POSTARMA' PDkćENA' U GOTOVU
CENA' Y.— DIN.
Mimi tuf
01A S I L O SAVE ZA SO K O IA KR A L J E V I NE JUGOSLAVIJE
Izlazf svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i J! II V k I T C	I I! fi П ^ I A V 11 II ! I uprava Brankova ulica broj 30/IV • Adresa za pošiljke: Poštanski
U U I A d j t dUuUoLAlldU!| 0retinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 e
Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 24 januar I94i God, XII • Broi 4
Glasovi iz Bugarske
Božična poslanica sofijskog mltropolita, GOSPODINA STEFANA, čiji doslovni tekst odb javi ju jemo na drugom mestu, zajed no sa odgovorom Saveza Sokola, — izazvala je razumij ivu pažnju i bila srdačno primi jena u čitavoj jugoslovenskoj javnosti. Objavljena u oči pravoslavnog Božiča, dakle baš u trenutku kad su se svakojaki glasovi širili o položaju na jugoistoku, ona PRETSTAVUA NE SAMO BRATSKU, NEGO I MUŽEVNU REČ, —reč ličnosti ko ja i moralno i formalno nosi velik deo odgovornosti za sudbinu svoga naroda, i koja bas u momentu, kad mnogi glasovi vabe na stranputice, oseča dužnost da opomene pred tim stranputicama 1 da utvrdi, ŠT A JE JEDINO 1SPRAVNO, J EDI N O SPASONOSNO I J EDI NO ČESTITO, NE SAMO ZA BUGARE, NEGO I ZA SV E JUŽNE SLO-VENE NA BALKANU.
Ta poslanica ni je medutim osamljena. Gotovo isto-vremeno dao je i bugarski poslanik u Berlinu, g. DRAGANOV, izjavu o odluci Bugarske da očuva mir i da pro-dubi prijateljske odnose s a Jugoslavijom; a rašturene po-litičke stranke u Bugarskoj, — zemljoradnička, demokratska, radikalna, liberalna i socijalistička,— objavile su proglas na narod, u kome se, izmedu ostalog, kaže:
„Bugarski narod, u ogromnoj večini zahteva samo jedmi spoljnii kolitiku: mir I Minsku neutralnost, bez ikakvih vojnih saveza i mešanja u rat Ni za kakvo obetanje, bugarski gradani ne žele da Srtvuja nezavlsnost otadžbine. Svako ko udari na tu nezavisnost, jeste naš smrtni neprijateij!...“
Napadajuči „avanturiste" s desna i s leva, manifest 'i'kaže, da „jedni hoče da učine od Bugarske Estoniju, a drugi Rumuniju“. Međutim, kao što Bugarska ni je napala Rumuniju u naj kritičnijim trenutcima, tako bugarski narod ne želi da napad ne ni Tursku, Jugoslaviju i Grčku.
Treba konačno istači i nedavni govor samog pretsed-nika bugarske vlade, g. FILOVA, koji je naglasio, da bugarska politika ima za cilj mir i sporazumevanje, i da ne želi da služi niči jim interesima. Naglasio je takode, da Bugarska ne želi biti, ni nacional-socijalistička, ni komu-nistička ni fašistička, i da če braniti svoju nezavisnost pred svakim. A istovremeno je i ministar finansija, g. BOŽI-LOV izjavio, da Bugarska hoče da očuva neutralnost po svaku cenu, i da od rži prijateljske odnose sa susedima.
I naposletku, mnoga privatna pisma i izjave iz Bugarske pokazuju slična raspoloženja. O torne je nedavno pisalo ljubljansko ,Jutro", navodeči tekstove tih pisarna, u ko-jima se izražava želja, da se južni Sloveni pokažu odlučni i da ne dopuste da Ih niko zloupotrebi za svoje interese.
ZNAMO DA U BUGARSKOJ IMA I PROTtVNIH GLASOVA, što potvrduje sam manifest rasturenih stra-naka, koji — pored komunista, koji traže vezivanje za jednu državu — naročito udara na „avanturiste 5 desna, koji ima ju različite firme, ali isti cilj, da Bugarsku uvuku u rat“. Da takvih raspoloženja ima, pokazao je i govor g. Dumanova od pre nekoliko meseci: jednako kao i izve-sni letci, šovinističke geografske karte i manifestacije; kao i razna gnezda stranih uticaja i propagande.
Ne zatvaramo mi, dakle, oči ni pred negativnim činje-nicama, i ne želimo da ih zatvori niko u Jugoslaviji. Ali i pored toga, SA PUNIM ZADOVOLJSTVOM PODVLA-ČIMO RAZBORITE I BRATSKE SLOVENSKE GLASOVE 1 ODAJEMO IM PRIZNANJE! To utollko pre, što smo ubedeni da ti pozitivni glasovi tumače zaista želje i raspoloženja širokih sl o jev a bugarskog naroda, a naročito seljačklfi, "radhičkih i privrednih; dok negativni glasovi do-laze ponajviše iz izvesnih varoških sredina u ko jima još ima otrova, ubacivanog od raznih Vanča Mihajlova; i u ko jima, kao što kaže manifest rasturenih stranaka, Jma mnogo pokvarenih i izgubljenih ljudi, koji igraju ulogu modernih janičara, u tudinskoj službi protiv Bugarske\
Nema iskreni je želje nego što je naša, DA OV1 POZITIVNI GLASOVI PREVAGNU U VODENJU DRŽAV-NOG. BRODA BRATSKE ZEMLJE, 1 da budu odlučujuči kod od red iv an ja bugarske sudbine.	Ničim bolje ne
može da posluži Bugarska svojoj budučnosti, nego čuvanjem mira i neutralnosti, spojene sa iskrenim prijateljskim odnosima sa svima susedima, a naročito sa Jugosla-
C&etuoeofcicu кџлш,	џатЈ-ињи uft
(Поводом празнина Св. Саве, 27 јануара)
Светосавекм култ нема еаме цр-квену н верску евдржину, него н проеветну м иациомелну. Ми би-смо високо поштоввлм Светог Ca-ву, и кво светитем прввославне цркве, као што поштујемо евети-тељв других цркава; али док je та етрана светоеавског култа, као што је и природно, повереиа цр-каи, дотле оаа друга страна, про-еватна и наццоналиа, припада чи-тевом народу и есим жеговим ер-гнизацијема, а нарочито васпит-ним и родолубивнм.
Исходмвши еамосталност ерпеке цркве и бореки се за независноет српске државе, Сааа Немањик нија ммао пред очима само цр-кву, као такву.ва* м улогу urro ју ja она играла у животу иарода, у тим »ременима, кад ја црква била готово јадима »aenierne-npe-еватна устано«а, јаДинш мврални ауторитат м иајефикаенијм еарад-ник државне мокл. Сли Стааана Немањв брат даају ерпских кра-љева, у аременима када су наша земље, стојаки на раскрсници из-мађу метока м запада, таорила објекат распра о »жмвотни npo-стор« западног м иеточног саата, — он је прааилно уочио, да јади-но вотпуна самосталиост духовие и еватоана моки. м самоникла про света широких народних слојева, могу народ да очувају од опа-сности да сасвим утона, млл да задуго животари, под тажмном, једна мли друга доминација. Сто-ra су ева Савинв наетојалв ишла против примања власти из гуђих руку, лротиа чијих протаетората и било каквнх мнлостм. И држа-ва и црква требала су да еа осло-не на евоје нога, да могу до кра-ја да изврше функцију, због које су народу потребна,
Та Ссвмна борба за еамостал-ност поучна је беш за двнвшжа времена; и показуја, да су мзва-сни имларативм у жнвбту народа
непромвнљивм. И данае се пока-зуја, боље него икеда, да приста-јан,а на лоловична независности и »пристављања својих лончика уз туђе ватра«, значи исто што и спрамност на ропетво, под било којом формулом, За евестан на-род постоја међутим два часна излаза, мли битк потпуно незави-сан, или педлеки јачој сили, да се тмме етворн залог за будуку елебоду. Свети Сава је извршно јвдно, а Цар Лазар друго; и бо-п>их узора нам не треба ни данас.
Створивши оенове српске ду-ховне назависности, Свети Сава је лостао N један од пмонмра опште
југоеловенске борбе за спободу.
у колу осталих, српских, хрватских и словеначких великана. Као што без великог, просветигељског « државничког дела Савиног, нв би била могука српска државна и национална мисао, која ce очува-ла и кроз ner векова ропства, тв-ко без тог дела неби била могу-fca ни данашња Југославија. Дело Светог Савв претставља, даклв, један од утаоних камена, на ко-јима Југославија почива и стога ее у/гословенеко соколство клан»а Савином имену и гаји његов култ код свих својих чланова, баз раз-лике ввре и племена.
Оенивајте соколска братства и повереништва!
Севез Соколе К. Ј. издао је ових дана књижицу »О-сниваЈте соколска братства n повереништва«, која, у
џепном формату, на 16 стра-на, доноси потребне правил-нике за рад соколских брат-става и повереништва. Као мото, штампан је на првој страни следеки цитат из но-вогодишн>е посланице: »Да у ЈугославиЈи не буде ни ва-рошм ни села, у коме сокоп-ство неће имати своју opra-низацију.«
У књижици је на почетку и писмо савезног старешин-ства, у коме се говори, за-што се установљују нове је-динице, износи план рада и акција пријатеља соколства,
Књижица се разашиље бе-сплатно, а поручујв се код Савеза Сокола К. Ј., Београд поштански претинац 342.
vijom, od које joj niko bolje ne želi! Jugoslavija se stalno držala toga, pa i največi njeni susedi govore sa priznanjem o takvoj politici: I Bugarska, jednako kao i Jugoslavija, treba da podržavaju dobre odnose sa svima državama, na ko je su upučene susedstvom i ekonomskim uslo-vima, ali iznad svega treba da gleda ju NA KONAČNE SVOJE INTERESE, NA SVOJ .MIR, NA KONSOLIDACIJU MEĐUSOBNIH PRILIKA I NA BUDUČU VELIKU ULOGU JUŽNOG SLOVENSTVA NA BALKANU.
Jugoslovensko sokolstvo, ko je ni u najtežim prilikama neče prestati da bude pionir bratstva i saradnje, gaji iskrene nade, da če se te želje ispuniti. Zato se veseli svakom bratskom glasu iz Bugarske, a naročito glasu mitro-polita Stefana, kop izmedu ostalog dokazuje, KAKO VAŽNU l KONSTRUKTIVNU ULOGU IGRA SOKOLSTVO, ne samo u unutarnjoj izgradnji Jugoslavije, nego i u konsolidovanju spoljnopolitičkih veza, na sektoru u koji su danas uprte oči čitave Evrope.
Слава војводи Мишићу!
Прошле еуботе одржвн ј« у Београду двадесетгодишњи помеи славном јунаку и војсковођи из балканског и светског рата, војво-ди Живојину Мишику, коме су присуствовали лоред изасланика Њ. В, Краља и бројних министара, велики број генералв и других о-фицирз и поштовалаца.
Прослављени војводв родио £• као син сељачких родитеља. У школама је свагде напредовао, а у војсци постигао најславнију ка-ријеру. Учеетвовао је у балкан-ским ратовима идуки са војводом Путником из славе у славу, али најсјајнији ореол вечне славв ло-стигао је у светском рату. Најпре је командовао Првом армијом у славној сувоборској офанзиви, 1914, и у битол,ској, 1916 годиие. Био је лрви сарадник Врховног ноданданта, Престолонаеледиикв Александра, и начелиик штаба Вр-ховне Команде. Под налетом н»в-гових трупа мрвиле су се и Пот-јорекове и Маквнзијевв армија, ломио се солунски фронт и у не-поврат бежале легија многоброј-нијег противника. Солунеком о-фаизивом постигао је славу, која ја име иашега народа пронела це-лим светом.
Генијалном етратегу м јунаку о-дао је наш народ дужну почаст. А највеће признањв учинио му је благоп. Краљ Алексаидар, када га је тешко болвсног посвтио на че-лу одреда Крал>еве гарде са ору-жјем и продефиловао испред н>в-га. То је било признање какво је могао да заслужи само војник ко-ва војводе Мишика.
Југословенско еоколство, зајед-но са читавим . нашим народом, вечито је благодарно прославл»е-ном војсковоки. Нвка ја слава •* хвала војводи Живојину Мишику!
Mednžupsk® utakmice na spravama u Osijeku
Da bi vrhunski vežbači bili stalno u dobroj kondiciji i postigli Sto veću rutinu u takmičenju potrebno je pored istrajnog treninga priredivati i što više utakmica. No, da bi se kadar vrhunskih medunarodnih takmičara mogao prema potrebi dopunjavat>' i po-večavati njihov izbor, potrebno je posvečivati veliku pažnju mladim nadarenim takmičarima i dospelim naraštajcima putem slične škole i takmičenja. Tako rade sokoli u Češkoj pa i sve druge nacije ko-je su na medunarodnim susretima imale uspeha.
Jedan deo tog zadatka u našem sokolstvu vrši se na medu-župskim utakmicama na spravama koje se održavaju u Osijeku, gde su održane III utakmice, koje su dale dobre rezultate, uz sudelo-vanje sokolskih župa:	Zagreb,
Beograd, Novi-Sad, Petrograd i Osijek.
Utakmice je otvorio načelnik župe Osijek, brat ing. Kvapil Miloš, a takmičare, sudije i delegate saveza pozdravio je starešina župe, brat Kru!j. U ime načelni-štva Saveza je govorio brat Josip Bogner, zam. načelnika, a u ime Uprave Saveza, tajnik, br. Živko-vič Dušan.
Organizacija i tok takmičenja bili su na višini, takmičari su pokazali uzornu disciplinu i svest a sudije izvršile su svoj zadatak na zadovoljstvo. Ipak moramo reči da broj takmičara nije bio kao prošle godine a i po svojoj spremi i uvežbanosti također su ne-što zaostajali. Manji broj učesni-ka bi se mogao opravdati opštim prilikama ,ponajviše finansijskim nemogučnostima. Manja sprema i uvežbanost takmičara može se pravdati težim sastavima od prosile godine. ali izgleda ponajviše iiemarnošču samih takmičara koji počinju sa uvežbavanjem tek uoči utakmica. Takvim radoin neče po-stiči -ni jedan -takmičar ono čemu stremi svaki ambiciozni vrhunski takmičar.
Svakako ne smemo izgubiti iz vida vrlo utešnu činjenicu da se ove godine pojavilo nekoliko novih odličnih takmičara, naročilo kod naraštaja koji je i inaee bio innogobrojniji, što čini veliki plus
ovim utakmicama. Takovim ta'en-tima a naročito naraštajcima treba odnosne župe da poklane pu-
no pažnje i da koriste sve 5*o im je u mogučnosti za njihovo usa-vršavar.je.
