SOKOLIĆ
з
8
LIST ZA SOKOLSKI NARAŠTAJ
GODINA XX
BROJ 5
^1ц»:
mesečno. — Godišnja pretplata Din 20'
SADRŽAJ
STRANA
1. U Prag!.........................................................121
2. Konac školske godine .	.	122
3. Veliki dani ..............	123
4. Tirš naš učitelj i vođa	124
5. f Br. dr. Ivan Lah............................................  125
6. »У добру je лако добар	бити	—	на	муци се познају јунаци ...«	.	126
7. Đurđevdanski uranak.............................................127
8. Vidovdanskim herojima.........................................  127
9. Jedan proglas Saveza slovenskog	Sokolstva iz 1912 godine ....	128
10. O jeziku, rode, da ti pojem................................... 129
11. Poštovati neprijatelja	....	 130
12. Божина храброст............................... .....131
13. Spominu brata Slavomira Kratochvila ........	132
14. Novo naraštajsko odelo .....	....	134
15. Moć navike ..............	135
16. Naši pesnici: Kralju Mučeniku. —- Poruka. Соколи на стражи!
Наше снаге. — Bez nade. Oni sa dna. — Na pragu ljeta. — U prirodu, braćo! — Jednoj. —• Profana balada. — Mi smo jaki. — Mojoj suzi. — Linea Vitalis. — Đurdevdan.............................................143
17. Radovi našeg naraštaja: Dolje alkohol! — Na rivi .	.	145
18. Glasnik : X sveslovenski svesokolski slet u Pragu. — Ob 60-letnici Zofke Kvedrove. — Grad dečaka. — Već se može videti i kako biljke rastu.
Kako umeju da gladuju životinje. — Potreba papira mijenja zemljište i stanovnike. — Udobnost vlakova. - 3904 metra duboka rupetina.
Jastreb i golub. — Odbijena molba. — »Šimej iz Roža.« Betina, Zlatarevo zlato na našoj pozornici. — Za šalu .......	146
»Sokolić« izlazi na kraju svakoga meseca. Godišnja pretplata Din 20'—, polugodišnja Din 10'—, pojedini broj Din 2—.
Urednik: Josip Jeras, Ljubljana, Levstikova ulica 19.
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Naslov uprave: Uprava sokolskih listova, Ljubljana, Frančiškanska ulica 6. Telefon br. 2312.
Račun pošt. štedionice 12.943.
Rukopisi se šalju na adresu urednika, pretplate i narudžbe upravi sokolskih
listova.
Tiska: Učiteljska tiskara u Ljubljani (pretstavnik France Štrukelj).
U LJUBLJANI, MAJ 1938 GODINA XX • BROJ 5
U PRAG!
Zlatni Prag, srce Slovenstva i Sokolstva, raširenih ruku i otvorena srca dočekuje svu svoju braću i sestre iz čitavog slovenskog sveta, iz čitavog sveta gde Sloveni slovenskim i sokolskim duhom dišu i u kojima slovensko srce kuca, sve one koje je slovenska majka odnjihala na svojim grudima i svojim mlekom dojila, milozvučnom slovenskom pesmom uspavljivala u slatki san, sve one koji u svojim dušama osečaju i proživljuju svu onu tešku Kalvariju koju je imao da podnese slovenski rod, a koju mu Kalvariju i danas spremaju stari neprijatelji i zavojevači Slovenstva. Slovenstvo se budi, ne da ubija i zasužnjuje, već da svetu pokaže da je ono jedino sposobno da preporodi svet po temeljnim zasadama slovenske misaonosti, da samo Slovenstvo gaji u svojim grudima sve one osobine, koje od čoveka cine čoveka. To će pokazati i ovogodišnja velebna manifestacija slovenske i sokolske snage u zlatnom Pragu.
Sokolski naraštaju! Da li si svestan svoje velike zadaće, koju imaš da pokažeš na ovom velikom sletu? — Uvereni smo, da jesi. I baš ti nam ležiš na srcu, od tebe očekujemo da ćeš svoju dužnost izvršiti savršeno, da ćeš svetu pokazati ono, što on od tebe čak i ne očekuje. Verujemo da ćeš nadmašiti samog sebe, kao što si to uvek želeo i izvršio. Jer ti si naša uzdanica, ti si naša budućnost, ti ćeš morati da povedeš Slovenstvo i Sokolstvo k neviđenim i neslućenim uspesima i pobedama, ti ćeš morati da udahneš Slovenstvu svoj duh, da u njegove žile pretočiš svoju mladu, zdravu i toplu krv.
Kratko nas vreme deli od mobilizacije slovenskog Sokolstva. Za nepun mesec dana nastupiće jugoslovenski naraštaj, u zajednici s naraštajem svih ostalih slovenskih naroda, na praškom sletištu pred stotinama tisuća gledalaca. A sve te tisuće neće biti nama Sokolima sklone, one neće s veseljem gledati naš red, naš rad i naša nastojanja, već će kritički promatrati samo ono, gde vide, ako budu videli, gde smo slabi, gde bi nas mogli napasti i prikazati svetu u krivom svetlu. ^hog toga mora naš naraštaj da iskoristi ovo kratko vreme u svestranom spremanju: u telesnom, idejnom, organizacionom te u podrivanju svoje volje — volji zajednice, celine. Samo tako porašće naša vrednost u nama samima, u očima ostalog slovenskog i nesloven-
skog naroda, među onima koji nas ljube, a i među onima koji bi nam najradije iskopali grob ispod nogu. Vežbajte, čeličite svoju volju, podvrgavajte se interesu zajednice, proučavajte sokolsku misao i sokolsko delo, dozovite u pamet slovensku prošlost i pođite u Prag sa čvrstom voljom i odlukom, da se žalosna istorija Slovenstva neće i ne sme ponoviti. Pođite u Prag spremni i naoružani sokolskim vrlinama! Polazite u bratsku zemlju, među bratski narod, gde ćete se osećati kao u svojoj drugoj domovini. Pođite u zlatni Prag vedra čela, otvorenih očiju, poravnate šije, čiste savesti, odvažna duha i nesalomljive volje da ćete svim svojim snagama čuvati i nadograđivati veliko Slovenstvo u duhu velikih slovenskih i sokolskih trudbenika.
Neka u zlatnom Pragu, u toj slovenskoj Meci, dođe do punog izražaja jedan duh, jedna mišica, jedna volja u službi Sokolstva i Slovenstva.
Sletu: Na zdar! Zdravo!
(Kljć.)
*
konac Školske godine s. svoboda
Zagreb
Još nekoliko dana i đaci naraštajci napuštaju školu. Jedna godina rada prošla je brzo, a marljiva braća su nastojala da to vreme što bolje iskoriste. Željeni praznici su na pragu i skoro tri meseca su na raspoloženju. Mnogi će biti srećni što idu na sveslovenski svesokolski slet u Prag, da vide manifestaciju Sokolstva i da dobiju nov pojam njegove snage, vrednosti i značaja. Ta srećna braća dobiće za uvek utisak sokolske snage, biće ponosni da su bili na toj velikoj reviji svih Sokola Slavena. Poznanstva s braćom Čehoslovacima, Poljacima i Bugarima biće svakako divna i nezaboravna uspomena za svakoga ...
Ipak je još više braće koji ne mogu u Prag, i koji će na drugi način upotrebiti svoje praznike. Bilo gde, i bilo kako ne smeju zaboraviti da su Sokoli, da budu uvek svesni svoga znaka i sebe samih.
Vreme je jedino koje se ne zaustavlja, koje uvek ide napred donoseći nam uvek nove promene. Čovek jedva oseća kako prolaze godine, a svejedno sve ide napred. Nove godine, novi rad, uvek jači, zamašniji. Tako i sada: jedna godina školskog, osnovnog rada je prošla, nove snage i napred na rad, da budete i vi pravi sinovi vaše domovine. Ne zaboravite: »U radu je spas«, a dodajte još sokolsko geslo: »U desnici snaga, u srcu odvažnost a u misli domovina«. To neka vam bude put i vodilja u život.
VELIKI DANI
JOSO MATEŠIĆ, Generalski Stol
Mnogi će možda reći kad pročita ovaj naslov: Pa mi već znamo o čemu se radi! Veliki naši dani jesu ove godine naši veliki jubileji: proslave đva-desetogodišnjice oslobođenja i ujedinjenja naše Otadžbine, što mi svi znamo. Jeste, znamo to, ali je potrebno, da o tome pišemo čim više, jer su zaista veliki dani, koje ne smemo zaboraviti! 2ivot teče neusporenom brzinom, dani, meseci i godine odlaze nesmanjenom brzinom u nepovrat, pokolenja dolaze na svet, žive, rade, bore se i umiru. Sve ide, sve se kreće, pa i ovo što smo pročitali spada već prošlosti.
Baš zbog toga dužni smo svi,	a naročito	mi mlađi, da	posebnu	pažnju
obratimo istorijskim spomendanima naše slavne prošlosti. Koliko bi se ose-ćali srečnima oni velikani našega roda bez razlike vere i plemena, koji su se kroz dugi niz godina borili za oslobođenje i ujedinjenje svih Jugoslovena, ali nisu mogli dočekati taj veliki dan.
I eto, ove godine navršava se	dvadeset	godina kada se	približio	koncu
veliki svetski rat u kome su se naši očevi	i	starija braća	borili za	ideale
slobode i jedinstva troimenog roda našega. Navršiće se dvadeset godina od najvećeg dogođaja iz svetskog rata: od proboja solunskog fronta, gde su naši hrabri legionari pomogli legendarnoj i junačkoj srpskoj vojsci uz pomoć savezničkih francuskih i engleskih četa, da slome moć tuđina teraj ući u po-bedonosnom naletu tuđe čete iz pogažene Srbije čak do Srema, vođeni rečima Regenta Aleksandra kao vrhovnog komandanta koji reče: »Napred junaci, u slobodu ili smrt!« 1 junačke čete naše đonosoše na bajonetima slobodu svima Jugoslovenima.
Od ne manje važnosti biće i proslava dvadesetogodišnjice značajne sed-nice Hrvatskog sabora, kada je proglašeno, 29 oktobra 1918, oslobođenje hrvatskog dela našega naroda od ropstva austrougarskoga. Također će biti značajna i obletnica istorijskog zaključka Narodnog veća Slovenaca, Hrvata i Srba, kojim se traži sjedinjenje svih Jugoslovena u zajedničku državu Srba, Hrvata i Slovenaca.
U iste dane padaju i istorijske sednice crnogorske Velike narodne skupštine, na kojoj je takođe donesen zaključak o sjedinjenju i svrgavanju sa crnogorskog prestola dinastije Petroviča - Njegoša.
A onda nam dolazi najsjajniji dan naše istorije: Prvi decembar, dan Ujedinjenja. Kome od nas nije poznat taj dan, kada su pretstavnici svih krajeva naše oslobođene Otadžbine primljeni u audijenciju od ondašnjeg Regenta Aleksandra, da Ga zamole za proklamaciju Ujedinjenja Srba, Hrvata ' Slovenaca. To je bio dan, na koga su vekovi čekali, dan koga su milioni želeli, za koga su prolivene reke krvi i prineseno brdo ljudskih žrtava.
Zar to nisu veliki dani roda našega! Zar će ikad dovoljno biti o njima Pisano? Zar i jednog trenutka možemo zaboraviti na te dane, dane opevane, dane sreće, radosti i slavlja svega naroda našega.
Mi mlađi, naročito sokolski naraštaj, znaćemo dostojno da proslavimo ove velike dane, koji će ostati u uspomeni svima našim pokolenjima i potomcima dok bude sveta. Mi ćemo se slaveći uspomenom na ove dane napajati snagom i novim poletom za rad u očuvanju ideala oslobođenja i ujedinjenja. Ako ustreba, mi ćemo biti spremni da uzidamo naše kosti u temelje ^aše slobode i jedinstva ne žaleći živote dati za one velike ideje, koje su ^ašle svoje ostvarenje preko velikih dana povesti naše pre dvadeset godina! šećemo nikada dozvoliti da itko dira u delo Kralja Mučenika i Ujedinitelja, već ćemo čuvati i sačuvati slobodnu i ujedinjenu Otadžbinu nasu zajedno s našim Mladim Kraljem Sokolom, koji će onog velikog dana, 6 septembra 1941, stupiti na presto Otaca!
Kroz ove velike dane postala je velika i slavna sva nasa proslost, slavna i^ste nam sadašnjost, a još slavnija biće budućnost roda našega!
!к:
TIRŠ NAŠ UČITELJ I VOĐA
»1 kad mene ne bude više, vi produžite gde sam ja ostao« — Tirš.
