sile narodove v srečo in blagor, dobrobit in procvit domovine, da zbujamo v srcih vseh in zlasti pre* prostega ljudstva prepričanje, da je biti Jugosloven, biti Slovan nekaj ta* ko lepega in vzvišenega, da se ne da zamenjati za nobeno drugo dobrino, da užigamo s plamtečo baklo zmago* dajne misli in navdušenosti sokolske svetlo luč prosvete, dokler ne zasije v zadnjem kotičku naše kraljevine zlato solnce napredka, kulture in du= ševne jasnosti.	i	,
Ker je ideja sokolska tako ple* menita in velepatriotična, ker tvori Sokolstvo v skupnem delu z našo hrabro vojsko ono granitno skalo na* rodnega in državnega edinstva, ki je ne bodo nikoli omajali, kamoli poru* šili notranji ali zunanji neprijatelji, je naša sveta dolžnost. in naloga ši* riti Sokolstvo, dokler ne prešine bist* vo sokolske misli vseh Jugoslovenov. Če se nam to posreči, potem je naši lepi domovini zajamčena večnost v skupini drugih držav. Da pa postane Sokol sleherni Jugosloven, Sokolica vsaka Jugoslovenka, je potrebno, da delujemo vsi, vsak po svoji moči in zmožnosti. Vse telovadnice — sokol* ske in šolske — se morajo napolniti z deco, naraščajem in s članstvom. Ča* si, ko se je Sokolstvo izključevalo in metalo iz šolskih telovadnic bodisi, državnih bodisi občinskih, so šli od nas za vedno. Kjer še ni sokolskih društev, se morajo ustanoviti, če so pogoji za to dani.
Pri tej priliki se obračam do vas, dragi rojaki, ki vas je srečna usoda obdarila z obilnimi materialnimi do* brinami. Tudi nesebično velekulturno in narodno delovanje sokolsko je brez denarnih sredstev težko. Brez telo* vadnice in telovadnega orodja si So* kolskega društva niti misliti ne sme* mo. Žal, Sokolstvo do sedaj pri imo« vitih slojih ni našlo tiste podpore, ki jo s svojim prostovoljnim požrtvo* valnim in patriotičnim delom zasluži. Vse materialne prispevke in stroške za sokolske domove in drugo je do* prinašal skoraj izključno mali človek s svojimi skfomnimi dohodki Soko:* ski Tabor v Ljubljani, še poznim generacijam zgovoren spomenik soko! ske odločnosti in jeklene volje sokolske, je viden dokaz sokolske požrtvovalnosti tistih, ki si takorekoč v potu svojega obraza služijo trdi kruh. P,v leg vse hvale, hvaležnosti in pripozna nja vrednih mecenov bratov Franja Medica Josipa Turka in par drugih je znosilo skupaj milijone za Sokolski Tabor delavstvo, uradništvo, obrtni* štvo in malomeščanstvo, ki s svojimi malimi dohodki le skromno preživlja sebe in svoje In še je Tabor obremc* njen, težko obremenjen: zato vas pro* sim, imoviti prijatelji Sokolstva, da priskočite s primernimi darovi, ki za vas ne bodo žrtve, kir jih lahk ) zma* gate, na pomoč Taboru, temu ponos* nemu, z narodnim in državnim duhom prožetemu ljudskemu izobraževališču' Ne morete svojega imetja porabiti lepše >n bolje kakor če darujete vsaj majhen njegov tlel v plemenite sokol* ske svrhe, ki prinašajo posredno tudi vam koristi. Razen tega vam bo bla* goslavljala vaše pridobitno delo slad* ka zavest, da ste se oddolžili narodu in državi za usluge in koristi, ki vam jih nudita. Kdaj pride čas. ko bodo
denarni zavodi ter imoviti in bogati pridobitni krogi in podjetja pri vsa« koletnih svojih bilancah uvedli po* stavko tudi za potrebe Sokola! Želim in upam, da je ta zaželena doba že blizu, da si bosta v kratkem podala sokolsko delo in plemenita darežlji« vost sokolskih dobrotnikov roke za dosego dragocenih uspehov v prid na* rodu in domovini. Daj Bog, da bi vse sloje prebivalstva prevzela za Sokol* stvo sveta navdušenost, ki je neusah* ljiv vir požrtvovalnosti in činiteljica velikih dogodkov!
Ker je ideja sokolska tako vzvi* šena in občekoristna, ker je biti pravi Sokol biti človek najplemenitejših vrlin, pošiljajte, starši, svojo mladino v sokolske telovadnice! Vzgojili vam bodo, cenjeni roditelji, zdrave mla* denke in krepke mladeniče, ki vam bodo vedno hvaležni in poslušni otro* ci. Navzeli se bodo pri sokolski vzgo* ji vsega kar je lepo, dobro in p'emc* nito. Kdor vzgoji svojega otrjks v navdušenega Sokola, temu se ni treba bati, da mu zaide mladina nc kriva pota. Koliko skrbi, nesreč in sramote bi si prihranili zlasti na kmetih, ko bi vzgajali mladino pri Sokolih! Ne bilo bi se ti bati, dobra mati, da M iskal potem tvoj sin pijančevanje, nrepir in pretep ter činil nepoštena dejanja, tla bi zahajala tvoja hčerka v s'abo tovarišijo. Ko bo človeška družba pro* žeta sokolskega duha, ti, skrbni oče, ne bo treba biti v skrbeh, da ti hu* tlobna, nepoklicana roka kruto in brezvestno pokvari to, kar si negoval in vzgojil s trudom in ljubeznijo. In ko ti nastopi hrepenenje po zasluže* nem počitku, bo sokolski sin in sokol* ska hčerka večer tvojega trudapolnega življenja lepšala z žarom t'ste ljubez* ni, ki jo narekuje čuvstvo spoštovanja in hvaležnosti do največjih dobro^n'-kov. Takrat bodo tudi tvoje pošteno pridobljene materialne vrednote, de* lavec, posestnik, obrtnik, trgovec, uradnik, varne pred zahrbtno samo* goltnostjo stanovskega tovariša do* brega znanca ali celo prijatelja!
