O Sokolstvu
Konačno uredjenje Sokolstva bila nam je velika i osobita briga več od godine 1918. Nazore o torne izneli smo više puta, kako po sokolskim tako i po ostalim novinama. I sad, pred kon-stituantu, kada će da se zbude davno očekivani kraj sviju poče-taka, mislimo da je vreme, da ponovno i iscrpno kažemo, kako mi mislimo, kako mi hočemo i kako mi predlažemo, da se Sokolstvo konačno uredi.
A upučujemo ovo objavljenje i svima narodnim zastupnicima i molimo ih da to prouče i prema torne postupe.
1.
Do oslobodjenja i ujedinjenja našeg jugoslavenskog naroda bilo je naše Sokolstvo razdeljeno, malo i siabo, i po duhu svome bilo je ono manje ili više ustanovom ropskog stanja, t. i. orga-nizacijom minimalnog održanja narodne snage, i narodne odbrane. Kdko je naše Sokolstvo svoje zadače ispunjavalo, o torne če da sudi istorija naših nacijonalnih pokreta i težnji.
Sa oslobodjenjem i ujedinjenjem našeg jugoslavenskog naroda doživelo je i naše Sokolstvo, kao jedna medju prvima od svih grana narodnog života, svoju obnovu i svoj preporod. Pre svega je od troie razdeljenih postalo jedno i ujedinjeno Jugosla-vensko Sokolstvo. 1 ovo novo Sokolstvo pošlo je putevima svojim.
Ne menjajuči u prvi mah mnogo na ciljev . i svojim, ono je u glavnom proširilo i povečalo svoje ciljeve, i zadače svoje, koje su neodložne, a uzelo je za prvu zadaču to, da se što brže i što jače proširi na ceo narod, tako da ceo narod, bez obzira na pleme, veru i staleže, bez obzira na doba i na spol, postane sokolski.
To znači, da se ceo jugoslavenski narod obrazuje fizički, podigne moralno i učvrsti nacijonalno, te tako prosveti i ojača, i osposobi za kretanje u pravom smeru napretka i cvetanja.
11. У
Koliko gcd je ovo sokolsko gledanje bilo jasno, dobro i pošteno, te u prvom redu korisno, mi smo sudeči prema prime-rima prošlosti te prema iskustvima što smo ih sokolovanjem
Соколски Глаежпк	32
sami stekli, došli dotle, da srno uvideli, da nama sokolima, kao takovima, da našoj spremi i materijalnom stanju, nedostaje snage, da gornju zadaću obavimo i uspešno i brzo i kako valja.
Iz primera prošlosti navadjamo da češki narod nakon 60 godina opstanka svoga Sokolstva ima tek taj uspeh, da od stotine Čeha u Sokolstvu jeste teki—2! A iznašeg iskustva znamo, da sa 50 tisuča jugoslav. Sokola dobijamo na jednu hiljadu Ju-goslavena tek 2—3 Sokola!
Ako je Sokolstvo dobra stvar, onda je ono uvek loša stvar zato što je tako retko posejana! A ako je sokolski rad koristan, onda je on neuspešan i potpuno neznatan, ako se tako malo i slabo obavlja. Ako od malog Sokolstva nije moguće za godinu dana napraviti veliko i narodno Sokolstvo, onda moramo potra-žiti načina i sredstava, kako da se Sokolstvo, i ceo sokolski rad, prenese, proširi i usadi u celinu narodnu i bez oficijelnog Sokolstva i sokolskih društava. Svakako bi smešno i glupo bilo, da ako Sokolstvo momentano ne može, da neko drugi i jači neče to da učini, što treba.
III.
Tako dolazimo do obrtne tačke našega gledanja na fizičko obrazovanje naroda. Pa držimo ovo: da je država dužna, da sada, kao slobodna, mlada, svoja i jaka, primi na sebe obavezu ispu-njavanja i obavljanja jednoga dela sokolskoga rada.
U odabiranju ovoga rada, hočemo da on bude samo jedan deo celokupnoga rada sokolskog, i tražimo da država, kao no-silac oficijelne inicijative za sve narodne poslove, ispuni i svrši onaj rad sokolski, koji je minimalan, ali koji je apsolutno po-treban za sve, tako da privatnoj inicijativi u pravcu fizičkog obrezovanja, čijim nosiocem ostaje Sokolstvo i na dalje, bude otvo-reno i dato polje nadmetanja i težnji do jednoga idealnoga maksimuma.
Sokolstvo bi se dakle imaio konačno da uredi tako, da jedan deo sokolskog rada primi na sebe država, a drugi deo da ostane Sokolstvu.
IV.
Medju sokolskim zadačama, koje država ima da izvede, smatramo kao najvažniju, da se pred konstituantu donese i na njoj
primi, kao deo temeijnog i državnog ustava, zakon o obavezatnom telesnom obrazovanju svakoga gradjanina.
Načrt toga zakona glasi ovako:
Normalno izvršivanje života jeste zdravlje. Zdravlja ima samo zaiedničkog. To zajedničko, opće, javno zdravlje je zbir pojedi-načkog zdravlja. Zajedničko je zdravlje ona proscčna snaga, što pojedinci zajedno čine. I na torne zajedničkom zdravlju počiva cela kulturna i ekonomska moč države. Zato održanje, jačsnje i razvijanje zdravlja spada u delokrug zajednice. Pojedinac nema prava da raspolaže svojim zdravljem, ne sme da ga umanjuje i ■da ga uništava. Kao što nema u državi i u društvu pojedinačkog zdravlja, tako nema ni delimičnog. Zdravlje je samo celokupno, t. j. telesno, duhovno i duševno. Ako je ovo troje armonijski sastavljeno, onda zdravlje dobija pravu osnovu. U delokrugu zajednice može samo da se radi o održanju, jačanju i razvijanju celokupnog zdravlja. Fizički deo zdravlja je najviše zanemaren i zapušten. Bez rizičkog obrazovanja zdravlja nema u opće zdravlja. Fizičko obrazovanje spada zato u delokrug zajednice. Fizičko obrazovanje, kao osnovni uslov zdravlja, obavezatno je zato za sve članove zajednice bez iznimke, za sve gradjane države. Zato obavezatno fizičko obrazovanje jeste temeljnim državnim zakonom.
Svaki gradjanin države Jugoslavije dužan je da se telesno obrazuje i prosveti. Država Jugoslavija dužna je da sprovede tel. -obrazovanje svih svojih gradjana.
Telesno obrazovanje u državi Jugoslaviji vrši se i izvodi se poglavito po t. z. sokolskom sistemu.
Telesno obrazovanje proteže se na svakoga gradjanina od navršene treće do četrdesete godine, a vrši se u školama, vojsci, u sokol, društvima, te u posebnim zavodima i vežbaiištima.
Sistem tel. obrazovanja je celina, i obuhvata sve staleže, sva doba i sve spolove.
O svakom pojedinom se vodi državna matična knjiga o tel. svojstvima i o tel. obrazovanju. Bez izvatka te matične knjige ne može polaziti školu. A vojni obavezanik dobija prema torne iz-vatku olakšice u službi i napredovanju u vojsci. Celokupnim fiz. ©brazovanjem u državi Jugoslaviji upravlja državno zvanje za fiz. obrazovanje, te Jugoslav. Sok. Savez. U drž. budžet donosi se redovno godišnja stavka za fiz. obrazovanje.
V.
Za vodjenje fizičkog obrazovanja narodnog mora dakle da-se u Beogradu posebno osnuje državno zvanje za fizičko obra-zovanje jugoslavenskog naroda.
Ovo zvanje (odsek) bilo bi samostalno, i ne bi pripadalo' nijednom postoječem ministarstvu, nego bi direktno podpadalo pod ministarski savet, u kome bi imalo svoga stalnoga referenta, koji bi ujedno bio i šefom celoga zvanja. Ako ne ide drugačije, onda se mora osnovati posebno ministarstvo za fizičko obrezovanje jugoslavenskog naroda.
Ovo bi se zvanje delilo na tri odseka u glavnom, na zdravstveni odsek, prosvetni odsek i vojni odsek, i svaki bi odsek imao' svoga načelnika i svoj delokrug.
Pored odseka moralo bi biti još tri ili više inšpektorata, i to-inspektorat za statistiku, za propagandu i štampu, za financije. za sletove, i za decu, te za žene. Inšpektorat za decu bio bi u rangu načelstva.
VI.
U državni budžet morala bi da dodje godišnja redovna stavka, od najmanje deset milijona dinara, što bi bilo materijalnom pod-logom za rad ovoga državnog zvanja. I ta bi svota stojala na raspoloženju zvanju.
VII.