Na kraju voda utakmica brat ing. Kvapil, proglasio je rezultate prema kojima je vrsta članova Sokolske župe Zagreb osvojila prvo mesto, te po drugi put od-nela prelazni dar, veliki srebrni lovor venac, a vrsta naraštajaca Sokolske župe Novi-Sad, osvo-jivši prvo mesto, odnela mali srebrni lovor venac, kojeg je več dve godine imala Sokolska župa Beograd.
Po završetku takmičenja Sokolska župa Osijek priredila je svim učesnicima tradicionalni zajednič-ki ručak na kome je održano nekoliko lepih sokolskih i patriotskih zdravica.
Ove utakmice koje su pored svog glavnog zadatka bratski zbližile veliki broj brade iz pet župa, ostaviSe su nezaboravan u-tisak i dače sigurno poleta i čvr-stu odluku da se na godinu još bolje spreme i opet pojave na bratskom takmičenju, te iskoriste savršeno bratsko gostoprimstvo Sokolske župe Osijek.
REZULTATI UTAKMICA članovi (vrste);
I Zagreb 191.22 — 79.6%;
II N. Sad 143.18 — 59.6%;
III Petrovgrad (nepotpuno),
IV Osijek (nepotpuno).
Članovi pojedine??
I Stapar Boteslav, Zgb., 57.48 — ■95.6Vo;
II Vukičevič Petar, Os., 54.38 — 90.7%;
HI Kozjak Jos.- Zgb., 51.65 85.9%.
Naraštajci (vrste):
I N. Sad I 210.65 — 87.4%;
II Beograd 200.58 — 83.5°/o,
III Osijek 194.21 — 80.8%;
4 N. Sad II 166.84 — 69.4%;
')■ Petrovgrad 156.59 — 65.2".o. Naraštajci (pojedinci);
I Hajduk Đuro, Bgd., 55.14 — 92.00/о;
II Zečevič Vojisl|av, N. Sad, 55.06 — 91.3V«;
III Macakanja Milan, Osijek, 54.47 — 90.8%.	B.	J.
Za prehranu naše braće, Sokola
Teške prilike što ih je iza-zvao ovaj rat, dovele su do toga, da je nastala oskudica hranom u čitavom svetu. Naš narod znade da ie u prvom redu krivo zato op-šte stanje u svetu, pa se bez negodovanja snalazi u teškim prilikama i pokušava da se prehrani kako može, vršeči u punoj meri svoje dužnosti prema Kralju i otadžbini.
Ima međutim jedan deo našeg sveta, koji je i tom priiikom doveden u nezgo-dan i, pošto se radi o svaki-dašnjem hlebu. To su u prvom redu članovi sokolkih društava i Četa, i njihove po-rodice, u krajeviina koji pri-padaju Banovini Hrvatskoj, Pošto je u tim krajevima prehranu pučanstva uzela na sebe isključivo „Gospodarska sloga“, to se hrana deli u prvom redu članovima tog udruženja i njenim istomi-šljenicima. Kad bi „Gospodarska sloga“ bila čisto so-cijalno udruženje, sa ciljem da prehrani sve državljane bez razlike, onda bi u nju mogli da se upišu i Sokoli, ne samo Hrvati, nego i Srbi. Međutim to nije slučaj, jer je to čisto partijska organizacija. Bilo je čak slučaje-va, da su pojedini ljudi, u
krajnjoj nestašici, zamolili za pristup u „Gospodarsku slogu“, ali su blii odbijeni sa mofivacijom, da Sokoli ne mogu biti članovi Gospodarske sloge.
Savez Sokola je preduzeo odlučne korake kod nadležnih mesta, da se ovo nelzdr-živo stanje ukloni i da se u današnjim vremenima, koja su za ceo narod jednako te-ška, osigura svakom grada-nmu, bez razlike političkog mišljenja, pravo na najosnov-niju prehranu.
Priredbe u goro«
Sokolsko društvo Borovo če u toku sledečih nedelja dati više pri-redaba j time krunisati obiman rad ove godine.
Prva priredba biče telovežbena akademija, koja če se održati 26 januara ц Društvenom domu.
Druga priredba je 1 februara, kada se u Borovu sastaju najbolje članske vrste društva Osijek Matica i Borovo, da u utakmici na svim spravama pokažu ko je bolji.
Treča priredba je Sveslovenski ples, koji je poznat več i daleko van Borova, kao najbolja priredba te . vrste kod _ nas. Več sada naše sokolsko društvo dobija niz pisarna od društava i pojedinaca koji se raspituju za datum plesa. Potrebno je da se več sada posetioci pobrinu za narodne nošnje.
' :
fi r Ш faes;
i:'--:*.-' "::Vi	;!iS
'
i:«?®
штт
- /* Г t
<>	7«’
Imm
Смучарски водник Савеза Сокола, бр. Станко КандиК
Sokolslm fakmiče-nja u Splitu
12 januara održalo je Sokolsko društvo Split, pod vodstvom sestre načelnice, obavezna društvena takmičenja na spravama i pro-stoj takmičarskoj vježbi, za članice i ženski naraštaj. Takmičenja. su prošla u uzornom redu, a tak-mičarke su pokazale veliku voiju i dobru spremu. Uspjeh je bio slijedeči:
I. Srednje odjeljenje članica: Žepina Regina 37.7; Linardovič Danica 37; Botič Vojna 36.6; Ša-franko Danila 34.1; Linardovič I-vica 25 bodova;
II. Niže odjeljenje članica: Lovrič Desanka 36.8; Bego Desanka 34.7; Kevo Mira 34.4; Matijevič Vjera 33.9; Livič Zlata 33; Pilič Nevenka 27.2; Tomič Mirjana 27; Krstulovič Bosiljka 25.5 bodova.
III. Više odjeljenje naraštaja: Šimunič Doda 39.6; Bonači Blažen-ka 39.2; Dabčevič Savka 38.8; Delič Vida 37.4; Bota Aliče 35.2; I-višič Smiljana 30.3 bodova.
IV. Niže odjeljenje naraštaja: Pavlovič Ranka 38.5; Arnerič Marinka 37.5; Caric Vjera 36.5; Mi-jakovac Asja 36.4; Matulič Mirjana 36; Drezga Slavenka 35.7; Prkič Sonja 35.5; Akelič Nevenka 35.2; čikato Jasna 35.1; Kalajzič 01g3 34.7; Jelačič Gragica 34.4; Culič Mejra 34; Delič Šenka 33.9; Kašič Smiljana 33.8; Mitrovič Veljka-33.7; Lovrič Gorka 33.5; Mitrovič Jugana 33.5; Mihaljevjč Mirjana 31.5; Vlahovič Ana 30.7; Borčič Andrijana 30.5; Vodopija Ilirija 29.5' bodova.
Dvadesetdevet takmičarki posti-glo je, od mogučih 40, preko 30 bodova, tj. preko 80°/o. Največi postotak je bio 94%.
Prema ovome se'vidi da je ns*-pjeh potpuno zadovoljavajuči. Su« dili su članovi prednjačkoga zbora, vrlo savjesno i objektivno.
VISOKA ŠKOLA ZA TELESNI UZGOJ U ZAGREBU
Javljaju iz Zagreba, da je ban Banovine Hrvatske, g. dr. Ivan Šubašič, potpisao uredbu o ustroj-stvu Visoke škole za telesni od” goj, u Zagrebu. Prema tome, Zagreb prvi dobija Visoku školu te-lesnog vaspjtanja u Jugoslaviji, jer Škola telesnog vaspitanja . и Beogradu nema rang Visoke škole.
Смучарство у соколству
У соколском, телесно-васпит-Hom програму заступљене су све гране телесног васпитања, јер Тирш каже да његов теловеж-бени систем треба да обухвага „све изведиве вежбе“. Према то-ме се и зимским гранама те-лесног васпиташа придаје на-рочит значај, а на првом месту смучарству. Као и многе друге гране телесиог васпитања, тако се и смучарство у соколсгву најпре пбчело увражњавати у словеначким соколским дру-штвима.
У почетку се to није спрово-диЛо rio неком иарочитом пла-ну, већ су се одржавали мањи течајеви, а понајвише утакмице. Упражњавали су смучарство и мушкарци и жене. Званично с® почело приступати организацији смучарских отсека у соколству тек крајем 1930 и почетком 1931, када је организован Са-везнн смучарски отсек, у cacta-ву Техничког одбора Савеза. Разуме се, да су и први органи-затори били соколи из слове-
начких соколских жупа. Њима припадају и први напори, и пр-ве бриге; прве организације те-чајева и курсева, и смучарских утакмица. Али н>има прцпадају и први успеси, тако да словена-чки соколи и данас носе скоро све победе и рекорде у земљи.
ТЕЧАЈЕВИ
Да би смучарски бтсек Саве-за сокола, или како се звани-чно зове; Отсек за зимске rpa-не, створио потребан број сму-чара, и ту грану шго више по-пуларизирао, нарочито у кра-јевима где је смучарство било у повоју, морао је одмах упо-четку да помишља и на одржа-ваше течајева, у којима би ос-пособио потребан број органи-затора смучарског рада на те-рену. Приступило се одмах оду-жавашу савезних смучарских течајева, у прво време у Слове-начкој, а после и у другим по-годни.м крајевима. Приступило се и организовању жупских от-сека за зимске гране, no седи-
штима соколеких жупа. Тај рад је донео лепе плодове већ у првим почецима. Када су^орга-низовани ти жупски отсеци, по-чели су се одржавати соколски смучарски течајеви за неколико жупа заједно, а данас већ »more соколске жупе одржавају са-Мостално своје смучарске теча-јеве.
УТАКМИЦЕ
Упоредо са течајевима, по-чело се и са одржавањем утак-мица. У почетку су те утакмице биле облигатан завршетак со-колских течајева. Док ćy се те-чајеви одржавали одвојено за мушке и женске (у већини слу-■ чајева), дотле су утакмице одр-жаване у исто време, ради уш-теде у времену и ради малог кадра соколских смучарских функционера. Касније, упоре-до са снажењем смучарства и соколске смучарске утакми* це почшћу да отскачу од почетничких и добцјају наро-чит чар. Савезне смучарске У* такмипе одржавају се сваке ro-дине, јсем 1939, а r. 1940 одр-жане су смучарске покрајинске
утакмице, На сваким са?е.зним утакмицама такмичило се no неколико стотина соколских смучара, у свцма дисциплинама. Јасно је да су све победе увек носили пирнири смучарства У нашим крајевима, — словеиачки соколи. Многе соколске жупе, иарочито у Словенији, одржа-вају смучарске утакмице пот-пуно самостално.
Бивши министар физичкогвае питаша народа, r. Ханжек, це-нећи рад сокола смучара, по-клаша године 1935 скуроцени сребрни пехар, да се о њега такмиче соколи Чехословачке, Пољске, Бугареке и Југослави-је.-Те утакмице претставд>але су праве смучарске . слетове, не то-лико због броја смучара (јер је свака нација такмичила са и-забраном врстом), колико ради своје организације, великог бро-ја посматрача и одличних ре-зултата. Прве утакмице за„Хан-жеков пехар“ одржале су се на Бохишу. Победу су однели че-хословачки соколи. Друге утак-мице за првенство Савеза „Сло-веиско Соколство” — за Хан-жеков пехар, одр^кане су r. 1936
на Пустевнама, под Радхоштем, у Чехословачкој. И на овим ćy однели победу:чехословачки со* коли. Наши су и овде били на другом месту. Треће утакмице су одржане г. 1937', на Планици, у Југославији. ПобедЈ.ши су ју-гословенски соколи. Четврте су одржане на Татрама, у Чехосло-вачкој, r. 1938, и нобедили су чехословачки соколи. Међуна-родни сукоб омео је даљне у-такмице.
РАД ПО СОКОЛСКИМ ЖУПАМА
Како сам у почетку рекао, иноге соколске жупе отпочеле су . одмах са организацијом с.му-чарских отсека, прво no седи-штима жупа, а касније и у дру-штвима.
Савез сокола има 25 сокол-ских жупа. Услед неповољних емучарских терена. није у свима жупама рад био једнак. Смучар-сгво је добро развијено у овим со-колским жупама: БањаЛука, Бео град, Бјеловар, Цеље, Цетиње, Карловац, Крагујевац, Краш, Љубљана, Марибор, Ниш, Но-ви Сад, Ново Место, Сарајево,
Ako je данзшње ереме назвато грубим добом, учињено j-s то с правом, jep је савест појединаца ч целине оглувила и постала иео-сетљиоом за многе моралне и Друштеене проблеме и тиме о-^ворилз пут ммогим злима у на-Циналном и друштвеном животу. Једно од сведочанстава за такву тупост опште и појединачне саве-сти, јесте одиос појадинаца и Друштва према једном стрзшном националнолл и друштвенолд зпу, влкохолизму. То зло, које уииш-тава моједииачне еудбиие, подриг В6В9 н национални и друштвени оргвнизам, а економски уииштава и иацију и поједиица. Уноси кли-Цв дегснерације и пропадаља у једну здраву и младу расу, као ^то је наша, што није преувели-чзио од иоких фанатичара и дог-•^атичара, него је утарђено up-ним статистикама и потврђено ре-зултатима иауке, То зло је топи-Ко очлигледно, да нија потребно дубоких и далеких студија да би утврдило његово разорно де-ловање и далекосежносл његових последица. Довољно је за сваког појединца да отворених очмју rio-гледа у своју најближу околику и да размисли о валиком бррју примера, где је алкохолизам уни-штио каријеру иојединца, и cpe-ky породицо, гда је разорио брак отворио путеве злочииу, проститу-Цији и отворио врата лудница, болнмца и затвора.
Како ли се тек жалосне и црне ћерспективе тога зла укззују оно-ме, који се у расматрању двло-ван>а алкохолизма посзвћује: дуб-д>им студијама проучааањем ста-тистикл ce подручја криминологи-је, социологије, екомомије, еуге-нике, психмјатрије и т. д. Па ипак саввст појединца и друштва не рбагира на то зло, нити му се о-ДУпире у онрј мври, у којој оно чретставља опасносг за напредак Друштване и националне зајадни-ц». Површна и прелазна збдсвољ-ства, којв претставља алкохоли-зам, терају глуве савести да за-’sope очи пред његовим страхо-вмтим злимз.
