KRAJLEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
* UPRAVA ZA ZAŠTITU		INDUSTRIJSKE	SVOJINE
KLASA 50 (1)		IZDAN 1. JUNA	1023.
			
PATENTNI SPIS BR. 887.
Stefan Steinmetz, Berlin.
Radni postupak kod mlinskih koturom sa osovinama, koje padaju u jednu liniju, a koji se obrću u vertikalnoj ravni.
Prijava od 22. septembra 1921.	Važi od 1. septembra 1922.
Pravo prvenstva od 7. oktobra 1915. (NemaČka).
Radnim postupkom koji je predmet ovog pronalaska proširuje se delokrog upotrebe mlinova sa koturovima sa horizontalnom osovinom na jedan do sada nepoznat nažin. Ovaj mlin ca koturovima treba shodno pronalasku bez promene materijala radnih delova, žljebova ili ivica, vazdušnih brazda, već samo promenom pravca obrtanja ili promencm broja obrtaja koturova, ili promenom i jednog i drugog da donese sa svim različite rezultate mlevenja.
U mlinarstvu je poznato, da se različiti mlivski organi upotrebe za sitnjenje, mlevenje i sečenje mekinja. Za ovaj cilj ne samo da se prethodno mora odrediti materijal (tvrdi liv, kamen ili porcelan), koji odgovara cilju, već se pored vrste žljebljenja, njihov medju-sobni položaj i tok njihovih ivica jezičaka S druge strane pak, kod valjaka je pravac okretanja uslov za radnu sposobnost, jer inače valjci ne mogu uvlačiti mlivo. Isto je tako poznato, da se kod mlinskih koturova kupa-stog oblika, čije osovine leže paralelno, relativno brzina menja prema potrebi, ali je kod ovog uredjenja u odredjenom pravcu (suprotno, jedan drugome), jer inače kupaste površine neće da uvlače mlivo. U ostalom i ovdo biva mlevenje na zajedničkoj proizvodjačici, dakle slično kao kod valjka — na jednoj liniji.
Drugojačije je kod mlinova sa koturovima, koji imaju vodoravnu osovinu. Ovde može jedan kotur da miruje ili se mogu oba kotura okretati u jednom istom ili suprotnom
pravcu. Uvek će ivica jezička, koja strči od žljebova ili vazdušna brazda biti ista. Ovo je saznanje dovelo pronalazača na sledeću misao: Kad se dvema mlinskim koturovima sa osovinama, koje padaju u istu liniju i koje su vodoravne, da isti pravac okretanja može se proizvoljno veliki pritisak proizvesti na mlivo, te se dobija krizna kaša ili krizno mlivo, kako se to dobija iz višeg mlinarstva. Ako se koturovi obrću u suprotnom pravcu, dobija se lino belo brašno, pri čemu se me-kinje sasitne na način, koji ne ustupa mle-venju pomoću valjaka ili mlinskih koturova, koji su naročito za ovaj cilj udešeni i snab-đeveni žljebovina ili vazdušnim brazdama. Ako se samo jedan kotur obrće, mlin može služiti obema cijevima na taj način, što kotur daje više krizni produkat kad ima manji broj obrtaja, a pri većem broju obrtaja daje sitno mleven produkar.
U crtežu pokazuju svih G slika jedan isti par mlinskih koturova, koji shodno pronalasku može da postigne na pr. šest radnih mogućnosti:
Pravac obrtanja i brzine naznačene su strelicama.
SI. 1. Mlinski se koturovi obrću suprotno jedan drugom i sa različitim brzinama. Ovde se pod malim pritiskom dobija sitno brašno i u Ijuspama mekinje.
SI. 2. Ovdi se mlinski koturovi obrću u istome pravcu ali raznim brzinama Zbog velikog pritiska ovde se dobija kriz, koji je zaokrugljen.
Din. S.
Sl. 3. Mlinski se koturovi obrću u suprotnim pravcima, sli sa jednakom ili približno jednakom brzinom. Usled toga biva ovde se-ćenje bez pritiska, oštro, te se dobija tarana bez brašna ili gruba kaša.
SI. 4. Jedan mlinski kotur stoji čvrsto, a drugi se brzo okreće u jednom pravcu tako, da sečice žljebova rade sa sečicama Čvrstog kotura. Ovde postaje tarana bez brašna, bez pritiska i, i gruba kaša kao i u slici 3, ali samo sa manjom snagom.
SI. 5. Jedan je mlinski kotur nepokretan, a drugi se obrće u suprotnom pravcu od pravca u si. 4, tako da žljebovi rade jedan na drugi sa ledja. Usled toga pri laganom obrtanju postaje kriz.
SI. 6. Jedan je kotur nekretan, a drugi se okreće u istom pravcu kao u si. 5. samo sa velikom brzinom. Ovde se dobija sitno brašno ili sitna kaša.
Na ovaj je način moguće jedan i isti mlin sa koturovima, koji imaju iste žljebove upo-
trebiti za razne mlivske ciljeve tako, da jedan isti mlin sa istim mlivskim koturovima daje jedared sitno žito, drugi put melje kriz ili mekinje, drugim rečima sa istim se može potpuno samleti zrno sa svim svojim sporednim produktima.
Ovo je, kao što je poznato, nemoguće učiniti sa jednim valjkom, pošto jeza svaki cilj pri mlevenju potrebno naročito žljebljenje. Samo su veliki mlinovi u stanju da instaliraju za svaku kašu, kriz i svako mlevenje mekinja potrebne valjke ili ostale mašine.
PATENTNI ZAHTEV
Radni postupak za mlinske koturove sa osovinama koje padaju u jednu liniju, a koji se obrću u vertikalnim ravnima naznačen time, što se na jednom istom izžljebljenom paru koturova, promenom pravca okretanja ili pro-menom i jednog i drugog svi produkti zrna žita (kaša, kriz i samleveno mekinje) jedno za drugim mogu dobiti.
A d patent broj 887.
JpLg. 1.	Fvg-.	JŠvgT'