Naš sokolski pokret spada medu idejne pokrete. I kao što su svi idejni pokreti imali jednog svog idejnog začetnika, svog duhovnog oca i učitelja, tako i naš sokolski pokret ima svog duhovnog oca i učitelja u neumrlom dru Miroslavu Tiršu. Zato mu hvala i slava! On je bio za života najvredniji učitelj sve one mnogobrojne braće koja su se okupljala u sokolskim gnez-dima; on je ostao trajnim učiteljem i posle svoje prerane smrti svim svojim učenicima koji su ga za života poznavali i s njim sarađivali; on je ostao trajnim i večnim učiteljem svih sokolskh generacija, a i ostaće dok bude Sokolstva, jer pravog Sokolstva ne može da bude bez Tirša kao učitelja, kao što ne može da bude pravog kršćanstva bez Hrista.
Tirš nam je učitelj svih sokolskih vrlina, Tirš nam je učitelj u svakom sokolskom radu i nastojanju, i Tirš će nam večno takovim ostati, jer mi produžujemo onde gde je on stao. Time mi ispunjujemo njegovu poslednju zelju, koju nam je u amanet ostavio.
Ali — Tirš mora da nam bude i uzorom. Uzori su nam u životu potrebni. Uzora moramo imati i u Sokolstvu, a najugledniji nam je uzor naš učitelj besmrtni dr. Miroslav Tirš. On nam je uzorom kao učitelj, on nam je uzorom kao voda — prednjak, on nam je uzorom kao brat vežbač, 011 nam je uzorom kao Soko. To vidimo iz njegova života i rada, iz njegovih dela. On nam je pokazao kakvi moramo da budemo u svom sokolskom životu. Tirš nam je vođa našeg sokolskog pokreta i naše sokolske organizacije.
Tiršev duh i ugled govore nam na usta naših prednjaka i nastupaju preko naših vođa - načelnika, on je, dakle, trajno s nama. I mi čvrsto verujemo da će on s nama tako večno ostati, jer boljega vođu i učitelja ne možemo ni zamisliti. Zato je dužnost svakoga od nas, dužnost svakog pravog i svesnog Sokola, da što temeljitije upozna ličncpst i delovanje, ideje i nauku dra Miroslava Tirša.
U ovoj godini kada se pripremamo za veliki sveslovenski slet, nastojmo svi da Tirševa slika i njegova potpuna ličnost bude resila ne samo svaku sokolsku vežbaonicu, nego i svaku sokolsku dušu. Napojimo se njegovim idejama da ostanemo do smrti svesni članovi velike sokolske organizacije i poradimo na tome da nam Tirš bude doista uvek učitelj, vođa i uzor.
U doba koje preživljujemo, osećamo krizu ljudskog društva, krizu čustvovanja, krizu morala, krizu materijalno - gospodarsku i njen vratolomni ples unaokolo. Nestalo je ideala. Ali pored svega toga mi Sokoli imamo čvrstu veru koja u nama budi odvažnost u uzvišenu moć sokolskog bratstva. Tu veru u sokolske ideale ulio je u nas veliki učitelj Miroslav Tirš. Mi ćemo to osetiti na ovogodišnjem sletu u Pragu.
Zato smelo napred pod sokolskim zastavama, jer tu je život, tu napredak.
A dok budete boravili u zlatnom Pragu, pođite na Olšansko groblje gde počiva veliki Učitelj. Tamo ćete osvežiti svoju dušu novim pregnućima za lepi sokolski rad.	ib	—	Zagreb
t BR. DR. IVAN LAH
Dne 18 maja prestalo je zauvek da kuca plemenito, dobro i blago srce velikog jugoslovenskog borca, .osvedočenog Sokola i vrlo omiljenog književnika i publiciste profesora dra Ivana Laha. Umro u svojoj 57 godini života u Ljubljani, skršen dugotrajnom bolešću, koja je iz-grizala i nagrizla njegovo otporno i žilav.) telo.
Ime dra Ivana Laha poznato je naširoko u jugoslovenskoj javnosti, naročito onoj nacionalističkoj, u najboljem smislu ove reči, a pok. brata dra Laha poznaje i čitavo Slavenstvo. Njegov je horizonat daleko sizao preko granica malene Slove-načke i drage nam Jugoslavije; on je svoje poglede upirao mnogo dalje, tamo gde žive ostala naša braća Sloveni, ma kojim se imenom zvali.
Nacionalni i književni rad počivšeg brata dra Laha počinje mnogo godina pred svetski rat. Taj početak treba tražiti dok je još sedeo u školskim klupama. Kao oduševljeni Sloven polazi u Prag, gde studira slavenske jezike na tamošnjem sveučilištu, gde je predavao najveći naš slavenski naučenjak i političar pok. Pretsednik Osloboditelj Masarik. Zadojen mislima ovog velikog mislioca i velikog Slavena vraća se u domovinu, gde sve svoje snage uzidava u narodni napredni rad. Uređuje novine i časopise, piše knjige, predaje, prikazuje, vodi i osokoljuje. Takav je ostao do svog zadnjeg daha. Soko je bio od svojih mladih dana. Zbog nacionalnog rada austro-madžarske vlasti bacaju ga u tamnicu, odatle ga šalju na front, odakle se vraća kao ranjenik. Crnožuta aždaja zadala mu je smrtonosan udarac od kojeg se nije mogao oporaviti i od kojeg je konačno i podlegao u vreme kada su nam tako potrebni ovakvi fanatični i kristalno čisti domoljubi, Sokoli, borci, iskreni Jugo-sloveni i Sveslaveni. Dr. Lah bio je borac, bio je mučenik, koji nikada nije tražio niti hvale, niti priznanja, niti položaje, a što mu nije nikada ni davano. Ali za njega je bila glavna njegova savest, koja je bila čista i neokaljana.
Brat dr. Lah bio'je visoko cenjen i od svojih neprijatelja. Njemu je morao da skine kapu i najljući protivnik. Kao profesor bio je nada sve voljen od svojih drugova i od svojih učenica, kojima je bio pravi otac i nenadoknadivi uzgojitelj. Kao književnik išao je pravcem velikog Ivana Cankara.
Brat dr. Lah bio je veliki Soko. Naročito je ljubio sokolsku omladinu. 1 naš »Sokolić« mu velik dug duguje. Dr. Lah je bio osnivač »Sokolićevog« prethodnika, a neko vreme mu je bio i urednikom. Brat dr. Lah je mnogo Pisao i u drugim sokolskim listovima.	,	...»
Teško nam je u ovom kratkom člančiču prikazati život i rad ovog čeličnog značaja i nesebičnog rodoljuba. Mi to ne bi nikada ni uspeli. Ali možemo jedno da ustvrdimo, da je smrću brata dra Laha nastala velika praznina u našim sokolskim i jugoslovenskim redovima, i	da	ima malo	ljudi	njegova
Poštena i borbena kova.	,	x,	.	.
Večna Ti slava, neprežaljeni brate Ivane!	Neka Ivoje	misli	i Ivoja
nastojanja dožive čim skorije puno ostvarenje!	(Kljć)
»У добру je лако добар бити — на муци се познају јунаци ...«	лазар симеуновић,
Београд IV
Који пример да истакнемо да дамо најбоље огледало овој дубокој песничкој фило-зофији нашег неумрлог Његоша, творца Горског вијенца?
Чини нам се, више но ма у ком другом, да ћемо то најјасније учинити овим примером:
У	рату 1014/1915 годинс војска Аустро-Угарске Мгнархије и Немачке 6pojno нссравњиво надмоћнија, добро опремљена и наоружана у сваком погледу, успева, кајзад, да заузме целокупну територију Краљевине Србије. Српска војска, међутим, мала no броју и сиромашна no оружној и иначе материјалној спреми, давала je овој спажној силн такав отпор да je тиме изазвала дивљење целога света, чак и својих непријатеља. Иако се борила под веома тешким околносгима, праћена глађу, голо-тињом и без доброг оружја и мунидије, као и осталог ратног материјала, српока војска не хтеде подлећи непријатељу. Она je била приморана да своју земљу преда нелријатељу, али се сама не хтеде предати. Ona загази у албанске планине н издржа албанску голготу. Прелазећи на туђе тло, она одржа своју државу али бива знатно умаљена губицима у људству. Благодарећи помоћи савезничких држава, која joj -je затим указана, њена ее војска нрикудља и опоравља у туђини бржс но што се то могло очекивати. Ona убрзо показа моћ и вољу за нове борбе. У организованом иробоју са солунског фронта, поред савезничке војске, показује српска војска нечувен елан. Она доживљује да се поново врати у евоју домовипу, потпуно очишћену од по-иријатеља. По величини поднетих жртава и патња српска војска тада показује једин-с.твен пример у историји ратовања. Али, њене жртве доносе велики плод. Од Кра-љевине Србије постаје моћиа Краљевина Југославија. У новој држави уједињени ev сви: Срби, Хрвати и Словенди. Остварује се, најзад, давнашњи сан наших славних предака.
Kao што видимо, лако je било борити се војсци, која je била и сита и опремљена и бројно јача, a тешко и мучно je било српској војсци, коју je рат изненадио и затекао неспремну у сваком погледу. Па ипак и тако снажна војска непријатеља доживљује многе поразе и трпи у том свом експанзивном налету велике губитке. Њој je требало много више времена но што je сама предвиђала и очекивала na да савлада отпор те малобројне и неспремне српске војске. Међугнм, несаломљиви дух и морал ерпских Еојника, почов од редова na до наЈвишег старешине, и велика љубав за својом родном грудом, уепева да се одржи кроз сва та искушења и патње и да дође до победе-
Нашег војника помогли су у овим догађајима примери славне прошлости. Свагда га je снажио душевпо, иоред осталог и у многоме, велики Његошев дух, шегова мисао: *У добру je лако добар бити — на муди се познају јунаци ...«
• ĐURĐEVDANSKI URANAK J°so “atesić
Ueneralski btol
Naš narod kaže: »Đurđev danak — hajdučki sastanak.« Ove reči najbolje je razumela naša junačka vojska, koja svake godine na naročito svečan način slavi đurđevdanski uranak. Nema lepšega, nego kada u rano majsko jutro mladi i zdravi vojnici polaze u zelene šumice i gajeve uz svirku muzike, praćeni Sokolima i ostalim građanstvom, da tamo proslave đurđevdanski uranak u zajednici, izmešani vojnik sa Sokolom i građaninom i seljakom.
Tu se onda u onom mladalačkom veselju, uz pesmu i igranku, oseća koliko su morali biti pronicljivi oni naši narodni junaci i hajduci, koji su pred tuđinskom silom morali bežati u planine, da se tu nakon zimskog snega sastanu na dan Đurđeva i tu održe svoja bojna večanja, stvore planove za borbu i spreme se za velika dela. Baš na Đurđev dan, usred majskog cveća i zelenila, čovek se oseća naročito jakim i snažnim u oživeloj prirodi, gotov da sve od sebe dade za svoju ideju.
Naša mladež dobro znade što je to đurđevdanski uranak, a još bolje će to osetiti u redovima naše junačke vojske, kad budu sposobni da služe Kralja i Otadžbinu. Svaki će od vas, draga braćo naraštajci, u svojoj duši proživeti onu retku sreću i zadovoljstvo, koju proživesmo i mi vojnici u rano majsko jutro, gde sve oko nas peva životu i radu.
Đurđevdanski uranak nije nikakva strana ni tuđinska uvezena svetkovina, to je izvorna naša narodna slava. To je od naroda prihvatila naša narodna i junačka vojska, ta ona zajedno sa Sokolima i ostalim narodnim udruženjima priređuje đurđevdanski uranak u prirodi, koja se oslobodila od zimske ukočenosti.
Iako je već davno prošao đurđevdanski uranak, na koji su po svim krajevima naše lepe Otadžbine uranili svi Jugoslovcni, napisao sam ovo par redaka, jer se taj dan nalazi u mesecu maju, i jer moramo nastojati, da sav naš narod uščuva sebi za večna vremena ovu lepu svetkovinu — đurđevdanski uranak, kao spomen na one, koji su se borili za našu slobodu.
VIDOVDANSKIM HEROJIMA ј: A- tabakovic,
**	oarajevo
Interesi jednog naroda i cjeline zahtjevaju, da se narodnim herojima i zaslužnim velikanima iskažu zahvalnost i priznanje naroda kako bi mlađi naraštaji dobili potstreka i volje u altruističkom radu za svoj narod i za njegovu bolju budućnost.
(Uz 28 juni 1918— 1938 godine)
Nad grobnicom Vašom cvate mirisno cvijeće svete Slobode.
Nova pokoljenja upališe mnogobrojna kandila, a počasne baklje plamte nesagorivim plamom od Triglava do Vardara, od Save do Jadrana.
Već dva decenija Vi snivate spokojni san vječnosti, a djela Vaša svijetle se nad grobnicom, Vašom kao sveti memento Vaše herojske Žrtve.