Сокопство треба да буде будна caiecT нациЈе. Стога ова општа о-
бамрлост савести не сме да за-хвати душу соколскх редова. Со-коли треба да храбро и јасно по-гледају у очи овом тешком злу и да уђу у борбу се њим. Органи-зација, којој је бмтки и главии за-датак, да даде нацији тип човека тепесно и морално здрава и чвр-ста, мсра прва да уђе у борбу протчв алкохолизма, који руши националног човека и телесно и морално. Сокепетео, које хоће да даде нацијм новв мпада поноље-к>а, трезвенл, зцраеа. духсвно и длорапно свежа, мора да се ухва-ти у коштац са оаом етихијсм зла, која прети да етвор* пвкоп»ен>а богаља и догенерика, и да телесио осакгтм м духоено деградира мпа^ ду југоспрренску генерацију, сд чијаг духовног м моралиог квали-тета зависи судбина Југославије, Ништа као алкохолизам тако дра-стично не одудара од високих ци-љева и задатака соколства, и нема непријатеља против кога је вред-није и хитније повести борбу из соко.пских редова, него што је ал-кохолизам. Jep шта вреда сва на-стоЈ5н>а у теловежбеном и про-cestkgm погледу када ce с друге страие, не само уништазају ти ре-зултати, него се руша и постојећз биолошке OCHOS9 ношвг нацио-налног друштва, широњем алкохо-лизма.
Ово зло, Kojs ja тешко и у pe-довним приликама, нарочито је а-кутно у данацЈњим тешким време-нима, кад је прибран и трезвен дух нације један од битних услова да нађе путеве спасења сред суд-
6ohoch%ix догађаја. Народно од-бранбени рад, који je соколство ставило иа чело својих задатака у овој години, не можв cs успеш-ко проводити, ако се hs допуни трезвењачком акцијом, и ако се не води на тој здревој основи. Борац мора да прибрвно и тре-ЗЕено глвда у опасноети којима иде у сусрет, ако жели да им се успзоЈно одхрае. Наша нација, као и све мале државе, морају да у оеим временима покажу макси-мум мудрости, трезвености и са-браности, да би се одржале у бу-ри дога^аја. Стога je борба про-тив алкохолизма, и еа тог гледи-шта ,један од прворазредних на-ционалнмх задатака. И стога је Просветнм одбор Савеза сокопаи одлучио, да ЧИТАВ МЕСЕЦ Ф^* 5'УАП ПОСВЕГИ АКЦИЈИ ИА ПРО-ПДГАНДИ ТРЕЗЗЕНОСТИ И БОР-ЦИ ПРОТИВ АЛКОХОЛИЗМА. О-чекујемо да fee све naiue једини-це, сви просветари и просветни одбори, схратити важиост ове ак-ције и да -he уложити све силе, да овај месец трезвеноети донеев ксрисне резуптата,
LEP USPEH KOMADA BRATA JAKOVA ŠPIC ARA Naš brat, Jaka Špicar, iz Kranja, član uprave Save?a SKJ, na-pisao je pozorisnu igru, „Martin Napuhek", koju je sa velikim uspehom đ aval a diletantska družina Sokolskog društva u Radovljici. Mnoštvo gledaoca bilo je neo-bično oduševljeno delom brata Špicara kao i svršenom izvedbom.
„J. J. Strosmajer - apostol ju^oslovenske misli“
U subotu izlazi iz štampe četvrta sveska sokolske popularne biblioteke, pod naslovom „Josip Juraj Širosmajer — aposto! jugoslovenske misli". Pisac ove sveske je jedan od najboljih poznavalaca dela j ideja velikog dakovačkog vladike, naš poznati naučnik, istoričar Dr. Viktor Novak. Sveska izlazi povodom godišnjice rodenja Jurja Štrosmajera, i prodavaće se uglavnom prilikom štrosma-jerovog dana, koga če prirediti sve sokolske jedinice. Sveska obuhvata 32 stranice, a cena joj je SAMO JEDAN DINAR. Pozivaju se sve sokolske župe i jedinice, da ovo prime kao poziv za narudžbu, i da odmah iipute Savezu novac za onoliki broj primeraka, koliko žele da im se pošalje, kako bi sveske stigle na vreme.
< ■ Л, - r «
Smučarski tečaj Sok. di-uš tva Cakovac (Medumurje)
Novi listevi u Zagrebu
Iz Zagreba jav!|aju, da je tamo počeo izlaziti nov list, „CROA-TIA“, jedanput nedeljno, uz sa-radnju dr. Mile Budaka, prof. Zi-mermana, prof. Jurišiča, Ante Bo-nifačića itd. List n a javi ju je, da če donositi „i saradnju iz inozemstva", te „ratnu kroniku od na-ročitog vojnog stručnjaka".
Po svemu se vidi, da novi list osnjvaju ljudi oko raspuštene u-prave „Matice Hrvatske“, zajed-no sa frankovnica i kierikalcima. Prof. Jurišič je bio tajnik „Matice", dr. Budak je poznati franko-vac, a prof. Zimerman jedan od glavnih ideologa „Hrvatske straže". Zato nije bilo ni potrebno naročito naglašavati, da če list imati „i saradnju iz inozemstva", i da če imati „ratnu kroniku
od naročitog struč-njaka". Najapsurdnija je pak £i-njenica, da ti, tobož najradikalni-ji lirvatski nacionalisti, ne umelu nikako svoju otadžbinu da nazo-vu sopstvenim jezikom, „Hrvat-ska", več moraju, pošto poto, da upotrebe strani naziv. — „Croa-tia“.. •
*
„Hrv. dnevnik" javlja, da če po-četkom februara početi Izlaziti u Zagrebu dnevni list „HRVATSKi GLAS", kao „informativni katoliki dnevnik". Novi list da če biti „vlasništvo konzorcija, koji če biti sastaUien prema uputstvima nadbiskupa Stepinca*'. „Hrv. straža'* če koncem januara prestati izlaziti.
Vrlo je dobro da se zna, po či-jim uputstvima če biti sastavljen konzorcij novog lista. Jer, kadgod
Prilikam birartja novih jediniea sokolskih društava
Kao i ramjih godina, tako i ove godine dostavila je Savezna uprava župama odgovarajuči broj o-brazaca za liste župskih, društvenih i četnih uprava, moleči župe da ih ispune licima novih uprava za godipu 1941, čim se održe odnosne skupštine i čim bratska žu-pa odobri i potvrdi izbore tih u-prava.
Savezna uprava mora da napo-mene da je bio izvestan manji broj župa, koje u prošloj godmi, i po-red opomena, nisu na vreme poslale Savezu ispunjene ove obras-ce. To se ni ukom slučaju ne sme da desi u toku ove godine. Savez-noj upravi, kao vrhovnom uprav-nom organu našega sokolstva, od preke je potrebe da zna, koja lica sačinjavaju uprave naših sokolskih jediniea.
NOVO MINISTARSTVO
Odlukom Ministarskog saveta obrazovano je Ministarstvo aa snabdevanje stanovništva. Za pr-
vog ministra novog resora imenovan je g. dr. Milan Sv. Pro tič, bivši glavni direktor Narodne banke. Delokrug novog mi-nistarstva biče propisan posebnon? uredbom.
se čitava naša javnost žalila na pisanje „Hrv. straže", uvek se od« govaralo, da se izvesne ličnosti ne slažu sa time. A ipak se „Hrv. straža" ostentativno hvalila bas tim autoritetima...
Скопље, Сплит, Сушак, 1узла, У жице„ Вараждин и Загрео. Смучарство је у повоју (због rope поменутих разлога) у жу-пама: Мостар, Осијек, Петров-град, Шибенш<. Иако је у тим »Упама рад на смучарству до-ста слаб, ипак се доста велики број сокола бави смучарством, >>длазећи у друге жупе, на по-вољније терене. Поред свнх сло-зеначких соколских жупа, сму-чарство најбоље цвате у сокол-ским жупама Сарајево, Беог4зад и Ужице.
ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗНОГ ОТСЕКА ЗА ЗИМСКЕ ГРАНЕ
На челу Савезног отсека за Зимске гране, у Београду, сто-ie познати смучарски и сокод-ски радници Милош Нишавићи Олга Сковран, Савезни ^мучар-ски отсек ради интензивно, сто-јећи у сталној вези са отсецима за зимске гране из соколсквд жупа. За развој смучарства у соколским редовима и органи-зацију савезног отсека имају, сем горе поменутих, много За-слуга и словеначки соколи Под-горпик. Лубеј, Зупан и др.; као
и Богољуб Крејчик, Душан Јо-сановић, Бранко Полић, Стеван Кандић, Јанко Кавчић, Нанде Мајник и други.
СТАЛНИ СМУЧАРСКИ СА-ВЕЗНИ ВОДНИЦИ
Отсек за зимске гране Савеза сокола оспособио је известан број соколских смучара за „сталне смучарске савезне вод-нике“. Ти водници полагали су испите пред савезном комиси-јом, која је од њих тражила познавање целокупног смучар-ског градива и апсолутну так-мичарску рутину. То су: Нанде Мајнил, Мерхар Милан, Чесен Иван, Урбанек Јулије, из сло-веначких сокодских жупа; за-тим Кандић Стеван, из београд-ске соколске жуле, и Франта Дворжак, из Загребачке. Под воћством ових водника одржа-вају се, у Савезу и по жупама, соколски смучарски течајеви и утакмице.
ПРОГРАМ РАДА ЗА СЕЗОНУ 1940-41
Смучарство у соколским једи-1гицама . било^је и овој сезони
на достојној висини По жуиама су одржавани течајеви са утак-мицама. Од нарочите важности је чињеница да се ове сезоне приступило васпитању соколског смучарског подмлатка, — си-колског нараштаја. Одржана су гри успела смучарска савезНа течаја искључиво за нараштај.
1) На Копаонику одржан је савезни смучарски течај за на-раштајце у времену од 22 до 30 децембра 1940 године. Во-дили су ra Бранко Полић, за-меник савезног начелника и Ми-лош Нишавић, прочелник савез-ног отсека за зимске гране. Те-чај је завршило 20 течајаца из соколских жупа: Скопље, Ниш, Крагујевац, Београд, Нови Сад и Загрео-
2) У исто време одржан je и-сти такав течај на Јахорини. Течај су водили Јанко КавчиН, члан Техничког одбора С.авеза сокола и Франта Дворжак, са-везии смучарски водиик. Течај је завршило 23 течајца из со-колских жупа: Сарајево, Ужи-це, Вараждин, Београд, Сплит. На крају течаја одржане су у-
, такмице у велеслаломЈ'. Као
први пласирао се нараштајац из Сарајева, Јуричић.
3)	У времену од 26 децем-бра до 3 јануара одржан је те-чај за нараштајце боље смуча-ре _ будуће смучарске водни-ке, као и за такмичаре у алп-ској комбинацији. Течај су во-дили Стеван Кандић и Нанде Мајник, савезни смучарски вод-ници. * Завршило ra je 22 течај-ua из соколских жупа Цетиње, Бјеловар, Вараждин, ЈМарибор, Цеље, Крањ, Ново Место, Су-шак, Београд и Загреб. Течај се оДржао на Похорју. На кра-ју су приређене утакмице у ве-леслалому. У првој групи по-бедио је Мајовшек из Марибо-ра, а у другој групи Крижиер Из Крања. Сем тога на завр-шетку течаја приређен је тро* дневни марш преко Похорја — Мариборске — Рушке — Клоп-ног Врха — Песка до Сењорје-вог дома.
САВЕЗНИ ТЕЧАЈ ЗА СОКОЛИЦЕ
Као и све гране телесиог вас-питања, смучарство raje и со-колице. Тако сада женски от-
сек за зимске гране при Тех* ничком одбору Савеза прире* ђује. У времену од 23 до 31 нуара, смучарски течај за члз*> нице и старији женскн нара« штај. То he бити течај за али* ску комбинацију. Одржаће се r соколском дому „Петрово”. Те* чај ће водити позната соколска смучарка, Вида Таусић, уз по моћ Олге Сковран. На течај ће се примити соколице из сви* крајева наше домовине,
VIU СМУЧАРСКЕ УТАКМИЦЕ ЗА ПРВЕНСТВО САВЕЗА СО-
KOJ1A КРАЉЕВИНЕ ЈУГО-СЛАВИЈЕ
У времену, од 1 и 2 фебруа-ра о. r. одржаће ce VUl сму-чарске утакмице за првенство Савеза сокола. Утакиице he се одржати на Планици. Такмиче-ња he се одржати no одељењи* ма и такмичењз појединаца. У, такмичењу одељеша такииче се чланови: у патролном трчањ# на 12 километара са гађањем (трочланске патроле), такмиче-њу у велеслалому {смук н сму-чарски ликови у једној стазиХ дужина стазе 2—5 километЈЈа.
_ Strana 4 ____________________________ SOKOLSKI	GLASNIK
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Goa. XII — Broj 4
Lep primer odličnih poverenika za „Sokolski Glasnik"
Obzirom na brojnu i duhovnu snagu naše organizacije „Sokolski glasnik" kao njeno centralno glasilo morao bi biti najrasprostranjeniji list u našoj zemlji, samo ako br njegovi poverenici, barem u večim sokolskim cen-trima izvršili svoj zadatak. Izmedu 300.000 sokolskih pri* padnika mogla bi se stvoriti i tolika materijalna sredstva da bi „Sokolski glasnik" mogao biti još obimniji. A mo-gao bi bolje organizovati i svoju obaveštajnu službu.
Ni jedan poverenik ne može se izgovarati za neuspeh proširenja sokolske štampe na svom području izuzetno teškim prilikama, jer taj uspeh ovisi samo o njihovoj do-broj volji i organizatorskoj sposobnosti. Kad se uzme primer braće Julija Kereca u Čakovcu i Vinka Jukiča u Splitu, svaki izgovor pada.
Mi znamo da ako postoji izuzetno teških prilika, da od tih teškoća Čakovec nije izuzet. Ali pored svega Ča* kovački Sokoli pretplačuju 41 primerak „Sokolskog Glasnika" koji uredno plačaju unapred. Takoder i 29 pri* meraka „Prednj. zbornika". Nasuprot velikim sokolskim, čak i župskim, središtima primer patriotskog Čakovca i agilnost poverenika, brata Julija Kereca, ja za svaku po* hvalu.
Naš jugoslovenski Split je uvek zračio sokolskim vrlinama, pa je i u ovoj prilici propagande sokolske štampe kroz agilan rad brata Vinka Jukiča obilno pokazao svoj sokolski patriotizam. U jednom mahu brat Jukič nam je našao 34 nova pretplatnika na „Sokolski glasnik1', 14 pret-platnika na „Prednjački zbornik" itd. Ovaj primer agilnosti dužni smo također istaknuti.