Rad državnog zvanja za fizičko obrazovanje jugoslavenskog naroda bio bi ovaj:
a) prosvetni odsek imao bi da sprovede fizičko obrazovanje u svima školama Jugoslavije;
b) vojni odsek imao bi da sprovede fizičko obrazovanje u vojsci Jugoslavije;
c) zajedno sa zdravstvenim odsekom imala bi da se učini potrebna sprema, da se omoguči spr.ovadjanje fizičkog obrazovanja, kako u sastavljanju udžbenika, nomenklature i terminologije, tako u pripravljanju učitelja, prehodnika i vodja za fizičko obrazovanje;
d) u prvom redu moralo bi ovo zvanje podiči jednu sre-dišnju visoku školu za učenje tel. obrazovanja, a sem toga svake godine održavati jedan ili više tečajeva provincijalnili u tu svrhu;.
e)	pri torne bi postupalo ovo zvanje, tako, da radi apso-iutno sporazumno sa Jugoslavenskim Sokolskim Savezom, a osim toga sa okružnim sarnupravnim jedinicama;
ЏЈ) sem stvaranja literature, podizanja škola, održanja teča-jeva, te davanja stručnih učitelja, imalo bi ovo zvanje da radi na podizanju domova za fizičko obrazovanje; ovi domovi bili bi po središnjim mestima okruga (županija), i bili bi samoupravni;
g) sa inšpektoratom za propagandu i štampu pomagalo bi ovo znanje budjenje i jačanje privatne inicijative na poliu fizičkog obrazovanja;
h) izdavalo bi pomoču svoga statističkog inšpektorata jedan zvaničan i državni organ kao „Glasnik drža\'. zvanja za fizičko obrazovanje jugoslav. naroda";
i) a naročitu pažnju i brigu imalo bi ovo zvanje da uputi deci i ženama, te da iz sve snage uznastoji, kako bi blagodati fizičkog obrazovanja bile podeljene što bogatije i što obilatije i na decu, i na žene;
j) najposle bi ovo zvanje moralo pokušati, da fizičko obrazovanje dobije u zgoc^nom obliku, a naslonjeno na tradicijonalne narodne junačke igre i pesme, celi naš i široki seljački puk;
k) ovo bi zvanje moralo stojati u živoj vezi sa ustanovama te vrste a kod drugih, velikih naroda, naročito sa narodom češkim;
1) moralo bi periodično sazivati kongrese i sastanke u svrhu utvrdjenja, objašnjenja i proširenja ideje fizičkog obrazovanja;
m; moralo	bi	u sporazumu sa	Jugoslav. Sokol.	Savezom
istupati povodom velikih sokolskih sletova, te bditi na torne, da tih sletova bude što više, i da budu i pravedno podeljeni po celoj domovini;
n) moralo bi osnovati državni muzej i državnu biblioteku za fizičko obrazovanje;
o)	moralo	bi	raditi na torne, da	se u domovini	podignu i
pomognu ona industrijska poduzeča,	što su za fizičko	obrazo-
vanje preko nuždna (fabrike za pravljenje gimnastičkog odela, fa-brike za gradjenje gimnastičkih sprava, i t. d.);
p) moralo	bi	obrazovati stalan	kadar putujučih	učitelja i
nadzornika za fizičko obrazovanje, predavača u toj celji;
q) moralo bi imati jednu pokretnu, putujuću izložbu telesnog obrazovanja;
r) moralo bi ići za tim, da telesno obrazovanje ne bude ustanovom niti plemenskom, niti verskom, niti staleškom, nego socijalnom;
s) te bi moralo jeanom godišnje sazivati državno veče za fiz. obrazovanje, gde bi se sastajali svi okružni poverenici za fiz. obrazovanje te izaslanici sokolski.
Eto to bi bio u kratko rad državnog zvanja za fizičko obrazovanje.
VIII.
Svaki okrug (županija) ima kod svoje samouprave posebnog poverenika za fizičko obrazovanje.
Ovaj poverenik radi sa okružnim yečem za fizičko obrazovanje.
U okružno vede za fizičko obrazovanje dolaze kao virilni članovi: okružni fizik, prosvetni poverenik, vojni komandant, sokolski izaslanik (od dotične sokolske župe). A prema potrebi se poziyaju ostali i drugi stručni pomagači n. pr. graditelj, sao-bračajni referent, sekretar okruga, i t, d.
Okružni poverenik za fizičko obrazovanje je činovnik okruga t. j. biran od okružne skupštine a na predlog drž. zvanja za telesno obrazovanje. On stoji u direktnoj vezi kako sa upravom okruga, tako sa državnim zvanjem za fizičko obrazovanje.
Okružni poverenik za fiz. obrazovanje ima svoje zasebno odelenje u zgradi okružnog načelstva, svoje prostorije (najmanje trji te svoj podredjeni personal.
U del okrug okružnog poverenika za fiz. obrazovanje spada u glavnom briga	oko fizičkog obrazovanja	naroda	njegovog
okruga, i pri	torne	ima u glavnom da se drži	saveta,	inicijative
i predloga državnog zvanja za fiz. obrazovanje.
Ali svaki okrug mora da ima svoj statut za fiz. obrazovanje, odobren po okružnoj skupštini, te u svrhu fiz. obrazovanja ima da godišnje utvrdi redovan budžet od najmanje V4 milijona dinara.
Okružni	statut	za fiz. obrazovanje imade	dva dela, prvi sa-
drži osnovni	drž.	zakon. fiz. obrazovanja te	državne	zahteve i
odredjenja za to, a drugi deo ima da stvori okružna skupština tako, da popuni, proširi, pojača, prilagodi, usavrši, i učini raznovrstnim jedan radan program na polju fiz. obrazovanja.
Po tome pripada okružnoj skupštini pravo, da za svoj okrug raspiše porez za fizičko obrazovanje, da podiže vežbaonice i škoie, te održava tečajeve za fiz. obrazovanje, da ustanovi svoju iziožbu, muzej i biblioteku za fiz. obrazovanje, da održava sletove i zbo-rove, da izašilja na nauke štipendiste, da izdaje svoj organ za fiz. obrazovanje, da u sporazumu sa sokol, župom (ili župama) poduzima jednu slobodnu i veiiku akciju u pogledu rada na tel. obrazovanju.
Najposle moraju u svakom okrugu da se najmanje 4 puta godišnje održavaju sednice okružnog veča za fiz. obrazovanje. Ove sednice saziva poverenik okružni. A rad i predloži veča do-laze pred okružni odbor ili pred okr. skupštinu na odobrenie.
Okružni poverenik za fiz. obrazovanje mora raditi na tom, da u svakom srezu okruga bude po jedan sreski poverenik za fiz. obrazovanje, i tu bi ponajbolje bilo da to bude jedan sokolski ©zbiljni i ispravr.i radenik.
Kada budu postojali sreski poverenici za fiz. obrazovanje onda i oni moraju dolaziti na sednice okružnog veča za fiz. obrazovanje, gde imaju, kao i drugi, pravo glasa i odluke.
IX.
Pokraj državnog, i okružnih zvanja za fiz. obrazovanje, ostajalo bi kao zaseban i Slobodan faktor Sokolstvo, ujedinjeno u Ju-goslavenskom Sokol. Savezu, te uposleno prema svome ustavu i pravilima.
Jugoslav. Sokol. Savez stajao bi u direktnoj vezi sasrediš-njim državnim zvanjem za fiz. obrazovanje, a pojedine sokolske župe stojale bi u vezi sa okružnim poverenicima i okružnim ve-čima za fiz. obrazovanje.
X.
Za vreme prve dve godine, kada se zakon o obavezatnom tel. po kostituanti primi, te državno zvanje za tel. obrazovanje osnuje, vrede t. z. prelazne ustanove, sa osnovnim načelom, da državno zvanje radi u glavnom pomoču i putem postoječe sokolske organizacije.
XI.
Društva nesokolska a gimnastička i športska ili se imadu priključiti i sajediniti sa sokol, društvima, ili se imadu ukinuti.
XII.
T. z. bojskautizam je sastavni deo sokolskog programa i rada, i oficijelno je sjedinjen sa Sokolstvom tokom 1920. godine u Beogradu. (Vidi zapisnik sednice Sokol. Saveza SHS. od 4. I. 1920. g. u Beogradu).
Eto tako mi prestavljamo konačno uredjenje našega Sokolstva.	%
Z a g r e b 1. XI. 1920. g.
Dr. Laza Popovič
O sokolskom sletu
Ideja jednog sokolskog sleta nije samo to, da obučena i iz-vežbana, malobrojna ili velikobrojna, grupa vežbača, ili vežbačica, prikaže i izvede neke odredjene vežbe pred jednirn narodnim gle-dalištem.
Nego bi prava ideja jednog sokolskog sleta bila u tome, da nema gledalaca i vežbača, nego da se izmenjuju, da zajedno rade, da na sletu vežbe vežba jedan mali narod ce o, sakupljen več u izvesno vreme i na odredjenom mestu.
Teškoca je u tome da se vežbe moraju sastaviti, da se mo-raju dugo učiti, da se moraju održavati probe i pokušaji zajedničkog vežbanja, da se vežbači moraju probrati i odabrati, da za vežbu treba neko posebno odelo, zasebno organizovano upravljanje i t. d. Dakle ispred i oko vežbe ide toliko teškoča, koje upravo onemogu-čuju da vežba postane opčom.
Pitanje je : da li su te teškoće zadane u biti same stvari, a ako su takove, da li se ipak mogu ublažiti, oiakšati i smanjiti.
Ja lično mislim da mogu, i kažem evo otvoreno, da bi naše Sokolstvo bilo pozvano, da u tome novome pravcu učini neke pokušaj e.
Ako pod vežbu uzmemo junačke igre i nadmetanja, t. z. laku atletiku, onda je svakome jasno, da se takove vežbe mogu vrlo lako udesiti tako, da u njima učestvuie jedan ceo mali narod, na sokol, sletu skupljen. Jer trku trčati može i treniran i netreniran, gimna-stički odeven i obično odeven, star i mlad, odrastao i dete, te muško i žensko. I ne može se reci što je bolje i zanimljivije, da li imati pred sobom resultate nadmetanja pojedinačko nadmetačkih kola,
ili običnih, slučajno skupljenih i za taj mah zajedno grupisanih četica!
Mislim dakle da je stvar sa junačkim igrama jasna, i da svako može lako uvideti, da na jednom sokol, sletu može da se bez po muke izvede, da u junačkim igrama sudeluje narod ceo.
Nešto je teže kod t. z. prostih vežbi, ali ni tu nisu teškoće takove naravi, da bi bile apsolutne. I sa malo volje i truda dale bi se prebroditi.