Danas već dvadeseti put s dubokim pietetom u duši stojimo pred granitnom Vašom grobnicom. S tog velikog i neiscrpivog vrela narodne ljubavi i junaštva, mi danas već po dvadeseti put crpimo snagu za nove žrtve i nova pregaranja, koja od nas traži nacija i budućnost naše domovine.
Stojimo tako pred spomenikom Vaše Žrtve i sjećamo^ se svih onih Znanih i neznanih junaka, čiji su životi uzidani u temelje naše velike Jugoslavije i čijom su krvlju posvećeni.
Na ovaj veliki dan, koji je od vajkada bio simbol naše nade i slobode, velimo: da ćemo vazda i svuda ostati vjerni Vašoj svijetloj uspomeni.
Neka Vam je vječna slava i hvala!
JEDAN PROGLAS SAVEZA SLOVENSKOG SOKOLSTVA IZ 1912 GODINE HAJRUDIN ĆURIC,
S a r a j e v o
U predvečerje I sleta Saveza slovenskog Sokolstva u Pragu, 1912 god., izdalo je pretsedništvo ovoga Saveza proglas celokupnom Sokolstvu, koji glasi:
»Braćo sokoli!
Braćo Sloveni!
Uz napornu težnju i čvrstu volju, uspjeli smo da konačno udružimo mnogobrojne grupe slovenskog Sokolstva u jednu cjelinu, snažnu svojim razmjerom, jaku našom odanošću, krasnu uzvišenom zadaćom, koju smo joj na srce stavili.
Tome nas je vodila neodoljiva težnja za podizanjem slovenskog naroda, čiji život hoćemo da podignemo zdravim i jakim odgojem, njegovanjem i oplemenjivanjem njegovih prirođenih tjelesnih sposobnosti i time udarimo temelj za moralni razvoj i duševni napredak Slovenstva.
Tome cilju idemo putem koji odgovara temperamentu i fizičkoj ulozi naših naroda, sokolskom vježbom, prožetom sviješću naše plemenske uzajamnosti i zajedničkih naših interesa.
To namjeravamo da dokažemo zajedničkim istupom na
I sletu Saveza slovenskog Sokolstva, koji sazivamo na dane od 15 juna do 19 juna u
slovenskom Zlatnom Pragu.
Ponajprije, tu treba da u organizovanoj cjelini istupi mladež slovenska, da dokaže svoju dospjelost i sposobnost, a u junačkom natjecanju da okuša svoju snagu, marljivom vježbom ojačanu.
Zovemo vas zato i muško i žensko na tu svečanu manifestaciju snage slovenske, gde da damo dokaz vrednosti i zadatka našeg udruženja na tom važnom kulturnom polju. Neka se naslijeđene osobine otaca i djedova naših, patriotskim tradicijama osvještane, osvježene probuđenom težnjom za novim i dostojnim životom Slovenstva spoje u veličanstvenu sliku sokolskog djela i nastojanja, koje ide za oplemenjivanjem i savršenstvom ljudskim.
Naš slet spojili smo sa
VI	sletom Češke obee sokolske
koji se priređuje na uspomenu pedesetogodišnjice osnivanja prvog sokolskog društva u Pragu, a i cijelog Sokolstva.
Kraljevski Prag taj starodrevni grad češki, grad slavan po svojoj istoriji, bogat rijetkim spomenicima, krasan svojim položajem i uređenjem, to od uvijek živo ognjište slovenskog duha, pripravlja se svom srdačnošću i radošću da dočeka u svojim zidinama mile svoje goste i obaspe ih najsrdačnijim izljevima svoje istinske, duboke i svijesne ljubavi.
Naprijed dakle, braćo, na rad i slavno djelo, nek opet jedanput zagrmi naš zajednički zbor, na udivljenje svijeta, nek se ukaže slika udruženih grudi i mišica slovenskih u ogledanju snage i jačine, lepote i plemenitosti, posvećene dobru i sreći milog našeg naroda.
Zdravo! Czolem! Na zđar!
Pretsjedništvo Saveza slovenskog Sokolstva:
Dr. Ant. Novotni,	Dr.	Jos.	Šajner,
djelovođa.	pretsjednik
Dr. Lazar Car,	Dr. Jindr. Vanjiček,
potpretsjednik.	vođa.
Iz ovoga proglasa braća naraštajci i sestre naraštajke mogu da vide težnje predratnog Sokolstva, koje je uvek ponosito i neustrašivo koračalo svom velikom cilju.
O JEZIKU, RODE, DA TI POJEM...
Mi vrlo dobro znamo, da Sokolstvo ne ide samo za tim, da u svojim članovima razvija samo jake mišice, da svoje pripadnike telesno toliko ojača, da se mogu ogledati sa starim Herkulesom ili Samsonom, več znamo, da je Sokolstvo i takva ustanova, koja mora da u svojim pripadnicima razvija i duh i narodnost. Ono što nas razlikuje od drugih naroda jeste jezik, to je barem glavna oznaka jednog naroda. 1 što je stablu lišće ili ptici perje, to je narodu jezik. Nijedna se ptica ne kiti tuđim perjem, nijedno se stablo ne ponosi tuđim lišćem. To nam je svima dobro poznato. Ali mi vrlo često radimo sasvim drukčije.
Želimo da progovorimo nekoliko reči o lepoti i čistoti jezika. Naši sokolski listovi, u mislima nam je naš »Sokolić«, imaju zadaću da poučavaju. Kako ćemo najbolje poučavati (mi znamo, da ima među nama mnogo braće, koji su potrebni te pouke i koji se žele poučiti!)? Najbolje na taj način, ako budemo znali što zapravo želimo reći, i ako to što želimo reći budemo znali i lepo napisati: jasno, kratko, sočno, razumljivo. Držimo, da je osnovni zadatak svakog Sokola, svakog rodoljuba, a napose školovanog omladinca, da dobro govori svoj jezik i da je kadar da baci na papir, lepo i razumljivo, sve ono što mu je na srcu. U zadnje vreme oseća se gotovo svuda kako se naš jezik iznakazuje, kako se mrcvari i zatire. Sve je to, priznajemo, odraz vremena u kome živemo. Danas ljudi misle, da je i suviše bedasto uzeti u ruke slovnicu (gramatiku) i pravopis ili čitati naše stare pisce, od kojih se jedino možemo naučiti lep i bogat jezik, lep način izražavanja i pesničko oblikovanje misli. A što da kažemo o narodnim pesmama, koje su izvor, riznica, bogatstvo našeg jezika!
Tuđice su poglavlje za sebe. Čemu te nesrečne tuđice?! Zar naš jezik nije dovoljno bogat? Zar njime ne možeš savršeno da izražavaš svoje misli? Nedavno smo čitali vrlo zanimljivu jezičnu raspravu nekog znamenitog ne-mačkog jezikoslovca baš o tim nesrečnim tuđicama. Taj Nemac se postavlja u a sasvim i jedino pravilno stanovište, da upotreba stranih reči, ili tuđica, Пе pokazuju pisca većim i obrazovanijim, već baš naprotiv. Ne može biti obrazovaniji nerazumljivi pisac od onog koji je razumljiv, shvatljiv i svakome pristupačan. Van svake je, naime, sumnje, da se može i najteže i najzaku-častije pitanje prikazati na lagan i razumljiv način. Ne pišemo za sebe, nego za druge! I Nemci, i Italijani, i drugi veliki narodi, nastoje da se oslobode stranih jezičnih upliva, da očiste svoj jezik od korova i pleve. Ako to rade veliki narodi, onda moramo na tome svim snagama raditi i mi, da iz našeg lepog, milozvučnog i slatkog jezika izbacimo sve ono, što nije njegovo, što nije niklo u našem narodu. Ako nemamo svojih reči - stvorimo ih, ako ih Пе možemo stvoriti — posudimo ih u drugih slovenskih naroda, a od raznih turskih, nemačkih i romanskih reči đignimo ruke. Daleko im kuća!
Smatrali smo svojom dužnošću, da na ovo skrenemo pažnju našim sa-radnicima i saradnicama, jer mi s pravom smatramo za obrazovanog samo onog, koji dobro poznaje svoj jezik, koji se ponosi bogatstvom svog materinjeg rečnika, koji ne unosi kukavičja jaja u gnezdo našeg narodnog jezika.
(Kljć.)
POŠTOVATI NEPRIJATELJA
S. SVOBODA,
Zagreb
Iz hajdučkog života u Crnoj Gori i Hercegovini.
Od svih nastavnika ipak najviše sam volio profesora povijesti. To je bio sjajan čovjek: pitao je na čudan način; prozvao bi đaka, odmjerio bi ga od glave do pete, pitao ga za njegove roditelje i završio bi redovno:
■»Dobar si mi ti đak, evo ti petica.«
Tako su padale samo petice i četvorke, a mi smo ipak učili da ga ne obrukamo. To se samo dešavalo kada je trebalo da u prozivniku bude ocjena, inače on nam je uvijek pričao o povijesti, ali na poseban način, tako da ga je morao slušati sa zanimanjem i protivnik istorije. Pričao je rječito, uvijek je istorijske događaje dovodio u vezu sa svakidašnjim životom. Započeo bi tamo nešto o Egipćanima, pa bi došao na banatske »lale« i ruske »mužike«.
»Istorija se ponavlja, draga djeco, tako je bilo tada, a evo i sada kako vidite«, sjećam se njegovih riječi.
Bio je Hercegovac, potomak starih hajdučkih porodica, sam je četovao, tako da poznaje hajduke i njihova djela u prste, sva plemena zna od iskona. Par đaka bilo je Crnogoraca i on im je sam rekao njihove pretke, koje ni sami nisu znali, kao i njihove doživljaje iz borbi poglavito protiv Turaka.
Savjetovao nas je u svemu, medu ostalim poštovati i neprijatelja, kada takva stvar naiđe, on je vješto poveže s nekim đogođajem da je bolje prikaže. Tako i tada. Ne znam o čemu se radilo, ali se zato sjećam kada je počeo da priča:
»Važna strategijska tačka u tursko doba bila je nikšićska kotlina. Turci koji su bili potjerani od Mlečića nastanili su se tu u Nikšiću. S vremenom tu su se naselili razni poturčenjaci, hercegovački muslimani i drugi Turci. Od toga ukrštanja stvorio se naročiti tip neustrašivih boraca. Crnogorski i hercegovački junaci našli su u njima zaista takmace po junaštvu i po svemu. Dok su crnogorsko-hercegovačka plemena branila svoju slobodu, dotle su ovi Nikšićani pokušavali baš njima da uliju strah, da spoznaju i oni moć turske carevine.
Adžimanić, Babić i Džidić su imena poznatih nikšićskih junaka, strah i trepet okolnih sela hrišćanskih. Skupa su odrasli, skupa su i ratovali i sjekli glave Crnogorcima i Hercegovcima. Duše su im kipile od oduševljenja gledajući plijen i hrišćanske glave na bedemima Nikšića. Svi su ih predobro poznavali. Njihovi građani prorokove vjere priznavali su ih kao najveće turske junake, a malo je bilo Crnogoraca i Hercegovaca, koji im se ne bi uklonili s puta . . .
Bio je lijep jesenji dan kada su se tri junaka s većim brojem pratnje uputfli prema plješivićkim brdima. Nakon duljeg puta ugledaju crnogorsko -plješivićke čobane, te se brzo porazmjestiše i sve udesiše za napad. Upravo je sunce zapadalo kada su goloruki čobani imali da postanu »grob ili rob«, kada se začu pjesma crnogorskog čobovina pokraj ovaca:
U Nikšiću gradu krvavome,
Svak se boji Adžimanić Đura A sam Đuro Babić .lakšara Obojica Džidića Hasana!
Čuvši ovu pjesmu, harambašama bi neobično milo, a naročito Hasanu Džiđiću, koga pjesma neobično hvali. Podignut tako sa strane neprijatelja za najvećeg junaka nikšićkog, okrenu se družini i reče:
—	Vjere mi turske i sveca Muhameda, prije ću na ovome mjestu da izgubim svoju glavu, no što ćemo plijenit' crnogorskog mala1 ili posjeć’ crnogorskog čobanina.
Pri tim riječima spremi se da ubije svakoga onoga koji bi pokušao da ne posluša njegove riječi. Znajući družina da kod Hasana nema šale, zagledaše se jedan u drugoga, pa jedan reče:
—	Naš sokole Džidicu ’Asane, kad te ovako pjesmom uzdiže crnogorska čobančad, zašto da te i mi ne poslušamo. Vala2 danas ne smijemo ispalit’ puške niti plijenit’ ove crnogorske glave.