Čakovcu i Splitu na sokolskoj svesti toplo blagoda-rimo!
Naraštajski tečajevi istočnih i za-padmh župa u Zemunu i Ljubljani
Sokolska četa iz Raskršča priredila je 17 januara dačku kino-pretstavu ц oglednoj školi Kralja Petra, u Sarajevu. Prikazani su birani kulturno-prosvetni filmovi, a čist prihod je namenjen siromašnim dacima te škole i podizanju sokolstva na selu. — 1 na ostalim poljima sokolskog- rada sokoli iz Raskršča mogu da prednjače mnogim jedinicama.
*
Sokolsko društvo čenta prosi-rilo je stari sokolski dom za 6.5 metara, zbog momentane nemo-gučnost da izgradi novi veliki dom, tako da je sada dug 16.5 m. Ovo je privremeno rešenje, a gradnja novog doma započeče čim prilike dozvole,
*
Sokolsko društvo Tovariševo
priredilo je omladinsku zabavu, sa bogatim programom. Pored osta-log, davan je i Nušičev komad, „Danak u krvi“, sa velikim uspehom. Zabava je bila najposečeni-ja. Preko 200 lica moralo se vra-titi, jer nije bilo mesta. — Za uspeh priredbe i za ostali rad ima navečih zasluga agilni prosvetar, brat R. Maksimovič, paroh, koji je uspeo da omladinu okupi u sokolske redove u lepom broju. Organizovao je pevački zbor, os-novao diletantsku sekciju itd.
*
Sokolsko društvo Kaštel Suču-
rac priredilo je pretprošle subote vrlo uspeli društveni ples. Poseta je bila odlična. Sokoli Kaštel Su-čurca pokazali su još jednom svoju odanost ideji, koja ih je napajala još u predratne dane, a kojoj su verni ostali i danas.
*
V Sokolskem društvu Celje matica smo imeli v drugi polovici decembra tri prireditve. Na Božičnici za revno deco smo pogostili vso deco, obdarili pa revno deco in naraščaj. Za obdaritev je bilo nabranih blizu 10.000 dinarjev, kar je gotovo lep znesek in je socialna akcija dobro uspela. Deca je bila ob sodelovanju društvenega orkestra in uprizoritvi božične igrice zelo dobro raspo-ložena. — 18. decembra je prosvetar, brat Čepin, otvoril prvi debatni večer v nastopnem poslov-
Мушки нараштај: такмичи ce у трочланским патролама на 6 километара и такмичењу у ве-леслалому (дужина стазе 1—2 километра). Чланице: у штафет-ном трчању 3x3 кил. и у веле-слалому на 1—2 км. Женски на-раштаЈ: штафетно трчање 3x2 км. и велеслалом до 1 км. Свака соколска жупа дужна је да на ове утакмице упути по једно о-дељење од сваке категориЈе, а може и више. И.мена такмичара треба доставитн раније. Такми-чари у патролном такмичењу трче са ранцем тежине 10 кг без пушке.
Поједииачна такмичеша. Чла-нови се такмиче у трчању на 18 км. и у смучарским скоковима. Мушки нараштај такмичи се у смучарским скоковима. Чланице и женски нараштај у појединач номтакмичи се у смуку за по-четнице 1—2 км.
За ове соколске смучарске у-такмице влада у соколским ре-довима велик интерес и, суде-ћи по броју пријава, тих дана сакупиће се на Планици, прави слет сокола-смучара. Организа-тори утакмица налазе се већ на згерену, где врше пробне пред-
nem letu ob srednji udeležbi članstva. Brat dr. Savo Zužič je obrav-neval temo: „Politika in sokolstvo". Bratje so živahno posegali v debato. — Na Silvestrovo je članstvo napolnilo gornje prostore Narodnega doma in se poslovilo od starega leta. S programom so bili vsi zadovoljni, posebno mnogo zabave je izbudila enodejanka:	„Zarubljena zaročenca".
Članice so nastopile s 3 posrečenimi točkami, slišali smo hudomušno društveno kroniko brata pro-svetarja in borben govor starešine, brata dr. Milka Hrašovca.
*
Mariborsko sokolstvo je priredilo v Sokolskem domu svoj tradicionalni ples, v počastitev rojstnega dneva Nj. Vel. kraljice Marije. Ples je bil izredno dobro o-biskan ter je v vsakem pogledu uspel. Tudi letošpjo prireditev je obiskalo lepo število občinstva, med njimi tudi zastopniki vojske, raznih oblasti, uradov in društev. Mariborska nacionalna javnost je ob tej priliki ponovno dokazala, da zna ceniti stremljenja in delovanje naših Sokolov. V krog naših kol se je lepo vključila tudi češka „beseda”, ki so jo zaplesali tukajšnji Čehi ter želi z njo mnogo odobravanja in priznanja.
•
Sokolska četa Crkvena Vodica, društvo Priština, priredilo je za-bavu u prostorijama osnovne škole, uz bratsko sudelovanje sokolskih četa iz Obiliča, Kosovog Polja, Pomazatina. Priredba je uspela i programom i brojem po-setilaca. Program je bio ispunjen odabranim recitacijama i pozori-šnim komadom. I ovom prired-bom Sokoli sa Kosova pokazali su, da nisu zastali na kulturnom i nacionalnom poslu i širenju sokolske ideje na Kosovu.
*
Sokolsko društvo u šajkašu, Dunavska banovina, priredilo je, u zajednici sa Sportskim klubom „Borcem", vrlo uspelu zabavu, na kojoj je izveden biran program. Davana je i „Protekcija" od Nu-šiča, sa mnogo uspeha. Posle zabave razvila se igranka. Poseta je bila odlična.
*
радње oko смештаја, прехране, маркирања стаза итд.
*
Како се из овог прегледа ви-ди, ова важна грана телесног васпитања ухватила је дубок корен у соколским редовима и обећаје много. Вредно је напо-менути да соколство, пропаги-рајући смучарство, сматра то као важно превозно средство, у местима где нема др<умова, а снежни сметови често откидају поједине делове од света.
Смучарству у соколским ре-довима жељети је сваки успех, јер соколство и овде полаже велику важност на национално васпктање својих припадника, смучара. Joui један моменат треба истаћи, да се у соколству смучарством баве само они, ко-ји редовно посећују вежбаони-uy, na je специјализирање ие-кл>учено.
Соколство је у свом раду у зимским гранама наилазило у-век на потпуно разумевање, ка-ко цивилних тако и војних вла-сти, а и спортских организаци-ја, уверено да, сем телесног васпитања, врши и један узви-шенији задатак.
Иван Седлачек,
Sokolsko društvo Kreka, Župa Tuzla, održalo je 18 januara u Sokolskom domu zabavu sa pozo-rišnim komadom „Svetski rat“, od Branislava Nušiča. Program je izveden pred punom saloni i vrlo dobro je uspio. Naročito se ista-kla sestra Nevenka Zlovič i brat Vlado Milanović.
Isti program izveden je 20 januara za decu i đake.
*
Sokolska četa Ovče Polje, društvo Sv. Nikola, priredila je odlično posecenu zabavu, na kojoj je pored deklamacija patriotskih pesama davan i komad iz Svet-skog rata „Osvetnik". U programu se se napose istakli brada i sestre: Blagoje i Milutin Veselinovič, Franjo Zorič, Katarina Mi-kič, Zoran Jovanovič, Živko i Ljubica Milanovič, Stevanovič Olga, Dmitar i Rodenka Veselinovič i dr. Marljivi članovi pozorišnog otseka zadivili su odličnom glu-mom.
*
Sokolsko društvo Vela Luka
priredilo je uspjelu „Sokolsku Sil-vestrovu noč". Davali su se šaljivi komadi: „Anonimno pismo", „Suparnik" i „Čestitam" u kojima su igrala mlada brača: Tabain Ta-denko, Jokovič Velko, Tabain Tonko i sestre Padovan Mladenka i Žuvela Katica. Zenski naraštaj vežbao je „Na izvoru". Na sve opči zahtev davana je repriza 6 ov. m. koja je takoder uspjela i donela pomoč ovom siromašnom, ali otpornom društvu. Uza sve malene prostorije, u kojima se sada nalazi društvo, rad se nije smanjio, več pojačao.
IZ SOKOLSKOG STUDENTSKOG SREDIŠTA
Javljamo brači i sestrama, članovima Središta, da se možemo svakog dana, osim ponedeljka i Četvrtka, u svako vreme sastajati, u sali za sednice Uprave Saveza Sokola K. J., Brankova ulica 30, 111 sprat. Tu če se nalaziti čitaoni-ca Središta, a u bližini je i biblioteka Saveza, koja če nam biti na raspoloženju, a koja je naročito obogačena poklonom biblioteke pok. br. Dure Paunkoviča. Moiimo braču i sestre, da u što vedem bro-ju posečuju našu čitaonicu, kako bi mogli uz novine, knjige i razgovor da korisno upotrebimo vreme.
Obaveštavaju se članovi Sokolskog studentskog središta da če se redovni plenarni sastanci odr-žavati subotom, kao i dosada, u novoj zgradi Saveza SKJ (Brankova ul. 30ДП), gde postoje prostorije, namenjene Središtu.
Prvi redovan sastanak članova održače se u suhotu, 25 ov. m., u 18 h, na kome če se komemorisa-ti smrt našega člana, brata Branka Radičeviča, študenta tehnike. Mole se članovi da neizostavno dodu na sastanak.
Slobodan Nikolič
ПОБЕДА ЈУГОСЛОВЕНА У АМЕРИЦИ
Прошлог петка je у Њујор-ку одржан бокс-меч у чувеном стадиону, „Madison quare garden", на коме je највећу победу однео један Југословен, Миро-слав Живић, који је нокаутом победио првака света у перо-лакој, лакој и велтер категори-ји, америчког црнца, Амстронга.
Наш Живић задивио је преко 20.000 гледалаца. Изјавио је да се повлачи из спорта и да ће се посветити трговини.
Dana 8 ov. m. završen je u Zemunu naraštajski tečaj istočnih župa sa preglednim takmičenjem, na kojem su naši nadobudni sokolski borci pokazali dobru kva-litetu i borbenost.
Tečaj je održan u Sokolskom domu Zemun-Matica, a vodila su ga brada Poljšak i Rafo Ban, uz saradnju brače Stergara, Gopuren-ka, Aladroviča, Rokniča i dr.
U IV stepenu, u najtežim na-raštajskim vežbama, takmičili se i od 60 mogučih bodova osvojili su: Stanokovič Ljubiša, Zemun 55.80; Stankovič Dragan, Zemun 52.90; Markovič Jovan, Sl. Brod 52.10; Pajič Sekula, Novi Sad 50.30; Martinkovid Dimitrije, Zemun Mat. 48.50; Fister Ivan, Subotica 46.80; Macakanja Miloš, O-sijek 46,40; Stanivuk Žarko, Beograd Mat. 44.10; Ivoševid Nebojša, Zemun Mat. 43.50; Miljkovič Josip, Zemun Mat. 43.40; Zmajic Slobodan, Novi Sad 42.70; Krnješe-vac Slavko, Zemun I 42.20; Ozmec Mirko, Zemun Mat. 37; Čirič Milivoj, Sr. Mitroviča 34.70 bodova. Pobrič Ferid, Sarajevo Matica i Dordevič Dušan, Zemun Mat. nisu takmičili zbog ozlede.
U III stepenu (vežbe srednje te-žine) od mogučih 60 bodova osvojili su: Stojadmovič Boško, Smederevo 51.30; Pejič Vojislav, Po-žarevac 49.2; Vidmar Ivan, Beograd I 48.2; Tomič Svetomir, Skoplje Matica 47; Fister Josip, Subotica 44.5; Rakič Lazar, Kragujevac 43.5,7; Cvetkovič Miomir, Beograd I 40.10; Tigerman Slobodan, Smederevo 34.7 i Stankovič Aleksandar, Niš I 23.3 bodova.
U II stepenu (vežbe niže težine): Markovič Milorad, Cuprija 57; Vidmar Milan, Beograd I 54.30; Gnus Dragutin, Zemun Matica 53; Varagič Mihailo, Kragujevac 52.5; Ilič Aleksandar, Skoplje II 51.10; Toplovič Dragomir, Sr. Mitrovi-ca 49.9; Ristanovič Miroslav, L'ži-ce 47.30; Stojanovič Slobodan, Po-žarevac 45.9; Milosavljevič Radmilo, Niš I i Mitrovič Dragoslav, U-žice 45.8; Kutlarevič Gojko, Šid 43.7; Trifunovič Veselin, Užice
43.2; Kustudič Dorđe, Cetinje 41.9; Marucič Jovan, Beograd l 41; Jo-kič Obrad, ŠM 40.9 bodova.
Ukupno je. bi?« 44 tečajaca a završilo 41.
Tečajci st s*ojom marljivoš6i, primernim vladanjem i dobrom disciplinom »služili svaku po* hvalu.
Na tečaj« Це obradeno celokupno gradivo sa takmičenja 1941 g., zatim razne osnovke za slobodne sastave, a od teorije fiziologija i istorija takmičenja.
* - «
Istovremeno je održan tečaj ta naraštajce zapadnih župa, u istim disciplinama u Ljubljani. Tečaj je poveren Ljubljanskom sokolu, ko* ji je nastojao svima silama da a*1 speh bude što bolji. Vežbalo se ■ vežbaonici Ljubljanskog Sokola. Tečaj su vodila brača prof. Wild* mann, E. Slanina, L. Janovsky I dr., a sudelovali su 1 članovi me* dunarodne vrste. Predavanja sc držala i brača dr. F. Mis, dr. Gre* gorka, brat Jazbec i dr. Tečajce je posetio i brat dr. V. Murnik, koji je održao predavanje o vr-hunskoj telovežbi. U slobodnotn vremenu tečajci su razgledali razne znamenitosti Ljubljane. Tečaj je zaključio brat Gregorka, poz-vavši naraštajce da korisno upo-trebe stečeno znanje.
Utakmice su izvedene na opJte zadovoljstvo. Plasman takmičara je sledeči:
Kostanapfl (Ljubljana) 80; Per-man (Ljubljana) 76.50; Gubijan (Bjelovar) 76; Masle (Ljubljana) 75.50; Žutič (Zagreb) 75; Petač (Kranj) 73.50; Sušnik 69.25; Rakuš (Maribor) 68.50; Medvešek (Maribor) 59.50; Rajaši (Karlovac) 58.50; šešič (Bjelovar) 57.50; Pakiž (Novo mesto) 56.25; Lubej (Ljubljana 55.25; Burianek (Sušak) 54.5; Ber-nini (Varaždin) 51; Kenk (Sušak) 50.25; Thuina (Kranj) 46; Pavlovič 45; Skoberne (Celje) 43.75; Rei-sner (Ljubljana) 42.25; Šarić (Zagreb) 39.75; Pleško (Kranj) 37.50; Ratej (Varaždin) 29.75; Grom (No* vi Sad) 24.50 bodova.