Mora se samo ići i postupati po jasnom i odredjenom planu. Pre svega jasno je, da na svakom sletu vežbaju i sokoli i nesokoli. S time treba biti na čisto! Mi hočemo da ceo narod bude sokolski, t. j. da telesno vežba, da se telesno zanima, da se telesno obrazuje, — pa nam je zato svejedno, da li je neko baš u taj mah članom sokolskog društva ili ne. Jer ako nije može lako da bude. Ako u opće ne može da bude, onda je dosta da vežba. Mi znamo dalje da ima članova sokolskih društava, koji nikad ne vežbaju! Dakle: da li je neko član ili nije, to nam za taj slučaj može da bude svejedno ! Jer cilj je velik, koji hoče da se postigne. Pa ako se neki stari, oficijelni red i poredak za jedan momenat i kvari, to nam ne smeta. Jer nam uvek ostaje vremena, da u sokol, društvu budemo članovi, da primarno na sebe svete i teške obaveze sokolske, da budemo kao neki izabrani, te da obavljamo posle naše zadaće, kako nam sokolski zakoni to najstrožije propisuju.
U kratko: pokušavamo da na jednom sokolskom sletu bude jedan deo programa — ako ne ceo program — takav, da u njemu rade i sudeluju i sokoli i nesokoli. To je jasno za junačke igre, za ženske igre, za dečje igre. Valja samo da sokoli sprovedu jednu spremu za to, da učine propagandu, da obidju okolinu, gde bi se
0 vrši o nadzor pripravljanja, održali mali pokušaji, učinila potrebna tumačenja.
E, sad bi to trcbalo da se udesi i za proste vežbe, neke nove
1 odabrane proste vežbe, tako prikladne, da ih svako vežbati može. Razume se da bi sa celim poduzećem upravljali sokoli, i tehnički stručnjaci. Za pratnju vežbi bi dabogme bila spremljena pesma ili muzika. Za smisao vežbi mogla bi da se uzme neka simbolika, bilo jugoslavenska, bilo još bolje čovečanska. A te bi se vežbe vežbale i u sokolskom vežbačkom odelu i običnom odelu, bilo gradjanskom, bilo vojničkom, bilo seljačkom, i vežbalo bi ih i staro i mlado, i muško i žensko.
Ima nešto i gadno i glupo u priredbi dosadašnjih sokolskih sletova, gde postoji jedna odvratna i šuplja odvojenost prikazivača i gledalaca. Zašto to da uvek bude, i zašto da je sokolsko delo uvek samo jedno pozorište ? Zar to nesme da se promene. zar nesme niti da se pokuša da se promene? Jesu li to tako osveštane stvari, da se u njih nikada i nikako ne sme dirati? Zar je telesna vežba ta-kova specifična veština, da je samo odabrani mogu imati ? Zar su sokol, vežbe samo za to, da utiču kao veeiti primer u koga se samo treba ugledati, kome se samo treba diviti, a da se u njemu nikada nikako i ni pod koju cenu nemože i nesme sudelovati, razume se onako i onoliko koliko se mora, hoče i može ? !
Ja mislim da nije neka apsolutno neoboriva smetnja u tome. da se sastavi neka grupa lakih i lepih kretnji, diferenciranih po doba i po spolu, i da se celom tome dade neki unutrašnji smisao ! Oso-bito je to primamljivo, lepo i lako, ako se uzmu u obzir deca, te se vežba udesi tako, daje vežbaju sva deca skupljena na sletu, bilo da su oficijelni sokolski podmladak ili naraštaj, bilo da nisu ! Pa kako bi se to za decu dalo lako napraviti tako bi to išlo i za druga doba! I moglo bi da bude sve spojeno, bilo kao neko narodno pozorište i narodno prikazivanje, bilo kao baš jedna prosta vežba.
Valja da otvorimo sokolske redove i da u njih udje narod. To nam je krajnji cilj i sveta meta! Otvorimo dakle na jednom sokol, sletu vežbačke redove*) naše, i neka u njih udje narod. Da se narod i Sokolstvo približe, spoje, zagrle i izjednače. O tome se radi.	Dr. Laza Popovič
Beleške,
Javan čas sokolskih župa Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Čim se saznalo, da če Nj. Visočanstvo Regent Aleksander zvanično posjetiti Sarajevo, sarajevsko je Sokolstvo odlučilo, da i ono aktivno učestvuje kod te slave, kako je to bilo u Ljubljani i Zagrebu; a da bi ta slava bila što veličanstvenija, odmah se u prvom početku stalo raditi oko toga, da se u te dane skupe u
*) Ostaje tehnlčko pitanje sprovodjenja. Mesto za vežbanje mora slet da ima i onako. Tu dakle treba i narod da vežba. Pokušaj i se održe dan ranije ili do podne sletskog dana. Vežba onaj, ko se prijavi, tako da se ranije ima pregled snage. Kao što se vidi tehničko pitanje sprovodjenja nije apsolutno teško. Nego je najteže sastaviti i sačiniti vežbu. Ali: hic Rhodus — hic salta f
Sarajevu sokoli ne samo iz župe sarajevske, nego i iz čitave Bosne i Hercegovine. Ako se uzme u obzir, da su neke župe prilično udaljene od Sarajeva, ako se pomisli, s kakvim je po-teškočama skopčano danas putovanje. onda valja priznati, da nije bila laka stvar sakupiti u Sarajevu Sokolstvo iz čitave Bosne i Hercegovine. Trebalo je mnogo agitacije, trebalo je mnogo rada, dok se ta stvar konačno privela kraju!
Sve su se župe odazvale pozivu sarajevske župe, jedna s večim, druga s manjim brojem članova, več prema torne, koliko su to prilike dopuštale. Župa mostarska, koja je najbliža, oda-zvala se najmnogobrojnije, došla je sa 128 članova muzike iz Her-ceg-Novoga. Župa tuzlanska poslala je 95 članova, a iz Banje Luke došlo ih je 32. Ako se doda k torne, da je Sarajevska župa istupila sa 150 članova, onda možemo kazati, da je prigodom boravka Regentova bilo u Sarajevu oko 500 Sokolova i Soko-lica. Otkako postoji sokolstvo u Bosni i Hercegovini, Sarajevo još nije vidjelo toiiki broj Sokolova i Sokoiica.
Njegovo Visočanstvo boravilo je medju nama 19., 20. i 21. septembra. Sokolstvo naše nastojalo je, da mu u svakoj prigodi iskaže dužno poštovanje. Od triumfalnog ulaska Regentova u Sarajevo pa do Njegova odlaska Sokoli su Mu bili počasna legija.
Inače su Sokoli u te dane, vršili službu redara!
Kolika je impozantna bila slika, kad su Sokoli sviju sokolskih župa stupali u povorci kod bakljade u veče prvoga dana. Bilo ih je oko tri stotine. Crvena košuljica i sokolska šajkača slavile su pravo slavlje. Naš svijet ovdje još nikad nije vidio toliki broj sokolske narodne vojske!
Kruna svega sokolskog djelovanja bio je javan čas, koji je bio 21. septembra u logoru Regenta Aleksandra u 4 sata poslije podne. Več u 2 sata poslije podne počela je dolaziti publika, a u četiri sata nije se više moglo nači mjesta. Čekalo se na Njegov dolazak. Sokoli su stajali u špaliru.
Njegovo Visočanstvo, koje je kroz čitavo vrijeme bilo i od-više okupirano, došlo je nešto kasnije iza četiri sata. Nastalo je silno klicanje, koje se gotovo nije moglo stišati. Naš Regent, naš prvi Soko, dolazi k svojim Sokolima! To je bila za nas osobita čast, jer ta točka nije bila u programu, koji je bio sastavljen za Njegov boravak u Sarajevu.
Izvodile su se prvo vježbe „Oslobodjenja i ujedinjenja,“ koju su vježbala 132 člana. Zatim su se izvodile vježbe na spravama. Radila su uzorna odijeljenja iz sviju četiriju župa i to na vratilu i razboju, a Sokolice iz Mostara na konju. Treča tačka programa bile su ritmičke praške viežbe, što su ih izvodile Sokolice iz Mostara, a četvrta tačka bile su ženske praške vježbe iz 1912. god., što su ih izvodile Sokolice iz Sarajeva i Tuzle
Njegovo Visočanstvo pratilo je s velikim zanimanjem i odobravanjem vježbanje i zadržalo se razmjerno dugo vremena na vježbalištu. Iza treče tačke dozvao je Regent k sebi vodju župe sarajevske, a i inače zaslužnog sokolskog radnika Stevana Žakulu, te ga upravo ondje odlikovao ordenom bijelog Orla 5. stepena. Klicanju nije bilo konca ni kraja! Sokoli su se radovali ne samo zbog toga, što je odlikovan tako uzoran Soko, nego i zbog toga, jer su u tome činu vidjeli, koliko našem Regentu leži na srcu naše Sokolstvo! To je za nas Sokole bila kulminacija u čitavoj slavi.
Predstavnici sokolskih župa bili su primljeni i u audienciju od Njegovog Visočanstva, kojom je prilikom Regent pokazao živo zanimanje za naše sokolske prilike.
Na svršetku spomenut ču još i to, da je muzika iz Herceg Novog priredila 20. i 21, u veče dva uspjeia koncerta pod vje-štim ravnanjem kapelnika brata Ivana Bagatele.	Soko.