1 vjerujte čudno je bilo vidjeti, za ono doba, kako jedna četa, do zuba naoružana, gleda kako u sunčanom zalazu, čobani gone stoku svoje katune.'1
Nakon ovoga građani nikšićski vratiše se pravo u Nikšić. Za čudo bez plijena i bez crnogorskih glava, ali su bili svijesni u duši da prave junake i neprijatelj cijeni, uzdiže i veliča, isto kao što i oni na svome ognjištu u svojim pjesmama pjevaju hvale o crnogorskim junacima ...«
»1 eto poštenog protivnika treba cijeniti isto kao svoju moć ...« nastavljao je naš profesor i dalje nam na dugo i široko pričao.
1	roblje, 2 dakle, :1 kolibe gdje noći stoka na planinama.
БОЖИНА ХРАБРОСТ ^3AP симеуновић
b e o г p a д IV
Божа UaBJioBiih je незнатан човек у својој средини. Он сиромашно живи у свом родном месту, селу Рогачи под Космајем (родном месту војводе Жанка Катића, познатог у нашој историји из Првог устанка). Проређени су његови савременици из минулих ратова. Поратна омладина иролази поред њега и не зна да je он извршилац једног ретког подвига у рату. A како би се то н знало, кад јунаци не говоре о јунаштву.
Приликом ослобођења јужних крајева Ј!)12/ппз године, поводом побуне Арнаута, била су образована два војничка одреда за угушивање те побуне: шарпланински и призренгки. Одреди еу имали посебне задатке. Шарпланински одред иекрцан у Скопљу одмарширао je за Тетово, где je преноћио, a сутрадан наставио марш преко југоисточних огранака Шарнланине. Кад je одред завршио дневно маршовање био je на највишој коти Шаре. Иако je био цео дан сунчан и топао на коти je дувао јак u хладан ветар. Војницима једва пошло за руком да развију шаторе. Годинама са-горевана трава чинила je дебели мекан слој на, коме с-у се одмарали као на удобном душеку. У тој ноћи нису војницима изоетајале успомене на нашег Милоша Обилића, на његово негдашње пландовање no истој планини. Дан иза тога одред je завршио на. супротној страни Шаре. .Још je било сунце на заранцима. Војници су ее одмарали посмаграјући околину, која je имала. одатле диван поглед, тражећи цнљ свога иохода. Командант одреда беше сазвао команданте батаљона и командире чета на договор. Командир 1 чстс 3, батаљона VII лешаднјскол пука. »Краља Петра«, 1 позива, која беше у саставу тога. рдреда, no повратку с тога договора објави својим војницима резултат f аветовања:
»Војници!« поче командир, »наша je чета почашћена веома важним задатком. Нужно je, ради извршења оиштег задатка, да се одмах успостави веза између нашег и прнзренеког одреда.. Призренски одред треба да зна да je наш, шарпланински, одред дошао на постављени циљ, да би приетупио извршењу свога задатка. Он тада има да иочне с чишћењем крајева од побуњеника, a, њихово отступаље пма да спречава Ша])планински одред са свога циља. За ову везу нема другог начина већ да пеко од напшх војника, преобучен у арнаутско народно одело, вођен једним мештанином, који je за ову ствар најмљен, ирсђе цео крај који раадваја та два одреда и да дође У везу с командом призренског одреда. A део тај крај .je побуњен. Задатак je, као што видите, веома опасан и no живот непчвес.тдн. '1’ражи ее неко ко би добровољно преузсо Да изврши овај задатак.«
Поеле ВЈ1ЛО кратке паузе из редова сакупљених војпика јавише се, скоро исто-1’1'емено, два гласа:
»Ja hy!« изјави Божа Павловић.
»Ja ћу!« изјави Драгољуб Cnacnh, редов из села Ваба.
»Ти си Спаеићу, чинн ми се, ожењен и имаш децу?« упита командир.
»Да« одговорн Спасић.
»E, тсби не дам да идеш« изјави	командир.
»A тн еи, Ножо, момак?« упита	и овог озбил>но командир.
»Јееам, господине капетане,« одговори Г>ожа.
»Теби одобравам да идош,« рече командир.
Командант одреда одмах je био обавештен о овоме, и убрзо je затим 1>ожа, зп-јпдно с још једним такође добровољним војником из 1 батпљона у саставу тога одреда, нреузео задатак-
Cpeiia je иоелужила, и задатак ,је уенешно извршен. Божа ее вратио међу своје другове иун радости и задовољетва, Сви смо му ее тада днвили. Жалостан je био еа.мо Cnaciih, што му командир није дозволио да и он иде.
Шарплапннеки одред био je на	обали Дрнна, када je из	Врховне	команде јав-
л.-ено, да je указом Божа. ПавловиН,	редов i чете .ч батаљона	VII	пешадијеиог пука
»Краља. Петра I«, I лозива, одликован златном медаљим за храброст.
SPOMINU BRATA SLAVOMIRA st. kovanda
(Prevedel M. K.)
KRATOCHV1LA
(Dalje.)
Radoušku so vsi svetovali, naj bi si najel ostravskega odvetnika-žida. Radoušek pa je mislil na češkega človeka, odvetnika in poslanca dr. Fischerja. Z njim so se pogajali že v decembru 1914. člani prerovskega Sokola, ko jih je dr. Smrčka poučil, da smejo zagovarjati pred vojaškim sodiščem samo takšni odvetniki, kateri so bili že v mirnih časih vpisani v seznam vojaških zagovornikov. Dr. Fischer je takšno legitimacijo imel. Deputacija je želela od poslanca Fischerja, naj bi prevzel zastopstvo preostalih udeležencev; želeli so tudi, naj bi jim preskrbel izpovedni zapisnik Kra-tochvilov (ki še do danes ni eruiran). Dr. Fischer je obljubil, da prevzame stvar, toda takoj je vprašal, kdo mu jamči za honorar, kar je deputacijo — umevno — presenetilo.
Kljub temu so takoj izjavili, da jamčijo za stroške sami. (Tudi drugi člani prerovskega Sokola, ki se deputacije niso udeležili, so rade volje obljubili, čim so slišali o zahtevi odvetnikovi, da bodo nosili skupno stroške za pravno pomoč obdolžencem). Potem je dr. Fischer predal deputaciji nekoliko pol polnomoči, katere sta podpisali tako gospa Radouškova kakor gospa Klabaznova. Polnomoči je zahteval odvetnik v to svrho, da bi mogel priti v stik z jetniki. Obe gospe sta nato stopili sami v pogajanja z dr. Fischerjem, s čimer so bili koraki deputacije v korist obdolžencev zaključeni.
Radoušek sam je javil svojemu zagovorniku dr. Fischerju, da je za dan 11. februarja 1915. določena razprava, naj bi ga na njej zastopal. Dne 11. februarja je čakal Radoušek od pol osme ure zjutraj do popoldne na prihod svojega zagovornika; potem so ga odvedli ob 5. uri zvečer v sodno poslopje, kjer ga je pričakoval dr. Fischer. Zagovornik je sprejel obdolženca v dvorani, kjer so trije višji vojaški sodniki izpraševali skupino ljudi; sedel je z njim k oknu in se tam z njim razgovarjal. V tem razgovoru mu je odobril izpovedi, ki jih je napravil za preiskave, se potem z njirn dogovoril o honorarju za zastopanje, pri katerem je popustil od predloženih 1000 K na 900 K. Radoušek se je posvetoval z zagovornikom o tem, ali sme neskladnost svojih izpovedi pred prekim sodom in poznejše priznanje krivde razložiti tako, da mu je to nasvetoval tedan ji zagovornik dr. Griinfeld.
Radoušek je očividno čutil hvaležnost do tega zagovornika ex offo, ki mu je rešil življenje, ter mu ni hotel kot častniku pred sodiščem škodovati.
Zagovornik dr. Fischer pa je zavračal zadevno bojazen Radouškovo, sodeč, da ga o tem ne bodo izpraševali.
Prihodnji dan je bila razprava. Vstopivši v sodno dvorano je Radoušek zapazil istega polkovnika, kateri je predsedoval prekemu sodu.
Radoušek je pri razpravi zopet začel pripovedovati oni dogodek z vojakom, ki mu je — vračajoč se s fronte — dal v kupu papirjev napisane letake in ga je pripovedoval tako verjetno, da je k njemu pristopil sam oni polkovnik ter ga je vprašal, zakaj tega ni povedal pred prekim sodom.
Tedaj je začel Radoušek vse na široko razkladati in je pri tem zabredel tako, da je bilo kmalu spoznati, da laže. In zavrgli so njegovo izpoved kot golo povest. Sodnik je poleg drugega dejal: »Stvar je takšna: enega smo ustrelili in drugi se nanj izgovarja!«
Zagovornik dr. Fischer je izgovoril potem svoj zagovor, v katerem je pokazal na to, da je obdolženec v teku preiskave krivdo priznal, ter je zahteval zanj milo obsodbo.
Sodni svet. stopivši na kratko posvetovanje, je nato objavil Radoušku razsodb/): osem let težke ječe, poostrene z enim postom mesečno.
Radoušek je pozneje pripovedoval, da so privedli ta čas k vojaškemu sodišču v Mor. Ostravi vrhovnega inžinirja grofa Larischa, dobrega Čeha, ki je bil obdolžen raznih slabih izrekov o vojni, o Rdečem križu itd. Čeprav je bil ovaduh študiran človek (6 razredov gimnazije), ki je svojo ovadbo dobro podkrepil, ter k vsakemu inženirjevemu izreku še dodal celo datum, mu je vendar njegov zagovornik — žid zajamčil, ne da bi čakal naroka, predvsem z denarno zalogo v jetnišnici kantini vse ugodnosti; nato je našel v kraju inženirjevega poslovanja vrsto verodostojnih oseb — Nemcev, kateri so pri vojaškem sodišču potrdili, da je vrhovni inženir reden, lojalen mož in da je bil denunciran samo iz maščevanja — ter je. to tudi dokazal, tako da so obdolženca še dopoldne odvedli v civilno jetnišnico, popoldne pa popolnoma izpustili na svobodo. Radoušek je dobro vedel o tem povoljnem rezultatu inter vencije židovskega odvetnika, a si ga vendar ni vzel za zagovornika.
Po razsodbi jc bil Radoušek kaznovan radi zločina sokrivde na veleizdaji, storjenega s tem, da jc ni ovadil. Ni bil sicer obsojen na smrt, toda ječa v Komarnu na Madžarskem, kamor so ga odpremili takoj, je bila hujša od smrti. Vztrajal je v njej vse do maja 1917. in svoje trpljenje je opisal v pismu, katero je hotel odposlati poslancu Františku Slančku na Dunaj.
Sledijo naj iz njega važnejša mesta. Takoj uvod je značilen za čisto češko mišljenje ponižanega jetnika:
»Skozi prenapolnjene vojaške ječe je preletela vest o skorajšnjem zasedanju državnega sveta kakor oživljajoča pomladanska sapa zamrlo prirodo. Med nami obstoji mnenje, da se boste (se, v državnem svetu) po izčrpanju najnujnejših vprašanj, kakršna so čuvanje svetih pravic našega jezika in nedeljivosti dežel češke krone vobčo ter češkega kraljestva posebej, spomnili tudi onih siromakov, ki so pretirano sumničenje naših vojaških sodišč plačali s svojim življenjem in s sramoto izdajalca segajočo ^elo čez grob, kakor tudi onih, ki so bili vrženi v ječe ali še sedaj stokajo v težki ječi.«
Prikazavši nato ostravsko sodišče in pritoživši se radi številnih ponižanj, katera mu je bilo tam pretrpeti, nadaljuje: »Po 5 mesecih od svojega zaprtja so me prevedli
Uk
<
Slavko Hotko: „Obrezovanje trte" (lesorez)
v vojaško trdnjavsko ječo v Komarnu, kjer so počenjali z menoj trje ter bolj brezobzirno nego z najbolj zavrženimi morilci in na mojo prošnjo za ločitev od teh ljudi, pri čemer sem se skliceval na cesarske naredbe iz leta 1849. in 1864. ter na ministrsko naredbo iz 1. 1867., se je poveljnik jetnišnice razkričal nad menoj z besedami, da so mu sicer te naredbe znane, toda da je njemu osebno vsak tat in morilec ljubši nego takle veleizdajalec. In v tem smislu je bila tudi rešena moja prošnja. Odločitev jc bila provedena tako, da so me vrgli za trajno v samotno temnico, kjer nimam niti direktne luči niti zraka, v samotno ječo, v katero so zapirali ljudi v pooštrenje kazni za najtežje zločine, in sicer le tedaj, če jim je bila taka poostritev naložena z obsodbo, vedno pa največ za dobo enega meseca. Razen tega so me za dobo 18 mesecev popolnoma brez krivde kaznovali s trdim ležiščem, katerega me niso oprostili niti v času težke bolezni.«
Vso nesrečo, v katero ga je vrgla gorečnost ovaduhov in vohunov prerovskih, zgrinja v besede: »Moje človeško dostojanstvo je poteptano v prah, moje zdravje je uničeno, v strogi ječi sem izgubil vid, izgubil sem sluh, izgubil sem zobe, izgubil sem lase ■— a zunaj sta bili medtem uničeni moja trgovina in moje imetje.«
Iz komarenskega pekla, katerega so mu prizadevali ne le jetnišnični predstojniki in nameščenci, nego tudi, kolikor je bil v skupni celici z drugimi, ostali jetniki, ki so ga sovražili »kot boljšega človeka«, se je osvobodil do neke mere, ko je prišel v znosnejšo ječo v Šopronj, odkoder je bil po 3 mesecih dne 17. julija 1917. odpuščen ob splošni amnestiji. Moral je seveda nazaj v Komarno in tam mu je bil dodeljen kljub vsem protestom za potovanje v Prerov vojaški spremljevalec, — očividno, da bi se mu na potovanju ne zgodilo nič hudega . ..