Značajne reči sofijskog mitropoiita Stefana, upućene Sokolima i Junacima
Пцимерна активиост соколског Савезиог начелништва
За време овогодишн>их празника развило је Начелништво Са-веза Сокопа K, Ј. ванредно живу делатност, живљу можда него икада до сада, која треба да послужи на потстрек свима нашим
жупама и јединицама. За то вре-■at je Савезно Начелништво при-зедило: tpn смучарска течаја за старији мушки нараштај, један на Копаонику, други на Јахорини, а греки на Похорју, и свани је тра-јао по осам дана. — Затим, два течаја за чпанице и старије нара-дтајке, за утакмице вишег одеље-Н>3, од 28 децембра до 1 јануара, едан у Београду, а други у Мари-Зс,ру; — Даље два течаја за нара-.u-ајце, који су трајали шест дана, а циљ им је био, да пробуде ин-repec за врхунску теловежбу и за упознавање такмичарских вежби зишег одељења нараштајаца за г. 1941. Један је одржан у Земуну, а други у Љубљани. — Коначно ја здржан течај за мушки и женски нараштај у кошарци, од 2 до 6 ја-нуара у Београду.
Значи, дакле, да је савезно на-челништво, за време божикних празника, организовало осам врло важних течајева, у четири групе, Савезни начелник, И. Ковач преко својих стручних лица, те са-
везних и других предавача. Доксе је други свет одмарао, или се занимао површним, а врло често и штетиим разонодама, начелништво нашег Савеза, еа својим функ-ционерчма је пружило соколској омладнни прилику за другачију разоноду, која fce бити од кормсти њмховом физн^ом и духовном здрављу, која ke подићи код њих евест о потреби рада и дисцн-плмне, која је сва испуњена љубављу за слободу и величину отаџ-бине, м која једииа одговара правом људском м родољубиеом ва-спитању омладине у данашњим времекима.
Активносг савезног начелништва, за време последњих божик-них празника, показује најбоље, шта претставља сокопство у нашем јавном животу. Свест о дужности и дисциплини у соколству је толико јака, да пред њом престаје и потреба одмора и потреба лагодких светковања. Соколству је рад највека светковина, поготову у вре« менима када сваки дан може бити пресудан за срећу и слободу народа и отаџбине. Такво схватање постоји и у ввбини наших жупа м јединица; а оие које су попустиле у раду, треба да у истрајности и пожртвованости следе своје савззно Начелништво. Наша јавност треба свестрано да подупре соколска настојања, а позвани фактори да увиде, да нема веке штете за народ и отаџбину, него ли су npe-преке које се чине соколству за овакав његов конструктивни и ро-дољубиви рад.	1
Savezni tečaj za najbolje vežbačice
U prošlom broju objavili smo najznačajnije stav ovc iz božične i novogodišnje poslanice sofijskog mitropoiita, GOSPOD1NA STEFANA, upu-čene BUGARSKIM JUNACIMA l JUGOSLOVENSKIM SOKOLIMA, ko ja je objavljena u zvaniinom organu Saveza bugarskih Junaka,
. „ZDRAVLJE l SNAGA". Mi smo to učinili prema napisu u „Sokolskoj Volji", iz Ljubljane, pošto odnosni broj lista „Zdravlje i snaga“ nismo na vreme dobili. Zato u današnjem broju objavljujemo doslovan tekst ove nadasve značajne i rodoljubive poslanice koja nosi naslov „BUDITE BLAGOSLOV ENI", i koja kaže:
„Uoči velikog i svetlog praznika Roždestva Hristova, a pred stupanje u Novu 1941 godinu, iz duše blagosiljam naše mile Junake i dragu braću Sokole sa jevan-delskom himnom likujučih ande-ia:	„Slava	Bogu na višini, a na
zemlji mir, medu ljudima dobra volja".
Toplo molim	Svedržitelja	Go-
spoda Boga, da blagoslov ove svete pesme obuhvati duše i srca junačko-sokolskog bratstva svom punoćom i silinom, kako bi postala	oslonac i	uporište za	ono
mnogoželjeno i od Svevišnjeg blagosloveno bugarsko-jugoslo-vensko jednomišlje i jednodušje. Zato	što su za	nas Junači	i	Sokoli	nosioci i	piecstavnici	onih
skrivenih osečaja i odušev!jenih naštojanja u životu i radu bratskih naroda na putu njihovog zbliženja i ujedinjenja. Naročito oni, koji ratuju za zdrav duh u zdravom telu, treba da postanu kamen temeljac za izgradivanje veličanstvene harmonije bugarsko-jugoslovenskog životonosnog prijateljstva i večnog bratstva, ne sputavanl više od vidljivih i ne-vidljivih negativnih sila i zakletih slovenskih neprijatelja.
Živimo u najburnijoj eposi isto-rije čovečanstva. Svedoci smo do-gadaja, koji se ne daju opisivati, meriti i procenjivati zbog svoje kao vihor brzine, zbog svoje že-stoke i zlokobne surovosti po svojim gigantskim prelomima i katastrofama. U ovom vremenu, pu-notn iznenadenja i opasnosti, samo jedna svetla luča stoji na mračnem horizontu, a to je zvezda vi-tlejemska, koja nam pokazuje put spasenja: veru u Boga, i ljubav prema bližnjem. To su dva stuba koja se ne mogu oboriti i iznad kojih se carstveno izdiže hram mira, bez koga nema života. Ta svetla luča treba da pronikne i da rastera vekovlma nagomllanu bra-toubilačku tminu, koja je držala i produžuje da drži u smutnji i ojadenosti* u nepoverenju i po-dozrevanju dva jednokrvna naroda, rodake jednog i istog sloven-skog duha!
Ko če drugi ako neče Junači i Sokoli da zagreju svoja srca i svoje duše svetim ognjem spaso-nosne vitlejemske luče, da postanu apostoli i da zajedno sa našim crkvama ponesu svečano i pobe-donosno veliki zavet onih, koji su nas duhovno rodili i sačuvali nam slovensku svest:
da Bugari i Jugosloveni postanu ono što je Bog blago-volio i blagoslovio da budu i da ostanu: iskrena i jedni drugima potpuno predana brača,
bez zadnjih misli i podlih namera koje su im, na žalost, ne jedanput donosile razocarenja, stradanja i ropske verige, i zbog kojih smo s vremena na vreme postajali tudinska oruda i grobari svoje slobode i svoje sudbine.
Dosta smo se lagali i time spre-čavali jedne druge da se radujemo svojoj slobodi, našem bratstvu. Dosta smo slušali i služili tudin-skini uticajima, zlokobnim intrigama i pakosnim devizama. Neka se preko kristalnog, bodrog i sve-žeg osečanja junačkog i sokol* skog „Zdravo", Bugari i Jugosloveni preporode u sebi, i pod ku-polom vitleemske andeoske himne postanu spremni za nov, svetao i radostan život, i ruku pod ruku da prlstupe stvaralačklm snagama ka miru i ljubavi, neophodnih u-slova za svestrani razvitak blagostanja i napretka, za slavu i veli-činu dveju rodbina, za dva bratska naroda.
Mi, kao novogodišnji dar za mile Junake i Sokole, iz svoje duše molimo Spasitelja sveta, Bogo-čoveka Isusa Hrista, da ih blagoslovi, kako bi se duboko proželi tajnom Njegovog rodenja i postali dostojni Njegovih velikih darova, iz čijih bogatih izvora neka za uvek crpu nadahnuče i moč, da prouče i utuve i narodne mu-
Одговарајући на ову посла-ницу и благослов, Савсз Соко-ла К.Ј. је Његовом Високопре-освештенству, МИТРОПОЛИ-ТУ СТЕФАНУ, упутио писмо ове садржине:
На седници Извршног одбора Савеза сокола Крзл.евине Југо-славије, од 16 јануара, ирочита-на је посланица Вашег Прео-свештенства, објавл>ена у божић-њеи броју органа бугарских Ју-нака „Здравл>е и сила", Дубоко дирнут топлим патриотскнм и словенским речима и узбудл>ивим апелои, који је Ваше Високо-преосвештенство у том чланку У-путило Јунзцима и С.околима. Извршни одбор Савеза сокола у-пућује Вам изразс свог искреног и дубоког поштовања и chhobcki. захвалности за РЕЧИ И ПОРУ-КЕ, КОЈЕ ЋЕ У САДАШЊИМ МУТНИМ ВРЕМЕНИМА БИТИ ЗНАЧАЈАН ПОТСТРЕК СВИМА ОНИМА, КО.ТИ У СЛОЗИ И БРАТСТВУ ЈУГОСЛОВЕНА И БУГАРА ВИДЕ ЛЕМСТВО ЗА ЊИХОВУ СРЕТНУ СУДБИНУ. Југословенско соколство, свесно своје словенске мисије н непоко-лебиво привржено идеји и дслу југословенско- бугарског брат-ства, наћи hc у Вашим речима снажног моралног охрабрења да истраје иа путу који сматра је-дино спасоносним за словенство Балкана и за напредак двају словенских краљевина, Југосла-вије и Бугарске.
НИКАКВЕ ЗЛЕ СИЛЕ НИ ДОГАЂАЛИ НЕЋЕ ПОКОЛЕ-БАТИ У СРЦИМА ЈУГОСЛО-ВЕНСКИХ СОКОЛА ТУ ВЕ-ЛИКУ СПАСОНОСНУ ИСТИ-НУ НИТИ ИХ СКРЕНУТИ с ПУТА ЗАВЕТНЕ СОКОЛСКЕ МИСЛИ:	НЕРАЗДВОЈИВОГ
БРАТСТВА НАША ДВА СЛО-ВЕНСКА НАРОДА.
Ваше Високопреосвештенство имало јс и досад топло м*сто уј
drosti, koje neka im budu ruko-vodna načela: „Brat brata ne hrani, ali teško onome koji ga nema" i „Ko neče brata za brata, taj če tudina za gospodara".
Vodeni vitlejemskom svetlošču, neka Junači i Sokoli sa poveča-nom revnošču u nastupajučoj 19-11 godini traže i zahtevaju brata i kada ga nadu, neka ga zagrle celom svojom dušom.
Za Bugarina taj je brat Jugo-sloven, a za Jugoslovena taj je brat Bugarin. „Mudrojne je ovo malo, dovoljno".
Zato, da ste blagosloveni, hrabri Junači i viteški Sokoli, sa spa-sonosnom blagodati Hristovog rođenja, na radost vašu i na radost vaših domovina, da nosite krilato i čistosrdačno njihove vekovne želje za iskrenim bratstvom i pot-punom jednodušnošču, da ih iz-ražavate jednim ustima i jednim otkucajem srca, iz sile u silu, iz slave u slavu da rastu i napreduju | na strah vragam: Zdravo i Zdra- 1 vej!
Neka letopisi u 1941 godini za-beleže u vašem svetlom i slovcn-skom duhu, u vašoj zdravoj slo-venskoj snazi velike moralne po-bede i divne uspehe u službi pred svetim ollarom mira i ljubavi, o-zarene horizonte Bugarske i Jugoslavije, u iskrenom i neprome-njenom bratstvu, sa večnim i bla-godetnim prijateljstvom".
срцима југословенских сокола, којима сте Ви, веливи владико, драге успоиене са софијског сле-та Јунака, учинили двоструко лепнм и незаборавним. Данас је југословенско соколство Ваше иие и Вашу личност унело у ред оних легендарних првосвештени-ка, који су народу осветљавали путеве Богомданим визионер-ством, силном вером и безгра-ничном жртвом. И стога, под дубоким утиском Ваше послани-це, испуњени осећашем радости и благодарности, ми молимо Bora да Вам, велики владико, по-дари снагу ДА ИСТРАЈЕТЕ НА ИОСЛУ ЗА КОЈИ ЋЕ ВАМ И-СТОРИЈА НАШИХ НАРОДА БИТИ БЛАГОДАРНА и да Вам даде здравл>а да видите BAUJE ДЕЛО ДОВРШЕНО И ВАШУ МИСАО ОСТВАРЕНУ, НА ВЕ-ЛИКУ ИСТОРИЈСКУ СРЕЋУ БАЛКАНСКИХ СЛОВЕНА.
Mone'hu Ваш архипастирски благослов, молимо Вас да при-мите, уз изразе благодарности и дивљења целокупног југословен-ског соколсгва, и »аш соколски поздрав: ЗДРАВО!
U okviru priprema članica za utakmice prvenstva Saveza SKJ za zastavu Nj. Vel. Kraljice Marije, Načelništvo Saveza je priredilo dva tečaja za najbolje vežbačice. Od 28 decembra do 1 januara održati je tečaj u Beogradu za župe: Banja Luka, Beograd, Bjelovar, Cetinje, Kragujevac, Mostar, Niš, Novi Sad, Osijek, Pe-trovgrad, Sarajevo, Skoplje, Tu-zlu i Užice. Na tečaj je došlo 18 sestara, iz župa: Beograd 6, Novi Sad 4, Osijek 4, Petrovgrad 1, Niš I i Užice 2.
Tečaj je vodila zamenica načelnice SSKJ, s. Milica Šepa, uz pomoč s. Slavke Vučkovič i brata
Miloša Stergara. Brigu o potre* bama tečaja je vodila sestra Aga»' ta Žic.	i
1 ako je načelništvo Saveza tra-žilo da prijavljene sestre budu u-poznate sa elementima takmičap-} skog gradiva, večina sestara nije ispuirila uslov tako, da je uspeh’ bio slabiji nego što se očekivalo,!
Materijal je večinom bio po*; četnički. Svega jedna od članica 1 je takmičila na izbirnim utakmi-ч cama za medunarodni susret I ako sti večina od njih mlade po* 1 četnice, obečavaju da če se raz* viti u dobre takmičarke, dakako, samo ako budu sistematski nastavile da rade. Naročito su veliku volju pokazale sestre naraštajke iz župe Beograd i Novi Sad.
Elementi vežbi na krugovima, gredi i dvovisinskom razboju su savladarii dosta dobro, koliko se moglo za to kratko vreme, upo-redni razboj je zadavao mnogo teškoča a isto tako i čunjevi, jer i/gleda da se retko gde upotreb-Ijavaju, i sestre nisti bile upoznate sa osnovnim prvinama.