Sokolsko društvo Tivat-Lastva (Boka Kotorska). Nakon barbarskog palenja naših zgrada i narodnih institucija, sa strana talijana u okupiranom području, pozvana je izvanredna Sokolska prijava, na kojoj je brat starješina Josip J. Baselli dao na bb. članove sledeči proglas:
„Bračo — sestre! Naša jednokrvna brada u okupiranom području trpe najjače grozote uspaljene ulične rulje. Naše najsvetije zastave, narodne institucije, privatne imovine i t. d. u blato ba-caju, ruše i pale.
Nema smisla, da tobože za odmazdu i mi slično radimo, jer bi smo time navukli na sebe barbarstva i Huna, poput pla-čene ulične rulje u okupiranom području
„Družba sv. Cirila i Metoda" uzdržaje naše škole, vedi broj učitelja i odgaja djecu našu, da ih tako otrgne iz proždrljive čeljusti, gdje bi našu djecu otudjili i od njih učinili janjičare. Družba sv. Ćirila i Metoda hode da dade obuke našoj djeci u svojem li-
jepom i slatkom materinskom jeziku Ta naša požrtvovna Družba nalazi se u teškom novčanom položaju.
Najbolji je naš protest proti tudjim aspiracijama na našem biser Jadranu i najbolji je dokaz našeg narodnog osječaja, ako položimo dar, domu na oltar!"
Na ovaj proglas razdijelifi su se sabirni arci, po kojima su sakupili: sestre D. Krezhov i F. Donat K 1003'—; Sestra N. Dernič supruga intendantskog kapetana K 754-—; bb. N. Osana K 598-—, A Čubrič K 360—, F. Somer K 340-—, N. Staničič K 314-—, N Sindik K 160—, N. Zupanc K 93'—, M. Poropat K 40— i F. Perušina K 32'—. Svega 3694’— krune. Novac je odposlan upravi „Slovenskog Naroda" da izruči svrsi.
Isto tako provelo je društvo akciju za šahiranje za „Narodni Svet u Koruškoj", te su sakupili: bb. J. Berne K 904-—,
M. Les K 464'—, Skupina u Oficirskom domu K 150'—, J. Sta-ničić K 150'—, 1. Stjepčević K 30'—i F. Perušina K 28'—.Svega •1726 — K.
Novac i sabirni arci dostavlleni su Sokoiskoj Župi u Mo-staru. Uslijed nejasno čitljivih imena i malenih prostora, nije nam moguče objeiodaniti imena vrijednih darovatelja. Ovime se je pokazalo, da se uz dobru volju dade i kod malenog društva mnogo toga učiniti. Požrtvovnim sakupljačima i plemenitim darovateljima, koji su doprinijeli oboi za ovako vrijedne narodne svrhe, neka bude od srca hvala i narodna uspomena.
U smislu društvenih pravila, uspostavljen je na sjednici * Upravnog Odbora od 28. oktobra o << Odbor prosvjetnog od-sjekai;. U odbor su birani: Za predsjednika: brat Krsto Markovič, učitelj u m. Odbornici: brača Fric Vrečko, sanitetski major, Šime Rajčević. učitelj, Ivo Pindulič, marinski svečenik, Don Gjuro Perušina, župnik, Antun Lenarčič, poručnik fregate i Antun Vuksa novič, djak.
Nema dvojbe, da neče ovaj toli važni odsjek ovog društva, sa ovako biranim, duboko prožetim narodnim ljudima, doseči svojeg cilja na korist i dobrobit zapuštenog i nedužno zavedenog našeg naroda.
Rad je težak, ali sladak, te kličem: Sretno i zdravo!
Tajnik
/
Соколско друштво у Осијеку. Извештај о кул-турно-просветном раду од1. априла до 1. јула 1920.
Програм рада није могао бити системизован, јер се много труда и енергије морало посветити припремама за
VII.	слет у Прагу, за сомборски, а поготово за мариборски слет. Главно тежиште деловања секције је било у томе да предавањем, читањем актуелних чланака из ревија, те изле-тима, побуди чланове на истрајни рад као и на пропагирање соколске мисли.
Прослава Зрињско-Франкопанска се није одржала из разлога што су за оно време састанци областно забрцњени били и ради социјално политичких врло незгодних прилика. 30. априла се ишло само на задушнице, гдје се је у одори достојно одала пошта нашим народним борцима.
Бр. Др. Белајчић прочелник секције је држао те вечерм чланству предавање о значењу прославе Зрињских-Франко-пана. Неки чланци актуелни за наш културно просветнм жнвот су прочитани а после растумачени у појединим оде-лењима. Тако од Грисогона „Југославија“, Зофка Кведер-Де-.метровић: „Мештровић и жена“, „Црна посета“ и др.
2. маја је приређен излет у градску шумицу, где је це-локупно чланство присуствовало са следећим програмом:
1)	Наш народ у Франц. светлу (Pierre Loti и Henri Barbu) предавао бр. Зорко Најман. 2) Натецање у лакој атлетици. 3) Концсрат тамбурашке секције. Овај излет је изврско успео, јер свежи дах природе је освежио и осоколио све чланове.
Други дан Духова се иаше друштво, приликом излета у Илок, задржало у Аљмашу и тамо је брат Најман ново основаном друштву предавао о Соколству, што је врло добро деловало на Аљчашане, који су као сељаци тек онда пот-пуно појмили шта је Соколство.
Видов-дан је тако прослављен, 'да се јавна вежба одр-жала на којој је говорио бр. Најман о значењу Видов-дана а бр. Чепинац је протумачио Хофманове симболичне вежбе. Да би се културно јединство што више истакло позвала су се сва певачка друштва на што су се и одазвала „Липа и Гусле“.
Пошто је припремање за мариборски слет врло много времена одузело, а и ферије су биле, то се није могао још
створити детаљни план за јесењу и зимску периоду, какоје то већ у I. извјештају наговештено било, зато ће то сигурно у следећем извјештају наведено бити.
Културно-просветно оделење. Javna vježba sokolskog društva u Sisku obdržavana dne 9. X. 920. u dvorani „Urania" kina.
Mogu odmah spomenuti, da je ista u svakom pogledu potpu-noma uspjela, što je i opeta dokaz, da se vodstvo društva nalazi u dobrim rukarna. Nije to samo vanjski uspjeh, nego je to uspjeh jednog sistematički odredjenog rada, što imade irajan uspjeh, a no samo momentani, kao što je to na žalost u mnogim našim društvima. Mogu za to starješini Dr. Ježić, kao duši društva i njegovim vjernim suradnicima načelniku br. Maureru i učitelju br. Kresalu od svega srca čestitati na njihovom uspješnom djelovanju na polju trajnog razvida sokolske tjelovježbe.
Sama javna vježba počela je sa nastupom 21 djevojčice i 14 dječaka pod vodstvom br. Janušića, te su izveli u peteroredovima tri sastava sa kolutima (obračima) vrlo skladno, osobito kada se uzme, da je treća vježba dosta teška, jer se u njoj nalaze plesni korači što je za ovu dobu od 7—12 godina dosta teško, a osobito što se ravnanja i pokrivanja tiče — nu i tome su potpunoma naše djevojčice i dječaci udovoljili, što opeta ide hvala i zasluga br. Ja-nušiću, koji si je dao mnogo truda i muke, da te poteškoće svlada, što mu je i potpunoma uspjelo.
Poslije ove skupine nastupila je druga skupina i to 24 djevojčice i 15 dječaka, i to sa istim vježbama, jer radi premaienog prostora nisu mogli svinajednotn nastupiti. — Sve gore navedeno vrijedi potpunoma i za ovu skupinu.
Drugu točku vježbe sa ukrašenim luko rima izvadjao je žensk naraštaj njih J 6 na broju pod vodstvom br. Kučana. Sama izvedba bila je dobra nu ipak se je opažala neka mala nesigurnost u izvedbi.
Kao treća točka nastupio je muški naraštaj njih 24 na broju sa motkama pod vodstvom br. Janušića. Izvedba je bila vrlo dobro skladno i osobito temperamentno izvedena. Njihov trud bio im je naplačen burnim aplausom gledajućeg opeinstva, a i ovim putem neka im bude za njihov rad i trud iskazano priznanje.
Preporučio bi samo da u buduče vježbaju obučeni samo u bijele hlačice bosi i bez košulje, što se je pokazalo i na sletu u Pragu kao i u Mariboru kao vrlo zgodno i prikladno.
Poslije naraštaja nastupilo je 26 braee na trim spravama i to na racama, konju u sir sa hvatalkama i kozliću — samo vježbanje bilo je prilično dobro, samo bi preporučio braći, oni koji su vež-bali na ručama da u buduče neka ne vežbaju sve vežbe slobodne, nego neka dvije izvedu svi zajednički i pri tome, da se pazi na što precizniju i točnu izvedbu, kao i na uredan dolazak i odlazak od sprave, a u trečoj slobodnoj vježbi može svaki da pokaže svoju sposobnost u specialnim elementima.
Kao posljednja točka bila je simbolična vježba br. Stane Vid-mara. Na žalost ova točka je posve zatajila, ne samo ovdje nego svagdje gdje sam je dosada gledao, pa i na samom sletu u Mariboru. Nije to krivnja da vježba nije naučena, jer uz brojenje svagdje se je dobro izvadjala, več je tomu mnogo kriva glazba, koja je inače prekrasna, ali stavlja na vježbače teške zahtjeve shvačanja i poznavanja glazbenog ritma, što se za veči broj članova i članica ne može tražiti da su svi glazbeno nadareni! Ovakova vježba može se samo onda dotjerati, ako se odmah sa uvježbavanjem počinje vježbati sa glazbom, da se svaki na istu priuči i da je shvati, što ali u našim prilikama nije mcguče. Sa jedan-dva pokuša je to ne-izveđivo. U ovom slučaju je sama gradska glazba mnogo skrivila, jer je cijelu vježbu igrala u jednom tempu, dok su vježbači neke di-jelove izvadjali brzim tempom, več prema opisu same vježbe, tako da su oni več vježbu svršili, a glezba je igrala još nekoliko taktova.
