KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 81 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9509
Riškov N. Pavle, profesor Universiteta, i F armakovski V. Vladimir, profesor Universiteta, Beograd, Jugoslavija.
Uredjenje za pretvaranje kontejnerski pakovane robe izmedju železnica uzanog i normalnog koloseka, teretnih auta i plovnih saobračajnih objekata.
Prijava od 23 februara 1932.	___________ Važi od 1 maja 1932.
Normalni razvitak železničke mreže u-zanog koloseka mnogo je otežan, a pone-kad gotovo onemogučen time, što p reto -var tranzitne robe sa uzanog na normalni kolosek i obrnuto u železničkim čvorevi-ma košta skupo, a pored toga je vezan sa kvarom, trošenjem i nestankom dela robe i najzad zahteva mnogo vremena i tim us-porava i poskupljava tranzitni saobračaj. Ekonomski slabe zemlje, a sa teškim br-dovitim terenima ne mogu podneti tros-kove oko gradenja komercialno nerentabilnih i skupih u gradenju pruga normalnog koloseka, a medutim železnice uzanog koloseka, k oje su mnogo jeftinije u gradenju, a po svojoj propusnoj moči potpuno odgovaraju sada a još u toku dugog niza godina ekoncmskom stanju naše zemlje, mogle bi lakše angažovati potrebni kapital za svoju izgradn ju i na taj način mogle bi ekonomski podiči one predele, gde če se one izgradivati. Zato pitanje tranzita robe i racionalnog pretovara izmedu železnica u-zanog i normalnog koloseka pretstavlja jedno veoma važno pitanje za razvitak u-zane mreže uopšte. a ponaosob za našu državu, gde veča mreža uzanih železnica več postoji i gde treba prema mesnim u-slovima da se i dalje razvija.
Svi pokušaji rešiti problem tranzita robe izmedu železnica uzanog i normalnog koloseka na načine (na pr. sist. Brejdšpre-her-a), koji su bili u upotrebi izmedu železnica evropskog (1.435 m) i ruskog (1.524 m) koloseka propadaju ovde usled vrlo velike razlike u širini koloseka (0,76 i
1,435 m), a još više usled načelne konstruktivne razlike u teglenicima i puferima i njihovom visinskom položaju kod vagona normalnog i uzanog koloseka. Prenos celih vagona jednog koloseka na specijalnim vagonima drugog koloseka znatno poskupljava saobračaj i zato ne može nači šire primene.
Medutim pitanje tranzita robe rešava se dosta povoljno pri transportovanju robe u tako zvanim »kontejnerima«, t. j. naročitim sanducima specialne konstrukcije i poveče tovarne zapremine, koji su sposobni da prime 2—3 tone robe. Ovi kontejner! daju se direktno pretovariti sa vagona odnosno sa železničkih kola na teretne automobile, a takode na šlepove i brodove i na taj se način transport robe znatno olakšava za čelu zemlju. Relativno mala tovarna težina posebnog kontejnera omogučava u isto vreme interesentima, da šalju manje individualne tovarne pošiljke, a sa mogučnošču utovara robe u kontejner na mestu opre-deljenja kod radnje ili inagacina primala-ca, a pri torne roba je obezbedena za vreme transporta od kvara, trošenja i ne-stanka.
Transport u kontejnerima na taj način uvodi u život nove važne ekonomske či-njenice, koje pored toga olakšavaju konkurenci ju železnica sa tereinim automobil-skim saobračajem. Čak najviše iz poslednjih razloga kontejnerski saobračaj uveden je na železnicama normalnog koloseka u Francuskoj. Iskustvo američkih i francoskih železnica, kao što to svedoči struč-
Din. 20.
na literatura, kazuje da su postignuti izves-ni pozitivni rezultati u pogledu transporta, iako konstrukcija samih kontejnera i ne odgovara još u potpunosti zahtevima prakse, kako o torne sleduje.
Komercialno povoljan rezultat od uvo-denja kontejnerskog transporta robe izme-du železnica uzanog i normalnog koloseka, teretnih auta i plovnih saobračajnih obje-kata može se postiči samo onda, ako če se zadovoljiti dva glavna* praktična zahteva.