I pored ovoga se može reči da je tečaj uspeo jer su sestre radile sa velikim oduševljenjem i neumorno, pa če se ovo što se. do sada zanemarilo do utakmica ve-rovatuo nadoknaditi.
Od 2 do 6 januara je održan drugi tečaj, u Mariboru, o kojemu je več pisano u prošlom broju.
Учеснице течаја за најбо л»е вежбачице, у Београду
Савез Сокола Н.Ј. захваљује митрополиту Стефану
Утакмице у кошарци Београду
Годишње скуоштине наших јединица
у
Прошле недеље одржане 'су три кошарка утакмиие у Бео-граду, у соколани Београд 1. Наступиле су три врсте сокол-ског друштва Београд—Матица у борби са студентицама и сту-дентима школе телесног васпита-
Н.а, те врсте СоКола I. Пре по-четка утакмице госте је иоздра-вио начелник Сокола 1, брат Се-лимир Радовановић, истакавши марљивост соколског друштва Београд — Матице и њезиног прочелника за нгре, за напредак кошарке у Београду. Одмах у почетку „Матица" сређује редо-ве и одлучио напада, re пре-моћном и бољом игром води са 4:0, но студентице ие губе наду, изравнавају у полувремеиу 4:4. У другом полувремену након равноправне борбе у којој се нзрочито истицала игра сестре Ружице РадовановиН, завршила се утакмица нерешено 6:6. Ко-качни резултат био је: 7:6. — Студентице су изнеле победу, по овог пута је нису заслужиле, .iep су иараштајке Матиие билв, зко не бове, а оно равноправан противник. Судио ,ie добро брат Сгефановић Миодраг. — Врсте су наступиле овако: Матица — Радовановиб Ружица (6), Ђуро-вић Драга, Петрачек Косара, Павличек Мира и Младеновић Соњз, — Студентице:	Вацаац
(3), Рижпар, Магејић, Пољако-вић (4)., ЈсвтиН, Лешник, Фер-стер.
•V главној утакмици наступи-ле су пред великим бројем гле-даЛаца, врсте чланова „Матице" У иостави: Маржан (3), Трави-ца, Дебеља (2), Тричковић, Ни-колиЈ), Стојковић (10). Мишељиб
(4), Стефановиб (4). — Студен-ти: Шупут (2), Лашман (4), Kokot (4), Цизеј, Томинић (2), Вла-Ковић (4), Данчевић, Кобали (6).
Након .tene и премоћне игрс повели су чланови „Матице“. Брзим it смишљеним ком-бинацијама, мирном и фер н-гро.ч ,.Матица“ завршава полу-време са 18:6. У другом полу-времену Матииа повнсује ре-зултат, но сада почима оштра игра коју форсирајју студенти. Макон једног нехотичиог суко-ба напушта Стојковнћ игру и Матица ,је узбуђена јер сматра, ла је оштећена што јој иису би-ли досуђени слободнн бацаји приликом рзнијих оштрих напа-да студената. Утак.чица се за-вршава заслуженом минималном победом Матице коју ,ie пости-гао бр. Маржан из слободног бацаја 23:22. Ова победа Мати-ue je више него заслужена, јер су њезини чланови приказали лепу и комбинаторски дотерану игру, дочим су код студената иначе добри и одлични играчн шотпуно затајили и нису се за-пажали на терену. — Реалнији резулгат игре би био бар 6—8 голова разлике у корист Мати-ue Утакмицу је судио брат Се-лимир Радовановић врло добро, само је дозвољавао сувише о-штру игру, која на клизавом паркету може имати и tope rto-следице.
Последњи наступили су на-раштајци Матице: Ољача, Енци (2), Петковић (1). Томић, Младе-новић, Вујичић, Сеиић, Денић
(5), Остојић, Аксентијевић, про-тив врста Сокола I: Ненадовић (10), Мнкулић (2), Лермер, Јо-
Tnh, Поповић, Томин, Милоше-вић (2).
Нараштајци Матице иису пру-жили полетну игру, какову су обично давали. Ако тако наСта-ве неће успети на даљним утак-мицма, већ треба да се мало тргну и више мисле на игру. Врста Сокола 1 иако још млада и неизра1>ена дала је много леп-шу, плоднију игру, и заслуже-но победила са 1-4:8, полувреме 12:6. — Утакмицу је судио врло строго брат Маријан Маржан и није дозвољавао да игра попри-ми недозвољену оштрину.
Овим утакмицама допринело се опет популаризачији кошар-ке у Београду. Можемо бити поноснп, да Соколи пропагира-ју ту игру, те да иду далеко на-пред од осталнх који мисле да су напреднији од нас.
Нарочито треба похвалити рад еоколског друштва Београд — Матица, које је успело да у-спецшо наетупи са три врсте са врло добрим резултатима.
Да у овом раду не буде засхо-ја спрема се за недељу, 26 о. м. велика утакмица између соколског друштва Петровград
— Матица, те Земун Матица'и Београд I и нараштај Београд
— Матица — САШК. — Како су браћа из Петровграда врло добри кошаркаши, а суделова-ли су и на савезним утакмицама кошарке у Борову, то ће сусрег бити надасве интересантан н леп, а и остали програм обећа-ва лепе утакмице. Утакмице ће почети 26 o. M-, ујутро, у 11 ча-сова а улазнина је миниуална јер су утакмице пропагандно! карактера. Маријан Маржан
И? Улраве соколских листова
Из економских разлога накнад' но слање листова вршимо само један пут недељио па молимо наше претплатнике да нам неза-мерају ако дуже чекају на удо-вољење њихових жеља.
*
Прве бројеве „Наше радости" послали смо само оним прет-платнииима који су били на списку послатом из Љубљане. Молимо претплатнике да нам -једном картом саопште, уколи-ко су изостављени приликом састава тога списка, а желе да и надаље примају „Нашу ра-дост".
*
Прегплата на „Предшачки зборник” за год. 1941 износн 20.— дин.
Први број „Предљ. зборника" излззи у току овог месеца.
Молимо претплатнике који су већ досгавили претплату према староме, да нам изволе достави-ти и разлику од 8.— дин.
Повишење претплате морало је уследити због поскупљења штампе.
*
Вратите на.ч непотребне 10, 11 и 12 број „Предн>ачког зборни-
ка“, бићемо вам топло благо-дарни.
*
Молимо наше претплатнике да нам при промени адресе јаве и место у које су раније добива-ли наш лист, а још боље да на-значе свој претплатнички број.
Соколско друштво Београд Ш
одржало је годиша,у скупшти-ну пред великим бројем члан-ства н делегатом жупе, Вељом Поповићем, старешином. Изве-штаји о раду Сокола Ш, једног од најагилнијих соколских дру-штава у Београду, примљени су једногласно- Види се,- да је на свима пољима развијан пло-доносан рад, напосе у народно-одбранбеном прзвцу. Друштво је отворило модерно клизади-ште, и одржало бројне течаје-ве. После говора бр. В. Попо-вића, изабрвна је једногласно нова управа на челу са досада-њим старешином, братом До-бром Богдановићем. У управи су још: брат Иван Тринајстић, В. Станисављевић, проф. Бао-шић, Д. Ристић, С. Недић, Ра-
дослав Војновић, Борић рт тд.
*
Соколско друштво Сплит о-
држало је прошле недеље годи-шњу скупштину, коју је отво-рио бр. Др. Звонимир Шимунић истакавши познате прилике, због којих је рад био ограни-чен на затворене просторије, а-ли су успеси задовољили, што се видело и из опширних изве-штаја, које су дали браћа П. Лигутић, В. Ра‘дош, 3. Мурат, 3. Баришић, Ћ. Мадираца, Љ. Ви-личић, П. Чулић и др. Друштво броји 1.190 припадника, од тога преко 500 извршујућих. Инвен-тар друштва прелази вредност од 2 милиона. Приходи у ми-нулрј годици износилн су 173.854 дкнара, колико и расходи. Дру-штвена књижииа, која је недав-но прославила десетогодишњи-цу, броји преко 5.000 књига. Дилетантска секција дала је 21 позорицгау претставу, а у дру-штвеном дому одржано је 36 предавања. Једногласно је иза-брана нова управа, на челу са Др. 3. Шимунићем, па је скуп-штина закључепа уз манифеста-ције за соколске и народне и-деале.
*
Соколска чета Црквена Води-
ua, друштво Приштина, одржала je II годишњу скупштину уз присуство целокупног чланства. Изабрана је .једногласно нова управа, на челу са братом Срећ-ком Савићем, учитељем. Из из-вештаја функционера види се, да управа у прошлој години није могла да развије своју пу-ну делатност, из разлога што је скоро целокупно чланство са прошлогодишњом управом било заузето војном вежбом. Уета је завршила прошлогодпшњп рад с.а суфшитом од 963 динара.
М. Ивчић
Соколска чета Тучепи одржа-
ла је год. скупштину 12 о. м. Делегати жупе били су инж. арх. Кводл Јосип и Јукић Винко, тајник. Скупштина је била број-но посећена од браће и сестара и осталих мјештана, тако да је сок. дворана била дулком пуиа. Старешина Стојковић одржао је предавање: „Важност соколства на селу“. Испред жупе говорили су бр.: Јукић и Кодл. Поједини функиионери дали су извјешћа која су једногласно одобрена. Уз акламацију потврђена јс стара управа, са братом Стојко-вићем на челу.
*
Соколско друштво Завидовић
одржало је годишљу скупшти- ј ну, на којој су одређене смер-нице рада за ову годину. У нову i
[ управу бирана су углавном бра-ha из досадање управе, на челу са старешином, братом Војпсла-
вом Лазаревпћем.
■*
Соколско друштво Високо и-
мало је задовољство да на ово-годишњој главној скупштини поздрави, као делегата жупе Сарајев.о, старешину, брата др. В. Бесаровића. После поднетих извештаја, бирана ј,е нова упра-ва, којој је на челу брат Мирко Вукојевић. Поред њега бирани суууправу још М. Танасковић, Г. Плавшић, пнж. М. Гавриловић, Р. Беатовић и др.
*
Годтишој скупштинн Сокол-ског друштва у Макарској при-суствовао је и делегат Жупе, брат др. Ранчнћ. Извефтаји функционера примљени суједно-гласно. Извештај прочелника C. П. П. наишао је на опће одо-бравање, кад је нагласио: „бра-ћо, извршили смо оно што смо завјетовали, - надоградили смо просторије за тушеве и гардеро-бу, уредили љетно вјежбалиште
и све остало што смо завјетова-ли. На предлог брата Кларића изабрана је једногласно стара управа. Скупштина је закључена са пјевањем. .,Ој, Словенп".
Соколско друштво Крека одр-жало је 19 овог месеца годишњу скупштину, која је била с.лабо посећена али они који су је по-сетили показали су ннтересованзс за соколскп рзд. Поред делегата жупе, брата Азабагића Ферата, скупштини је присуствовао и старешина жупе, брат Тодић Ни-кифор. Изабрана је нова управа, са старевдином Вади>алом Јоеи-по.ч и начелником Арнаутови8 Ђеиом, старим соколским радни-цима.
М. С.
*
У недељу, 19 о. мј. одржаиа je годишња скупштина Соколског друштва Бос, Дубица, којој је присуствовао старешина жупе, бр. Др. Перенчевић. На скуп-датини су донети закључци за будући рад, које има извршити новоизабрана управа,
Cakakckof
Iepnmaj се гордо соколсцо знамење Ти сп нама соколима понајскупље блато,
Ти ћеш нама сачуватн образ и поштење,
За гебе he сваки изгинутп радо.
*
Лерршај се, лепршај док је соколова,
Тебе не c.vte нико ии са руком таћи;
Лепршај поносно док је витезова Тебе не сме нико са крсташа маћи!
*
Ти светрња јеси морал iteh' људима,
. У твојему хладу свак почнва мирно, -
Ти соколу тириш ерце у грудта, .' ,
Сваки hc погинут. ко бп у те дирн‘о!
*
Лепршај се гордо изнад нацЈих глава Ми ћемо се сви на Тебе заклетп: .
Симбол Ти си рода ком је Мајка сиава,
Ако треба за те сви ћемо помрети!
Обрад Јашстић Сига—Пећ-	Соко-рпосветар	с.е.ч.
Iz Češko-moravskog protektorata
Januarski broj časopisa „Bohmen und Maliren“ (češka i Moravska) ohjavljuje članak nemačkog dr-žavnog sekretara, g. Franka, koji govori o uloei i radu čeških le-gionara u prošlosti i sadašnjosti. Pisac veli, da su ti legionari odigrali žalosnu ulogu u Svetskom ratu i upozoraya na njihov sada-šnji destruktivni rad protiv nemačkog Rajha. Nakon pada Bene-šove republike, bile su doduše raspuštene legionarske organizacije, ali time nije oslabio njihov uticaj. Oni su, kako veli g. Frank,
i nakon stvaranja protektorata, nastavili potajnom delatnošču, pa je tako na pr. bivši legionarski pukovnik, Dragač, organizovao potajnu grupu čeških legionara, ma da je bio generalni sekretar današnje zvanične partije, „Narodni souručenstvi“. G. Frank tvrdi, da i danas glavne položaje u državi i opčinama drže u rukama bivši legionari, koji slušaju nepri-jateljske radio stanice, i usmenom propagandom pronose te vesti. Njihova štetna delatnost i danas se oseča i sa njima je rtemoguča bilo kakva saradnja.
Praški list, „Der neue Tag“, o-
svrče se na članak g. Franka i kaže, da oh pretstavlja opomenu sa zvanične Strane. Nemci žele mir u protektoratu i iskrenu saradnju sa Česima, ali je to nemoguče na podloži mržnje protiv Nemaca,
Medutim, Nemci ne poznaju ne-odločnost. Članak g. Franka pre* nela je čitava praška štampa, sa osudom legionarske ideologije.
*
Švajcarski listovi doznajo, kao što javlja ljubljansko „Jutro", da -je u Češkomoravskom protektoratu došlo do vladine krize. Pret-sednik vlade, general Elijaš, odlu-čio je predati ostavko, zbog član« ka državnog podsekretara, dr. Franka, koji je objavljen « listu ;,Bohmen und Mahren". Međutim je protektor, von Nojrat, uticao na g, Elijaša, da povuče demisiju. Rezultat još nije poznat,
ИЗ OTCEKA 3A РАД HA СЕЛУ
Обавештавамо соколске једи нице, да je шећер поскупио. Са-да је цена 8.15 динара по ки-лограму, рачунајући и паприку Уједно молиио да се код наруџ-бе пошаљу и џакови за шећер, јер их фабрика више не дале. Цакове слати преко Савеза Со-кола K. Ј., Отсек за рад на селу.