Sve u svemu pokazalo je br. sokolsko društvo u Sisku i ovoga puta, da imade smisla, volje i spreme za intenzivan rad i da bude jedno od prvih društava u našoj župi.
Zdravo!	F. Lhotsky.
Прва јавна вјежба Сокола из Чечаве. У недељу 25. јула о. г. одржао је Соко Чечавски своту прву јавну вежбу на Илиџи у Кулашима уз суделовање сокол. друштава из Прњавора и Теслића. Слет је био успјела ревија једногоди-шњег рада овог младог друштва. Уједно је тим пружен до-каз, шта могу културне установе и културни радници да учине и у најзабитијим селима. Дугогодишњи културни утицај школе и заузимљивост покојнога попа Јеврема Станковића учинили су Чечаву једним од наших најнапреднијих села.
Колико, ли je још свештеникз, којн би у тај примјер требали да се- угледају! Послије овог успјешног почетка соколског рада почело се је мислити на обнову предратног рада за „Просвету“ и на оснивање земљорадн. задруге. Јавну вежбу посетиојенаш заслужни соколски радник брат Стево Жакула и много народа из Прњавора, Кобаша, Теслића, Чечаве и околних села. Све су тачке изведене лијепо и уз велико одобравање публике а особито рад подмлатка прњаворског, гих будућих одушевљених соколова. Распоред је био овај: 1) Слободне вежбе посав. подр. слета изводили соколи из Чечаве. 2) Вежбе на справама, из-водили су соколи из Теслића. 3) Просте вежбе, подмладак из Прњавора. 4) Слоб. вежбе прашке 1912, изводиле соко-лице из Теслића. 5) Хофманове слободне вежбе „Ослобо-ђења и уједињења", изводили соколи из Прњавора и Теслића.
6)	ГГрашке вежбе 1920. изводиле соколице из ГТрњавора. 7) Пирамиде, соколи из Чечаве. 8) Натјецања, камена с рамена, скок у дуљ. Играмка и весеље народно.
Tekma Gorenjske sokolske župe se je vršila dne 19. septembra 1920. na Jesenicah. Tekmovalo se je v višjem in nižjem oddelku na drogu, bradlji in konju R. š. z r., dalje v skoku v daljino, skoku v višino, teku, metanju krogle z vsako roko posebej in v prostih vajah. Tekmovalne vaje na orodju za višji oddelek so bile identične s prvimi tremi tekmovalnimi vajami istega, orodja za nižji oddelek na praškem zletu 1920. Za orodno tekmo nižjega oddelka je sestavil b. Matija Sušnik lahke vaje III. vrste, ozirajoč se predvsem na prvine, katerim se telovadci radi izogibajo n. pr. prednos. Tekmovali so samo člani in sicer v višjem oddelku 7 posameznikov (Jesenice 4, Kranj 1, Žiri 2) v nižjem oddelku pa 5 vrst (Jesenice 2, Kranj 1, Škofja Loka 1, Žiri 1), in 5 posameznikov (Jesenice-Moj-strana 4, Škofja Loka 1). Kvalificiranje je bilo na orodju in pri prostih vajah (peta Hofmanova sestava) z ozirom na lahkost izvedbe strogo. V višjem oddelku je dosegel prvo mesto b. Janez Oblak. Žiri 94%, drugo mesto b. Ludvik Podgornik, Kranj, 81%, tretje mesto b. Albin Tavčar Jesenice, 79%) zadnji tekmovalec je še dosegel 66%. V nižjem oddelku je dosegla I. mesto vrsta Škofja Loka 82%, drugo mesto vrsta Jesenice I. 73%, tretje mesto vrsta Jesenice II.
Соколскн Гласкик	33
64%. četvrto mesto vrsta Kranj 63%, peto mesto vrsta Žiri 59%. Od posameznikov nižjega oddelka dva nista dosegla 50%. — Tekma je imela v prvi vrsti namen pritegniti z lahkimi vajami čimnajveč začetnikov. Ta namen je dosegla v toliko, da je večina tekmovalcev res tekmovala prvič v življenju in se v tem oziru ni obnesla slabo. Ne sme se pa prezreti, da ti tekmovalci-začetniki niso tudi kot telovadci začetniki. Pri prihodnjih tekmah torej ne spadajo več v nižji oz. dosedanji oddelek. V ostalem je bila pa udeležba častna samo za br. društvo na Jesenicah.
Брат Звонимир Толмачев заслужнн оснивач и дуго-годишњи тајник „Турско-Бечејско-Врањевачког соколског друштва преминуо је у 32-roj години живота свога 3-er но-вембра у јутро у 7 часова. Био је срце и душа Сокола. Са великим саучешћем Турско-Бечејско-Врањевачког грађанства сахрањен је 4-тог новембра о. r. У име Сокола опростио се са покојником брат Рудолф Жутић заменик старешине ТБ. Врањевачког Соколског друштва.
Sokolsko društvo Pakrac. Za gradnju Sokolskog doma u Pakracu priložiše nadalje: Stevo Zukanovič, Pakrac K 3.000, Sokolsko društvo, Zagreb, K 1.000, Sokolsko društvo Dvor, K 200, Opčina Antunovac K 100, Pučka škola, Jagma, K 100, Alojz Beranek, Zagreb, K 80, Sakupio brat Dušan Bogunovič, Zagreb K 50, Ukupno 4.330. Dosad izkazano u Glasniku 5.480-60. Sakupljetio svega do sada K 10.010’60. Uz Sokolski Zdravo ! P i š t e 1 i č blagajnik.
Raspis ministarstva prosvete o telesnom vežbanju
NINISTftRSTVO PROSVETE Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca	Službene	novine br. 230.
—	od	18—X—1920 g.
Odeljenje za srednju naslovu
SNBr. 14028.
4. X. 1920. god.
U Beogradu.
Direktorima sviju Srednjih škola i Upraviteljima Učiteljskih Škola
Pošto se približava zimsko doba a večina naših škola nema dvorane za telesno vežbanje niti potrebne zato sprave, časovi tele-snog vešbanja obično se održavaju u polju, samo u slučaju ugodnog vremena — ili se u opšte ne održavaju,
Da se nebi gabilo vreme u ovoj veoma važnoj nastavi za ■školsku omladinu, to u vezi naredjenja S. N. Br. 374 od 19. ja-nuara ove godine naredjujem:
1. S vi nastavnici telesnog vežbanja svili škola a naročito onih, koje nemaju dvorane za telesna vežbanja, obavezni su da se za zimsko vreme pripreme tako da i ovde mogu koristiti što više svojim predavanjima to jest. da probude više ljubavi, razumevanja i volje za telesno vežbanje kod školske omladine.
2. Časovi telesnog vežbanja zimi će se vršiti više u školskim učionicama. Prema tome svaki nastavnik telesnog vežbanja obavezan je sastaviti gradivo i raspored za ova predavanja.
3. Pošto samo praktično vežbanje učenika n učionicama ne može biti temelj uspešnog predavanja i koristi za učenike jer se može izvodili samo ograničeno, moraju se u zimski raspored telesnog vežbnja uzeti i drugi srodni predmeti koji su u vezi sa telesnim vaspitanjem.
i. Ovaj zimski raspored predavanja ima da sadrži i ovo gradivo :
a. Praktično vežbanje sokolskog sistema u učionici i u polju po naročitom rasporedu.
b. Teorija: sistem, metodiku, estetiku i terminologij u.
v. Istoriju telesnog vežbanja opštu i sokolsku.
g. Značaj Sokolstva U fizičkom i duhovnom pravcu za zdravu, jaku budućnost naroda i za sve Slovene.
d. Organizaciju Sokolstva: tehničku, prosvetnu i administrativna.
dj. Značaj sokolske discipline za red, požrtvovanje i primerno
vladanje učenika u školi, u društvu i u javnom životu.
e. Higijenu, anatomiju, fiziologiju, prvu pomoć. — u osnovnim črtama u koliko je za učenike potrebno u pogledu na vezu sa so-kolskom gimnastikom.
o.	Praktično vežbanje u učionicama izvodiče se u koliko to dozvoljava prostor i prilike u samoj školi. Dizanje prašine uvek iz-begavati.
(5. U školama koje imaju zasebne dvorane za telesno vežbanje vrši se nastava i zimi redovno.
7.	Ako je zimi ugodno, suvo vreme (sneg ne smeta), treba učenike za čas telesnog vežbanja izvesti u polje radi vežbi na svežem vazduhu što se po zimskom vremenu može izvoditi kao: ho-
danj^, strojeve vežbe, proste vežbe, različnosti, skokovi, igre, sankanje, klicanje, i druge pogodne za zimu grane telesnog vežbanja.
bvo vežbanje mora se izvoditi u najveeem redu i disciplini i pod strogim upravljanjem i nadzorom nastavnika telesnog vežbanja.
8. Nastava i sam raspored teorijskog i praktičnog predavanja mora biti na osnovi sokolskog sistema, kako u pravcu fizičkom tako i prosvetnom.
9. Ova naredba važi za sve škole muške i ženske u Kraljevini. Direktori i nastavnici telesnog vežbanja neka prime ovo znanju, radi daljeg upravljanja i odgovornosti.
10. Nastavnici telesnog vežbanja učiteljskih škola muških i ženskih naročilo neka prime znanju, da su u zimsko doba obavezni iskprisjiti vreme što više i spremati učenike svoje za buduće dobre i sposobne nastavnike telesnog vežbanja po osnovnim i gradjanskim školaana.