• 1. Konstrukcija i dimenzije kontejnera treba da odgovaraju dimenzijama i tovar-noj nosivosti vagona i teretnih auta, a treba da budu udešeni prema vrsti robe, a glavno treba da njihova sopstvena težina bude minimalna, tako da izdaci za transport samih kontejnera, a naročito praznih kontejnera u pravcu suprotnom teretnom pravcu ne padnu kao teški novčani te ret na robu.
2.	Način pretovara, odnosno utovara i istovara, treba da bude toliko jednostavan i brz, da ne bi te operacije izazvale suvišne troškove oko pretovara i ne sme ometati vršenje manevara sa vagonima.
Na zadovoljenje gornjih dvaju uslova i odnosi se ovaj pronalazak, kao što je to u daljem i navedeno.
U smislu zadovoljenja prvog uslova — konstrukcije samih kontejnera pronala-zači primenjuju specialan lak, ali i otporan materijal i to: vis'okokvalitetni Čelik (80—-100 kg/mm2) i lake metale tipa silumina, duralumina i sl. sa velikem otpornom sposobnosti — (30—45 kg/mm2), a sa malom specifičnem težinom (2,7—3,8). Zbog pri-mene gornjih materijala težina kontejnera i svih potrebnih vagonskih naprava svodi se na minimum, ko ji se uopšte može postiči pri današnjem stanju tehnike.
Kontejner! se grade po švojoj konstrukciji prema* vrsti robe i sastoje se u glavnem od skeleta od profilnog metala i lima-nih zidova: Svi otvori za uto var i istovar robe snabde se sa katancima. Na sledečim slikama radi' primera pokazane su skice kontejnera:	.
Na sl. 1 — za ugalj, rudu, negašeni kreč, lomljen kamen i slično, i Na sl. 3 — za porculan, staklo, južno vo-če i finu robu. Kontejner sa policama.
Na sl. 2 — za drvo i slično.
Na sl. 4 — za tečnosti: naftu, petroleum, benzin, ulje, špiritus i vino; u poslednjem slučaju kontejner je snabdeven unutraš-njom oblogom od hrastovine ili specijalne mase.
Za transportovanje i pretovar robe, kao so su daske, grede, šine, grejne cevi, vodovodne cevi i dr., pronalazači predlažu »vagonski kontejner«, koji obuhvata celi
tovar vagona, Ovaj kontejner sastoji se samo od dva profilisana nosača — salinca »a«, koji su povezani medusobno sprežnja-cima u jedan zajednički čvrst sistem, na koji se roba tovari i na kojem se pomoču dizalica ili pomoču kotrljanja prenosi na drugi saobračajni objekat. Primer ovakvpg kontejnera dat je na sl. 5.
Za sve gore navedene konstrukcije sl. 1—5 važi sledeča važna primedba: Svi kontejnera pronalazača snabdeveni su na dnu salincima »a« od profilisanog metala. Ovi salinci služe kao glavne grede, koje prirna-ju na sebe celo opterečenje od robe i sop stvene teži n e kontejnera, kako u nrirnom stavu kontejnera na saobračajnom objektu ili u mogacinu. ako i pri dizanju kontejnera pri utovaru, pretovaru i istovaru pomoču dizalice, odnosno pri pretovaru, utovaru i istovaru pomoču kotrljanja kontejnera na podmetnutim valjcima.
Pored toga ovi salinci služe i kao vodice pri smeštanju kontejnera na platformi sa-obračajnog objekta na njihovo odredeno mesto, jer pri torne salinci obuhvate gredu »b« (sl. 6 i 9), koja je pričvrščena na pa-tosu platforme i koja na taj način fiksira položaj svakog posebnog kontejnera na platformi. Umesto dvaju zasebnih salinca od profilisanog metala može se upotrebiti i jedan zajednički dvostruki salinac sa profilom	ili Zore, kao što je na pr. slu-
čaj na sl. 5 za »vagonski kontejner«.
U smislu zadovoljenja drugog glavnog zahteva — to jest brzog i lakog pretovara odnosno utovara — pronalazači predlažu dva načina.