Da je bil potem takoj klican k vojakom, to izhaja že iz vsega avstrijakantstva, kateremu so podpadali Cehi za vojne. Radoušek se s hvaležnostjo spominja opavskega poročnika Smitala (zvestega Čeha), ki mu je takoj po njegovem prihodu k vojakom ponudil svoje prijateljstvo in ga že takoj drugega dne pustil na dopust v Prerov. Ko pa je bil po mesecih Radoušek zopet klican k vojakom, ga je priporočil Smital skrbi Čeha poročnika Hrbačka, ki ga je vzel v pisarno in čuval kljub vsej nevarnosti, ki mu je grozila radi tega, da je kril politično sumljivega človeka.
(Dalje prih.)
Novo naraštajsko odelo
i
g, i>e/a
MOĆ NAVIKE
I. A. TABAKOVIĆ, Sarajevo
Poznata jc stvar koliku ulogu igraju u životu ljudskome pojedinčeve navike pojedinih ljudi. Pod uticajem svojih dobrih ili loših navika ljudi redovito upravljaju i način svoga mišljenja, rada i uopće života. Po životopisima velikih i znamenitih ljudi, koji su prepuni najčudnovatijih ekscentričnosti, vidi se od kako velike važnosti i značaja po njihov rad bijahu navike tih velikana.
Tako se za Montenja priča, da nije mogao razmišljati ni o čemu sve dok se ne bi zatvorio u jednu osamljenu kulu.
Monteski je bio najraspoloženiji za razmišljanje kada se vozio u poštanskim kolima.
Sva svoja genijalna i glasovita djela Šiler je pisao držeći noge u ledu, a Boaje bi se običavao zaključati u praznu sobu i zamatati glavu toplim krpama.
Foks je radio samo poslije dobrog i obilnog jela. Tada je odlazio u svoju radnu sobu, zamotao si glavu ručnikom umočenim u ocat i radio. Naročito čudački se ponašao Metra, koji je sebi između očiju lijepio komadić mekanog kruha, kao znak slugama da ga ne smetaju u radu.
Balzak je najradije tražio inspiracije u kavi, dok su Šubert, Verlen i Mise to činili kroz alkohol. Mozart je najbolje bio raspoložen za skladanje, kada bi se dobro najeo, a Rosini je pisao note i kuhinjske recepte u isto vrijeme. Žan Žak Ruso najradije je razmišljao posmatrajući mlade biljke, a Šenoa je napisao svoje najbolje romane pijan, ležeći na podu.
Iz gornjih kratkih i malobrojnih primjera vidimo, da su navike čak i u životima velikih ljudi imale znatan uticaj na njihov rad i stvaranje. Tako život i kroz ljudske navike često puta dokazuje svoju veliku tajanstvenost i duboke rezone, koje ljudi nikada neće potpuno otkriti ni upoznati.
*	* *
Podmornica jugoslov. ratne mornarice ,,Nebojša“
r
v
NAŠI PESNICI M
KRALJU MUČENIKU
U nepovrat ide vreme i godine nekud beže,
Ali živa uspomena na Tebe nas uvek veže,
Bez obzira kud će vreme, nosimo te u dušama,
K Tebi lete naše misli ka ažurnim visinama.
Oplenac je naša Meka, on svetinja svega roda,
Na poklonstvo mnoga duša sa žalosnim srcem hoda,
1	na grobu Tvome zavet sveti svak obnavlja:
Čuvaćemo Tvoj amanet — on se još ne zaboravlja!
Zaboravit nit se neće dok sa neba sunce sije,
Dokle bude ovog sveta i naše Jugoslavije,
Njeno ime sećaće nas na Te ko na Oca njena,
Ko na spasitelja složne braće svih Jugoslovena.
Ti si pao, ali nije delo Tvoje, niti jedinstvo braće tvoje, Koji znaće vek da hrane to veliko delo Tvoje!
1	da Tebi gromkim glasom svakog dana Soko kliče:
Neka Ti je večna slava. Oče naš i Mučeniče!
PORUKA
Kada ne bi bilo u životu patnji, Kada ne bi bilo borbe, rada, žrtve, svi bi ljudi bili tek lutkice bedne, nesrečna stvorenja, siluete mrtve ...
Iskušenja teška savladati hteti i sa punim srcem boriti se smelo,
Pa krenut u život sa verom u sebe, otvoriti oči. podignuti čelo...
FERDO PAVEŠ1Ć, Sarajevo
To su ideali karakternih ljudi i veliki Gredo dičnog nam roda, to je, eto, simbol u kojem se krije napredak Sokolstva i naša sloboda.
Ej, Sokole, brate! Ne kloni duhom. Nek te svaka patnja bodri i sokoli, Jer jednog češ dana pobedničkim
hodom
Pregaziti sve što ranjava i boli . . .
Pa ćeš vedro proći kristalnom alejom Idealne sreće i besmrtnog dela,
A tvoja će vera rasut draži svoje Kroz gradove silne i planinska sela.
Upalimo baklje vedrine i nade,
Ne klonimo duhom u patnju života, Jer Golgota svaka znak je Uskrsnuća, A u svakom bolu borba je divota ...
СОКОЛИ HA СТРАЖИ!
Соколо ii Соколице,
ILIто погледаш нетремице И на. мртвој стражи с.тојиш A не стрепиш, ннт сс бојиш! Да .iiii гледаш историју твоју? Ох, на поное u утеху гвоју!
Eto, тако, кро;| векове И кро:! с.таре ii крои новс Родитељл довикују Својој доцн да их чују!
II	у дугој овој гвето.ј кажи:
Соколи оу стално свн на стражи!
Пусти поглед на далоко, Пуоти поглед на широко, Пусти ноглсд више тсбс A најннlug око ссбе!
Па ногледај кроз нас и веково, И саглсдај рсдо.м Соколове!
Једна нам je мајка, свима! Домовина све нас нма,
Све нас држи, евс и.аг збира,
За нас брине, нема мира!
Мила мајко, увок гвима нама., -Домовнно, мајко над мајкама!
Гледај стене н випше,
Гледај брда и нланине,
Гледај реке и речице,
To жилавко н мпшице!
Како о’ дижу, како снажно бију, Ох, с наших гу крви п коотију!
Да ли чујеш мајку твоју Како диже деду своју:
»Moj Соколе, миље мојо,
Очнн јшдс душс моје!
Мојим сам то млеком залојила
II	честитом вером одгојила,!«
Да ли чујош оца твога Илн дсду гусларокога:
»Moj Соколе, име моје,
Немој туђе, но дај евојо!
Робље ником, a брат брата свога, Увек буди орца гоколокога!« ...
Oj, Соколе, Сонолице.
Полетите јатомице U на, мртвој гтражи стојто Но дајте оо u ue бојте!
Свети завот браћи упутите
II	ооколским кликом закликнито:
>
’ <3.1
V\i-
НАШЕ СНАГЕ
Врлином се напред иде, Врлином се стижс cpehu, Врлином се људи виде И постају све то већи!
Част u љубав више свега Uho нас вежу с Домовином: Из ДЈчса су Божијега II траја ho свом енлином!
Без врлина иема чжти,
I Гз љубави николико, —
A то су нам праве сласти И имање евеколнко.
Ко je увор Домовиие И вечито na. бранику?
Onaj ко je пун врлине
II свакоме на видику!
Ко појима чает и понос, Родољубље увек снажно И кроз сами ватрен занос Иде i- Краљем свуд’ одважпо!
За Њега je борба свота,
0	иамтивека иде Taj;o,
II	увек je од полета, —
И у свету зна га свако!
Али бнва u бој тешки И муком се често водн, Ал’ je за то дух витешки Да ирепоне еке иреброди!
Јесте јунак ком’ се стекне Да победн брзо стигне, — Ал’ je Bohu ко noiuieKHe И победно сам се дигне!
Смрт у живот борца води И у вечност тако стиже: Кроз борбу re препороди
II	нобедно опет диже!
Нобеди се мора стићи:
За опстанак то нам треба: Она he нам живот дићи K’o Божије парче хлеба!
Храброст наше војгке славне И још скромност омладине: To су снаге сведржавно Haiue раснс Домовине!
BEZ NADE
ISMET A. TABAKOVIĆ, Šaraj evo
Možda ja neću zaista nestati Ivada bez bola odem u Tajno;
Možda ja neću zaista prestati Kada u Crno sađem Beskrajno.
Možda me čekaju sv’jetovi novi. Možda me čekaju i drugi dani;
Možda će ljepši biti mi snovi Sto nisu gorki ni uplakani.
Možda ću velikog spoznati Koga, Možda ću umom tek biti veći;
A možda ću, pokraj i osim toga,
.la biti bliži najvećoj sreći.
Možda će drugi mrziti me ljudi,
A možda će i boli druge me trti; Možda će ljubav kidat mi grudi,
A možda ću otkriti misterij Smrti.
No, što će sve biti ja ne znam, dakako, .fer zagrobna tajna u beskraj se stere; Misleći o tome intenzivno tako,
Ja smijem se svemu bez nade i vjere.
ONI SA DNA
ISMET A. TABAKOVIĆ, Sarajevo
Srećem ih često u svakome gradu,
Na putu kroz život bola i tuge;
Davno su oni izgubili nadu I sreću i njene svijetle duge.
U beseilju praznom provode dane I mutne su uv’jek njihove oči;
Borba im je divne slomila sanje,
A oko im suze krvave toči.
Pa zaplačem često od gorkog jada Nad životom teškim onih sa dna:
I pomislim onda da li će kada Srušit se vizija žalosnog im sna?
NA PRAGU LJETA
JOSO MATESIC, Generalski Stol
Proljeće nam	Bdi priroda
rano stiglo,	divna cvjeta,
iz sna zimskog	na pragu smo
svijet je tliglo.	toplog ljeta.
Donelo nam	Nema više
miris cvijeća,	hladnih dana;
što na život	priroda je
nov nas sjeća.	rascvjetana.
S njime i maj	Sve nas bliže
cvjetni stiže,	k ljetu vodi,
pa smo ljetu	Kao pticu
žarkom bliže.	ka slobodi.
Usred cveća i proleća, na ljeto nas život sjeća.
JOSO MATEŠIĆ, Generalski Stol
U prirodi želje vruće Doživjeće uskrsnuće, a vjera će dati nade i okrepit duše mlade.
Zato, braćo: u prirodu med’ cvijeće, na izvor vodu, tu u vježbi, pjesmi, cvijeću Radujte se svi proljeću!
U PRIRODU, BRAĆO! .
U prirodu, braćo, hajte: tu je pravi život, znajte; tu vas čeka pjev slavuja Poput zvona što leluja.
Tu se čuje miris cvijeća, Tu se vidi čar proljeća, tu se sluša glas slobode Rascvjetane sred prirode
JEDNOJ
Kao magla siva na dušu mi pade Preteška bol, iz mladosti naše rane 1 legija sjećanja iznenada stade,
I'a zajeea bolno kao skrhane grane.
Го davno je bilo, vaj, djevojko mila, U proljeću svom Ti bujno si evala,
U srcu toplome ljubav si krila,
A za patnje i boli Ti nisi znala.
A onda od nekud iz prošlosti sive Došao sam ja Tebi k’o sjenka iz snova, Kroz guste magle i putanje krive Dođoh do Tebe, ja putnik bez krova.
Afrodita strasna tad v'jenae je splela U dušama našim od trnova granja.
Ti postati moja tad samo si htjela 1 čeznuće Tvojih ja bio sam sanja.
No sve prode i Ti si sad blijeda I usne su Tvoje k’o mrtvi korali,
A moja kosa sada je sijeda I padoše Tvoji divni ideali.
Ti ništa više ne želiš od života.
Bez divnih ruža i lala pust Ti je vrt. Duša Ti bolna ne traži milota I sa tugom u oku Ti čekaš smrt.
PROFANA BALADA
FERDO PAVEŠIĆ, Sarajevo
(Legenda o Buridanovu magarcu)
Bila jednom jedna magarčina stara, kojoj na tom svetu nije bilo para .. .
