KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (7)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 septembra 1933.
BR. 10344
I. G. Farbenindustrie Ahtiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za dobijanje živinih jedmjenja, podesnih za sterilizaciju semenja kao i za
konzerviranje i dezinfekciju.
Prijava od 27 aprila 1932.
Važi od 1 februara 1933.
Nađeno je, da se živina jedinjenja op-šte formule:
R R
Ac — Hg — C — C — ORj R R
u kojo Ac može da bude hidroksid, ili jedna proizvoljna grupa obrazovana sa živinim solima ili kompleksnim solima (acetat, laktat, oksalat, sulfat, hlorid, rodanat itd.), R može da bude vodc.nik, aikil, aralkil ili atil — i to međusobom jednake ili proizvoljno različite grupe — R, slično aikiiu, aralkilu, ariiu ili ostatku
R R
Ac — Hg — C — C —
R R
da se dakle takva živina jedinjenja mogu proizvesti u glatkoj reakciji i na taj način, da se na rastvor nekog ugljeničnog jedinjenja sa adiciono-sposobnim dvojnim vezivanjem pusti da dejstvuje živin oksid u nekom alkoholu uz učešće kiselih reagensa, kao kiselina ili kiselih soli. U živina jedinjenja, koja se tako mogu dobiti, alkohol, upotrebljen kao rastvorno srestvo, stupio je na poznati način u obliku alkoksi-ili aralkoksi-grupe. Treba naglasiti, da se kiseli reagensi i u vodenom rastvoru mogu dodati alkoholnom reakcionom međiu-mu pri proizvodnji alkoksi- odnosno aral-koksi-jedinjenja.
Jedinjenja, koja se mogu dobiti prema novom postupku, treba da nađu primenu u tehničke i farmaceutske svrhe, naročito
kao srestvo za sterilizaciju semenja i za konzerviranje i dezinfekciju. Ona se za tu svrhu upotrebljavaju ili sama za sebe ili u mešavini sa uobičajenim srestvi-ma za razbiaživanje, kao talk, infuzorna zemlja, kreda, soda, ili sa drugim materijama, koji dejstvuju fungicidno (uništavajući gljive), kao metilarzinoksid, fenilarzin-oksid, a u izvesnim prilikama i dodatkom rastvornih srestava, kao na pr. izopropii-naftalinsulfokiselog natrijuma. Ova se sre-stva upotrebljavaju u navedene svrhe na uobičajeni način. Ona se mogu upotrebiti u suvom ili vlažnom postupku sterilizacije sa neutralnom materijom kao talk, ili razblaženom sodom, da unište izazivače bolesti, koje se spolja nahvataju na semenju, kao na pr. tvrda snet (glavnica) meka snet (gar), gramineum itd.
Primer 1. Mešavina od 200 cm3 alkohola i 5 gr mravlje kiseline treba dodati 22 gr živinog oksida uz mešanje i uvođenje etilena. Posle kratkog vremena crveni živin oksid nestane i reakcija je završena. Suvišni alkohol se ukanja destilacijom u vakuumu, zaostatak se rastvori u vodi, rastvor se filtrira i pomoću 100 cm3 10%-nog rastvora kuhinjske soli istaloži se supstanca ove formule: C2H5 — O — CH2 — CH2 — HgCl sa iskorišćenjem od 90%. Tačka topljenja 92°. Na mesto etilalkohola može se sa istim uspehom upotrebiti metli alkohol. Tada se stvara odgovarajuće metoksil-je-dinjenje.
Primer 2. Mešavini od 200 cm3 benzilal-
Din. 5.
kohola i 6,5 cm3 sirćetne kiseline treba dodati 22 gr živinog oksida uz mešanje i u-vođenje etilena. Po završenoj reakciji prerađuje se kao u primeru 1. Na taj se način dobija beio kristilinično jedinjenje formule:	ChH5—CH2—O—Ckk- HgCl koje
prekristalisano iz sirćetnog etra pokazuje tačku topljenja pri 81°. Iskorišćenje 89%.