Prvi način — pretovara pomoču meha-ničkih dizalica — pronalazači izvode bez skupocenih kranova za dizanje, nego sa običnont najprostijom pokretnom obešenem dizalicom. Ali bi normalno za pretovar više kontejnera sa jednog vagona na drugi, koji stoji na susednom koloseku, bilo potrebno primenjivati isto toliki broj pokretnih dizalica, koliko inta kontejnera sa jednog vagona na drugi, koji stoji na susednom koloseku, bilo potrebno primenjivati isto toliki broj pokretnih dizalica, koliko ima kontejnera na vagonu — sl. 6. Medutim pronalazači predlažu raspored šine »m« za nošenje dizalica prema šemi sl. 7 u obliku istegnutog slc-va »O«, pri kojem rasporedu pretovar se vrši pomoču samo jedne jedrne dizalice. Postupak pri pretovaru se vidi iz šeme sl. 7, gde je kontejner »A« prenosi u »Ai«, »B« u »Bi« i t. d. pr. torne pretovaru putovanje svakog posebnog kontejnera ostaje stalno, a dizanje kontejnera uvek ostaje centralno.
Prethodno konteineri, ako njih ima, ski-nu se sa dotične platforme A,BV.. na me-
sto A2B3... i tek posle operacije pretovara kontejnera sa platforme »LLI« na podium »F«, kontejner! se postave na mesto nato-varenih na platformu »Y« to jest na mesto A1B1... Mesto za smeštaj kontejnera A2B2... nalazi se na jednom naročitom podijumu »F« na nogarima na tak v oj višini, da to ne smeta slcbodnom manevrisanju vagona na kolosecima, ili taj podijum »F« za privre-meni istovar može se smestiti i poreci kolo-seka »F’« na višini vagonskih platforma, samo u torne slučaju sina za nošenje diza-lice ima u planu oblik	prema sl. 7
sa leve strane.
Pri pretovaru vagonskih kontejnera po-meču dizalica upotrebi se šema — sl. 8 sa dve paralelne šine i dve dizalice »m«, koje podižu vagonski kontejner svaka za svoj nosač (salinac) u jedno isto vreme. Izmedu koloseka treba da bude ostavljen dovoljan prostor za privremeni smeštaj jednog va-gonskog kontejnera »F«, koji se prvo isto-vari, pa na njegovo mesto na platformu do-de natovareni kontejner i tek onda še pra-zan kontejner postavi na onu platformu, gde se je ranije nalazio natovareni vagonski kontejner.
Dizalice koje služe za pretovar mogu biti ili sa ručnim ili sa mašinskim (električnim) pogonom.
Drugi način pretovara odnosno utovara i istovara, predviden cd pronalazača, jeste kotrljanje kontejnera na naročitim valjci-nia pedmetnutim ocd sslince kontejnera.
Za clakšavanje pretovara pomoču kotr-ljanja služi naprava na vagonima, predstav' ljena na slici 9. Profilni salinci »a« na dnu kontejnera oslanjaju se na šuplje grede »A« pričvrščene ka gredama »b« koje služe kao vodica za stavljanje kontejnera na mesto i koje cdreduju mesto kontejnera na vagonu. U tim šupljim gredama »A« postoji nepo-kretan u pedužnom pravcu zavrtanj »c«, koji nosi izvesan broj navrtaka «d«. Navrt-ka »d« nema mogočnosti obrtanja, nego samo uzdužnog kretanja pri obrtanju zavrt-nja »c«. Gornja strana navrtka »d« udeše-na je kao klin (nagnuta ravan), na kojem leži denja nagnuta površina kamuta »e«. Taj kamut »e« nosi rolnu »f«. Za svaki ka-mut »e« sa rolnom »f« u gredi »A« ima ot' vor u gornjem zidu grede, snabdeven sa vodicama za kamut. Obrtajuči zavrtanj »c« pomoču ručnog ključa (krivaja) na levo, mi spusta mo rol ne »f« unutra šuplje grede »A« i pri ovakvom stavu rclni, kontejner n a leži na gredu »A« sa svojim profilisanim salincem U ov~m normalnom položaju transportuiu se kontejneri.
Medutim za pretovar, utovar ili istovar kontejnera mi pedižemo kontejner pomoču c brtanja zavrtnja »c« na desno. Onda
rolne »f« izidu iz svojih gnezda gore i kontejner leži samo na rolnama, kako se to vidi na slici 9, i zato može lako, čak i snagom 2—4 radnika brzo prekotrljati na mostič za pretovar odnosno istovar ili u-tovar, ili direktno na vagon, koji stoji na susednom koloseku i snabdeven je takode napravom po sl. 9.