Vas pa ki ste že dorasli in še sto* jite ob strani, vabim, da množite so* kolske vrste, zavedajoči se, tla boste člani mogočne sokolske armade, ki bo s časom prerodila vse Jugoslovene v idealne pobornike človekoljubja ter zpremenila našo domovino v klasič* no deželo lepote telesa in duha in v mater nesmrtnih značajev junaštva, poštenosti, pravice in resnice, nepod* kupljivosti in vroče domovinske lju* bežni, kakor jih je v starodavnosti ro* d lo žarko solnce slavne Helade in jasno nebo stroge starorimske nravno* sti. Ko kralj Pir rimskega konsula Fa* bricija ni mogel z nobenimi sredstvi in sijajnimi ponudbami pripraviti do tega, tla bi izdal koristi svoje domo* vine, ga je prevzelo toliko občudova*
nje nepričakovane veličine Fabricije* ve plemenite stanovitnosti in zvestobe do domovine, da je vzkliknil: Prej bo zapustilo solnce svojo pot, kakor Fa* bricij tir poštenosti. — O pravem So* kolu se navedeni izrek v izpremenjeni obliki glasi: Prej se bo začelo solnce premikati, kakor se b6 izneveril Sokol svetlim idealom misli sokolske!
In vi, bratje sokolski veterani, ki ste v viharni dobi vročih narodnost* nih bojev visoko držali sokolski pra* por in neustrašeno branili pravice na* rodove, vas. ki so vam oslabele mi* šice in sivi lasje zaprli vrata telovad* nic, vabim, da i nadalje vršite delo sokolsko s tem, da z izpodbudno be* sedo in sokolskim življenjem pridobi* vate nova krdela marljivih delavcev za vzvišeno misel sokolsko.
Končno se še obračam do onih, ki so hudobnega duha in grdega zna* čaja ali pa od teh zapeljani ter izku* šajo ovirati zmagoviti sokolski pohod in jih pozivam, da opuste svoje ne* čedno početje, zakaj vedeti jim je treba, da Sokol, dasi potrpežljiv in strpljiv. ne pozna sentimentalnosti, kadar mora braniti sokolske interese.
In Sokolstvo se ne bode strašilo ne truda in ne žrtev, dokler ne pride čas, ko se bo s ponosom reklo: Kdor Jugosloven — ta Sokol!
Nato se bo združilo vse slovansko Sokolstvo v eno ogromno družino z namenom, da osvoji vesoljni svet. To pa ne bo krvava borba s sredstvi na* silja in moritve, temveč miren polet neodoljive sile sokolske enakosti, bratstva, humanitete.
V duhu zrem trenutek ko bo so* kolska duša nesmrtnega Tyrša in Fiig* nerja priplavala zadnjikrat, preden osvoji mirni kraj večnega pokoja, nad neštete sokolske armade, blagoslavlja* joča sokolsko delo in bodreča na iz* popolnitev sokolske misije.
Pozšvajoč na svetovni pohoti člo* večnosti, se bo razlegal po vsem slovanskem svetu mogočni ukaz:
Na plan, Slovan, sokolska ti družina, najlepše delo čaka te, na plan!
Gospoda več ne bodi, ne trpina! Človeštvo ena bode naj družina, rešitelj svetu bode naj Slovan!
In ko se to zgodi, bo življenje res življenja vredno in vsem bo prijetno živeti v zemeljskem raju.
Ker pa človeška stremljenja brez blagoslova od zgoraj ne rode uspeha, Te prosim bodi milostljiv in naklo* njen plemenitim, težnjam' sokolskih trum. Bože pravde! »
*
Na izričitu zainolbu auktora štam* pali smo gornji članak u slovenačkom.
Ured.
IZ ŽUPA I PRUŠTAVA
ŽUPA LJUBLJANA
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUB* LJANA.
(Matica Narodni dom.)
Dne 6. o. m. vršilo še je društveno izbirno takmičenje za takmičenja pri* godom ovogodišnjeg svesokolskog sleta u Beogradu. Takmičilo se je sa* mo na spravama i to u dve ižrebane vežbe od petero prop'sanih; takmiče* nje u lakoatletskim granatna vršiče sc meseca maja na letnjem vežbalištu.
Na ovom takmičenju postigli su se delomično veoma lepi „a delom zado* voljavajuči uspesi. Naročito se je od* likovao viši odeo i sva su brača — njih 9 na broju, dva su bila sprečena
—	dosegli dostatan broj propisanih točaka.
Od takmičara' postigli su od 80 tlosiživih točaka brača:
Šumi Peter Gregorka Boris Kavčič ing. Kajetan Orel Vlado
70’— točaka 69-83	„
67-25	„
64-50
Župančič Gabrijel Župančič Neli Želič Stane Potokar .Milan Borko Fran
59-33
54-33
51-33
49-75
45-91
Brat Stane Žilic, usled reumatiz* ma u desnom ramenu, ovoga puta je nešto zaostao.
U srednjom odelu zauzeo je prvo mesto brat Burger Fran sa 61"35 toča* ka u nižem odelu pak brat Antosie* \vitz Milan sa 67"75 točaka.
Sudačkom zboru, koji je bio sa* stavljen otl starih iskušanih takmiča* ra, pretsedao je društveni podstare* šina br. dr. Fran Kantlare.
Za čitavo vremje trajanja takmi* čenja, koje je vodio društveni načel* nik br. Rudolf Rudolf, vladala je uzorna disciplina, a braea takmieari dokazali su, da se sistematskim i ustrajnim treningom može takoder i u veoma kratkom vremenu postiči lep uspeh.
ZUPA MARIBOR
PREGLED ŽUPSKOG RADA.