SOKOLSKI PREDNJAK sa vi-
šegodišnjom kancelarijskom praksom traži zaposlenje, bilo kao kancelarijska sila ili maga-cioner. Radio bi u drušfvu, ko-je mu nadje zaposlenje. — A-dresa u upravi lista.
ČITAJUCI NOVINE
& O O
V Splltskom „Narodnom listu citamo pismo. Frana Šilera, upu-čenom splitskom pretsedniku Opčine, u pogledu Šilerovog otpuntanja iz službe, nakon 17 godina rada, u Cradskoj štedionicl. Splitski pretsednik opštine je, na sed-nicl veča dao izjavu, da Šiler „nije otpušten zato, što je Soko i član sokolskog društva, — ved radi drugih razloga, o kojima neče govo-Titi“ Kad mu je na to Šiler upu-tio pismo, tražeči da te razlogs iznese javno, jer javnost može misliti da se radi o nečasnim stva-tima, onda mu je splitski pretsednik opštine odgovorio, da je otpušten zatOj jer je „Gradska štedionica smatrala, da nije po-desno, OBZIROM NA DANAŠNJE POLIT 1ČKE PRILIKE, da ostane i dalje u njenoj službi.“
Znači dakle, da nije sija, nego Sva L.
y -	*
U zagrebačkim novinama čita-BJo, da je raspuštena rejonska organizacija HSS, kojoj se na čelu nalazio g. Josip Vidoni, 1 da je banska vlast razrešila dužnosti gradskog viječnika tog istog g. Vidonia. Istodobno čitamo, da pred sudom u Zagrebu pošto ji čitav niz parnica, sa strane opšiinskih inžinira i drugih nameštenika, protiv tog istog g. Vidonia.
Pada nam medutim na um, da je baš taj g. Vidoni bio onaj famozni „velikohrvat", koji je, pred par meseci, prvi najgrlatije ustao sa predlogom u gradskom vcču, da se zagrebačkim sokolima oduz-mu svi domovi i sva vežbališta...
*
List „HRVATSKA GRUDA“ po lemiše sa listom „SRPSKA GRU DA“, pa mu poručuje:
„Stvarajte, ako vam je dra go, u historijskim granicama Veliku Srbiju, i pravo je! Ali pravo je da i hrvatski narod, u svojim historiskim granica-ma, stvara svoju Hrvatsku." Nesreča je međutim u torne, što ovakvi elementi, i na jednoj l na drugoj strani, o historijskim gra-nicama imaju tak ve pojmove, da bi se — kad bi se njirrm prepustilo da stvaraju svoje „velike države", — loše proveli i Hrvati i Srbi, a da i ne govorimo o o-voj našoj današnjoj, ne doduše veliko j, ali zato snažnoj i nada-sve miloj Jugoslaviji.
i	*
Hrvatski list, „Karlovački Glasnik", piše o inflaciji „POLITIČ-KIH MUČENIKA“ i kaže:
\ „Danas se javlja svaki dap sve više lažnih političkih mučenika, koji traže plaču za na-vodno mučeništvo. Svi ti „mu* čenici“ traže visoke položaje u službi za koje nemaju sposobnosti, pa tako škode narodu. Ako je netko nepravedpo radi politike naštradao, neka se to ispita, i dade mu pra-vedna odšteta. Jer nesppsoban čovjek ne smije doči na položaj za koji nema kvalifikacije, jer svojim „radom“ čini sa mo Štetu."
Vrlo taćno! Pćstavlja se medutim pitanje, ko je u tom „dumpin-gu“ mučeništva, — uopste n^uče-nik?! Za vreme prošlog rata i za vreme Austrije, bilo je na hiljade mučenika, čije mučeništvo je bilo lako dokazati, I godinama tamnice i još težim stradanjima; pa ipak niko od njih nije tražio nagradu. A večina ih je bila čak zapostavljena, pred mnogima koji su Ih pomagali goniti.~ џ
„Hrv. Dnevnik" se žali u dopisu Iz Splita, da tamošnji Jugoslove-nl bojkotuju SPLITSKO KAZALI-ŠTE, pa kaže, da su „to oni, koji pokazuju avetziju prema svemu što je hrvatsko; koji bi radije gledali svačiju zastavu na obalama hrvatskog Jadrana, nego li hrvat-sku“, itd.
Sve te psovke ne mogu, medutim, da prekriju PRAVU 1STINU. Niko od dalmatinskih Jugoslove-na nije želio na obalama Jadrana druge zastave, osi m jugosloven-ske; dok su mnogi koji ih napa-daju, vijali i austrijsku i autono-mašku. Što se pak „bojkota“ tiče, je li „Hrvatski dnevnik“, spre-man da nam omoguči da iznesemo škandal sa pozorišnom zavesom, koji je revoltirao, ne samo splitske Jugoslovene, nego i sve pristojne ljude?!...
*
Klerikalna „DUBRAVA“ upvču-je ovakve poruke hrvatskoj om/s-dini:
„Čuvajte svoju hrvatsku na-cicmalnu SEBIČNOST, i neka su vam prava Hrvata u vi j ek draža od prava čovjeka i Sla-vena!“
Ne vidimo u torne ni trage od krščanstva; a još man je, u čem j bi prava Hrvata mogla stradati, kađa bi pobedila prava čoveka > Slovena! Čitav svet medutim zna-de, da ovakve „doktrine“ šire s vi oni, koji bi hteli da se napusze prava čoveka i Slovena, zato da mogu što lakše da pogaze, i pn-va Hrvata, jednako kao i prava Srba i Slovenaca~
Смрт јодког идаалког сонолског омладинца
Већ у прошлом броју донели смо напис, са стране двају ње-гових ожалошћених другова, о прераној смрти предњака Сокол-ског друштва у Сарајсву, н сту-дента технике, брата Бранка G. Радичевнћа, а у 19 години полет-ног живота. Неу.митна смрт од елепог рева, задесила ra je онда, када се је од њега много очекн-вало: и у школи и у дому и у соколству...
Шк. брат Бранко родио се 1922 године у Бос. Градишки, од
Billi
"
* -o
Бранко С, Радичевић
патријархалних родитеља. Jom ОД малених ногу видимо ra, за-једно са млађим братом Душком, у соколским редовима. Одлику-је се тачноџдћу и пожртвовнош-ћу, несаломивом вољом. У 18 го-дини, са одличним успехом по-лаже друштвени предњачки ис-пит, истовремено када и велику матуру у школи, са истим ^спе-хом. Учествује на свим жупским и друштвеним утакмицама, а 1937 године, к>егова врста вишег раздела на жупским утакмицама осваја жупску нараштајску за-ставу. Касније, са жупском вр-стом нараштаја, одлази на међу-
такмичара на I стрељачким у-такмицамз! Савеза СКЈ у Бео-граду.
За њега није постојао појам нерада. Радио је у друштву све и за свакога. Оно што је свак напуштао, op. Бранкд је прихвз-hao и довршавао са успехом. Во-ди поједина одеЛ)ења, категори-је, спрела се за утакмице, а спрема и друге за академије и сл. Окупља око себе нараштај друштва и бива претседнчк На-раштајског одбора, све до одла-ска на студнје. И за.време бо-равка у Београду не мирује. Пријављује се за члана Сокол-ског студентског средишта и ре-довно вјежба. Из Београда се редовно јавља својим нараштај-цима и нараштајкама у Сарајеву и савјетује их. У Београду се уписује за редовног слушаоца техничког факултета, са пуно препрека. Неколико инструкција и скромна помоћ његових роди-теља било је довољно за његов студентски живот. Само најбли-жи његови другови и соколска браћа знали су за тај, део ње-гове борбе —- борбе за одржа-ње голог живдта!
На последњем путу пра^ило га је целбкупно сарајевско со-колство, на челу са управом друштва и жупе. Са стране мртвачких кола корачали су ње-гови нараштајци у радним оде лима и нараштајке, као послед-ња почасна стра>ка, а напред су ношени венци родитеља, сокол-ског нараштаја и друштва. На сахрану стигао је и брат пок. бр. Бранка,. Душко, који је теле-графски позван да напусти Са-везни течај на српавама у Зе-муну. Дирљивим говорима са покојником су се опростили, у име Нараштајског одбора, бр.
ЈОШ ДВЕ НОВЕ ЈЕДИНИЦЕ!
Недавно смо јавили оснутак веНег броја нових соколских јединица — повбреништава, на
територији Соколске жупе Скоп-ље. Данас можемо забележити оснивање још двају нових по-вереништава и то: у селу Каме-чици, чета Елез, са братрм Д. Андрићем и у Чардаку, такођер | чета Елез, са братом М. Крни-ћем, земљорадником.
Поздрављајући најновије со-колске јединцце, дужност нам је истовремено иетађи и похва^ити «акцију братске Соколске ЖУРе Скопл^е, која у раду на оснива-њу соколских поверенидатава сигурно неће застати. Уједно се Н^дамо, да ће и ост?ле братске поћи тим путем и да неће проћи много времеца па ће.у сваком селу бити савцјево со-колско гнездо!
Из Соколске жупз Бања Луна
Начелништво Соколске жупе Бања Лука распиеало је течај за друштвене начелнике и на-челнице, који ће се одржати од 13 до 6 фебруара у Бањој Луци, на интернатској основи. Начел* ништво је позвало за тај течај н савезну предњачицу, да би на* челници и начелнице могли свла* дати овогодишње слетско н так-мичарско градиво.
Седнина збора друштвених и четних начелника и начелнипа одржаће се 16 фебруара у 10 сати пре подне у Бањој Луци. За време течаја одржаће се <*■ кружни састанци друштвених начелника и начелница.
Начелништво жупе расписало је течај за вође соколских чета, који треба да посјете четни на-челници и њихови замјеници. Течај ће се одржати усоколском дому у Бањој Луци и заснован је на интернатској основи. На течају ће се обрадити слетскв и такмичарско градиво, и гради« во народно-одбранбеног рада.
На Оштрељу отпочео je 1S јануара жупски течај за напред-није смучаре, који води брат Франта Дворжак из Загреба. На течају узело је учешћа 29 му-шких и 3 женске. Течај се за« вршио са успелим утакмицама у смуку, смучарским ликовима и трчању. Соколско друштво О« штрељ има врло јак смучарски отсек, којиј има и евоу радио-ницу смучки.
Луткарско позортите Сокол« ског друштва Бања Лука опег је отпочело радом и приказало комад „Ћоса код краља Олуја“, који је био врло добро посе-ћен.
Нараштајски отсек Сок. дру-
штва Бања Лука приредиће l« фебруара о. r. своју уобичајену,
нараштајску академију и за> баву.
М. В.
jZcML ut tasbavita
Naš rod, Labod, že novo dobo sluti.
Domači kraj čez kratko zapustimo, na letovišče šinemo za zimo,
da hlad in glad ne bo nas mogel
kruti.
Če tebi voljne so za pot peruti, pa znami kreni. Frfotaje mimo, Stvari za čudo vselej doživimo, krasot obilo zre se tam in čuti.
— Ne, Lasta. Rečem ti brez
farizejstva, ta lokev mi je dom In čar zamejstva,
za srečo njeni miki so ml dosti.
Glej v vodi sonce, zvezde, luno, f zarje,
oblake. stavbe, drevje, sneg,
. viharje.
Oči samo. je treba — pa oprosti! 1	ANTON	DEBELJAK
жупске утакмице у Осијек, где постиже лијепе резултате. Ие рпопушта ни једну соколску при-редбу нити течај. Учествује на слетовима у Скопљу, Прагу и Софији.
И поред тога што је био пре-оптерећен наставним градивом у школи, пок. бр. Бранко доспевао ја да полази неколико соколских стручних течајева, као течај за инструкторе соколске одбранбе-не приправности, друштвени предн>ачки и за игре. Учествује у два нараштајска радна логора, на Трескавици и Округлици итд.
Октобра 1940 буде изабран за
Миле.нко Лалићу име Сокол-ског студентског средишта из Београда, бр. Петар Пјаца сту-дент; а у име целокупног сокол-ског члаиства, старешина бр. Др. Видовић.
Поводом смрти бр. Радичеви-ha Управа друштва одржала је жалобну сједницу, којом је при-ликом одлучено, да се у друштву оснује „Фоид Бранка С. Радиче-вића“. Исто гако издато је по-себно издан»е друштвених нови-на, посвећено покојнику.
Нека је слава брату Бранку С. Радичевићу!
К. Тодоровић
Karedjenje Ministra vojske i mornarice povodom pozivanja
na vežbe
„Službeni vojni lisi“, od 18 ov. mes., donosi naredenje ministra vojske i mornarice, u kome se kaže, da je, usled žalbi pojedinih obveznika, pozivanih nekoliko puta, čak i po pet puta, na vojnu vež-bu, dok drugi nisu pozivani ni-jednom, — naređeno svima ko-mandantima armijskih i divizijskih oblasti, da preko svojih organa provedu o tome izvide u komandama vojnih okruga i da o rezultatima izveste ministra vojske i mornarice, do 15 februara. U
naredbi se dalje kaže, da če ve-rovatno i ove godine pretstojati potreba za pozivanje obveznika na vežbu, pa komandanti armija i divizija moraju organizovati plan pozivanja na vežbu, tako da se izbegntt pomecuti slučajevi, a pri izradi plana da se strogo vodi računa o ekonomski slabijima i da se oni i njihova komora pozivaj« u vremenu, kada nisu neop-hodno potrebni za poslove u svojim domačinstvima.
Načelnički
sastanci
Ljubljansko „Jutro" donelo jt
nedavno članak o sastancima na* čelnika sokolskih jedinica, za ko* je veli da su sada, u predsletsko doba, neophodno potrebni. Još pre sleta, kaže „Jutro", održače se tokom ove godine veliki broj župskih i okružnih priredaba, na kojima če nastupiti brojni takmi-Sari, da se pripreme za slet o Beogradu, pa je tim potrebnije da dode do što tešnjeg dodira izme» du jedinica. Društveni načelnici nose največi deo odgovornosti i truda za uspeh priredaba pre sleta i za slet ti Beogradu. Zato ne bi bilo zgorega, da se okružni sastanci načelnika održavaju svakog meseca, a župski svakog drugog. Na tim bi se sastancima proučevala razna tehnička pitanja. Teoretski i praktički ovi bi sastanci doprineli mnogo što boljem teh* ničkom uspehu sokolskih jedini-, ca. Oni neka bi trajali čitav dan. „Jutro** kaže da su u Češkoj ta-kvi sastanci pokazali veliki uspeh i postali močna veza sokolskih radnika u današnjim danima, pa da bi i mi trebali pokušati sličnim radom.