11. Ujedno se upozoravaju direktori i nastavnici svili škola na raspis Ministarstva Prosvete S. N. Br. 374 od 19. januara 1920. (izašao prvog februara 1920. u Službenim Novinama) da po njemu
dalje postupaju.
Ministar Prosvete Pribićević s. r.
Odsek za sokolski naraštaj
Bralskim sokoskim društvima
Na skupštini Jugoslaven. Sokol. Saveza, održanoj 30. avgusta o ve, godine ipbran sam za načelnika naraštaja. Svestan sam bio, koliki teret primam na sebe da organiziram kako rad tako i naraštaj u pravcima zahteva: Sokolstvo i škola.
Pre nego što sam hteo da podjem na organizaciju rada naraštaja proučio sam sve što se do danas učinilo u lome pravcu. Proučivši došao sam do dubokoga uverenja da prema zaključcima Vidovdanskoga Sabora, kao i današnjem položaju naraštaja ne samo u društvima, nego i školama, posao je ogroman i traži, da se u radu bude veoma pažljiv, jer u razvoju sokolskoga naraštaja, kao i prosveti članstva leži osigurana budučnost Sokolstva, u protivnom pak rad sokolski ne bi doneo onaj rezultat koristi, koji bi se u tu svrhu trudom davao.
Radi toga potrebno je za ovu godinu dana svršiti:
I.	Pitanje vaspitanja naraštaja ne samo u društvu nego i ško-lama i putem državne vlasd provesti sokolski sistem u ško-laroa.
oi7
II. Provesti organizaciju društava, župa i Saveža u pogledu naraštaja.
III. Dovršiti pitanje odela, znakova, lista, biblioteke, legitimacije sokolskoga naraštaja i t. (J.
IV. Stvoriti privremeni udžbenik, kako za osnovne tako i za srednje škole, koji če oclgovarati današnjim sokolskim i školskim potrebama i prilikama.
V. Stvoriti prvu uputu za naraštaj, da se pitanje naraštaja krene sa mrtve tačke.
VI. Provesti organizaciju prednjačkih tečajeva za učitelje naraštaja.
Ovih šest glavnih, a kraj mnogo ostaloga, jesu pitanja o ko-jima se .Odsek za vaspitanje naraštaja" imade pobrinuti.
Javljajuči ovo br. društvima preko našega zvaničnoga organa, molim bracu i sestre da se strpe u svojim čestim pitanjima. Jedna stvar, koja treba da se postavi na dobar temelj, treba da se radi hladno i polako. Ta konstatacija naročito vredi, kad se tiče vaspi-tanja naraštaja, — jer naraštaj može da bude temelj gradnje, a može da bude i rušitelj temelja, ako	se sa pažnjom	ne radi.
Umoljavam bracu, i sestre koja	se u društvima	bave pitanjem
naraštaja, da mi opišu prilike, potrebe, nezgode, načine, sredstva, svoje predloge i želje u svim pravcima, koja se tiču naraštaja, kako bi mogao biti potpuno tačno informiran o celokupnom radu i potrebama jugoslavenskoga naraštaja. Sva ova pisma neka budu adresirana na moju adresu: Zagreb (Iliča 7.). Ovaka pisma služit če mi	za lično moje ravnanje u radu.
Naš brat K. Vaniček kaže „V	dorostu je sila	naroda,	v	do-
rostu je i jeho slabost*.
Ova sokolska rečenica velika je i važna za Čehe starce u Sokolstvu, a koliko tek vredi danas za nas, koji u pravcu Jugoslavenskoga Sokolstva idemo koraeima dece, koja trebaju da prohodaju sokolski.
Zdravo!	Dušan	M.	Bogunovic
načelnik naraštaja
Sokolska odela
za p o ml a d a k od 6—12 god.: kratke šive lanene hlače sa bivšim sloy. pojasom, crvena košulja, črnogorska kapa, crhe Ča-rape i crne dpele.
za n'araštaj od 12—18 god.:
a) vežbaće odelo: kratke sive hlače sa bivšim slov. pojasonr (bez majice i cipela),
b) svečano odelo: crvena košulja sa emim samovezom, hlače duge iz tkanine kao za članstvo, rpojas lakovani bez znaka, kapa kao kod članstva bez pera, sa znakom Sokola u letu,
ženski pomladak od 6—12 god.: siva lanena halji-nica sarubom crvenim obrubljena, širina ruba na rukavima 1l/3 tm. a na doljnem rubu 21/* cm.; pod vratom nar. motiv (kao na iu-kavu kod članica), oko pojasa’crveni gajtan, gacice od iste tkanine sa sa naramicama, nad koljenom sa gumom stegnute; na glavi dalmatinska kapa, cipele i čarape crne,
ženski naraštaj od 12—16 god.: tamno-modra na-borana suknjiča do koljena, na rubu u struku ,8 luknjica, gaćice iste boje, nad koljenom sa gumom stegnute; u poiasu rub sa 8 dugmeta za zakapčanje najpre košuljice a onda suknje. Bela košu-ljica napred porubljena sa 3 cm. širokim rubom, zakopčana dug-madima, na rubu u struku 8 luknjica, oko vrata kačkani tamno-modri rub provučen sa gajtanom iste boje, rukavi ušiveni, zarubljeni 2 cm. širokim rubom, nad rubom nar. motiv, isti uzorak kao kod članica, izvezen u tamno-modroj bcji, crveni pojas širok 4 cm. na glavi bela marama, cipele i čarape crne
članice: tamno modra naborana suknja do koljena, na rubu u struku 8 luknjica, gačice iste boje, nad koljenom sa gumom stegnute, u pojasu rub sa 8 dugmeta za zakapčanje najpre košuljice a onda suknje , bela košuljica napred porubljena sa 3 crn. ši-.iokim rubom zakopčana dugmadima, na rubu u struku 8 luknjica, oko vrata kačkani crveni rub provučen sa crvenim gajtanom, rakavi ušiveni, zarubljeni 2 cm. širokim rubom, nad rubom prepisani narod, motiv, crveni pojas 4 cm. širok, na glavi crvena marama, i cipele i čarape crne.
Naručuje se kod brata Branka Palčiča, Zagreb, Gun-duličeva ulica 23.
Od uredništva.
Bratu u Grubišnompolju. Primio sam tvoj dopis, gde se objašnjavaš sa člankom „Pred izbore". Tvoje je mišljenje, da pisac toga članka „otvoreno poziva braću sokole u političku borba”. Držim da nemaš pravo! Pa prema tome ne mogu uvrstiti tvoje
objašnjenje u list. Ako ostaješ i na dalje kod tvoje tvrdnje, onda te molim da to i dokažeš. I onda ti drage volje dajem celi jedan broj na raspolaganje.
*
Letak, Uojim je agitovano za novi upravni odbor za-greb. sokolskog društva.
Sokolice! Sokoli! Hrvati! Na prošloj sokolskoj skupštini od-glasali smo nepovjerenje upravnom odboru, u kojem je vladala po-litička demokratska klika, radi toga: 1. Što je odbor potrošio 70.000 kruna za put u Prag, a da društvo na sletištu u opče nastupilo nije. 2. Što se je odbor iderftifieirao sa pogrdnom izjavom Lotskoga, koji je rekao, da se na hrvatstvo s ..., te mjesto da ga je radi te uvrijede disciplinarno kaznio, postavio ga je zamjenikom vodje, pa je taj nebrat kod svih javnih istupa vodio sokolske odjele, te je ko-načno promaknut na funkcionara župe zagrebačke. 3. Što nam je stanovita klika u upravnom odboru naš hrvatski barjak, pod kojim su se naši američki Hrvati dobrovoljci Sokoli čikaške župe „Tomislav" borili za naše oslobodjenje, kao važan historijski dokumenat zamjenila te nam donjela srpski harjak. 4. Što je ta klika u našem Sokolu razvila špijunstvo, denuncijantstvo i policajni sistem. 5. Što je uvadjala protuslavenske vježbe. 6. Što je šilom uvadjala čirilicu. 7. Što je uvela ne samo strančarstvo, već i klasnu borbu protiv braće radnika proletaraca. 8. Što hoće Sokol militarizirati, te je i štatut o militarizaciji več sastavljen. 9. Što službeno savezno glasilo „Sokolski glasnik" upotrebljuju u političko demokratske kor-teške svrhe. Bračo Sokoli! Na minuloj skupštini oduzeta je bila riječ dr. Dečaku, te je tako bilo spriječeno iznijeti sve grijehe uprav-nog odbora, koji su bili teška povrijeda hrvatske časti i ponosa. Bračo! Ta demokratska hidra još nije posve uništena, ona premda prignječena još uvijek podiže svoju otrovnu glavu, da i nadalje truje našu čistu sokolsku misao. Ta klika postavlja skroz demokratsku listinu odklanjajuči svaki kompromis, jer bi htjela ponovno zagospodariti u našem bivšem „hrvatskom domu" po svojoj staroj korup-cionističkoj i destruktivnoj metodi sa našim imetkom. Pohrlimo zato Bračo i Sestre u nedjelju dne 7. studenoga u 8 sati u jutro u naš „ Sokol “, da izvršimo svoju sokolsku dužnost, te glasujmo svi za ovu listinu, kojoj je geslo: „jednakopravnost, bratstvo i sloga", te kojoj je na čelu prokušani sokolski borac Josip Hanuš, kao starešina. Bučar Franjo dr., I. zamjenik starešine. Krasnik Stjepan dr., II.