O	Sokolstvu na području maribor* ske župe čulo se u zadnje vreme vrlo malo. Ali varao bi se, ko bi mislio, da se u to vreme nije nista radilo. Napro* tiv, župska glavna skupština, koja se obdržavala 16. marta o. g., i sednica zbora društvenih načelnika i načelnica, održana uoči toga dana, dokazale su, tla se jc prelaz iz likvitliranog jugoslo* venskog Sokola u Soko kraljevine Ju* goslavijc izvršio sokolski, bez mnogo vikc i reklame, ali zato s mnogo požrt* vovnog rada. Možda tu i tamo nastab je mali zastoj, ali, kad se je položaj rasčistio, ne samo da su stari, iskusni, sokolski ratlnici ostali na svojim me* stima, nego su i kunktatori, koji su do sada, s ovih ili s onih razloga, sta* jali po strani, opet prionuli uz sokol* ski rad.
U kratko čemo navesti pregled ra* tla izvršenog u godini 1929. i smernice
za godinu 1930. Broj društava se po* večao od 33 na 35, i to: likvidiralo je društvo Pragersko, a na novo su osno* vana društva u Sv. Antonu u Slov. Go* ricama, u Mariboru (T. — za desni dravski breg) i u Kotoribi. Kad ta 3 društva i ne bismo brojili, stanje se so* kolskih redova prema godini 1928. po* večalo za 182 lica, jer koncem g. 1929. bilo je članova 2095 (+2), članica 880 (+81), muš. naraštaja 350 (—20), žen. naraštaja 268 (—17), muške dece 598 (+ 53) i žen. dece 686 (-f-83), dakle, zajedno: 4877. Time prodiranje Sokol* stva u najšire narodne slojeve još nije dovršeno, jer su u vidu veli nizovi no* vih sokolskih gnezda, bilo u obliku društava bilo četa (Sv. Benedikt u Slov. Goricama, Sv. Rupert u Slov Gor., Sv. Marjeta ob Pesnici, Sv. Ja* kob u Slov. Gor., Šentilj u Slov. Gor., Dol. Sv. Kungota ili Pesnica, Josipdol* Ribnica na Pohorju. Žerjav u Mežiškoj
dolini, Hotinja vas, Šentjanž na Drav. polju, Fram, Donja Dubrava u Metli* murju i 3—4 jedinice u Slovenskoj k ra* jini). Broj sokolskih domova posko* čio je u godini 1929. na 12, jer su na novo otvoreni domovi u Slovenjgradu
i	u Murskoj Soboti, a u gradnji se na* lazi dom u Rušama. Župski delovod* nik od prošle godine pokazuje okruglo 600 primljenih i otslatih pisarna. Teh* nički je rad u godini 1929. znatno na* predovao. To se je pokazalo na gim* nastičkim utakmicama kao i na utak* micama u odbojci, na kojima je tiru* štvo Maribor*matica odneslo prvenstvo. Novčano stanje, o kom je podnio iz* veštaj br. dr. Kocmut, bilo je povolj* no. Tomu dugogodišnjem župskom funkcionaru za njegovo uzorno knjigo* vodstvo izrazio je br. župski starosta iskrenu hvalu, isto tako i mnogogodiš* nje mbivšem župskom tajniku br. prof. Lojzeku Struni. O prosvetnom radu, o kom je referisao br. prof. M. Seunik, doneče Sokolski Glasnik podrobnimi izveštaj.
Po imenovanju nove župske upra* ve vodi tajničke poslove neumorni br. Mihajlo Dojčinovič, koristeči se isku^ stvom koje je sa sobom tloneo iz dru* štvenog života svoga zavičaja, iz Her* cegovine. Tehnički rad vode sigurnom rukom br. nač. Mačus i s. nač- Žiher* jeva, te če ove godine biti dva delo* mična župska sleta, i to: 29. maja u Rušama i 1. juna u Mur. Soboti. Ovo* ga leta napravice se pokusno letova* nje, s kojim če biti spojen prednjački tečaj, a u jeseni (do konca septembra) ima se izvršiti utakmica u lakoj atle* tiči, gde čemo — valjda prvi put u Jugoslaviji — videti novu granu: stre* Ijanje iz luka u kružnu metu (tarču), i (do konca oktobra) utakmica u odboj* ci; obe utakmice biče za muške i žen* ske odele. Vredno je također sporne* nuti da se u župi nastavlja sa siste* matskom organizacijom vežbanja sta* rije brače. Župskom blagajnom uprav* lja br. Janko Zorko, prokušani i pozna* ti društveni radnik. Na njegov pred* log, koji je glavna skupština usvojila, zamoliče se Savez SKJ da se odobri kao župski porez iznos od_5 Din po članu i članici i kao prilog 50% od ci* stoga dobitka od župskih, a -0 ,n od okružnih prireclaba. Sokolskom pro svetnom radu daje smer br. R. Lintner (iz Sok. dr. Studenci), apsolvent T. slo* ven. sok. škole u Pragu, tvrd sokolski ideolog i savestan radnik, koji i od drugih zahteva točnost. Reorganizovao je u nekoliko župski PO, koji ima, po češkom uzorku razraden, radni načrt za vreme od 3 godine s konačnom smo* trom: dostojnom proslavom stoletnice Tvršovog rodenja g. 1932. (Ne bi H bilo zgodno da taj načrt usvoji i savez* ni PO?!). 1 ostale funkcije u župskoj upravi poverene su dobrim Tyrševcima (sanitetski referat br. dru. Fr. Toplaku, /upski katastar br. VI. Venutiju, ma« njinski referat br. Ferdu Dobravcu, is* kusnom stručnjaku na tom području još iz predratnog doba, župski nadzor br. prof. Sehaupu) tako da postoji na* da da če Sok. župa Maribor i u novim
—	u korist sokolske stvari promenje* n im — prilikama uzdržati svoj dobar glas koji uživa ne samo u domovini, nego mestimice, i medu češkoslovačkim Sokolstvom.
Glavnoj skupštini prisustvovao je, u ime Saveza SKJ. br. dr. Riko Fux, koji je prisutnima doneo pozdrave Sa* veza i za vreme diskusije podao mno* go korisnih objašnjenja i pobuda.