Naraštalcl, nraijujteu „Hladom Sokolu,
■-.Sfrana 8	SOKOLSKI	GLASNIK	.	/	.	God.	XII	Broj	Ч
DOGAĐAJI U SVETU
ProSIih đana je došlo ponovo do sa&tanka između g. Hitlera I g. Musolina. Iz Rima se javlja, da je sastanak održan u Berhtes-gadenu i da on znači pripremu za važne dogadaje, koji če se u-skoro odigrati. Zvanično nije objavljeno nikakvo saopštenje, ali nemačka I Italijanska štampa na-glašuju, da če budućnost pokazati, kakve su odluke donesene. I-stiče se, da je na sastanku pot-vrdena puna saglasnost osovin-skih sila, po svima pitanjima.
*
PriHkom ponovnog ustoličenja prezidenta Ruzvelta, za šefa države, g. Ruzvelt je održao govor, u kome je kazao, da je pred ve-likom opasnošču glavni i veliki cilj Amerike, da sačuva i ovekoveči integritet demokratije. Za A* meriku demokratija znači sve i ona je jedini oblik vladavine, u kome se izražava sva snaga pro-svećene volje ljudi. Ona pretstav-Ija najhumaniji, najnapredniji i najnepobediviji oblik ljudskog društva. Izjavio je, da če Amerika sačuvati svoju veru i svoj duh, i da ni pred čime neče ustuknuti. Amerika danas ne želi da bude inertna, več do krajnosti aktivna. *
Protivkandidat g. Ruzvelta na bivšim pretsedničkim izborima, g. Vilki, izjavio je punu saglasnost sa spoljnom politikom g. Ruzvelta i sa ukazivanjem pomoči Veli-koj Britaniji. G. Vilki se sprema da poseti Englesku i da g. Čer-dlu ponese ličnu poruku prezi-renta Ruzvelta. Inače se u ame-ričkom pretstavničkom domu nastavlja debata o pomočj Engles-koj, i opšte je uverenje, da če ve-likom večinom biti date g. Ruž-veltu najšire punomoči,
*
Na ratlštu u Albaniji nema neke naročite delatnosti. Italijani javljaju da su izveli niz uspešnih pro-tivnapada, dok Grči tvrde, da su zauzeli važne visove na planini Ostraviei i zarobili veči broj ne-prijatelja. Izgleda medutim, da se i jedna i druga strana sprema-.ju za odlučniju akciju. Italijanska avijacija bombardovala je Pirej, Solun, Krf i Krit, a britanska avijacija bombardovala je Valonu i Berat.
♦
Pojava nemačkih avijatičkfh formacija u Italiji dovela je do jače aktivnosti na Sredozemnom moru, tako da je poslednjih dana usledilo nekoliko žestokih napa-daja na Maltu. Nemci I Italijani javljaju, da je u jednom napadu učestvovalo preko sto aviona i da šu pričinjene veče štete. Englezi javljaju, da su oborili veči broj italijanskih i nemačkih aparata.
Posle nedavne bitke o sicilijan-ekom kanalu, doznaje se da je potpuno izgubljena, I zatim potopljena od samih Engleza, engleska krstarica „Sautemptom'', te da je potopljen jedan italijanski raza-rač. Italijani tvrde da je oštečen i britanski nosač aviona „Ilu-strios", koji se sklonio na Maltu i koji je, kod poslednjeg napada, ponovo pogoden.
*
Vojne operacije u Afrid ponovo su oživele. Prema engleskom izveštaju, britanske trupe su pre dva dana izvele napad na Tobruk i odmah prodrle u vanjski od-branberil sistem, pa zatim u unu-trašnji. Izveštaj javlja, da su En-
glezi napredovali više od S km., da je broj zarobljenika vrlo velik, da se medu njima nalazi jedan general, i da se italijanska krstarica, „San GiOrgio", koja je bila u luči, nalazi a plamenu. Prema vestima iz Kaira, u Tobruku se nalazi oko 20,000 Italijan: skih vojnika, dakle manje nego li u Bardiji.
Prema poslednjim vestima iz Kaira 1 Londona, Englezi su več zsuzeli Tobruk i sada prodiru u pravcu Bengazija. Londonski „Times" piše, da Tobruk raspolaže aobrom lukdm, koja če dobro poslužiti engleskim trapama za iskrcavanje I - za dovoz opskrbe, prilikom dal jih operacija. Operacije prama Bengaziju iziskivače medutim teže napore, jer je Ben-gazi prilično mnogo udaljen od Tobruka.
•
Englezi javljaju, da su započe-li ofanzivnim operacijama prema italljanskoj Eritreji I Abisinlji. Najpre su ponovo zauzeli Kasalu, a onda su prešli eritrejsku grani-cu i. napredovali oko 40 km. Oni tvrde da se italijanske trupe po-vlače. Švedski listovi javljaju, da Engleska sprema sa dve Strane akciju protiv Abisinije. Ofanziva če iči, na jednoj strani iz Sudana, a na drugoj iz Kenije. Čini se da je engleski cilj, da osvoje Asma-ru u Eritreji. „Svenska Dagbla-ded“ javlja, da Englezi prevoze zaplenjeni italijanski vojni mate-rijal preko Sudana na abisinsku grantcu, da ga porazdele tamoš-njim pobunjenicima. Italijanske vesti tvrde, naprotiv, da u Abisl-niji vlada potpun mir 1 red. "
Prema poslednjim vestima,' britanske trupe su napredovale u Eritreji oko 60 kilometara, a italijanske trupe se spremaju da dadu otpor kod Agordata. Iz' Abisinije javljaju takoder Englezi da napreduju ' i da je situacija dobra,
Avljatlčki dvoboj Izmedu zara-čehih strana doveo je poslednjih dana do žestokih nemačkih napa-daja na grad Sauptempton, u En-gleskoj, kao I do napada na britanske baze u Sredozemnom mora. Britanski avijatičar! Izvršili su napad na Kataniju,, u Italiji, I na prlstaništa na Atlantiku
.*
U BukureStu je
ubijen nemački major Dering. Za ubicu se javlja, da je naturali-zovani Grk iz Turske, koji je, na-kon saslušanja, bio odmah streljan. Rumunska štampa vidi u a-tentatu engleske prste. Medutim je atentat izazvao važne reperku-sije. Smenjen je ministaT unutra-šnjih dela, a vojska je uzela u ruke policijsku upravu. Pored toga je krajnje krito legionara u-priličilo demonstracije, napadaju-či vladu I tražeči da se vlast preda samim legionarima. Krajnje elemente vodi otac ubijenog Ko-dreana, dok se za vodu legionara, Horhi Simu, tvrdi da je pro-tlvan krajnjfm elementima. Tvr di se takode, da je prilikom sme-njivanja legionara tt policiji došlo do Gtvorenog sukoba I da je bilo pucanja. DNB javlja, da je izvršen atentat I na generalnog direktora rumunskih željeznica, pukovnika Ordišana.
Poslednje vežtl i? Rtimunije su vrlo protusovne. Dok vlada javlja
da general Antonesku drži čvrsto vlast u rukama, druge vesti iz Bu-kurešta, Sofije itd. govore o že-stokim uličnim borbama, e torne kako legionari krajnjeg krila za-uzimaju odlučan stav j napadaju generala Antoneska, da je popustljiv prema pretstavnicima bivših režima. Govori se da se Anto-nesku oslanja samo na vojsku, s da su oficiri protivni legionarima. Iz Berlina^ se medutim javlja da če general Antonesku uspeti da učvrsti svoj položaj.
*
Turski mlnlstar spoljnib poslo-va, g. Saradžoglu, dao je izjavu listu „Daily Telegrapb". u ko joj je kazao da u ovom trenutku ne vidi nikakvu neposrednu opasnost za Tursku. Medutim, Turska se sprema za svaku eventualnost Ceo svet zna za neopozivu odfuku Turske, da se brani protiv svakog ugrožavanja zemlje I njenih Interesa. Turski odgovorni knigovi znati če da ocene trenutak kad su ti interesi ugrožem. „Mi smo rešeni da se branimo protiv bilo kakve političke ili vojničke pret-nje. Ništa nas ne može prinuditi da prihvatimo bilo kakvo mani-pulisanje vojnim ili privrednim snagama."
* ,
Iz Sofije se demantuju glasovi
0 promenama u bugarskoj vladi. Pre par dana je stigao u Sofiji američki pukovnlk DonoVan, za koga se tvrdi da je Izaslanlk prezidenta Ruzvelta. On se sastao sa pretsednikom vlade, g. Filovom,
1 sa ministrom spoljnih poslova, g. Popovom.
Pukovnik Donovan je bio primi jen i od Kralja Borisa, a u sreda je otputovao za Beograd,
šaljite pretplatu na „Sokofškl glasnik"
Гласови штаиле
Амерички „Србобргн", који излази у Питсбургу, пише о положау нашег света у Амери-ци па каже:
„У свему што се до сада у Ју-гославији дешавало, били смо сретни и пресреГни. Јер поли-тичка стреиљења Југославијс пису викад дошла у опреку са политичким стренљсњииа Сједи-њепих Држава. Стога, ив емо се иогди свуда слободно шспр-сити и рећи: ја сам Србив, ја сам Хрват, ја сам Сдовевап, ]а сам Југословеп. До сада, код интелигептвих Америкаиаца, би~ ти- добар Југословен значижо је бити истодобно и добар Анерв-канаа."
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
М. МИТРОВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
ина швајиарских часовнвка ea руку в џеп, златног на-кита, крветала, сре-бра, пехара и плакета
Bpata i сестрана вооуст
Цене врло соладие. Стручан ра«
Траквтв це»е sa азраду клаиаца n зпачака
Соколствоу штанпи
У оддично уређиванои »Мл*-дом Соколу", које издаје нара-штај Соколскот друштва Сплвгг, у последњем троброју, налази се чланак о Југословенству, бра-та Данила <1-ЈедреЈчића, у коие се, измећу осгалог. каже:
„Бвло је, додуше, в чеиера w вевоље, во југословевство томе ввје .кривл, Криви су људв, којч су ra, радећи арвевствево за своје ввтересе, често вута irpt~ во, управа злочввачкв npoBaba-лш. Но, веваиетво је због rpe-masa људв, осуднтв вјеру, м-сао. вдеју. То тто векв отпадо~ ше, само је звах њихове слабо-ств 9 иевостојаиоств. За вас Је то корвсво, јер отвала је ољева, а осталв су борцв који Ае в да» ље храбро а веустрашвво craja-ти ва бравику . својих вдеала. Има вас вствва вешто иање, во то ве смета -јер је дух јачв од броЈа, Зато се ш бојрвмо: вашу heuo југословевску мисао, мвсао о једивству, срећв, блатостаљу, задовољству в вапретку вашег варода, спровеств у дјело.“
У чланку, под насловом . „Кре-нимо правим путем“, у истом ли-.сту, Каже се, нзмеђу осталог: једввв cnac, једвва тачка, у еоју свв вародв уввру очв, јест оуладива чвста, вепокварева, задојева чвствн вдејама. Оша са~ мо ноже бвтв овај темељвв ra-мев вовог в бољет жввота. Сано тахова омладвва Је свас, узда-внца варода, а омладива без идеала провасг је свахог варо-да. Зато в мв, соколска авладв-ва, радимо ва свои властвтои узгоју. У вас су положеве све ваде. Мв смо позвавв жа вад буделio дозрелв за вслвге дуж* воств взградвио’ ш очувако Ју-гославвју.“
Sokolska župa Maribor
Na ševernoj granid nale države, leži jedna od pet Sokolskih župa u Sloveniji. Sokolska župa Maribor. Župa je podeljena u nekoliko ol^žjsr; -ttoja vrle" uspešno vrše svoju funkciju i povezuju rad področnih jedinica.
2upa Maribor broji danas 48 društava i 48	podeljenih u
sledeča okružja: k o ružko, a Slo-venjgradcu, mariborsko, Maribor, mursko, Ljutomer, pohorsko, Stui dend, dravsko, Konjice, prekomur-sko, Murska Sobota, ptujsko, Ptuj i slovenjgorli&o, Svs Lenart. Župa brojl ukupno 10.778 pripadnika, od toga 4-251 člana, 1.638 članica,
1.058 naraštajaca, <j75 naraštajki. 1^46 muške dece i 1.610 ženske dec e. Izmedu članova Ima 882 ve« žbača (20%), 3 izmedu članica 54S Pr'eđnjaka Ima 280, a prednjačica 134. Za prednjačke škole-župa je ustanovila stalni internat u mariborskem matičnom dpmu,. Rad na svima područjima ove granične sokolske žtrpe je n svakom pogledu plodonosan, iako sviida sokčrfiraa ne cvatu raže—
ИСПРАВКА
У прошлом броју „Сокоаског Гласника* у уводном пасусу по-писа јединнца, које ннсу послале стагистичке. извештаје sa 1939, ctpl 6, случајном грешком код преписиван>а остало је „...и није до данас, конац иовембра, послао велтси статнстички нзвештаЈ", а требало је да стоји: »половина Јжнуара*, што молимо да ее и-справн.
Izdaje Savez Sokola Kr Jugoslavije arh. M Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakdooi odbor (Pretsednik Dr Vlad. Belajčič) —
Odgovorni urednik Niko Bartulovič, Brankova uTica broj 30/IV —Stamparija »Luč«, Mitrovič. 1 Lazarevič ~ Beograd, Kraljic« Natalije ulica broj 100. TeL 21-722.
Savez Sokola Kraljev. Jugoslavije
počeo je izdavafi svoju ftOfudacHU ШШикџ
uz najjeffiniju cenu od 1 12 dinara na 32 do 48 sfrana.
Bibliofeka je do sada posfigla van-redan uspeh, a objavile je sledeče sveske:
1. Velike nvtSfanl* (edabrenl geverf yi- t taškog Krelja Aleksandra Prvog UjecH-nSfelja)	•'	Sin.	1.***.
Z Red Jovana CVl|l<a	din.	1,—
3. Grlgori] Petrov — aportol »fvaialaftra din. 2-—
UPRAVO IZlSlOi
♦. J. I. Sfrosma|er, apojtol Jogodbvenske
misli
din. 1.
Narudibe te 1аЦи*
Savem Sokola K. J. — Beograd, poifanskl pfeflnac 341.
O-**)