5ŽD
zamjenik starešine. Dečak Milan' dr., predsjednik kult-prosv. odjela. Schvvarzvald Franjo, vodja. Odbornici: Bačič Ilija, Brodjovin Mirko dr., Ferkovič Vinko, Freudenreich Šandor, Haina Dragutin, Hoffer Nikola dr., Javand Miroslav, Kristan Vika, Miletič Branko, Munjas Bosiljka, Mužević Radoslav, Pejnovič Milan, Rimač Ivan, Satnardjija Jelka, Šajnovič Mijo, Ulčnik Ivan, Žestič Dušan, ŽloF Ivan. Zamje-nici: Erdeljae Mica, Ferenčina Ćiril, Franković Josip, Hinterhober Dragutin, Škuljevič Marko. Glasujmo svi nepromjenjeno za ovu listu. Ponesite sa sobom iskaznicu. Tko je nema dobiti če je na dan skup-štine na ulazu dvorane „Sokola*. Zdravo! Akcioni odbor.
Ovu bruku fiksiramo za sva vremena.
*
Bratu Z. u Zemunu. Dobili smo tvoje pismo, gde veliš: „ja molim još osamnajst komada „Sokol. Glasnika", pa te molim, da bi ih odmah poslao, jer nam mnogo trebaju". Hvala ti na zauzi-mljivosti i budi uveren da smo odmah postupili po tvojoj želji. Od-govaramo ti javno, jer držimo da je u redu, ako naše prijatelje javno istaknemo. Zdravo!
¥
Živili vojnici — Sokoli! Objavljujemo ovu lepu i divnu so-' kolsku stvar. „Dragi brate, čitao sam u „Novostima" o nastupu so-koia-vojnika prigodom Koruškoga dana. Čitao sam i mene su trnci prolazili od ganuča. Šaljem 500 kruna od moje činovničke plače za nabavu sprava vojnicima — Sokolima. Živeli oni i njihovi vrijedni učitelji! Zdravo! S. V. Sisak“.
* .
Prema zaključku starešinstva Jug. Sok. Saveza imadu se u bu-duče svi izvještaji Sok. društava, odredjeni za „Sokolski Glasnik11, slati najprije na župu kojoj društvo pripada, a ova če sve izvještaje proispiiati i sortirati te redakciji lista poslati.
Redakcija če sve izvještaje, koji joj tako stignu donašati po župama, ali treba nastojati, da budu radi štednje prostora u listu kratki i stvarni.
Dne 22. Novembra o. g. održan je u Ljubljani u Narodnom Domu sastanak delegata Češke Obec Sokolske i Jugoslavenskog Sokol. Saveza u stvari osnivanja Saveza Češko-slovačkog i Jugoslavenskog Sokolstva.
Od Strane Čeha. prisutni su bili: br. dr. J. Scheiner, starešina, br. Mašek, podstarešina, br. dr. Heler, tajnik, br. V. Štepanek, blagaj-
\
nik i br. dr. J. Vaniček, vodja C. Obec. Od strane Jugoslavdfta pri-sutni su bili: br. dr. J. Oražen, starešina, br. dr. L. Ćir, podsta-rešina, br. dr Murnik, vodja J. S. S., te St. Žakula i dr. L. Popovič kao delegati J. S. S.
Šastanak i dogovori potrajali su od 9. h. do podne, te sa malim prekidom oko podne, do 6. h. u večer.
Sada je i formalno svršen Savez Ceško-slovačkog i Jugoslaven-skog Sokolstva, primljena su pravila Saveza, izabrana uprava, do nešena jedna načeina rezolucija, i posvršavano niz raznih zajedničkih poslova.
Za predsednika novog Saveza izabran je br. dr. J. Scheiher, za podpredsednika br. dr. L. Car, za tajnika br. V. Štepanek, za blagajnika br. Mašek, za vodju br. dr. J. Vaniček. Kao zamenici iza-brani su dr. Murnik, dr. Oražen i Žakula. Sedište Saveza je u Pragu.
U idućem broju donećemo opširan izveštaj.	R
Iz uprave.
.Toš za mjesec dana pa se svršava druga godina kako je počeo izlaziti naš „Sokolski Glasnik* kao oficijelni organ našeg Jugoslaven-skog Sokolskog Saveza.
U ovoj drugoj godini štampan je list u 4000 primjeraka sa 33 štamparska tabaka. Koncem mjeseca februara imali smo samo oko 2200 pretplatnika fovo je bio razlog, da je 3. broj za mjesec mart štampan samo u 3000 primjeraka), dok je več koncem mje-matta prekoračio 3000 a danas več dosegao visinu od 3650. pretplatnika.
Mi donašamo niže jedan statistički pregled pretplatnika po pokrajinama, a konačno ističemo posebno ona društva, koja su ove godine najmanje na 20 primjeraka pretplačena bila:
Slovenija broji oko 400 pretplatuika. Od toga : Ljubljana 84, Celje 39 i Ruše Selnice 20 pretplatnika. Ostala mjesta ostatak.
Hrvatska, Slavonija i Srijem oko 1165 pretplatnika' Od toga: Zagreb 175, Osijek 150, Djakovo 60, Karlovac 36, Petrinja 35, Bjelovar i Zemun po 31, Sisak 29, Glina i Petrova-radin po 21, Stara Pazova, Virovitica, Cakovac i Varaždin po 20 pretplatnika.
Bosna i Hercegovina oko 740 pretplatnika. Od toga: Mostar 129, Sarajevo 100, Jajce 34, Bos. Šamac i Zvornik po 29, Tuzla 28, Bos. Novi, Teslič i Trebinje po 25 i Bos. Dubica 23 pretplatnika.
Dalmacija oko 280 pretplatnika. Od toga: Tivat-Lastva 54, Split. 36 i Makarska 24 pretplatnika.
Srbija oko 320 prctpla tnika. Od toga: Beograd 168 a Za-ječar 54 pretplatnika.
Vojvodina oko 6G0 pretplatnika. Od toga: Novi Sad 91, Subotica 81, Vel. Bečkerek 80, Pančevo 70, Vršac 54, Vel. Kikinda 45, Bela Crkva 40, Sombor 36, T. Bečej i Kovin po 30 i Stari Vrbas 22 pretplalnika.
Grna Gora 5 i Amerika (Chicago) 12 pretplatnika.
Prema ovim statističkim podacima vidi se, da lijep broj naših društava respektira zaključak Vidovdanskog Sokolskog Sabora u Novom Sadu, ko ji glasi, da se mora nastojati, da svaki Soko bude pretplatnikom lista, dok župa, društvo, prednjački zbor, sekcije itd. te svaki član upravnog odbora mora biti pretplatnikom lista. (Vidi Sok. Glasnik broj 8—10. — 1919. strana 297), ali ima nažalost još uvjek i takovih društava, koja su jedva na 1—2 primjerka pret-plačena.
Več od početka izlaženja lista zamoljeuo je, da svako društvo izabere po jednog agilnog povjerenika, koji če sakupljati pretplat-nike, voditi izkaz, ubirati pretplatu i istu slati upravi lista, te ko-načno voditi brigu o razdiobi lista na pretplatnike, a list za sve pretplatnike brojčano (sumarno) naručivati.
Društva, koja su to činila i čine, pokazala su lijep uspjeh u sakupljanju pretplatnika i plačanju pretplate, a to su večim dijelom ova društva, koja su na pred označena. Ova se društva ponovno mole, da to i u buduče čine, a ona koja to nisu iz ma kojih razloga mogla provesti neka odmah za buduču godinu odrede.
Prema zaključku skupštine Jugoslavenskog Sok. Saveza odr-žane u Mariboru dne 30. oktobra tek. g. ima se naš list i dalje izdavati kao i dosad sa 2—3 tabaka mjesečno latinicom i čirilicom ; stoga se bratska društva mole, da odmah poduzmu korake kako bi se broj pretplatnika kod svih društava povisio, a naročito kod onih, koja su dosad slabo pretplačena bila. Povišenje broja pretplatnika treba več u drugoj polovici mjeseca decembra upravi lista javiti, jer čemo samo tako moči ustanoviti broj primjeraka, koji če oko 1. I. 1921. iz štampe izači. Društva i pretplatnici, koji se ne jave smatrati če se pretplatnicima kao i dosad. Ovo je važno radi toga, što nam kod današnje skupoče nije moguče veču količinu kao višak štampati.
Uslijed čestih povišica papira i štampe u prvoj polovici ove godine nije uprava mogla nači pokriča za troškove kod izdavanja lista, a povišicu pretplate tečajem godine nije bilo lako provesti, stoga je Savez morao pružiti izdašnu financijalnu pomoč, da se iz-danje Ista može do konca godine osigurati.
Cijena listu za 1921. gođinu kod plačanja za cijelu godinu unapred K 50'— (12 50 dinara), a pojedini broj K 5'— (l-25 din.).
Zdravo!	T. Janjanin.
Bratska Sokolska društva i ostali pretplatnici „Sokolskog Glasnika", koji još do danas nisu ovogodišnju pretplatu poslali mole-se, da je odmah pošalju i ne čekaju da budu još posebno opominjani.
Svi pretplatnici, koji do konca ove godine ne pošalju ovogodišnju pretplatu za list, biće predloženi našem Sokolskom Savezu u Ljubljani kako je to na sjednici starješinstva dne 24. X. 1920. zaključeno.
Naručbe. Vježbe brata Hofmana i Vidmara izašle su u jednoj ukusnoj i za prednjake kao i za vježbače vrlo prikladnoj knjižici. Prve latinicorn a potonje ćirilicom sa kratkim uvodnikom od brata Dra Laze Popoviča.