Iskreno želimo da se nade, rođene na glavnoj skupštini kao i pre nje, is* pune u punoj meri!
ŽUPA OSIJEK
TEHNIČI RAD U \ŽUPI.
Dne 21. februara 1930. održana je sednica Tehničkog odbora župe, koji se konstituisao ovako: Načelnik: Fr. Lhotsky, načelnica: Sl. Kovalska, taj* nik i pretsednik naraštajskog odseka B. šandarov, statističar Sv. Sombovac, članovi: D. Gerbl. F. Gulncrie, D. Miick, J. Šafar, A. Petelin, VI. Srb, J. Srb i dr. P. Mergenthaler. Sastavljen je proračun. Da bi se moglo što uspeš* nije raditi podeljena je cela župa na 7 okružja. Sazvana je sednica zbora društvenih načelnika.
2.	marta održan je zbor društvenih načelnika koji je primio na znanje konstituisanje Tehničkog odbora žu* pe. Posle svestrane diskusije za što bolji i jači rad kao i za što intenziv* nije pripreme za slet doneseni su sle*
tleči zaključci:	.
1. Izvršen je izbor okruznih na*
čelnika.	.	,
2. 1. juna održače se zupsko tak* mičenjc svih kategorija, koja če ujedno služiti i kao izbirno takmičenje za slet u Beogradu, a 31. maja župska akade* mi ja.
Na sletu u Beogradu nece se su* delovati sa posebnom župskom tač* kom, radi kratkočc vremena za vežba*
nje-	.	.	.	»	i
4. 16. i 23. marta odrzan je jed* nodnevni tečaj za ispravljanjc i uvež* bavanjc sletskih prostih vežba.
5. Od 1. do 12. aprila proči če sa* vezni prednjak kroz župu i održat če u okruzma po dvodnevne tečaje.
6. Odlučcno je tla sc predloži bratskom Savezu da donese zaključak, da sc svi oni, koji su bili u bivšim so*
kolskim društvima imaju prijaviti no*
vim društvima naj kasni j e do 1. maja, ako hoče da se posluže pri služenju u stalnom kadru do sada stečenim pra* vima. Broj društava stalno raste tako, da sada naša župa broji 29 društava, a još su neka u osnutku. Gotovo sva društva su se več konstituisala, pode* lila posao i počelo se intenzivnim ras dom na uvežbanju vežaba i spremaju članove za slet u Beogradu.
Načelništvo župe.
SOKOLSKO DRUŠTVO NAŠICE.
Proslava 80sgodišnjice rodenja ves likog našeg učitelja i Sokola brata T. G. Masarvka, što ju je dne 9. III. pris redio našički Sokol, potpuno je uspeš la Prostrana dvorana Nar. doma, ukras šena čehoslovačkim i jugoslovenskim zastavama, bila je dupkom puna ros doljubnog gradanstva. Proslavi su pri* sustvovali predstavnici vlasti, škole sa svojim r.astavnicima te sva našička društva.
Svečanu akademij u otvorio je u 11 saii biranim rečima starosta Sokola brat Pero Rohr. »Sastali smo se,« veli brat starosta, »da proslavimo 80. godišs njieu velikog jednog čoveka, apostola pravde i istine, ali današnja proslava itnade za nas i drugu važnost: to je Drvi naš nasiup kao jedinstveni Sokol kraljevine Jugoslavije pred našičku publiku.« Nakon govora brata staroste otpevalo je hrv. pevačko društvo »Lis sinski« čehoslovačku himnu, ko j a je od sviju saslušana dužnim poštova* njem. — Život i rad T. G. Masaryka prikazao nam je u jezgrovitom predaš vanju društveni prosvetar brat Dra* gutir. Deprato. Predavanje je od sviju pazljivo saslušano, a trokratni »Zdra* vo!« bio je pozdrav celokupnog člans stva velikom Masaryku. Ponovno se javlja jaki i skladni zbor »Lisinski«, koji peva »Svečani zbor« od Smetane.
Vrlo je dobro, da se na tu pros slavu pozvalo i škole: gradansku i osnovnu. Nek se deca več zarana pri* vikaju nacionalnim manifestacijama, nek se uče društvenosti. redu, disci* plini i radu. Kako su lepe bile prigod* ne deklamacije đaka građanske škole! Koliko je skladno bilo pevanje učenis ka osnovne škole pod vodstvom svog ravnatelja brata M. Mogoroviča! Sokolski dom nek bude našoj uzdaniei drugo ognjište, gde če svoju mladu dušu da ogrije žarkim plamenom dos movinske ljubavi.
U ime trgovaca govorio je o T. G. Masarvku kao filantropu brat Jan Novak, koji se ujedno kao Čehoslos yak zahvalio prisutnima na simpatis
leDom* nincfV1’ št°v ■'!' Ukazuj u ovom rodu P v!atVOm c?hosl°vačkom nas j* л i I .Je ''Lisinski« odnevao jugoslovensku himnu. IProslavu je za*
liuS ч ar°Sta ,3t Per0 Rohr zahvas JUJJJCI svima na lepom odzivu. Pozi*
va članstvo, a moli i ostale korporacije da u mimohodu produ pored slika su* -na naše 1 čehoslovačke države. I redom su prolazili dači obiju škola, Sokoli, vatrogasci sa zastavom, pred* avmci vlasti te ostalo gradanstvo, i °?'su SVIJU bile uprte u slike d vaju ves nkih narodnih sinova, u slike dvaju boraca za slobodu i blagostanje svoje zemlje.
Na izlazu iz dvorane sabiralo se dobrovoljne prinose za obitelji po* stradalih na »Daksi«.
Uspeh prvog našeg nastupa pred našičku publiku uleva nam nade, da nas naše gradanstvo potpuno shvača. Nas to veseli, i tim čemo putem da nastavimo. Svim društvima, koja su svojim prisustvom i aktivnom sudelo* vanjem pridonela, da je Alasarvkova proslava bila uveličana, budi ovime iz* rečena topla hvala.