Jednog lepog dana magarčina krenu pokošenoj livadi i svežemu senu . ..
Medu dva je plasta iznenada stala, kojemu da pride nije — jadna — znala ...
U oba je plasta bilo sena dosta, ali stara magarčina gladna ipak osta . ..
Mislila je dugo na koju će stranu dočekavši tako toplu večer ranu . . .
Magareće crno oko videlo je malo, pa se zato nikako odlučiti nije znalo ...
A nebom već zvezda večernja zablista, dok magarčinu mučila je još dilema ista ...
1 kad mesec zaplovi (kao što on već zna), magarčina još stajaše medu plasta dva . ..
Noć nastade tiha, odavno se smrklo, a magare se bedno proteglo — i crklo ...
Tako svrši magarčina, kad noć beše lepa, uništi ga gramzivost i pohlepa slepa ...
m
*
'\/У	'
MI SMO JAKI
JOSO MATESIC, Generalski Sto!
Mi smo jaki, jer smo puni snage i ljubavi za ideje drage!
Mi smo jaki, jer nas vodi sloga u radu za dobro naroda svoga!
Mi smo jaki, jer smo vojska prava-čija svuda već se ori slava!
Mi smo jaki, jer smo sjedinjeni, jer smo braća — svi Jugosloveni!
Mi smo jaki, jer nas ljubav vodi ka Istini, Pravdi i Slobodi!
Mi smo jaki, jer smo Sokolovi svog naroda vjerni smo sinovi!
Mi smo jaki — jaki ostajemo, svoju zemlju uvek branićemo!
Mi smo jaki ko pravi junaci uvijek vjerni jugoslavskoj majci!
MOJOJ SUZI
U sanjama te gledam, djevice divna, Okićenu vijencem briljantnih grivna; U sanjama te volim, djevice krasna, Muzo lijepa i djevojko prestrasna.
Tvoji su c’jelovi amajlije svete 1 pečati radosti pjesničke klete;
Otkad za tebe srce, u meni bije, Životnog veselja oćutilo nije.
Čarobna muzo, otkad ja tebi služim Za srećom i životom uzalud tužim;
Jer za c’jelov jedan sa tvojih usana Ja podnosim boli nesretnih dana.
Ah, teško je pjesnik i tvoj rob biti I suze u oku zbog tebe kriti; Melpomeno moćna, Melpomeno Гјера, Učini me robom ta ljubav slijepa.
LINEA VITALIS
Duga, duga — beskrajno duga — siva kao patnja i teška bol, kroz proplanke i opusteli dol prodire, savija se i tužno mota Linija Života,
duga, duga — beskrajno duga .. .
FERDO PAVES1C, Sarajevo
Nekad su njenim lepim stranama cvali joirgovani, ljubice i lale, nekad sam tuda susretao Ideale i gledao sjaj plave Stellae Mariš —
o,	Linea Vitalis! —
ševe su nekad pevale po granama. .
A danas je pusto oko mene svuda, niti vidim cveća, nit ptica čujem, čudnovate snove o Sreći snujem .. . Nigde više nema proletnih divota — Oh, kuda vodi taj put — kuda, kuda .. ?
ĐURĐEVDAN	l°so	“atešić
beneralski btol
Đurđevdan je dan junaka, uspomena uranaka.
Spomen drag nam od vekova, ostao od pradedova.
Koji su se ovog dana sabirali
sa svih strana.
Da se spreme svome rodu poć u borbu za slobodu!
RADOVI NAŠEG NARAŠTAJA
DOLJE ALKOHOL!	gOJ=KOlJAI‘0VnCEV;
Iz zadimljene krčme, koja stoji na najljepšem mjestu u selu, dopiru do nas vika i buka. Što je tamo? zapitam prolaznika. Pa, eto, biju se. Jurica igrao s nekim varalicom na karte, pa se posvadili i potukli. U tučnjavi je varalica nekim oštrim predmetom napao Juricu i teško ga ozledio na desnoj strani grudiju. Čini se, da mu je povrijedio pluća, .ladni Jurica, uzdahne susjed i krene svojim putem.
ko je taj jurica? Otac mu je pred 20 godina bio najimućniji gospodar u cijelom ovom kraju. Njegovi vinogradi i maslinici zasađeni smokvama i breskvama, bili su nadaleko poznati kao najbolji. U srećnom braku sa svojom ženom dobije sina. Njega su svi od milja zvali Jurica. Još kao malemu dječaku, davali su mu, i otac i majka, potpunu slobodu. Radio je što ga je bilo volja. Školu je izbjegavao i bio je njezin najveći neprijatelj. Uzalud je učitelj opominjao roditelje Jurine; oni su slabo marili za to. Konačno se Jurica približio vinu. Još dok mu je bilo 12 godina govorio je, da je vino nešto najbolje na svijetu. Otac mu jc i dalje sam obrađivao zemlju, dok se on skitao sa svojim pokvarenim društvom po seoskim krčmama i birtijama. Tamo je pio i kartao, pušio i psovao. I od jednog, kako se mislilo-, malog anđeljka, stvorilo je vino podmuklu zvijer. Otac je tek onda opazio kud mu je krenuo sin, te je nastojao da ga odvrati od krčme i da ga privede ni pravi put. Ali jc bilo prekasno. Drvo se nije savijalo dok je bilo mlado. Oca je teško boljelo kad je vidio kud mu je sin zabrazdio. Gorko se kajao, ali ne za dugo. Stao je poboljevati i za kratko vrijeme je umro. Sad se Jurica, kao jedini nasljednik i gospodar bacio na ušteđevinu svoga oca. Priređivao je gozbe i pijanke, kartao, pušio, pio i plaćao rakiju i vino.
U tom općem metežu njegova života, oženio se na nagovor susjeda i majke. Mislili su kad se oženi, krenuće drugim putem, ali su se prevarili. Od vuka nikada jagnjeta stvoriti nećeš. Često bi pijan u noći došao kući i umjesto da pomiluje svoju ženu i majku, on bi ih vređao, pa i tukao. Očeva ušteđevina malo mu je trajala. Tada je počeo da prodaje komad po komad očeve zemlje. Za dobru zemlju rado su se otimali seoski lihvari i davali bi Jurici znatne svote novaca, koje mu ne bi dugo trajale. I tako je to išlo iz
Holto Si
dana u dan. Alkohol je razarao njegov život, njegov duh i on nije više bio sposoban da mu se odupre. Jednom je u krčmi sjedio s jednim poznatim kartašem, varalicom. Taj ga je dobro operušao. I tako je došlo do tučnjave, u kojoj je, kaka smo vidjeli, stradao Juriča. Bio je odmah prevežen u bolnicu, ali liječnici su ustanovili da mu nema spasa. Nakon nekog vremena je umro. Krivac je bio progonjen i kažnjen, a u maloj seoskoj kućici plakala je mlada žena sa svoje dvoje uboge djece. — Dolje alkohol! Živela trezvenost!
NA RIVI*	ЈК°	Jak,ov„Sev;
Sunce je već davno zapalo. Nad selom je mrak. Pod crvenim svijetlom svjetionika na rivi (gatu) stojimo nas dvojica. Moj drug i ja. On je gimnazijalac, a ja težak, zemljoradnik. Obojica smo Sokoli. Stojimo tako obojica naslonjeni o gvozdeni Stup svjetionika i razgovaramo. More je sasvim mirno. Na protivnoj strani sela vidi se uz more dosta svjetiljaka. To ribari ribare. Iz jednog čamca čuje se jednolična pjesma ribareva. Zrakom zuje razni noćni kukci, koji svojim zujanjem ispunjuju naše duše nekom tjeskobom. U selu se čuje vesela pjesma bećara. Prema istoku se nebo rumeni. Izlazi mjesec. Velik i crven. Njegovo svijetlo jasno se odrazuje u moru. Ispod njega crni se brijeg, obrastao šumom. Na malom otočiću, na visokim, golim hridinama, naziru se kao aveti zidine razrušenog manastira. To je Sustjepan. Ah! Krasnog li prizora! — uzdiše uz mene moj drug. Nešto ovakva ne možeš vidjeti u gradu. Zbilja, lijepa je moja okolina i moje selo. I ko ga jedanput vidi, taj ga tako lako ne zaboravlja.
*	riva = pristanište.
Prag: Pogled na Vaclavgkl trg ispred Narodnog muzeja
r
v.
GLASNIK
X S VESLO VENSKI SVESOKOLSKI SLET U PRAGU
Donosimo u kratkim potezima male vesti o praškom sletu, koje će zanimati naš naraštaj.
Sletište — pretesno. Prema prijavama, koje su već do sada stigle priređivačkom odboru, vidi se, da će tribine biti i suviše tesne. Velik deo mesta već je sada rasprodan.
I vojska nastupa. Dne 6 jula nastupiće savezničke vojske: češkoslovačka, rumunjska i jugoslovenska. S vojničkim nastupom završavaju sletske priredbe.
Naraštajska povorka. Svršavaju se konačne pripreme za naraštajsku povorku. Najpre idu naraštajci, a zatim naraštajke.
Prehrana na sletištu. Kako je do sada prijavljen ogroman broj Sokola i Sokolića za zajedničku prehranu na sletištu, to će sletske kuhinje morati da izbace svaki dan
350.000	obroka.
Lekarska pomoć. Za nezgode na sletištu i za vreme povorke spremna su mnogobrojna kola, a također se prijavilo i nekoliko stotina lekara i samaritanaca, koji će pružati prvu pomoć.
Deca i naraštaj na sletu. Zbog neočekivano velikog broja omladine, koja će nastupiti na ovom sletu, moralo se štošta pro-meniti. Tako se morao promeniti pravac povorke, prostorije za nastanbu, garderobe, prehrana i t. d. Naraštaja će biti u povorci (u naraštajskim odorama) oko 35.000. Stu-paće u četama po 13 deveteroredova.
Vežbanje naraštaja. Naraštaj stupa na sletište u kolonama u sedemdesetidvostupu. Zatim se razdvajaju u 32-stupe, koji se u sredini dele na dvanaestoredove, a nato se ove formacije šire u obliku levka i stvaraju lepe zvezde. Sve ovo strujanje i prestrojavanje ne sme trajati više od 13 minuta.
Naraštajska takmičenja. Na naraštajskim takmičenjima u Pragu učestvovaće i naši naraštajci i naše naraštajke.
42.000 češkoslovačkih srednjoškolaca na sokolskom stadionu u Pragu. Pred samim glavnim svesokolskim danima u Pragu nastupiće češkoslovačka srednjoškolska omladina, i to od 9 do 12 juna. Tu će se pokazati, kakav golem posao je srednja škola obavila na polju telesnog uzgoja svoje omladine; očekuje se, da će ovogodišnji uspeh uvelike nadmašiti sva dosadašnja srednjoškolska nastupanja. To dokazuju ne samo telovežbačke pripreme, koje se već davno vrše najvećim marom, nego i ogroman broj prijava. Dok je 1920 god. nastupilo — i to prvi put — svega 5180 učenika i učenica te se ovaj broj na sledečem nastupu povećao na 13.124, a na trećem na
16.000 učesnika, prijavljene su sada preko
42.000 učenika i učenica. Osim toga doći će iz Jugoslavije u Prag 800 srednjoškolaca. Između češkoslovačkih učenika biće preko
24.000 muške, preko 17.000 ženske omladine.
Srednjoškolske priredbe sastoje se od kkoatlctskih vežbi, bojnih takmičenja, takmičenja u plivanju, u recitacijama pojedinaca i zborova, nadalje od zajedničkih prostih vežbi učenika i učenica, od pozdrava državnoj zastavi na Masarikovu stadionu, od posebnih nastupanja s naročitim vežba-rna, od nastupanja nemačkih srednjoškolaca i napokon jugoslovenskih gostiju. Ove igre zaključiće svečana povorka sve ove omladine u devetero redovima kroz grad gde će defilovati pred pretsednikom Republike. Osim toga biće priređena »Slovenska akademija«, gde će sudelovati i jugo-slovenski i ruski gosti, onda svečana akademija u praškoj opštinskoj kući kojom će zgodom biti proglašeni pobednici u pojedinim takmičenjima, zatim veliki vatromet u đačkom logoru, napokon prvi put velika sletska scena.