Kako če se sa ovim vježbama i na godinu nasletovima istu-pati, to su iste za svako društvo od velike važnosti, pa se sva br. društva mole, da ove knjižice odmah poruče, jer naklada (radi sku-poće) nije velika. Cijena K 10 po komadu bez poštarine, a dobiju se kod Administracije lista ili u knjižari br. Gjorgja Ćelapa, Zagreb, Gunduličeva ul. 7. Radi visoke poštarine i jednostavnije otpreme, valja s 1 at.i novce unapred i n ar uči vati naj manj e 10 komada.
Osim toga mo ga se kod uprave lista naručiti slike za vježbe „Oslobodjenja i ujedinjenja“. Cijena K 8-— po komadu a novce valja poslati unapred.
Dopisne karto (razglednice) .Tri junaka — tri Sokola" dobiju se takodjer kod uprave lista uz eijenu od K 1-— po komadu.
Kod uprave lista leži još uvijek oko 1000 kompletnih godišta „Sok. Glasnika" 1919. uz neznatnu cijenu od K 30-— zajedno sa poštarinom. Svi pretplatnici i biaća Sokoli trebali bi da imadu i ove-za naše ujedinjeno iugoslavensko Sokolstvo vrlo važne brojeve „Sokolskog Glasnika".
*
Bratska se društva upozoruju na oglas brata Bašina i druga. Sprave, koje se kod ove firme izradjuju vrlo su dobre i po tehnič-kom odboru nažega Saveza pregledane.
Nove Knjige.
„Nova Evropa" izlazi svakog četvrtka u sveskama od 32 stranice, čirilicom i latinicorn. Urednik je M. Ćurčin. Zagreb, Pre-radovičev trg 9. Udruženi vlasnici: pokretači „Nove Evrope" i „Tipografija11 d. d. Zagreb. Pretplata do kraja godine 1920. iznosi: Za izdanje latinicorn K 80’—, pojedini broj K 8.—. Za izdanje ćiri-licom K 100’— pojedini broj K 10'—.
НОВО-ОШРЕМ
ТРГОВИНА МАНУФАКТУРНЕ, HfPATHE И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велиио
М. 6АЧИЂ Ш
— ЗАГРЕБ —
ЈурИшићева Ј'л. 1. а. Елза Флукд дом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.
II.СЕ
БАНКА И МЕЊАЧНИЦА НОВИ САД
Регента Александра ул. бр. 43.
вршн под најповољннјим условима све банкарске и трговачке послове:
1) купује и продаје стране мо-иете,
2) обавља и посредује житар-ске послова за свој и туђ рачун,
3) посредује купопродају не-кретнина (куће) ипдустри-јалних објеката, као и свих врсти робе,
4) одељење за осигураже свих врста.
ЈјЦи—■—«—1М1Ши«1ММ»—ддјдЈл-ЈИВЈЈидивамвм! ■»■■«—»и
јНово So?mma30 чешљање госпођа
Тслефон 22-29. - Загреб. - Тслефон -22-29.
Јављам п. и. госпсфама, да сам отворпо п модерио уредио, дво-рану за чшпљање, те иоту спабдио са свпм иодвриии спранама за праље и сушење главе као п за масажу лпца и руку.
Са велшшм трудом и тропшом успјело мн је аигажоватп прве умјетнике у модерном те коетимском хисторпчком чешљању као и у бојадисању косе у свпм бојама уз потпасио јамотво.
Јамство се састојн у том, jep су г. Булајић п rocnoija му бпли намјештени у Бечу код свјетске позиате тврткв Песл као матадор жопског чешљааа те пригоцом разних иитернацноналипх натјецања у чешљању однелп прве паграде у Вечу и Верлнпу.
Пре.узимам у израду све врсти косе (Biideau, Trcnspormation те разно Chignome).
Ha складцшту пмадем свв врстп францускпх п бечких шгриса | те развпх тоИлетнпх сапупа од чунецих светскнх твртна. Оспм тога посједујем све потребпе ствари за његу лнца и руку.
Cii гатоваљем,
ДУИШН ЖЕСТИЋ, власуљар,
SioroBnhctm ул. бр. 7.
      1.
r
КОЛОНИЈАЛНА, ЈУЖНОГ ВОЋА И БОЈА TPFOBHHA
НА МДЛО - НД БНЛИКО
НОВИ САД
Основана г, 1871.
Телефон бр. 334. Телегргм адр. Дкиовч!
Препоручује своје стовариште колонијалне робе, као каву, бибер, цчмет, пкмент, чај, пи-рикач, чоколаду, бонбоне, грожђе, бадем, лешник, коњак грчки и франц., ликер, рум, као и све врсте земљани боја, rio најумеренијим ценама.
Ub
(Р
DROGERIJA - PARFIMERTJA
Ш31 Zl¥0JN0¥lC
NOVI SAD Kralja Petra ulica bro) 30. Telefon br, ».
Preporuiuje svoje bogato sto-varište farmaceutskih artiklo-va, hemikalija, droga, paril* merije. galeničkih i kosmtti-čkih preparata, svih potreba za fotografiranje, zavojnog ma-terijala, hemijsko - tehničkih rekvizita, gumene robe i t. d.
Na malo i veliko. Brz.a i tačna posluga, cene solidne.
frva hrvatska štedionlca n Zagreba Osnovana godine 184(5. Ilionieka glavnica K ‘10,000.000.— Pričuve K 73,000.000.— Podrnžnice t Beograd, Bjelovar, Brod na Savi, Cirkvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo, Gjuigjevac, Ilok, Karlovac, Kraljeviča, Križevci, Mitroviča, Nova Gradiška, Novi, Ogulin, Osijek gornji grad, Požega, Rijeka, Senj, Sisak, Sv. Ivan Zelina, Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Zemun i Sušak. Ispostave: Osijek donji grad, Vinica. јцдјЈГ Mjenjačnica: Zagreb, Iliča broj 5.	
Pr ima uloške na uložne knjižice i na tekuči račun. Eskomptira mjenice i devize. Prima na inkaso tu- i inozemne mjenice. Obavdja burzovne naloge savjesno i kulantno. Ш	Izdaje čekove i kreditna pisma te obavlja isplate na temelju akreditiva na sva tu- i inozemna mjesta. Podjeljuje hipotekarne zajmove na kuče i na nekretnine. Izdaje 472%-tne založnice, koje imadu oprost od poreza, pupilarnu sigurnost i jamčevnu sposobnost.
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zagrebu dne 17./I1. 1919. dobio sam dozvolu ža otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom „Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca".
Predbježno ču imati na skladiStu samo vježbače potrebštine t. j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice i sve ostale potrebStine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine.
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič,	Zagreb.
Gundulićeva ulica broj 23.
HАРОЧИТА ТРГОВИНА МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБАЧКИ 1 МАГАЗИН 1
ЗАГРЕБ, ЈЕЛАЧИЂ ТРГ.
Банка ђојводина д. д.
Нови Сад, Регента Александра ул. бр 35.
Дионичка главкица К 20,000.000'—
Филијале: Србобран, Жабаљ, Ада и Паланка.
Телсфон 240.	Брзојвв: Банка Војводина.
КупуЈе и продаје
све земаљске производе као жито, кукуруз, зоб јечам, брашно, мекиње вуну, кудељу, кудељног семена, семе од сирка и т. д.
има стално стовариште
бензина, петролеума, машинског уља и разне колонијалне робе;
купује и продаје
најкулантније дукате, валуте, вредносие папире, купоне, чекове и девизе;
финансира
извозне и увозне послове;
врши најјефтиније
исплате и наплате сваке врсте, даје информа-ције и обавештења о сзима финансијским, тр-говачким и индустријским пословима;
прима улоге
на штедњу и укамаћује их по највишој каматној стопи;
издаје кредитна писма
те обавља исплате на основу акредитива;
ескомптира
менице и девизе;
отвара текуће рачуне
по најкулантнијим условима.
Telefon br. 44.
trgovina ju2nog voča i špece-raja na malo i velijo prepo-rućuje svoje stovarište.
 Cene umerene.-----------------
£AGREB, li-tCA 18,
Stručna trgovina amerikanskog nar mještajazaurede, banke, poslovni-ce i klubove.
Vlas ti ta mehani-čka radiona.
■ Prodaja: blagajna,
■ pisaćlh Strojeva, papira,trgovačkih knjiga te svih u tu struku spada-jućih potrebština,
na malo i veliko.
СТОВАРИШТЕ ГИМНАСТИЧКИХ СПРАВА
БАШИН И ДРУГ
ЉУБЉАНА, Предшкофкјо број 19.
Добавља све вјежбаће справе, преузима пот-пуну отпрему вјежбаоница (Соколана) и све у ту струку спадајуке поправке.
На жељу шал>е нацрте и прорачуне.
ДОИЛОРАД Ђ^РбДДИЂ и кодап.
Брзојавна адреса i ЂУРЕНДИЋ—СПЉНТ.
— СПЉЕТ -
Регистрирана фирма.
Тслефон интерурбан број 210.
^гентурни, коиисијоиални и отпремнички посао.
ИМПОРТI
НКСПОРТ!
а) Продаје на bcjihko: кафу, шеКер,пиринач, canvH, коломаст, соду, галицу, сумпор,
као и другу спаковрсну ово и иноземну робу.
б) Заступства прворазредних творнииа: Творнице кемичких производа, крема за
обућу, коломсти и т. д., творнице сапука за рубље и тоалетног, творнице колача, кскс бисквита и др\гих. ц) Обавља све агептурне н комисијонарске послоае уз најповољније увјете. д) Купује свс, врсти жиоотних нам,,рница, плодина и аемаљских производа.