Složnim radom k lepšoj i svetlijoj budučnosti mile nam otadžbine!
^ Drag. Deprato.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLAV. POŽEGA.
„ ..^,0 starešinstvu Sokolske župe
Ж.а,Г?П0^ап Jc sledeči odbor
bokolskog društva Požega-
Starešina Scljan Mirko; zamenik starešine dr. Mrvos Branko; prosvetar Petkovič Antun; načelnik Sovec An. tun: načelnica Vidrihova Minka; taj* nik Grujič Gojko; blagajnik Blaževič vo; procelnik naraštaja Bauer Franjo; f .u саг Muljevič Ivan; društveni t-каг dr. 1 aler Milan. Članovi uprave:
Cimerman Antun, Čelap Boško, Divič
Miloš, Jekič Milovan, dr. Kraljevič Dragan, dr. Magaraševič Stevan. Mra* vak Josip, Orlič Vlado. dr. Pejovič Jovan, ing. Ružička Ivo, Samardija Ivo i Varelija Petar.
Ova uprava preuzela je od likvi* dacionog odbora bivšeg Sokolskog društva svu pokretnu i nekretnu imo* vinu i započela intezivan rad oko što boljeg uspeha i napretka novog dru* štva.
Društvo broji do sada 250 člano* va i članica i 300 članova naraštaja i dece. Tehnički odbor započeo je rad vežbajuči marljivo vežbe za I. sveso* kolski slet u Beogradu i natecanje.
Kulturnosprosvetni rad društva odpočeo je Masarvkovom nedeljom u Sokolani, koja je završila javnom pri* redbom 9. III. ove god. u dvorani »Urania Kina«, gde je društvo prire* d lo Masarvkovu proslavu. Program je bio izveden prema uputama Saveza. Predavanje o Masarvku održao je brat Grujič Gojko, a pesmom je su* delovalo i Hrvatsko pjevačko društvo »Vijenac«.
Prosvetni odbor započeo je od* mah i propagandom i osnivanjem So* kola u okolnim selima. — Tako su osnovana samostalna društva u selu Radovanci, Mihaljevcima i Pleternici, a sokolska seljačka četa u Požeškom Brestovcu. 'Prema programu prosvet* nog odbora polaze članovi narednih dana u sela Jakšič, Velika, Kaptol i Ruševo, gde se pokazuje mnogo inte* resa za Sokolstvo.
Inače se društvo sprema za aka* demiju, koja če se održati 30. aprila sa prosvetnim i tehn;čkim progra* mom.
Društvo prireduje 4. maja okruž ni sastanak sviju Sokola iz požeške okoline, da bi se što bolje upoznali i uputili u rad Sokolstva naročito novo osnovanih društava na selu. Toga da* na biče na večer i sokolska zabava. 30. marta održala su brača članovi prosvetnog odbora dr. Taler i ing. Ru* žička svaki po jedno predavanje iz medicine i gospodarstva članovima Sokolskog društva u Mihaljevcima.
SOKOLSKO DRUŠTVO RADO* VANČI.
16. marta 1930. održali su sasta* nak i^aslanici Sokolskog društva iz Požege brača Seljan Mirko, Petkovič Antun, dr. Pejovič Jovan i Varelija Petar sa ondašnjim članovima bivšeg Hrvatskog sokola u Radovancima, na kojemu su sastanku pristupili svi u Soko kraljevine Jugoslavije. Novo društvo broji oko 50 članova i nara* staja, a poseduje i svoj vlastiti sokol* ski dom. Starešinom je izabran brat Solič Ivan.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO |MIHA=> LJEVCI.
Istoga dana poslije sastanka u Radovancima naputila su se brača iza* slanici iz Požege u Mihaljevce gde je takoder nakon programatskog govo* ra brata Seljana Mirka i idejnog pre* davanja br. Petkoviča Antuna osno* vano novo društvo, ko j e je u svemu sposobno za samostalan sokolski rad. Društvo je dobilo besplatno dvoranu za vežbanje, a broji oko 80 članova i članica. Starešinom je izabran br. San* der Mirko.
SOKOLSKO DRUŠTVO PLETER* NICA.
Bivši »Hrvatski Sokol« u Pleter* nici prijavio se župi u Osijeku da pri* stupa u Soko kraljevine Jugoslavije. Župa je imenovala upravu sa stareši* nom bratom Pricom Vasom na čelu. Od Sokolskog društva iz Požege otišla su ,23. marta brača Seljan Mirko, So* vec Antun i Sika Alfons, koji su idej* no i tehnički radili.
SEOSKA SOKOLSKA ČETA POŽ.
BRESTOVAC.
23. marta o. god. uputila su se brača Petkovič Antun i Blaževič Ivo u Brestovac, gde je održan sastanak sa tamošnjim meštanima na kojemu le osnovana seoska sokolska četa. U pisalo se 50 članova. Izaslanici su im dah upute za dalnji rad.
P. A.
ŽUPA ZADAR-ŠIBENIK
ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ.
marta o. g. održan je u Šibeniku trodnevni župski pro* svetni tečaj. Tečaju je prisustvovalo 1- orače i sestara iz društava Benko* vac, Biograd n./m„ Drniš, Filip*Jakov Novigrad, Preko, Primošten, Olib, Si* verič, Šibenik i Vodice. Za 27 održanih sati prošao se u najvažnijim potezima sav materijal, koji je potreban dru* štvenom prosvetaru za njegov rad u društvu. Rezultati videče se tek iza kako budu prosvetari dobivene upute u praksi primenjivali. Šteta što je ovaj tečaj naišao kod pojedinih društava na nerazumevanje, tako da 5 društava nije nikoga poslalo u tečaj. Sa strane orače polaznika izražena je želja, da
se takovi tečajevi održavaju barem jedanput godišnje. Voda tečaja bio je župski prosvetar brat Viktor Landen* hauser, a kao predavači brača Marko Triva, art. p. puk. Milija Banaševič, Jerko Vičič, Mladen Andrijaševič.