Primer 3. Mešavini od 200 cm3 butilal-kohoia i 7 cm3 azotne kiseline (d 1,4) treba dodati 22 gr živina oksida uz mešanje i uvođenje etilena. Po završetku reakcije načini se aikaličnom pomoću razblažene natriumove cedi, suvišni butilalkohol uklanja se u vakuumu, ostatak se pomeša sa 100 cm3 10%-nog rastvora kuhinjske soli. Izdvojeni beli taiog' se isiše, opere se vodom i prekristališe iz metilaikohola. Kristali pokazuju tačku topijenja pri 88°, njihov sastav odgovara formuli:
CHg—CH2—CH2—CH2-0"CH2--CH2--HgCI
Iskorišćenje iznosi 93%.
Primer 4. Pri običnoj temperaturi meša se 22 gr živina oksida, 200 cm3 alkohola, 6,5 cm3 sirćetne kiseline i 17 gr metiieste-ra cimetne kiseline, pri čemu živin oksid za kratko vreme iščezne i reakcija je završena. Suvišni alkohol se otpari u vakuumu, male količine sirćetne kiseline neutralizuju se razblaženom natriumovom cedi, sve se ovo izmeša uz dodatak vode i 60 cm3 10%-nog rastvora kuhinjske soli i nastala bela kristalna kaša se osiše. Kristali pokazuju osobine, koje su ranije opisane i njihov sastav odgovara formuli:
CgH, _ CH — CH — COOCH..
HsC20 HgCl
Iskorišćenje iznosi preko 90%.
Primer 5. Sa 22 ,gr živina oksida, 200 cm3 metilaikohola, 6,5 cm3 sirćetne kiseline i 13 gr 1,4 dihidronaftalina postupa se kao u primeru 4. Nastali beli talog se isiše i prekristališe iz metilaikohola. Novo jedmje-nje formule
' Sa 22 gr živina oksida, 200 cm3 metilal-kohola, 6,5 cm3 sirćetne kiseline i 13 gr 1,4 dihidronaftalina postupa se kao u primeru 4. Nastali beii talog se isiše i prekristališe iz metilaikohola. Novo jedinjenje formule
pokazuje tačku topijenja na 111°.
Primer 6. U mešavinu od 432 gr živina oksida, 2 1 metilaikohola i 90 gr oksalne kiseline, pod jakim hlađenjem, uvodi se uz dobro mešanje etilen. Posle kratkog vremena retorta je ispunjena nekom gotovo belom čvrstom supstancom čiji sastav odgovara formuli HgCO.CH2.CH2.HgOOC— COO.CH2.CH2.OCHg. Reakciona mešavina se isiše, a talog se prekristališe iz metilaikohola. Dobiju se beli listići sa tačkom topljenja 165—166°, koji su u vodi do 4% rastvorljivi. Iskorišćenje iznosi 96% teorij' skog.
Patentni zahtev:
Postupak za dobijanje živinih jedinjenja, podesnih za sterilizaciju semenja kao i za konzerviranje i dezinfekciju, opšte formule R R
Ac — Hg — C — C — ORt
R R
u kojima Ac može da bude hidroksil ili jedna proizvoljna grupa obrazovana sa ži' vinim solima, ili kompleksnim solima (acetat, laktat, oksalat, sulfat, hlorid, roda-nat itd.) R može da bude vodonik, alkil, a-ralkil ili aril — i o među sobom jednake ili različite grupe R, slično alkilu, aralkilu, a-rilu ili ostatku
R R
Ac — Hg — C — C —
R R
naznačen time, što se živin oksid pusti da dejstvuje na jedinjenja sa adiciono sposob' nim dvojnim vezivanjem uz dodatak nekog kiselog reakcionog sredstva u prisustvu jednog alkohola odnosno jednog arilal-kohola.