Mnogo će pažnje pobuditi sudelovanje tako zvanog školskog puka Bat’ine radne škole. Ovaj će puk pokazati svoju izvez-banost u upotrebi oružja, u civilnoj vaz-dušnoj odbrani i si. Nastupiće 10 četa ovo$
školskog puka, t. j. 1178 učenika Bat’ine škole, sa 40 podoficira i 15 rezervnih oficira, sudelovaće i aeroplani, mitraljezi, a možda i tankovi. Što se tiče sudelovanja
nemačkih srednjoškolaca, računaju s oko 400 izabranih đaka s 45 nemačkih srednjih škola iz Ćeškoslovačke. Izvodiće zajedničke proste vežbe.
i«Il
IlU i
Prag: Narodni divadio
Prag : Tlriev dom
OB 60-LETNICI ZOFKE KVEDROVE
(1878—1926)
Darinka A. Stojakovič je letos izdala v Beogradu zbirko »Antologija jugosloven-ske pripovetke«, kjer so zastopani Slovenci: Cankar, Jurčič, Kersnik, Levstik, Meško in edina žena, Kvedrova. S tem izborom je dobila priznanje, da jc najboljša slovenska pisateljica. V celoti je zapustila 13 knjig, med njimi jih je več takih, ki so napisane v srbohrvaščini, na pr. vojni roman »Han-ka«, nekatere drame itd. Nekoliko je objavljala tudi v češčini in nemščini. V hudi bolezni pred smrtjo je sežgala dva zaboja rokopisov, na tisoče strani!
Tuberkuloza je prerano vzela ženo, ki je imela še toliko krasnih načrtov za slovstvo. V pismu na F. Govekarja izpoveduje: »Vse kipi v meni, kadar pomislim, kako bom to pisala: himno domovini, velepesem
vsemu, kar se je velikega zgodilo v naši Jugoslaviji.«
Zofka je pokrenila ter urejala liste Ženski svet, Jugoslavenska žena, Domači Prijatelj. Pripravlja se njen životopis in zbrana njena dela.
Rodila se je v Ljubljani, od koder je s svojci še čisto mlada odšla v Retje, eno izmed 6 vasi velike občine Loški potok. Z 20 leti jo je želja po svetu zvabila v Švico, na Češko, naposled v Zagreb. V tem času sc je pogosto borila z bedo in si pač tedaj nakopala sušico, katera jo je pobrala z 48 leti.
Torišče svojega detinstva je ovekovečila v snopiču povesti »Iz naših krajev«, kjer so nanizani dogodki in orisi iz Loškega potoka, zlasti posrečeno slika »Hrvatarje«.
Cast veliki Jugoslovanki!
A. Debeljak.
* * *
Grad dečaka. U državi Nebraska u Severnoj Americi jedan je grad čiji su stanovnici sami dečaci, zato ga i zovu »Boys Town«, dakle grad dečaka. Ovaj je grad ustanovio istom pre 20 godina Eduard Fla-nagan, kojeg općenito zovu Father, t. j. otac. U gradu živi nekoliko stotina dečaka raznih plemena i veroispovesti, i to samo dečaka; niko drugi ne sme u grad. Ovo naselje ima svoju poštu, više škola, tiskaru, vežbaonicu za telovežbu, kupalište i kino. Sva preduzeča vode dečaci sami. Oni sede i u gradskom veću, i dečak je gradski načelnik. Tako su kaznili jednog dečaka da iščupa u svim javnim nasadima korov. Drugi je bio kažnjen tako što je morao u kinu stajati za vreme pretstave leđima okrenut prema platnu. Građani toga grada mogu biti samo dečaci bez doma i ostavljeni, dakle u prvom redu sirote. Grad je nekakav sirotinjski dom, dakako u američkom slogu. Za 20 godina prošlo je kroz ovaj grad 4446 dečaka i svi su postali u kasnijem životu dobri članovi čovečijeg društva.
Već se može videti i kako biljke rastu. Najveći zavod za proučavanje biljaka u Evropi nalazi se u Altuni, u blizini švedskog sveučilišnog grada Upsale. Dika i ponos ovog pre kratkog vremena uređenog zavoda jeste jedan aparat, koji beleži kako rastu biljke. Sa sviju strana dolaze na-učenjaci da vide to čudo aparata. Svake če-
tiri minute načini pomoću palvanometra. automatski potrebne beleške, tako đa provede svaki dan oko 400 analiza u rastenju određene biljke. Može se, dakle, točno kontrolisati, pače i videti, kako biljka raste, i to je za poljoprivredu vrlo važno, jer se na ovaj način može ustanoviti plodnost zemlje za pojedine vrste žita, voća itd.
Kako umeju da gladuju životinje. U posleratno doba često smo čitali o ljudima, koji su se ponosili tim što više nedelja nisu uživali nikakvu hranu. Tu se većinom radilo o rekorderima, manje o bolesnicima; ovi su rekorderi hteli uskraćivanjem hrane napuniti sebi džepove na račun naroda, kome se hoće senzacija. — Sasvim drugi značaj imaju bezbrojni primeri dugotrajnog gladovanja u prirodi, naročito u životinjstvu. Tu je za vreme nestašice hrane neophodno potrebno uzdržati se dulje vremena i u mnogim primerima mogu životinje da se uzdrže toliko vremena da su čovečji rekordi prema tomu prava sitnica. Životinjskim umetnicima u gladovanju prednjači po svoj prilici jedna vrsta skakavaca, koja već u stanju ličink'e preživi sedam godina bez hrane. Toliko vremena traje, naime, to stanje kod nje. Ovog skakavca radi naročitih prilika, u kojima živi te se razvija, nećemo označiti kao prfl' vog umetnika u gladovanju. A imamo dovoljno drugih životinja, naročito gmizava-
ca, koji gladuju prema svima pravilima, i to često zbog neimanja hrane. Zmije u ropstvu vrlo rado odbijaju hranu. Poznat je Primer udava iz pariške zoološke bašte koji st: kroz četiri godine dosledno branio svake hrane te je napokon jadno crknuo. U londonskoj zoološkoj bašti imali su također ■veliku zmiju, koja 18 meseci nije htela ništa da jede, a onda se iznenada predomislila. — Mnogim životinjama je priroda sama dala nešto mogućnosti da se uzdrže za vreme nestašice. Ovu mogućnost čini »gvozdena rezerva«, t. j. mast što je čuva organizam za zla vremena. Najlepši primer ove vrste jeste grba u deve u kojoj se skuplja mast. I čovek ima više ili manje masti među svojim mišicama, pod kožom, u jetrima i t. d. — Mnogi mekušci uzdrže bez hrane po dve godine a i više. Veliku senzaciju je pobudio pre nekoliko godina afrički puž; bio je već 24 meseca u prirodoslovnom zavodu, a nisu znali da je još živ. Bio je dobro' prilepljen na jednoj etiketi te nije dao od sebe ni najmanjega znaka života. Jednog se dana iznenada probudio, rastao se od etikete te počeo da puže po staklenom ormaru. Afrički crnci poznaju uostalom više vrsta takvih puževa koji mnogo vremena mogu da budu bez hrane. Ovu njihovu sposobnost crnci i iskorišćuju. Na svojim dugim lovačkim pohodima, koji ih vode daleko od čovečjih naselja, nose sa sobom u torbi mnogo tih puževa koji imaju za njih isto značenje, kao što za nas — konzerve. Poznato je da se u sibirskim zimama ribe često zamrznu u ledu te onda bivaju u ledu kao mrtve često mnogo meseci. Kako se vazduh opet ugreje te se led rastopi, ribe se opet probude u normalan život. — Ako još napomenemo i zimski san mnogih životinja, onda je i to lep dokaz za to da mogu životinje kud i kamo više vremena biti bez hrane i da se čovek ne sme odviše ponositi svojim rekordima.
Potreba papira mijenja zemljište i stanovnike. U pustim, neprohodnim sjevernim tundrama nastale su zanimljive promjene otkako se rastinje toga kraja počelo Upotrebljavati kao sirovina za fabriciju papira. U takvim predjelima gdje su nekad Jedva živjele po 2—3 porodice, sada živi na hiljade radnika sa svojim porodicama. Tako je potreba fabrikacije papira indirektno Pomogla naseljivanju i kolonizaciji tih zapuštenih predjela (SS).
Udobnost vlakova. U mnogim država-111:1 se uprave željeznica natječu da putni-
cima pruže što veću udobnost, da bi se time broj putnika povećao. Poznato je da pojedini vlakovi imaju plesne dvorane, restorane, kinomatografe, čitaonice, igračnice i t. d. U Norveškoj su sada imali jednu novost, koja se sastoji u jednoj komorici za fotografske amatere, da mogu za vrijeme puta razvijati svoje snimke. Ovu novotariju pozdravila su fotografska pređuzeća, te su čak poslali svoje stručnjake na pojedinim vlakovima da budu početnicima pri ruci i da ih upozoravaju gdje ima odličnih objekata za snimanje (SS).
3904 metra duboka rupetina. Sve države tragaju danas za zemaljskim uljem, tako i u Kaliforniji. Na tamo je postignut u traganju nov rekord time što je uspelo bušenjem dopreti do 3904 metra u unutrašnjost zemlje. Do sada imao je rekord jedan izvor ulja u Teksasu (Amerika) sa 3899 metra dubine.
Handrij Zejler:
Jastreb i golub
U zelenoj dubravi uhvati jednom jastreb goluba. »O, jao meni, nesrećnome! Ispusti tne, krvoločni razbojniče! Pogledaj u nebo! Ne bojiš li se njegova suda i kazne koja čeka sve zlikovce?« — »O, luđače jedan,« otrese se jastreb na goluba, »protiv toga imam ja vrlo prokušano sredstvo! Ja svladam svaku bojazan: Takve stvari naprosto ne verujem!«
*
Odbijena molba
Zbog različitih nepravda dode velik broj manjih četvoronožaca pred lava, svoga kralja; zamoliše ga da im pomogne i da im olakša položaj. Bili su potražili veštu lisicu te je izabrali da za njih govori pred kraljem. No ona je doista besedila vrlo mudro i odrešito. »Dobro, dobro,« odgovori kralj, »no s punim pravom sumnjam u istinu i pravednost vaše stvari, dragi moji! Možda ne zbog vas koji se tužite, nego zbog vašeg zastupnika, čijim lukavim reči-ma verujem tim manje čim veštije govori. Stoga odlazite i nemojte me uznemirivati sve dotle, dok mi ne navedete bolje razloge!«
Ako hoćeš dobro da prođeš, biraj mudro zastupnika! Poznati, zloglasni lažljivci škode svakom dobrom pravu, ako li je njihovo ime uprljano i okaljano, onda je i tvoje dobro pravo kalom poprskano.
♦
»Šimej iz Roža«
Zimska odeja pokriva koroško zemljo. Slovenskemu kmetu Mohorju v Rožu prinese večni popotnik Matjaž novico, da je preminul v Ziljski dolini daljni Mohorkin sorodnik France Grafenauer, borec za slovensko stvar. Mohorjevi gredo na pogreb. Mladi njih Šimej se veseli dolgega pota, tudi mati Mohorka gre rada, saj je Ziljanka po rodu. »Bogec vas sprimi!« jih ondi Zi-ljani sprejemajo. Pri mrliču se menijo o zatiranju slovenščine. Učitelji v šolah so Nemci, otroci jih ne razumejo, zato so vsi zbegani. Počasi se nauče tujščine, materinščine pa ne znajo pisati, ako jih starši ne navadijo. »Tako jih je treba reševati za slovenski jezik, kakor misijonarji rešujejo zamorčke za krščansko vero«.
K Mohorjevim pride iz Celovca brat Boštjan, nemčur. Sporeko se. Do Novega leta naj mu izplačajo delež od posestva, sicer požene mohorjevino na boben. Denarna stiska. Božič je žalosten. Mati Marjeta zboli. Šimej je najrajši v gozdu, kamor hodi srne krmit. Posebno ima rad Cica, udomačenega srnjačka, ki jemlje sladkorček iz roke. Mohorju pomaga posojilnica, da izplača Boštjana.
 *____
Pomlad. Na vasi pojo fantje slovenske pesmi. Šimej željno posluša. Novoporočeni Boštjan jih obišče z ženo. Zgovore se, da pojde Šimej po šoli k Boštjanu v Celovec, učit sc za prodajalca. Šimej žene v Borovlje vole na semenj, da bodo mogli poravnati obresti od morečega dolga. Pred odhodom v Celovec pa kreneta še na Golico, od koder mu oče razkaže Slovenijo, njegovo pravo domovino z vsemi njenimi krasotami.
V	mestu se Šimej ne more udomačiti. Piše domov, a stric ga zato kaznuje. Neko nedeljo poseti Šimeja Matjaž in oba romata k Gospe Sveti, medtem ko je bil Boštjan pri Mohorju na lovu in ustrelil krotkega Cica. Spoznavši mrtvega ljubljenca, se Šimej razjoka, stric pa dečka nabije in pripoveduje ženi, da požene mohorjevino na
boben in jo sam kupi. Z Matjažem odide Šimej domov, kjer ravno mati umira.
Matjaž potolaži Mohorja: pri dobrih Slovencih je poskrbel, da mu dom ne bo prodan.