*
TEČAJ ZA UVEŽBANJE SLET* SKIH VEŽABA.
Istovremeno sa župskim prosvet* n.m tečajem bio je prireden od strane župskog načelništva tečaj za uvežba* vanje sletskih prostih vežaba, kao i vežaba za takmičenje. Ovom tečaju nije odaziv bio baš najbolji, no po* znavajuči slabo tehničko stanje župe ipak je zadovoljavajuci. Odazvala su
se društva Benkovac (1 član), Drniš (1 član i 1 članica), Knin (1 član), Murs ter (1 član), Novigrad {2 člana), Preko (2 člana), Siverič (1 član), Šibenik (3 člana i 2 članice), Vodice (2 člana), četa Primošten (1 član) i društvo u osnivanju Olib (2 člana). Ukupno je tečaj pohadalo 17 članova i 3 članice. U glavnom se je prešao sletski mate* lijal za sve kategorije.
Po završetku tečaja, 25. marta održan je zbor društvenih načelnika, Raspravljalo se u glavnom oko pripre* ma za slet u Beogradu. Prema do sada podnesenim prijavama učestvovanje ove župe na sletu biče 82 člana, 13 članica, 60 muškog naraštaja i 26 žen* skog naraštaja. Za takmičenje prija* vilo se 16 članova za srednje odeljenje i 6 za niže i to samo iz društava Ši* benik i Knm, te 16 brače za šesteros boj. Članica je prijavljen jedan odio za niži razdel i 6 pojedinki za četve* Г?У.°Ј- Muškog naraštaja biče 16 za nizi odio, a ženskog 6 isto za niži odio.
Z d r,
avo!
V. L-r.
MASARYKOVA PROSLAVA U ŽUPI.
Masarykova proslava provedena je u »У1т društvima župe na najsvečaniji nacm. Niti jedno društvo nije se oglu* silo pozivu, da u svom mestu organi* zuje proslavu osamdesetgodišnjiee jeds nog od najizrazitijih predstavnika sos kolskih težnja i nastojanja. Ime Tome G. Alasaryka poznato je u ovim kra* jevima još iz doba pre rata, kada je on dolazio ovamo i obilazio pojedina sela šibenske okolice. Zato su se na poziv župske uprave sva društva naj* pripravnije odazvala takmičeči se upra* vo, koji če tu proslavu prema svojim mesnim prilikama bolje i lepše održati. Neka su društva kao Siverič i Šibenik priredila proslavu več dana 8. marta, dok večina društava, a to su Benkovac, Betina, Drniš, Kistanje, Murter, No* valja, Novigrad, Pag, Preko, održala proslavu kako je bilo odredeno dana 9. marta. Društva Biograd n. m., Filips Jakov i Vodice održala su proslavu dana 16. marta. Program proslave bio je u glavnom sastavljcn prema upu* tama bratskog izvršnog odbora SSKJ, i izveden prema mesnim prilikama i sredstvima,^ kojima su društva raspo* lagala. Društva su pozivala na učestvo* vanje pojedine kulturne i humane usta* nove, kod kojih su naišla ne samo na potpuno razumevanje, nego i na lepu saradnju. Jedino je primečeno, da su se neka društva čisto verskog karakte* ra potpuno apstinirala od učestvovanja na proslavi.
U Šibeniku je proslavu organizos vala uprava župe. Uz učestvovanje Filharmoničkog društva, Hrvatskog muzičkog društva »Kolo«, Šibenske glazbe i Ženske narodne zadruge sa* stavljen je program, koji .se sastojao od akademije u Gradskom kazalištu, kao oficijelne proslave, iza koje je sle* dio promenadni koncerat Šibenske glazbe, a uveče čajanka Ženske narod* ne zadruge. Akademiju je otvorila glazba Sokolskog društva Šibenik sa
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
himnama čehoslovačkom i jugosloven* skom, iza koje je sledila pozdravna reč župskog starešine brata prof. Marka Trive. Hrvat. muz. društvo »Kolo« ot* pevalo je na to Hatzovukompoziciju »More« za muški zbor, a Filharmoničko društvo Mokranjčev »VII. rukovet«. Župski prosvetar brat Viktor Laden* hauser održao je tada predavanje o ži* votu i radu Tome G. Masaryka, iza čega je sledila »Utopljenka« od Kri* škovskoga, koju je otpevao muški zbor Filharmoničkog društva. Rihovskovom »Hej Slovane«, koje je otpevao muški zbor Hrvat. muz. društva »Kolo«, za* vršena je akademija, koja je bila od* lično posečena. Time je šibensko So* kolstvo pokazalo svoju ljubav i simpa* tije prema jednom od največih živečih Slovena, Tomi Masarvku. Zdravo!
V. L-r.
SOKOLSKO DRUŠTVO BENKO. VAC.
U nedclju 9. marta proslavilo je ovdašnje Sokolsko društvo na osobi*
to svečan način 80. godišnjicu veli*
A
StćtCsoče,
kilogramov kavčuka se vsako leto predela za dobre Palma-podpetnike.
Staro in mlado, bolni in zdravi, siromaki in bogatini, cenijo dobrote elastične hoje na Palma-podpetnikih.
In Vi?
Ali hodite Se vedno po usnju ali celo na podpetnikih, ki so okovani z železom.
Napravite poizkus nositi vsaj enkrat P a 1 ш u - podpetnike. Iz razlogov varčnosti, preudarnosti in napredka.
kog i zaslužnog sina prvog pretsedni* ka bratskog čehoslovačkog naroda dr. T. Masarvka.
Rano zorom pokazivaše ova lepa varoš u skladu mnogobrojnih zastava svoj svečani izgled.