Sam postupak pri pretovaru sastoji se u torne, da mi imamo (sl. 10) dva koloseka uzana (I i 111) i jedan — normalan izmedu njih (11) (ili obrnuto). Na kolosek 1 dolaze vagoni sa natovarenim kontejne-rima, a na kolosek III pomeraju se ispraž-njeni od kontejnera vagoni uzanog koloseka. Na kolosek II dolaze vagoni normal-nog koloseka sa praznim odnosno natovarenim kontejnerima. Prvo se istovare prazni kontejneri na vagon na koloseku III, pa onda se kotrljaju natovareni kontejneri sa vagona na koloseku I na ispražnjen vagon ncrmalnog koloseka na koloseku II. U slučaju suprotnog pravca kretanja robe (to jest sa normalnog na uzani kolosek) postupak ide ovako, da se prvo pretovare natovareni kontejneri na ispražnjen vagon uzanog koloseka, a posle se prenesu prazni kontejneri sa vagona 1 na vagon II radi daljeg ekspedovanja. Kotrljanje sa vagona na vagon se vrši pomoču prenosnog lakog mostiča sa stalnim valjcima, koji se p o me ra uzduž vagona prema potrebi. Ovo pomeranje mostiča može biti izvedeno ili ručnom snagom ili pomoču obešene dizalice. Ako platforme stoje direktno jedna do druge ■— onda se pretovar može vršiti i direktnim kotrljanjem kontejnera sa platforme na platformu po gredama sa valjcima po sl. 9.
Patentni zahtevi:
1.	Uredenje za pretovarivanje robe izmedu železnica normalnog i uzanog koloseka odnosno izmedu železničkih i plovnih ili automobilskih saobračajnih obje-kata sa transportovanjem robe u naročitim sanducima — »kontejnerima«, — sa-gradenim cd lakog materijala, a s obzirom na vrstu robe naznačeno time, što su kontejneri na dnu snabdeveni profilisanim salincima, koji služe za primanje optereče-nja pri pretovaru kontejnera pomoču dizalica odnosno pri kotrljanju kontejnera na valjcima i u jedno isto vreme služe kao vodice pri postavljanju kontejnera na njihovo mesto na saobračajnim objektima.
2.	Uredenje za pretovarivanje robe po patentnem zahtevu 1 je naznačeno time, što se na saobračajnim objektima učvršču-ju na patosu naročite grede, koje služe za odredivanje položaja posebnih kontejnera na platformi, a koje su po stranama snab-
devene napravom za nošenje kontejnera i za podizanje kontejnera na valjcima radi lakog kotrljanja kontejnera pri pretovaru pomoču pokretnog mostiča sa stalnim valjcima.
3.	Uredenje za pretovarivanje robe po patentnim zahtevima 1—2 za specialne vrste robe (daske, grede, cevi i sl.) nesposobne za transport u malim kontejnerima več u tako zvanom »vagonskom kontejne-ru«, naznačeno sa dva jaka profilisana sa-linca, povezana pomoču sprežnjaka u je-dan zajednički čvrst sistem, koji salinci direktno primaju opterečenje robe, a uosta-lom vrše i svoje normalne funkcije pri di-zanju odnosno kotrljanju kontejnera pri pretovaru i pri utvrdivanju kontejnera na njegovo mesto na platformi saobračajnog objekta.
4.	Uredenje za pretovarivanje običnih kontejnera pomoču p okretnih dizalica naznačeno iznad mesta pretovarivanja speci-alnom dispozicijom. šine za nošenje po-kretne dizalice u obliku istegnutog slova »O« ili slova »O« proširenog jednostra-no u svome gornjem delu (sl. 7), što orno-gučava izvršenje sviju potrebnih uzastop-nih operacija sa natovarenim i praznim kontejnerima za oba pravca kretanja robe pomoču smo jedne pokretne dizalice, pri čemu je mesto za privremeno smeštanje kontejnera udešeno na gornjem podijumu odnosno sa strane pored koloseka tako, da ono ne ometa manevrisanje vagona u postrojenju za utovar.

Adpatent braj9509.
Ca 3.
Ca 4.