 *___
Mična povest, primerna za odraslo mladino (14—18 let), vsebuje kako podrobnost iz korotanščine, ki je zibka slovenske omike: dro (skrčeno iz dobro), bilja = večer pred kakim praznikom, gorsej = sem gori, mizjak — miznjak, poprtnik, poprt-njak, župnik.
Iz zgodbice bo naraščajnik zaslutil koroško vprašanje, vedno tako pereče, zlasti pa letos. Opremljena je z Gasparijevimi slikami in postavljena pod geslo:
Naš bil nekdaj je ves ta raj, očetov naših domovina!
Spisal jo je urednik Davorin Ravljen, katerega v pismenem občevanju kar na kratko pozdravljam takole:
pozd — Ravljen!
A. Debeljak.
♦
Betina. Zlatarevo zlato na našoj pozornici. Na drugi dan Uskrsa t. j. 18 aprila ove godine, diletantski otsjek našeg Sok. društva prikazivao je veliku Šenoinu dramu u 6 činova: Zlatarevo zlato. Pretstav-Ijači su uložili mnogo truda i požrtvovanja da bi ova priredba uspjela. Pred dupkom punom dvoranom oni su za svoj rad, iza svakoga čina, bili nagrađeni frenetičkim aplauzom.
Na Zrinjsko-Frankopanski dan, 30 IV, Sokolsko društvo Betina priredilo je svečanu sokolsku akademiju s raznim prosvjetnim i vježbovnim programom.
G. Jakovčev, naraštajac
Boka Kotorska
ZA ŠALU
Znala se snaći. Mala Milica dokopala sc lonca s pekmezom te ga pola već polizala. Tad je zateče majka gdc se časti. — »Milice!« vikne zapanjena, što bi ti kazala tvojoj lutki, kad bi je tako zatekla, kao što sam ja tebe?« — Milica se malo zamisli pa reče: »Ja bih joj kazala: kad je već tako, pojedi sve, samo pazi, lutkice, da ti n e bude zlo!«
Ista zadaća. »Slušaj, Frane, tvoja domaća zadaća »Moj otac« doslovno je jednaka zadaći tvoga brata Pavla! Kako to?« '• »Mi imamo istog oca, gospodine učitelju!«
Stanovište. »Nije li opasno da toliko Putujete među divljacima?« — »1 te kako ~~ čovek stoji, tako reći, svaki dan jednom nogom na jelovniku.«
Pecač. »Tri sata već stojite tu pa gledate, kako ja pecam! Zašto ne kupite udi-Cu da sami pecate?« — »Ja mislim da za to ne bih imao strpljenja!«
Cipele. »Kaži o uskim cipelama što 8°d hoćeš, jednu ipak prednost imaju ...« ~~~ »More, koju?« — »U njima zaboraviš Sve druge brige!«
Zgodno. Petar treba da ide lekaru. »Gledaj da budeš junak,« opominje ga majka, »i daj da ti lekar izvadi zub što te boli; onda će bolovi prestati.« — »Jeste. I za čišćenje imaćeš jedan zub manje,« primeti Petrova sestrica.
U školi. »No, Petre, je li učitelj pri-metio da sam ti pomagao kod domaće zadaće?« — »Ne znam, tato.« — »A što je kazao?« — Rekao je: »Petre, ti si iz dana u dan sve gluplji.«
Ispit. Jedan žustar mladić htede da položi kapetanski ispit. Među članovima ispitne komisije bio je i jedan profesor koji se zvao Faling; bio je neobično strog te je ustanovio da kandidat u latinskom jeziku isto tako ništa ne zna kao ni u francuskom, u istoriji ništa više nego u književnosti. »Kažite mi barem jedan predmet, gde nešto znate!« — »Kineski«, odgovori mladić. »Zbilja? Onda mi kažite, što znači kineski magarac!« — »Fa ling«, odgovori brzo mladić. — No pošto profesor kineski nije znao, morao je da proguta svoj gnev. Pretsednik ispitnog odbora je predložio, da kandidat prode, pošto se tako brzo snašao.
Loza od majmuna. »Pa mi proizlazimo, ujače, svi od majmuna — no koji čovek je najpre opazio da nije više majmun?«
Kod lekara. »A kako je sada s vašim lekom?« — »Nikako, gospodine doktore! Meni sada više ne idu u tek ni jela što ste mi ih zabranili!«
Cigani. »Cigani su,« priča Janko, »vrlo praznoverni. Kad se ciganin rodi, pruže mu novac i violinu. Maši li se za novcem, onda od njega biva tat, ako li za violinom, biće svirač.« — »Pa ako se hvati i za novcem i za violinom?« upita znatiželjni Marko. — »Onda,« odvrati Janko, »onda će biti skladatelj.«
Shvaćanje. Kod gradnje nove kuće dva radnika nose kamenje. Jedan nese svaki put sedamnaest kamena, drugi osam. Dođe zidar te kaže drugome: »Zašto nosiš samo osam kamena? Gledaj onoga tamo, on ih nosi sedamnaest!« — »Što ću mu ja,« odgovori lenčina, »kad je toliko len te neće dvaput da ide!«
Nesrećan broj. »Ja već znam, zašto je bila prošla godina neobično nesrećna, — jer je počela u petak!« ■— »Pa što mislite, što bi se bilo sve dogodilo, da jc uz to počela trinaestoga!«
Prvi uspeh. »Kako si zadovoljan svojim novim košnicama?« — »Sjajne su! Meda doduše još nisam dobio, ali su pčele već dva moja verovnika ubole!«
Zaključivanje. »Tatice,« upita kafrlo, »hoće li i Čeplin (Chaplin) doći u nebo, kad umre?« — »Naravno, sine, zašto ne?«
—	»To, to će se dragi Bog smejati, da puca od smeha.«
Pletilja. »Jesi li sama, dete moje, načinila ovaj pulover?« — »Naravno, tetki-ce ... samo nisam načinila rupu gde se pro-vuče glava — rupa je već bila, kad sam počela plesti.«
Škola i dom. Majka: »Što bi, Frane, kazao tvoj učitelj, kad bi se ti i u školi tako ružno vladao kao kod kuće?« — Frane: »On bi kazao: Vladaj se, molim te, pristojno, pa ti ovde nisi kod kuće!«
Njegova želja. »Kaži mi, mamice, ima li kakva bolest, protiv koje se uzima šećer?« — »To ja ne znam, Dušane. Pa zašto, to pitaš?« — »Oh, mamice, ja bih tako vo-leo da dobijem tu bolest!«
Dobro dete. Otac: »Ja vidim, Ivane, da tvoj bato jede malu jabuku a ti veliku! Je li on sam izabrao manju jabuku?« — »Naravno, tata,« odgovori Ivan. »Ja sam mu rekao: Uzmi manju jabuku ili nijednu
— pa je uzeo manju!«
Diplomata. »Imaš li večeras vremena?«
— »Imam.« — »I sutra opodne?« — »Imam
i	sutra«. — »A preksutra?« — »Na žalost, nemam. A zašto?« — »Vidi nesreće, hteo sam prekosutra da te pozovem na ručak.«
Svedodžba. »Zašto ne radite umcsto da prosjačite?« — Skitalica: »Znate, moj zadnji gospodar nije mi dao svedodžbu, pa me niko neće da uzme u posao.« — »Pa Vi možete od njega još uvek da tražite svedodžbu.« — »Ne mogu, na žalost...« —-»Zašto ne možete?« -— »Moj zadnji gospodar je umro već pre trideset godina?«
Milosrđe. »Gde je, Jovane, onaj kolač, koji je tu bio?« — »Dao sam ga jednom gladnom detetu, mamice.« — »Vrlo lepo, Jovane! A koje dete je to bilo?« — »Ja, mamice!«
Nežno osećanje. Otac: »Veruj mi, sine, batine, što ćeš ih sada dobiti, boleće više mene nego tebe.« — Sin: »Oh, tata, molim te, nemoj biti odviše tvrd prema sebi!«
REŠENJA IZ 4 BROJA „SOKOLIĆA
Križaljka: V o	d o	r a v n o : 1) mat,	4) pot, 7) tesan,	12) konj,	13)	Šo,	14)	Bor,
13) so, 14) varoš,	16)	slon,	17) dido, 18) lanac, 20) om,	22) pij,	23)	mi,	24)	jod,
26) tič, 27) čir, 28) sir. — Okomito: 1) tor, 2) 1. R., 4) Os, 5) kos, 6) Tolstoj,
7)	kor, 9) Sokolič,	111 kanap, 12) dodaj,	14) vol,	15)	šic, 19) nit, 21) moč, 23) mir,	26) ti.
Kombinovani	magični likovi: 1 A:	1) para,	2)	Aral, 3) raka, 4) alat. B:	1)	kama,
2)	atol, 3) more,	4) Alep. C: 1) repa, 2) Epir. 3) pita, 4) Aral. — 11 A:	1)	kuna,
2)	Ural, 3) Nana,	4) alas. B: 1) Rona,	2) opal,	3)	nada, 4) alav. C: 1) rana,	2)	amal,
3) naga, 4) alat.
Zagonetna posetnica: Soboslikar.
Križaljka: Vodoravno: 1) inat, 4) pot, 7) tesan, 12) konj, 13) So, 14) Bor,
16)	kap, 17) dobošar, 18) rak, 19) tad, 22) nit. 24) ni, 25) Pašič, 2(>) ris, 27) čir. Okomito: 2) at, 3)	tek,	4) panj, 5)	on, 6) Rab, 8) Sokolič, 9)	pop, 11) Kodak,
13)	šaran, 15) rok,	16)	kat,	18) Rim, 20)	dim, 22) nas, 23)	tič, 25) pi.
AMERIČKA križaljka
SLAVO SVOBODA, Zagreb
Riječi še uvrštavaju samo vodoravno, dok uspravno dolaze ista slova.
V	o d o r a v n o : 1) minera), ruda aluminija; 2) žena Uroša 1 Nemanjiča; 3) vrsta sporta: 4) teška kovina, važna za dobivanje optičkog stakla; 5) reka u Sibiru; (i) deo tela: 7) slovenski: otac:
8)	onomatopeja magarećeg glasa: 9) brdo na Kritu; 10) francuski grad (fon.); 11) engleska kolonija u Južnoj Africi; 12) snažan; 13) predlog;
14)	belgijski grad (kod Ant-verpena); 15) Rasinova tragedija; 16) nemački predlog:
17)	odmah (provinc.); 18) imanje; 19) vedar; 20) arapski kalif — osvajač; 21) veznik; 22) muslimansko muško ime; 23) vrućina, sparina; 24)_ slika; 25) besvesno stanje; 26) jedinica za električni otpor; 27) diferencije; 28) ime Šmelingove žene, glumice Ondre; 29) upitna zamenica: 30) doba, razdoblje; 31) slatko alkoholno piće; 32) od-rečni veznik; 33) skup diplomata: 34) redak (franc.); 35) llije: 36) kao 28); 37) deo drveta; 38) oblast oko Severnog pola: 39 pusti, ostavi; 40) naša reka; 41) azijski narod.
1						1 2							
3		!			4					5			
6				7				8			9		
10			n					11: 12				13	
14				15							16 |		
	17				18			11 19					
	20					21			22				
	23						24		žS	25			
	26			27							28		
29			30				31					32	
33				34			ss	35			36		
37					38			i	55?	39			
40			1			1 41							
ISPUNJALKA
SLAVO SVOBODA, Zagreb
1	j_!	1 1		Heroj.
2	■			Dio grada.
3				Glazbalo.
4				Djelo od Šekspira.
5				Afrička pokrajina (britanska
6				Hladan.
7				Glavni grad Grčke.
8				Bistar, veseo, lijep (dan).
9				Posjedovati.
10	-U			Kanal uz put.
11	II1			Brdo kod Beograda.
Uspravno od I-—II: naša domovina.
MAGIČNA KRIŽALJKA
1						M				
4	шш	3		 5					SS	6	—
7			SS	8			SS	9		
10				SS		S^	11			
	12				SS	13				_
_ 14				||		SS	15			
16			SS	17			SS	18		
19			20						21	
	SS	22							SS	
23						24				
ZLATKO VER1TAS, S a r a j e v o
Vodoravno i uspravno isto:
1.	Slavni knjiž. iz XIX veka; 2. Veliki crnogorski pesnik: 3. Poznata film. glumica, Slovenka; 4. Pok. zamenica; 5. Maslina; 6. Franc.: zlato; 7. Ljubavnik Marije Večere; 8. Mesto u Italiji; 9. Banja u Belgiji; 10. Humor: 11. Egipatsko božanstvo; 12. Surla; 13. Pravac; 14. Livada; 15. Hrist; 16. Slov.: jedna; 17. Franc.: prijatelj; 18. Luka u Palestini; 19. Njega; 20. Mešavina: 21. Konj;
22. Roman od Paležanskog (testamenat);
23. Rečna riba; 24. Šumski demon.