U odredeno vreme i baš u 10 sati pre podne otpočine svrstavanje so* kolskih redova te ostalog članstva i gradanstva u povorku, na čelu sa če* hoslovačkom, a drugi sa jugosloven* skom zastavom. Zastave bijahu oki* čenc zimzelenom, a povorka svojim impozantnim nastupom i svečanim iz* gledom uz svirku muzike svračaše na* ročitu pažnju sakupljena sveta za dan proslave velikog Slovena i sokolskog ladenika brata T. Masarvka.
1 dok su čitavom okolinom odzva* njaii zvukovi sokolske muzike, svaki je u duši nosio neugaslu želju, da svo* jim prisustvom na akademiji oda po* štu i oduševljenje onom sinu bratske nacije, koji je protiv ugnjetača jugo* slovenskog naroda stajao uvek nepo* kolebivo u prvim redoviina borbe.
I kad je povorka završila svoj op* hocl mestom, tačno u 11 sati stareši* na brat Obrad Kneževič otvara aka* demiju sa prigodnim govorom u kom ističe velike i nenadmašive zasluge pretsednika T. G. Masarvka za naš i čehoslovački narod, tvrdeči, da ako je dužnost nečija, da iskaže zahvalnost i poštovanje prvom geniju slovenske rase, da je to dužnost naše zemlje i naroda, jer je on u prvom redu pomo*
gao i pomagao da izidemo iz teških veriga stoletnog robovanja, pa radeči tako doživio je puni uspeh, oživotvo* renjem našeg stoletnog sna, danom stečene slobode i samostalnosti. Oda* juči u ime prisutnih Sokola i sakup* Ijenih gradana i seljaka čast i hvalu velikom sinu bratske nacije, prisutni se uz poklikc »Živio« dižu >— dok so* kolska glazba intonira čehoslovačku i jugoslovensku himnu, koje su svi sa* kupljeni uečsnici stoječi saslušali.
Nakon toga starešina podelio je reč br. M. Gulinu, koji u kratkim er* tama prikaživa životopis i rad T. Ma* sarvka koji je bio od velikog uticaja na žive savremenike, i čija če dela zagrijavati sva pokolenja osečajem ljubavi prema domovini i njenoj šlo* bodi. Kliče pretsedniku Masaryku i napretku Čehoslovačke republike — našto u sali odjekne oduševljeni »Ži* veo« i »Zdravo«, dok mešoviti zbor peva »Jugoslaviji«, iza čega glazba svi* ra »U boj, u boj!«.
Starosta br. O. Kneževič završava čas akademije zahvaljujuči se na ve* likom odaz vu i poziva da pretsedniku dru. T. Masarvku kliknu trokratni so* kolski »Zdravo«, što je publika jed* noglasno uz plesak klicala. Nakon za* povedi »pozdrav na desno!« prama slici Nj. Vel. kralja Aleksandra I. i dr. Tome Masaryka sva publika ustaje i peva sveslovensku himnu »Hej Slo* veni«, iza čega se razilazi, uz svirku glazbe sokolskom koračnicom.
ŽUPA TUZLA
t SLOBODAN M. KOSTIČ.
Sokolsko društvo u Bičkom s du* bokom tugom u duši osetilo je očinsku žalost svoga starešina dr. Milorada Ko* stiča koji je izgubio milog sina, a naše društvo mladog brata, vrednog Sokola Slobodana uč. II. razreda gimnazije.
Iznenadna smrt zadala je tim veči udarac, jer je jedan bujan život koji je svakim danom pokazivao samo napre* dak uništen naglom smrču za nepuna tri dana. —
Bolna je to slika bila, kad su So* koli iznosih kovčeg svoga mrtvoga brata, a mladi Sokoliči opkolili ožalos ščenog oca i najiskrcnije detinjskim jccajima izražavali svoju tugu, jer je Slobodan bio duša tih redova i pris mer idealnog sokolskog odgoja. — Ro* den 8. februara 1918 u porodici čiji su članovi u prvim godinama Sokolstva kod nas prihvatili tu ideju, razumeli njen veliki značaj i snage svoje dece upravljali na rad u tome pravcu. — I Slobodan je stupio u Soko od svoje šeste godine i do tri dana pred smrt 22. III. o. g. proveo redovno vršeči duž* nosti u redoviina dece, a u septembru ove godine kao istaknut vežbač prim* ljen je u mladi naraštaj.
Svojom ozbiljnošču u radu na sva* kom mestu zadivljavao je starije, a svojim istupom u Sokolu obečavao da če u potpunosti ispuniti nade svoga oca, starešine našega društva, koji mu je u dušu ulio ljubav za Soko i najsa* vesnije shvatanje dužnosti.
Najviše što može dati dete u nje* govim godinama to je u svakom po* gledu dao naš mladi brat Slobodan i uspomena na njega zadržače svi koji ga znaju kao svetao primer za rad i život sokolskog naraštaja. D. BI.
*
POSETE SOKOLSKIM DRUŠTVIMA.
Članovi župske uprave — stareši* na, njegov zamenik prosvetar, tajnik i načelnik — posetili su 6. aprila o. g. Sokolsko društvo Tešanj, Teslić i Do* boj. Svrha posete je bila. da se člano*
vi župske uprave upoznaju za društve« nim funkcionerima i izmene misli o potrebama društava, Istoga dana odr* Žana je sednica načelnika II. okruga. na ko j oj je donešen zaključak, da se održi župski slet 8. i 9. juna o. c u Tuzli.
Članovi župske uprave održali su u Tesliču sednicu, kojom su prilikom sa upravom društva pretresli razna sokolska pitanja, koja se odnose na dru* štvo, te se je tom prilikom pokazalo da su ovakve posete zaista veoma po* trebne.
U Tešnju su se u nevezanom go* voru članovi župske uprave upoznali sa zbilja teškim prilikama u kojima ra* di ovo društvo.
Slične posete učiniče župska upra* va i ostalim društvima, ako joj to do* puste materijalne prilike.
*
»Priručnik za župske prednjačke ispite«.
(II. popravljeno izdanje.)
Ova knjiga, koja je štanpana 1928. godine u maloj nakladi posve je ras* prodana, ali pošto svakodnevno stižu pismene pa čak i brzojavne narudžbe kako od društava, tako i pojedinaca, dače se u štampu drugo popravljeno izdanje, ako se javi dovoljan broj pret* platnika. Knjiga če sc štampati latini* com, te u zbijenom slogu iznosi 200 stranica, a odlično če poslužiti za odr* žavanje društvenih predanjačkih ispita i za tehnički rad uopšte. Cena je knji* zi uključivši tu i poštarinu 15 Din po komadu.
Ako se ovo izdanje ne mogne obezbediti pretplatom, objaviče se pre* ko »Sokolskog Glasnika«, a u tom slu* čaju se neče knjiga štampati.
Pretplatu ne treba slati unapred nego narudžbu poslati pismeno Sokol* skoj župi Tuzla, a knjige če se svakom poslati pouzečem. Pretplata se prima do konca aprila o. g., pa če u povolj* nom slučaju knjiga izači iz štampe po* lovinom maja o. g.
MALI	O
Oglase p rim a po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din
Službo išče
dober telovadec in vaditelj 21 let star, absolvent srednje tehnične šole, optik in hospitant.
Jugoslovenska Sokolska Matica
ima v zalogi 58 komadov bambusovih skakalnih palic 4 m dolžine brez železne konice (goli bambusi), komad po Din 200'—, 1 blazino prevlečeno na obeh straneh z impregniranim platnom za Din 600'—.
REUMATIZAM
Ischias, ukočenost žila, ko-stobolju, zubobolju, glavo-bolju itd. liječi najsigurnije
„AnTIRHEUMIN“, koji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din.
FERRALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabe-
či, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig flaši 35 Din. Oba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvađača: Mr. A. Mrku-šida, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-čem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirheumina“ za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac).
Semena
za polje in vrt nudi
SEVER & K0MP.
LJUBLJANA
Zahtevajte ponudbo!
P. И. Petrovič
Trgovina porcuiana i stakla Sušak, Strossmayerova 8
n
M
A. Golob & Comp., Ljubljana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga samotne opeke!	Konkurenčne	cene!
Obaveštavam bracu Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po l m duljine a 0'80 m širine samo Din 2‘50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
ELITE
	LJUBLJANA
vodeča konfekcijska trgovina za dame, gospode in otroke / Prvovrstni salon za dela po meri	
Prešernova ulica 7—9
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
„Kavana Medulic", Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodernije uredena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i separirane igračnice.
Vino i pivo na čaše.
Sastajaliite Sokola!
Vlasnik: Ciril Tratnik
RUDE in KOVINE
ID.D.
LJUBLJANA, MIKLOŠIČEVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2727
En groš:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
ИШШ1 SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA GODINE 1690
° a
«.i
v <D <0 *
0) O
S*
>'o
o
|s
(0 ji
Д (Џ N P
BRZOJAVI: KRALJ ETA SUŠAK,
fl)
vseh vrst po foto graf ijah ali rizbah izvršuje za vsatoVE sten tisti nalsolidnejt
KLlSARNASTDEU
UUBUANR'DfllHftHNOVRj!
»IZVOR«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, N1RNBERŠKE I KRATKE ROBE
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produtjena Zvonimirovi ul 92
Najugodnejši nakup galanterije, usnjatih izdelkov, športnih predmetov, čevljev, galoš in pletenin pri tvrdki
F. H. Schmitt
Pred Škofijo 2 / LJUBLJANA / Lingerjeva ul. 4
Restauracija VAROŠKA PIVNICA
ZAGREB, GAJEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostiomca u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Ceneumerene!
Vlasnik: Ciril Tratnik
Tambure
najbolje, sremskog i Farlcaševog sistema
preporuča poznata i najveca radnja
J. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
Valiki cjtnik si slikama na isMjiv taljeni svakoma badava
Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
Nesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
j | F. flamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
Индустрија соколских потрепштина
Бранко Палчић
Централа: Загреб
Улица Краљиие Марије 6
Добав.тач Савеза Сокола Краљевине Југославије Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб Телефон број 26-77
ФИЛШАЛА Г.ЕОПТАД
Балканска 28 Хотел Праг
Израђујем све врсти со-колскнх потрепштина за јашш и излетни наступ чланова.чланица и деце тачно по пропису скј. Надаље препоручам се браћи за нзрадбу најмо-дермијих цивилних оде-ла, која по нпјновијсм кроју израђујем у вла-ститој радиониии.
KNJIGARNA
K UČITELJSKE * TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA C
M
4
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča eenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalniea šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razgledale Cene solidne' - Postrežba točna! - Zahtevajte cenike!
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA ŠTEV. 8
PREJE HENRIK KORN p (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
SLIKA STAREŠINE SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE NJ. VIS.
PRESTOLJENASLJEDNIKA PETRA
odobrena od Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. 2. marta 1930. god. br. 1554. U svima veličinama i raznim izradama dobije se uz cijenu počam od 50 Din
kod !виви*8нвв-
Umjetno nakladnog zavoda „RUBENS44 Zagreb, Vlaška 53
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r. z. z o. p. # Telefon štev. 108
======= Narodni dom ========
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5%, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000*—.
Соколску чоју прописну
израђује
Највећа домаћа индустрија вунених тканина
Влад^^окај^^
i у Параћину
и препоручује свим братским друштвима да се снабде директно из творнице по најповољнијим ценама. — Понуде и мустре шаље -========= творница на захтев. ========
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана - Медводе.
Подружнице и , стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне Демл.ане 6oje свију врсти и нијанса, кистова, 'стакларског кита итд. марке „MEPAKJ1 за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморс во и паздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОГЛУГА.
REGISTROVANA ZADRU G А_ S OG^ANIĆKNniM^AMSTVOM
★
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASI OV' JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TEIEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
Udaje Save/. Sokol, kraljevi.. jo^Uavij^Gao*!);
— Za upravu i oglase odgovara